ISIP Master - PLC EMP Sa Profibus Vezom PDF

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA
21000 NOVI SAD , Trg Dositeja Obradovia 6
UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA
NOVI SAD
Odsek/Smer/Usmerenje: Elektrotehnika i raunarstvo
Elektroenergetika
Energetska elektronika i elektrine maine
DIPLOMSKI - MASTER RAD

Kandidat: Milorad Kaplarevi
Broj indeksa: 10851
Tema rada:
Realizacija elektromotornog pogona

primenom PROFIBUS i USS komunikacije
Mentor rada: dr Veran Vasi, van. prof.

Mesto i datum:
Novi Sad, jun 2009.
Sadraj
1.Uvod..................................................................................................................................................3
2. PROFIBUS komunikacija................................................................................................................6
2.1.PROFIBUS DP...................................................................................................................6
2.1.1.Topologija mree.............................................................................................................8
2.1.2.Profibus DP profili......................................... ..............................................................10
2.1.2.1.Profil za motore sa promenjljivom brzinom...............................................................10
2.1.2.2.Procesni podaci-PCD oblasti......................................................................................11
2.1.2.3.Pristup parametrima preko PCV oblasti.....................................................................11
2.1.2.4.Kontrolni profili..........................................................................................................12
3.USS komunikacija...........................................................................................................................13
3.1.Struktura USS telegrama..................................................................................................14
3.1.2.Parametarsi deo - PKW oblast.......................................................................................15
3.1.3.Procesni deo - PZD oblast.............................................................................................15
4.Programabilni logiki kontroler-PLC..............................................................................................16
4.1.Osnovni elementi PLC kontrolera....................................................................................17
4.2.Princip rada.......................................................................................................................18
4.3.Siemens SIMATIC familija programabilnih logikih kontrolera.....................................19
4.3.1.Mree u okviru SIMATIC familije programabilnih logikih kontrolera......................19
4.3.2. PPI protokol..................................................................................................................19
4.3.3. MPI protokol................................................................................................................20
4.4. PLC Siemens SIMATIC S7-200 serija............................................................................21
4.4.1.Pristup podacima u memorijskim oblastima S7-200 kontrolera...................................21
4.4.2.PLC CPU 224 XP DC/DC/DC......................................................................................22
4.4.3.EM 277 Profibus DP modul..........................................................................................23
4.5.PLC Siemens SIMATIC S7-300 serija.............................................................................24
4.5.1.Memorijski koncept S7-300..........................................................................................25
4.5.2.PLC CPU 314 C-2DP....................................................................................................26
5.Frekventni regulatori.......................................................................................................................28
5.1.MICROMASTER 440 proizvoaa Siemens...................................................................30
5.2.VLT AUTOMATION DRIVE FC302 proizvoaa Danfoss..........................................31
6.Realizacija praktinog dela rada......................................................................................................32
6.1.Hardversko povezivanje...................................................................................................32
6.1.1.Povezivanje Siemens S7-300 i Danfoss FC302 u PROFIBUS mreu..........................33
6.1.2.Povezivanje Siemens S7-300 i Siemens S7-200 u PROFIBUS mreu.........................33
6.1.3.Povezivanje Siemens S7-200 CPU 224 XP i Siemens MM440 na USS bus ..............33
6.2.Softverska podeavanja ...................................................................................................34
6.2.1.Podeavanje parametara frekventnih regulatora ..........................................................34
6.2.2.SIMATIC Manager ......................................................................................................35
6.2.3.STEP 7- Micro/WIN.....................................................................................................43
6.2.4.SIMATIC WinCC flexible 2005 - Advanced...............................................................48
7.Opis izrade laboratorijske makete...................................................................................................54
7.1.Mreni akvizicioni ureaj SIMEAS P..............................................................................55
7.2.Izrada elektrinih ema.....................................................................................................56
8.Zakljuak.........................................................................................................................................57
9.Literatura.........................................................................................................................................58
Diplomski - Master rad
1.Uvod
Savremena industrijska proizvodnja zahteva brzo prilagoavanje trendovima trita i
promenama nastalim u tehnologiji proizvodnje. To podrazumeva brzu promenu proizvodnog
programa, smanjeno vreme za projektovanje, izvoenje i odravanje pogona, olakanu dijagnostiku,
smanjenje zastoja ili nadogradnju postojeih sistema bez komplikovanih izmena koncepcije.
Dizajn sistema za automatizaciju proizvodnje u tim uslovima ima veliki znaaj. Danas je
nemogue zamisliti industrijski proces bez primne raunara i tehnologija vezanih za njih.
Programabilni logiki kontroleri (PLC) predstavljaju osnovu automatizacije bilo kojeg
industrijskog postrojenja. Korienje tzv. HMI (Human Machine Interface) ureaja omoguen je
nadzor nad upravljanjem i izvoenje neophodnih upravljakih akcija. Takoe, industrijski
komunikacioni sistemi, odnosno fieldbus sistemi, imaju znaajnu ulogu.
Najsavremeniji industrijski sistemi automatizacije su u velikoj meri distribuirane
arhitekture, gde su brojni digitalni moduli meusobno povezani komunikacionim mreama, u cilju
sakupljanja podataka i upravljanja niim hijerarhijskim slojevima. Distribuirani sistemi
automatizacije se sve vie koriste u proizvodnoj i procesnoj industriji. Svaka konfiguracija tog tipa
nosi niz prednosti, pre svega u fleksibilnosti pri projektovanju i kasnijoj dogradnji, zatim u
pouzdanosti, utedi kablova i pratee opreme, lakoj lokalizaciji kvarova i sl.
Slika 1: Primer komunikacionog sistema na nivou kompletnog automatizovanog

proizvodnog pogona sa distribuiranom arhitekturom
3
Fieldbus sistemi koriste irok spektar medija za prenos kao to su bakarni vodovi, optika
vlakna i beini prenos za povezivanje distribuiranih ureaja tipa senzora, aktuatora, raznih
pretvaraa i sl. uz serijski prenos podataka. Tehnologija je nastala krajem '80-ih godina prolog
veka sa ciljem da se zamene postojei sistemi paralelnog prenosa i analognih signala (4-20mA i +/10V) sa digitalnim. Fieldbus sistema ima preko 100, meu kojima je PROFIBUS i USS bus, o
kojima e u ovom radu biti rei.
Jedna univerzalna mrea ne moe da zadovolji sve postavljene potrebe u procesnoj
industriji. Zbog toga je razvijeno vei broj komunikacionih sistema prilagoenih za
odgovarajui skup zadataka. Na osnovu namene sistema, odnosno koliine i tipa podataka
koji se razmenjuju, brzine prenosa odnosno reakcije sistema mogue je izvriti klasifikaciju
komunikacionih sistema u savremenoj automatizaciji. Grafiki prikaz klasifikacije dat je na Slici 2.
Slika 2: Grafiki prikaz nivoa komunikacije u procesnoj industriji

Kao to se vidi sa slike razlikujemo etri nivoa u savremenim industrijskim postrojenjima a to su:
nivo senzora, izvrnih organa

nivo ureaja
nivo postrojenja
nivo fabrike
Na donjem nivou je komunikacija koja povezuje senzore i izvrne organe zamenjujui

klasino oiavanje ulaza i izlaza kao i to se vidi sa slike, ovde se radi o relativno malim
udaljenostima svedenim na nivo pogona, pri emu je vrlo bitno da su vremena odziva vrlo mala
znai ispod jedne milisekunde. Razmenjuju se relativno male koliine podataka poto senzori u
pogonu alju trenutne vrednosti veliina koje mere, a to je obino jedna analogna ili digitalna
veliina mada u optem sluaju moe da ih bude vie.
Na sledeem nivou se nalaze automatizovani delovi pogona koji mogu da budu u obliku
distribuiranih stanica ili nezavisne automatizacije pojedinanih maina koje uestvuju u
celokupnom sistemu. Naravno ovde se razmenjuju vee koliine podataka, vremena odziva mogu
da budu vea poto se deo operacija obavlja distribuirano u lokalnim stanicama u okviru mree,
duina izmeu elemenata u sistemu su mnogo vee.
Nivo postrojenja kao i to sam naziv kae se odnosi na celokupno postrojenje, koliina
podataka raste poto se razmenjuje vei broj podataka izmeu postrojenja, isto tako postrojenja
mogu da budu prostorno distancirana u okviru fabrikog kruga pa su potrebe vee duine medijuma
za povezivanje izmeu njih, vremena odziva mogu biti mnogo vea, poto se radi o celokupnom
pogonu, promene se ne deavaju velikom brzo kao na niim nivoima, nekoliko stotina milisekundi
zadovoljava potrebe ove komunikacije.
Najvii nivo u celokupnoj hijerarhiji komunikacija u okviru sistema automatskog upravljanja
procesnom industrijom predstavlja nivo fabrike. U okviru ovog nivoa se razmenjuju podaci na
nivou svih postrojenja jedne fabrike ili ak grupacije fabrika. Ovde prostorna ogranienja prestaju
da vae poto fabrike odnosno njihova postrojenja mogu da budu locirane na razliitim
pozicijama na zemaljskoj kugli. Ovde se kao medijum prenosa podataka pojavljuju savremene
tehnologije internet, mobilna telefonija, satelitske komunikacije. Ovaj nivo obuhvata lokalne
raunare na kojima se nalaze SCADA softver, kao i udaljene stanice, isto tako vrlo esto se vri
integracija u okviru biznis softverskih paketa pri emu je omogueno ekonomsko praenje
kompletne proizvodnje od kupovine sirovine do prodaje kupcu gotovog proizvoda.
Za ovakvu podelu ne moemo rei da je definitivna i jedinstvena vrlo esto se nivo
meusobno preklapaju dopunjujui jedan drugi u zavisnosti od konkretnih zadatih potreba
svakodnevne proizvodnje.
Koncept koji SIEMENS nudi je koncept TOTALNO INTEGRISANE AUTOMATIZACIJE
(Totally Integrated Automatization, TIA) koji podrazumeva kompletnu automatizaciju postrojenja
pomou hardverski i softverski meusobno povezanih komponenti jednog sistema - sistema
SIMATIC. Porodicu SIMATIC S7 ine:
industrijski PLC-ovi (SIMATIC Controller),

industrijske raunarske mree (SIMATIC Net),
industrijski raunari (SIMATIC PC),
ureaji za vizuelizaciju (SIMATIC HMI),
softver (SIMATIC Software),
decentralizovane periferije (SIMATIC DP),
sistemi za voenje procesa (SIMTIC PCS7).
Slika 3: Porodica SIMATIC S7
2.PROFIBUS komunikacija
PROFIBUS je nastao kao potreba industrije da se napravi jedinstveni standard za
komunikaciju izmeu elemenata automatizacije u industrijskim pogonima i ire. PROFIBUS je
kreiran koristei ve postojee nacionalne i internacionalne standarde. Komunikacija izmeu PLC
ureaja i distribuiranih periferija je brza i mora da zauzima to je mogue manje resursa u
komunikaciji dok komunikacija izmeu PLC ureaja i PLC ureaja i raunara treba da obezbedi
dovoljno vreme da svaki od ureaja moe da obavi svoje zadatke tako da takva komunikacija
zahteva manju brzinu. Ovi principi su korieni prilikom definisanja PROFIBUS komunikacije.
PROFIBUS komunikacija spada u grupu digitalne serijske komunikacije koja se zasniva na RS 485
standardu. Upotrebom PROFIBUS mrenog protokola znaajno se smanjuju trokovi instaliranja
i odravanja mree u odnosu na industrijske mree klasinog tipa. Pogodnost ovog
komunikacionog protokola je i ta to je internacionalno standardizovan, tako da korienje
opreme razliitih proizvoaa ne predstavlja problem.
U upotrebi je vie razliitih protokola u zavisnosti od uslova rada PROFIBUS mree:
Profibus DP (Decentralized Periphery)
Ovaj protokol je projektovan za komunikaciju izmeu programabilnih logikih kontrolera i
distribuiranih periferija na nivou postrojenja. Fiziki nosilac informacija je RS 485 ili
optiki kabl, brzina prenosa infornacija je od 9,6Kbit/s do 12Mbit/s.
Profibus PA (Process Automation)
Ovaj protokol je projektovan da pored prenosa podataka, takoe putem komunikacije obezbedi
sigurno napajanje ureaja u polju, kao to su na primer razni senzori, aktuatori itd. Protokol
se moe primeniti u potencijalno eksplozivnim sredinama.
Profibus FMS (Fieldbus Message Specification)
Ovim protokolom se prenose poruke koje su znaajne za operatere sistema upravljanja, kao to
je na primer status komunikacione mree itd. Treba naglasiti da ovaj protokol danas nema
veliki znaaj pri radu sa ureajima u polju, pa se retko primenjuje u procesnoj automatici.
DP protokol predstavlja osnovnu komunikaciju u automanizovanom elektromotornom
pogonu koji je predmet ovog rada. Iz tog razloga e o ovom protokolu biti vise rei u
nastavku.
2.1.PROFIBUS DP
Kao to je pre spomenuto, PROFIBUS DP protokol je specijalno projektovan da
zadovolji potrebe brze komunikacije izmeu distribuiranih periferija u automatizovanim
postrojenjima industrije.
Fiziki medijum za PROFIBUS DP zasniva se na RS-485 standardu koji definie
upotrebu oklopljenog, uvijeng, dvoilnog kabla, koji je prikazan na Slici 4. Mogu se odabrati
brzine prenosa u opsegu od 9.6Kbit/s do 12Mbit/s, pri emu se ta brzina odnosi na sve ureaje
koji su prikljueni na magistralu.
6
Slika 4: Bakarni kabl za PROFIBUS komunikaciju

Povezivanje ureaja na PROFIBUS mreu omogueno je korienjem 9-pinskog sub-D
konektora (Slika 5). U konektore su ugraeni otpornici za termminaciju bus-a. Pomeranjem
prekidaa koji se nalazi na kuitu konektora u ON poloaj vri se terminacija.
Slika 5: Izgled 9-pinskog sub-D konektora (levo-prolazni, desno-standardni konektor)

i otpornici za terminaciju bus-a
Kao to je na Slici 5 prikazano, terminacija bus-a je ostvarena korienjem tzv.pull-down
otpornika prema DGND potencijalu i pull-up otpornika prema napajanju-Vp potencijal. Ova dva
otpornika slue za definiciju potencijala na bus-u izmeu dva telegrama. Linija A i linija B
predstavljaju oznake krajeva PROFIBUS kabla.
Izgled
Pin broj
1
Ime signala
SHIELD
M24
RxD/TxD-P
CNTR-P
5
6
DGND
VP
P24
RxD/TxD-N
CNTR-N
Opis
Uzemljenje oklopa
Uzemljenje izlaznog napona
od 24V (pomonog)
Primanje/slanje
podataka
pozitivni potencijal B linija
Signal za kontrolu smera
komunikacije pozitivan
Referentni signal za podatke
Napon napajanja pozitivni
Izlazni
napon
od
24V
(pomoni)
Primanje/slanje
podataka
negativni potencijal A linija
Signal za kontrolu smera
komunikacije negativan
Tabela 1: Raspored pinova na 9-pinskom sub-D konektoru

RS 485 tehnologija prenosa se odlikuje jednostavnou i niskom cenom, a primenjuje se u
sistemima gde se zahteva velika brzina prenosa. Mogue brzine prenosa su izmeu 9.6 kbit/s i
12Mbit/s . Maksimalan broj ureaja koji se moe povezati na jedan segment linije je 32. Vei
broj ureaja zahteva korienje repetitora izmeu pojedinanih segmenata. Maksimalna dozvoljena
duina linije unutar jednog segmenata zavisi od brzine prenosa i manja je to je brzina prenosa
vea.
2.1.1.Topologija mree
Osnovni elementi, koji pored kablovske veze, sainjavaju mreu mogu se podeliti u dve osnovne
grupe:
Master ureaji
Slave ureaji
S obzirom da je RS485 omunikacija half duplex (oznaava dvosmernu komunikaciju u kojoj jedan
vor-ureaj trenutno pria). Iz tog razloga je mrea organizovana tako da master ima kontreolu nad
njom.
Primer master ureaja moe biti PLC, a kao primer slave elementa moe se uzeti distribuirana
periferija, drugi PLC i sl. Kod PA mree slave ureaji mogu biti senzori, aktuatori i sl.
Ovde se mora napomenuti da postoje dve vrste DP Master ureaja:
DP Master Class 1 (DPM1) - ovo je centralni kontroler koji ciklino razmenjuje podatke sa
slave ureajima, u zadatom ciklusu. Tipini ureaji ovog tipa su programabilni
logiki kontroleri. DPM1 ima aktivni pristup magistrali, preko kojeg moe vriti oitavanja
ulaza sa distribuiranih ureaja, kao i zapisivanje odgovarajuih rezultata na njihove izlaze.
DP Master Class 2 (DPM2) - slui za konfigurisanje, sakupljanje podataka, kao i odravanje
dijagnostiku i upravljanje prikljuenih ureaja, kao na primer PC.
Tipina DP konfiguracija ima mono-master strukturu (Slika 6).
Slika 6: DP mono-master struktura

Komunikacija izmeu DP master i DP slave ureaja je bazirana na master-slave principu. Ovo
znai da DP slave ureaji mogu biti aktivni na magistrali samo onda kada je to zahtevano od
strane master-a. Komunikacija se odvija ciklino u tano odreenom vremenu. DP slave
ureaji su adresirani u rastuem redosledu od DP master-a preko liste poziva (polling list) .
Slika 7 pokazuje kao se lista poziva obrauje na DP master-u. Vidi se ciklino procesiranje
slave ureaja slanjem zahteva i dobijanjem odgovora od njih.
Slika 7: Obrada liste poziva na DP master ureaju

DP sistem moe imati i multi-master strukturu (Slika 8):
Slika 8 : DP multi-master struktura

Ovo podrazumeva da nekoliko DP master ureaja moe biti povezano na jednu magistralu. Kod ove
strukture master ureaji pristupaju magistrali u skladu sa rastuim vrednostima svojih adresa.
Ukoliko je zavrena komunikacija jednog mastera, on daje znak sledeem da moe da pristupi
magistrali, odnosno da koristi resurse. U PROFIBUS terminologiji se to naziva token ring. Da
bi se ovakva procedura izvrila, pri inicijalizaciji mree detektuje se broj mastera kojima se
dodeljuju sledee adrese: PS (Previous Station) - predhodna stanica i NS (Next Station) - sledea
stanica.
2.1.2.PROFIBUS DP profili
Kao to je spomenuto, PROFIBUS je internacionalno standardizovan, tako da
omoguava korienje opreme razliitih proizvoaa. Da bi se olakala primena razliite opreme
definisani su DP profili. Osnovni zadatak DP profila je da definie ta svaki od podataka
predstavlja za odreeni tip ureaja. Na ovaj nain je obezbeeno da isti ureaji razliitih
proizvoaa imaju iste profile, tj. podaci se nalaze rasporeeni na isti nain prilikom
komunikacije kao to je definisano profilom za taj ureaj. U nastavku su navedeni neki PROFIBUS
profili:
9
NC/RC - ovaj profil opisuje naine rukovanja i instalacije robota u okviru Profibus DP.
Profil za enkodere - definie komunikaciju enkodera konektovanih na Profibus DP mreu.
Profil za motore sa promenljivom brzinom - u definiciji ovog profila su uestvovali svi
vodei proizvoai. Profil specificira kao se prenosi zadata vrednost i trenutne
vrednosti. Ovim je omoguena zajednika upotreba opreme razliitih proizvoaa. Profil
definie samo osnovne stvari ostavljajui slobodu prozvoaina za razvoj specifinih
funkcija.
2.1.2.1.Profil za motore sa promenljivom brzinom

Najee korieni ureaji u pogonima procesne industrije su frekventni regulatori. Oni
koriste PROFIBUS DP profil za motore sa promenljivom brzinom. Profil definie nekoliko
komunikacionih objekata (Parameter Process data Objects, PPO) koji se koriste za razmenu
podataka izmeu programabilnih logikih kontrolera i frekventnih regulatora. Ukupno je
definisano osam PPO profila za ciklini prenos podataka (DP V0). Profili 3, 4, 6, 7, 8 sadre
samo procesni deo, odnosno sadre podatke o procesu (process data, PCD), dok profili 1, 2 i 5
pored procesnog dela sadre i parametarski deo, pomou koga vrimo oitanje i promenu
parametara sa frekventnog regulatora (parameter characteristics value, PCV), Slika 9.
Slika 9: Pregled strukturePPO objekata

Oznake na slici imaju sledee znaenje:
PCV karakteristine vrednosti parametara (Parameter Characteristics Value)

PCD procesni podaci (Process Data)
PCA - karakteristike parametara (Parameter Characteristics)
IND - indeks parametra
PVA - vrednost parametra (Parameter Value)
CTW - kontrolna re (Control Word)
STW - statusna re (Status Word)
MRV - vrednost glavne reference (Main Reference Value)
MAV - stvarna vrednost reference (Main Actual Value)
10
Treba napomenuti da je problematika PPO objekata objanjena na primeru Danfoss-ovog

frekeventnog regulatora FC302 koji je korien u praktinom delu rada i da se navedene skraenice
na Slici 9 odnose na ovaj frekventni regulator.
Svi PPO tipovi se mogu podesiti da se podaci prenose kao konzistentne rei (word consistent) ili
kao konzistentni moduli (module consistent). Kada se podaci prenose kao konzistentni moduli,
to znai da se prenose kao setovi meusobno povezani rei, a kada se prenose kao konzistentne rei,
to znai da se posebne rei prenose nezavisno jedna od druge. Deo sa procesnim podacima
moe se prenositi na oba naina, dok parametarski deo moe samo kao konzistentni modul.
2.1.2.2. Procesni podaci PCD oblast

Kao to je ve navedeno, pomou dela PPO sa procesnim podacima mogue je upravljanje i
nadzor frekventnih regulatora, u ovom radu je to FC 302, preko PROFIBUS-a. U odnosu na smer
toka podataka PCD deo nazivamo (Slika 10.):
procesni kontrolni podaci PCD Write, kada podaci idu od master ka slave ureaju,
odnosno od PLC-a ka FC 302. U odnosu na izabrani kontrolni profil, svaki bit kontrolie
odreenu funkciju FC 302, npr. promena brzine motora.
procesni statusni podaci PCD Read, kada podaci idu od slave ka master ureaju, odnosno
od FC 302 ka PLC-u. U ovom sluaju, svaki bit nosi informaciju o odreenom trenutnom
stanju FC 302, npr. oitavanje struje, napona, frekvencije i sl.
Slika 10: Procesni kontrolni i statusni podaci
2.1.2.3. Pristup parametrima preko PCV oblasti

Postoji vie naina da se pristupi parametrima frekventnog regulatora. Moe im se
pristupiti lokalno, na komandama samog regulatora, a laki nain za njihovo oitavanje i izmenu je
daljinski, preko programabilnog kontrolera i mree. Pristup se vri preko PCV dela PPO.
PCV kanal se sastoji iz PCA, IND i PVA dela. PCA deo ima sledeu strukturu (Slika 11):
Slika 11: Karakteristine vrednosti parametara - PCV deo

Prva dva bajta (RC) definiu znaenje zahteva master ureaja, i znaenje odgovora slave
ureaja. Preko RC dela se odreuje da li se eli oitavanje ili izmena parametara, a PNU
(Parameter Number) odreuje broj parametra. Ako se zahteva izmena, nova vrednost parametra e
biti poslata preko PVA dela PCV kanala. Ceo postupak je detaljnije izloen u praktinom delu rada.
11
2.1.2.4. Kontrolni profili

FC 302 moe se upravljati preko dva kontrolna profila:
standardni PROFIBUS PROFIdrive profil

Danfoss FC control profil
Izbor profila utie samo na kontrolnu (CTW) i statusnu re (STW), a ne utie na PCV i
ostatak PCD dela. Na primer, kontrolna re (CTW) za start motora po FC profilu se moe odrediti
na osnovu Tabele 2 koju daje Danfoss i njena vrednost prema ovoj tabeli je 047C:
Tabela 2: Kontrolna re po Danfoss FC profilu

U praktinom delu rada ovaj kontrolni telegram se alje od mastera (S7-300 PLC-a) ka slave-u
(FC302 frekventnom regulatoru). Kontrolni telegram sadri kontrolnu re- 047C heksadecimalno
(odnosno 1148 decimalno) koja omoguava start motora Slika 12.
Slika 12: Izgled kontrolnog telegrama

Na Slici 12 pored kontrolne rei popunjena je MRV oblast koja nosi informaciju o vrednosti
reference brzine. Referenca brzine se zadaje u heksadecimalnom obliku, gde je 0 HEX=0% brzine,
a 4000 HEX=100% reference brzine (ili 16384 decimalno). U datom primeru 2000 HEX odgovara
50% reference.
12
3. USS komunikacija
USS protokol (Universal Serial Interface Protocol) je jednostavan serijski protokol koga je
definisao Siemens AG. Protokol je naparavljen da odgovori potrebama upravljanja i nadzora
Siemens-ovih SIMOVERT i SIMOREG frekventnih regulatora. Protokl definie tehniku pristupa
prema master-slave principu, za komunikaciju preko serijskog bus-a. Point-to-point konekcija je
mogua u podmrei. Komunikcija se odvija generalno ciklino razmenom telegrama izmeu jednog
master-a i najvie 31-og slave-a. Konfiguracija USS mree je prikazana na Slici 13:
Slika 13: Topologija USS mree

U funkciji master-a moe biti npr. PLC ili PC, dok su SIMOVERT i SIMOREG
frekventni regulatori uvek u funkciji slave-a. U ovom radu je korien Simovert MicroMaster
440 frekventni regulator.
Bitne odlike USS komunikacije su:
podrava:
multi-point konekciju, npr. EIA RS 485 hardver, ili
point-to-point konekciju, npr. EIA RS 232
master-slave pristup
singl master sistem
max. 31 slave i 1 master
koristi telegrame sa fiksnom ili promenljivom duinom
jednostavan i pouzdan telegram format
informacije se prenose na isti nain kao i kod Profibus DP (profil promenjljive brzine)
moe se lako implementirati u postojee sistme
Medijum za prenos podataka i bus interfejs su odereni u zavisnosti od naina korienja bus-a.
U osnovnoj verziji USS protokola, interfejs je zasnovan na RS485 standardu. Point-to-point
konekcija je zasnovana na RS232 standardu. Takoe moge je korienje i fiberoptikog kabla.
Siemens za SIMOVERT MASTERdrives konvertore definie korienje 9-pinskih sub d
konektora i dvoilni zatieni uvijeni kabl koji zadovoljava odreene mehanike, termike i
elektrine karakteristike. Terminacija bus-a na krajevima se i ovde podrazumeva.
Duine kablova kojim se prenose podaci zavise od brzine prenosa podataka, karakteristika kabla,
uslova stredine, kao i od broja konektovanih ureeja. U Tabeli 3 prikazana je zavisnost brzine
prenosa podataka od duine kabla.
13
Brzina prenosa
podataka
Maksimalan broj
ureaja
Maksimalna
duina kabla
9.6 kbit/s
32
1200 m
19.2 kbit/s
32
1200 m
38.4 kbit/s
32
1200 m
187.5 kbit/s
30
1000 m
Tabela 3: Zavisnost brzine prenosa podataka od duine kabla
3.1.Struktura USS telegrama

Master putem adresnog karaktera u telegramu vri izbor pojedinanog slejva. Adrese slejva ADR se
nalazi upisana u polling listi koju master koristi za selekciju ureaja. Slave vri transfer podataka
samo na zahtev master-a, tako da je komunikacija izmeu dva slave-a onemoguena. Svaki
telegram se sastoji iz:
STX - startni karakter (Start character)

LGE - duina telegrama (Length specification)
ADR - adresni bajt , adresa slejva (Address byte)
Net data block - PKW (Parameter ID Value area) i PZD (Proces Data), kao kod
PROFIBUS DP profila promenljive brzine
BCC-karakter provere bloka (Block check character)
Slika 14: Struktura USS telegrama

Informacije koje se razmenjuju izmeu master-a i slave-a putem telegrama su smetene u posebnu
oblast, takozvanu net data oblast. Struktura net data oblasti je ne zavisna od karakteristike protokola
kojim e se net data prenositi. Iz ovoga se moe zakljuiti da je isti mehanizam pristupa procesnoj
oblasti (control/status word i setpoint/actual value) kao kod PROFIBUS DP profil promenljive
brzine. PKW oblast slui za itanje i promenu vrednosti parametara frekventnog regulatora, dok
PZD oblast sadri informacije o procesu. Strukturu net data bloka ine obe oblasti nezavisno da li je
telegram poslat od master-a prema slave-u ili obrnuto Slika 15.
Slika 15: Struktura net data bloka
14
3.1.2.Parametarski deo - PKW oblast

PKW oblast omoguava pristup parametrima frekventnog regultora, odnosno njihovu promenu ili
oitavanje korienjem USS bus-a. Kao to je prikazano na Slici 15, PKW oblast sainjavaju:
PKE (Prameter ID) i IND (Index) - sadre informacije o tipu zadatka koji master alje slejvu
ili o tipu odgovora koji slejv alje masteru, takoe definii i broj parametra.
PKW elements (Parameter value) - sadri vrednosti parametara, tekst, ili opis parametara
koji se prenosi. Duina ove oblasti se moe menjati u zavisnosti od zadatka i moe iznositi
0-word-a, 1word, 3 word-a, 4 word-a kod telegrama sa fiksnom duinom, ili moe iznositi
izmeu 1 i 124 word-a kod telegrama sa promenjljivom duinom.
3.1.3.Procesni deo - PZD oblast

PZD oblast (Process data area) omoguava upravljanje i nadzor frekventnog regulatora, u ovom
radu je to MM 440 preko USS bus-a. Struktura PZD oblasti je prikazana na Slici 16.
Slika 16: Struktura PZD oblasti

Maksikalna veliina PZD oblasti je 16 word-a. Ukoliko je telegram poslat od master-a ka slave-u, to
podrazumeva da e telegram sadrati Control Word/Main setpoint pomou kojih master upravlja
frekventnim regulatorom npr. start, stop, zadavanje brzine. Ukoliko je telegram poslat od slave-a ka
master-u, to podrazumeva da e telegram sadrati Staus Word/Main actual value koji nose
informacije o statusu frekventnog regulatora, kao i itanje odreenih veliina sa frekventnog
regulatora, npr brzina, struja i sl, Tabela 4.
Tabela 4: Sadraj PZD oblasti

Bitno je napomenuti da definicije bita od 0-10 za control/status word koji se prenose USS bus-om,
odgovaraju definiciji bitova od 0-10 koji se prenose PROFIBUS-om, profil promenljive brzine.
Bitovi od 10 do 15 zavise od specifikacije konvertora.
15
4. Programabilni logiki kontroler - PLC

Programabilni logiki kontroler (Programmable Logic Controller - PLC) je
mikrokontrolerski sistem u kome su hardver i softver specijalno adaptirani industrijskom okruenju.
Nastao je krajem 60-tih godina sa namerom da se sistemi upravljanja zasnovani na relejnoj logici
uproste, tj. da se otklone glavne mane relejne logike, a to su skupo odravanje komplikovanih
sistema, pad pouzdanosti sa uslonjavanjem ema, ogranien vek trajanja releja itd. Implementacija
novih upravljakih zadataka u sistemu upravljanja omoguena je brzo i jednostavno
reprograniranjem programabilnih logikih kontrolera pomou raunara ili runih programatora, dok
se kod sistema upravljanja zasnovanih na relejnoj logici morala menjati ema oiavanja.
PLC se obino primenjuje za reavanje decentralizovanih upravljakih zadataka, na samom
mestu upravljanja, gde na osnovu prikupljenih ulaznih signala sa ulaznih ureaja (senzori, prekidai
i sl.) i na osnovu logike implementirane u programu, formira izlazne signale sa kojima upravlja
izlaznim ureajima ili objektom upravljanja (motori, kontaktori, elektromagnetni ventili,
operatorski paneli, svetlosna i zvuna signalizacija i sl.), Slika 17.
Slika 17: Princip rada PLC-a

Program se pie u namenskom programskom jeziku, koji svaki proizvoa daje uz svoj PLC, a koji
predstavlja kombinaciju programskog editora, kompajlera, i komunikacionog softvera. U editoru se
program pie pratei redosled operacija upravljanja, a zatim se proverava njegova sintaksa i vri
kompajliranje. Ako je sve u redu, program se komunikacionom vezom smeta u memoriju PLC-a i
pokree.
Dananji PLC moe da se nosi sa izrazito sloenim zadacima, kao to je kontrola pozicije, razne
regulacije i druge sloene primene. Za upravljanje sloenim procesima mogue je povezati vie
PLC-ova preko posebno razvijenih komunikacionih modula u mreu i sa centralnim raunarom.
Poto se koristi kao industrijski raunar samim svojim dizajnom je predvien za primenu u
neposrednom okruenju procesa sa kojim upravlja, tako da je otporan na razne nepovoljne uticaje,
praina, vlaga, visoka temperatura, vibracije, elektromagnetne smetnje.
16
4.1.Osnovni elementi PLC kontrolera

Na Slici 18 je prikazana blok ema tipinih komponenti koje ine strukturu PLC-a, a to su:
Centralna procesorska jedinica - CPU

Memorija za program i podatke
Interna magistrala
Komunikacioni modul
Napajanje
Ulazni modul - digitalni i analogni ulazi
Izlazni modul - digitalni i analogni izlazi
Slika 18: Osnovni elementi PLC kontrolera

Centralna procesorska jedinica je mozak PLC kontrolera. Sam CPU je neki od
mikrokontrolera, ranije su to bili 8-bitni, a sada su to 16-bitni i 32-bitni. CPU brine o komunikaciji,
izvravanju programa, upravljanju memorijom, nadgledanjem ulaza i postavljanjem izlaza.
PLC kontroler komunicira sa upravljakim procesom preko analognih i digitalnih ulaza i izlaza.
Informacije o stanju ulaza primarno se obrauju i smetaju u memoriju stanja ulaza i izlaza.
Memorija se moe podeliti na sistemsku i korisniku.
Sistemska memorija pored operativnog sistema sadri i korisniki program u binarnom obliku. Ova
memorija je obino EEPROM i moe se menjati kada se menja i korisniki program. Dobra praksa
je i da se program smeta i u RAM memoriju podranu baterijom, tako da se izvrava iz RAM-a,
odnosno da se uitava u RAM iz EEPROM-a svaki put kada se ukljuuje PLC, ili u sluaju gubitka
podataka iz RAM-a.
Interna magistrala povezuje CPU, memoriju, komunikacioni deo, kao i module digitalnih i
analognih ulaza i izlaza, komunikacione module i sl.
17
Korisnika memorija je podeljena u blokove koji imaju posebne funkcije. Jedan deo ove memorije
se koristi za uvanje stanja ulaza i izlaza, drugi deo se koristi za uvanje vrednosti promenljivih kao
to su vrednosti tajmera i brojaa. Na osnovu stanja ulaza, stanja vremenskih lanova, brojaa i
memorisanih meustanja, vri se obrada koja formira stanja izlaza, koja se prenose u odgovarajue
memorijsko podruje, a odatle preko internog busa ka izlazu.
Komunikacioni deo obezbeuje komunikaciju sa PC raunarom, na kome se pie upravljaki
program. Mogua je i komunikacija sa drugim PLC-ovima, operatorskim panelima, distribuiranom
periferijom i povezivanje sa viim nivoima upravljanja, to omoguava razmenu podataka sa
ostalim sistemima u okviru procesa automatizacije na nivou pogona ili kompletnog postrojenja.
Mali PLC-i imaju fiksan broj ulaza i izlaza i obino postoji mogunost proirivanja sa
dodatnim ulazima i izlazima ukoliko je to potrebno. Modularni PLC-i poseduju inu na koju se
dodaju moduli sa razliitim funkcijama. Procesori i ulazno izlazni modul se prilagoavaju
konkretnoj aplikaciji. Danas se esto prikljuuju distribuirane periferije mesto fiksnih proirenja i
na taj nain se smanjuju izdaci za oiavanje udaljenih delova postrojenja.
4.2.Princip rada
Osnova rada programabilnog logikog kontrolera zasniva se na ciklusima skeniranja. Pod
skeniranjem se podrazumeva prolaz kroz sve uslove u nekom garantovanom vremenu. Proces
skeniranja je prikazan na Slici 19 i sastoji se od sledeih koraka:
Provera statusa ulaza - CPU proverava stanje ulaza i te podatke smeta u odgovarajue
registre u korisnikom delu memorije.
Izvravanje programa - u ovom koraku CPU na osnovu kontrolne logike u programu i
prikupljenih ulaznih podataka kreira vrednosti izlaza i smeta u odgovarajue memoijske
lokacije.
Opsluivanje komunikacionog porta - CPU obrauje zahteve koji eventualno stiu na
komunikacijski port PLC-a.
Samotestiranje - izvrava se dijagnostika (samotestiranje) hardvera, memorije i U/I modula
Postaljanje izlaz - u ovom koraku CPU proverava stanje izlaza i po potrebi ih menja.
Slika 19: Ilustracija jednog radnog ciklusa PLC-a
18
4.3.Siemens SIMATIC familija programabilnih logikih kontrolera

Siemens-ova familija programabilnih logikih kontrolera SIMATIC spada svakako u
najzastupljenije na svetskom, a pogotovo na evropskom tritu. Namena im je prevashodno
industrijska automatizacija, pa se u okviru familije nudi irok spektar kontrolera u zavisnosti od
potreba tj. nivoa automatizacije koji se implementira niski, srednji ili vii nivo. U okviru
SIMATIC familije postoji podela na tri pod-familije, koje se u osnovi veoma malo razlikuju, a
razlika se svodi na prilagoavanje nekim uim potrebama korisnika:
S7 kontroleri najireg spektra primene, koriste se za standardne industrijske poslove

upravljanja kao to su brojanje, merenje, pozicioniranje, upravljanje u zatvorenim i
otvorenim petljama itd. Koriste se u skoro svim osnovnim granama industrije (mainska,
automobilska, prehrambena, procesna), a postoje i posebne verzije prilagoene za primene u
rizinim sredinama.
C7 kontroleri koji u jednom obuhvataju mogunosti S7 sa jednostavnim HMI funkcijama.

Njihova primena je tamo gde se zahteva kompaktnost, odreena proirivost i jednostavnost,
ali uz ekonomsku pristupanost.
M7 kontroleri koji po svojim mogunostima proirenja i skladitenja podataka idu korak

dalje od standardnih PLC-a ka personalnim raunarima. Njihova primena je u poslovima
gde se pored svega ostalog zahteva jo i sakupljanje velike koliine procesnih podataka,
njihovo skladitenje, kao i obrada u realnom vremenu uz pomo specijalizovanih softvera,
pisanih esto u viim programskim jezicima tipa C/C++.
U okviru navedenih podfamilija, postoje serije koje oznaavaju namenu u odnosu na nivo
automatizacije za koji su kontroleri namenjeni, pa tako S7 serija 200 oznaava niski nivo, 300
srednji, a 400 vii. Kod M7 familije postoje serije 300 i 400.
4.3.1.Mree u okviru SIMATIC familije programabilnih logikih kontrolera

SIMATIC familija kontrolera podrava vei broj dananjih standarda umreavanja kroz
korienje raznih modula koji omoguuju njihovo prikljuivanje na te mree. Ali pored standardnih
postoje i dva specifina naina umreavanja, karakteristina samo za SIMATIC ureaje, a to su PPI
i MPI. Oba ova protokola su zatvorenog tipa, to znai da njima raspolae samo matina kompanija
tj. Siemens, pa niko drugi ne moe konstruisati ureaje koji bi komunicirali po tim protokolima i na
taj nain se povezivali sa kontrolerima iz SIMATIC familija.
4.3.2. PPI protokol

PPI tj. jedan-na-jedan (Point-To-Point) protokol se obino koristi za povezivanje S7-200
ureaja. Ali, i drugi ureaji iz SIMATIC S7 familije i SIMATIC HMI (Human Machine Interface)
ureaji mogu ostvariti komunikaciju sa S7-200 preko PPI veze. PPI protokol je implementiran kao
token prsten, po uzoru na Profibus i MPI. Komunikacija se odvija po master-slave principu tj.
master ureaji alju zahteve, a slave ureaji odgovaraju. U Tabeli 5 su prikazane osnovne fizike
karakteristike za PPI mreu:
19
Proizvoa
Medijum
Korisnika
Brzina prenosa podataka
Daljina prenosa
Siemens
specifian serijski kabel RS-232C/422 do 187.5
kbit/s preko RS-485
2
od 300 bit/s do 76.8 kbit/s preko RS-232C/422/485
19.2 kbit/s preko 20mA TTY
10m preko RS-232C
1000m preko 20mA TTY pri 9.6 kbit/s
1200m preko RS-422/485 pri 19.2 kbit/s
Tabela 5: Pregled PPI protokola
4.3.3. MPI protokol

MPI (MultiPoint Interface) je Siemens-ov protokol predvien za povezivanje na nivou polja,
i to samo SIMATIC S7, M7 i C7 familija ureaja, poto je protokol zatvorenog tipa. MPI je u
osnovi predvien za povezivanje sa ureajima za programiranje (Programmig Device) i HMI
ureajima, ali se moe koristiti i za umreavanje manjeg broja CPU-a radi razmenjivanja manje
koliine podataka. MPI mrea podrava nekoliko brzina prenosa podataka, da bi se osigurala
njihova tanost i pouzdanost prenosa. Da bi se ureaj povezao na MPI mreu, ne mora da se dodaje
poseban modul sa odgovarajuim komunikacionim procesorom, jer svaki CPU iz SIMATIC
familije u sebi ve ima ugraenu podrku za MPI.
Neke vanije odlike MPI komunikacije su:
ekonomski najpristupaniji nain povezivanja

zasnovana na RS-485 standardu, pa se mogu koristiti postojei kablovi i konektori kao i za
Profibus
podrava GD (Global Data) ciklinu komunikaciju izmeu kontrolera
podrava OPC (OLE for Process Controll) standard koji dozvoljava deljenje podataka u
kontrolerima sa spoljanjim sistemima i aplikacijama vieg nivoa
Vanije fizike karakteristike navedene su u Tabeli 6:

Proizvoa
Medijum
Korisnika
Brzina prenosa podataka
Daljina prenosa
Siemens
oklopljeni dvoilni kabel ili optika vlakna
max. 127
od 19.2 do 187.5 Kbit/s
1100m preko RS-485
do 23km preko optikih vlakana
Tabela 6: Pregled MPI protokola

MPI omoguava pristup CPU-a svim inteligentnim modulima PLC-a, npr. funkcijskim modulima i
sl.
20
4.4. PLC Siemens SIMATIC S7-200 serija

PLC kontroleri iz ove serije su prevashodno namenjeni za manje kompleksnu automatiku,
odnosno jednostavne zadatke iz oblasti upravljanja kao to su npr. liftovi, pokretne trake, prese i sl.,
ali se mogu koristiti i u neto sloenijim procesima upravljanja u industriji. Kontroleri se odlikuju
kompaktnim dizajnom sa mogunou proirenja dodatnim modulima koji omoguavaju: dodatne
ulaze i/ili izlaze, komunikaciju putem Profibus-a, Enterneta, Interneta, GPRS, kontrolu
pozicioniranja kod step i servo motora, takoe je mogue prikljuenje LCD displeja za kontrolu i
nadzor. Softver za programiranje kontrolera S7-200 serije je STEP7-Micro/WIN. On omoguava
pisanje programa u nekom od standardnih editora LAD,FBD i STL.
Oznake modela iz ove serije su CPU 221, CPU 222, CPU 224, CPU 226. Oni se meusobno
razlikuju u brzini, koliini memorije, broju digitalnih i analognih ulaza i izlaza, tajmera, brojaa,
mogunostima proirenja dodatnim moduima i sl.
4.4.1.Pristup podacima u memorijskim oblastima S7-200 kontrolera

S7-200 kontroler uva podatke u razliitim memorijskim lokacijama koje imaju jedinstvenu
adresu. Jednostavnim navoenjem adrese memorijeske lokacije omoguen je direktan pristup
programa eljenoj informaciji. U Tabeli 7 su prikazani opsezi celobrojnih i realnih vrednosti koje
moemo predstaviti kao byte, word ili double word.:
Tip
Integer - unsigned
Integer - signed
Real 32 bit
floating point
Byte (B)
0 do 255
0 do FF
-128 do +127
80 do 7F
Word (W)
0 do 65535
0 do FFFF
-32768 do +32767
8000 do 7FFF
Double Word (DW)

0 do 4294967295
0 do FFFF FFFF
-2147483648 do +2147483647
80 000 000 do 7FFF FFFF
+1.175495E-38 do +3.402823E (pozitivni)

-1.175495E-38 do -3.402823E (negativni)
Tabela 7: Opsezi celobrojnih i realnih vrednosti predstavljeni kao byte, word, double word
Za pristup bitu u u memorijskoj lokaciji navodimo adresu koja sadri indentifikator memorijske
oblasti, byte adresu i broj eljenog bita. Primer pristupa bitu pod brojem 4, byte 3 u memorijskoj
oblasti indentifikatora I u koju se smeta slika procesnih ulaza prikazan je na Slici 20. Ovakav nain
adresiranja naziva se i byte.bit adresiranje.
Slika 20: Primer pristupa bitu 4, byte 3 u I memorijskoj oblasti

(Process Image input Memory Area)
21
U veini memorijskih obalasti (kao npr.V -Variable memory, M- Bit memory, I - Process Image
input Memory Area , Q - Process Image Output Memory Area) podacima se moe pristupiti kao
byte, word ili double word. Princip adresiranja je slian kao kod byte.bit adresiranja. Prvo ide
identifikator memorijske oblasti, zatim sledi oznaka veliine podatka, i na kraju byte adresa bajta, word-a ili double word-a, kao to je prikazano na Slici 21:
Slika 21: Pristup podatku na istoj V 100 memorijskoj lokaciji kao byte, word ili double word
4.4.2.PLC CPU 224 XP DC/DC/DC

U okviru realizacije praktinog dela rada korien je model sa oznakom CPU 224 XP
DC/DC/DC koji je prikazan na Slici 22:
Slika 22: PLC CPU 224 XP

Neke od karakteristika ovog modela su:
32 bitni procesor sa floating-point aritmetikom

Napajanje PLC-a 24V DC, kao i DI/DO
14 digitalnih ulaza i 10 izlaza
2 analogna naponska ulaza i 1 analogni naponski ili strujni izlaz
2 ugraena RS 485 porta (P0 i P1) sa brzinom prenosa izmeu 1.2 i 187.5kbita/s (PPI/MPI)
12 KB programske memorije i 10KB memorije za podatke
podrani protokoli: PPI, MPI i Freeport
prihvata maksimalno 7 modula
Komunikacija sa raunarom je ostvarena korienjem RS 232/PPI Multi-Master kabla, koji je

prikazan na Slici 23:
22
Slika 23: PPI Multi-Master kabl
4.4.3.EM 277 Profibus DP modul

Za prikljuenje PLC kontrolera iz S7-200 serije na PROFIBUS DP mreu u funkciji slejv
ureaja koristi se EM 277 PROFIBUS DP modul. EM 277 je konektovan na S7-200 CPU preko U/I
bus-a. Profibus mrea je konektovana na EM 277 PROFIBUS DP modul preko njegovog DP
komunikacionog porta. Brzine prenosa podataka korienjem ovog porta su brzine karakteristine
za PROFIBUS DP komunikaciju i kreu se izmeu 9.6 kbit/s i 12Mbit/s. Izgled modula je prikazan
na Slici 24:
Slika 24: EM 277 Profibus DP modul

Karakteristike ovog modula su:
Napajanje DC naponom vrednosti 24V sa tolerancijom imeu 20.4 i 28.8 V

9-pinski Sub D DP slejv port
podrani protokol: PROFIBUS DP i MPI
podeavanje adrese stanice omogueno je pomou obrtnih prekidaa, koji se nalaze na
prednjoj strani modula (u gornjem levom uglu na Slici 24). Adrese se kreu od 0 do 99.
Na prednjoj strani ovog modula nalaze se 4 led diode, koje pokazuju operativno stanje DP
porta, sa oznakama: CPU FAULT (signalizira stanje CPU), POWER (signalizira prisustvo
napajanja), DP ERROR (aktivira se ukoliko postoji greka u U/I konfiguraciji ili parametru
koji master upisuje u ovaj modul ), DX MODE (signalizira trenutak kada EM 277 DP modul
ulazi u mod razmene podataka sa masterom i ostaje ukljuen sve dok traje razmena
podataka).
U praktinom delu rada ovaj modul je korien za povezivanje slejva S7-200 CPU 224 XP
PLC-a na PROFIBUS DP mreu u koji su ukljueni FC302 frekventni regulator kao slejv i S7300 CPU 314C-2DP PLC kao master.
23
4.5.PLC Siemens SIMATIC S7-300 serija

PLC kontroleri iz ove serije su namenjeni za automatizaciju nieg i srednjeg nivoa. iroko
se koriste u granama industrije kao to su mainska, automobilska, prehrambena, procesna i sl.
Odlikuju se modularnim dizajnom sa irokim spektrom modula koji omoguavaju optimalnu
adaptaciju razliitih zadataka automatizacije. Neki od modula su ilustrativno prikazani na Slici 25:
Slika 25: Primer proirenja S7-300 PLC-a dodatnim modulima

Skraenice naziva pojedinih modula na Slici 25 imaju sledee znaenje:
PS (Power Supplay Module) napojna jedinica - obezbeuje pouzdano i kvalitetno napajanje

modula.
CPU (Central Processing Units) - serija S7-300 nudi irok opseg centralnih procesorskih
jedinica razliitih brzina, veliine radne memorije, komunikacionih portova, itd. Oznake
modela iz ove serije su CPU 312, CPU 313, CPU 314, CPU 315, CPU 317, CPU 318.
IM (Interface Module) spreni modul - slui za povezivanje modula koji se nalaze na
drugim inama (podnojima).
SM (Signal Modules) signalni moduli - slue za prilagoavanje spoljanjih signala internim.
Tu spadaju moduli digitalnih ulaza DI, izlaza DO, kao i moduli analognih ulaza AI i izlaza
AO.
FM (Function modules) funkcijski moduli - izvravaju sloene ili vremenski kritine
poslove nezavisno od CPU-a, kao to su brojanje, pozicioniranje, upravljenje u zatvorenoj
petlji.
CP (Communication Processors) - omoguavaju sledee mrene funkcije: Point to Point
veza, PROFIBUS, Industrial Ethernet.
Din ina (DIN rail ) ili podnoje koje slui za prihvatanje novih modula.
Bas konektori (Bas connectors) - povezuju module
Ukupan broj modula koji jedan kontroler moe da prihvati je 32.
24
4.5.1.Memorijski koncept S7-300

CPU iz ove serije koriste sledee memorijske oblasti:
Slika 26: Memorijski koncept S7-300

Memorija za uitavanje (Load memory) - smetena je na SIMATIC Micro memorijskoj kartici.
Koristi se za smetanje korisnikog programa, svi blokovi (OBs, FCs, DBs), sistemskih podataka,
kao i svih konfiguracionih podataka vezanih za projekat. Podaci koji se nalaze na ovoj kartici ostaju
sauvani i po prekidu napajanja, kao i po restartu CPU memorije, tako da podrka baterijskog
napajanja nije potrebna. Kao memorija za uitavanje osim MMC kartice moe se koristiti i
integrisani RAM.
Radna memorija (Work memory) - sadri samo one podatke koji su znaajni za izvrenje programa.
RAM radna memorija integrisana je u CPU i nema mogunost dodatnog proirenja. Poseduje
dodatno baterijsko osiguranje napajanja.
Sistemska memorija (System memory) - sadri memorijska podruja za:
Tablinu sliku procesnih ulaza i izlaza (PII, PIQ) - vrednosti koje PLC oita sa ulaza
ulaznog modula i vrednosti koje postavlja na izlaze izlaznog modula se uvaju u ovim
memorijskim oblastima.
Bit memoriju (M) - slui za smetanje meurezultata prilikom izvrenja programa.
Lokalne podatke (L) - slui za uvanje privremenih podataka prilikom editovanja OB, FB
FC blokova.
Tajmere (T)
Brojae (C)
Retentivna memorija (Retentive memory) - ova memorija je neizbrisivi RAM. Koristi se kao
podrka za uvanje odreenih podataka sistemske i radne memorije, prilikom nestanka napajanja i
restarta CPU memorije.
Napomena: Memorijska kartica mora ostati umetnuta dok se program izvrava.
25
4.5.2.PLC CPU 314 C-2DP

U okviru realizacije praktinog dela ovog rada korien je model sa oznakom CPU 314C - 2DP koji
je prikazan na Slici 27:
Slika 27: PLC S7-300 CPU 314C-2DP sa prikazanom

Siemens SIMATIC MMC flash memorijskom karticom
Neke od karakteristika ovog modela su:
24 digitalna ulaza i 16 izlaza sa napajanjem 24V DC

5 analognih ulaza i 2 izlaza
4 brza brojaka ulaza od 60KHz
4-pulsna izlaza od 2.5 KHz
1 MPI, 1 DP port
PID kontroler
Oznake LED dioda i njihovo znaenje objanjeni su u Tabeli 8:

Oznaka diode
SF
BF
DC5V
RUN
STOP
Boja
crvena
crvena
zelena
zelena
uta
Znaenje
Softverska greka
Komunikaciona greka
Ispravan status napajanja
Procesor je u radnom modu
Procesor je zaustavljen
Tabela 8 : Oznake LED dioda i njihovo znaenje

Za napajanje procesora CPU 314C-2DP i digitalnih ulaza, u praktinom delu rada, korien je
modul PS 307 2A koji mreni napon od 220V AC pretvara u 24V DC. Izgled modula prikazan je na
Slici 28:
26
Slika 28: Modul napajanja PS 307 2A

Povezivanje mrenog napajana sa PS modulom za napajanje na CPU prikazano je na Slici 29. Sa 1
su oznaeni spojni provodnici izmeu PS i CPU, sa 2 je oznaen MPI port, dok je 3 DP port.
Slika 29: Napajanje CPU modula naponom 24V DC iz PS napojnog modula

Za programiranje S7-300 kontrolera, kao i za upravljnje i nadzor realizovanog elektromotornog
pogona korienjem Scada softera SIMATIC WinCC flexible-Advanced 2005, uz pomo PC-a,
korien je se USB-MPI/DP kabel koji je prikazan na Slici 30:
Slika 30: USB-MPI/DP kabl

MPI port na S7-300 kontroleru je iskorien za komunikaciju sa PC-om, dok je DP port iskorien
za prikljuenje ovog kontrolera na PROFIBUS mreu.
27
5.Frekventni refulatori
Frekventni regulatori su elektronski ureaji koji omoguavaju upravljanje brzinom
obrtanja i regulaciju asinhronih trofaznih i sinhronih motora. Brzina asinhronog motora je
proporcionalna frekvenciji primenjenog napona, pa je iz tog razloga za promenu brzine potrebno
menjati frekvenciju, a sa tim i napon, to nam omogavaju frekventni regulatori, pretvarajui
mreni napon i frekvenciju, koji su konstantne veliine, u promenjljive veliine na osnovu neke
zadate vrednosti. Takoe frekventni regulatori nude i druge funkcije, kao to su izmeu ostalog
zatitne fnkcije (preoptereenje, kratak spoj podnapon, zemljospoj, itd.), funkcije mekog starta i
zaustavljanja, unapred podeenih brzina i sl.
Postoje dva tipa frekventnih pretvaraa:
frekventni pretvarai bez medjukola, poznatiji kao direktni pretvarai

frekventni pretvarai sa promenjljivim ili konstantnim meukolom
Savremeni frekventni regulatori koji se koriste u industriji za upravljanje i regulaciju brzinom su

mikroprocesorski upravljani.
Pretvarai sa meukolom imaju odredjene prednosti u odnosu na direktne pretvarae, kao to su:
bolje upravljanje strujom

redukcija viih harmonika, a samim tim smanjeni gubici i buka
neogranienu izlaznu frekvenciju (ogranienje postoji u upravljanju i korienju samih
elektronskih komponenti).
Glavni elementi koji ine unutranju strukturu frekventnog regulatora sa meukolom su :
Ispravlja
Jednosmerno meukolo
Trofazni invertor
Elektronsko upravljako kolo
Ukoliko se na ulazu invertora nalazi paralelno vezan kondenzator velikog kapaciteta tada se radi o
naponskim invertorima.Nasuprot njima postoje i strujni invertori kod kojih se na ulazu u invertor
nalazi redna prigunica velike induktivnosti koja ne dozvoljava nagle promene struje.
Raspored elemenata koji ine unutranju strukturu frekventng regulatora prikazan je na Slici 31:
28
Slika 31: Principska ema frekventnog regulatora

Korienjem frekventnih regulatora u industriji pored pune kontrole brzine i momenta, vektorskog i
skalarnog upravljanja, dobijamo jo itav niz drugih prednosti kao to su:
tednja energije - energija se moe utedeti ako brzina obrtanja motora odgovara
zahtevima pri bilo kom momentu optereenja. Ovo se odnosi pre svega na pogon
pumpi i ventilatora gde je utroena energija srazmerna kvadratu brzine. Takoe,
ograniavanjem struja pri ukljuenju frekventni regulator nudi dalje utede u poreenju
sa sistemima sa direktnim startovanjem.
Smanjeni trokovi odravanja pogona - jednom instaliran frekventni regulator sam po
sebi ne zahteva nikakvo odravanje. Upravljajui motorima u odreenom pogonu,
poveava se radni vek tog pogona.
Mekan rad maine - korienjem soft-start i soft-stop rampi naprezanja i udari
maine se mogu izbei.
Poboljano radno okruenje - regulacijom brzine ventilatora smanjena je buka i
promaja u blizini ventilatora. Manje buke na pokretnoj traci za punjenje flaa ako se
brzina trake smanji u toku punjenja, i sl.
U nastavku su opisani frekventni regulatori MM440 proizvoaa Siemens i FC302 proizvoaa

Danfoss koji su korieni u praktinom delu radu.
29
5.1.MICROMASTER 440 proizvoaa Siemens

U praktinom delu rada korien je frekventni regulator iz serije Micromaster 440, snage
1.5 kW. Namenjen je prvenstveno za upravljanje asinhronim (kao i sinhronim) motorima
relativno malih snaga. Malih je dimenzija i teine 1.3kg.
Slika 32: Frekventni regulator MM440-1.5 kW

Neke od glavnih karakteristika ove serije pretvaraa su:
postoji mogunost eksterne nadogradnje razliitim modulima

(na raspolaganju su enkoderski i PROFIBUS moduli)
est programabilnih digitalnih ulaza, dva podesiva analogna ulaza
(0-10V; 0-20mA) koji mogu biti korieni kao dodatna dva digitalna
dva programabilna analogna izlaza (0-20mA), tri programabilna
relejna izlaza (30V DC / 5A otporniko optereenje; 250V AC/ 2A induktivno optereenje)
zatita za motor i invertor ( podnaponska / nadnaponska zatita, nadtemperaturna zatita
komponenti invertora itd.)
kontrola momenta
kontrola fluksa
mogunost takozvanog leteeg restarta- ukoliko doe kratkog prekda napajanja, brzo se
vraa na stanje koje je bilo pre prekida napajanja - motor nastavlja da se vrti na predhodnoj
brzini.
30
5.2.VLT AUTOMATION DRIVE FC302 proizvoaa Danfoss

VLT AUTOMATION DRIVE predstavlja seriju frekventnih regulatora koji su pogodni za
sve industrijske primene od jednostavne kontrole brzine do dinamikih servo pogona. Osnovnu
verziju ine frekventni regulatori sa oznakom FC301 za regulaciju brzine asinhronih, dok su
freventni regulatori sa oznakom FC302 visokih performansi kako za asinhrone, tako i za sinhrone
motore. Omoguavaju skalarno (U/f) upravljanje, VVC+, kao i vektorsko upravljanje.
U praktinom delu rada je korien frekventni regulator FC302, snage 2.2kW. Kao i
Siemens-ov frekventni regulator, namenjen je za motore manjih snaga. Poseduji mogunost
instaliranja razliitih kartica koje slue za nadogradnju ureaja ime se poveava njegova
fleksibilnost. Opcione kartice slue na primer za povezivanje enkodera ili za komunikaciju preko
PREOFIBUS protokola, to e u ovom radu biti obraeno.
Slika 33: Frekventni regulator FC302- 2,2 kW

Neke od glavnih karakteristika ove serije pretvaraa su:
postoji mogunost eksterne nadogradnje razliitim modulima

(na raspolaganju su enkoderski i PROFIBUS moduli)
etiri programabilna digitalna ulaza 0-24 V, dva podesiva analogna ulaza
(0-10V, -10V/+10V; 0-20mA) koji mogu biti korieni kao dodatna dva digitalna
dva programabilna digitalna izlaza i jeda programabilni analogni izlaz
dva programabilna relejna izlaza (240V AC/ 2A ili 24V DC)
zatita od preopteenja i kratkog spoja , podnaponska zatita
kontrola momenta
kontrola fluksa
tip okvira A2, IP20
31
6.Realizacija praktinog dela rada

U okviru realizacije praktinog dela rada zadatak je bio da se uspostavi komunikacija
izmeu:
PLC-a Siemens S7-300 CPU 314C-2DP i frekventnog regulatora Danfoss FC302 preko
PROFIBUS-a
PLC-a Siemens S7-300 CPU 314C-2DP i PLC-a Siemens S7-200 CPU 224XP preko
PROFIBUS-a
PLC-a Siemens S7-200 CPU 224XP i frekventnog regulatora Siemens MM440
PLC-a S7-300 CPU 314C-2DP i PC-a preko USB/MPI kabla
i omogui zadavanje referenci brzine dva elektromotora i oitavanje njihovih stvarnih brzina
korienjem Scada softvera SIMATIC WinCC flexible-Advanced 2005.
Zadatak je obavljen kroz dve etape:
hardversko povezivanje
softverska podeavanja
6.1.Hardversko povezivanje
Na Slici 34 su prikazani elementi realizovanog elektromotornog pogona kao i ostvaren nain
komunikacije izmeu njih:
Slika 34: Ilustracija realizovanog elektromotornog pogona

32
6.1.1.Povezivanje Siemens S7-300 i Danfoss FC302 u PROFIBUS mreu

Za povezivanje PLC-a S7-300 i frekventnog regulatora FC302 korien je standardni
dvoilni oklopljeni PROFIBUS kabel. Sa strane FC302 nije potreban 9-pinski Sub D konektor, ve
se vodovi kabla vode direktno na odgovarajue prikljuke instaliranog PROFIBUS modula
(podrazumeva se da je ovaj modul instaliran na frekventnom regulatoru). Na Slici 35 je prikazan
pomenuti nain spajanja.
Slika 35: Povezivanje FC302 na PROFIBUS

Poto se FC302 nalazi na kraju PROFIBUS mree neophodno je izvriti terminaciju na kraju
voda. Terminacija se vri aktiviranjem odgovarajueg prekidaa na PROFIBUS modulu.
U zavisnosti od potreba, u ovom koraku moe se izvriti i dodeljivanje adrese stanice na
PROFIBUS magistrali. Izbor adrese se vri podeavanjem stanja sedam prekidaa koji se nalaze na
PROFIBUS modulu frekventnog regulatora. Na taj nain se moe odabrati adresa iz opsega od 0 do
125. U ovom sluaju adresa stanice (vora) podeena je na 3.
Sa strane PLC-a S7-300 povezivanje na Profibus je ostvareno korienjem prolaznog 9pinskog Sub D konektora koji je prikljuen na DP port PLC-a. MPI port je iskorien za
komunikaciju PLC-a sa PC raunarom korienjem USB-MPI/DP adaptera.
6.1.2.Povezivanje Siemens S7-300 i Siemens S7-200 u PROFIBUS mreu

Povezivanje S7-200 PLC-a u PROFIBUS mreu u funkciji slave ureaja omogueno je
korienjem EM277 PROFIBUS DP modula. Veza izmeu ovog modula i PLC-a S7-300 je
ostvarena korienjem standardnog dvoilnog oklopljenog PROFIBUS kabla, sa 9-pinskim Sub D
konektorima na oba kraja. Sa strane S7-300, 9-pinski konektor je prikljuen na prolazni 9-pinski
konektor koji je prikljuen na DP port ovog PLC-a.
6.1.3.Povezivanje Siemens S7-200 CPU 224 XP i Siemens MM440 na USS bus

Za povezivanje PLC-a S7-200 i frekventnog regulatora MM440 korien je standardni
dvoilni oklopljeni kabel. Sa strane MM440 vodovi kabla se vode direktno na terminale 29 (B vod)
i 30 (A vod). Terminacija voda je ostvarena dodavanjem otpornika od 1.5k, 120 i 470 izmeu
terminala 1 (+10V), terminala 2 (0V) i RS 485 terminala 29 i 30, kao to je prikazano na Slici 36 .
33
Slika 36:Terminacija USS bus-a na strani MM440 frekventnog regulatora

Sa strane PLC-a S7-200 povezivanje na USS bus je ostvareno korienjem 9-pinskog Sub D
konektora koji je prikljuen na port P0 ovog PLC-a. Drugi port P1 je korien za programiranje S7200 PLC preko PPI Multi Master kabla. Ovaj kabl nije neophodan pri radu realizovanog pogona, jer
se upravljanje i nadzor odvija preko USB/MPI kabla. Iz tog razloga PPI kabl nije prikazan na Slici
34.
6.2.Softverska podeavanja
U ovom poglavlju e biti objanjena sva softverska podeavanja neophodna da bi se postigla
PROFIBUS, USS i MPI komunikacija.
6.2.1.Podeavanje parametara frekventnih regulatora

Nakon unosa podataka sa natpisne ploice oba motora i izvrene automatske adaptacije
parametara (AMA) potrebno je podesiti parametre oba frekventna regulatora za PROFIBUS,
odnosno USS komunikaciju.
Podeavanje parametra Danfoss FC302 frekventng regulatora za PROFIBUS komunikaciju:
Terminacija PROFIBUS-a na oba kraja - kod PLC-a S7-300 na konektoru postoji prekida, a
kod Danfoss frekventnog regulatora terminacija se vri pomeranjem prekidaa u ON stanje koji
se nalazi ispod lokalnog upravljakog panela -LCP (Local Control Panel).
Podeavanje adrese frekventnog regulatora DIP prekidaima koji se nalaze takoe ispod LCP-a.
U ovom radu adresa FC302 je podeena na 3.
Za start frekventnog regulatora potrebno je spojiti klemne 13 (24V) i 37 -to je ulaz za Safe stop.
Konfigurisanje FC302 za rad na PROFIBUS-u:
P0-40 [Hand On] - disable, ime se omuguuje komunikacija sa PROFIBUS-om
P8-10 [Control Word Profile] - Danfoss FC profile
P8-50 do P8-56 definiu kako se komande sa PROFIBUS-a tretiraju u odnosu na komande sa
digitalnih ulaza/izlaza (OR, AND..) sve staviti na BUS.
P8-03 do P8-05 parametri koji definiu ponaanje FC302 kada se ima greka na PROFIBUS
liniji (master ima greku) ostaviti na default vrednostima
Pritiskom na taster AutoOn frekventnog regulatora startuje se Remote mode, tj. bus je aktivan
34
Podeavanje parametra Siemens MM440 frekventng regulatora za USS komunikaciju:
Terminacija USS bus-a na oba kraja - kod PLC-a S7-200 na konektoru postoji prekida, a
kod Siemens frekventnog regulatora terminacija se izvodi dodavanjem otpornika izmeu
terminala 1, 2 i 29, 30 kao to je prikazano na Slici 36.
P700 Index 0 [local/remote control mode] postaviti na 5 - USS on COM link
P1000 Index 0 [frequency setpoint] postaviti na 5 - USS on COM link
P2010 Index 0 [baud rate of the RS 485 serial interface] postavljeno na 6 - 9600 baud
P2011 Index 0 [slave adress] postavljeno na 0 (max 31 slave)
6.2.2.SIMATIC Manager
SIMATIC Manager je program koji omoguava detaljno konfigurisanje mree (sa osnovnom
mreom kao i sa podmreama), posmatranje varijabli, njihovo forsiranje kao i unoenje
programskog koda u jednom od ponuenih jezika: STL-asembler tj. jezik nieg nivoa, SCL-jezik
vieg nivoa slian npr. Pascal-u, LADDER-program grafiki orjentisan i slian relejnim emama,
FBD-takoe grafiki jezik vrlo pogodan za praenje toka signala, S7-GRAPH jezik koji se zasniva
na crtanju grafa toka procesa, pogodan za tehnoloke inenjere. Ovaj program omoguava i
debagovanje koda (otklanjanje greaka). Ilustracija primene SIMATIC Manager-a je data na Slici
37.
Slika 37: Ilustracija primene SIMATIC Manager-a
35
Otvaranjem projekta u SIMATIC Manager-u, dobija se osnovni prozor u ijem desnom delu se sa
Insert New Object postavlja nova stanica, SIMATIC 300 Station, Slika 38:
Slika 38: Izbor SIMATIC 300 stanice

Dvoklikom na navedenu stanicu, otvara se prozor za hardversko konfigurisanje HW Config. U
folderu SIMATIC 300 biramo opciju RACK-300 koja omoguava izbor ine (rail) na koju
postavljamo eljeni PLC: CPU 314C-2DP pod oznakom 6ES7 314-6CF02-0AB0, opcija CPU-300
kao na Slici 39:
Slika 39: Izbor tipa CPU PLC-a i ine (rail)

Nakon odabira tipa CPU modula automatski se otvara prozor za podeavanje parametara
PROFIBUS mree, odabrano je: adresa master stanice 2, tip profila DP, brzina prenosa
informacija 1.5Mbps, adrese ulaznih portova 124 do 126 i izlaznih 124 do125 Slika 40.
36
Slika 40: Podeavanje PROFIBUS komunikacije

Nakon obavljenih podesavanja prikazanih na Slici 40 prozor HW Config-a prikazuje raspored
modula master ureaja (u slot 1 je naknadno ubaen napojni modul PS 307 2A, slot 2 CPU 314C2DP, itd.) i kao i simbol za DP master sistem
, Slika 41.
Slika 41: Prikaz modula master ureaja

Nakon izbora master ureaja i odabira parametara PROFIBUS komunikacije, potrebno je u mreu
dodati slave ureaje FC302 i EM277 PROFIBUS DP modul. Ukoliko se eljeni ureaji ne nalaze u
hardver katalogu, koji se nalazi na desnoj strani HW Config prozora, potrebno ih je naknadno
ubaciti instaliranjem tzv. GSD fajlova (device database files). GSD fajl sadri sve potrebne podatke
za podeavanje komunikacije eljenog slave ureaja. Ovi fajlovi se mogu nai na sajtu proizvoaa
iji ureaj elimo da poveemo u PROFIBUS mreu. Nakon instaliranja potrebnog GSD fajla
Options>Install GSD file u hardverskom katalogu se pojavljuje ikona eljenog slave ureaja, u
ovom sluaji je to FC302 koga uvodimo u hardversku konfiguraciju jednostavnim prevlaenjem i
37
prikljuenjem na PROFIBUS mreu, Slika 42.
Slika 42: Izbor FC302 slave ureaja i PPO2 objekta

Adresa FC302 je podeena na 3, izabran je tip komunikacionog objekta PPO 2, modul konzistentan,
koji sadri parametarski i procesni deo, tako da je mogue izvriti promenu parametara frekventnog
regulatora i prikupiti podatke o procesu. Izbor PPO objekta u master konfiguraciji je automatski
snimljen u frekventnom regulatoru i moe se proitati u par.9-22 frekventnog regulatora.
Kada se dvoklikne na ikonu FC302 sa Slike 42, ima se prozor kao na Slici 43 u kom se moe
postaviti sadraj PPO telegrama, PCD oblast. Obavezno je potrebno dozvoliti autokonfigurisanje
FC302.
Slika 43: Izbor sadraja PCD dela
38
Parametri P915/0 do P915/9 su procesni podaci koje master PLC CPU 314C-2DP upisuje u slave
FC302. Oni mogu biti npr. vrednosti ramp up i ramp down time, limit brzine i momenta, itd Slika
44 (Master to Slave). Vrednosti parametara koje PLC alje su smetene u delu njegove memorije
koja predstavlja tablinu sliku procesnih izlaza, tzv. PQW oblast.
Parametri P916/0 do P916/9 su procesni podaci koje master PLC CPU 314C-2DP ita sa slave-a
FC302, kao npr. trenutne vrednosti brzine, struje, frekvencije itd. Slika 44 (Slave to Master).
Vrednosti parametara koje PLC prima su smetene u delu njegove memorije koja predstavlja
tablinu sliku procesnih ulaza, tzv. PIW oblast.
Slika 44: Ulazna i izlazna memorijska slika PLC-a

Nakon izvrene konfiguracije slave ureaja FC302 za rad na PROFIBUS mrei, potrebno je dodati
drugi slave ureaj EM 277 PROFIBUS DP modul. Kao to je pomenuto, ovaj modul omoguava
prikljuenje S7-200 PLC-a na PROFIBUS mreu u funkciji slave ureaja. Pre podeavanja
parametara ovog modula za rad u PROFIBUS mrei, potrebno je objasniti nain komunikacije
izmeu master ureaja, PLC-a S7-300, i slave ureaja PLC-a S7-200 sa dodatim modulom EM 277.
Svrha PROFUBUS DP konekcije je razmena podataka, gde master ureaj igra glavnu ulogu.
Podaci koje master alje slave-u su oznaeni kao izlazni podaci (output data), dok su podaci koje
slave alje master-u su oznaeni kao ulazni podaci (input data). Podaci koji stiu u slave ureaj su
takoe oznaeni kao izlazni (outputs) iako oni predstavljaju ulazne podatke slave-a. Takoe podaci
koji se vraaju master-u su oznaeni kao ulazni (inputs) iako oni predstavljaju izlazne podatke
slave-a. Na Slici 45 je prikazan memorijski model koji opisuje razmenu podataka izmeu master
S7-300 i slave S7-200 CPU 224XP ureaja korienjem EM 277 Profibus DP modula.
Slika 45: Princip razmene podataka izmeu mastera

CPU 314C- 2DP i slave-a CPU 224 XP preko EM 277modula
39
Kao to je prikazano na Slici 45 master alje podatke iz njegove izlazne oblasti (output area) u
izlazni bafer (output buffer) slave-a (Receive mailbox). Iz ulaznog bafera (input buffer) slave-a
(Send mailbox) master preuzima podatke i smeta ih u njegovu ulaznu oblast (input area). Izlazni i
ulazni bafer S7-200 PLC-a su smeteni u njegovu V memorijsku oblasti (Variable memory). Ulazna
i izlazna oblast S7-300 PLC-a je smetena u PI i PQ memorijsku oblast, respektivno.
Da bi omoguili komunikaciju izmeu master-a i slave-a moraju se prvo definisati adrese, odnosno
veliina memorijskih oblasti za prijem i slanje podataka na obe strane. Veliina memorijskih oblasti
zavisi od koliine podataka koja e se prenositi. Za potrebe realizovanog pogona izabrano je 4
word-a za slanje i 4 worda za prijem podataka (4 Word Out/4 Word In), Slika 46 (EM 277 modul se
ne nalazi u HW katalogu, pa je potrebno instalirati njegov GSD fajl, koga predhodno treba preuzeti
sa Siemens-ovog sajta, adresa modula je podeena na 4 pomou obrtnih prekidaa). Moglo se
izabrati i 8 bytes out/8 bytes in ili 8 byte buffer I/O, jer je u pitanju ista koliina podataka koja se
prenosi, jedina je razlika u konzistentnosti podataka. U izabranoj konfiguraciji 8 baytes dozvoljeno
je izvrenje korisnikog interapta u CPU tokom prenosa podataka, dok je u konfiguraciji 4 word
dozvoljeni izvrenje korisnikog interapta jedno izmeu word-ova. U konfiguraciji 8 bayte buffer je
onemogueno izvrenje korisnikog interapta u CPU tokom prenosa ove koliine podataka.
Podeavanje startne adrese izlaznog bafera (Receive malbox) slave-a vri se iz prozora koji se otvara
dvoklikom na EM 277 modul, Slika 46. Upisom broja 1000 u polje I/O Offset in V-memory
definiemo startnu adresu izlaznog bafera na lokaciji VB 1000. Poto je izabrana konfiguracija od 4
word-a za slanje i prenos slave automatski postavlja veliinu izlaznog bafera na 4 worda, odnosto 8
bajta, to znai da je krajnja adresa izlaznog bafera (Receive malbox) slave-a VB 1007, startna
adresa ulaznog bafera (Send mailbox) VB 1008, a krajnja VB 1015, kao to je prikazano na Slici 45.
Slika 46: Insertovanje drugog slave ureaja, EM 277 modula i

podeavanje startne adrese Output baffer-a S7-200 PLC-a
40
Potrebno je napomenuti da programer odreuje startnu adresu output baffer-a slave ureaja, koju
master alje slave-u prilikom njegove konfiguracije. Slave koristi ovu informaciju za podeavanje
svojih Send i Receive memorijskih oblasti.
Podeavanje startne adrese ulazne i izlazne oblasti (Input and Output area) master-a vri se iz
prozora koji se otvara dvoklikom na polje 4 Word Out/4 Word In koje je slektovano u donjoj
polovini HW Config prozora kao Slici 47. Startne adrese Output i Input oblasti su podeene na 10
(PQ 10 i PI 10 respektivno), dok se krajnje adrese ovih oblasti same generiu, jer su veliine ovih
oblasti poznate, i one iznose PQ 17 i PI 17.
Slika 47: Podeavanje startnih adresa Input i Output blasti S7-300 PLC-a
Potrebno je izvriti podeavanje MPI komunikacije koja predstavlja vezu izmeu PC raunara i S7300 PLC-a. Podeavanja MPI komunikacije vre se iskljuivo iz programa NetPro koga pokreemo
iz HW Config prozora. Iz NetPro prozora mogue je vriti i sva podeavanja vezana za PROFIBUS,
ali u sluaju PROFIBUS-a inicijalna podeavanja kao to su izbor modula u okviru slave ureaja i
PPO tipa moraju se obaviti u HW Config-u.
Podeavanje MPI komunikacije:
Podeavanje MPI mree (podrazumeva se da je u Simatic Manageru/Options>Set PG/PC Interface
komunikacija podeena na PC Adapter (MPI)), se vri njenim obeleavanjem u NetPro prozoru i
izborom iz menija Edit>Object Properties. Brzinu prenosa podataka treba postaviti na 187.5 kbit/s,
to je ujedno i najvea mogua brzina za MPI komunikaciju. Mogue je i, ukoliko je to potrebno,
posebno podesiti svaki ureaj koji je partner u komunikaciji. Korene stanice su simboliki
prikazane u vidu blokova, pok su PROFIBUS i MPI protokoli simboliki predstavljni linijama.
Konaan izgled podeavanja u alatu NetPro prikazan je na Slici 48.
41
Slika 48: Podeavanja u NetPro alatu

Posle svega potrebno je kompajlirati i snimiti navedena podeavanja, pritiskom na odgovarajue
dugme u HW konfiguratoru. Posle toga konfiguraciju je iz HW config potrebno download-ovati u
PLC S7-300. Time se automatski ima da podeavanja koja su snimljena u PLC-u budu direktno
preko PROFIBUS-a preneta i u FC302 (to se lako moe proveriti npr, proverom par. P9-15
direktno najegovom displeju) i u S7-200 PLC ( to se lako moe primetiti signaliziranjem diode DX
MODE na EM 277 modulu- signalizira trenutak kada EM 277 DP modul ulazi u mod razmene
podataka sa master-om S7-300 i ostaje ukljuena sve dok traje razmena podataka).
Realizacija komunikacije kroz programski kod:
Programski kod koji realizuje komunikaciju sa strane PLC-a S7-300 implementiran je kroz
programski blok OB1 koji se poziva iz glavnog prozora SIMATIC Manager-a. OB1 je uvek glavni
programski blok koji se ciklino izvrava. U njemu se u ovom sluaju korienjem MOVE
instrukcije vri prenos podataka (poslatih sa Scade) sa memorijskih lokacija MB 20 i MD 30 S7300 PLC-a u izlaznu oblast PQB 10 i PQD 11, koje se automatski prenose u Receive mailbox, tj.
izlaznu oblast S7-200 PLC-a. Na memorijsku lokaciju MB20 je sa Scade upisana informacija o
referenci brzine motora kojim upravlja MM440 frekventni regulator preko USS bus-a. Memorijska
lokacija MD 30 sadri bite koji odreuju trenutak startovanja, promene smera i zaustavljanja motora
upravljanog preko USS bus-a. Programski kod predstavljen korienjem MOVE instrukcije
prikazan je na Slici 49. Realizovani program potrebno je uitati u PLC da bi se mogao izvriti.
42
Slika 49: Zadavanje reference brzine i prosleivanje komandi za

start, promenu smera i stop motora od S7-300 ka S7-200 PLC-u
Ovim su zavrena podeavanja u programu SIMATIC Manager i moe se prei na program STEP 7Micro/WIN koji slui za podeavanje i programiranje S7-200 PLC-a.
6.2.3.STEP 7- Micro/WIN
Ovaj program omoguava podeavanje komunikacije kao i programiranje S7-200 PLC-a. Na
poetku je potrebno selektovati tip korienog PLC-a, izborom opcije iz menija PLC>Type>
CPU224XP. Zatim je potrebno podesiti odreene parametre vezane za PPI komunkaciju.
PPI komunikacioni protokol slui za podeavanje i programiranje S7-200 PLC-a uz korienje PPI
MultiMaster kabla. Sva podeavanja kao i programiranje PLC-a S7-200 obavljaju se u programu
Step 7-MicroWin. Podeavanja vezana za sistem tj. za sam PLC nalaze se u System Block-u. On se
poziva iz menija View>Component>System Block. Podeavanja vezana za komunikaciju nalaze se
u odeljku Communication Ports (podrazumeva se da je View>Component>Set PG/PC Interface
komunikacija podeena na PC/PPI Cable (PPI)). Brzine oba porta su podeene na 9.6 kbps. Adresa
porta P0 je podeena na 1. Ovaj port je predvien za prikljuenje PLC-a na USS bus. Adresa porta
P1 je podeena na 2. Ovaj port je predvien za programiranje PLC-a preko PPI kabla. Na Slici 50 su
prikazana pomenuta podeavanja. Sva podeavanja je potrebno uitati u PLC da bi postala aktivna,
to se vri izborom opcije File>Download.
43
Slika 50: Podeavanja komunikacije u Step7-MicroWIN alatu

Upravljenje i parametrizacija MicroMaster MM440 frekventnog regulatora korisenjem USS
protokola, u ovom radu, je ostvarena pomou specijalne USS biblioteke u programu STEP 7Micro/WIN, koju nudi Siemens za svoj S7-200 PLC. Ova biblioteka omoguava celokupnu
implementaciju USS protokola pomou etiri vrste instrukcija:
USS_INIT
- inicijalizacija USS protokola
USS_CTRL - kontrola brzine MM440
USS_ WPM_x - promena vrednosti parametara
USS_ RPM_ x - oitavanje parametara sa Siemens-ovog MM440 frekventnog regulatora
Da bi koristili ove instrukcije potrebno je prvo instalirati USS biblioteku, a zatim u programu STEP
7-Micro/WIN pronai folder Instructions>Libraries>USS protocol u kome se nalaze ove
instrukcije.
Pre poetka pisanja programa potrebno je rezervisati 400 byte V memorije za USS promenjljive.
Desnim klikom na Program Block otvara se padajui meni u kome biramo opciju Library Memory .
Kada selektujemo ovu opciju otvara se prozor Library Memory Allocation, prikazan na Slici 48, u
kome nam je predloen opseg V memorije koga koristimo za USS promenjljive. Bitno je
napomenuti da su adrese memorijskih lokacija iz ove oblasti rezervisane iskljuivo za promenjljive
USS instrukcija i svako korienje van ovih instrukcija moe dovesti do prijavljivanja raznih
greaka prilikom pokretanja programa. Ukoliko su memeorijske adrese iz ponuenog opsega V
memorijske oblasti ve koriene negde u programu, potrebno ih je promeniti. Pritiskom na polje
Suggest Address vrimo alokaciju nove memeorijske oblasti Slika 51.
44
Slika 51: Alokacija V memorije za potrebe USS promenjljivih

Potrebno je informacije koje su poslate od S7-300 PLC-a i stigle u Receive mailbox (Output buffer)
S7-200 PLC-a sauvati u nekoj drugoj memorijskoj oblasti (u ovom sluaju su to memorijske
oblasti MW20 i VD 30), jer u protivnom, ukoliko stignu novi podaci u Receive mailbox oni nee
moi da zamene stare podatke ukoliko ih program u tom trenutku obrauje (zamenie ih tek nakon
novog auriranja PQ oblasti), Slika 52.
Slika 52:Premetanje informacija sa Output buffer-a S7-200PLC-a

na memorijske lokacija MW20 i VD30 ovog PLC-a
45
USS_INIT instrukcija omoguava inicijalizaciju porta P0 za USS komunikaciju. Pre unosa drugih
USS instrukcija potrebno je ovu instrukciju uitati u PLC i izvriti. Vrednost 1 ispred Mode ulaza
oznaava da je port P0 namenjen za USS protokol (0 oznaava PPI protokol). 9600 predstavlja
brzinu prenosa informacija. 16#1 oznaava da je MM440 frekventni regulator na adresi 0 aktivan
(potrebno je da se ova podeavanja podudaraju sa podeavanjima u MM440 regulatoru). Kada se
instrukcija izvri Done izlaz se postavlja u ON stanje.
Slika 53: USS_INIT instrukcija
Slika 54: USS_CTRL instrukcija
46
USS _CTRL instrukcija (Slika 54) slui za kontrolu MM440 frekventnog regulatora. Postavljanjem
RUN ulaza u ON stanje dajemo naredbu za start motora, koji ubrzava do zadate brzine koja je
upisana u VD30 memorijsku lokaciju. Da bi se motor pokrenuo MM440 mora biti selektovan kao
aktivan u USS_INIT instrukciji, OFF2 i OFF3 mora biti postavljano na 0 i izlaz F_ACK mora biti
na 0. OFF2 omoguava zaustavljanje motora po inerciji, a OFF3 omoguava zaustavljanje motora
po rampi. F_ACK (fault acknowledge) bit se koristi za potvrdu greke u regulatoru. Regulator
brie fault stanje prebacivanjem ovog bita iz 0 u 1. DIR (direction) omoguava promenu smera
obrtanja motora. Drive oznaava adresu regulatora (postavljena na 0). Type predstavlja tip
regulatora. Poto se koristi MM440 regulator upisujemo vrednost 1 ispred ovog ulaza. Speed
predstavlja zadatu brzinu frekventnog regulatora u procentima. Mogui opseg brzine je od -200 do
+ 200%.
USS_RPM_W instrukcija (Slika 55) slui za oitavanje parametara MM440 frekventnog regulatora.
Prebacivanjem XMT ulaza u ON stanje alje se zahtev za oitavanje vrednosti parametra ka
MM440. Param predstavlja broj parametra, u ovom sluaju se oitava vrednost parametra pod
brojem 5, koji predstalja trenutnu vrednost frekvencije. Index predstavlja index parametra iju
vrednost elimo da oitamo. &VB20 predstavlja adresu bafera. Valeue je vrednost parametra koga
oitavamo.
Slika 55: USS_RPM_W instrukcija

Ovim su podeavanja vezana za USS komunikaciju zavrena. Napisani program je potrebno
sauvati i uitati u PLC.
47
6.2.4.SIMATIC WinCC flexible 2005 - Advanced

Scada program SIMATIC WinCC flexible 2005 Advanced predstavlja moan HMI1 softver
koji slui za deliminu kontrolu2, nadzor i prikupljanje podataka u automatizovanom sistemu
korienjem PC-a3. Pored toga omoguava definisanje i prikaz alarmnih stanja u sistemu, prikaz
trendova, odnosno prikaz promena veliina sistema u vremenu, formiranje izvetaja o alarmima,
trendovima i akcijama operatera, kao i njihovo arhiviranje odnosno trajno uvanje.
Proces je predstavljen grafiki na ekranu, preko skupa grafikih elemenata kojima su
pridrueni procesni tagovi (process tagss). Procesni ili eksterni tagovi omoguavaju komunikaciju
izmeu komponenti automatizacionog procesa, npr. HMI ureaja i PLC-a (u ovom radu PC-a i S7300 PLC-a), odnosno omoguavaju komunikaciju izmeu operatera i procesa. Eksterni tag je slika
odreene memorijske lokacije u PLC-u. Operateru je omogueno da oitava i podeava vrednosti
procesnih veliina, sa strane HMI ureaja (PC-a), korienjem procesnih tagova preko memorijskih
lokacija PLC-a. Postoje i interni tagovi (internal tagss) koji su smeteni u memoriji HMI ureaja i
koji slue za izvrenje internih (lokalnih) prorauna. Ovi tagovi nemaju konekciju ka PLC-u.
Po startovanju programa i izborm opcije Create a new project with the Project Wizard otvaramo
novi projekat. Izborom opcije Small machine ostvarujemo direktnu vezu izmeu HMI ureaja i
PLC-a. Nakon ove opcije otvara se prozor prikazan na Slici 56 u kome podeavamo tip
komunikacije izmeu HMI ureaja i kontrolera, kao i tip korienog kontrolera.
Slika 56: Izbor komunikacije i tipa kontrolera
Human Machine Interface - oznaava interfejs izmeu operatora i maine odnosno procesa/postrojenja.
U veini sluajeva SCADA softver omoguava deliminu kontrolu procesa, jer su glavne kontrolne funkcije skoro
uvek zabranjene operateru u stanici. Najvei deo kontrole se vri automtski od strane PLC-a.
3
Osim Advanced postoje Micro,Compact i Standard verzije koje slue iskljuivo za prograniranje SIMATIC PANEL-a.
2
48
Nakon ovih uvodnih podeavana, pojavljuje se radni prozor prikazan na Slici 57.
Slika 57: Radni przor SIMATIC Win CC flexible 2005 - Advanced softvera
Radni prozor na Slici 57 se sastoji iz nekoliko glavnih okvira:
Project View (u levom delu)-sadri sistematski popis svih vanijih svojstava i funkcionalnosti
paketa. Takoe omoguava brz i jednostavan pristup eljenim editorima, podeavanjima i sl.
Work area(centrtalni deo)- radni prostor za kreiranje grafikog interefejsa, kao i pregled editora.
Tools (u desnom delu)- prozor sa grafikim alatima potrebnim za izradu interfejsa
Najvaniji editori u okviru ovog prozora su:
Screens editor sadri komande za dodavanje novih radnih ekrana u projekat, kao i pozivanje i
izmenu postojeih
Tags editor slui za konfigurisanje eksternih i internih tagova
Connections editor za difinisanje i uspostavljanje veza sa spoljanjim ureajima sa kojih se
oitavaju podaci, najee su to PLC-ovi. Postoje drajveri za sve komercijalno zastupljenije
ureaje, pa je time konfigurisanje i uspostavljanje veze u veoj meri olakano
Analog alarms editor za definisanje i podeavanje svojstava analognih alarma
Descrete alarms editor za definisanje i podeavanje svojstava digitalnih alarma
Data logs editor za definisanje i podeavanje logova sa podacima. Podatke je mogue uvati u
tekstualnoj datoteci ili zapisivati u bazu podataka
Alarm logs isto kao i prethodni, samo to se odnosi iskljuivo na zapis i uvanje alarmnih
stanja
Scripts editor za pisanje programskih skripti u Visual Basicu
U odeljku Communication, u editoru Connections su izvrena sledea podeavanja: fizika veza sa

PLC-om ostvarena je preko USB-MPI/DP kabla; parametri MPI komunikacije: brzina prenosa
49
podataka (Baud rate, 187.5 Kbit/s), profil MPI, adresa HMI ureaja, PC-a, je postavljena na 1, a
adresa PLC-a je postavljena na 2, Slika 58.
Slika 58: Podeavanje komunikacije sa PLC-om

U odeljku Communication, u editoru Tagss vrimo unos eksternih i internih tagova, Slika 59. Pri
unoenju eksternih tagova u bazu potrebno je odrediti vezu sa koje se oitavaju, njihov tip i adresu
memorijske okacije PLC-a sa koje se oitavaju. Treba voditi rauna o dodeljivanju adresa tagovima,
da bi se izbeglo da se adrese delimino poklapaju i tako pogreno oitavaju vrednosti.
Slika 59: Editor baze podataka tj. Tags editor

50
Adrese eksternih tagova u ovom projektu su odreene prema podeenim adresama procesnih
podataka (PCD deo) PROFIBUS telegrama i prema adresama memorijskih lokacija PLC-a S7-300
koje slue za prihvatanje informacija sa Scade, koje dalje prosleuju ka S7-200 PLC-u. Bilo kakva
izmena funkcije delova PROFIBUS telegrama (PPO), obavezno povlai izmenu u dodeljivanju
adresa promenljivima u bazi podataka WinCC flexible. Takoe, u ovom editoru mogu izvriti i
druga podeavanja vezana za tagove, od kojih su vanija npr. ciklus akvizicije, nain tj. mod
akvizicije, razne granine vrednosti, skaliranja itd.
Naredni korak je konfigurisanje grafikog interfejsa korienjem grafikih simbola, koji se nalaze u
Tools prozoru, kao i povezivanje sa tagovima.
Grafiki interfejs se sastoji iz 3 prozora: GLAVNI, DANFOSS i SIEMENS
GLAVNI prozor (Slika 60) omoguava izbor motora kojim e se upravljati. Jednostavnim klikom na
ikonu Danfoss-ovog ili Siemens-ovog frekventnog regulatora prelazimo na jedan od preostala dva
prozora DANFOSS ili SIEMENS.
Slika 60: Izgled glavnog prozora

Aktiviranje ovih prozora je ostvareno korienjem dve Switch grafike komponente iz Tools
prozora. Klikom na Switch komponentu otvara se prozor Property View za njeno konfigurisanje.
Izborom opcije General u polju Type biramo opciju Switch with graphic, dok je u opciji
Events>Change potrebno podesiti ActivateScreen i izabrati DANFOSS prozor ime je omogueno
njegovo aktiviranje. Navedena podeavanja se odnose i na drugi Switch koji omoguava prelaz na
prozor SIEMENS stim da je potrebno u opciji Events>Change podesiti ActivateScreen i izabrati
naziv pomenutog prozora.
IZLAZ predstavlja grafiku komponentu Button koja omoguava izlazak iz Runtime reima Scade.
Da bi to omoguili potrebno je da u prozoru koji se aktivira klikom na ovu komponentu u opciji
Events>Click podesimo Stop Runtime mod.
51
DANFOSS prozor (Slika 61) poseduje osnovne kontrole za upravljanje motorom, a to su

pokretanje/zaustavljanje i zadavanje eljene vrednosti brzine. Za pokretanje i zaustavljanje
koriena je grafika komponenta Switch, pri emu su njena stanja Switch on i Switch off podeena
za upisivanje heksadecimalnih vrednosti 047C (decimalno 1148) i 043C (1084) za start i stop
motora u tag CTW, koji slui za prenoenje kontrolne rei do frekventnog regulatora. Pomeranjem
klizaa kontrole Slider zadajemo referencu brzine motora, pri emu dolazi do promene vrednosti
taga MRV_0-100% u opsegu od 0 do 100. Kod definisanja navedenog taga u Events/Change value
vri se linearno skaliranje da bi se dobila vrednost iz apsolutnog opsega 0 do 16384, koja se upisuje
u tag MRV (koji se potom PROFIBUS-om alje kao zadata vrednost brzine frekventnom
regulatoru). Kontrola Gauge grafiki prikazuje stvarnu tj. oitanu vrednost brzine motora, skaliranu
u obrtaje po minuti (pridrueni tag je MAV_rpm), dok komponenta IO Field prikazuje trenutnu
vrednost struje.
Slika 61: Izgled DANFOSS prozora

Klikom na dugme SIEMENS prelazi se u istoimeni prozor (Slika 62). On takoe poseduje osnovne
kontrole za upravljanje motorom, a to su pokretanje, zaustavljanje po rampi i po inerciji, promena
smera obrtanja i zadavanje eljene vrednosti brzine. Za pokretanje i zaustavljanje koriena je
grafika komponenta Switch, pri emu su njena stanja Switch on i Switch off podeena za upisivanje
vrednosti 0 ili 1 za start i stop motora u tag start_USS. Pomeranjem klizaa kontrole Slider
zadajemo referencu brzine mtora, pri emu dolazi do promene vrednosti internog taga brzina_ref_0100% u opsegu od 0 do 100. Informacija o referenci brzine koja se alje ka S7-300 PLC-u i dalje
USS bus-om ka MM440 frekeventnom regulatoru, upisuje se u eksterni tag brzina_ref koji sadri
skaliranu, odnosno istu vrednost taga brzina_ref_0-100% (jer je skaliranje izvreno po obrascu
y=a*x+c, gde je a=1,c=0 ). Kontrola Gauge grafiki prikazuje stvarnu tj. oitanu vrednost brzine
motora (pridrueni tag je brzina_ocit).
52
Slika 62: Izgled SIEMENS prozora

Nakon definisanja korisnikog interfejsa za kontrolu brzine motora, potrebno je integrisati WinCC
flexible projekat u kreirani projekt u SIMATIC Manager-u. To je omogueno izborom opcije
Project>Integrate in Step 7. Ovim je uspostavljena komunikacija izmeu HMI softvera-WinCC
flexible i realizovanog elektromotornog pogona ija je konfiguracija definisana u projektu
SIMATIC Manager-a. Zatim je potrebno kompajlirati projekat i izvriti ga. Uz pomo WinCC
Runtime programa, koji predstavlja jednu od osnovnih komponenti WinCC flexible softvera,
omogueno je izvrenje projekta u procesnom modu, odnosno omoguena je nadzor i upravljnje
procesom, odnosno realizovanim elektromotornim pogonom u realnom vremenu.
53
7.Izrada laboratorijske makete

U cilju jednostavnijeg povezivanja PLC-a S7-300 i Danfoss FC302 frekventnog regulatora u
PROFIBUS mreu izraena je laboratorijska maketa koja objedinjuje pomenute ureaje na jednom
mestu i koja sadri Simeas P mreni akvizicioni ureaj, kao i opremu za zatitu ovih ureaja od
potencijalnih kvarova i opremu za signalizaciju. Razvodna tabla i sva koriena oprema koja
sainjava laboratorijsku maketu nacrtani su u programu Microsoft Office Visio 2007, u razmeri 1:1,
i prikazani su na Slici 63.
Slika 63: Dispozicija opreme laboratorijske makete

54
Elementi oznaeni brojevima na Slici 63 su:

1. PLC Siemens S7-300 CPU 314C-2DP
2. Danfoss frekventni regulator FC302
3. Simeas P mreni akvizicioni ureaj proizvoaa Siemens
4. Trafo 220V AC/ 24V DC za napajanje izlaza PLC-a
5. Motorni zatitni prekida sa pridruenim podnaponskim releom
6. Automatski osigurai
7. Total stop taster (tzv.peurka)
8. Tasteri za start, stop, ubrzanje i usporenje motora
9. Signalizacija
10. Releji 220V prikljueni na izlaze PLC-a
11. Kablovska kanalica
12. Razvodna tabla
Sa X1,X2,X3 su oznaene grupe klema
Ova maketa predstavlja jedan deo realizovang automatizovanog elektromotornog pogona. Drugi
deo pogona ine MM440 frekventni regulator i S7-200 PLC sa EM277 PROFIBUS DP modulom,
koji su skoncentrisan na drugoj laboratorijskoj maketi.
7.1.Mreni akvizicioni ureaj - Simeas P

SIMEAS P je ureaj za iroku primenu u kontroli kvaliteta elektrine enrgije u mreama
niskog i srednjeg naponskog nivoa. Njegova primena vezana je kako za monofazne, tako i za
trofazne trozine i trofazne etvoroine sisteme napajanja.
Slika 64: SIMEAS P500

On prikuplja analogne vrednosti napona i struja, digitalizuje ih i proputa do signalnog
procesora. Signalni procesor rauna njihove srednje vrednosti, koje prosleuje na izlaz. Te srednje
vrednosti procesor, takoe koristi kao bazu za raunanje ostalih veliina koje proizvoa navodi.
Pored merenja faznih i linijskih struja i napona u sve tri faze, tu su aktivne, reaktivne i prividne
snage (kako ukupne, tako i po fazama, kao i njihove minimalne i maksimalne vrednosti),
frekvencija, faktori snage (kako ukupan, tako i po fazama), THD, utroena elektrina energija.
Sve merene veliine se mogu prikazati na displeju, snimiti u memoriji ureaja ili preneti putem
serijskog interfejsa. Pokazivanja merenih veliina se automatski osveavaju svake sekunde. Neke
od moguih konfiguracija displeja su prikazane na Slici 65.
55
Slika 65: Konfiguracija displeja SIMEAS P ureaja

Na Slici 66 prikazan je ostvareni nain povezivanja SIMEAS P na izraenoj laboratorijskoj maketi
(prikazanoj na Slici 63) sa strane prikljuaka mree. Poto se ovaj ureaj prikljuuje na mreu
napona 400 V i slui za merenje struje ne veu od 5A, nije potrebno koristiti strujne i naponske
transformatore. Povezivanje u PROFIBUS mreu je omogueno korienjem RS485 porta.
.
Slika 66: Primer povezivanja SIMEAS P na mreu

bez korienja strujnih i naponskih transformatora
Detaljan prikaz povezivanja SIMEAS P 500 sa delom opreme laboratorijske makete dat je u
nastavku, gde su prikazane elektrine eme razvoda.
7.2.Izrada elektrinih ema

Elektrine eme razvoda su izraene uz pomo softvera EPLAN Electric P8. Ovaj softver je
specijalizovani softver koji je namenjen crtanju elektrinih ema za najrazliitiji opseg primena.
EPLAN Electric P8 u mnogome olakava izradu elektrinih ema. Njegova prednost je dosta velika
biblioteka elektrinih ureaja najrazliitijih vrsta i namene, takoe je dosta jednostavno kreiranje
novih ureaja. Znaajno je i olakano i generisanje razliitih izvetaja o projektu, kao to su liste sa
popisom koriene opreme, liste terminala, liste kablova, itd. Izuzentno je znaajno i to to se vrlo
jednostavno vri referenciranje delova opreme.
Elektrine eme koje prikazuju elektrini razvod napravljene laboratorijske makete, kao i primer
povezivanja Danfoss frekventnog regulatora FC302 i S7-300 PLC-a u PROFIBUS mreu su
prikazani na narednim stranama.
56
8.Zakljuak
Industrijske mree ine sr svakog distribuiranog sistema automatizacije. U okviru ovog
rada prikazan je jedan deo mogunosti PROFIBUS i USS komunikacije, kako teorijski tako i
praktino, kroz realizovani ogledni automatizovani elektromotorni pogon. Praktina realizacija
ovog pogona potvrdila je injenicu da pogoni u kojima su primenjeni savremeni industrijski
komunikacioni sistemi nude znatno vee operativne mogunosti od pogona u kojima je
komunikacija ostvarena korienjem standardnih analognih signala. Sem toga primenom
PROFIBUS i USS komunikacionih protokola znatno se smanjuju trokovi instalacije i odravanja
mree u odnosu na industrijske mree klasinog tipa. U praktinom delu rada pokazano je i da
primenom PROFIBUS komunikacionog protokola moemo povezati opremu razliitih proizvoaa,
jer je ovaj protokol internacionalno standardizovan, to mu je i glavna prednost. Sa druge strane
USS protokol je zatvoren Siemens-ov protokol, to znai da se moe koristiti iskljuivo za
komunikaciju sa Siemens-ovim frekventnim regulatorima. Dobra strana je ta to je implementacija
USS protokola, korienjem instrukcija iz USS biblioteke, jednostavna i to USS instrukcije
omoguavaju jednostavno upravljenje i parametrizaciju MM440 frekventnog regulatora. Poto je
maksimalna brzina prenosa podataka kod USS komunikacije 187,5 kbit/s moe se uoiti odreeno
kanjenje motora na USS komande u odnosu na motor kojim se upravlja preko PROFIBUS-a.
57
9.LITERATURA
1) J.Weigmann,G.Kilian ''Decentralization with profibus DP/DPV1'' 2nd revisied and enlarged
edition, 2003
2)
DANFOSS ''FC 300 PROFIBUS'' Manual
3) SIEMENS ''Universal Serial Interface Protocol specification'', Edition 09/'94

4)
SIEMENS ''MICROMASTER 440, 0.12 kW 250 kW, Operating Instructions '', Issue
10/06
5) SIEMENS MICROMASTER 440 , Parameter List , Issue 1/06

6) SIEMENS MICROMASTER 440 , Quick Start Quide
7) DANFOSS FC 300 Programming Guide, Manual
8) SIEMENS SIMATIC S7-200 Programmable Controller System Manual, Edition 09/2007
9) SIEMENS SIMATIC S7-300, CPU 31xC and 31x : Specifications Manual, Edition
06/2008
10) SIEMENS SIMATIC - Controllers brochure, Edition 11/2008
11) SIEMENS SIMATIC - Controller S7-300 brochure, Edition 04/2004
12) SIEMENS SIMATIC HMI WinCC flexible 2008 Compact/Standard/Advanced, Users
Manual, Edition 07/2008
13) SIEMENS SIMATIC Working with Step7, Getting started, Edition 03/2006
14) SIEMENS Power Meter SIMEAS P, Manual, Edition 01/2007
15) Eplan EPLAN Electric P8 Getting Started
58

ISIP Master - PLC EMP Sa Profibus Vezom PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ISIP Master - PLC EMP Sa Profibus Vezom PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

21000 NOVI SAD , Trg Dositeja Obradovia 6

UNIVERZITET U NOVOM SADU

DIPLOMSKI - MASTER RAD

Realizacija elektromotornog pogona

Mentor rada: dr Veran Vasi, van. prof.

Diplomski - Master rad

Slika 1: Primer komunikacionog sistema na nivou kompletnog automatizovanog

Diplomski - Master rad

Slika 2: Grafiki prikaz nivoa komunikacije u procesnoj industriji

nivo senzora, izvrnih organa

Diplomski - Master rad

Na donjem nivou je komunikacija koja povezuje senzore i izvrne organe zamenjujui

industrijski PLC-ovi (SIMATIC Controller),

Diplomski - Master rad

Diplomski - Master rad

Slika 4: Bakarni kabl za PROFIBUS komunikaciju

Slika 5: Izgled 9-pinskog sub-D konektora (levo-prolazni, desno-standardni konektor)

Tabela 1: Raspored pinova na 9-pinskom sub-D konektoru

Diplomski - Master rad

Tipina DP konfiguracija ima mono-master strukturu (Slika 6).

Slika 6: DP mono-master struktura

Diplomski - Master rad

Slika 7: Obrada liste poziva na DP master ureaju

Slika 8 : DP multi-master struktura

Diplomski - Master rad

2.1.2.1.Profil za motore sa promenljivom brzinom

Slika 9: Pregled strukturePPO objekata

PCV karakteristine vrednosti parametara (Parameter Characteristics Value)

Diplomski - Master rad

Treba napomenuti da je problematika PPO objekata objanjena na primeru Danfoss-ovog

2.1.2.2. Procesni podaci PCD oblast

Slika 10: Procesni kontrolni i statusni podaci

2.1.2.3. Pristup parametrima preko PCV oblasti

Slika 11: Karakteristine vrednosti parametara - PCV deo

Diplomski - Master rad

2.1.2.4. Kontrolni profili

standardni PROFIBUS PROFIdrive profil

Tabela 2: Kontrolna re po Danfoss FC profilu

Slika 12: Izgled kontrolnog telegrama

Diplomski - Master rad

Slika 13: Topologija USS mree

Diplomski - Master rad

Tabela 3: Zavisnost brzine prenosa podataka od duine kabla

3.1.Struktura USS telegrama

STX - startni karakter (Start character)

Slika 14: Struktura USS telegrama

Slika 15: Struktura net data bloka

Diplomski - Master rad

3.1.2.Parametarski deo - PKW oblast

3.1.3.Procesni deo - PZD oblast

Slika 16: Struktura PZD oblasti

Tabela 4: Sadraj PZD oblasti

Diplomski - Master rad

4. Programabilni logiki kontroler - PLC

Slika 17: Princip rada PLC-a

Diplomski - Master rad

4.1.Osnovni elementi PLC kontrolera

Centralna procesorska jedinica - CPU

Slika 18: Osnovni elementi PLC kontrolera

Diplomski - Master rad

Slika 19: Ilustracija jednog radnog ciklusa PLC-a

Diplomski - Master rad