pala krajnika (Tonsilitis)

Akutna oboljenja tonzila (krajnika) opisana su kao akutni tonzilitis ili kao angina, i mogu da se
jave samostalno, izolovano ili u sklopu drugih zapaljenskoh oboljenja sluznice
nosa, usne upljine i drela. Vrlo esto su u sklopu klinike slike nekih
infektivnih oboljenja pa i nekih sistemskih bolesti.

Uzrok nastanka
Najee se kao uzronici pominju razni rodovi streptokoka, stafilokoka,
pneumokoke, adenovirusi, mikoze i dr.

Klinika slika

Klinika slika je zajednika za sve angine, a postoje samo razliiti stepeni lokalnih tekoa kao i promene
opteg stanja bolesnika. Deca burnije reaguju, kao i odrasli ije su imunobioloke snage oslabljene ili
iscrpljene.
Kao lokalni simptomi javljaju se disfagijske smetnje - bol u predelu tonzila, simetrino izraen, bolovi su
naroito intenzivni pri gutanju, a vrlo esto se iri i prema uima. Takoe postoji i spolja na vratu bolna
osetljivost te regije ili veeg podruja vrata. Ve drugog - treeg dana mogu da se pipaju uveane, bolne
limfne lezde vrata. Nekada je prisutna pojaana salivacija (luenje pljuvake), a nekada i oseaj suvoe
i zadah iz usta. Moe da bude prisutan trizmus (gr vilice) usled ega je uzimanje hrane oteano, a i govor
moe biti izmenjen.
Bolest ve od poetka prate i opti simptomi: visoka telesna temperatura, drhtavica, bolovi u
miiima, opta slomljenost, malaksalost, glavobolje. Bolest se razvija od nekoliko asova, do nekoliko
dana, a bolesnici se vrlo esto sami lee ili ve od poetka trae pomo lekara.
Postoje razni oblici angine, zavisni od uzronika, kao i od samog stadijuma oboljenja:

Angina catarralis - najee virusnog porekla, javlja se samostalno ili u prodromu infektivnih
bolesti. Tonzile su uveane, hiperemine (jako crvene).

Gnojne angine - na crvenoj tonzili se vide beliaste take zagnojenih limfnih folikula. Kod
angine lacunaris su te take smetene u kriptama tonzila, a njihova okolina je zapaljena.

Angina confluens - gnojna beliasta polja su slivena u vee povrine. Kod angine
pseudomembranacae gnojne skrame pokrivaju obe tonzile i prelaze na okolinu, lukove i meko
nepce.

Ulcerozne i nekrotine angine - angina ulceroza Plaut - Vincenti je prouzrokovana

spirohetom bucalis i bacilus fusiformis. Veinom se lokalizuje na jednoj tonzili, a moe i na
sluznici drela. Na tonzili se vidi vei ili manji ulkus, ija je povrina pekrivena prljavo beliastim sivkastom skramom. Meu nekrotine angine se ubrajaju one koje daju neobine,
nekrotine promene na povrini tonzile, kao kod infektivne mononukleoze i leukoza.

Dijagnoza
Dijagnozu kod angina nije teko postaviti, zbog toga ona spada u domen lekara opte medicine i pedijatra.

Leenje

Leenje se sa uspehom obavlja davanjem antibiotika i sulfonamida. Takoe mogu da se daju analgetici,
antiflogistici za ublaavanje lokalnih bolova. Terapija treba da taje 5 - 7 dana.

Tonzillitis (zapaljenje krajnika) - Angina je oboljenje koje se karakterie zapaljenjem krajnika i okolne
sluzokoe.
Tok moe biti akutan i hronian, a po karakteru moe biti kataralno, folikularno, gnojno i flegmonozno.
esto se javlja kod pasa, posebno u periodu intenzivnog rasta, ali i kod odraslih pasa.
Primarni uzroci zapaljenja su termiki (hladni i vlani periodi vremena, kupanje u hladnoj vodi, naroito
posle tranja, konzumiranje hladne vode, nagle promene vremena), zatim mehaniki i hemijski faktori.
Veliku ulogu u nastanku oboljenja imaju bakterije (streptokoke, stafilokoke, koli bakterije, pasterele,
clostridijum perfrigens...). Kod nekih oboljenja pasa (parvoviroze, teneaka, zaraznog zapaljenja jetre,
leptospiroze, besnila i dr.) javlja se sekundarno zapaljenje krajnika.
Akutni tok oboljenja moe da pree u hronian, koji karakterie nastanak fokalnih arita, najee
izazvanih sa bakterijom Streptoccocus betahaemoliticus. Kao posledica javljaju se neuritisi (zapaljenja
nerava na prednjim i zadnjim nogama) i dolazi do epavosti. Neuritisi se mogu javiti i na prednjim i na
zadnjim nogama, ali su ei na prednjim (n.preskapularis i n.radialis, a ree n.ulnaris).
Zapaljenje krajnika kod pasa je jedno od najeih bolesti, naroito kod mladih pasa i tenadi. Krajnici
predstavljaju stalni atrij raznim bakterijskim i virusnim noksama. U onim sluajevima kada se bakterije
inkapsuliraju na povrini krajnika stvarajui fokalna arita, tonzilektomija (odstranjivanje krajnika),
predstavlja jedino i krajnje reenje. Nastala fokalna arita na krajnicima jedino se mogu likvidirati
odstranjivanjem samih krajnika. Ona je posebno indikovana kod pojave remitirajuih neuritisa
ekstremiteta, kod nastalih artritisa, nefropatija, pa i myocarditisa.
U odnosu na uestalost promena, a u koje je najbolje upuen Va veterinar, sud o tome da li je
tozilektomiju potrebno uraditi kod Vaeg psa ili ne, moe dati samo on.
S obzirom da se tonzilektomijom odstranjuju krajnici, a sa njima i fokalna arita, njime izazvani problemi
e nestati, ali to ne znai da se ne mogu pojaviti zdravstveni problemi druge prirode (prehlada,
respiratorna oboljenja razliite etiologije, digestivne smetnje, alergije...).

Faringitis pasa

Kada kod vaeg ljubimca uoite da teko guta hranu, smrdi mu iz usta, dri glavu ispruenu i slini, to je
znak da je obolio od Pharingitisa (faringitis). To je upala sluznice drijela a ta upala uzrokuje suenje
drijela (angina). Kod pasa bolest najee nastaje proirivanjem sa posebnog upalnog arita a to su
uglavnom tonzile (krajnici). Dakle kod pasa obino tonzilitis prethodi faringitisu. esto nespecifini
podraaji (hladnoa, dim, ozljeda sluznice, prekomjeran napor) najprije lokalno oslabe otpornost tkiva i
tako priprave tlo za infekciju. Iz klinikog iskustva mogu potvrditi da je blest vrlo esta kod pasa a
poglavito u zimskim mjesecima. Uzrok tome treba traiti u injenici da psi rado liu snijeg i da ponekad
piju hladnu vodu iz bara ili rijeke. Takoer vanu ulogu igra i hladna hrana iz hladnjaka. Bolest se najee
javlja tijekom hladnijeg razdoblja godine (kraj jeseni, zima , poetak proljea). Najei uzronici infekcije
su bakterije, poglavito streptokoki ali su ponekad uzronici i virusi (posebice je opasan virus zaraznog

hepatitisa koji moe uzrokovati i smrt ivotinje). Ponekad bolest primarno uzrokuju virusi a nakon toga
uslijedi sekundarna bakterijska infekcija.
SIMPTOMI: ivotinje obino slabije jedu i piju ili gotovo potpuno prestaju uzimati hranu i vodu, isprue
glavu i tekogutaju, sline, dave se, izbacuju zalogaj iz usta a katkad i povraaju. Pri dubljoj upali drijela
ne izimaju uope hrane jer ne mogu gutati. Pri pregledu nalazimo zaarenu sluznicu drijela te obino
poveane i zaarene krajnike. esto je uslijed suenja drijela oteano i disanje. Redovita pojava sluzav ili
sluzavo gnojan nosni iscjedak, osjetljivost u podruju drijela i nateeni limfni vorovi.
LIJEENJE: ivotinja treba mirovati u zranoj i umjereno temperiranoj prostoriji. Hrani se dijetno to ovisi
o stupnju oteanog gutanja, kako se ne bi nadraivala upaljena sluznica drijela i da se ivotinja ne
zagrcne. U lakim sluajevima dajemo tekuu , kaastu i mekanu hranu. Dobro je davati sitno sjeckano ili
mljeveno meso, kuhanu zgnjeenu mrkvu i ganjce. Treba obratiti naroitu pozornost da ivotinje dobiju
dovoljno vode jer su zbog oteanog gutanja sklone dehidraciji. U teim sluajevima mora se davati
infuzija. Inae se medikamentozno lijeenje provodi antibioticima i to najbolje penicilin u kombinaciji sa
streptomicinom te sulfaonamidi. Bitno je biti uporan u lijeenju jer inae upala lako prelazi u kronini
tvrdokorni oblik bolesti. Podruje drijela lijeimo izvana lokalno i to suhim povojem ili kataplazom (vrui
oblog od kaastih ili uljevitih tvari).