UVOD

Entomologija je nauka koja izuava insekte, a ime je nastalo od grke rijei entomon kukac i logos - nauka. Specijalna (sistematska) entomologija bavi se prouavanjem vrsta i
drugi sistematskih jedinica, a opta entomologija bavi se prouavanjem: anatomije, ekologije,
fiziologije i morfologije. Entomologija je usko povezana sa mnogim granama nauke kao to
sugenetika, biohemija, sistematika, fiziologija, ekologija, morfologija, paleontologija, antropo
logija, robotika, poljoprivreda, ishrana,forenzika i mnoge druge.
Unutar entomologije postoje podjele koje se odnose na prouavanje pojedinih vrsta
kukaca kao to su:

Apiologija - pele

Koleopterologija - tvrdokrilci

Dipterologija - muhe

Hemipterologija - bube

Lepidopterlogija - leptiri

Mirmekologija - mravi

Ortopterologija - skakavci

Trihopterologija - vodeni moljci

Osnovni zadaci entomologije su:

-

da istrai bionomiju tetni vrsta insekata, njihovo ponaanje prema kulturama, stepen
tetnosti i uticaj staninih prilika na tetoine (na ovaj nain se utvruje najslabija taka u
razviu ovih tetoina i njihovo suzbijanje).

pronalaenje mjera predodbrane protiv tetnih insekata (pravilno gazdovanje uma

ime se spreava kalamitet insekata ili prenamnoenje).

istraivanje korisnih biljaka i ivotinja u cilju bioloke borbe protiv tetoina.

pronalaenje odgovarajuih mjera direktnog suzbijanja tetoina (insekticidi).

istraivanje raznih kultura otpornih prema tetnim insektima.

tetni sisari (glodari, zveri, papkari) oteuju njivske useve u svim fazama razvoja, od
1

setve do etve, skladitenja i dorade. Predstavnici iz ove ivotinjske klase ine vanu grupu
tetoina i po ukupno priinjenim gubicima dolaze na drugo mesto, odmah iza insekata.
Najvee tete nanose glodari (hrak, pacov, mi). U poljoprivredi je najtetniji sivi pacov, a
zatim slede mievi (poljski i umski) i najzad hrak, koji se povremeno javlja u kalamitetu i
nanosi ogromne tete usevima u polju. Najee su tete na ozimim strnim itima (penica,
jeam), luceritima i uljanoj repici, ali su najvee tokom klijanja i nicanja na jarim ratarskim i
povrtarskim usevima. Naravno, nezaobilazne su tete tokom leta i jeseni na svim
poljoprivrednim kulturama.
Ptice koje se hrane insketima sklone su da hvataju pele. Neke vrste ptica to ine
redovno a druge kada je malo drugih izvora hrane. Od svih ptica, najopasnija je pelarica.
Ona na leima ima perje zagasito-smee boje; glava trbuh i rep su joj plavozeleni a pod
vratom je zlatno uta. Nadlijee pelinjak i hvata pele koje se vraaju iz pae u konicu. Vrlo
esto leti u jatu, tako da se mogu vidjeti rasporeene po liniji leta pela kako masovno
unitavaju pele. Jedna ptica je u stanju za kratko vrijeme da potamani 150 do 200 pela.
Pelarica je posebno opasna kada odgaja mlade, jer joj je za mlade neohodno mnogo hrane.
Premda vrane pomau ovjeku kao sakupljai otpadaka, ipak se one tretiraju kao
tetoine. Ponaaju se kao najvjetiji kradljivci. Ne samo da kradu jaja iz gnijezda ostalih
ptica, ve esto odnose i njihove mlade! U svojim osvajakim pohodima napadaju ak i
kokoinjce, traei kokoja jaja, ali e otuda izletjeti i s tek izleglim piliima u kljunu, ako ih
se samo doepaju. A najvee pritube dolaze protiv vrana zbog teta to ih nanose prinosima
itarica, jer kupe posija ne plodove i unitavaju sjemenje itarica.
Puzevi kao i insekti su dosadne stetocine, vise iz razloga sto su "nevidljive". Naime
oni se retko vidjaju na delu jer izlaze nocu, skrivaju se u korovu, travi, ispod kamenja, lisca
kao i u mracnim i vlaznim mestima, cesto pod zemljom. Umeju da ucine dosta stete pre nego
uopste saznamo da ih ima u nasoj blizini, a brojno stanje im moze biti zaprepascujuce veliko.
Koritenjem kemijskih sredstava za zatitu bilja prekidamo prirodni lanac i mijeamo
se u zakone prirode. Pritom biljci aljemo poruku da se ne mora boriti sama, ve emo mi to
uiniti za nju. Nakon nekog vremena ona se zaista prestane boriti, a mi smo prisiljeni koristiti
kemijske preparate ukoliko elimo bilo kakav urod ili prihvatljiv izgled biljaka.
Budui da grinje imaju veliki znaaj u razliitim antropogeno uslovljenim
ekosistemima sa aspekta direktne ili indirektne tetnosti ili korisne uloge kao prirodni
neprijatelji tetoina, one su i kod nas bile predmet prouavanja sumiranih u nekoliko
preglednih radova i slinih publikacija.

GRAA TIJELA INSEKTA

Tijelo insekta sastoji se iz tri regiona: glava (caput), grudi (thorax) i trbuh (abdomen).
Na glavi su skoncentrisani ulni organi (pipci) koji se nalaze sa gornje strane, a sa donje
strane nalazi se jedni aparat graen iz tri dijela (usne, gornja i donja vilica). Grudi nose
lokomotorne organe (organe kojima se insekt kree) tj. sa donje ili trbune strane nose obino
po tri para nogu, a sa lene obino po dva para krila. Trbuh je bez ekstremiteta, a u njemu su
smjeteni organi. Kod insekata razlikujemo prednju stranu (anterior), zadnju stranu
(posterior), bonu stranu (lateral), donja strana (ventral) i gornja/lena strana (dorsal).

Glava
Glava je hitinska ahura izgraena iz 6 segmenata koji su tokom evolucije vrsto
srasli, kod starijih insekata oni su slabo uoljivi za razliku od embriona na kome se mogu
razlikovati sve ploe koje su razdvojene avovima. Na glavi se nalazi par pipaka i tri para
usnih dijelova, a tokom evolucije nastao je i etvrti dio tj. gornja usna (labrum), proste i
sloene oi i usni aparat. Oblik glave je raznolik i zavisi od na ina ivota samog insekta, a
moe biti: loptast, jajast... i slui nam za determinaciju dotine vrste. Na glavnoj ahuri nalaze
se dva otvora naprijed usni, a pozadi zatiljani otvor kroz koga prolaze jednjak i nervni
sistem. Poloaj glave u odnosu na tijelo moe biti: ortogenetski (elo okrenuto naprijed, a
usni otvor dole), prognatski (elo okrenuto gore, a usni aparat naprijed) i hipogenetski (elo
okrenuto dole, a usni aparat naprijed).

Glava je izgraena iz tjemena (vertex) ispod koga je smjeteno elo (frons). Ispod ela
nastavlja se jedna plo a tzv. glavin tit (clypeus) na koji se nadovezuje gornja usna (labrum)
koja lei odmah iznad usnog otvora. Gornje vilice (mandibulae) nalaze se sa strane gornje
usne, a Fronto-genal sulucus je brazda koja razdvaja elo od glavnog tita. Na zadnjem
dijelu glave nalazi se zatiljak (occiput) i dio ispod zatiljanog otvora koji se naziva gua
(gula), na postociiput nalazi se membrana kroz koju se uspostavlja komunikacija sa tijelom, a
taj otvor u vratu nazivamo occipital faramen . Sa strane glave nalaze se obrazi (genae) iznad
kojih se nalaze sloene oi (facetae), a pored sloeni imaju insekti imaju i proste oi (ocelle)
koje se nalaze izmeu ravi avova iznad ela.
Pipci
Pipci se dijele u dvije grupe prema grai i izgledu lanaka, a one su antenae
aequales jednaki pipci i antenae inaequales nejednaki.

Ovi ekstremiteti su kod embrija glave insekta nalaze ventralno, ali tokom razvi
a zauzimaju torzalan poloaj. Pipci su lankoviti i uglavnom se na njima mogu razlikovati tri
dijela:
-

scapus - bazalni lan

pedicellus - drak

flagellum - bi

Scapus je uzglobljeni dio u glavnu ahuru i u njemu se nalaze miii koji su dobro
razvijeni, a slue za pokretanje pipaka.
Pedicellus je redovno mali lanak i u njemu je smjeten onsonov organ koji je
sluni organ. Flagellum je vie lan i na ovom dijelu pipka smjeteni su ulni elementi
raznih insekatskih ula (ulo mirisa, okusa i pipanja).

ekinjasti lanci su od osnove do vrha sve ui.

konasti lanci iste irine du itavog bia.

nizasti lanci okruglasti kao perle i meusobno se dodiruju malim dodirnim

povrinama.

testerasti lanci sa jedne strane izvueni kao zubi testere.

eljasti imaju due zube nego testerasti pipci.

glaviasti osnovni lan je jako izduen, a bi konast ili ljebovit pod uglom.

glaviasti sa perom pipci obrasli dugim dlaicama koje im daju izgled pera.

glaviasti sa bodljom osnovni lan je jako izduen, a bi u vidu bodlje.

prelomljen osnovni lan je izduen, a bi pod uglom.

prelomljen sa glavicom osnovni lan je zadebljao, a bi pod uglom proiren u

6

glavicu.
-

lepezast osnovni lan je proiren, a bi pod uglom u obliku lepeze.

Osnovni tipovi usnih aparata

Insekti imaju razliite tipove usnih aparata, a oni su izgraenih iz 4 osnovna dijela i to:
-

gornja usna (labrum)

donja usna (labium)

gornja vilica (mandibullae)

donje vilice (maxillae)

Gornja usna (labium)je jedini neparni dio i nije nastala od glavnih ekstremiteta
nego je tokom evolucije dolo do proirenja glavnog tita u jednu plou koja zatvara usni
otvor sa gornje strane. Sa donje strane na sredini nosi nabor koji moe bit razliitog oblika, a
naziva se epipharynx.
Donja usna (labium) je prividno neparna jer je dolo do sraivanja osnovnih dijelova,
po grai je slina donjim vilicama i ima dva dijela:

podbradak (submentum)

brada (mentum)
Ovi dijelovi nastali su sraivanjem dva epa i dva stabla, s ostali dijelovi su slobodni
i parni:

jezik (glossa)

parajezik (paraglossa)

donjousneni senjaci (palpes labiales)

Gornje vilice (mandibullae) su parne i nisu lankovite, manje vie su hitinizirane i sa

unutranje strane naborane. Donje vilice (maxillae) su parne ali lankovite i graene su iz 5
razvijenih dijelova:
-

ep (cardo)

stablo (stipes)

grizaljka (lobus internus)

kaciga/galea (lobus externus)

vielani donjevilini senjak (palpes maxillares)

Usni aparat za grickanje

Ovaj tip usnog aparata je najprimitivniji i najblii prototipu drugih usnih aparata koji
su prilagoeni uzimanju razliiti tipova hrane. Zastupljen je kod niih insekata i raznih larvi
mada se moe nai i kod neki redova vii insekata. Sree se kod tvrdokrilaca, pravokrilaca
mreokrilaca i veeg broja opnokrilaca. Labrum je jednostavna kruna ploica.
Mandibullae su kod fitofagi insekata kratke, dok su kod grabljivih insekata duge,
zailjene sa duim zupcima. One slue za otkidanje i grubo usitnjavanje hrane ili usitnjavanje
plijena (kod grabeljivih ins.).
Maxillae po inju osnovnim lankom koji je ep (cardo ) na njega se nastavlja stablo
(stipes) koje se grana na tri dijela: kacigu, donjeviline senjake i grizaljku. Donjevilini
senjaci (palpes maxillares) su izgraeni iz 5 lanaka na kojima se nalaze ulni organi (ula
okusa). Graizaljka(lobus internus) je obrasla ekinjama i na vrhu ima tri otra zupca, a sa
vanjske strane nalazi se kaciga (lobus externus) koja joj daje mehaniku zatitu. Donja usna
(labium ) slui za sprovoenje hrane u drijelo, a na njenoj unutranjoj strani nalazi se koasti
nabor koji se naziva Hipoparix.

Usni aparat za bodenje i sisanje

Ovaj tip usnog aparata najvie je udaljen od prototipa jer je dolo do velikih promjena
pojedinih dijelova. Tako imamo neke dijelove koji su oluasti i slue kao zatita drugih
dijelova, a drugi su cjevasti i prodiru u tkivo (prave ranu ili otvor u doma ina), dok neki slue
za ubacivanje pljuvake koja spreava koagulaciju krvi i za usisavanje hrane. Postoje dva tipa
usnih aparata za bodenje i sisanje: usni aparat sjenice i usni aparat komarca.

Usni aparat za bodenje kod komarca

Labrum je izduena i na vrhu zaotrena cijev sa lijebom na ventralnoj strani kroz
koju se usisava hrana (krv). Mandibullae su jako tanke i duge kao i labrum uz koga su
priljubljene, a na vrhu proirene i slue za probadanje tkiva. drijelo (hipopharynx) je
neparni ''silet''(bodlja) izduen, zaotren u obliku cijevi, a u njegovu osnovu uviru izvodni
kanali pljuva nih lijezda. Kroz ovaj kanal komarac ubacuje pljuvaku koja spreava
koagulaciju krvi, a na ovaj nain se prenosi i malarija. Maxille su iste duine kao i prethodni
dijelovi u obliku stileta, slue za probijanje tkiva domaina pa su zato na vrhu testerasto
nazubljene. Svi ovi nabrojani dijelovi koji slue za probijanje tkiva i uzimanja hrane smjeteni
su u izboenoj donjoj usni (labium) koja je ne lankovita, izduena, na vrhu malo proirena sa
dva zaotrena nastavka (labela) koji su ustvari promijenjeni donjeusneni senjaci (palpes
labiales).

Usni aparat za sisanje kod leptira

Ovaj tip usnog aparata najvie je udaljen od prototipa, a slui za sisanje nektara.
Labrum je redukovan na malu ploicu. Mandibullae potpuno nedostaju ili su svedene na
male ostatke. Maxillae su djelomino redukovane (cardo i stipes su redukovani i uvueni u
glavu). Palpes maxillares -donjevili ni senjaci su kod vii leptira rudimentisani zakrljali, a
kod niih leptira (microlepidoptera) su mnogo razvijeniji. Lobus externus kaciga je
najrazvijeniji dio i predstavlja osnovni i glavni dio usnog aparata. Izloeni parni dijelovi
kacige spojeni formiraju cijev koja je u stanju mirovanja spiralno savijena ispod glave i
naziva se Spiritromp. Pri ishrani leptiri kontrakcijom miia ispravlja surlicu, a miiima u
tijelu stvara vakum pa tenost ulazi u surlicu i usnu duplju.

10

Usni aparat za lizanje i srkanje

Ovaj tip usnog aparata imaju opnokrilci (pele) prilagoen je za uzimanje tene hrane.
Labrum je bez vee promjene samo manjih dimenzija, za razliku od labruma mandibullae su
pretrpjele vee promjene jer sa unutranje strane nemaju zupce kao i funkciju otkidanja hrane
jer slue za oblikovanje voska prilikom izgradnje sa a. Izuzetak je srljen koji ima jake
mandibullae snabdjevene snanim zubima kojima otkida komadie drveta od kojih gradi
gnijezdo. Maxillae su modificirane posebno u vrnim dijelovima. Cardo je u obliku tapia
vezan je za glavinu ahuru i predstavlja osnovu labiomaxsilarnog kompleksa. Stipes ili stablo
je dobro razvijeno za razliku od lobus internus-a koji je zakrljao. Palpus maxilares je
dvolan i nalazi se izmeu stabla i kacige. Kaciga je najrazvijeniji donji dio vilice, sa
unutranje strane je oluasta, a dvije spojene kacige formiraju cijev u kojoj se nalazi jezik koji
je ujedno i najvaniji dio usnog aparata. Labium je pretrpio velike izmjene jer podbradak ili
submentum je u obliku obrnutog konus, a kod pele se naziva Lorum. Donji usneni senjaci
dobro su razvijeni i zajedno sa kacigom i jezikom obrazuje cjevicu kroz koju hrana ide u
drijelo i dalje u probavni sistem. Kod ovoga aparata parajezik ili paraglossa je zakrljao i
zahvata osnovni dio jezika. Glossa ili jezik je najvaniji i najmodifikovaniji dio usnog aparata
izgraen od prstenova sa naizmjenino manjim i veim hitinom to mu omoguava ve u
elastinost. Sa ventralne strane jezik ima urez koji se nalazi od osnove pa sve do vrha jezika.
Na jeziku se nalazi ta kasti dio Labelum. Na dorzalnoj strani nalazi se jedan kanali koji
slui za prolaz pljuvake. Uzimanje tene hrane obavlja se radom miia usne duplje, a to je
iroki kanal koga obrazuje kaciga i donjeusneni senjaci pri emu se jezik stalno pokree i
ima ulogu pumpe.

Grudi i grudni ekstremiteti

11

Grudi insekata se sastavljene su iz tri segmenta:

-

prothorax - prednje grudi prljen

mesothorax - srednje grudi prljen

mettathorax - zadnje grudi prljen

Kod grudnih segmenata jasno se zapaaju mjesta srastanja koja mogu niti manje ili
vie izraena. Grudni segment koga ini jedna deblja, gornja lena plo a naziva se tergum,
zatim neto tanja donja trbuna ploa sternum i dvije bone tanje ploe pleurea.

Razvijenost pojedinih segmenata zavisi od samog naina ivota insekta jer grudi kod
insekata nosioci lokomotornih organa, a njihova razvijenost zavisi od funkcije koju noge i
krila obavljaju. Kod dobrih letaa dobro je razvijen drugi grudni segment. Kod rovca koji ima
prednje noge podeene za kopanje razvijen je prvi grudni segment. Na sva tri segmenta sa
donje strane uzglobljene su noge (6 nogu / 3 para), a na drugom i treem nalazi se po jedna
par krila. Graa grudni segmenata je raznolika i komplicirana to je jako bitno za sistematiku.
Gornja ploa tergum naziva se i notum. Po segmentu kome pripada nosi ime pronotum,
mezontom, metanotum, pronotum. Lena strana pronotuma naziva se i vratni tit, a od velike
je vanosti za sistematiku.
Noge (pedes)
Noge su ekstremiteti koji su zbog razliite funkcije koju obavljaju podlone
promjenama pa su se morfoloki izdiferencirale na razne tipove (za hodanje, plivanje,
hvatanje plijena, skakanje, kopanje, sakupljanje polena). Noga svakog insekta je graena od:
-

kuk (coxa)

butni valjak (trochanter)

but (ferum)

golen (tibia)

stopalo (tarsus)

12

Butni valjak (trochanter) je obino jednolan, a stopalo (tarsus) je vielano i

na kraju nosi kande. Izmeu kandi nalazi se aparat za prionjavanje (pullvilus) koji
omoguava insektima kretanje po glatkim povrinama. Prvi lanak stopala je (metatarus) ili
peta, a posljednji nosi kande i naziva se (praetarus).
Krila
Prvobitni insekti nisu imali krila ali su im se pojavila tokom evolucije, za razliku od
ptica krila su modifikovani udovi, a kod insekata se dodatci 2 i 3 grudnog segmenta. U
poetku filogenetskog razvoja krila insekata bila su kruta kojima se moglo jedriti, meutim
kasnije je dolo do razvoja krilnog zgloba koji je dosta kompleksne grae jer se krilo moe
kretati u svim pravcima. Miii koji pokreu krila nalaze se u grudima.

Krila su uzglobljena na mezotoraxu i metatoraxu izmeu gornji i boni ploica. Insekti

mogu imati dva para krila istog ili razliitog oblika i grae. Pterostigma ili krilna mrlja jako
je bitna za determinaciju. Na krili jo razlikujemo: prednji, spoljanji i zadnji obod te osnovni
ugao i vrni ugao. Krila su izgraena iz dva dijela koe: hitinski i epidermalni. Izlaskom iz
lutke krila imaga su mehka i smegurana, a da bi ih ispravio on ubacuje krv u meuprostore
tako se krila ispravljaju dolazi do ovrivanja hitina, a epiderlamni sloj se resorbuje. U krilu
se nalaze krilni nervi koje moemo primijetiti na povrini krila i predstavljaju krilnu
nervaturu (c costa... j - jugum). Krilni nervi se ravaju a mogu biti povezani i poprenim
nervima. Kod neki insekata prisutna je pojava beskrilnosti koja moe biti primarna i
sekundarna. Brzina leta insekta zavisi od broja udara krila u jedinici vremena (0,6-15 m/s u
duini leta od 1200km). Prednja i zadnja krila su povezana i ine letnu povrinu. Kod nekih
insekata postoje ekinje na prednjoj ivici zadnji krila koje se vezuju za dlaice na zadnjoj ivici
13

prednji krila.
Trbuh (abdomen)
Trbuh se sastoji iz 12 segmenata koji su se tokom evolucije u veoj ili manjoj mjeri
reducirali, u njemu se nalaze organi za varanje i razmnoavanje, krvotok i dijelovi nervnog
sistema i sistema za disanje. Trbuni dijelovi su povezani meusobno intersegmentalnim
koicama koje omoguavaju veliko poveanje trbuha ak za dva ili tri puta. Mii i koji se
nalaze u trbuhu omoguavaju disanje, izbacivanje sperme i polaganje jaja. Veza trbuha i grudi
je raznolika:
sjedei trbuh je sluaj kada je prvi trbuni segment na prednjem dijelu cijelom
povrinom priljubljen cijelom povrinom za zadnji grudni segment.
visei trbuh kada se na grudima dodiruje malim dijelom.
drkasti ili peteljkasti trbuh kada je veza sa grudima preko due ili krae drke.

14

Dvanaesti segment (telson) obino je u obliku jedne ploice. Jedanaesti segment je

prisutan kod niih insekata i obino je srastao sa desetim (vidljiv je i kod niih i viih
insekata). Ova tri segmenta nazivaju se postgenetalni segmenti. Devet i osmi segmenti
nazivaju se genetalni segmenti jer se na njima nalaze polni otvori, sedmi segment nazivamo
pregenetalni segment. Kod niih insekata redukcijom prva dva segmenta svi su genetalni
osim zadnjeg nose stily, a to su nelankoviti dodatci koji su nastali zaostatkom primarni
ekstremiteta, a pomau im pri kretanju. Mnoge vrste na 11 seg. Imaju lankovite ili
nelankovite dodatke (cercus), a na polnim segmentima i sekundarne dodatke sa polnim
organima od kojih se navode gonapophise koje ine legalicu (ovipozitor).

Koa i koni dodatci

Slui kao zatita od mehani ki i hemijski uticaja okoline i ima ulogu i skeleta, a za
izrataje sa unutranje strane privruju se miii. Vana uloga koe je regulacija vode u
organizmu ali i odbrambena uloga zato u njoj nalaze brojne lijezde koje mogu biti otrovne,
votane i dr. koa se sastoji iz tri djela: kutikula, epidermis i bazilarne membrane.
Kutikula ja izgraena od neive materije koja je produkt hipodermisa, u poetku
obrazovanja ona je svijetla, a djelovanje vanjski faktora dolazi do ovrivanja ili
sklerotizacije i potamnjenja. Kutikula je sastavljena iz tri dijela:
-

epicuticula to je vanjski sloj debljine 2 mikrona i titi organizam od isuivanja.

Graen je iz vie slojeva: cementni, votani i kutikulni.

egsocuticula deblji sloj od prethodnog velike vrstoe i u sebi sadri pigmente koji
insektu daju boju.

endocuticula je najdeblji sloj koji je elastian i bezbojan, a on se sastoji od lamela

horizontalno poloeni.

15

Egsocuticula

endocuticula

zajedno
nazivaju
protikula.

se

Osnovni sastojak

koe je hitin (organsko jedinjenje slino celulozi C32H54O21N4X, a zastupljen je sa 25-60% u

grai ins.), pored njega proteini su zastupljeni sa 25-37%, a zajedno sa solima daju vrstinu
koi. elije epidermisa i hipodermisa su ive i ine sekretorni niz elija koje lue kutikulu. Za
vrijeme presvlaenja insekta ove elije su jako uveane i lahko uoljive. Izmeu epidermalni
elija prodiru zavretci elija, trihogene elije i kone lijezde. Osnovna membrana (basilaris)
je tanka opna od zvjezdasti elija koja se nalazi ispod epidermisa i odvaja kou od unutranjih
organa. Kone dodatke predstavljaju razni izrataji, a to su dlake, ljuspe, lijezde itd. Dlake
(psetae) su uzglobljene u jamice kutikule, uplje su i povezane sa trihogenim elijama. U
osnovi su obavijene prstenastim membranama koju lui trihogena elija. Ljuspice su
modificirane pljosnate dlaice i slue za determinaciju, este su kod leptira i tvrdokrilaca i
poredane su kao crijep. Kone lijezde su razliitog oblika, a mogu biti jedno elijske i
vieelijske, povrinske, dubinske, a prema funkciji: aromatine, otrovne, odbrambene,
pljuvane i votane.
Pauinaste lijezde (sericteriae) posjeduju neki insekti i larve vrste koje grade
pauinaste kuice (kokone). Pigmenti su hemijska jedinjenja karotenoidi, antoksantini i
antocijani, oni se nalaze u kutikuli i elijama epidermisa. Strukturne boje nastaju uslijed
prelamanja svijetla kroz kutikulu na slojevito poredanim elementima. Boja je znaajna za
ivot insekata jer tamniji insekti imaju veu temperaturu tijela, te svojim bojama oponaaju
sredinu u kojoj ive kako postaju neprimjetni za grabljivce. Pod mimikrijom podrazumijeva
se slinost u obojenosti insekata bez alke koji oponaaju insekte sa alkom.

ORGANI ZA REPRODUKCIJU / POLNI ORGANI

Insekti imaju razdvojene polove, a pojava hermafroditizma je rijetka, a moe biti
transferzalni (dorzalno mujak ventralno enka) lateralni (lijevi mujak desni enka) i
frontalni (naprijed mujak nazad enka). Oblik reproduktivnog organa je razliit i sastoji se
od: polnih lijezda (gonada), sprovodni kanala i dodatnih lijezda.

enski polni organ sastoji se od:

-

jajnika (ovarium) parni i izgraeni od veeg broja jajnih cijevi.

16

parnih jajovoda (oviductus)

neparni jajovod (vagina)

sjemena kesa (receptaculum seminis)

kese za sparivanje (bursa copularix)

ljepljive lijezde

legelice
Insekti koji na svijet donose ive mlade
(vivipadni insekti) vagina je proirena u uterus u
kome se nalaze larve. Kesa za sparivanje nastala je
kao izvrat vagina, izduenog je oblika i vezana
jednim kanalom ductus receptaculi, a za nju
grandula receptaculi koja lui tenost za
odravanje sperme u ivotu.

Muki polni organ sastoji se od:

-

sjemenika (testes)

parnih sjemenovoda (vas deferens)

neparnih sjemenovoda (ductus ejaculatorius)

kopulacionog organa (penis)

Na parnim sjmenovodima mogu se nalaziti i
kesasta proirenja ili sjemene kese (vesicula
seminalis). Sjemenici kao i jajnici su parni i
izgraeni od veeg broja sjemeni cijevi.

17

GLODARI KAO TETOINE

Sitni glodari predstavljaju veoma znaajne tetoine. Prema podacima domaih autora
jedna poljska voluharica u toku jedne godine pojede vie od 7 kg hrane, a kopanjem svojih
hodnika i nagrizanjem podzemnih delova biljaka oteti jo 4 do 5 kg. U godinama najezde
poljskih mieva tete na parceli mogu iznositi i 100% naroito ako se ne preduzmu mere
suzbijanja. Poljski glodari su najopasniji u jesen i rano prolee kada svojim tetama mogu
izazvati presejavanje mladih useva ozimih formi strnih ita. Znaajne tete nanose i tokom
leta u periodu sazrevanja strnih ita. Od gajenih biljaka najvie stradaju lucerka , detelina i
strna ita.
Glodari su ivotinje obino malih dimenzija i tamnih boja. To su veoma oprezne
ivotinje, uz to vrlo hitre, tako da veoma brzo reaguju. Kod mnogih vrsta prednji udovi mogu
da poslue kao ruke pa ih stoga koriste za prihvatanje i dranje hrane. Jedna od glavnih
karakteristika glodara je svakako njihov ogroman biotiki potencijal. To su najplodniji sisari,
sa najveim brojem generacija u toku godine. enke su vrlo plodne i mogu da imaju duplu
matericu. Vie puta u toku godine enke daju mlade, koji su ve za dva do tri meseca polno
zreli i sposobni za oplodnju. Glodari spadaju u klasu Mammalia red Rodentia. U okviru ovog
reda posebno su znaajne dve familije Cricetidae i Muridae, sa predstavnicima koji su
najvee tetoine gajenih biljaka. U familiju Cricetidae spada hrak Cricetus cricetus.
Familija Muridae obuhvata razne vrste voluharica i mieva koje grupiemo u dve podfamilije
Microtinae i Murinae. Kratkorepi mievi, podfamilija Microtinae, imaju zdepasto telo,
iroku debelu glavu i zatupastu njuku. Ui su male i jedva primetne. Rep je kratak i duinom
ne prelazi treinu trupa. Vrsta koja nanosi najvee tete i koja se smatra za najtetniju menu
poljskim glodarima je Microtus arvalis poljska voluharica.
Dugorepi mievi, podfamilija Murinae, imaju izdueno telo, valjkastu njuku i velike
ui. Rep je dug koliko i telo. Najznaajnije tetoine useva iz ove podfamilije su mievi iz
roda Apodemus sa vrstama Apodemus agrarius prugasti poljski mi i Apodemus flavicolis
veliki polski mi.
Sitni glodari kao to su vrste Microtus arvalis poljska voluharica i mievi iz roda
Apodemus su velike tetoine poljoprivrednih useva. Moe se rei da su ove vrste stalno
prisutne na obradivim povrinama. Brojnost njihovih populacija znatno varira u zavisnosti od
vremenskih prilika. U godinama povoljnim za razvoj dolazi do prenamnoavanja i pravih
najezda. Tada u ogromnom broju pustoe useve. U pojedinim sluajevima u stanju su da
potpuno unite usev. Suzbijanje sitnih glodara na poljoprivrednim povrinama mora biti
sveobuhvatno i sistematsko. Potrebno je vriti suzbijanje i u godinama kada je brojnost
njihovih populacija mala prednost dati agrotehnikim merama borbe. Prilikom izvonenja
hemijskih mera borbe treba obuhvatiti velike povrine zemljita i voditi rauna o spreavanju
moguih trovanja divljai. Potujui navedene agrotehnike mere svodimo na minimum
mogunost masovne pojave tetnih glodara u usevima strnih ita. Iskustvo nas ui da
potujemo osnovna naela tehnolokog procesa proizvodnje penice. Potujui navedene
agrotehnike mere svodimo na minimum mogunost masovne pojave tetnih glodara. Na taj
nain izbegavamo dodatne i nepotrebne vanredne intervencije na parceli koje sasvim sigurno
poskupljuju i komplikuju tehnologiju proizvodnje. Neke od tih dodatnih intervencija kao
primena rodenticida, mogu veoma negativno da utiu na prirodno okruenje. Osim to
suzbijamo tetne glodare, upotrebom rodenticida poveavamo rizik od nenamernih trovanja
divljai i stoke. Takone unoenjem rodenticida u zemljite dodatno poveavamo ostatke
pesticida u zemljitu i zaganujemo ivotnu sredinu. U borbi protiv ovih prilino nezgodnih
tetoina prednost treba dati agrotehnikim merama borbe kako bi savesnim poslovanjem
titei usev zatitili i prirodu.

18

AGROEKOLOGIJA POLJSKIH GLODARA

Iako su ove vrste stalno prisutne na obradivim povrinama, brojnost njihovih
populacija znatno varira. Postoji izvesna periodika u kretanju masovnosti populacija. U
poetnom periodu su prisutni na obradivim povrinama u veoma malom broju i uglavnom se
nalaze u svojim prirodnim rezervatima aritima. Kada nastupi mija godina odnosno
godina sa povoljnim vremenskim prilikama za njihov razvoj, poinje nagli porast brojnosti
ovih vrsta. To su po pravilu godine sa toplom i dugom jeseni, suvom i blagom zimom i suvim
i toplim vremenom u rano prolee. Ukoliko tada ima dovoljno hrane na raspolaganju sasvim
sigurno dolazi do prenamnoavanja.
Napadnute parcele se lako poznaju po itavim oazama izgrienih i propalih biljica.
Mladi po pravilu ne odlaze daleko od roditeljskog legla, ve svoje kolonije zasnivaju u blizini
roditeljskih.Vremenom dolazi do smanjenja koliine raspoloive hrane, usled prevelike
brojnosti, pa nastaje gladovanje. Bez hrane njihov imunitet brzo slabi, u uslovima poveane
vlanosti stradaju od upale plua i drugih zaraznih bolesti. Zbog zajednikog naina ivota
bolest se brzo iri i dobija razmere epidemije. Tada dolazi do masovnih migracija prema
novim povrinama sa dovoljnom koliinom hrane. Kako su se iznenada pojavili, tako sada i
nestaju sa napadnutih parcela i prelaze na nove povrine.
Treba napomenuti da ove vrste apsolutno ne podnose vlagu. Kino i maglovito vreme
redukuje brojnost ovih vrsta do minimuma. Upravo zbog toga poljski glodari izbegavaju
zemljita sa visokim nivoom podzemnih voda. Zimi u uslovima jakih golomrazica lako
stradaju. Sneni pokriva im ne smeta, ak ih titi od hladnoe. Tokom zime sa snenim
pokrivaem su vrlo aktivni kada kopaju svoje kanale u snegu i oteuju mlade biljke. Velike
sue tokom letnjih meseci su izrazito nepovoljne za njih jer ometaju razvoj jajnih elija i tako
dovode do redukcije nataliteta.
Prirodni rezervati glodara, gde su stalno prisutni i opstaju u najnepovoljnijim
uslovima, su: panjaci, pustare, utrine, nasipi. Akumulaciona zemljita, gde nalaze optimalne
uslove za razvoj i gde postiu maksimalnu brojnost su obradive povrine pod neokopavinama
strna ita, lucerka, detelina.
Okopavine po pravilu izbegavaju i vrlo retko na njima dostiu znaajniju brojnost
populacija.
Prirodni neprijatelji imaju znaajnu ulogu u smanjenju brojnosti sitnih glodara. To su
ptice grabljivice, none sova ulovi 10 do 15 mieva za jednu no, i dnevne miar. Lasice,
rovice i lisice ih redovno love, ak zalaze u njihove jazbine. Jedna lisica dnevno ulovi 30 do
40 mieva.

19

SITNI GLODARI U USEVU PENICE

Strna ita, pored lucerke i deteline, spadaju u grupu useva koji omoguavaju
optimalne uslove za ivot sitnih poljskih glodara. Posebno su ugroene i izloene estim
napadima ozime forme strnih ita. Kritian period je od nicanja pa sve do klasanja strnih ita.
To je vremenski dosta dugo razdoblje i upravo se veina hemijskih mera za suzbijanje glodara
u itima provodi u ovom periodu kraj jeseni i poetak prolea. Za sitne glodare koji ne
padaju u zimski san penica je vrlo vana komponenta u njihovoj ishrani. U toku zimskog
perioda osim ozimih formi strnih ita i lucerita, koja predstavljaju siguran izvor hrane, druge
pristupane hrane skoro da i nema. Tako su mievi i voluharice u periodu mirovanja
vegetacije upueni samo na ove dve biljne vrste i sasvim je logino da su najvea oteenja u
strnim itima upravo u ovom periodu. Poznati su primeri da su poljski mievi u godinama
najezde prosto unitili itave useve izazivajui 100% -nu tetu. Strna ita pruaju i druge
povoljnosti za nesmetan razvoj glodara.
Gustina sklopa useva penice onemoguava izvonenje pojedinih agrotehnikih
operacija u toku vegetacije. Na taj nain podzemni hodnici glodara ostaju poteneni od
unitavanja. Poznato je da kultiviranje i drljanje unitavaju kanale pa i usmruju jedinke u
njima. Preivele jedinke po pravilu naputaju ovakve terene. Gustina sklopa i visina useva
penice sitnim glodarima slui i kao odlian zaklon od prirodnih neprijatelja, naroito ptica
grabljivica. Jo jedna povoljnost za ove tetoine predstavlja situacija kada tokom etve done
do znaajnijeg osipanja zrna. Tada se uveava koliina raspoloive hrane to esto privue i
glodare sa susednih parcela. Tek se obradom zemljita i pripremom za naredni usev ovakvi
optimalni uslovi za poljske mieve i voluharice prekidaju dolazi do unitavanja znaajnog
dela populacije, a preivele jedinke su primorane na migraciju sa ove parcele.
SUZBIJANJE TETNIH GLODARA U STRNIM ITIMA

Suzbijanje glodara je vrlo sloen zadatak. Pojedinana tretiranja parcela ne mogu dati
zadovoljavajue rezultate. Poljski mievi i voluharice su veoma migratorne vrste, i kada na
jednom terenu ostanu bez hrane naputaju ga i prelaze na nove povrine. Tako u sluaju
masovnih pojava ovih vrsta tretiranje jedne parcele nije dovoljno jer, i pored toga to
hemijskim merama redukujemo njihovu brojnost na datoj parceli, preivele jedinke e
migrirati na druge parcele. Samo sveobuhvatne akcije, koje podrazumevaju suzbijanje glodara
na veim povrinama mogu dati pozitivne rezultate. Isto tako, veoma je bitno da se pri
suzbijanju ne eka najezda mieva i voluharica ve da se suzbijanje obavlja sistemski svake
godine.
Agrotehnike mere znaajno utiu na smanjenje brojnosti i gustine populacija ovih
vrsta. Od
velikog su znaaja blagovremena etva strnih ita sa to manje osipanja zrna,
zaoravanje strnita, unitavanje korova, duboko oranje. Hemijske mere borbe podrazumevaju
primenu rodenticida. Aktivne materije koje se najee upotrebljavaju su: brodifakum,
bromadiolon, cinkfosfid, kumatetralil, flokumafen, hlorofacinon, holekalciferol, natrijum
selenit, varfarin. Tretiranje postavljanje mamaka se obavlja u jesen i prolee. Mamci se
postavljaju u jame i prekriju sa zemljom.

20

Ptice

Ptice koje se hrane insketima sklone su da hvataju pele. Neke vrste ptica to ine
redovno a druge kada je malo drugih izvora hrane. Od svih ptica, najopasnija je pelarica.
Ona na leima ima perje zagasito-smee boje; glava trbuh i rep su joj plavozeleni a pod
vratom je zlatno uta. Nadlijee pelinjak i hvata pele koje se vraaju iz pae u konicu. Vrlo
esto leti u jatu, tako da se mogu vidjeti rasporeene po liniji leta pela kako masovno
unitavaju pele. Jedna ptica je u stanju za kratko vrijeme da potamani 150 do 200 pela.
Pelarica je posebno opasna kada odgaja mlade, jer joj je za mlade neohodno mnogo hrane.
Da bi sprijeili vee tete od pelarica, one se mogu ubijati iz lovake puke ili ih
poplaiti pucnjevima. Poto se ove vrste ptica gnijezde u strmim rijenim obalama ili lesnim
strminama, preporuuje se zatvaranje hodnika koji vode u gnijezdo u vrijeme gnijeenja
pelarice. Krpa natopljena ugljendisulfidom, ako se ugura kroz hodnik, pa se zatim nabije
zemljom, sigurno e dovesti do unitenja ove tetoine pela.
U toku zime detli moe nanijeti velike tete pelinjim drutvima zato to je sklon da
svojim jakim kljunom probija zid konice, to uzrokuje ne samo oteenje konice ve i teko
uznemirenje pelinjeg drutva. To moe dovesti do gubitka ako je spoljna temperatura niska.
Sjenica, omanja ptica, takoe je veoma aktivna u toku zime na letu konice, gdje hvata
pele koje pokuavaju da izlete napolje.
Prema veini ptica ovjek osjea naklonost i vjeruje da mu one uzvraaju prijateljstvo.
Ali. im se spomene vrana, ovjekovo ponaanje se mijenja. Ratari postavljaju straila" da bi
se oslobodili tih ptica i otjerali ih to dalje od svojih posjeda.
Premda vrane pomau ovjeku kao sakupljai otpadaka, ipak se one tretiraju kao tetoine.
Ponaaju se kao najvjetiji kradljivci. Ne samo da kradu jaja iz gnijezda ostalih ptica, ve
esto odnose i njihove mlade! U svojim osvajakim pohodima napadaju ak i kokoinjce,
traei kokoja jaja, ali e otuda izletjeti i s tek izleglim piliima u kljunu, ako ih se samo
doepaju. A najvee pritube dolaze protiv vrana zbog teta to ih nanose prinosima itarica,
jer kupe posija ne plodove i unitavaju sjemenje itarica. Poto ima vie vrsta vrana, ni
njihova tetnost ni koristan uinak nisu od podjednake vanosti. Crna vrana je dugaka
najvie pedesetak centimetara; crne je boje, ak su joj i noge i kljun crni. To je izrazito
sposobna ptica jakih krila, a svoj otar kljun moe upotrijebiti u razne svrhe. Tek joj vrlo
izraen, kako smo ve napomenuli, i jede sve vrste voa, sjemenja, ptijih jaja, kukce, ak i
svjee meso koje si priskrbljuje ubijanjem drugih ivotinja. Poto se mogu prehranjivati i
ivjeti od svakakve i raznolike hrane, vrane nemaju nikakvu potrebu, kao druge ptice-selice,
da sele, mada se iz nekih hladnijih predjela neke vrane sele prema jugu za vrijeme zimskih
dana.
Vrane imaju dostatno razvijen vid i sluh. Obino lete u jatima, veim ili manjim, jer tako
mnogo lake otkriju opasnost nego to to moe samo jedna ptica. Dri se da su vrane vrlo
otroumne, ali ih ovjek ipak svojim lukavstvom esto nadmudri. Vrane su vrlo odane svojim
mladima. Stoga e, ako se podraava hrapavi glas mladuneta, vrana esto doletjeti sasvim
21

blizu. Ponekad e hrabro napasti jastrebe ili sove kao svoje stalne neprijatelje, pa se stoga
preparirane ili punjene sove i jastrebi upotrebljavaju kao mamac da privuku vrane.
Sive vrane se pare u rano proljee, kad obino grade gnijezda u kronjama drvea. U to doba
se jata raspadaju. Ali, im mladunad bude sposobna letjeti, vrane se iznova skupljaju u
zajednice, u obliku jata. Za zimskih dana, sva mogua jata vrana s vrlo irokog podruja
imajti obiaj sakupiti se na jednom mjestu. Izjutra odlaze u potragu za hranom, a naveer se
iznova
vraaju
da
skupno
spavaju.
U nas se broj vrana-graaca, koje se tako zimi skupe na zajedniko noite, penje
ponekad na mnogo tisua ptica! A nije rijedak sluaj da se broj gaaca stalno poveava, iako
se,
uz
goleme
napore,
ove
ptice
mahom
progone
i
unitavaju.
U doba najezde tetnih insekata, gaci, pa i ostale vrste vrana, ljudima ine velike usluge.

Zatita od ptica
Za zatitu od ptica pored klasine metode straila, koriste se razne metode ili sistemi,
uzimajui u obzir tehnologiju kao veliko pomagalo u zatiti od ptica u ulozi tetoina u
poljoprivrednom smislu, razni tehnoloki naini se koriste za takvo neto, kao to moemo
navesti nekoliko sljedeih naina:
Mrea za zatitu od ptica je mehanika zatita od svih vrsta ptica. Mrea se koristi za
zatitu balkona, loa, nadstrenica, prozora, klima komora, bata, drvea i dr. Mrea je jako
diskretna i gotovo neprimetna kada se postavi. Mrea je napravljena od 100% Polipropilena
(PP) koji je UV tretiran sa vekom trajanja od 7 godina.

Mrea za zatitu od ptica

Baloni straila je e uplaiti jata ptica, kojima smeta svetlucavost i neobian dizajn.
Straila imaju upadljive oi i velika usta koja podseaju na grabljivice. Klaenje i okretanje
straila prilikom najblaeg vetra simulira pticu predatora koja plai ptice.

22

Baloni straila

Mega Blaster PRO je najmoniji zvuni rasteriva ptica, koristi uznemiravajue

zvuke ptica grabljivica i ranjenih ptica da stvori zonu opasnosti na podruju koje se eli zatiti
od ptica. Aparat je vodootporan i namenjen je za spoljnu upotrebu. Pokriva ogromnu povrinu
od oko 12 hektara. Izlazna jaina zvuka je oko 125 db.

Pu
Gastropoda
Opti opis
Puevi (Gastropoda) su najbrojnija klasa mekuaca sa oko 45.000 vrsta. Postoji oko
30.000 savremenih vrsta, kao i oko 15.000 izumrlih. Danas su puevi prisutni u skoro svim
tipovima stanita i ekosistema (i vodenim i suvozemnim), i ako se ovaj podatak uzme u obzir
mogu se s punim pravom nazvati najuspenijom klasom mekuaca. ivotni vek pueva je oko
2-3 godine, ali kada se on izlee potrebno mu je dve godine da bi postao odrastao i da bi imao
seksualnu zrelost. Poznati predstavnici ove klase su:

Vinogradski puevi (Helix pomatia)

Puevi golai (Limax)

uti ivinjak (Cepaea hortensis)

23

Vinogradski puevi (Helix pomatia)

Vinogradski pu (Helix pomatia) je iroko rasprostranjen. Ljuska je uglavnom

sfernoga oblika, sa kratkom i tankom spiralnom "nabornom" povrinom. Veina je braon ili
ute boje. Zadebljanje usne, odnosno usnog otvora je bele boje. Visina koljke je oko 25-35
milimetara, a irina je oko 25-40 milimetara. Sastoji se iz tri dela:

Glava

Stopalo

Ljutura

Pu gola (Limax maximus) je rasprostranjen manje nego batenski pu. Naziva se

gola, jer nema ljuturu. Ova vrsta poznata je jo i pod imenom Leopard eton. Boja je svetlo
siva ili sivkasto-braon sa tamnijim pegama(mrljama), mrlje su razliitoga oblika i veliina.
Veliina odrasle jedinke iznosi oko 10-20 centimetara.
Bledih usana pu (Cepaea hortensis) je rasprostranjen u Srednjoj Evropi, Centralnoj i
Zapadnoj Evropi.
Rasprostranjenost
Puevi se skoro uvek nalaze u blizini ljudskih naselja-uglavnom u travnjaku, bati,
podrumima ili na drugim vlanim mestima.
Vinogradski pu
Ovaj pu je uglavnom noni, ali se pojavljuje i danju posle kie. Provodi dan veinom
u grupama, ispod kamenja i drugih objekata. On esto naseljava dine i ume. Vinogradskog
pua ima u delovima Zapadne i June Evrope, Mediteranu, Severne Afrike, Male Azije i u
nekim oblastima Sjedinjenih Amerikih Drava.
Pu gola
Obino su najbrojniji u jesen. Preko leta, usled smanjenja vlanosti u vazduhu, padaju
u letnji san-estivaciju. Ako su sue dugotrajne, moe doi do uginua. U toku zime se povlae
u zemlju, ukoliko je hladnije, utoliko idu dublje. Najpovoljnija temperatura za pueve golae
je oko 12-22 stepena Celzijusa. Pua golaa ima u Zapadnoj i Juznoj Evropi, Mediteranu, u
delu Zapadne Afrike, u Velikoj Britaniji.
Bledih usana pu
Najbrojniji su u vreme vlanosti i sua. ivi u umama, grmlju, stenama i na zidovima.
Stanite ovog pua je Centralna i Zapadna Evropa ali ima ga i u Junoj Evropi.
Graa
Vinogradski pu
24

Na telu pueva jasno se razlikuju svi telesni regioni. Evoluciju pueva i njihovu
sadanju anatomiju karakteriu etiri velike promene:

Postanak glave

Dorzoventralno izduivanje tela

Preoblikovanje ljuture

Torzija

Glava pua je jasno odvojena od stopala i na njoj se nalaze:

Usni otvor

Oi

Jedan ili dva para pipaka (tentakula)

Stopalo i ljutura su pretrpeli proces spiralnog uvijanja (torzija) usled ega su puevi
izgubili bilateralnu simetriju. Stopalo je muskulozni lokomotorni deo tela pueva i
omoguava razliite vidove kretanja - od puzanja do plivanja. Zadebljali zadnji deo stopalaoperkulum, slui za zatvaranje otvora ljuture prilikom uvlaenja stopala u nju. Digestivni
sistem kod pueva poinje ustima u kojima se nalazi radula (koja je svojom graom
prilagoena tipu ishrane).

Postoji jedna velika akcesorna lezda-hepatopankreas koja vri funkcije i jetre i

pankreasa. Sluz je bezbojna. Krvni sistem je otvorenog tipa. Srce se sastoji od pretkomore i
komore. Respiratorni organi kod pueva su plua. Platana duplja ima ulogu respiratorne
duplje kod svih pueva. Nervni sistem je ganglionaran, sa ganglijama rasporeenim po celom
telu.
Pu gola
Duina tela odrasloga pua ove vrste je oko 10-20 centimetara. Vei deo tela je
zaobljen. Boja tela pua je svetlo siva, jasen boje, ponekad braonkaste ili ukasto-bele boje.
Na telu ima pege crne boje. Jedino je stopalo ukasto-pepeljaste boje. Tentacele (izdueni
fleksibilni organi) su veoma duge i tanke. Reproduktivna pora je blizu gornjeg desnog pipka.
tit je duguljast, oko jedne treine ukupne duine pua. Sluz je bezbojna i nije mnogo
lepljiva. Ljuska se smanjuje i povlai se prema unutranjosti sve do tita. Digestivni sistem
25

sastoji se od est creva, etiri su graena u jetri i dva vise slobodno u telesnoj upljini. Nervni
sistem je ganglionaran.
Bledih usana pu
Bledih usana pu je vrlo mali pu, ljuske su obino oko 2 centimetra. Ovaj pu je belo
ili ute boje sa crnim prugama. Prepoznatljivi su po svome belome usnom otvoru.

Razmnoavanje
Puevi su i muko i ensko. Dakle mogu da proizvode i spermu i jaja u isto vreme. To
znai da su puevi hermafroditi. U vreme parenja (poetkom leta) dva pua jedan u drugog
ispaljuju tzv. ljubavne strelice, funkcija koja nije u potpunosti razjanjena. To parenje i nije
parenje u klasinom smislu, ve predstavlja svojevrsnu izmenu genetike informacije izmeu
jedinki to je vrlo vano za ouvanje genetike varijabilnosti vrste. Nakon takvog "parenja",
obe jedinke su u stanju poloiti jajaca. Minimalno mogu da poloe 50 jaja. Jaja mogu da
polau i do est puta godinje. Oni ce se neverovatnom brzom mnoiti ali je potrebno neko
vreme, oko dve godine, da bi postali odrasli.
Ishrana
Vinogradski pu
Ovi puevi se hrane biljem. Mada moemo im dati bilo koje voe ili povre, poto oni
imaju u ustima, nalik na mirglu papir, zube. Naravno mi te zube ne moemo videti ali oni
tako jedu. Imaju na hiljade sitnih zuba na traku jezika. Oni e jesti i alge, mada veina jedu
povre i drugo bilje.
Pu gola
Ove vrste pueva se hrane sveim biljem (i korovom i skoro svim povrem) kao i
biljkama u stanju raspadanja, gljivama, izmetom preivara, uginulim malim ivotinjama,
glistama. Najvie napadaju mlado bilje.
Bledih usana pu
Ova vrsta pua se hrani biljem.
Neprijatelji
Puevi imaju mnogo neprijatelja kao to su: zmije, kornjae, abe, ptice, ivina,
guteri.
Znaaj
Puevi su kao hrana mesojedima, organizmima veoma znaajna karika u lancu
ishrane. Ponegde se koriste i u ljudskoj ishrani i sa tim ciljem gaje heliokultura. Neke vrste
golaa su vani opraivai biljaka. itave ljuture, su se u Okeaniji koristili kao sredstvo
26

plaanja. Od samih poetaka ljudske umetnosti, inspiracija za mnogobrojne ornamente je

pronaena u ljuturama pueva, a i sam motiv pua je cenjen i est u rimskim mozaicima.
Puevi u umetnosti esto predstavljaju i simbol nekog sporog dogaaja, ili sporog donoenja
odluka. Koristi se i u tradicionalnoj medicini, na primer, supa od sluzi je koriena za leenje
upalu grla.

teta
Veina poljoprivrednika smatra pueve tetnim usled njihove ishrane batenskim
biljem.

Uzgoj
Vinogradski
On se prerauje industrijski. Meso mu je ilavo, potrebno je ukupno tri kuvanja u
trajanju od dva sata, sterilisanje kuica, pa se time bave fabrike u Grkoj i Turskoj, koje
finalne proizvode (konzerve, tegle i druge oblike proizvoda) plasiraju na trite Evrope i
sveta. iv vinogradarski pu kupuje se samo u Italiji u vreme boinih i novogodinjih
praznika. Tada se na pijacama i u prodavnicama nudi operkulirani vinogradarski pu.
Godinja potronja operkuliranog vinogradarskog pua u Italiji prema podacima
Meunarodnog instituta za gajenje pueva iz Keraska iznosi 130 - 150 tona.
Pu gola
Da bi smo ih uzgojili, potrebno je treinu ovee tegle (ili manji akvarijum) ispuniti
zemljom i naseliti je "populacijom" od minimalno 50 zrelih pueva. Oni e se neverovatno
brzo mnoiti, ali nee tako brzo doi do svog telesnog maksimuma. Otvor tegle treba zatvoriti
gustom mreicom ili tkaninom. Prehrana im nije problem, bilje ne mora biti ni svee
svakodnevno, ali ono o emu se najvie mora voditi rauna je da njihova mala kolonija bude
svakodnevno vlana (ne sme se i preterat pa napravit poplavu). Drati ih na tamnom mestu
prosene temperature od 12-22 stepena Celzijusa.
Vrste
Najee vrste pua golaa su:

Veliki uti gola (Limax flavus)

Mali sivi gola (Deroceras reticulatum)

Mali crni gola (Deroceras laeve)

27

Crveni gola (Arionidae rufus)

Veliki gola (Arionidae ater)

Kako unititi pueve u bati

Puevi se najvie javljaju u vlanim podrujima i kinim periodima godine. S prolea

su najaktivniji. Razmnoavaju se i razvijaju. Hrane imaju u izobilju, na je to vreme kada
prave najvee tete. S obzirom na to da se puevi hrane i na relativno niskoj temperaturi
(4C), oni svoj posao rade od ranog prolea. Valja obratiti panju, kada su biljke u poetnim
fazama razvoja i puevi ih vrlo lako mogu da unite.
Puevi napadaju biljke u svim fazama uzrasta, ali su najopasniji u fazi klijanja i
nicanja biljaka. Hrane se nenim, sonim tkivima velikog broja biljki: nabubrelim pupoljcima,
listom, stabljikom, plodovima, podzemnim korenasto krtolastim plodovima. Tako izazivaju
oteenja a mogu da unite i celu biljku. Uz direktne, nastaju i posredne tete, jer oteena
mesta naseljavaju patogeni mikro-organizmi, prouzrokovai truljenja.

Oteenja od pueva lako se prepoznaju no manjim ili veim perforacijama na listu,

udubljenjima na stabljikama i plodovima, sluzavom (sede-fastom) tragu i izuvijanom,
zelenkasto-mrkom izmetu.
Krupne vrste pueva uspeno se mogu prorediti sakupljanjem i mehanikim
unitavanjem.
Postoje i stanice koje otkupljuju pueve ali treba potovati propise o zatiti vinogradarskog i
sivog pua. Dok su ove vrste pueva jo u prvim fazama razvia, kao i inae, sitne vrste
pueva golaa, vrste iz roda Arion, vrlo teko se zapaaju, pa se mogu unititi pesticidima iz
grupe limacidi. Limacidi se veinom proizvode u obliku zatrovanih mamaca, koji se rasturaju
28

predvee, po povrini zemljita oko biljaka.

Samo biljke koje se uskoro nee brati, mogu se tretirati ovim preparatima da bi se unitili
puevi.

Zanimljiva i efikasna metoda za unitavanje pueva u bati

Na manjim povrinama povrtnjaka, jagodnjaka, cvetnjaka, staklenika, plastenika, te u
okunicama i cvetnim zasadima, uz stambene i druge objekte, prvenstveno protiv sitnih
pueva, vrlo uspeno se mogu primeniti lovne posude sa pivom.Lovne posude za privlaenje
pueva mogu biti stare konzerve ili plastine posude napunjene pivom koje se ukopaju u
zemlju, tako da im ivica bude u nivou zemljita.One privlae pueve koji u njih upadaju i
uginjavaju.

Zatita od pueva u plastenicima, staklenicima

Puevi u zatvorenom prostoru plastenicima i staklenicima mogu priciniti vrlo velike tete
na povrtarskim kulturama. Nazastupljeniji su u usevima koji se gaje gde su vlani tereni,
pored reka i potoka, pored oboda uma. Najtetniji su puevi golaci iz familija Arionidae i
Limacidae.
Telo im je izdueno i usko, bez spoljne ljuture, obavijeno samo sluzastim platom. Mogu biti
razlicite velicine i boje - sivi, crni, pepeljasti, crveni pu golac (sl.35.). Javljaju se preteno
na vlanim mestima. Dan provode u zaklonima, a hrane se pocetkom veceri i nocu. Njihovo
prisustvo se otkriva po svetlom tragu koji ostavljaju za sobom. Mnoe se preko celog leta.
enka polae i do 500 jaja iz kojih se za 20 dana pojavljuju novi mladi puevi. ivotni ciklus
traje od jedne do dve godine.
Suzbijanje:
Obavezna je primena preventivnih mera zatite,
Mehanicko uklanjanje sakupljanje i unitavanje pueva,
Mogu se koristiti i sredstva koja izazivaju brzu dehidrataciju sluzi na puevima - rasturanje
kreca, gipsa, stipse, pepela,zatim jaca doza Bordovske corbe oko samih biljaka odbijajuce
deluje na pueve. Medjutim, primena ovih sredstava u kiovitim godinama ne daje gotovo
nikakve rezultate.
Na puteve kretanja treba staviti mineralna djubriva, prepreke od bakarnih ili limenih ploca
sa otrim ivicama postavljene po ivicama leja, plastenika ili staklenika,
Primena hranidbenih mamaka za privlacenje pueva (stare konzerve napunjene pivom se
ukopaju u zemlju, tako da im ivica bude u nivou zemljita, privlace pueve koje u njih
upadaju i uginjavaju),
Postavljanje tanke ice oko parcele ili objekta povezane sa slabom strujom sprecava
29

pojavu pueva u usevu povrca, - Primena preparata - limacida ili moluskocida Arion (5 gr
peleta po 1m2, Gardene (5 gr peleta po 1 m2, Puomor palete, Mesurol granulat (30-50
gr/m2). Nakon toga 20 dana ne obradjivati zemljite. Tretiranje vriti u popodnevnim satima i
ne dozvoliti da preparat padne na tretiranu biljku. Rasturanje preparata treba izvoditi izmedju
redova.

GRINJE
Budui da grinje imaju veliki znaaj u razliitim antropogeno uslovljenim
ekosistemima sa aspekta direktne ili indirektne tetnosti ili korisne uloge kao prirodni
neprijatelji tetoina, one su i kod nas bile predmet prouavanja sumiranih u nekoliko
preglednih radova i slinih publikacija.
Imajui u vidu da se i u naoj zemlji, pored jo uvek dominirajue konvencionalne
poljoprivrede, primenjuju sve vie i novi pravci odrive i organske poljoprivrede cilj ovog
preglednog rada je da ukae na znaaj i istakne:
najvanije tetne vrste grinja koje se sreu u agroekosistemima i urbanoj hortikulturi
u svetu, a posebno u evropskim zemljama, zemljama u okruenju i u Srbiji danas, sa
naglaskom na vrste koje su u poslednje vreme postale problem u biljnoj proizvodnji;
karantinske i invazivne vrste grinja;
inovativne pristupe prouavanju grinja;
mogunosti suzbijanja tetnih grinja (aktuelno suzbijanje akaricidima, bioloka
kontrola, rezistentnost gajenih biljaka na grinje, integracija hemijskih, biolokih i drugih mera
suzbijanja).

NAJZNAAJNIJE VRSTE GRINJA U AGROEKOSISTEMIMA I

URBANOJ HORTIKULTURI
Ekonomski znaajne vrste
Fitofagne grinje sreu se, kao to je poznato, meu grinjama pauinarima
(Tetranychidae), pljosnatim grinjama (Tenuipalpidae), galiformnim i rastim grinjama
(Eriophyoidae), tarzonemidama (Tarsonemidae) i akaridama (Acaridae). Veina tetnih vrsta
je iroko rasprostranjena, ali neke su ekonomski znaajnije od ostalih i ispoljavaju razliitu
tetnost u zavisnosti od specifinosti agroekosistema u razliitim klimatskim podrujima,
kada su u pitanju biljne vrste gajene u otvorenom polju.
U zasadima voaka je redovno prisutno oko 20 vrsta eriofida. Raste grinje jabuastih
i kotiavih voaka, eriofida lista maline, ploda kupine i galiformna eriofida pupoljka leske su
vrste koje se istiu kao tetoine u komercijalnim zasadima, dok se ostale pobrojane vrste
ee sreu u zaputenim zasadima.

30

Kolonija Polyphagotarsonemus latus (Banks)

P. latus: simptomi na paprici.

Ova vrsta napada biljke iz preko 60 familija (Gerson, 1992), a naroito je znaajna u
zatienom prostoru kao tetoina paradajza, plavog patlidana, paprike (Slike 2, 3 i 4) i
ukrasnih biljaka. Mlade biljke menjaju boju i zakrljavaju, esto su sjajne, krte i iskrivljene.
Cvetovi su deformisani, a neotvoreni pupoljci mogu da opadnu, a jako infestirane biljke mogu
da uginu. U mediteranskim zemljama je postala znaajna teto- ina citrusa (Tsolakis i sar.,
1998), u nekim dravama SAD, kao npr. u Junoj Karolini, lubenica (Kousik i sar., 2007), a u
Brazilu je primeeno da izaziva oteenja na vinovoj lozi (Monteiro, 1994). U Srbiji (Injac i
Bursa, 2005) i Crnoj Gori (Hrni, lini kontakt) registrovana je u poslednje vrema kao
znaajna tetoina paprike.

31

Grinje na pinatu..

simptomi na lukovicama...

Pored polifagnih vrsta grinja pauinara, T. turkestani i T. urticae, koje su tetoine

zeljastih biljaka, povra, lekovitih biljaka, jagoda, cvea u otvorenom polju, na paradajzu se
kao posebno ekonomski vana isti- e rasta grinja paradajza, Aculus lycopersici. iroko je
rasprostranjena vrsta i sree se u svim predelima gde se gaji paradajz. Ova vrsta je jedna od
kljunih tetoina paradajza, mada su na listi biljaka domaina i tomatilo, krompir, plavi
patlid- an, duvan, petunija, paprika, razliite vrste korova iz fam. Solanaceae, ali takoe i
divlja ribizla, divlji ogrozd, kupina. Jedna je od reih vrsta eriofida koja nije
visokospecijalizovana za odreenog doma-ina.Hrani se svim zelenim delovima biljke
domaina. Rani simptomi se karakteriu srebrnastim nalijem donjih listova, posle ega ti
listovi i stabljika gube dlakavost, postaju pranjavo smee boje, a ponekad i pucaju. Simptomi
su slini simptomima tropske tarzonemide i tripsa. Daje vie generacija godinje, a na
temperaturi od 25C populacija se udvostrui za tri dana. Sa promenom klime i
intenziviranjem proizvodnje paradajza u zatienom prostoru i u polju oekuje se da e i u naoj zemlji postati bitna tetoina ove vane biljne vrste.
Odnedavno je i kod nas kao tetoina spanaa uoena vrsta T. similis (Slika 5) koja
naseljava zemljite u staklenicima, ulazi u pupoljke spanaa i hrani se mladim liem (Injac i
Bursa, lini kontakt). Ova vrsta je postala znaajna tetoina spanaa u zatienom prostoru.
Sa poveanjem njene brojnosti u organskom supstratu dolazi do invazije grinja ka pupoljcima
gde se hrane mladim listovima, a na oteenom liu se pojavljuju rupice i druge deformacije.
32

MOGUNOSTI SUZBIJANJA TETNIH GRINJA

Primena razliitih hemijskih supstanci bila je i ostala dominantan nain suzbijanja
populacija tetnih grinja u proizvodnji poljoprivrednog i ukrasnog bilja. Dvadesetih godina
prolog veka, sumpor je bio jedino jedinjenje koje se povremeno koristilo za suzbijanje
fitofagnih grinja, sekundarnih tetoina na koje se ne obraa posebna panja.
Zbog malih dimenzija i kratkog ivotnog ciklusa, P. latus, P. pallidus i druge
tarzonemide se esto detektuju tek kad njihova brojnost pree prag tetnosti. Hemijsko
suzbijanje vrste P. pallidus dodatno oteava i injenica da je relativno dobro zatiena u
pupoljcima i drugim skrovitim mestima na biljkama domainima.

Sl. 2. Pauk se najlake pronae na najstarijim listovima sa donje strane (potrebna lupa)

Sl. 3. tete od pauka potraite na najstarijim listovima na kojima se vide oteenja u obliku
bijelih tokica

Ako uzmemo u obzir voe , tetnik se suzbija samo ako pree kritini prag tetnosti
(2-3 pauka na 30 do 40% listova). Najbolje rjeenje za suzbijanje crvenog vonog pauka
je Vertimeckoji se koristi u kombinaciji sa okvaivaima Etalfix pro. Prskanje treba obaviti
u ranim jutarnjim ili veernjim satima sa poveanim utrokom vode.
33

Dok za povre, u zatitu se kree kad se primijete prve tokice na gornjoj strani lista i
pauci na naliju. Za suzbijanje koprivine grinje najbolji izbor je Vertimec 018 EC uz dodatak
okvaivaa Etalfix pro. Vertimec je veoma uikovit na pauka, ali ima odlino djelovanje na
minere, tripsa i neke moljce.Karenca u veini povrtnih kultura je svega 3 - 7 dana. Sve ove
osobine Vertimecu daju veliku prednost u odnosu na druge pripravke koji se koriste za pauka.
Najbolja kombinacija za suzbijanje pauka i tripsa:
Vertimec
6,0 8,0 ml u 10 l
(0,6 1,25 l/ha)

Etalfix pro
2,0 5,0 ml u 10 l
(0,10 - 0,25 l/ha)

LITERATURA
[1] Kolektiv autora pod rukovodstvom dr. Pavla Vukasovia (1967): tetoine u
biljnoj proizvodnji II specijalni deo
[2] M. Vuka, S. Stamenkovi, P.Vuka (1995): tetni glodari na strnim itima i
njihovo suzbijanje
[3] R. Ratajac, D. Rajkovi (1999): Pojava i suzbijanje glodara u nekim lokalitetima
Vojvodine
[4] R. Ratajac (1995): Zoologija za studente poljoprivrednog fakulteta
[5] R. Jevti, Z. Jerkovi, S. Stamenkovi, G. Malida (2001): Bolesti tetoine i
korovi kao ograniavajui faktor u
proizvodnji ita
[6] Radmila Petanovi1, Dejan Mari2 i Biljana Vidovi1 1Univerzitet u Beogradu,
Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, 11080 Beograd, Srbija (rpetanov@agrif.bg.ac.rs)
2Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Banatska 31b, 11080 Beograd, Srbija

34