POATJE (POITIERS)

Glavni je grad departmana Vijena i regiona Poatu-arant.

-Bitka kod Poatjea, bitka kod Tura (Bataille de Poitiers) odigrala se 10. oktobra 732.
To je bila bitka u kojoj su snage franakog majordoma Karla Martela (Charles Martel) nanele teak poraz
muslimanskoj vojsci Omejadskog kalifata pod vostvom emira Abdula Rahmana. U bici je emir Abdul
Rahman ubijen. Muslimanska vojska je ve prodirala ak do Burgundije i Bordoa. Ta pobeda je zaustavila
dalji prodor muslimanske vojske u Evropu i sauvala je hrianski karakter zapadne Evrope.
Muslimanska vojska bila viestruko brojnija od franake. Karlo Martel se za jednu takvu bitku protiv
muslimana priprema itavu deceniju. Verovao je da ako padne cela Akvitanija, da e tada biti izgubljen
celi Zapad. Muslimani nisu znali da je Karlo Martel preko 10 godina pripremao stajau vojsku od
veterana, da je ta vojska bila dobro trenirana. To je bila prva prava vojska posle varvarskih hordi, koje su
besnele Evropom posle pada Rima. Martelovi izviai su napali arapski logor u kome je bio ratni plen.
Kada su Arapi tokom bitke uli da je ugroeno sve ono blago koje su osvojili kao ratni plen u Bordou,
pojurili su u svoj logor da osiguraju blago. Ostatak muslimanske vojske, koji nije znao o emu se radi
pomislio je da se radi o povlaenju muslimanske vojske. To se pretvorilo u nepredvieno opte
povlaenje. Abdul Rahman je pokuao da zaustavi povlaenje. Pri tome je bio opkoljen i poginuo je.
Pogibija voe dovodi do opteg povlaenja muslimana u svoj logor. Arapi su se povukli preko Pirineja, a
Karlo Martel je tada nastavio je da isteruje muslimanske snage iz Francuske. Ta sposobnost koordinacije
teke konjice i odline peadije dala je Karlu Martelu mo da pobeuje daleko brojnije muslimanske
snage.
-Bitka kod Poatjea (Bataille de Poitiers) se odigrala 19. septembra 1356. godine izmeu Engleske na
jednoj i Francuske na drugoj strani.
Edvard Crni Princ (douard le Noir) je zapoeo veliki pohod (chevauche) 8. avgusta 1356. godine u
pokuaju da oslobodi gradove sa engleskom posadom, kao i da opljaka seoske oblasti. Njegova vojska u
poetku nije nalazila ni na kakav vei otpor, te su spaljivali mnoga mesta. Zadravanje engleske vojske u
brojnim pokuajima da se grad zauzme je iskoristio francuski kralj an II Francuski (Jean II de France) da
stigne englesku armiju, primora je na bitku i uniti. Engleska vojska se, dakle, povlai na jug, a Francuzi
je stiu. Crni Princ se odluuje na istu taktiku iz bitke kod Kresija. Francuska vojska je bila pod
komandom generala Klermona. Iako je kralj imao sa sobom veliku silu, poloaj im je bio nepovoljan.
Englezi napadaju, a francuska vojska je pone da bei. Nedugo zatim, kralj an je zarobljen.
Ishod bitke je bio potpun francuski poraz, ne samo u vojnom, ve i u ekonomskom smislu. Da bi isplatila
bezbedan povratak svoga kralja, Francuska je morala da isplati dva puta vie novca no to je bio godinji
prihod cele drave. To je bila nedostina suma, te e an II umreti u zarobljenitvu. Poatje je bio repriza
bitke kod Kresija (Bataille de Crcy) i, jo jednom, pokazuje da je strategija ta koja odluuje pobednika, a
ne prednost u brojevima.

PAS DE ROLAND (PAS DE ROLAND)

Pa de Rolan je uska klisura kod reke Nive. Ona je predstavljala dnevni prolaz za mazgu. Legenda kae da
su stene bile blokada za Rolandove neprijatelje i da je on svojim maem Dirandalom mogao da prepolovi
stenu.
Roland, neak Karla Velikog, roen je 736, a umro 778. u bici kod Ronsevoa(Roncevaux). Bitka za
Ronsevo je postala simbol sukoba izmeu hriana i muslimana, gde su Baski zamenjeni Saracenima u
uvenoj Pesmi o Rolandu(La Chanson de Roland), napisanoj 300 godina kasnije.

VERDEN (VERDUN)
Verden u 4. veku dobija sedite eparhije. 843 godine Verdenskim ugovorom je ureena podela carstva
Karla Velikog. Tim ugovorom je okonan bratoubilaki rat franakih prineva, a Franako carstvo
podeljeno na 3 nezavisne kraljevine iz kojih su se razvile Francuska, Italija i Nemaka. Nakom smrti
Ludviga Pobonog izbija rat oko nasledstva izmeu Lotara, Ludviga I Karla elavog. Karlo i Ludvig su
sklopili savez protiv Lotara u Strazburu, tzv. Strazburka zakletva, kojom su se braa pomirila i podelila
dravu na 3 dela tako to: Karlo elavi dobija zemlje zapadno od reka Rajne i Rone, Ludvig I dobija
zemlje istono od Rajne a Lotar sever dananje Italije i uski pojas zemalja izmeu Rajne i
Rone(Lotaringija) od Severnog mora do Sredozemlja. Franka je prestala da postoji time to je svaki od
brae postao suvereni vladar svoje drave. Ludvigova drava je u to vreme bila poznata kao Istona
Franaka, a naziv Nemaka nastaje tek kasnije. Lotar i Karlo su se okrenuli zapadu koga je ugroavao
ratoborni narod Normani. Verdenskim sporazumom, Verden postaje deo Svetog rimskog carstva.

KLERMON( CLERMONT-FERRAND)
je 475. postao deo Vizigotske kraljevine. 1095. godine Papa Urban II je sazvao crkveni sabor u
Klermonu kom je prisustvovalo mnotvo nadbiskupa i biskupa, feudalaca i seljaka. Papa Urban II je
odrao sveani govor pred masom kojoj je ukazao na opasnost koja preti hrianskim zemljama od strane
Turaka, na tekoe na koje nailaze hodoasnici na putu za Jerusalim i pozvao je zapadno hrianstvo da
spase istok i oslobodi Hristov grob. Prvi krstaki rat pokrenuo je papa Urban II, godinu dana nakon
sazivanja crkvenog sabora, to je dovelo do masovnih migracija iz zapadne Evrope na istok. Preduslovi za
1. krstaki rat su bili ti da je Vizantija dobila 2 teka udarca: prvi- Normani su zauzeli Bari( posed na
Apeninskom poluostrvu) a drugi- Turci su zauzeli teritorije na prostoru Male Azije. Najistaknutiji voa 1.
krstakog rata je bio Boemund. Posle je Nikeja opsednuta i osvojeni su Smirna, Efes, Sard i drugi gradovi
Male Azije. Jerusalim je zauzet i osvojen 1099. godine i tako je zavren prvi krastaki rat.

BAJE (BAYEUX)
Baje je naseljeno mesto u Francuskoj u regionu Donja Normandija, u departmanu Kalvados.
Najvea turistika atrakcija u ovom gradu, je Platno iz Bajea koje opisuje normansku invaziju na
Englesku iz 1066. godine.
Tapiserija ili Platno iz Bajea (franc. Tapisserie de Bayeux) izvezeno platno irine 50 cm, i duine 70
metara, koje oslikava scene iz bitke kod Hastingsa, natpisima na latinskom jeziku. Trenutno je platno
izloeno u specijalnom muzeju Kraljice Matilde, zatieno od moguih oteenja od svetla i vazduha. Na
platnu je u 72 scene nacrtano 1512 figura od kojih su : 623 ljudi, 55 pasa, 202 konja, 41 brod, 49 stabala,
oko 2000 latinskih rei, preko 500 mitskih bia i sve u 8 boja. U Francuskoj, se veruje da je platno
naruila Matilda Flandrijska, supruga Vilijama I, pa se ovo platno esto zove i Platno kraljice Matilde
(La Tapisserie de la Reine Mathilde). Meutim, ozbiljnijom istorijskom analizom dolo se do zakljuka
da je platno naruio Odo. Takoe, latinski tekstovi, na platnu, sadre mnoge anglo-saksonske idiome.
Kako su najvetije vezilje tog doba, bili monasi iz manastira u Kanterburiju, najverovatnije su oni izvezli
platno. Platno pria priu normanske invazije na Englesku. Kako bi se razlikovali na bojitu, Normani su
obrijali glave, a Anglo-Saksonci su imali brkove, to je prikazano i na platnu.
Platno prikazuje i Edvarda na smrtnoj postelji, a iznad umirueg kralja stoje rei: Tebi poveravam
sigurnost moje supruge i moje drave! Platno takoe prikazuje i Edvardovu sahranu u Vestministerskoj
opatiji.

NOTR DAM (NOTRE DAME)

Notre Dame de Paris ili samo Notre-Dame je najpoznatija ranogotika katedrala posveena Blaenoj
Devici Mariji sagraen na reci Seni u Parizu.
Gradnja katedrale Notr Dam u Parizu zapoinje 1163, za vreme biskupa Mauricija, a dovrena je tek
1345. godine kao prvo remek delo gotike umetnosti. Postavlja se pitanje zato je prva gotika katedrala
sagraena u Sen Deniu, a ne direktno u glavnom gradu Parizu. Pri tome treba znati da se Pariz tek u
drugoj polovini 12. veka nametnuo kao glavni grad, dok je u prvoj polovini Sen Deni bio znaajniji. Tek
kad se uticaj vlasti Dinastije Kapeta znatno proirio, koncetrisala se mo u Parizu.
Istie se simetrinou i uravnoteenou Arhitektonskih elemenata. Njena prostranost, savrena
uravnoteenost, lepota vitraa, potpuno opravdavaju njen status najpopularnije crkve u Francuskoj.
Katedrala je duga 130 m, iroka 48 m, a visoka 36 metara. Osnova je zbijena. Potporni lukovi i stubovi
rasporeeni su u vie redova u vidu kaskada.
Katedrala je u popularnoj kulturi najpoznatija kao mesto radnje istorijskog romana Zvonar katedrale
Notre-Dame Viktora Iga. Poznati pisac, veliki zaljubljenik u gotiku arhitekturu, roman je, izmeu
ostalog, napisao i zato da bi podstakao svoje savremenike da obnove crkvu.