Opsta Geologija-Ispitna pitanja

1.Fundamentalni principi geologije: aktualizam, superpozicija, biloska

sukcesija?
-Superpozicija-talozenje slojeva jedan preko drugog,pa se na osnovu superpozicije
moze utvrditi njihova relativna starost,donji slojevi su stariji,dok su gornji mladji.
-Metod aktualizma-Sve geoloske promene na Zemlji se odvijaju postepeno I
lagano,pod dejstvom istih sila koje I danas deluju. Za razumevanje promena kroz
koje je Zemlja prosla tokom svoje evolucije neophodno je svestrano prouciti
rezultate delovanja savremenih geoloskih procesa. Ispravan je stav prema kome je
sadasnjost kljuc za razumevanje proslosti I predvidjanje buducnosti .Ovaj princip
je formulisao engleski geolog Carls Lajel.
-Bioloska sukcesija-Zivotne forme iz odredjenog doba Zemljine proslosti su tipicne
samo za to doba zbog cega stene formirane u isto doba mogu sadrzavati slicnu
fosilnu asocijaciju pa se na osnovu fosila moze utvrditi koje su stene mladje,a koje
starije.Na taj nacin se postovanjem ovih principa mogu utvrditi relativne starosti
stena odnosno slojeva u njima.
2.Unutrasnja gradja zemlje,zemljina kora?
-Zemljina kora je krajnja spoljasnja,relativno tanka sfera zemlje .Postoje dva tipa
kore koji se medjusobno razlikuju,a to su kontinentalna I okeanska kora.
-Okeanska kora je veoma tanka I njena prosecna debljina iznosi oko 7km,dok je
prosecna debljina kontinentalne kore oko 35km,a u prodrucijima visokih planina ona
prelazi I 70km.
-Okeanska I kontinentalna kora se razlikuju po sastavu ,okeanska kora ima relativno
homogen sastav,izgradjena je od bazalta I prekrivena je okeanskim sedimentima
.Razlike u hemijskom sastavu se odrazavaju I na razlike u gustini pa je okeanska
kora gusca od kontinentalne.
-Razlika je I u starosti dva tipa kore,najveca utvrdjena starost stena kontinentalne
kore je oko 4.4 milijarde godina dok je kora u okeanima najstarija oko 180 miliona
godina.
3.Unutrasnja gradja zemlje,astenosfera?
-Ispod litosfere nalazi se oko 350km debela astenosfera,deo gornjeg omotaca u
kome je temperature blizu tacke topljenja,tako da je uglavnom izgradjena od
rastpoljenih stena ,materijal se u astenosferi nalazi u stanju tecenja I puzanja.
-Astenosfera je u polutecnom stanju sto omogucava kretanje litosfernih ploca
.Granica donjeg dela litosfere I astenosfere je odredjena temperaturom od oko
1200C.

4.Geomagnetno polje,magnetna deklinacija I inklinacija?

-Magnetno polje zemlje karakterise se sa dva pola koja se ne poklapaju sa osom
Zemljine rotacije
-Severni magnetski pol se nalazi na 73 severne geografske sirine I 100 zapadne
geografske duzine na ostrvu Princa od Velsa.
-Juzni magnetski pol se nalazi na 70 juzne geografske sirine I 148 istocne
geografske duzine na Antarktiku,juzno od Novog Zelanda.
-Osa magnetskih polova nagnuta je u odnosu na osu geografskih polova za oko 11
-Poreklo magnetskih polja nije objasnjeno,ali se misli da je izazvano prisustvom
gvozdjevitog jezgra u sredistu Zemlje oko kojeg se krece istopljeno spoljasnje jezgro
stvarajuci efekat dinamo-masine.
-Utvrdjeno je da je u Zemljinoj istoriji dolazilo do cestih promena polariteta
magnetskog polja (inverzija geomagnetskog polja) ,nije utvrdjeno zasto je do takvih
promena dolazilo.
-Magnetna deklinacija je ugao izmedju magnetskog severa I pravog
severa.Deklinacija je pozitivna kada je magnetski sever istocno od pravog severa.
-Magnetska inklinacija je ugao koji pravi igla kompasa kada je kompas drzan
vertikalno/horizontalno.Positivna inklinacija je kada igla pokazuje na dole u zemlju u
trenutku merenja.
5.Sloj,elementi pada slija,konkordantni I diskordantni slojevi?
-Sloj je osnovni element sedimentnih stena,nastao kao rezultat jedne kontinuirane
faze sedimentacije ciji je prvobitni polozaj najcesce horizontalan .Upravno rastojanje
izmedju donje I gornje povrsi jednog sloja je njegova debljina,koja je po pravilu u
odnosu na prostiranje tog sloja vrlo mala .Prema debljini slojevi se vecinom dele na
liske(ispod 5mm),ploce (5-50mm),slojeve (5-60cm) I banke (preko 60cm).
-Prostornu orijentaciju slojeva odredjuju njihovi elementi pada-azimut pada I padni
ugao
-Azimut pada sloja () je horizontalni ugao koji padna prava zaklapa sa pravom
sever-jug,mereno u smeru kazaljke na satu I ima vrednost 0-360.

-Padni ugao sloja () je vertikalni ugao koji zaklapa padna prava sloja sa
horizontalnom ravni I moze da ima vrednosti 0-90.
-Ukoliko nije doslo do prekida u sedimentaciji,ako su se svi slojevi talozili
kontinuirano onda su oni medjusobno konkordantni.
-Diskordantni slojevi su oni kod kojih je doslo do prekida u sedimentaciji izmedju
donjih (starijih) I gornjih(mladjih) sedimentnih clanova,ukoliko je dobro razvijena I
uocava se na sirokom prostoru onda je to regionalna diskordancija,ukoliko je
prekid sedimentacije u malom prostoru I relativno kratkom geoloskom vremenu
onda je to lokalna diskordancija(dijastema).
-Hijatus je period vremena koji je prosao izmedju talozenja diskordantnih jedinica,tj
u toku kojeg nije bilo sedimentacije
6.Nabori,geneza I elementi nabora?
-Nabori su osnovni strukturni oblici plasticnih deformacija stena,nastali su
prevashodno dejstvom tektonskih pokreta.Vazno je napomenuti da svako savijanje
slojeva I sve plasticne deformacije nisu izazvane iskljucivo tektonskim
pokretima.Ponasanje stena prilikom tektonskog oblikovanja zavisi od njihovih
mehanickih osobina.
-Potpun nabor ili bora se sastoji od jedne antiklinale I sinklinale.
-Naborni oblik koji u jezgru ima najstarije slojeve je antiklinala,a naborni oblik koji
u jezgru ima najmladje slojeve je sinklinala.
-Sarniri su prevoji nabora.Sarnir antiklinale je teme ili greben,a sinklinale je
dno.Izmedju sarnira su bokovi ili krila,a u unutrasnjosti sinklinale ili antiklinale je
jezgro nabora.
-Sarnirska linija je presecna prava(linija) izmedju aksijalne povrsi I sarnira nabora.
-Sarnirska povrs povezuje sarnirske linije u naboranom nizu slojeva.
-Aksijalna povrs je simetralna povrs izmedju krila antiklinale I sinklinale.
-Vergenca nabora predstavlja otklon aksijalne povrsi od vertikalne ravni prema
nekoj strane sveta
-Anveolopa nabora je konstruktivna povrs koja spaja sarnire susednih antiklinala ili
sinklinala
-Raspon nabora je normalno udaljenje mereno po anveolopi izmedju sarnira dveju
susednih antiklinala ili sinklinala
-Amplituda je normalno rastojanje izmedju temena antiklinale I dna susedne
sinklinale

-Indeks nabiranja je odnos amplitude I raspona nabora.Ukoliko je indeks veliki

nabori su stisnuti,a kada su male vrednosti onda su nabori blago savijeni.
7.Nabori,geneza I klasifikacije nabora?
Klasifikacija:
I-Geometrijska klasifikacija (zasniva se na obliku ose nabora I aksijalne povrsi)
a)Cilindricni-osa je pravolinijska.
b)Necilindricni-osa je zakrivljena
c)Planarni-aksijalna(sarnirska) povrs predstavlja ravan.
d)Neplanarni-aksijalna(sarnirska) povrs je zakrivljena.

II-Polozaj aksijalne povrsi I krila u odnosu na horizontalnu ravan

a)Uspravni-aksijalna povrs je vertikalna
b)Kosi-aksijalna povrs je kosa,a krila padaju na suprotne strane
c)Prevrnuti-kosa aksijalna povrs I padom krila na istu stranu.
d)Polegli-aksijalna povrs je priblizno ili potpuno horizontalna
e)Zagnjureni-ugao vergence je veci od 90
III-Prema odnosu krila I aksijalne povrsi
a)Normalni-krila konverguju prema sarnirima
b)Izoklini-krila su medjusobno paralelna
c)Lepezasti-krila u jednom delu nabora konverguju prema sarniru,a u drugom delu
nabora suprotno.
IV-Prema obliku sarnira
a)Uglasti-sarniri su ostri,uska prevojna podrucja
b)Zaobljeni-sarniri su obli,bliski sinusoidi
c)Sanducasti-sarniri su uglasti
d)Fleksura(Monoklinalna)-nepotpuno razvijeni nabori

e)Strukturna terasa-blazi pad jednog krila ili podrucija nabora u odnosu na opsti pad
okolnih stena koji je strmiji.
V-Pema odnosu slojeva u naboru
a)Nabori slicnog tipa-slojevi su medjusobno slicno naborani tako da njihova debljina
u sarnirima moze da bude veca nego na krilima
b)Koncentricnog (paralelnog) tipa-slojevi su medjusobno paralelni,a debljina na
svakom delu nabora ostaje ista
c)Dijapirski nabori-svrstavaju se u specijalne,nastale kretanjem visokoplasticnih
stena (gips,glina),karakterise ih najmanja debljina
d)Supratenuozni nabori-debljina slojeva u sarnirima antifomi je najmanja,a u
sarnirima sinfomi je najveca
e)Disharmonicni nabori-slojevi u naboru imaju raznolik oblik,tako da se stice utisak
da su se pojedini delovi nabora deformisali nezavisno od drugih
VI-Prema kinematskim karakteristikama
a)Nabori savijanja-najizrazeniji kod stena od kojih je razvijena slojevitost
b)Nabori smicanja
c)Nabori tecenja-ni jedan sistem povrsi nije posebno aktivan tokom nabiranja.Nabori
nastaju kretanjem cestica u razlicitim smerovima iz razloga sto nisu vezane zakonito
ni za jedan sistem mehanickih povrsi
VII-Prema tektonskim uslovima stvaranja nabora
a)Nabori koji nastaju usled tektonskog suzenja prostora
b)Frikcioni nabori-nabori vucenja,nastaju uz krupne rasede kao posledica dejstva
sprega
c)Gravitacioni-nastali prilikom gravitacionih I drugih klizenja stenskih masa
d)Kompakcioni nabori-formiraju se u sedimentnom pokrivacu iznad veoma izrazenog
paleoreljefa
VIII-Specijalni tipovi
a)Brahinabori-relativno pravilni naborni oblici.Kriterijum za njihovo izdvajanje je
odnos duzine nabora prema sirini.Ukoliko je taj odnos veci od pet puta rec je o
linearnim naborima,kada je duzina oblika priblicno dva puta veca od sirine tada je
rec o brahiantiklinali/brahisinklinali.Oblici sa priblizno jednakim duzinama I sirinama

nazivaju se basen ili doma.Kod basena je pad slojeva na krilima centriklinalan,a kod
dome je periklinalan.
b)Strukturni nos-predstavlja asimetricnu antiklinalu sa razlicitom duzinom krila.U
temenom delu ovog nabora moze da dodje do saklupljanja nafte,gasa I drugih
ugljovodonika.
8.Rasedi,geneza,elementi raseda?
-Rasedi su rupture po kojima je doslo do kretanja blokova(krila) paralelno sa
nastalom povrsi kidanja-mehanickom granicnom povrsi.
-Povrs po kojoj su relativno kretani blokovi naziva se rasedna povrs,ako je rasedna
povrs kosa razlikuje se povlatno krilo iznad I podinsko krilo ispod rasedne povrsi.
-Kretanje raseda moze biti nekoliko milimetara do vise kilometara,izvedeno u jednoj
ili vise tektonskih faza-intermitentno kretanje
-Ukupno odstojanje dve tacke koje su pre rasedanja bile sastavljnene naziva se
celokupno kretanje,koje predstavlja vector odredjen elementima pada,duzinom I
smerom relativnog kretanja blokova.
-Horizontalna komponenta relativnog kretanja blokova perdstavlja hod,a vertikalna
skok raseda.
-Trenjem blokova moze da dodje do nastanka uglacane rasedne povrsi koju
nazivamo rasedno ogledalo.Pravac kretanja oznacavaju strije ili brazde,a smer
se moze odrediti povlacenjem ruke po harnisi.Ukoliko je blok koga ruka zamenjuje
kretan u istom smeru pod prstima se oseca da je reljef ogledala gladat,a u
suprotnom smeru je neravan(hrapav).
-Rasedi mogu imati lokalni,regionalni I planetarni znacaj.
-Kada presecaju citavu zemljinu koru I zalaze u gornji omotac nazivaju se dubinski
razlomi,oni mogu da se pruzaju vise stotina,cak I nekoliko hiljada
kilometara,karakterise ih jako dugotrajni I visefazni razvoj,za njih je vezana
upadljiva magmatski aktivnost,kretanje mineralizovanih fluida,termalnih I
mineralnih voda.
-Razdobljena stenska masa koja je nastala kretanjem,trenjem blokova naziva se
rasedna breca,izgradjena je od ostrih ivica I odvojenih stenskih elemenata.
-U zonama vecih navlacenja moze da se javi zdrobljeni stenski material,spoljosten I
orijentisan u pravcu kretanja navlake-milonit.Usled pritiska I temperature koji su
pratioci navlacenja milonitska masa obicno gubi skoro sve osobine provobitnog
stenskog materijala.
9.Rasedi,geneza,tipovi raseda,rasedi I pukotine?

-Tipovi raseda:
I-Prema relativnom kretanju krila
a)Normalni (gravitacioni)-Jedno krilo je spusteno
b)Reversni-povlatno krilo je kretano navise uz kosu rasednu povrs
c)Rasedi horizontalnog tipa (transkurentni rased)-Mogu biti levi ili desni,njihovo
kretanje se odredjuje na taj nacin sto posmatrac zamislja da blok na kome stoji
miruje,dok se blok sa druge strane raseda krece na levo (levi transkurentni rased) ili
na desno (desni transkurentni rased)
II-Prema sklopu okoline (prema odnosu na glavne structure podrucja)
a)Longitudalni-Paralelni sa pruzanjem slojeva,ukoliko im se padovi poklapaju sa
sklopom okoline rasedi su homoteticni(sinteticni),a ukoliko sui m padovi suprotni
rasedi su antiteticni.Kada se elementi pada raseda potpuno podudaraju sa
elementima pada slojeva okoline onda je rec o medjuslojnim rasedima
b)Poprecni (transverzalni)-Upravni na pruzanje slojeva
c)Kosi (dijagonalni)-U odnosu na pruzanje slojeva su pod nekim uglom
III-Prema padnom uglu rasedne povrsi su:
a)Horizontalni I subhorizontalni (0-10)
b)Blagi pad (10-30)
c)Srednji pad (30-60)
d)Strmi pad (60-80)
e)Vertikalni I subvertikalni (80-90)-Posebni tip subvertikalnih raseda sa padom
razlicitog smera u raznim tackama duz pruzanja nazivaju se ezitativni rasedi.
-Prilikom deformacija stenskih masa dolazi do nastanka razlicitih povrsi kidanja ili
povrsi mehanickog diskontinuiteta,koje se nazivaju razlomi ili rupture,najznacajniji
su pukotine I rasedi.
-Pukotine predstavljaju rupture razlicitih oblika I dimenzija kod kojih po
mehanickim povrsima kidanja nije doslo do kretanja stenskih blokova.Javljaju se kao
reakcija stenskog materijala na kompresiju ili ekstenziju Zemljine kore.Pukotine se
dele na tenzione,relaksacione I pukotine smicanja.
10.Slozeni rasedni oblici,rovovi I horstovi?

-Tektonski rov ili greben predstavlja strukturni oblik nastao spustanjem bloka duz
sistema paralelnih ili subparalelnih raseda.Veliki I slozeni tektonski rovovi mogu biti
izgradjeni od vise spustenih blokova na duzini I do nekoliko stotina kilometara sa
skokom preko hiljadu metara (Rajnski rov).Deo tektonskog rova skadarskog jezera
lezi ispod morske povrsine,a takve structure je J.Cvijic nazvao kriptodepresije
-Horst je suprotan oblik od rova kod kojeg je sredisnji blok kojeg ogranicavaju
rasedi relativno izdignut (Fruska gora,Jastrebac). Nepotpuno razvijeni rovovi I
horstovi kod kojih je jedno krilo nastalo povijanjem slojeva,a drugo rasedanjem
izdvajaju se kao polurovovi I poluhorstovi.Za razlomljene terene,mozaicne gradje
od nepravilnih blokova,odvojenih strmim rasedima u upotrebi je termin parketna
struktura.
11.Navlake?
-Navlake predstavljaju reversne raseda sa blagim skoro horizontalnim padom
rasedne povrsi I amplitudom kretanja stena od vise kilometara.
-Sarijaz se upotrebljava za navlacenja od nekoliko desetina pa do vise od stotinu
kilometara.
-Duzina kretanja,iznos ili amplitude predstavlja rastojanje izmedju zone korena I cela
navlake.
-U terenima gde su razvijeni sarijazi javlja se karakteristicna pojava klizanjaDekolman,primer dekolmana je na planini Juri.
-Elementi navlake
-Autohton-teren koji nije kretan I preko koga je izvrseno navlacenje
-Alohton-kretani,navuceni teren
-Forland-teren koji se nalazi ispred navlake
-Hinterland-teren koji se nalazi iza navlake
-Koren navlake-obuhvata podrucje sa strmim padom rasedne povrsi iz koga je
poteklo navlacenje,ostali delovi navlake su blagog pada ili horizontalni
-Celo navlake-prednja gradica alohtonog terena,tj zona maksimalnog navlacenja
-Tektonska klipa (krpa)-odvojeni erozioni ostatak alohtona na autohtonu,u
geoloskom smislu odudaraju od podloge tako da se cesto zovu alohtone tvorevine.
12.Tektonika ploca,tektonski pokreti?
-Tektonika disciplina dinamike geologije,prouava strukturu Zemljine kore i
tektonske pokrete kojima su nastali razliiti strukturni oblici.Najvei deo stena svih

genetskih tipova (magmatske,sedimentne i metamorfne ) trpeo je u toku svoje

geoloke evolucije mehanike deformacije izazvane tektonskim pokretima.
-Tektonski pokreti
-Sve tektonske pokrete koji se deavaju u Zemljinoj kori i gornjem omotau,odnosno
tektonosferi,moemo razlikovati po kinematskim i dinamikim karakteristikama.
-Kinematske karakteristike se odreuju pravcima stresa,odnosno,delovanjem sila
koje pokreu stenske mase.U tom smislu su mogui sledei
pravci;vertikalni,horizontalni,ulazni,silazni(gravitacioni),zatim pokreti kolebanja i
talasanja.Tektonski pokreti mogu imati razliitu dinamiku;mogu biti relativno
brzi,spori,ritmiki,sa prekidima ili neprekidni(kontinuirani).Ameriki geolog Gilbert ih
je podelio na epirogene i orogene.
-Epirogenim pokretima ili epirogenezom Gilbert je nazvao pokrete Zemljine kore
irokog zahvata kojima su nastali kontinenti i platoi odnosno okeanski i kontinentalni
baseni.
-Orogenim pokretima ili orogenozom smatraju se pokreti Zemljine kore,relativno
manjeg zahvata koji prouzukuju stvaranje planinskih formi.Orogeni pokreti su prema
E.Ogu iskljuivo vezani za geosinklinalne, a epirogeni za kontinentalne
oblasti.Orogenoza je dakle shvaena kao sabijanje geosinklinalnih prostora pod
uticajem bonih pritisaka ;kontinentalnih masa;.U irem znaenju termina
orogeneza E.Og podrazumeva i tonjenje geosinklinalnog dna,zatim ,izdizanje
sredinjih delova i nastanak geantikljinala kao i druge tektonske pokrete u ovim
labilnim (mobilnim)podrujima Zemljine litosfere.Epirogeni pokreti su shvaeni kao
vertikalne(pozitivne i negativna) oscilacije kontinentalnih oblasti.
-Termin epirogeneza(stvaranje kopna) koristi se od velikog broja istraivaa i u
smislu tonjenja kopna odnosno njegovog potapanja morem.
-Termin orogeneza doslovno znai stvaranje planina
-Epirogeni pokreti ( pokreti kolebanja)
-Epirogeni pokreti predstavljaju prevashodno vertikalna kolebanja Zemljine kore u
vidu laganih izdizanja ili sputanja njenih prostranih delova.Sveukupni proces ovih
kretanja obuhvaen je zajednikim nazivom epirogenoza.Ovi pokreti su se
neprekidno deavali u geolokoj prolosti,a i danas nastavljaju da se deavaju
nesmanjenim intenzitetom.esto se sastoje od niza ritmikih pokreta ( izdizanja ili
sputanja ) sa povremenim usporavanjem ili njihovim potpunim
prestankom.Tektonski pokreti u vidu sputanja (subsidencije) terena mogu da preu
u pokrete izdizanja i obrnuto.Takva kolebanja se najbolje uoavaju u priobalnim
terenima,gde se menja raspored kopna i mora odnosno gde dolazi do promene
obalske linije.U blioj geolokoj prolosti Britanska ostrva su bila spojena sa
Evropskim kopnom tako da se predpostavlja da je Temza bila pritoka Rajne.

-Kada bi evropsko kopno ravnomerno potonulo za 200 metara savremeni raspored

kopna i mora bio bi drastino drugaiji nego to je danas.Mnogi gradovi i naselja koji
su sada duboko na kontinentu bili bi potopljeni ili bi u najboljem sluaju predstavljali
morske luke.
-Horizontalna kretanja blokova litosfere se tee uoavaju,mada su,poslednjih godina
,instrumentalnim putem dokazana u mnogim oblastima.
-Orogeni pokreti
-Pod orogenim pokretima su podrazumevani tektonski pokreti kojidovode do
jednovremenog nabiranja geosinklinalnih sedimenata i do nastanka nabornih
planinskih venaca.Od velikog broja istraivaa termin orogeneza je shvaen kao
sabijanje pojedinih zona geosinklinala pod uticajem bonih pritisaka.Ovi pokreti se
deavaju periodino i predstavljaju revolucionarne etape u razvoju Zemljine
litosfere.
-Orogeni pokreti se smenjuju sa epirogenim pokretima.Predpostavlja se da posle
jedne dugotrajne epirogeneze,koja obuhvata negativna i pozitivna talasanja
Zemljine kore uz taloenje razliitih kompleksa sedimenata,dolazi do kratkotrajnih
perioda orogenih pokreta.
13.Tipovi granica litosfernih ploca,divergentne granice,srednjeokeanski
grebeni?
-Divergentne granice su ustvari zone razmicanja litosfernih ploca,odnosno
podrucje gde se formira nova okeanska kora.Nazivaju se jos akrecioni ili prirastajni
obod.Ove granice predstavljene su srednjeokeanskim grebenima I
unutarkontinentalnim riftovima.
-Srednjeokeanski grebeni su najmarkantnije morfoloske strukture u reljefu
okeanskog dna,zbog svoje ukupne duzine od 80 000km,sirine preko 1500 km I visine
2-3km predstavljaju najvece planinske podmorske sisteme zemlje. U sredisnjem
osnom delu grebena postoji (ne uvek), riftna dolina,Tihookeanski greben nema riftnu
dolinu sto se objasnjava vecom brzinom razmicanja ploca (koja je 6-17cm/god). Za
razliku od njega Atlanski okean u osnom delu grebena ima riftnu dolinu sto je
najverovatnije posledica manje brzine razmicanja ploca (1-2cm/god). Na padinama
grebena postoje mnogi sekundarni horstovi I rovovi. Srednjeokeanski grebeni se
nalaze iznad uzmaznih konvekcijskih krila gde se u njegovom osnom delu (riftu)
postepeno I stalno iznosi material iz astenosfere koji se gladi,ocvrscava I gradi novu
koru. Grebeni su u gornjem delu izgradjeni od bazalta, u srednjem od gabrova I
piroksenida,a u donjem od jako serpentinisanih peridotita. Sa udaljavanjem od
grebena kora je sve starija.
14.Tipovi granica litosfernih ploca,konvergentne granice,subdukcija?

-Nova globalna tektonika pociva na pretpostavci o nepromenljivosti velicine

zemlje.Geofizicka istrazivanja koja su vrsena na stenama devonske starosti pokazala
su da se njen precnik nije bitno promenio od tada do danas.Saglasno sa ovim
postavkama u zonama sirenja zemlje I razmicanja ploca nova okeanska kora koja se
stalno formira I uvecava mora se negde razarati I konzumirati.Takvi prostori gde se
kora unistava oznaceni su kao destruktivni,konzumacioni ili konvergentni
obodi ili granice.
-Destrukcija litosfernih ploca se ne mora odvijati na prostorijama nastajanja vec se
ona moze obaviti na bilo kom drugom mestu.Vazno je napomenuti da prirastaj nove
kore mora da bude kompenzovan njenom konzumacijom.
-Tonjenje I podvlacenje litosfernih ploca u mantl vrsi se u dubokomorskim rovovoima
I taj se process naziva subdukcija.Obicno se subdukuje okeanska kora koja je
gusca I teza,ona se polako savija I pocne da tone pod drugu plocu,obodi duz kojih se
unistava okeanska kora nazivaju se subdukcione zone.Subdukujuca ploca
tonjenjem dospeva u sredine u kojima vladaju visoke temperature I pritisci.
Subdukcija kontinentalne kore kao lakse desava se jedino u slucaju kada je ona jako
istanjenja I tada je iznos podvlacenja je relativno mali.
-Subdukcija se obavlja na dva nacina:
I-sistem ostrvskih lukova:
a)Dubokomorski rov-mesto tonjenja litosferne ploce u mantl sa nagibom
subdukcione zone oko 45 I oznacen je Beniof zonom.Rovovi su asimetricne gradje I
ispunjeni su sedimentima male debljine koji nisu deformisani.Predstavljaju najdublje
oblike reljefa zemlje (preko 11km cija je sirina u dnu do 20km).
b)Ostrvski luk-ima prednji ne vulkasnki I zadnji vulkanski front.Vulkanski front se
javlja na udaljenosti od 150-200km od zone subdukcije.Vulkanizam potice od
materijala nastalog rastapanjem u zoni subdukcije u uslovima zagrevanja koji je
proizvod medjusobnog trenja tonuce I vise ploce
c)Obodno more(depresija)-ima najcesce koru okeanskog tipa koja je ugalvnom
mladja od kore glavnog tipa.
II-Aktivne kontinentalne margine andskog tipa-ima takodje dubokomorski rov
u kome se vrsi konzumacija.Pad zone je od 20-30. Andski tip subdukcije ima iza
dubokomorskog rova visoko izdignut orogen I snazne magmatske aktivnosti,nesto
kiseliji vulkanizam I granitske intruzije koje sadrze retke metale.
-U slucaju konvergencije okeanske I kontinentalne ploce okeanska ploca kao
gusca,tanja I teza tone pod kontinentalnu plocu koja ostaje da pluta na
astenosferi.Primer ovakvog tipa konverentne granice je zapadna obala Juzne
Amerike gde okeanska Naska ploca tone u kontinentalnu koru Juzne Amerike.Na

gornjoj ploci (Juzno Americka ploca) dolazi do utiskivanja magme I zadebljavanja

kore,na taj nacin je stvoren planinski venac Anda.
-U slucaju konvergencije dve okeanske ploce,subdukovace starija tj gusca I teza
kora uz formiranje vulkanskog luka na gornjoj ploci,vulkanski luk ostaje najvecim
delom ispod povrsine vode,a na povrsini se pojavljuje u vidu niza ostrva koje
nazivamo vulkanski ostrvski lu.
-U slucaju konvergencije dve kontinentalne ploce dolazi do pucanja,sabijanja I
zadebljanja litosfere bez nastanka subdukcije.Kontinentalna kolozija duz
konvergentnih granica ploca dovodi do formiranja planinskih venaca poput
Himalaja,Alpa,Apalaca I Urala.
15.Tipovi granica litosfernih ploca,transformne granice ploca?
-Poseban tip granica litosfernih ploca,gde nema sirenja ploca I stvaranja nove kore
( I gde nema unistavanja kore) nazvan je konzervativni ili neutralan (transformni).
-Transformne granice ploca zapravo predstavljaju transformne rasede duz kojih
litosferne ploce klize jedna pored druge.Najveci broj ovih raseda se nalazi u
okeanima gde presecaju srednjeokeanski greben.Najpoznatiji rased na kopnu je San
Andreas rased u Kaliforniji.Usled pomeranja ploca stene sa obe strane raseda trpe
veliki pritisak I akumuliraju ogromnu kolicinu energije koja se povremeno oslobadja
pucanjima u litosferi sto za posledicu ima razorne zemljotrese.
-Transformne granice prestavljaju velike strukture horizontalnog smicanja
blokova,dugacke vise stotina pa I hiljada kilometara sa pokretima blokova I do 17cm
godisnje.
16.Geohronologija,apsolutna I relativna starost?
I-Relativna starost:
-Odredjivanje relativne starosti podrazumeva utvrdjivanje redosleda geoloskih
dogadjaja,odnosto redosleda stvaranja geoloskih oblika I tela bez saznanja o
njohovoj egzaktnoj starosti. Pri odredjivanju relativne starosti koriste se osnovni
geoloski principi. Princip superpozicije primenjuje se na stene koje su nastale
talozenjem na povrsini Zemlje. Ovaj princip podrazumeva da je svaki sloj u
neporemecenoj sukcesiji slojeva mladji od slojeva ispod,a stariji od slojeva iznad
njega. Princip bioloske sukcesije kaze da su zivotne forme iz odredjenog doba
Zemljine proslosti tipicne samo za to doba zbog cega stene formirane u isto doba
mogu sadrzavati imati istu fosilnu asocijaciju pa se na osnovu fosila moze utvrditi
koje su stene mladje,a koje starije. Na taj nacin se postovanjem ovih principa mogu
utvrditi relativne starosti stena odnosno slojeva u njima.

II-Apsolutna starost:
-Odredjivanje apsolutne starosti (radiometrijsko datovanje) podrazumeva preciznije
utvrdjivanje starosti minerala od kojih su stene izgradjene na osnovu
radioaktivnosti.Radioaktivnost je pojava raspadanja nestabilnih izotopa nekih
hemijskih elemenata na atome manjeg atomskog broja odnosno mase,cime nastaje
novi hemijski element.Svaki radioaktivni element ima svoj karakteristicni nacin I
brzinu raspadanja.Radioaktivnim raspadanjem se postepeno smanjuje kolicina
prvobitno elementa u steni,a povecava kolicina od njega nastalog novog
elementa.Vreme pocetka raspadanja nekog elementa odnosno vreme nastanka
neke stene koja sadrzi taj radioaktivni element moguce je odrediti poznavanjem
vremena njegovog poluraspadanja.Pri koriscenju metoda apsolutne starosti za
odredjivanje starosti stena I geoloskih procesa treba biti obazriv jer starost minerala
moze biti veca od starosti stene ako je on uklopljen kao gotov sastojak ili manja ako
je mineral nastao kao posledica naknadnih promena u steni.
17.Geolosko vreme,geohronoloska skala?
-Geoloska vremenska skala predstavlja sveukupno vreme postanka zemlje do danas
tj vremenski period u trajanju od 4,6 milijarde godina.Kompletna geoloska istorija
zemlje je podeljena na brojne odeljke razlicitog nivoa I duzine trajanja koji
predstavljaju okvir za bitne dogadjaje koji su obelezili geolosku proslost nase
planete.
-Geoloska vremenska skala je podeljena na eone,eoni su podeljenji na ere,ere na
periode,periode na epohe,a epohe na katove.
-Osim formalno usvojenih postoje I neformalne kategorije koje iako zvanicno nisu
deo geoloske vremenske skale opste su prihvacene I koriscenje od strane geologa
sirom sveta (primer je prekambrijum koji obuhvata tri eona-had,arhaik I
proterozoik,tj on obuhvata period od nastanka zemlje do pre oko 540 miliona godina
tj do pojave vidljivog zivota na zemlji)
-Granice izmedju era su obelezene masovnim izumiranjem,a sufiks zoik oznacava
prisustvo zivotinjskog sveta.
18.Tektogene epohe,tektonska gradja srbije?
-Tektogene epohe su od prvih istraivaa bile definisane kao vremenski period u
kojima su se odigrale znaajne tektogeneze u geosinklinalnim oblastima.Svaka
tektonska epoha karakterie se drugaijim rasporedom geosinklinalnih i
konsolidovanih oblasti , zatim po nataloenim sedimentima, vulkanskim i
metamorfnim formacijama.Tektonske epohe su najbolje prouene u kasnom
proterozoiku i fanerozoiku.Od skoro svih geotektoniara prihvaene su sledee
tektogene epohe; bajkalska,kaledonska,hercinska(variscijska) i alpska.

-Glavni strukturni sistemi u proterozoiku i fanerozoiku

-Bajkalidi predstavljaju urbane planinske vence koji su nastali krajem proterozoika i
u kambrijumu.Ona su dobila ime i po Bajkalskim planinama u Sibiru.
-Kaledonidi Evrope predstavljaju tektonske strukture prvog reda koje se proteu
od Severne Irske preko Engleske , kotske i dalje kroz severozapadnu polovinu
Skandinavskog poluostrva.
-Hercinidi (Variscidi )su planine koje su nastale za vreme mlaeg
paleozoika,odnosno tokom variscijske epohe ubiranja.
-Alpidi su orogeni pojas mladih nabornih sktura ukljuujui i Alpe koji se prostiru od
panije do june Azije.
-Tektonska graa Jugoslavije
-Teritorija Jugoslavije pripada jugoistonom delu Evrope odnosno zapadnom i
srednjem delu Balkanskog poluostrva.U geolokom pogledu odlikuje se sloenom
graom,sa veoma komplikovanim meusobnim odnosima pojedinih geolokih
jedinica.Ova teritorija se nalazi u domenu alpida.Glavne tektonske jedinice
Jugoslavije su; Mezijska platforma,Karpato-balkanidi,Dinaridi,Panonski basen i
Jadranski basen.
-Mezijska platforma predstavlja tektonsku jedinicu prvog reda koja zahvata krajnji
severoistoni deo Jugoslavije.To je ustvari samo manji zapadni deo prostrane PontoKaspijske table,koja se prua od Dunavskog kljua pa preko Negotinske
Kraine,Rumunije, Bugarske i Crnog mora do Kaspijskog mora.U geotektonskom
smislu Mezijska platforma se ponaala kao kraton kretan ka zapadu.Na taj nain
dolo je do formiranja Karpato-Balkanskog luka nastanka sloenih arijakih
struktura, i navlaenja Karpato-balkanida preko oboda Mezijske
platforme.Pekikarpatska dislokacija,zapadno od Kladova,zapadno od Negotina do
Timoka predstavlja granicu izmeu Mezijske platforme i Karpato-balkanida na
podruju Jugoslavije.
-Karpato-balkanidi pripadaju severnom stablu Alpskog orogena koje se nastavlja
od istonih Alpa pa preko Karpata u istonu Srbiju zatim Bugarsku i dalje prema
istoku.Nalaze se izmeu Srpsko-Makedonske i Panonske mase na zapadu i Mezijske
platforme na istoku.Izgraeni su od geolokih tvorevina nastalih u prekambrijumu i
fanerozoiku.Odlikuju se sloenom tektonskom graom.Stvaranje osnovnih struktura
Karpato-balkanida odvijalo se u bajkalskom,kaledonskom i hercinskom ciklusu,a
glavni tektonski pokreti deavali su se za vreme alpske orogeneze.Tektonskim
pokretima koji su se deavali posle miocena nastale su razlomne strukture sa
preovlaujuim vertikalnim kretanjima,to je uslovilo blokovsku grau Karpatobalkanida koji su kasnijim tektonskim pokretima i erozijom zadobili dananji izgled.

-Srpsko-Makedonska masa predstavlja posebnu jedinicu koja obuhvata

kristalaste terene izmeu Karpato-balkanida i Dinarida.Najveim delom SrpskoMakedonska masa zahvata centralne delove Srbije,Makedonije,Bugarske i
Grke.Tektonski pokreti u Srpsko-makedonskoj masi odvijali su se u vie faza.U
kenozoiku su ovi tereni bili izloeni intenzivnim rupturnim deformacijama to je
dovelo do znatnih raskomadavanja mase na izdignute delove ( horstove ) i potonule
rovovske strukture.Moravska dislokacija predstavlja granicu izmeu Srpskomakedonske mase i Karpato-balkanida.

-Dinaridi su grana junog stabla alpskog orogena.Obuhvataju zapadne delove

Balkanskog poluostrva od Slovenije pa dalje na jugoistok preko Hrvatske Bosne i
Hercegovine Crne Gore i Srbije.Granica izmeu Dinarida i Istonih Alpa nalazi se u
podruju Severnih Karavanki, a sa Helenidima Dinaridi se granie sistemom raseda
pravca pruanja Pe-Skadar koji je Jovan Cviji nazvao ; Peki arung ;.U geolokom
smislu zapaaju se jasno dva izdiferencirana podruja u okviru dananjeg dinarskog
prostora.U severoistonom delu javlja se izuzetno prisustvo magmatskih stena
( kiselih i bazinih ) naroito ofiolita,zatim radiolarita,flinih tvorevina,terigenih i
karbonatnih stena.Karakteriu se arijatskom strukturom graom u kojoj
preovlauju navlake,preteno kretane od severoistoka ka jugozapadu,sa iznosom
navlaenja od vie desetaka kilometara.
-Panonski basen ( Panonski heterogen ) predstavlja meuvenanu potolinu
izmeu Alpsko-karpatsko-balkanskog planinskog luka, Dinarida i Srpsko-makedonske
mase.U geomorfolokom pogledu Panonski basen predstavlja prostranu niziju sa
horstovima ( ostrvskim planinama )usamljenim ili postavljenim u nizu.Panonski
basen je nastao raskomadavanjem odnosno nejednakim izdizanjem i sputanjem
stare mase i obodnih delova planinskih lukova koji ga okruuju.
-Jadranski basen je relativno prostran basen izmeu Balkanskog i Apeninskog
poluostrva koji je danas ispunjen vodama Jadranskog mora.Kasnijim razlomnim
deformacijama ova masa je raskomadana na odvojene blokove.Jadranski basen se
formirao Sputanjem (tonjenjem ) tokom mlaeg neogenai pleistocena koje je bilo
praeno intenzivnim izdizanjem susednih planinskih venaca Dinarida i Apenina.Na
taj nain Jadranski basen predstavlja predgornu depresiju sa korom kontinentalnog i
subkontinentalnog tipa.Izmeu bazaltnog i granitnog sloja je Konradov
diskontinuitet koji na prostoru Jugoslavije nije svugde jasno definisan.Granica
Mohoroviievog diskontinuiteta nalazi se na razliitim dubinama.
19.Magmatizam,sastav I tipovi magme,podela magmatskih stena?
-Magmatizam podrazumeva skup endogenih procesa vezanih za postanak I
delatnost magme I njeno kretanje iz dubljih delova kroz Zemljinu litosferu ka samoj
povrsini zemlje.

-U zavisnosti od nacina kretanja magme njenog projavljivanja na razlicitim nivoima

u zemljinoj kori ili njenog izlivanja,razlikujemo dva tipa magmatizma intruzivni I
efuzivni.Magmatizam igra veliku ulogu u formiranju I menjanju zemljine litosfere.
-Intruzivni magmatizam ili plutonizam podrazumeva zadrzavanje magme na
razlicitim nivoima u zemljinoj kori pri cemu se ona hladi,konsoliduje I formira na
razlicita magmatska tela-plutone
-Efuzivni magmatizam ili vulkanizam predstavlja izlivanje magme na povrsinu
zemlje I njeno razlivanje,sto obuhvata citav niz pojava vezanih za vulkane I njihovu
delatnost.
-Magma je prirodni silikatni rastop nastao u gornjem omotacu I u zemljinoj kori,koja
moze davati razlicite magmatske stene.
-Magma je izgradjena od velikog broja razlicitih komponenti koje su zastupljene u
znatnim ili malim kolicinama (stoti delovi procenta),komponente magme se dele u
dve grupe teskoisparljive I lakoisparljive
-Teskoisparljive komponente se tope na visokim temperaturama I one su SiO2, Al2O3,
Fe2O3, FeO,MgO,CaOU zavisnosti od tipa magme one ucestvuju sa 90-95% u njenoj
gradji.
-Lakoisparljive komponente na obicnoj temperature (oko 15C) nalaze se u
tecnom ili gasovitom stanju I to su H2O, HCl,HF,CO, SO3, SO2, Hloridi I fluoride teskih
metala.
-Na osnovu sadrzaja silicijuma (SiO2 ), izvrseno je izdvajanje magme na cetiri grupe:
1)Kisele (vise od 64% SiO2 )
2)Intermedijarne (64-53 % SiO2 )
3)Bazicne (53-44% SiO2 )
4)Ultrabazicne (manje od 44% SiO2 )
-Magmatska diferencijacija je termin koji se upotrebljava za procese razlaganja
prvobitno homogenih masa na rastope razlicitog sastava koji daljom kristalizacijom
mogu dati raznovrsne magmatske stene.,ako je rec o razlaganju tecne magme onda
je to likvacionoj magmatskoj diferencijaciji (likvaciji).
-Kristalizaciona diferencijacija se javlja u odeljivanju cvrstih faza u procesu
kristalizacije kada se najpre hlade I kristalisu iz magme visokotemperaturni minerali
usled pada temperature,usled nemogucnosti njihovog mesanja odeljivanje magme
uslovljeno je tonjenjem specificki tezih minerala I isplivavanje specificki laksih
minerala.

20.Intruzivni magmatizam,oblici plutona?

-Pri kretanju magme samo se jedan njen manji deo izliva na zemljinu povrsinu,dok
se znatno veci deo kristalise I ocvrscava u zemljinoj kori.Na taj nacin nastaju
razlicita intruzivna magmatska tela(plutoni).
-Pri konsolidaciji plutoni zadobijanju karakteristican sklop na osnovu kojeg dobijamo
znacajne podatke o uslovima njihovog obrazovanja.
-Mnogi plutoni ocvrscavaju na mestu nastanka magme (autohtoni) ili magma
migrira navise u koru I utiskuje se u vidu konkordantnih ili diskordantnih
magmatskih tela.
-Na osnovu toka ocvrscavanja magme I vrste produkata koji pri tome nastaju
izdvojeni su razliciti dubinski nivoi konsolidacije sa odredjenim karakteristikama I
postupnim prelazima:
a)Donji plutonski nivo (abisalni)
b)Donji plutonski nivo (hipoabisalni)
c)subvulkansi nivo
d)vulkanski nivo-najvisi
-Za smestanje mnogih plutona tektonski pokreti umaju presudnu ulogu.
-Kada procesi utiskivanja I tektonski pokreti teku uporedo nastaju sintektonski
plutoni,vezani su za dublje nivoe unutrasnjih delova nabranih plamninskih venaca I
konkordantni su sa okolnim stenama.
-Utisnuti posle glavnih faza ubiranja su posttektonski plutoni,oni su obicno
diskordantni I javljaju se u gornjim delovima orogenih zona.
-U slucaju kada ne mozemo da definisemo oblik intruzivnih magmatskih tela
koristimo opsti termin plutoni
-Najkrupniji oblici plutona su batoliti,velikih dimenzija I nepravilnog oblika sa
nepravilnim cesto kupolastim gornjim povrsinama intruzije,uglavnom su granitskog
sastava I obicno su vezani za nabrane planinske vence u kojima su orijentisani
paralelno njihovom pruzanju.Najpoznatiji sistemi batolita se protezu citavom
duzinom Anda do paname,Sijera Nevada u Kaliforniji,Britanska kolumbija
-Fakoliti su konkordantni, jako povijeni, manji intruzivni oblici vezani za sarnire
nabora.
-Lopoliti su konkordantni, zdelasti (konkavno-konveksni) intruzivi razlicitih
dimenzija

-Bismaliti su magmatska tela oblika manje ili vise nepravilnog cilindra ili konusa.
-Etmoliti su intruzivni levkasti oblici sa gornjim prosirenim I donjim suzenim delom.
-Honoliti su sasvim nepravilni jako deformisani intruzivi.
-Lakoliti je konkordantko, socivasto intruzivno telo vezano za vise delove zemljine
litosfere.
-Dajkovi I Zice mogu biti reda velicine od mm do km sa skoro paralelnim zidovima I
znatno vecom duzinom dubinskog prostiranja u odnosu na debljinu.Mogu da se jave
u grupama (rojevima)
-Apofize su zice neposredno vezane za veca plutonska tela, najcesce iznad
zasvodjenom dela lakolita
-Apikalni delovi predstavljaju najvise delove intruziva.
-Nek je stubicasto ili cevasto magmatsko telo koje u vecini slucajeva predstavlja
ispunjenje ostaske vulkanskog kanala.
-Sil je konkordantno intruzivno magmatsko telo nastalo utiskavanjem I
ocvrscavanjem najcesce bazicnih magmi.
21.Efuzivni magmatizam,podela vulkana?
-Kao posledica kretanja magme javljaju se vulkanske aktivnosti,ciji je rezultat
formiranje vulkana.
-Vulkan je mesto ili otvor na zemljinoj povrsini iz koga se izliva ili izbacuje vulkanski
materija,vulkanima se takodje nazivaju razlicita brda ili planine koje su nastale kao
rezultat akumulacije vulkanskog materijala izlivenog ili izbacenog iz kanala.
-Grana geologije koja izucava morfologiju vulkana,njihovu aktivnost I mehanizme te
aktivnosti naziva se vulkanologija.
-Vulkanskom aktivnoscu na povrsinu zemlje se izliva lava koja je temperature od
900-1200C,pored toga izlaze pepeo,gasovi,pare I drugi cvrsti produkti I fizicke I
hemijske pojave koje prate vulkane.
-Ove manifestacije mogu da se odvijaju tiho I mirno ili burno I eksplozivno sto je
praceno snaznim detonacijama I izbacivanjem vulkanskog materijala u atmosferu.
-Vulkanski material moze biti izbacen kroz glavni krater (vulkani centralnog tipa)
ili preko pukotina I razloma u zemljinoj kori koji se nazivaju pukotinski vulkani.
-Glavna dinamika erupcije moze biti efuzivna (svodi se na izlivanje
lave),ekstruzivna (odnosi se na utiskivanje viskozne gustine I lepljive lave uz
obrazovanje kupola) ,eksplozivno-efuzivna (najznacajniju ulogu imaju eksplozije).

-Vulkani centralnog tipa predstavljaju vecinom konusna uzvisenja (vulkanske

kupe),manje ili vise pravlinog oblika sa nagibom strana od 30 I vise.
-Svaki vulkan poseduje glavni kanal I zdrelo (prosireni deo dovodnog kanala)
kojima se magma dovodi I izbacuje na povrsinu.Glavni tj dovodni kanal je povezan
sa magmatskim rezervoarom ili direktno sa magmatskim ognjistem.
-Krater predstavlja casoliko ili peharasto udubljenje na vrhu kupe kojim se zavrsava
zdrelo,najcesce se formira eksplozivnim razaranjem gornjih delova vulkanske kupe.
-Kod nekih vulkana od glavnog kanala polaze bocni kanali sa otvorima kroz koje se
izliva deo vulkanskog materijala gradeci na taj nacin bocne ili parazitske kupe ili
kratere.
-Slojevite vulkanske kupe ili stratovulkani pripadaju visoko naraslim
vulkanskim aparatima kod kojih se smenjuju rastresiti materijal (pepeo) I levicni
materijal.
-Sljakasti konusi su znatno manjih razmera,dimenzija nekoliko desetina metara I
mogu cesto da se nadju na padinama stratovulkana koncentricno ili radijalno
rasporedjeni.
-Vulkanske kupole predstavljaju eksturzije lave koje se kupolasto obrazuju oko
glavnog dovodnog kanala,razlikuju se iscedjene kupole,endogene I
egzogene.Iscedjenim kupolama pripadaju eksturzije guste lepljive magme nazvane
vulkanskim iglama,pikovima ili obeliscima.
-Vulkanski platoi ili stitovi nemaju prave vulkanske kupe vec se oko centara
izlivanja formiraju polocasta I ovalna izlivna tela siroko rasprostranjenih bazaltskih
magmi,takav oblik imaju vulkani na islandu I havajima.Stitovi mogu biti prosti ili
slozeni,ukoliko su obrazovani visefaznim izlivanjem lave.
-Vulkanske kupe mogu biti vremenom razorene I unistene tako da se umesto njih
formiraju siroke ovalne depresije sa relativno strmim unutrasnjim stranama I ravnim
dnom,takvi oblici vulkanskog reljefe ciji precnik moze biti I do 20km nazivaju se
kaldere.
-Snazne vulkanske erupcije mogu da dovedu do spustanja terena duz paralelnih
sistema raseda na sirem regionu.Takve strukture reljefa slicne grebenima nazivaju
se vulkano-tektonske depresije.
-Savremene kaldere donose znatna hidrotermalna orudnjenja,a bogata nalazista
bakra,zlata,srebra I retkih materijala nadjena su u paleokalderama.-Za neke
vulkane karakteristican je oblik soma (vulkan u vulkanu) sto predstavlja ustvari
sirok ovalni krater unutar kojeg se formira mladja kupa vezana za naknadne
erupcije.

-Strane vulkanskih kupa bivaju cesto erozijom izbrazdane u svim pravcima radijalno
od kratera prema podnozju,a takvi morfoloski oblici se nazivaju baranko.
-Pukotinske sfuzije se vezuju za krupne razlome I pukotine u zemljinoj kori kada se
zitka lava izliva na sirokom prostoru formirajuci prave pokrove.
-Podela vulkana:
I-Prema aktivnosti-aktivni,privremeno ugaseni I ugaseni
II-Prema sastavu stena (magme)-monogeni (izbacuju priblizno jednorodnu
magmu) I poligeni (izbacuju razliciti vulkanski materijal)
III-Prema morfologiji kratera-vulkani centralnog tipa I vulkani pukotinskog tipa.
IV-Prema sredini pojavljivanja-Kopneni (subarealni),priobalski (javljaju se kao
duge zone na obodima kontinenata I ostrvskih lukova odnosno prate zonu
subdukcije), I podmorski ili podvodni vulkani (leze na dnu okeanskih basena gde je
izrazena obimna vulkanska aktivnost,podmorski vulkani mogu da formiraju
vulkanska ostrva)
V-Prostorini kriterijum-geosinklinale I platform
-Geosinklinalni vulkani se javljaju u tektonski aktivnim zonama geosinklinala,u toku
jednog geosinklinaljnog ciklusa razvoja geosinklinale izdvojeno je cetiri
magmatizma.
1)Geosinklinalni (inicijalni) magmatizam u ranom stadijumu razvoja
geosinklinala,izlivaju se bazicni rastopi
2)Sinorogeni magmatizam koji je vezan za srednji stadijum razvoja geosinklinale
kada se obrazuju granitoidni rastopi.
3)Subsekventni magmatizam se javlja u kasnom stadijumu razvoja geosinklinale
kada dolazi do utiskivanja ili izlivanja magmatskih rastopa pretezno granitoidnog
karaktera.
4)Finalni magmatizam na kraju razvoja geosinklinale posle kojeg naborni system
prelazi u mladu platform,imaju bazican karakter I pretezno se izlivaju na zemljinu
povrsinu.

-Podela vulkana prema karakteru erupcije:

I-Havajski tip vulkana pripada efuzivnim vulkanima sa karakteristicnim
formiranjem vulkanskih ostrva u tihom okeanu.Vulkan Mauna Loa sa bazaltnom lako
pokretljivom lavom temperature oko 1200C,lava ispunjava citav krater u vidu
lavicnog jezera koje je u neprekidnom kljucanju,usled priticanja novih kolicina lava

cesto preliva preko kratera u vidu lavicnih protoka ili lavopada.Cesto moze da se
krece brzinom od 40km/h,a duzina moze biti I do 100km,ponekad se javljaju lavicne
fontane gde je njihova visina I do 450m
II-Strombolski tip je dobio ime po vulkanu Stromboli u sredozemnom moru.Lava
tog vulkana je bazaltnog sastava temperature od 1000-1100C prezasicena
gasovima sto uslovljava ritmicno izbacivanje vulkanskog materijala u visinu I do
nekoliko stotina metara.
III-Vezuvski tip je naziv za skupinu vulkana koja je dobila ime po vulkanu Vezuvu u
Etni u Italiji.Ovaj tip vulkana se odlikuje andezit-bazaltnom ili liparitskom lavom
temperature od 800-1000C prezasicenom gasovima,dolazi do snaznih erupcija iz
izbacivanje pepela,peska I drugog vulkanskog materijala,sto je praceno
neizmenicnim izbacivanjem lave.Karakteristika vulkana ovog tipa su bocni
(parazitski) vulkani
IV-Vulkanoloski tip je dobio ime po vulkanu Vulkano na liptarskim ostrvima u
tirenskom moru.Ovde se lava konsoliduje u krateru gradeci cep ispod kojeg se
komprimiraju gasovi I pare.Kada napon gasova dostigne kulminaciju dolazi do
eksplozije koja razara cep I zbacuje vulkanski materijal.Uz karakteristican crni dim
izbacuju se I vulkanski pepeo,komadi vulkanskog stakla I dr.
V-Pelejski tip je poznat po vulkanu Mon Pele na ostrvu Martiniku u Karipskom
moru.Rec je o gasovito eksplozivnim vulkanima sa lepljivom lavom zasicenom
gasovima.Uz snazne erupcije izbacuju se I vulkanski materijal I lava sa
temperaturom oko 800C
VI-Krakatauski tip je dobio naziv po vulkanu Krakatau koji se nalazi izmedju
ostrva Java I Sumatra u IndonezijiBila je velika eksplozija I ostalo.
22.Geotermalna energija?
-Naucno je dokazano da zemlja kao planeta suncevog sistema poseduje sopstvenu
unutrasnju toplotu tj toplotnu energiju koja se zove geotermalna energija.
-Poreklo geotermalne energije vezano je za razlicite procese koji se odvijaju u
zemljinoj unutrasnjosti.
-Delimo izvore geotermalne energije u dve grupe unutrasnje (endogene) I
spoljasnje (egzogene).
-Spoljasnje izvore geotermalne energije cine procesi vanzemaljskog porekla cije
se toplotno dejstvo manifestuje na zemlji I u njenoj unutrastnjosti.
-Geotermalna energija se smatra univerzalnom iz razloga sto je akumulirana u
svakom delu zemljine unutrasnjosti odnosno u citavoj zemlji.Ona nije ravnomerno

rasporedjena u zemljinoj kori tako da pojedina podrucja sa visokim sadrzajem

toplote prelaze u podrucja sa nizim njenim sadrzajem toplote I obrnuto.
-Podrucja u kojima je geotermalna energija koncentrisana u toj meri da ju je moguce
eksploatisati I koristiti predstavlja nalazista geotermalne energije,to su najcesce
izvori geotermalnih voda I razlicite vulkanske aktivnosti.
-Prema agregatnom stanju geotermalne pojave mogu biti cvrste (vulkanska
lava),tecne (termalne vode) I gasovite (vrela vodena para ili gasovi).
-Po vremenu nastanka dele se na paleogeotermalne (fosilne) I savremene
(danasnje)
-Glavni unutrasnji izvori geotermalne energije je proces raspadanja radioaktivnih
elemenata uranijum I njegovi izotopi su zastupljeni najvise.
-Ostali izvori geotermalne energije mogu biti tektonski pokreti,u zonama
razlamanja,navlacenja,a najvise u zonama subdukcije gde se oslobadja velika
kolicina toplotne energije koja je proporcionalna intenzitetu tih pokreta.
-Stepen koncentracije geotermalne energije se odredjuje preko vrednosti
toplotnog toka (q) koji neprestano struji kroz zemljinu koru ka njenoj povrsini I preko
geotermalnog gradijenta.
-Toplotni tok (heat flow) predstavlja kolicinu toplote koje se iz zemljinih nedara
iznosi na povrsinu I izrazava se u W/m^2.
-Geotermalni gradijent predstavlja prirastaj ili brzinu rasta temperature sa
dubinom zemljine kore.Njegova prosecna vrednost je 0.030C/m tj 30C/km.
-Reciprocna vrednost geotermalnog gradijenta je geotermalni stepen I on u
proseku iznosi 33m/C
-Najvece vrednosti toplotnog toka I geotermalnog gradijenta su u vulkanskim
oblastima gde su za 5 do 10 puta vece od prosecne I takodje na mestima gde je
debljina zemljine kore manja.
-Geotermalna energija uz suncevu energiju,energiju vetra,reka,plime,oseke I
morskih talasa pripada u grupu obnovljivih izvora energije,ova kategorija ciste
energije se moze visefazno koristiti uz mnoge prednosti u odnosu na klasicne
energetske izvore.
-Posmatrano u celini podrucje Jugoslavije poseduje povoljne uslove za istrazivanje I
eksploataciju geotermalne energije,zato sto je u toku kenozoika veliki deo
jugoslavije bio izlozen snaznim tektonskim pokretima I intenzivnim magmatskim
aktivnostima,pa su prosecne vrednosti toplotnog toga za region 1.5 puta vece od
vrednosti za evropu.

-Mozemo izdvojiti vetiri geotermalne provincije jugoslavije,a to su bosanskosrpsko-makedonska,panons,alpska I dinarska.

-Bosansko-srpsko-makednoska geotermalna provincija je po prostranstvu najveca I
pojedini njeni delovi predstavljaju najpovoljnija podrucja za eksploataciju
geotermalne energije,na ovo ukazuju mnogobrojni termalni izvori od kojih je onaj u
Vranjskoj banji sa temperaturom od 94-98C najtopliji u evropi.

23.Magmatski procesi I faktori orudnjenja?

-Magmatski kompleksi iz gornjeg omotaca I oni koji nastaju u razlicitim nivoima
zemljine litosfere predstavljaju primarne izvore rudnih mineralizacija.
-Procesi orudnjavanja:
-Nastanak lezista mineralnih sirovina je rezultat slozenih geoloskih procesa koji su
prouzrokovani migracijom hemijskih elemenata kako medju povrsinskim I dubljim
zonama zemlje tako I unutar svake zone njihovog formiranja.Posmatrano sa aspekta
uslova formiranja lezista mineralnih sirovina mogu se grupisati u tri serije :
endogena,egzogena I metamorfogena.
-U grupu endogenih lezista ubrajaju se magmatska,prelazna (magmatskopostmagmatska) I postmagmatska.
-Metamorfogena lezista nastaju usled regionalnog ili kontaktnog metamorfizma
izmenom ranije nastalih lezista.
-Najznacajniji procesi koji dovode do orudnjavanja su:
1)Proces magmatske diferencijacije-tokom koga se vrsi izdvajanje I grupisanje
elemenata prema srodnim karakteristikama.Pri tome posebnu ulogu ima gustina
magme,specificna tezina odgovarajucih komponenti u njoj I dr
2)Proces kontaktne mineralizacije-odvija se uglavnom na kontaktu magme I
okolnih stena,a prouzrokovan je temperaturom magme I uticajem gasno-tehnickih
rastvora
3)Hidrotermalni proces obuhvata nastanak lezista koja su u osnovi formirama iz
vrelih gasno-tecnih rudonosnih rastvora.
4)Proces metasomatoze je zamena postojecih minerala novonastalim.Vezan je za
delovanje hidrotermalnih rastvora I kontaktnih procesa.
-Faktori orudnjavanja:
-Pojava odvajanja rudnih metala iz primatnih izvora moze biti na razlicitim nivoima:

1)Na velikim dubinama u gornjem omotacu

2)na srednjim dubinama u vezi sa formiranjem magmatskih ognjista
3)na maloj dubini gde dolazi do mobilizacije rudnih metala iz njihovih izvora
-Glavni faktori orudnjavanja su temperatura,pritisak I mogucnost cirkulacije
mineralizovanih rastopa I rastvora kroz stene koje ucestvuju u gradji zemlje.
-Temperatura I pritisak koji se povecava sa dubinom direktno uticu na procese
mobilizacije,transponovanja I deponovanja rudnog materijala.
-Poroznost stena,tj njihove petroloske karakteristike I pojava razlicitih rupturnih
deformacija (pukotine,prsline,rasedi) direktno uticu na propustljivost stena za
kretanje magme I gasno-tecnih rastvora.
-Hemijski sastav rastopa,rastvora I emanacija ima vaznu ulogu u formiranju
lezista mineralnih sirovina jer odredjuje sastav minerala I druge karakteristike I
zakonitosti pri njihovom nastajanju (deponovanju)
-Strukturne karakteristike (naborne I razlomne) su veoma znacajan faktor za
nastanak I prostorni razmestaj rudnih lezista.
24.Metamorfizam,osnovni faktori I vrste metamorfizma?
-Termin metamorfizam je uveo C.Lajel za oznacavanje procesa preobrazaja
sedimenata u kristalaste skrljice pod uticajem unutrasnje toplote zemlje.
-Pod metamorfizmom se podrazumevaju sve promene na stenama pod uticajem
fizicko-hemijskih procesa pod uslovima drugacijim od onih u kojima su stene
nastale.
-Osnovni faktori koji odredjuju stepen I intenzitet tih promena su
temperatura,pritisak I hemijski aktivni I pokretljivi fluidi.Metamorfne
promene zavise od sastava stena,njihove strukture I teksture.
-Pri izucavanju metamorfnih promena na stenama javljaju se dva osnovna
problema,prvi je fizicko hemijska ravnoteza pri metamorfnim promenama,a drugi
predstavlja deformacije stena procesima metamorfizma.
-Promene sedimentnih stena nazivaju se para metamorfne,a metamorfne stene
nastale od magmatskih stena su orto metamorfne.Intenzitet metamorfnih
promena moze biti toliko veliki da je ponekad vrlo tesko ili nemoguce utvrditi
osobine,odnosno vrstu primarnih stena.Na taj nacin nastaju nove stene
metamorfiti koji su potpuno razliciti od prvobitnih stena.
-Faktori metamorfizma:

-Metamorfne promene na stenama nastaju pod uticajem temperature,pritiska I

hemijski aktivnih elemenata,u tom smislu aktivnu ulogu imaju pokretljivi gasnotecni rastvori,narocito pri metasomatozi,koju prati migracija materije I promena
hemisjkog sastava stena (hemijske reakcije) pri cemu nastaju novi minerali.
-Hemijska aktivnost rastvora I brzina hemijske reakcije se povecava sa povisenjem
temperature.
-Slozeni uticaj na metamorfizam stena ima I pritisak bilo da je hidrostaticki ili
jednostrani koji se cesto naziva stres.
-Za sve metamorfne promene na stenama I mineralima najvaznija su cetiri
osnovna faktora: temperatura,pritisak (hidrosaticki I
jednostrani),pokretljivi rastvori I gasovi I geolosko vreme.

-Vrste metamorfizma:
-U zavisnosti od intenziteta promena stepen metamorfizma se iskazuje kao
nizak,srednji I visok.
-Razliciti tipovi metamorfizma izdvojeni su na osnovu preovladjujuceg faktora I tipa
novonastalih stena:
I-Regionalni metamorfizam:
-Pod regionalnim metamorfizmom podrazumeva se niz procesa koji se odvijaju na
sirokom prostoru zemljine kore.Vezan je za tektonske pokrete gde dolazi uglavnom
do tonjenja stena.
-Pritisci u regionalnom metamorfizmu mogu biti I do nekoliko desetina bara,a
temperatura do 800C.Temperatura raste sa dubinom I odredjena je temperaturnim
gradijentom.
-Kod ovog tipa metamorfizma postoje dve vrste pritisaka,hidrostaticki (litostaticki)
koji zavisi od dubine na kojoij se metamorfizam odvija I stres koji je posledica
dejstva tektonskih sila (pokreta).Usled cega se ovaj metamorfizam cesti I naziva kao
regionalni dinamotermalni metamorfizam.
-S obzirom na preovladjujuce faktore,njihove medjusobne odnose I dubine
desavanja ustanovio se najstariji zoneografski sistem klasifikacije metamorfita po
stepenu I tipu metamorfizma,a to su epizona (najvisi),mezozonu (srednji) I
katozonu (najnizu tj najdublju).Svaka od ovih zona okarakterisana je odredjenim
uslovima metamorfizma I odredjenim mineralnim asocijacijama.

-Klasifikacija metamorfita po stipu I stepenu metamorfizma,ovaj sistem se zasniva

na indeksnim mineralima tj minerlaima koji se ponavljaju u mineralnim
paragenezama,podela regionalnog metamorfizma na zone :
1)Hloritska zona sa slabo-povisenom temperaturom I jakim ustaljenim pritiskom
2)Biotitska zona,povecanog pritiska I temperature
3)Almandinska zona jaceg metamorfizma
4)Staurolitska I distenska zona jakog metamorfizma
5)Silimanitska zona veoma jakog metamorfizma,visoke temperature I jako
izrazenog usmerenog ili hidrostatickog pritiska.
-Uporedjujuci mineralne asocijacije doslo je zoneografskog sistema mineralnih facija
metamorfnih stena
-Prema eskoli mineralna facija obuhvata stene nastale pod slicnim uslovima
temperature I pritiska pri cemu je odredjeni hemijski sastav stene uslovio stvaranje
odredjene asocijacije metamorfnih minerala.Svaka mineralna facija ima podfacije.
II-Kataklasticni metamorfizam
-Pratilac je tektonskih pokreta I najcesce se javlja u gornjim delovima zemljine kore
u uslovima jako izrazenog jednostranog pritiska (stresa).
-Pod dejstvom stresa koji izaziva intenzivne deformacije stenskig masa dolazi do
drobljenja,pri cemu se menja struktura I tekstura stena dok minerali I hemijski
sastav ostaju isti ili delimicno izmenjeni.Kao rezultat kataklisticnog metamorfizma
nastaju razlicite stene koje prema intetnzitetu mozemo izdvojiti na tektosnke
brece,kataklizite,milonite I filonite
-Tektonske brece su krupnozrne kataklisticne stene koje se stvaraju u tektonskim
zonama ili rasedima vezivanjem njihove drobine,fragmenti mogu biti razlicitih
velicina
-Katakliziti nastaju drobljenjem,lomnjenjem I savijanjem stene I minerala pri
intenzivnijim tektonskim pokretima,na taj nacin duz dislokacionih ravni one mogu
da se pretvore u finokriljaste stene sa reliktnim zdrobljenim fragmentima primatnih
minerala koje se nazivaju miloniti.
-Filoniti su sitnozrne stene sa veoma izrazenom skriljavoscu,uporedo sa dejstvom
usmerenog pritiska u njima dolazi I do rekristalizacije.
III-Autometamorfizam

-Autometamorfizam je proces koji se javlja pri kraju ili neposredno posle formiranja
magmatskih intruzija pod uticajem sopstvenih lako isparljivih sastojaka (voda I
ugled dioksid).
IV-Kontaktni metamorfizam
-Kontaktni metamorfizam podrazumeva promene na okolnim stenama do kojih
dolazi od strane utisnute magme
-Fizicko-hemijske promene na okolnim stenama I intenzitet tih promena zavise od
dimenzija magmatskog tela,brzine hladjenja magme,temperature magme I stepena
njenje iskristalisanosti.
-Kontaktni metamorfizam moze da bude izohemijski (termo metamorfizam)
priuzrokovan samo pod uticajem temperature I alohemijski sa kontakno
metasomatskim promenama.Poseban oblik kontaktnog metamorfizama je
pirometamorfizam koji se odvija na kontaktu lave I oklonih stena.
-Kontakto-metasomatski metamorfizam je proces izmena u uslovima
kontaktnog metamorfizma koji podrazumeva izmenu hemijskog sastava stene u
endogenim I egzogenim uslovima kada se stvaraju novi minerali,a da pri tome stena
ostaje u cvrstom stanju.Procesom kontaktne metasomatoze izmedju kiselih,vlaznih
magmi I karbonitnih stena nastaju skarnovi koji mogu da nose znacajna orudnjenja
(volframita,molidbenita,magnetita I dr)
-Termokontaktni metamorfizam nastaje u uslovima delovanja visoke
temperature magmatskih intruzija na okolne stene.Vazno je istaci da pri ovom
procesu nije doslo do prinosenja materijala iz magme u okolne stene,a metamorfne
promene su izvrsene u ovom slucaju iskljucivo pod uticajem toplote.
V-Metamorfizam tonjenja
-Metamorfizam tonjenja je poseban tip regionalnog metamorfizma koji nastaje kada
sedimentne stene postepenim tonjenjem dospevaju u podrucja visokih pritisaka I
relativno niskoh temperature.Ovim metamorfnim procesom struktura I tekstura
stena ostaju sacuvani.Odredjeni minerali nastaju iskljucivo pri metamorfizmu
tonjenja.
VI-Ultrametamorfizam
-Ultrametamorfizam predstavlja najvisi stupanj promena minerala I stena u uslovima
viokih pritisaka I temperatura.Javlja se obicno u dubljim delovima zemljine kore gde
dolazi do potpunog ili delimicnog stapanja cvrstih stenskih masa.Stapanje stene pod
dejstvom metamorfnih procesa bez obzira na intenzitet naziva se
anateksis.Ukoliko je stapanje delimicno nastaju stene koje nazivamo
migmatitima.Proces nastanka ovih stena (migmatita) naziva se

migmatacija,postoji misljenje da je veliki deo granitnih stena nastao ovim

procesima.
VII-Retrogradni metamorfizam
-Retrogradni metamorfizam ili dijaftoreza je specifican tip metamorfizma kada stene
viseg stepena metamorfizma dospevaju u uslove nizeg stepena metamorfnih
promena.Posto je ovo obrnut metamorfizam onda se jos I naziva regresivnim
metamorfizmom.Uzroci ovakvih promena su ili tektonski pokreti ili vodeni rastvori
sa strane narocito ako su tim pokretima stene deformisane I postale propustljive.Na
ovaj nacin mogu nastati razlicite stene dijaftoriti,a proces kojim su nastale naziva se
dijaftoreza.
25.Metamorfizam,osnovni faktori,sklop metamorfnih stena?
-Sklop metamorfnih stena:
-Petroloski sklop metamorfnih stena podrazumeva njihove strukturne I
teksturaste karakteristike.Na osnovu poznavanja strukturnih I teksturnih osobina
svake stene mogu se definisati uslovi I stepen metamorfizma.
-Struktura metamorfnih stena moze nastati procesom prekristalizacije tj rastom
novih minerala.Rast zrna metamorfnim procesima naziva se blasteza,a strukture
nastale na ovaj nacin su blasticne strukture.
-Ukoliko su sacuvane premetamorfne karakteristike odnosvno primarna struktura
stena onda je rec o reliktnoj strukturi.
-Singenetske strukture nastale istovremeno kada I metamorfne stene ne sadrze
elemente stuktura primatnih stena.
-Reliktne strukture dobijaju naziv tako sto se doda prekiks blasto (Blastoporfirka
struktura predstavlja metamorfnu strukturu nastalu od vulkanita koji ima porfirsku
strukturu).
-Singenetske strukture prema velicini zrna mogu biti homeoblasticne (kada su zrna
ujednacena) I heteroblasticne (sa zrnima razlicite velicine).
-U grupu homeoblasticne strukture mogu se razlikovati granoblasticne
(zrnaste-kvarc),nematoblasticne (pritkasti mineral-piroksenit) I lepidoblasticne
(listasti mineral-hlorit).
-Kod heteroblasticnih pojedini minerali su znatno krupniji jer rastu brze od ostalih
I tada Ih nazivamo porfiroblastima,a takvu strukturu porfiroblasticna.
-Kataklasticne ili klasticne strukture mogu imati stene koje su usled tektonskih
pokreta bile izlozene drobljenju,ako stene u tom slucaju imaju neravnomernu

velicinu zrna struktura je porfiroklasticna,a krupnija nepolomnjena zrna nazivaju se

porfiroklastima.
-Tekstura metamorfnih stena podrazumeva raspored minerala u prostoru I druge
karakteristike koje dopunjuju strukturu.
-Skriljava tekstura odrzava prvenstveno osobinu metamorfnih stena da se lako
cepaju duz paralelnih ili priblizno paralelnih povresi.Ukoliko su minerali orijentisani u
jednoj ravno razlikujemo folijaciju,a ukoliko su duz jednog pravca (lineare) onda je to
lineacija.
-Prema teksturi regionalno metamorfne stene se dele na kristalaste skriljce I
masivne metamorfne stene.
-Vazno je napomenuti da ostru granicu izmedju ove dve grupe nije moguce
postaviti.Karakteristican primer je mermer (masivna stena) koja pod odredjenim
uslovima moze zadobiti skriljavu teksturu kada prelazi u mermerni skriljac.
26.Seizmizam,uzroci I mesta nastanka zemljotreasa,vrste zemljotresa?
-Potresi,kretanja I udari u zemljinoj kori I na njenoj povrsini nastali kao posledica
oslobodjene unutrasnje energije poznatio su kao zemljotresi ili trusovi.
-U zavisnosti od intenziteta seizmicke pojave se mogu podeliti na mikroseizmicke
(registruju se samo sa aparatom),makroseizmicke (covek ih registruje sa svojim
culima) I megaseizmicke ( sila razaranja objekata I znatne deformacije u zemljinoj
kori).
-Uzroci pojavljivanja zemljotresa:
-Najveci broj zemljotresa nastaje u procesu naglog kidanja stenskih masa duz
raseda,usled visokih napona u stenama koji su se dugo akumulirali u siroj zoni
hipocentra.U ovim zonama otvoreni su putevi za magmatski aktivnost,za dalja
naprezanja I mehanicka kretanja koja se manifestuju oscilovanjem tla.
-Unutrasnja toplotna energija jednim delom zracil u kosmos,delom se trosi na
fizicko hemijske procese,a znatnim delom na tektonske pokrete I deformacije
stanskih masa u tektonosferi.
-Najznacajnije izvore seizmicke energije predstavljaju procesi koji se odvijaju u
zemljinoj unutrasnjosti,u periodima sirenja litosfere dolazi do otpustanja unutrasnje
toplote zbog propustljivosti koja je uslovljena nastankom velikog broja raseda.
-U zemljinom omotacu koji zaleze od donje granice zemljine kore pa do 2900km
desavaju se termodinamicki konvekcioni tokovi koji uticu na kretanje litosfernih
ploca.U konvekcionim celijama vrsi se kretnanje toplije magme ka plicim delovima
omotaca,dok relativno hladnija magma ponire dublje u omotac,razlozi periodicnih
ekspanzija I kontrakcija zemlje nisu dovoljno razjasnjeni.

-Periodicne pulsacije sunca koje se odigravaju svakih 10min I povecavaju njegov

precnik imaju znatnog uticaja na dinamicke procese na zemlji,smatra se da se
svakih 45min zemlja siri odnosno skuplja sto izaziva potrese,oscilovanje I
podrhtavanje tla I druge seizmicke efekte.
-Mesta nastajanja zemljotresa:
-Iako su zemljotresi cesta pojava ipak su ograniceni na odredjene delove zemlje,u
zavisnosti od prostiranja I intenziteta seizmickih talasa mogu se izdvojiti :
seizmicke oblasti,seizmicke zone I seizmicki pojasevi,ove oblasti zone I
pojasevi su u genetskoj vezi sa nabornim planinskim vencima
-U ovim oblastima najveci broj zemljotresa vezan je za granicne delove pojedinih
ploca litosfere koji se medjusobno razlictio krecu,u tom smislu najcesce se izdvaja
sest vecih ploca-Evroazijska,Africka,Antarkticna,Americka,Pacificka I
Indoautralijska
-Ploce plutaju po astensoferi I krecu se u razlicitim pravcima jedna ka drugoj,jedna
od druge ili se mimoilaze.
-Uslucaju direktnon sudara dve ploce,najcesce se desava da okeanska kao teza tone
ispod kontinentalne ploce koja je laksa,ovakvi kontakti ploca se nazivaju
subdukcije ili Beniof zone.
-Ukoliko se ploce zemljine kore medjusobno razdvajaju tada dolazi do laganog
izlivanja magme iz astensofere na okeansko dno,odnosno dolazi do formiranja
mlade kore,ovakve zone se nazivaju zone sirenja dna okeana (ili zone akrecije tj
spredinga)
-Prilikom sudara (kolizije) dve ploce kao rezultat suprostavljenih pritisaka izdizu se
planinski venci.
-Vrste I tipovi zemljotresa:
-Prena nacinu postanka sve zemljotrese smo podelili na dve osnovne vrste :prirodne
I vestacke.
-Prirodne zemljotrese mozemo razmatrati u tri tipa tektonske,vulkanske I
urvinske.
-Tektonski zemljotresi:
-Najveci broj zemljotresa se javlja kao posledica tektonskih pokreta u zemljinoj kori I
omotacu.Njima pripada oko 90% svih potresa cega je 86% neposredni povezano sa
kretanjem blokova duz rasednih struktura u zemljinoj kori.Neophodi uslovi za to su
dugotrano nagomilavanje energije pod dejstvom visokih napona u stenama

-Zemljotres se javlja kao posledica poremecene ravnoteze unutrasnje dinamike

zemlje I spoljasnjih sila.
-Periodi relativnog mirovanja kada se vrsi dugotrajno naprezanje stena dejstvom
visokih napona praceno deformacijama smenjuju se sa periodima naglih,impulsivnih
pokreta I naglog manifestovanja seizmicke energije koja se prenosi seizmickim
talasima izazvajuci razlicite efekte.
-Proces talasanja usled kretanja blokova traje dok se blokovi krecu odnosno dok se
ponovo ne uspostavi ravnotezno stanje posle cega prestaju seizmicke aktivnosti.
-U tektonski slozenim terenima gde se javlja veci broj raseda dolazi do pokretanja
veceg broja blokova.To moze imati lancani karakter pomerajuci se sa jednog na
drugo zariste cime se seizmogena zona siri I premesta,u tom slucaju efekti
seizmicke aktivnosti odnosno razaracko dejstvo zemljotresa ce biti vece.
-Proces rasedanja odnosno kretanja blokova traje obicno nekoliko sekundi,pojavu
zemljotresa nagovestava prva faza slabih talasa koja prethodi glavnom udaru.
-Takozvana faza pripreme glavnog zemljotresa kada mehanicka treja I
naprezanja blokova izazivaju vibracije koje se prenose kroz litosferu,posle toga je
faza glavnog udara u kojoj dolazi do maksimalnog kretanja blokova,nakon pojave
glavnog udara prisutna je citava serija manjih potresa I uspostavljanje novog
stabilnog stanja u zoni hipocentra.
-Broj I intenzitet prethodnih I naknadnih seizmickih aktovnosti su proporcionalni
jacini glavnog zemljotresa.
-Vece zemljotrese obicno prate specificne prirodne pojave takozvani prekursori.Oni
se javljaju u razlicitim vremenskim intervalima (nekoliko sat,dana) pre pojave
najjaceg zemljotresa.Indikatori snaznog zemljotresa gotovo redovno predstavljaju
roj slabijih potresa narocito ucestalih nekoliko dana ili nekoliko casova pre
glavnog udara.
-Neposredno pre glavnog zemljotresa dolazi do odsustva slabijih potresa da bi nakon
njega doslo do manifestovanja novih rojeva slabijih potresa.
-U zoni pripreme zemljotresa primeceno je emitovanje elektromagnetnih talasa
razlicith talasnih duzina nekoliko sati pre pojave glavnog zemljotresa.
-Vulkanski zemljotresi:
-Vulkanski zemljotresi nastaju kao posledica kretanja magme u oblastima
savremenih vulkana.U neposrednoj su vezi sa snaznim vulkanskim erupcijama I
eksplozijama vulkanskih gasova I para.
-Epicentar se nalazi blizu kratera,a hipocentar na relativnoj maloj dubini od
povrsine.

-Tektonski I vulkanski zemljotresi se mogu javiti kao podmorski (submarinski)

trusovi.Tada se potresi morskog dna prenose na vodu I na povrsini cesto stvaraju
ogromne talase koji mogu da dostignu I visinu od 30m,ovi talasi se nazivaju
cunamiji I napadaju kopno veoma brzo nanoseci veliku pustos,nista manju od
samog zemljotresa,njihova snaga moze da bude toliko velika da nanese znacajne
erozione efekte u domenu kontinentalnog praga.

-Urvinski zemljotresi:
-Nastaju kao posledica obrusavanja svodova I bokova velikih pecina I podzemnih
prostorija.-Obicno se javljaju u terenima krecnjaka,gipsa I drugih stena podloznih
lakom razaranju u kojima nastaju pecine razlicitih dimenzija.
-Ukoliko je veca masa stena I veca visina sa koje se obrusavaju to ce se na povrsini
osecati kao jace oscilacije I kao vece podrhtavanje terena
-Za ove zemljotrese karakteristicna je mala dubina fokusa I lokalni karakter
seizmickih aktivnosti.
-U ovu grupu mngo ubrajaju potrese koji nastaju od udara palih meteorita (impakti).
-Vestacki zemljotresi:
-Vestacke zemljotrese izaziva covek razlicitim vidovima delatnosi,nekontrolisanim
zahvatima pri razlicitim tektogenim procesima moze da dodje do narusavanja
ravnoteznog stanja blokova u zemljinoj kori koji prirodno ne bi bili aktivirani
postojecim tektonskim naponima.
-Najcesce se vestacki potresi javljaju kao direktno izazvani (tehnoseizmicki)
potresi usled eksplozija podzemnih atomskih bombi.
-Indukovani zemljotresi (tehnoizostaticki) javljaju se kao posledica izmene
lokalne ravnoteze blokova,do ove pojave dolazi na prostorima izgradnje velikih
vestackih vodenih akumulacija
-Usled otkopavanja ruda ili eksploatacije nafte moze da dodje do promene
naponskog stanja stena,tj do promene ravnoteznog stanja I pojave zemljotresa.
27.Tipovi I brzina seizmickih talasa?
-Prema svojoj prirodi izdvojeno je nekoliko seizmickih talasa:
-Longitudalni ( uzduzni ) talasi kod kojih se vibracije cestica stenskih masa vrse u
smeru pruzanja talasa krecuci se brzinom ( u cvrstim stenama ) od 5 do 13,8
km/s.Uzduzni talasi oznacavaju se slovom P , prilagodjavaju se reakciji sredine na

izmene obima.Izazivaju kompresiju I rastezanje materijala kroz koji prolaze,a njihova

brzina zavisi od gustine tog materijala.Ovi talasi se prostiru kroz cvrste,zitke I
gasovite sredine.
-Transverzalni ( poprecni ) talasi javljaju se kao rezultat reakcije cvrste sredine na
promenu forme (gibanje I povijanje ) iz cega proizilazi da se ne rasprostiru kroz
tecne I gasovite sredine,jer se one ne suprotstavljaju toj promeni.dakle ne pruzaju
otpor.Cestice osciluju upravno na smer sirenja talasa.Transvezalni S talasi javljaju se
kao drugi talasi,krecu se brzinom od 3,2-7,3 km/s odnosno 1,7 puta sporije od
longitudalnih.

-Seizmicki talasi treceg tipa nazivaju se povrsinski talasi. Oni se dele na dva tipa:
a) Laveovi ( Love ) L talasi , osciluju u horizontalnoj ravni,paralelno povrsini
Zemlje,pod pravim uglom u odnosu na pravac prostiranja
b) Rajlijevi (Rayleigh ) R talasi predstavljaju slicno kao kod obicnih morskih
talasa ,oscilacije cestica kruzno navise I nanize, I nazivaju se zapreminski
talasi.
-Povrsinski talasi ( R I L ) snazno uticu na rusilacko dejstvo zemljotresa iako se
prostiru sporije nego P I S talasi.Laveovi talasi se prostiru brze od Rejlijevih. Kada P I
S talasi dostignu povrsinu Zemlje,veliki deo njihove energije se
reflektuje,oslobadjajuci pri tom deo energije koja se u vidu povrsinskih talasa dalje
prenosi po povrsini Zemlje.Blizu povrsine javljaju se kao znatno uvecane
oscilacije,cije amplitude kad dva puta premasuju oscilacije pridoslih talasa.Ovo
uvecanje amplitude, uvecava rusilacko dejstvo trusa na povrsini,tako da su u
mnogim slucajevima rudari u jamama slabije osecali potrese nego ljudi na povrsini
Zemlje.
-Brzina kretanja seizmickih talasa:
-Seizmicki talasi se rasprostiru u svim pravcima od hopocentra,kroz Zemljinu koru I
unutrasnjost Zemlje.Njihova brzina zavisi od gustine odnosno agregatnog stanja
sredine kroz koju se krecu.Osim brzine,seizmicki talasi se odlikuju talasnom
duzinom,periodom oscilacija I amplitudom.Na prelazu iz jedne u drugu sredinu oni
menjaju brzinu,prelamaju se.
-Na osnovu prethodnih saznanja moguce je izvesti zakljucak;
1) Deo osnovne vrste seizmickih talasa krecu se nejednakom brzinom.Uzduzni
talasi se krecu brze za otprilike 1,7 puta od poprecnog.
2) Uzduzni talasi se krecu kroz sve delove Zemlje pa kroz jezgro.

3) Obe vrste talasa se brze krecu kroz cvrste,a sporije kroz zitke mase.
4) Kretanje talasa kroz pojedine ljuske Zemlje pokazuje znatna odstupanja od
prosecne brzine,sto ukazuje na nejednak sastav I gustinu u njihovim
pojedinim nivoima.
5) Brzina kretanja seizmickih talasa zavisi od energije oslobodjene u
hipocentru,od agregatnog stanja sredine kroz koju se prostiru, I od gustine
stenskog materijala.
-Brzina kretanja seizmickih talasa kroz litosferu
-U najvisim delovima litosfere gde je gustina manja brzina prostiranja seizmickih P
talasa iznosi od 2-6 km/s.U srednjim nivoima litosfere izgradjenim pretezno od
granite, brzina P talasa se krece od 6-6,5 km/s.U najnizim delovima litosfere
izgradjenim pretezno od bazalta iznosi od 6,5-7 km/s na pocetku do 8,2 km/s na
kraju bazaltnog podomotaca.Granica izmedju granitnog I bazaltnog podomotaca
izdvojena je kao Konradov diskontinuitet.Drugi znacajniji diskontinuitet koji definise
granicu kore I omotaca je Mohorovicicev diskontinuitet koji se nalazi na
prosecnoj dubini od 30 do 50 kilometara ispod kontinenta I 10 do 20 kilometara
ispod okeana.
-Brzina prostiranja transvezalnih talasa kroz litosferu I njene delove je manja I oni se
oko 1,7 puta sporije krecu od longitudalnih.
-Kretanje seizmickih talasa kroz mantl
-U gornjem omotacu cija je donja granica na dubini oko 400 km,gde u sastavu
pretezno ucetvuju silikati Fe I Mn,srednja brzina uzduznih P talasa iznosi oko 8 km/s.
-U srednjem delu omotaca gde je gustina veca , cije su granice od 400-900 km
dubine, brzina seizmickih talasa iznosi oko 11 km/s.
-U donjem delu omotaca koji se prostire od 900- 2900 km dubine, brzina P talasa
ima na donjoj granici vrednost od 13,6 km/s.Nagli prirastaj brzine na donjoj granici
omotaca vazi I za transferzalne S talase, cija brzina iznosi 7,3 km/s.Izmedju mantla I
jezgra nalazi se prelazna zona Gutenbergov diskontinuitet.Karakteristicno je da
se na granici omotaca I jezgra brzina P talasa naglo smanjuje od 13,6 na 8,1
km/s.Ispod donje granice omotaca transverzalni talasi se ne prostiru.
-Kretanje seizmickih talasa kroz jezgro
-Zemljino jezgro ( od 2900 do 6371 km ) ima spoljasnji I unutasnji deo.Uzduzni talasi
se na prelasku izmedju mantla I jezgra prelamaju, a delimicno I odbijaju.Granica
izmedju spoljasnjeg I unutrasnjeg jezgra oznacena je kao diskontinuitet koji se
nalazi na dubini od 5100 km.
-U spoljasnjem jezgru, koji se nalazi u specificnom tecnom stanju,brzina P talasa
opada sa dubinom do oko 9,5 km/s.

-U unutrasnjem jezgru,koje izgradjuju mase teskih metala I koje je u cvrstom

stanju, brzina prostiranja seizmickih talasa raste do preko 11 km/s.
28.Odredjivanje jacine zemljotresa,magnituda I intenzitet?
-Odredjivanje jacine zemljotresa
-Jacina svakog potresa iskazuje se na dva nacina: intenzitetom ( I ) I energijom
odnosno
magnitudom ( M).
-Intenzitet zemljotresa je u stvari opisana velicina rusilackih efekata na povrsini
Zemlje, koja se odredjuje prema seizmickim skalama.Kolicina oslobodjene
seizmicke energije u hipocentru iskazuje se magnitudom ( M ).
-Intenzitet zemljotresa
-Osnovni parametri za izdvajanje pojedinih stepeni su; nacin registrovanja odnosno
ponasanja ljudi I zivotinja, zatim stepen ostecenja gradjevinskih objekata , pojava
trajnih deformacija tla,odnosno promene u prirodi, promene rezima podzemnih
voda,I drugo . MCS I MSK-64 skala veoma detaljno opisuje karakteristike rezultata
zemljotresa intenziteta 12 stepeni.
-Energija I magnitude zemljotresa
-Prvu ocenu kolicine oslobodjene energije ili jacine zemljotresa u zaristu dao je
C.Rihter 1935. godine kada je uveo pojam magnitude ( M ) . Relativna energetska
karakteristika zemljotresa izrazena je kao funkcija maksimalnih amplitude
transverzalnih seizmickih talasa na seizmogramu I epicentralnog odstojanja.Autor
magnitudne skale, koja ima 9 stepeni je americki seizmolog Rihter.
-Energija zemljotresa izrazena u dzulima ( J ).
-Odnos magnitude (M) I intenziteta (IO) u epicentru moze se dobiti empirijskim
putem na osnovu ispitivanja veceg broja zemljotresa u jednoj trusnoj oblasti.
29.Geomorfoloski faktori I faze egzogenih procesa?
Geomorfologija je nauka o postanku i i razviu oblika u reljefu Zemljine povri, koji
su nastali pod uticajem egzogenih i endogenih sila. to znai, da geomorfoloki
proces predstavlja niz zbivanja koja se deavaju u vrijeme dejstva skupa sila na
stijensku masu odreene geoloke grae. Ta zbivanja se deavaju zakonito, po
utvrenom redoslijedu sa unaprijed poznatim posljedicama. Agens je skup sila
dvojakog porijekla. To su endogene i egzogene sile. Endogene sile utiu na
oblikovanje reljefa, ali se pod njihovih uticajem mijenja i geoloka graa znanto
dublje od neposredne povrine Zemlje. Dejstvo egzogenih sila oblikuje reljef. Ono
modifikuje povrinu stijenske mase, ne utie u znaajnijoj mjeri ni na njen sastav niti
sklop. Zbivanja u okrviru geomorfolokog procesa svode se na tri elementa, a to su
erozija, akumulacija i transport materijala. U vrijeme dejstva jedne egozgene sile, ili

vie udruenih egzogenih sila na stijensku masu odreenog litolokog sastava i

sklopa, nastaje razaranje postojeih oblika, koji nosi opti naziv erozija. Erozija moe
biti mehanika i hemijska. Mehanika je kada sila djeluje na stijensku masu
kinetikom enegrijom, dok je hemijska dejstvo vode na rastvorljive stijene mase.
Materijal koji nastaje prilikom razaranja postojeeg oblika biva pokrenut,
transporovan i premjeten na drugo mjesto. Tranport materijala je povezan sa
razaranjem. Sve dok je materijal na mjestu, dok je iznos trasporta zanemarljivo
mali, izmjene oblika ili erozije zapravo nema. Tek kad je materijal pokrenut mijenja
se oblik. Na taj nain erozija i transport ije jedinstvenu cijelinu.Sa opadanjem
kinetike energije transportnog sredstva poinje odlaganje, tj akumulacija
materijala. Pri transportu materijala u vidu rastvora akumulacija postaje zasienjem
rastvora. U oba sluaja materijal gradi novi oblik. U sutini, akumulacija predstavlja
konstrukciju novih oblika reljefa.
30.Eluvijalni proces,osnovne odlike I veza sa drugim procesima?
Eluvijalni proces ini povrinska izmena stenske mase u kojoj su izgraeni oblici
reljefa. Naziva se jo i fiziko hemijsko raspadanje stena. Povrinska izmena
stenske mase obavlja se kao fizika, mehanikim putem, drobljenjem i
usitnjavanjem stene, ili hemijskim izmenama sastava povrinskih delova stene.
Fiziko hemijsko raspadanje stenske mase obavlja se preteno pod dejstvom
klimatskih faktora, temperaturnih promena i atmosferske vode. Prilikom fiziko
hemijskog raspadanja materijal, ostaje na mestu, odnosno, transport je zanemarljivo
mali. Stenska masa se menja, ali razaranja postojeih oblika, tj. erozije, a time i
stvaranja novih oblika, bilo erozijom, bilo akumulacijom, nema. Eluvijalni proces
stoga ne predstavlja geomorfoloki proces.Eluvijalni proces se univerzalno razvija u
svim terenima, samo je razlika u intenzitetu. Prilikom fiziko hemijskog raspadanja
na povrini stenske mase nastaje sloj rastresitog materijala. Debljina tog sloja je
promenljiva i varira od centimetarskog do dekametarskog reda veliina. Ogromne
mase rastresitog materijala nastale na taj nain lako se pokreu pod dejstvom
razliitih egzogenih agenasa. Eluvijalni materijal uestvuje u svim geomorfolokim
procesima. Zbog toga on u geomorfologiji predstavlja veoma znaajan pripremni
proces za druge geomorfoloke procese.
31.Reljef dna svetskog okeana,aktivna I pasivna kontinentalna margina?
-Savremena istrazivanja svedove o slozenosti I velikoj razudjenosti reljefa dna
okeana.U reljefu okeanskog dna mogu se izdvojiti najkrupnije geomorfoloske celine
(podvodni delovi oboda kontinenata,okeanske kotline I srednje okeanski greben).
-Podvodni kontinentalni obodi (prelazne zone kontinenata ka okeanu) mogu se
podeliti na dva tipa: atlanski( pasivni) I tihookeanski (aktivni)
-Pasivni podvodni kontinentalni obodi:

-Karakteristicni su za severni ledeni okean,severni I juzni atlantik,indijski okean I

antarkticne obodne delove tihog okeana. U morfoloskom smislu u kontinentalne
obode spadaju self, kontinentalna padina I kontinentalno podnozje.
-Self (kontinentalni prag) obuhvata pojas morskog dna odredjen izobatom od 200m.
Self predstavlja podmorsko produzenje kontinenata koje je izrazeno kao globalna
morfoloska granica do koje prodire svetlost I na kojoj prestaje dejstvo talasa, od
izobate oboda selfa pocinju pravi morski I okeanski regioni.U formiranju
kontinentalnog selfa najvazniju ulogu imaju najmladji (kvartarni) tektonski pokreti
zemljine kore. Razlicite dubine selfova su posledica tektonskih pokreta,odnosno
spustanja pojedinih delova zemljine povrsine. Sirina selfova varira od nekoliko
desetaka kilometara pa do 100km, na povrsinama selfova cesto se zapazaju
razlicite nekadasnje recne doline, sada pod vodom, recne terase I stare obalske
linije. Selfovi relativno brzo I osetljivo reaguju na izmene nivoa okeana sto je vezano
za tektonske pokrete ili za drasticne promene klimatskih uslova (zaglecavanja I
otopljavanja). Reljef dna selfova ravan je ili veoma blago nagnut. Spoljna granica
selfa prema okeanu (pregib selfa) je jasno izrazena morfoloska struktura oboda
kontinenta na prelazu selfa u kontinentalnu padinu. Pregib selfa predstavlja granicu
plitkog mora prema dubljim okeanskim prostorima (nalazi se na prosecnoj dubini od
oko 150m). Profil kontinentalnih oboda atlanskog tipa pokazuju da ispod pregiba
selfa okeansko dno postepeno postaje strmije sa tendencijom spustanja prema
dubokomorskim sredinama.
-Kontinentalna padina ogranicava self prema okeanu I spusta se do dubine od 23km uz nagib od 3-15 , u vecini slucajeva padina ima stepenicasti profil sto se
dovodi u vezu sa razlomnim struktirama. Na povrsinama kontinentalnih padina
mogu se naci podvodni kanjoni koji se spustaju do kontinentalnog podnozja, imaju
profil slova V. Geneza nije potpuno jasna I ovakvi oblici reljefa se ne mogu naci na
kopnu.
-Kontinentalno podnozje ima zaravnjen I slabo zatalasan podmorski reljef na
prelazu izmedju kontinentalnog odseka u velike okeanske dubine, sirina ovog pojasa
moze da iznosi desetine I stotine kilometara,a dubina oko 3.5km.
-Aktivni kontinentalni obodi:
-Tihookeanski tip I atlanski tip se razlikuju medjusobno. Kod tihookeanskog oboda
reljef dna je veoma rasclanjen, izrazena je snazna tektosnka I intezivna vulkanska
aktivnost, pojava jakih I cestih zeljotresa I deformacija stenskih masa.
-Obodna mora predstavljaju ovalne ili izometricne basene dubine 3.5-5km sa
mestimicnim plitkim obodonim delom kontinenta
-Ostrvski lukovi su planinski sistemi koji svojim vrhovima I grebenima iz vode
izviriju u vidu ostrva.

-Dubokomorski rovovi (zljebovi) su uzani duboki izduzeni oblici okeanskog

reljefa koji mogu da se pruzaju stotinama kilometara sa relativno ravnim dnom,po
pravilu su asimetricni, dubina im je izuzetno velika do 11km koliko iznosi dubina
ispred marijanskih ostrva.
-Najveci podmorski vulkani izranjaju u vidu mnogobrojnih ostrva, u domenu
abisalnih segmenata reljefa posebno se izdvajaju gijoti (zaravnjene podmorske
kupe cije je vrhove zasekla erozija-abrazija)
-Sa abisalnog dna dubine od 3-2.5km dizu se srednjokeanski grebeni cija je sirina
od 1000-2000km. U aksijalnom delu grebena pruza se uzduzna struktura u obliku
dubokog kanjoma omedjena razlomima koja se naziva riftna dolina (ili rift),
srednjeokeanski grebeni iseceni su u segmente nizom poprecnih transformnih
raseda.
32.Sedimentacija u morima I okeanima,self I kontinentalna padina?
-Sedimentacija u morima I okeanima u tesnoj je vezi sa prinosom materijala sa
kopna rekama,lednicima I vetrom ali moze da potice od organskih ostataka,zatim iz
vulkana I iz kosmosa.
-Svake godine morski talasi otkinu od obale ogromne kolicine razlicitog stenskog
materijala preradjuju ga I deponuju u raznim delovima mora.Proces talozenja
materijala naziva se sedimentacija ili sedimentogeneza.
-Prema poreklu u sastavu izdvaja se nekoliko tipova sedimentnih stena.
-Terigene stene sastavljene su od materijala prenetog razlicitim agensima sa kopna
u morski basen.
-Hemogene su nastale direktnim talozenjem suspanci iz morske vode
-Biogene ili organogene stene se obrazuju na morskom dnu kao rezultat
talozenja organskih ostataka.
-Vulkanogene stene postaju obaranjem produkata vulkanskih erupcija
(subaeralnim I podmorskih)
-Poligene stene su formirane kao rezultat aktivnosti mnogobrojnih cesto veoma
razlicitih geoloskih cinilaca.
-Medjusobni odnosi pomenutih genetskih tipova sedimentinih stena odredjeni su u
tri zakonitoski.Klimatska zonalnost koja zavisi od klimatskih pojaseca,vertikalna
zonalnost koja je u vezi sa reljefom I dubinom svetskog mora I cirkum-kontinentalna
zonalnost koja podrazumeva udaljenost od okeana.
-Svaku klimatsku zonu karakterise odgovarajuca temperatura vodenog basena koja
direktno utice na nastanak odredjenih tipova sedimenta

-Vertikalna zonalnost utice na smanjenje velicine cestica sa dubinom

okeana,narocito ima odraza kod talozenja karbonatnih ljustura I skeleta
organizama,koji se mogu ocuvati samo do odredjenih kriticnih dubina.
-Cirkum-kontinentalna zonalnost odredjuje sedimentaciju u razlicitim delovima
basena prema njihovoj udaljenosti od kontinenata
-Podela morskih sedimenata:
-Priobalski (litoralni) sedimenti formiraju se u delu neposrednog morskog
obalskog pojasa koji je ogranicen nivoom najvise plime I najnize oseke,ovu zonu
karakterise periodicna smena mora I snazna hidrodinamicka aktivnost talasa.Tu zive
organizmi sa snaznim I masivnim ljusturama od kojih su neki pricvrsceni za stene ili
nastanjuju udubljenje u podlozi.
-Iznad litorala je suplitoralna zona koja obuhvata deo prostora u obalu ko ostaje
izna vode I u periodia najirazenje plime,u ovaj prostor voda dolazi talasim u vreme
najnaznijih oa.
-Subltorlni selfni (neritski) sedimenti nastaju u uslovima relativno plitkog mora
gde dolazi do kombinovanja velikog broja fizicko-hemijskih cinilaca I
elemenata.Izrazeno je dejstvo talasa I morskih struja,delovi mora sa potpunom
osvetljenoscu vode (eufoticna sredina) slaba prosvetljenost usled jakog zamucivanja
prinetog materijala sa kopna ili usled uzburkanosti vode talasima su glavni uslovi
koji vladaju u ovoj zoni I doprinose nastajanju razlicitih tipova sedimenata.
-Glavni konstruktori spruda su kolari zatim slede krecnjacke alge,skoljke,jezevi I
puzevi,Za razvice sprudotvornih korala najbolji uslovi su normalni salinitet vode (3035 ) I umerena temperatura izmedju 20-23 stepema,jer ovi organizmi ne mogu
opstati na temperaturi od 18 stepeni.
-Izdavaju se tri osnovna tipa koralskih sprudova:
-Ivicni (obodni) nalaze se neposredno pored kopna paralelno sa obalskom
linijom,obicno su manjih dimenzija I direktno se naslanjaju na obalski pojas,ovakvi
sprudovi se cesto nalaze na obalama crvenog mora.
-Atoli su koralna ostrva u vidu prstenastih grebena potpuno zatvorenih ili
isprekidanih ciji samo manji delovi strce iznad morske povrsine.Precnik im moze biti
veci od 10km,a dno lagune se nalazi izmedju 22 I 45m,a retko dublje od 60m
-Plavi mulj je veliko rasprostanjenje u umerenim I hladnim pojasevima na razlicitim
dubinama izmedju 200 I 3000m.Usled prisustva pirita I organskih supstanci dobija
tamno plavu boju
-Crveni mulj zauzima znatno manje rasprostanjenje I to prvenstveno u obliku
glinovitih taloga medju kojima preovladjuje kaolinit I montmorionit.

-Zeleni mulj I pesak srecu se od selfa pa sve do dubine od 1500-2000m,zelena ili

svetlozelena boja ovog mulja potice od znacajne kolicine minerala glaukonita.
-Natalozeni sedimenti tokom vremena zavisno od uslova sredine u kojoj se nalaze
podlazu dijagenezi,katogenezi I metagenezi
-Dijageneza je potpuno ili nepotpuno prevodjenje novonastalog sedimenta u cvrstu
stenu neposredno posle talozenjaq ili znatno kasnije
-Katogeneza obuhvata pojave prilagodjenja mineralnih sedimentnih stena novim
uslovima koji su drugaciji od onih pod kojim je stena nastala
-Metageneza obuhvata sve znazajne promene sedimentnih stena koje se desavaju
u zemljinoj kori.
-Karbonatnim stenama pripadaju razliciti tipovi krecnjaka I dolomita koji se
sastoje od kalcita I glinastih cestica.
-Gvozdjevite stene nastaju talozenjem u morima jezerima I blatima,a u
odredjenim uslovima I kao rezultat produkata raspadanja bazicnih I ultrabazicnih
stena na kopnu.Ove stene sadze minetale gvozdja zastupljenim u velikoj kolicini
-Fosfatne stene su sedimentne stene koje u sebi imaju znacajan sadrzaj fosfata
kalcijuma,u njihov sastav ulaze kalcit,dolomit I minerali glina
-Haloidne I sulfatne stene nastaju iz rastvora visoke zasicenosti isparavanjem I
zbog toga se ove naslage nazivaju I evaporiti
-Struktura sedimentnih stena:
-Klasticnu strukturu imaju oni sedimenti ili sedimentne stene koje su izgradjne od
sastojaka nastalim mehanickim (fizickim) raspadanjem postojecih stena
-Kristalasta struktura se srece kod evaporita I drugih stena nastalih
deponovanjem iz vodenih rastvora
-Organogenu strukturu imaju stene koje se sastoje pretezno od fosilnih ostataka
organizama,njihove ljusture ili skeleti mogu biti sacuvani u potpunosti ili pretrpeti
drobljenje,lomnjenje ili prekristalizaciju
-Ooliticnu strukturu imaju oni sedimenti ili sedimentne stene u kojima se nalazi
oolit.
-Tekstura sedimentnih stena zavisi od uslova sedimentacije I procesa koji su
prethodili njihovoj litifikaciji,boja sedimentnih stena zavisi od mineralnog sadrzaja I
drugih faktora
-Facije sedimenti iste starosti,obrazovani na razlicitim tackama zemljine povrsine
medjusobno se razlikuju po litoloskom sastavu I sadrzaju fosilnih organizama,bocne

promene litoloskog I paleontoloskog sastava istih slojeva je nazvan facijama.Prema

tome facija je skup osobina sedimentne stene nastale u odredjenim fizickogeografskim uslovima koji odredjuju njene genetske karakteristike.
33.Organski svet mora I okeana?
-Raspored i razvie morskih organizama zavisi od mnogih faktora ( pre svega od
temperature vode,saliniteta,dubine basena odnosno pritiska vodenog stuba ,
gasnog reima u morskoj vodi, prirode reljefa morskog dna i dr.) Niz organizama u
moru ivi u stepohalinskim i stepotermnim uslovima to znai u uslovima
veoma malog kolebanja saliniteta i temperature morske vode.Mnogi organizmi
meutim mogu da ive u evrihalinskim i evritermnim uslovima odnosno u
irokim granicama kolebanja saliniteta i temperature.ivotni prostor ( biotop ) i
ivotna zajednica ( biocenoza ) meusobno su uslovljeni i sainjavaju jedinstven
dinamiki sistem.Uloga organizama koji su iveli u morima geoloke prolosti
izuzetno je velika.Organizmi iz morske vode koriste razliite mineralne komponente
( CaCo3, SiO2 i dr. ) za grau svojih skeleta koriste jedne gasove, a oslobaaju
druge i tako posredno ili neposredno utiu na fizike i hemijske izmene morske
vode.Posle izumiranja ostaci organizama se taloe na morskom dnu i obrazuju
biogene tvorevine ili uestvuju u obrazovanju drugih tipova morskih sedimenata.
-Prema uslovima i nainu ivotne aktivnosti morski organizmi se mogu podeliti na ;
nektonske i planktonske i bentonske oblike.
-Nektonski organizmi ( ribe,vodozemci,neki sisari ) imaju sposobnost da se
samostalno kreu(plivaju) iz jedne morske sredine u drugu,nezavisno od struja i
drugih kretanja vode.
-Planktonski organizmi ne poseduju sposobnost samostalnog kretanja ve itav
ivot pasivno lebde u pripovrinskim slojevima vode.Pod dejstvom struja i talasa
odupiru se tonjenju nizom specifinih prilagoenosti ivotnoj sredini.
-Svi organizmi koji u toj zajednici uestvuju veinom su mikroskopskih dimenzija a
dele se u dve velike grupe;zooplankton(ivotinjski organizmi) i fitoplankton
( biljni organizmi). Meu savremenim oblicima zooplanktona najvei znaaj za
nastanak organogenih sedimenata imaju foraminiferi zbog svojih krenjakih
ljuturica zatim radiolarije sa silicijskih skeletom i pteropodi koji predstavljaju
siune pelake gastropode.Od fitoplanktonskih organizama poseban znaaj za
nastanak sedimentnih tvorevina imaju zelene jednoelijske alge.
-Bentonski organizmi ive na morskom dnu i dele se na dve grupe : privrene ili
fiksirane oblike (sesilni bentos) i organizme koji se pokreu (vagilni bentos).U
privrene organizme koji vode nepokretan nain ivota spadaju pre svega
suneri,morski krinovi,neke vrste koljaka,brahiopodi i korali.Najznaajniji
predstavnici vagilnog bentosa su puevi,koljke,morski jeevi i zglavkari.

34.Fluvijalni proces,recna erozija,transport i akumulacija?

-Aktivnost povrinskih tekuih voda
-Povrinske tekue vode predstavljaju jedan od najvanijih faktora razaranja
kopna,ralanjavanja reljefa i u krajnjoj meri sniavanja povrina kontinenata.Tu se
misli na sve vode koje teku po povrini kopna kontinuirano ili periodicno poev od
nediferenciranih malih vodenih mlazeva koji se javljaju posle kie ili otapanja snega,
pa do velikih i postojanih renih sistema.
-Na intenzitet fluvujalnog procesa direktno uticu kinetika energija vodenog toka
kojom je obuhvaena brzina renog toka i masa vode.Geoloki sastav i sklop su
veoma znaajni za intenzitet ovog procesa.Kako ovi faktori deluju
neravnomerno,tako je i njihov uticaj na pojedinim takama du toka razliit.
-Bona erozija
-Uticaj bone erozije u smislu podlokavanja obale i irenja rene doline sve vie se
intenzivira ukoliko formiranjem ravnotenog profila renog toka slabi intenzitet
vertikalne erozije.Ovaj proces moe da se odvija relativno brzo.Prema teorijskom
modelu, u idealnim uslovima koji ukljuuju tektonsku aktivnost terena,reke prolaze
kroz tri stadijuma.U stadijumu mladosti reke preovladava vertikalna erozija, u
zrelom stadijumu intenzivno je razvijena bona erozija i u starom stadijumu skoro
zamire rena erozija.
-Transport
-Reni tokovi nose razliite produkte razorenog stenskog materijala,koji se dalje
komada,sitni i zaobljava u zavisnosti od petrolokih i mineralokih
karakteristika.Prenos erodovanog stenskog materijala renim tokom moe biti
kotrljanjem i vuenjem stenskog valutaka i blokova razliite krupnoe,po dnu renog
korita koji se dalje komadaju,drobe i uzrokuju proces vertikalne erozije.Materijal
vuen i kotrljan po dnu(tvrdi materijal koji nosi tok) se na taj nain postepeno
menja,oblikuje i prelazi u ljunak i pesak razliite krupnoe.Najsitniji materijal reni
tokovi nose u vidu rastvora,veinom karbonatnih ( CaCO 3+MgCO3+Na2CO3), koji u
nekim tokovima mogu iznositi i do 60% u odnosu na ostala mineralna jedinjenja.U
manjim koliinama u rastvorenom stanju ima jedinjenja Fe i Mn koja,uporedo sa
pravim rastvorima,mogu obrazovati i koloidne rastvore.
-Akumulacija
-Ve na poetnom stadijumu razvia reka (kada preovladava erozija) na odreenim
delovima doline dolazi do akumulacije razurenog materijala.U poetku su te
tvorevine nesortirane i nevezane.Ukoliko je usaglaen profil toka,prostranija (ira)
dolina,i razvijena bona erozija,u renom koritu i neposredno pored njega obrazuju
se sedimenti koji nisu lako pokretljivi.Pri tome njihovo deponovanje se odvija u niim
delovima doline,gde snaga toka dolazi u stanje relativne ravnotee.Sedimenti

taloeni u renim -dolinama,kao rezultat fluvijalnog procesa , nazivaju se aluvijalni

sedimenti ili ili aluvioni.Izgraeni su od zaobljenog stenskog materijala razliite
krupnoe i sortiranosti.
-Fluvijalni proces koji se odvija na itavom slivnom podruju odnoenjem materijala
iz viih delova terena i njihovim deponovanjem u nie delove,doprinosi stvaranju
irokih dolina sa niskim razvoima.Taj stadijum poznat je kao pleneplenizacija a
zaravnjeni teren peneplen.umadija je prema vijiu primer izrazitog peneplena.Za
formiranje peneplena potrebno je dugotrajno odsustvo tektonskih aktivnosti
terena,odnosno stabilnost donje erozione baze.
-Izdvajaju se tri dinamike faze fluvijalne akumulacije:instrativna(eroziona)u
gornjem toku, zatim pestrativna(eroziono-akumulaciona) u srednjem toku i
konstrativna faza akumulacije u donjem toku.Za sve ove faze karakteristian je
odreeni sastav odnosno sortiranost aluvijalnog materijala prema krupnoi i to po
duini renog toka i upravno na renu dolinu.
35.Fluvijalni proces,recna usca,delte?
-Ua
-Tip i karakter renog ua zavisi od mnogih prirodnih faktora kao to su kiliina
vode,dubina mora u priobalnom pojasu,zatim koliina i sastav erodovanog i
transportovanog materijala,salinitet morske vode,morske struje,plima i oseka.U
zavisnosti od odnosa ovih faktora razlikuju se dva osnovna tipa distalnih zavretaka
fluvijalnih sistema:delte i estuari.
-Delte
-Termin delta je prvobitno korien za konusni nanos reke Nila,oblika grkog slova ;
; okrenutog vrhom prema reci.Oblik i veliina svake delte kontrolisani su
interakcijskim odnosom marinskih odnosno jezerskih i fluvijalnih procesa.Delte se
obrazuju,pri relativno maloj dubini mora ,obilnim prinosom materijala do ua,gde je
brzina akumulacije sedimenata vea od tonjenja basena.Pri svakom visokom
vodostaju reka,delte se uveavaju za raun novih prinosa aluvijalnih sedimenata,koji
menjaju njene dimenzije i udaljavaju je sve vie prema moru.Na taj nain formiraju
se prostrane aluvijalno-deltne ravni,mogu da se mere hiljadama kvadratnih
kilometara,sa sloenim reljefom i odnosom razliitih genetskih tipova sedimenata.
-Estuari i limani
-Estuari su iroka i relativno duboka i levkasta ua u more,kakva ima veina reka
koje se ulivaju u Atlanski okean.U periodima plime dolazi do prodora morske vode
duboko uz reni tok, a u vreme oseke pomeana morska i rena voda relativno brzo
se kreu prema basenu.

-Uzani i plitki zalivi na uima reka u mora,kod kojih nije izraen veliki uticaj plime i
oseke ( Crno more,Azovsko more) nazivaju se limani.Limani su poprenom barijerom
u velikoj meri odvojeni od mora.
-Mnoge savremene delte nekada su predstavljale estuare,to se moe videti na
geolokom stubu njihovih sedimenata koji poinju estuarskim tvorevinama preko
kojih se taloe deltne i na kraju se deponuju aluvijalne naslage.
36.kraski proces,povrsinski oblici kraskog reljefa,kraska polja?
-Razaranje i degradiranje stena dejstvom vode koja u sebi sadri ugljenu
kiselinu(H2CO3) naziva se kraka erozija.Najznaajnije stene koje uestvuju u ovom
procesu su krenjaci.Krenjaci su sedimentne stene izgraene preteno od kalcijum
karbonata,minerala kalcita.Po genezi se razlikuju dva osnovna tipa: krenjaci koji
nastaju hemijskim procesima i krenjaci organogenog porekla ( zoogeni i fitigeni)
Stvaranju karbonatnih stena u velikoj meri doprinose bezkimenjaci taloenjem i
nagomilavanjem svojih ljutura izgraenih od kalcijum-karbonata.
-Dolomiti su stene sline krenjacima s tom razlikom to su izgraeni preteno ili
samo od minerala dololmita CaMg(CO3)2.Dolomiti mogu nastati primarnim putem
neposrednim taloenjem kada se krenjak pretvori u dolomit.
-Krenjaci i dolomiti mogu biti slojeviti ili masivni.isti krenjaci i dolomiti su bele ili
svetlo-sive boje.
-U procesu krake erozije odnosno fizike i hemijske degradacije karbonatnih stena
najvei znaaj ima ugljena kiselina koja nastaje rastvaranjem ugljendioksida u vodi.
Na taj nain se rastvaraka mo vode poveava za oko 100 puta.Prisustvo
ugljendioksida u povrinskim vodama omogueno je biohemijskim procesima usled
razlaganja organskih materija.
-Vano je napomenuti da hladna voda rastvara vie ugljendioksida nego topla.
-Plitvika jezera su izvanredni primer za proces rastvaranja i ponovnog taoenja
kalcijum karbonata.Smatra se da samo tokom jedne godine podzemne reke mogu
da iznesu stotine tona rastvorenog kalcijumkarbonata ime se stvaraju ogromne
zapremine praznog prostora u unutranjosti krakih terena.
Oblici krakog reljefa
-Kraski predeli odlikuju se karakteristicnim oblicima reljefa kojih nema u reljefu
izgradjenom od nekarbonatnih stena.Posmatrano u celini mogu se izdvojiti dve
posebne grupe oblika kraskog reljefa,povrsinski i podzemni.
-Zajednicko za sve njih je da su nastali hemijskim i mehanickim razaranjem pod
dejstvom vode uz veliki uticaj tektonskih predisponiranih struktura.
-Povrsinski oblici kraskog reljefa:

-Skrape su manji oblici povrsinskog kraskog reljefa nastali korozivnim dejstvom

vode,mogu da budu duboke i do 10m,a sirine od 1-2m kada se nazivaju skripovi,a
ukoliko je takav teren razvijen po vecoj povrsini i tesko prohodan onda se naziva
skrapar,oblici slicni skrapama ali mnogo manjih dimenzija nazivaju se zljebici .
-Vrtace su nastale na cvoristima ukrstanja pukotina i raseda gde je pojacano
rastvaracko dejstvo vode.Infiltracijom atmosferske vode u podzemlje kroz pukotine
transportuje se rastvoreni materijal dalje podzemnim tokovima,a na povrsini terena
se formira levkasto udubljenje koje se vremenom siri.Cesto se dno vrtaca produzava
u otvore kanala,vertikalnih jama ili ponora.
-Uvale su vise morfoloski nego genetski pojam,to su izduzene i zatvorene depresije
u krasu koje su nastale srastavanjem vise vrtaca.
-Kraska polja su najveci povrsinski oblici u terenima izgradjenim od karbonatnih
tvorevina,u njihovom formiranju je dominantna uloga tektonike.Veci deo kraskih
polja je zapunjen jezerskim ili glacio-litmickim i glacio-fluvijalnim
tvorevinama.Kraska polja mogu mesecima da budu suva da bi iznenada u jesenjim i
prolecnim periodima godine doslo do njihovog ujezeravanja.
-Ponornice su takodje karakteristika kraskih terena i predstavljaju stalne ili
povremene tokove koji se formiraju od jacih vrela.Ukoliko je kraski proces veoma
razvijen mogu da se formiraju slepe doline koje u gidrografskom i morfoloskom
smislu predstavljaju ostatke nekadasnjih recnih dolina.
-Kanjoni u krecnjackim terenima dinarida su najmarkantniji oblici reljefa,duz njega
javljaju se kraska vrela i otvori pecina.
-Prirodni mostovi su specificki i retki fenomeni kraskih oblika reljefa,nastaju
obrusavanjem pecinskih tavanica iznad snaznih podzemnih vodenih tokova ili iznad
plitkih kaverni,ove prirodne stenske svodove u istocnoj srbiji nazivaju prerastima.
37.Poreklo podzemnih voda?
-Prema poreklu vode mogu biti :atmosferske,juvenilne,konatnr i dehidratacione.
-Atmosferska voda najveim delom nastaje infiltracijom vode iz atmosfere i njenim
poniranjem u zemlju,a manjim delom kondenzacijom vodene pare iz vazduha u
Zemljinoj kori.
-Juvenilne ili magmatogene vode nastale su u dubljim delovima Zemljine
kore,kondenzovanjem magme(plutonske vode)ili njenim oslobaanjem iz lave
vulkanskim procesima na manjim dubinama najee od 3 do 5 km.
-Konatne vode (reliktne)su fosilne ili sedimentogene vode u morskim ili jezerskim
sedimentima.S obzirom na sredinu i uslove stvaranja mogu biti slatke ili jako
mineralizovane tj.slane vode. Ovoj grupi pripadaju i tzv.metamorfne vode koje su

nastale prilikom metarmorfoze stena za koje su bile vezane i dehidratacione vode

koje su nastale oslobaanjem iz mineralnih masa (kristalizacione) vode u uslovima
poveanih pritisaka i temperature.
38.Podzemne vode,poroznost i propusnost stena?
-U podzemne vode se ubrajaju sve vode koje se nalaze ispod povrine Zemlje.One
su sastavni deo vodenog omotaa Zemlje hidrosfere,jer su u tesnoj vezi sa
povrinskim vodama ( rekama,jezerime,morima i okeanima ) i atmosferskim
vodama.
-Hidrosfera je u neprestanom krunom kretanju koje poinje isparavanjem sa
vodenih povrina ,kopna i rastinja i prelaskom vodene pare u
atmosferu.Kondenzovanjem vodene pare pod odreenim uslovima ponovo se vraa
na zemlju u vidu kie,snega i drugih padavina.Deo padavina otie u reke i okeane
drugi deo ponovo isparava u atmosferu, a trei znaajan deo se infiltrira u
podzemlje,da bi se posle izvesnog vremena javio u vidu izvora,otiui povrinskim
tokovima do terminalnih basena.Koliinsko izraavanje ovakvog krunog kretanja
vode odreenih regiona ili itave Zemlje naziva se vodni balans.
-Poroznost i vodopropustljivost stena
-Prisustvo podzemnih voda u Zemljinoj kori zavisi pre svega od tipa
zemljita,vegetacionog pokrivaa,zatim od geolokog sastava i sklopa terena,reljefa
klimatskih uslova i dr.Najvei uticaj na prisustvo podzemnih voda imaporoznost
stena koja predstavlja odnos ukupne zapremine stene i zapremine svih pora u njoj.
-Pojam efektivna poroznost odnosi se na meuprostore u steni ispunjene vodom
koja se slobodno(gravitacionim putem) kree a ne uzima u obzir meuprostore u
kojima se nalazi fiziki vezana i kapilarna voda.
-Aktivna poroznost je odreena povrinom poprenog preseka pora kroz koje
moe da se kree slobodna gravitaciona voda.Ukupna poroznost obuhvata sve
meuprostore u steni koji nisu ispunjeni mineralnom materijom bez obzira na
njihovu genezu,oblik,veliinu i meusobnu povezanost.Ukoliko su pore meusobno
razdvojene (pasivne) one nemaju uticaja na kretanja podzemnih voda.Ukoliko se
direktno promatraju na terenu i vide golim okom onda je re o makroporama za
razliku od mikropora koje se vide samo uveane pod lupom ili mikroskopom.U
odnosu na prenik pora i irinu pukotina poroznost moe biti
kapilarna(kapilarna,subkapilarna i superkapilarna)Meuprostori u steni mogu biti
pravilnog(okruglastog,cevastog,elipsastog)ili potpuno nepravilnog oblika.Prema
genezi odnosno poreklu(pora i upljina) poroznost stena moe biti i sekundarna.
-Primarna poroznost je odreena nastankom stene.Kod nekih sedimentnih slabo
veznih(ljunkoviti,peskoviti)stena ona je naroitoispoljena i naziva se meuzriska
( intergranularna) poroznost.

-Sekundarna poroznost nastala je naknadnim delovanjem geolokih inilaca kao

posledica mehanikih naprezanja.
-U tom smislu najinteresantnija je pukotinska poroznost.Kao po pravilu pukotine su
neravnomerno rasporeene ee i ire blie povrini a ree i ue u dubljim
delovima terena.
-Kavernozna poroznost kojoj prethodi pukotinska poroznost prisutna je u stenama
rastvorljivim u vodi(krenjaci,gips).Stene sa kaveroznom poroznou predstavljaju
znaajne rezervoare podzemnih voda.
-Vodopropusnost stena predstavlja njihovo svojstvo da kroz pore proputaju
slobodnu ili gravitacionu vodu.
-U zavisnosti od odnosa poroznost-vodopropusnost sve stene se mogu svrstati u tri
kategorije: neporozne vodonepropusne (kompaktne magmatske,sedimentne i
metamorfne) stene, veoma porozne vodonepropusne (glina) stene, i porozne
vodopropusne (ljunkovi,peskovi,ispucale i krasifikovane stene)
-Za merenje propusnosti stena koristi se jedinica darsi to je ravno proticanju 1
cm3 tenosti koja ima viskoznost 1mPa.s kroz stenu povrine 1 cm2 duine 1 cm za
1 sekund pri pritisku 1 bar a pri kretanju tenosti laminarnim reimom.
39.Podzemne vode,izdani?
-Izdani
-Prave izdani su geoloke sredine koje su potpuno ili delimino zasiene slobodnim
podzemnim vodama,koje se formiraju infiltracijom povrinskih voda ili voda nastalih
od atmosferskih taloga.Formiraju se iznad vodonepropusne podloge koja usporava
njihovo kretanje i omoguava akumulaciju slobodnih podzemnih voda.
-Gornja granica ,slobodni nivo izdani je varijabilna(kolebljiva)i zavisi od ;sposobnosti
; stena da akumuliraju odnosno da odaju podzemne vode.Izdani sa slobodnim
nivooom formiraju se na vodonepropusnim stenama.Postoje i izdani sa nivoom pod
pritiskom tzv.arteske izdani.
-Prave arteske vode imaju pozitivan pijezometrijski nivo ( iznad povrine terena)
dok subarteske vode imaju negativan pijezometrijski nivo koji je ispod povrine
terena.Linije koje spajaju take u arteskoj izdani sa istim veliinama
pritisakanazivaju se izopijeste.
-U zavisnosti od geolokih i hidrogeolokih karakteristika terena izdanske zone (zone
zasienja slobodnim podzemnim vodama)mogu biti zbijene ili kontinualne i
razbijene ili diskontinualne.
-Izdani zbijenog tipa karakterie povezanost izdanske zone u granicama njenog
rasprostranjenja to je uslovljeno meuzrnastom poroznou vodonosne sredine.

-Izdani razbijenog tipa javljaju se u stenama sa pukotinskom i kaverznom

poroznou.Karakterise ih diskontinualnost izdanske zone odnosno zone zasienja
slobodnim podzemnim vodama.
-Pukotinske izdani se formiraju u vrstim(magmatskim,sedimentnim,i
metamorfnim) stenskim masama bez obzira na njihovu genezu.Kretanje podzemnih
voda moe biti usmereno i ka povrini Zemlje (ascedentne vode) ukoliko se one u
izdanima nalaze pod hidrostatikim pritiskom.
-Krake izdani predstavljaju diskontinualne akumulacije podzemnih voda
formirane u meusobno povezanim pukotinama, kavernama i kanalima.
-Suva zona koja se nalazi neposredno ispod povrine terena obiluje praznim
pukotinama,kavernama i kanalima.Nia prelazna zona se odlikuje povremenim ili
stalnim hidrografskim pojavama.U periodima intenzivnih padavina, usled usporenog
poniranja u ovoj zoni dolazi do formiranja podzemnih tokova i nastanak povremenih
izvora.Donja stalno vlana zona se nalazi ispod nivoa krakih depresija i u njoj se
deava sifonalna cirkulacija podzemne vode u krasu.
40.Glacijalni proces,vrste lednika?
-Led i lednici imaju znaajnu i specifinu ulogu u oblikovanju oblika Zemlje,to
podrazumeva eroziju,transport i depoziciju ili akumulaciju velikih masa razorenog
razliitog stenskog materijala.Led u znatnoj meri utie na klimatske uslove i definie
klimatske zone,odnosno nadmorska visina i geografska irina odreuju uslove za
formiranje veitog snrga i leda.Savremeni ledeni pokriva statistiki posmatrano
zauzima oko 11% povrine kopna dok je u pleistocenu zahvatao i do tri puta vea
prostranstva.Snena granica odreuje podruja razvoja glacijalnog procesa.To su u
stvari visinska zona,odnosno,granica pozitivnog i negativnog bilansa koliine toplote
koju Zemlja prima od Sunca(insolacije) prema sopstvenoj unutranjoj toploti koju
Zemlja emituje(radijacija).Iznad snene granice energetski bilans je negativan
( manja insolacija od radijacije ) i vladaju veiti uslovi snega i leda.Ispod snene
granice bilans je pozitivan pa je vee zagrevanje Zemljine povrine od njenog
hlaenja i padavine se javljaju uglavnom u tenom stanju.
-Tipovi lednika
-Prema mestu postanka i nainu razvia mogu se izdvojiti dva osnovna tipa lednika,
pokrovni i alpski.
-Pokrovni tip ine veliki ledeni pokrivai razvijeni u polarnim oblastima.Ukoliko
prekriva veliku povrinu unutar kontinenta onda se takav tip naziva jo i
kontinentalni tip ili inlandajs.Inlandajs je danas razvijen na Antartiku ;ledenom
kontinentu; gde njegova maksimalna debljina iznosi oko 4300m i na Grenlandu sa
najveom debljinom leda oko 2000m.Kod inlandajsa najvea debljina leda je u
centru zagleeravanja gde su i najvei pritisci.

-Klasina oblast razvia drugog tipa su Alpi,odnosno visoke planinske oblasti pa se

ovaj tip lednika naziva alpski.S obzirom da se lednici visokih predela kreu
nekadanjim renim dolinama poznati su jo i pod nazivom dolinski lednici.
-Dolinski tip lednika se danas javlja u visokoplaninskim predelima svih kontinenata
izuzev Australije.Kod njega je karakteristino linearno razvice za razliku od
inlandajsa koji ima izrazito planarno razvie.Posle povlaenja odnosno topljenja
lednika,razvija se fluvijalni proces gde vodotoci dalje modifikuju i usaglaavaju
nekadanju gleersku dolinu.
-Meoviti tipovi (supodinski i platonski) imaju osobine i pokrovnog i dolinskog
lednika.Najpoznatiji supodinski tip lednika je razvijen na Aljasci (aljaski tip).Ovaj tip
lednika se naziva jo pjedmontski,prema terminu koji oznaava podnoje planine.
41.Glacijalni proces,akumulacioni oblici glacijalnog procesa,morene?
-Glacijalni akumulacioni oblici nastali delovanjem i dolinskih i pokrovnih lednika
imaju zajednicki naziv morene.
-Led prenosi istovremeno i najsitnije cestice i blokove velicine osrednjih kuca tako
da se u ovim tvorevinama mogu naci sve vrste stena sa terena preko kojih se lednik
kretao.
-Potpuno nesortiran stenski materijal nastao tokom lednickog procesa naziva se
til,kod koga su blokovi i komadi stena razlicite velicine uvaljani u prasinasti i
glinoviti materijal,ukoliko je materijal cementovan (litifikovan) naziva se tilip,siroka
lepeza glacijalnih tvorevina nosi zajednicki naziv drift.
-Sav materijal koji lednici nose i deponuju moze se podeliti na aktivne,prenosne i
odlozne (stalozene) morene.
-Aktivne morene se nalaze u glacijalnom procesu koji je u toku i prema njihovom
polozaju u savremenom ledniku mogu biti povrsinske,unutrasnje i
podinske.Povrsinske morene su na povrsini lednika od drobinskog
materijala.Bocne morene nastaju od otkinutog i oburvanog stenskog materijala na
kontaktu lednickih jezika i okolnih stena.Spajanjem dva ili vise lednickih jezika dolazi
do spajanja bocnih ili ivicnih morena.
-Podinske morene nastaju otkidanjem materijala usled pritisaka ledene mase na
stene dna valova.Tom prilikom na osnovnim stenama podloge mogu se formirati
razliciti deformacioni strukturni oblici u vidu pukotina,prslina i malih nabora.
-Staozene morene ostaju kao deponovani napusteni oblici stenskih materijala
posle povlacenja odnosno topljenja lednika.

-Ceone morene alpskih glecera predstavljaju heterogeni materijal delimicno

obradjen,ne zaobljen koji su lednici nosili citavom duzinom kretanja deponovan na
kraju njegovog otapanja.
-Drumlini su izduzeno ovalne forme finozrnog materijala podinskih morena koji se
mogu prostirati kilometrima visine do 30m u cijem jezgru se moze naci i maticna
stena
-Najveci morfoloski oblici u lednickom prostoru su ozi i eskeri,to su vijugavi ili
pravolinijski grebeni metarskih visina,njihovo formiranje se vezuje za dejstvo
socnica (voda koja nastaje otapanjem leda)
-Kamovi su nepravilni brezuljkasti oblici visoki nekoliko desetina metara izgradjeni
od relativno uslojenog i po krupnoci sortiranog materijala podinskih morena
42.Eolski proces,karakteristike akumuliranog materijala i akumulacioni
oblici?
-Eolski proces (geoloka delatnost vetra )
-Eolski proces vezuje se za dinamike uticaje vazdunih struja na stenski materijal
na povrini Zemlje.Ovaj proces se razvija u razliitim klimatskim zonama,u podruju
velikih nanosa i deponata,pustinjskih,priobalnih,fluvijalnih i glacijalnih
terena.Intenzitet eolskog procesa najbolje je izraen u oblastima suve (aridne) klime
uz prisustvo inilaca kao to su velika kolebanja dnevnih temperatura,mala koliina
atmosverskih padavina,intenzivno isparavanje.Eolski proces se moe podeliti na tri
grupe inilaca : Razaranje stena (korazija,deflakcija) , prenos (transport) razorenog
materijala i taloenje (depozicija,odlaganje,akumulacija) eolskog materijala.

-Deflakcija i korazija
-Definicija termina deflakcija podrazumeva proces izduvavanja i razvejavanja
razliitih estica stenskog materijala po povrini Zemlje,pod uticajem
vetra.Deflakcija je naroito izraena u uzanim klisurama i planinskim procepima gde
vetrovi savladavaju sve prepreke kreui se ascedentno uz strme planinske strane i
descedentno niz planinske odseke prema kotlinama.
-Uporedo sa deflakcijom odvija se proces eolske korazije koji se ogleda u tome da se
sa sitnijim stenskim materijalom, koji vetar transportuje i
nosi,napadaju,paraju,struu,zasecaju i glaaju ogoljene stene.U terenima gde je ovaj
proces intenzivno razvijen javljaju se razliiti morfoloki oblici u vidu
piramida,peurki,stubova
stolova,kamalja.glavica,otova,zubaca,nastrenica,prozoraca,mostova,i drugih
morfo-skulptura.

-Eolski transport
-Eolski transport zavisi od mehanike snage vetra koji sa Zemljine povrine podie i
odnosi sitnozrni materijal na razliite udaljenosti.Posvojim razmerama ovaj proces
moe imati i planetarni karakter.Duina trnsporta zavisi od veliine zrna i estica
odnosno snage vetra.
-Eolska akumulacija
-Eolska akumulacija predstavlja proces odlaganja i taloenja rastresitog i sitnozrnog
materijala na kopnu ili u vodenoj sredini.Eolski deponati(eolski sedimenti,eolske
naslage) se u najveem broju sluajeva sastoje od peska.
-Les
-Les je karakteristina i veoma rasprostranjena kvartarna tvorevina nastala
izduvavanjem peska i praine iz pustinja ili iz eonih morena i fluvio glacijalnog
materijala sa oboda pleistocenskog inlandajsa.Tipian les je porozna stena uto do
uto-mrke boje alevritsko-glinovitog sastava.U mineralokom smislu ove estice su
od kvarca ,gline i karbonata sa primesama hidroksida gvoa,liskuna i drugih
minerala.Dva osnovna tipa lesa : hladni les nastao izduvavanjem praine iz
osuenog morenskog materijala,koji vetar lako raznosi i topli les nastao iz praine
izduvane iz oblasti pustinja i polupustinja.
-Les je nastao u uslovima suve i hladne klime tako to su vetrovi,koji su duvali od
gleera nosili fini alevritski materijal i taloili ga daleko od njihovog oboda po
oblastima travnatih stena ili hladnih suvih tundri.Broj horizonata pogrebenih zemalja
na profilu lesa oznaava broj interglacijala, a lesni horizonti iznad i ispod njih
svedoe o broju glacijalnih stadijuma.
-Pustinje,oblasti maksimalnog razvia eolskog procesa
-Pustinje su vee ili manje oblasti Zemljine povrine na kojima je maksimalno
izraen efekat eolskog procesa.Nalaze se na svim kontinentima izuzev Antartika.To
su neplodni regioni sa aridnom i visokoaridnom klimom u kojima isparavanja znatno
premauju koliinu atmosferskih padavina.Ova ukupno mala koliina padavina
tokom godine uglavnom se oslobaa retkimprovalama oblaka kada dolazi do
iznenadnih poplava i prenoenja materijala bujicama.Poto se mogu nalaziti u
razliitim klimatskim pojasevima,pustinje se dele na tropske,suptropske,umerene i
primorske.U sedimentologiji se pustinjski sistem deli na tri podsistema: velike
pustinje,bolsone i primorske pustinje u kojima su izdojene etiri sedimentacione
sredine i facije.One podraazumevaju suve planinske lepeze,vade,ergove i plaje
ili sabke.Geomorfolokim procesima vetar stvara dve osnovne vrste oblika u
pustinjama:deflacione(erozione) i akumulacione (talone ili nanosne)
-Deflacioni oblici (hamade u Africi i kir u Aziji) su teko pristupane kamenite
pustinje izgraene od razliitih ogoljenih stena neravnih i hrapavih povrina,iz kojih

je vetrom iznet sav rastresiti stenski materijal.Vadi predstavljaju suva korita u

kojima voda tee u periodima provale oblaka.Krupniji istaknuti deo u reljefu
kamenitih pustinja kadkada peurastog izgleda naziva se gur. Duboki ljebovi u
obliku kanala izrazito nepravilnog poprenog profila nezivaju se optim imenom
jardang.Ukoliko se ovakvim tipom selektivne eolske korazije formiraju vea
udubljenja i upljine nastaju tzv. tafoni.Svojevrsni oblik dina manjih dimenzija
poput srpa ili polumeseca popreno poloenih na pravac vetra su barhani.
-Najea eolska slojevitost u dinama je kosa ( neparalelna i klinasta ) a debljina
jednog seta slojeva moe iznositi i nekoliko desetina metara.Pustinjske tvorevine
esto su presvuene tankom mineralnom korom tzv.pustinjskim lakom.Iako se
pustinjske oblasti karakteriu malom koliinom armosferskih padavina voda je
aktivan inilac u ovim terenima,naroito kapilarna voda.Usled intenzivnog
isparavanja kapilarna voda se penje i na povrinu iznosi i odlae rastvorene
minerale.
-U nekim pustinjskim depresijama u periodima intenzivnih kia mogu se formirati
plitka jezera u kojima se posle isuivanja na povrini formira sloj soli.Ovakvi oblici
imaju razliite nazive ali s obzirom na termin koji je u upotrebi u Arabijskom
poluostrvu prihvaen je za njih opti naziv sabka.
-Bolsoni su tektonske zatvorene depresije u aridnim uslovima.Oni se nalaze pod
snanim uticajem vetrova.To su manje planinske pustinje Severne Amerike koje
mogu biti ispunjene znatnom koliinom nanosnog materijala donetog renim
tokovima sa oblinjih planinskih oboda.