PRAVILNIK

O POSTUPKU, NAINU VREDNOVANJA I

KVANTITATIVNOM ISKAZIVANJU
NAUNOISTRAIVAKIH REZULTATA ISTRAIVAA
("Sl. glasnik RS", br. 24/2016)

I OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Ovim pravilnikom blie se ureuje postupak sticanja naunih i istraivakih zvanja, postupak
reizbora u zvanje, kao i nain vrednovanja kvaliteta naunih rezultata, i kvantitativnog
iskazivanja naunoistraivakih rezultata istraivaa.

lan 2
Pravo na sticanje naunih, odnosno istraivakih zvanja kao i na reizbor u zvanje imaju sva lica
koja ispunjavaju uslove propisane zakonom kojim se ureuje naunoistraivaka delatnost (u
daljem tekstu: Zakon) i ovim pravilnikom, kao i nastavnici i saradnici visokokolskih ustanova.

lan 3
Odluku o sticanju naunog zvanja, odnosno odluku o reizboru u nauno zvanje, donosi Komisija
za sticanje naunih zvanja, u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom.
Sastavni deo ovog pravilnika ine:
1) Elementi za kvalitativnu ocenu naunog doprinosa kandidata - Prilog 1;
2) Razvrstavanje i nain navoenja naunoistraivakih rezultata - Prilog 2;
3) Vrsta i kvantifikacija individualnih naunoistraivakih rezultata - Prilog 3;
4) Minimalni kvantitativni zahtevi potrebni za sticanje pojedinanih naunih zvanja odnosno za
reizbor u nauno zvanje - Prilog 4;
5) Nacrt rezimea i elektronska verzija rezimea, odnosno saetog izvetaja o kandidatu - Prilog
5.
Komisija za sticanje naunih zvanja donosi odluku o sticanju naunih zvanja, odnosno odluku o
reizboru u nauno zvanje, nakon pribavljenog miljenja odgovarajueg matinog naunog
odbora.

Kriterijumi prema kojima Komisija za sticanje naunih zvanja vri izbore mogu se menjati na
zahtev ministarstva nadlenog za naunoistraivaku delatnost (u daljem tekstu: Ministarstvo)
najvie jednom godinje, u odgovarajuoj proceduri.
Prilozi iz stava 2. ovog lana odtampani su uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.

II ISTRAIVAKA I NAUNA ZVANJA ISTRAIVAA

Definicija istraivaa
lan 4
Poslove naunoistraivake delatnosti obavljaju lica koja ispunjavaju uslove propisane
Zakonom, kao i nastavnici i saradnici visokokolskih ustanova (u daljem tekstu: istraivai).

lan 5
Istraiva, u smislu Zakona, jeste lice sa najmanje visokom strunom spremom, odnosno sa
najmanje zavrenim osnovnim akademskim studijama, koje radi na naunoistraivakim i
razvojnim poslovima i koje je izabrano u zvanje, u skladu sa Zakonom.

lan 6
U zavisnosti od ostvarenih rezultata u naunoistraivakom radu, kandidat moe, u skladu sa
zakonom i ovim pravilnikom, stei istraivako zvanje: istraiva - pripravnik i istraiva saradnik i nauno zvanje: nauni saradnik, vii nauni saradnik i nauni savetnik.
Nauna zvanja su izborna i stiu se u postupku propisanim zakonom i ovim pravilnikom.

Istraivaka zvanja
lan 7
Zvanje istraiva - pripravnik stie kandidat koji ima zavren drugi stepen akademskih studija
koji mu omoguava upis na doktorske akademske studije, sa prosenom ocenom najmanje
osam (8) i ima upisane doktorske studije.

lan 8.
Zvanje istraiva - saradnik moe stei kandidat koji je u statusu studenta doktorskih
akademskih studija, koji ima prijavljenu temu doktorske disertacije, a koji je prethodne stepene
studija zavrio sa ukupnom prosenom ocenom najmanje osam (8), koji se bavi
naunoistraivakim radom i ima bar jedan objavljen recenziran nauni rad, a da ranije nije bio
biran u zvanje istraiva - saradnik.

Nauna zvanja
lan 9

Zvanje nauni saradnik moe stei kandidat koji ima akademski, odnosno nauni naziv doktora
nauka i objavljene i recenzirane naune radove i druge naunoistraivake rezultate saglasno
lanu 70. stav. 4. Zakona i kriterijumima datim u ovom pravilniku, a koji svojim ukupnim naunim
radom pokazuje osposobljenost za samostalan naunoistraivaki rad.
Rezultati koji su korieni za prethodni izbor u ovo zvanje ne mogu se koristiti ako doe do
naknadnog izbora a usled izgubljenog naunog zvanja nauni saradnik ili vii nauni saradnik.
Za izbor u nauno zvanje nauni saradnik vrednovae se rezultati iz prethodnog petogodinjeg
perioda.

lan 10
Zvanje vii nauni saradnik moe stei kandidat koji ima akademski, odnosno nauni naziv
doktora nauka i objavljene i recenzirane naune radove i druge naunoistraivake rezultate
saglasno lanu 70. stav 5. Zakona i kriterijumima datim u ovom pravilniku, a koji ukupnim
naunim radom i kvalitetom naunoistraivakog rada doprinosi razvoju odgovarajue naune
oblasti.

lan 11
Zvanje nauni savetnik moe stei kandidat koji ima nauni naziv doktora nauka i objavljene i
recenzirane naune radove i druge naunoistraivake rezultate saglasno lanu 70. stav 6.
Zakona i kriterijumima datim u ovom pravilniku, a koji je kvalitetom naunoistraivakog rada
ostvario znaajan doprinos u razvoju odgovarajue naune oblasti.

III POSTUPAK IZBORA U ISTRAIVAKA I NAUNA ZVANJA

Pravo podnoenja zahteva za sticanje istraivakih i naunih zvanja
lan 12
Svako lice koje smatra da ispunjava uslove propisane zakonom moe podneti zahtev
naunoistraivakoj organizaciji koja ima kompetentno nauno, odnosno nastavno-nauno vee
za utvrivanje predloga za sticanje naunog ili istraivakog zvanja, a istraivai zaposleni u
institutu ili na fakultetu zahtev podnose iskljuivo tom institutu ili fakultetu. Izuzetno, istraiva
moe podneti zahtev i drugom institutu, odnosno fakultetu, ako institut, odnosno fakultet gde je
istraiva zaposlen nema kompetentno nauno, odnosno nastavno-nauno vee za oblast
kandidata, uz obrazloeno miljenje naunog, odnosno nastavno-naunog vea instituta ili
fakulteta gde je istraiva zaposlen.
Postupak za izbor u nauno, odnosno istraivako zvanje pokree i nauno vee u
naunoistraivakoj organizaciji u kojoj je kandidat za izbor u nauno zvanje zaposlen.
Postupak izbora u nauno, odnosno istraivako zvanje pokree se u roku od 30 dana od dana
podnoenja zahteva za izbor u nauno zvanje, u skladu sa zakonom.
Zahtev za sticanje naunog, odnosno istraivakog zvanja moe podneti i lice koje u momentu
podnoenja zahteva nije zaposleno u naunoistraivakoj organizaciji.

lan 13
Postupak za sticanje vieg naunog zvanja moe se, u skladu sa ovim pravilnikom, na
obrazloen zahtev naunoistraivake organizacije ili istraivaa, pokrenuti i pre zakonom
odreenog roka u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom.

Postupak izbora u istraivaka zvanja

lan 14
Radi sprovoenja postupka za sticanje istraivakih zvanja, nauno odnosno nastavno-nauno
vee naunoistraivake organizacije, povodom podnetog zahteva za sticanje istraivakog
zvanja pokree postupak za izbor tako to obrazuje komisiju od najmanje tri lana, koja imaju
nauno ili nastavno zvanje, kompetentnih za oblast nauke kojom se kandidat za sticanje
istraivakog zvanja bavi.
Komisija iz stava 1. ovog lana duna je da, u skladu sa zakonom, u roku od 30 dana od dana
obrazovanja naunom, odnosno nastavno-naunom veu podnese izvetaj o kandidatu.

lan 15
Izvetaj komisije sadri: ime i prezime kandidata za izbor u istraivako zvanje, podatke o
sadanjem i prethodnom zaposlenju, pregled strunog i naunog rada, ocenu strunog i
naunog rada kandidata za prethodni izborni period, ocenu o tome da li su ispunjeni uslovi za
sticanje istraivakog zvanja, kao i predlog naunom veu za odluivanje.
Izvetaj se podnosi naunom, odnosno nastavno-naunom veu koje je komisiju obrazovalo.
Izvetaj komisije uinie se dostupnim javnosti na nain utvren optim aktom
naunoistraivake organizacije, najmanje 30 dana pre donoenja odluke naunog, odnosno
nastavno-naunog vea.

lan 16
Odluku o izboru u zvanje istraiva - pripravnik, odnosno istraiva - saradnik donosi nauno,
odnosno nastavno-nauno vee naunoistraivake organizacije, veinom od ukupnog broja
svojih lanova u roku od 90 dana od dana kada je pokrenut postupak za izbor u odnosno
istraivako zvanje.

lan 17
Nain sticanja zvanja istraivaa sa visokom strunom spremom koji nisu izabrani u zvanja iz
lana 69. stav 1. Zakona, a koji rade na istraivako-razvojnim poslovima i imaju objavljene
naune i strune radove ili ostvarene rezultate u istraivako-razvojnom radu ili patentom
zatiene pronalaske, ureuje se optim aktom naunoistraivake organizacije, u skladu sa
zakonom.

Postupak izbora u nauna zvanja

lan 18
Radi sprovoenja postupka za sticanje naunog zvanja, nauno odnosno nastavno-nauno
vee naunoistraivake organizacije, prilikom pokretanja postupka za izbor u nauno zvanje,
obrazuje komisiju za ocenu ispunjenosti uslova za izbor u nauno zvanje od najmanje tri lana
koji imaju nauno ili nastavno zvanje, kompetentnih za oblast nauke kojom se kandidat za
sticanje naunog zvanja bavi. Najmanje jedan lan komisije mora biti iz druge
naunoistraivake organizacije.
lanovi komisije iz stava 1. ovog lana moraju biti u istom ili viem naunom zvanju u odnosu
na zvanje u koje se kandidat bira.
Komisija iz stava 1. ovog lana duna je da, u skladu sa zakonom u roku od 30 dana od dana
obrazovanja podnese naunom, odnosno nastavno-naunom veu izvetaj sa ocenom
ispunjenosti uslova za izbor u nauno zvanje.

lan 19
Ukoliko nauno vee ili nastavno-nauno vee naunoistraivake organizacije ne pokrene
postupak za izbor u nauno zvanje u zakonski predvienom roku ili donese negativnu odluku o
zahtevu za sticanje naunog zvanja, kandidat moe podneti zahtev drugoj kompetentnoj
naunoistraivakoj organizaciji ili Komisiji za sticanje naunih zvanja.
Komisija iz stava 1. ovog lana, razmatrajui zahtev kandidata i obrazloenu odluku
naunoistraivake organizacije u kojoj je kandidat zaposlen, daje preporuku o pokretanju
postupka u drugoj naunoistraivakoj organizaciji kompetentnoj za naunu oblast kojom se
kandidat bavi.

lan 20
Komisija za ocenu ispunjenosti uslova za izbor u nauno zvanje, obrazovana od strane
naunog, odnosno nastavno-naunog vea naunoistraivake organizacije, podnosi tom veu
izvetaj, koji sadri sledee elemente relevantne za ocenu kvaliteta naunoistraivakih
rezultata kandidata, u skladu sa kriterijumima utvrenim ovim pravilnikom i to:
1) ime i prezime kandidata za izbor u nauno zvanje, podatke o sadanjem i prethodnom
zaposlenju;
2) kompletnu kandidatovu bibliografiju sa potpunim referencama razvrstanim prema
kategorijama naunog rada (M koeficijenti), uz jasnu naznaku perioda za koji se kandidatov
nauni opus ocenjuje (kod izbora u via nauna zvanja, od sticanja prethodnog naunog
zvanja);
3) analizu radova koji kandidata kvalifikuju u predloeno nauno zvanje;
4) citiranost objavljenih radova kandidata;
5) ocenu samostalnosti kandidata uz detaljno obrazloenje;

6) sve vidove kandidatovog angaovanja u rukovoenju naunim radom, kvalitativne

pokazatelje kandidatovog naunog angamana i njegovog doprinosa unapreenju naunog i
obrazovnog rada u oblasti za koju se bira;
7) ocenu uspenosti rukovoenja naunim radom;
8) kvantitativnu ocenu kandidatovih naunih rezultata koja mora zadovoljiti minimalne uslove
date u posebnim tabelama za pojedine grupacije nauka (Prilog 4. pravilnika);
9) prikaz kandidatove delatnosti u obrazovanju i formiranju naunih kadrova;
10) zakljuak sa predlogom za odluivanje upuen nadlenom veu, sa naznakom originalnog
naunog doprinosa kandidataiz ire i ue naune oblasti (grane i discipline) iz koje kandidat
stie zvanje;
11) popunjen i potpisan rezime izvetaja satampanim imenom i naunim /nastavnim zvanjem
potpisnika, i nazivom i seditem institucije.
U postupku sticanja naunih zvanja vii nauni saradnik i nauni savetnik potrebno je da
izvetaj komisije sadri do pet najznaajnijih naunih ostvarenja u kojima je dominantan
doprinos kandidata u periodu od poslednjeg izbora u nauno zvanje.

lan 21
Izvetaj komisije iz lana 20. pravilnika uinie se dostupnim javnosti na nain utvren optim
aktom naunoistraivake organizacije najmanje 30 dana pre utvrivanja predloga naunog,
odnosno nastavno-naunog vea.

lan 22
Nauno, odnosno nastavno-nauno vee naunoistraivake organizacije koja utvruje predlog
za sticanje naunog zvanja, duno je da predlog o sticanju naunog zvanja utvrdi u roku od 90
dana od dana kada je na sednici naunog vea pokrenut postupak za izbor u nauno zvanje.

lan 23
Pravo da odluuju o predlogu za sticanje naunog zvanja imaju istraivai koji su u istom ili
viem naunom zvanju ili u ekvivalentnom nastavnom zvanju u odnosu na zvanje u koje se
kandidat bira.
Odluku o predlogu za izbor u nauno zvanje donosi nadleno vee veinom od ukupnog broja
lanova vea, koji imaju pravo da odluuju o izboru u nauno zvanje.
Broj lanova vea koji odluuju o predlogu za izbor u nauno zvanje ne moe biti manji od
sedam.

lan 24

Odluku o predlogu za izbor u nauno zvanje, sa odgovarajuom dokumentacijom, nauno,

odnosno nastavno-nauno vee naunoistraivake organizacije dostavlja odgovarajuem
matinom naunom odboru i Komisiji za sticanje naunih zvanja, uz sledeu dokumentaciju:
1) utvren predlog nadlenog vea za sticanje naunog zvanja kandidata;
2) izvod iz zapisnika sa sednice nadlenog vea, na kojoj je utvren predlog odluke za sticanje
naunog zvanja;
3) izvetaj komisije obrazovane radi sprovoenja postupka za sticanje naunog zvanja;
4) diplomu o steenom naunom stepenu doktora nauka ili uverenje o odbranjenoj doktorskoj
disertaciji (do promocije kandidata);
5) odluku o sticanju prethodnog naunog zvanja (kod izbora u vie nauno zvanje ili reizbora u
nauno zvanje);
6) dokaz da je izvetaj bio dostupan naunoj javnosti u roku predvienim Zakonom;
7) rezime izvetaja o kandidatu za sticanje naunog zvanja.
U sluaju da zahtev ne sadri kompletnu dokumentaciju, sekretar Komisije za sticanje naunih
zvanja pismeno obavetava podnosioca zahteva o nedostatku i zahteva dopunu dokumentacije
u roku od sedam dana od dana kada je podnosilac zahteva dobio pismeno obavetenje.
Ako podnosilac zahteva u postavljenom roku ne dopuni zahtev, odgovarajui matini nauni
odbor i Komisija za sticanje naunih zvanja donee odluku na osnovu podnete dokumentacije.

lan 25
Nadleni matini nauni odbor, u skladu sa svojim nadlenostima, duan je da dostavi Komisiji
za sticanje naunih zvanja miljenje o izboru u nauno zvanje kandidata u roku od 30dana od
dana prijema predloga odluke sa dokumentacijom, a Komisija je duna da donese odluku u roku
od 60 dana od dana prijema predloga odluke sa dokumentacijom.
Prilikom razmatranja zahteva za sticanje naunog zvanja, pored lanova Komisije za sticanje
naunih zvanja, u raspravi su duni da uestvuju i predsednik ili lan komisije koja je napisala
izvetaj o kandidatu, kao i predstavnik nadlenog matinog naunog odbora koji je u svojstvu
izvestioca dao miljenje o kandidatovom naunoistraivakom radu.
Za izbor u nauno zvanje nauni saradnik, uz obrazloenje, dovoljno je da prisustvuje jedan od
dva navedena uesnika.
Komisija zasticanje naunih zvanja donosi odluku o sticanju naunog zvanja veinom od
ukupnog broja lanova.

lan 26

Ako je kandidat nezadovoljan odlukom Komisije za sticanje naunih zvanja, u roku od 15 dana
po dobijanju odluke moe da podnese albu Nacionalnom savetu za nauni i tehnoloki razvoj.
Nacionalni savet za nauni i tehnoloki razvoj je duan da razmotri albu i u roku od 90 dana od
dana prijema albe donese konanu odluku koja moe biti ili odbijanje albe ili vraanje albe
Komisiji za sticanje naunih zvanja na ponovno razmatranje ili preinaenje odluke.
Ukoliko u ponovnom postupku Komisija za sticanje naunih zvanja po drugi put ne izabere
kandidata, njena odluka je konana.

lan 27
Izborom u nauno zvanje istraiva stie pravo upisa u Registar istraivaa, u skladu sa
Zakonom.

Ekvivalencija zvanja i izbor nastavnika u nauna zvanja

lan 28
U obavljanju poslova naunoistraivake delatnosti, zvanja utvrena zakonom kojim se ureuje
oblast visokog obrazovanja odgovaraju zvanjima utvrenim Zakonom i to: zvanje saradnik u
nastavi - zvanju istraiva - pripravnik; zvanje asistent - zvanju istraiva - saradnik; zvanje
docent - zvanju nauni saradnik; zvanje vanredni profesor - zvanju vii nauni saradnik i zvanje
redovni profesor - zvanju nauni savetnik.
Postupci za sticanje naunih zvanja istraivaa u nastavnim zvanjima (docenta, vanrednog
profesora i redovnog profesora) koji zasnivaju radni odnos u akreditovanom institutu, pokreu
se u roku od 60 dana od dana zasnivanja radnog odnosa na nain i pod uslovima predvienim
ovim pravilnikom.

Izbor docenta u nauna zvanja

lan 29
Istraiva u zvanju docenta koji se bira u nauno zvanje nauni saradnik, mora da ispunjava
uslove za sticanje naunog zvanja nauni saradnik propisane ovim pravilnikom.
Istraiva u zvanju docenta koji se bira u nauno zvanje vii nauni saradnik, mora da ispunjava
uslove za preskakanje naunog zvanja iz lana 33. st 1. i 2. ovog pravilnika.
Istraiva u zvanju docenta koji se bira u nauno zvanje nauni savetnik, mora da ispunjava
uslove za preskakanje naunog zvanja iz lana 33. st. 1. i 2. ovog pravilnika.

Izbor vanrednog profesora u nauna zvanja

lan 30
Istraiva u zvanju vanrednog profesora koji se bira u nauno zvanje nauni saradnik mora da
ispunjava uslove za sticanje naunog zvanja nauni saradnik propisane ovim pravilnikom.

Istraiva u zvanju vanrednog profesora koji se bira u nauno zvanje vii nauni saradnik, mora
da ispunjava uslove za preskakanje naunog zvanja iz lana 33. st. 1. i 2. ovog pravilnika.
Istraiva u zvanju vanrednog profesora koji se bira u nauno zvanje nauni savetnik mora da
ispunjava uslove za preskakanje naunog zvanja iz lana 33. st. 1. i 2. ovog pravilnika.

Izbor redovnog profesora u nauna zvanja

lan 31
Istraiva u zvanju redovnog profesora koji se bira u nauno zvanje nauni saradnik mora da
ispunjava uslove za sticanje naunog zvanja nauni saradnik propisane ovim pravilnikom.
Istraiva u zvanju redovnog profesora koji se bira u nauno zvanje vii nauni saradnik, mora
da ispunjava uslove za preskakanje naunog zvanja iz lana 33. st. 1. i 2. ovog pravilnika.
Istraiva u zvanju redovnog profesora koji se bira u nauno zvanje nauni savetnik mora da
ispunjava uslove za preskakanje naunog zvanja iz lana 33. st. 1. i 2. ovog pravilnika.

Trajanje zvanja i postupak reizbora

lan 32
Zvanje naunog saradnika i vieg naunog saradnika stie se na period od pet godina sa
mogunou reizbora bez ogranienja broja reizbora, a zvanje naunog savetnika je trajno.
Zvanje istraiva - pripravnik stie se za period od tri godine, bez prava na reizbor.
Zvanje istraiva - saradnik stie se za period od etiri godine bez prava na reizbor.

lan 33
Istraiva moe da se bira u nauno zvanje koje nije neposredno po redosledu zvanja utvrenih
Zakonom (preskakanje naunih zvanja). U tom sluaju kandidat treba da ispuni dva puta vie
minimalnih kvantitativnih rezultata kao i kvalitativne uslove predviene ovim pravilnikom, za
svako nauno zvanje za koje nije bio biran pojedinano.
Uslovi iz stava 1. ovog lana moraju biti ispunjeni u periodu od poslednjih deset godina od dana
pokretanja postupka kada se radi o neposrednom sticanju naunog zvanja vii nauni saradnik
odnosno 15 godina kada se radi o neposrednom sticanju naunog zvanja nauni savetnik.
Nadleni matini nauni odbor na predlog vea koje predlae izbor kandidata, utvruje
relevantne pokazatelje uspeha u naunom radu i daje miljenje o zahtevu za preskakanje
naunog zvanja.

lan 34
Istraiva u naunom zvanju moe da se bira u vie nauno zvanje i pre isteka Zakonom
odreenog roka za pokretanje postupka u izbor u nauno zvanje (ubrzano napredovanje) ali tek

nakon isteka tri godine od sticanja prethodnog naunog zvanja. U tom periodu kandidat mora da
ispuni za jednu polovinu vie minimalnih kvantitativnih rezultata, kao i kvalitativne uslove
predviene ovim pravilnikom za izbor u odgovarajue nauno zvanje.
Postupak iz stava 1. ovog lana moe se pokrenuti samo jednom u toku naune karijere
istraivaa.

lan 35
Za reizbor u nauno zvanje nauni saradnik kandidat obavezan je da u periodu od pet godina
ispuni minimalne kvantitativne rezultate potrebne za izbor u nauno zvanje nauni saradnik.
Za reizbor u nauno zvanje vii nauni saradnik kandidat je obavezan da u periodu od pet
godina ispuni najmanje polovinu minimalnih kvantitativnih rezultata potrebnih za izbor u nauno
zvanje vii nauni saradnik.

lan 36
Istraiva kojem je prestalo da vai steeno nauno zvanje, bira se u nauno zvanje nauni
saradnik na osnovu rezultata ostvarenih u prethodnih pet godina. Dalja zvanja stie u skladu sa
ovim pravilnikom.

lan 37
Steena nauna, odnosno istraivaka zvanja istraivaa prestaju da vae:istekom roka na koji
je izabran ili reizabran, izborom u vie zvanje i oduzimanjem zvanja.

lan 38
Nauno, odnosno istraivako zvanje moe se oduzeti:
a) ako se saznaju nove injenice, odnosno pojave dokazi iz kojih proizlazi da u trenutku izbora u
zvanje kandidat nije ispunjavao uslove propisane zakonom i pravilnikom o postupku i nainu
vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naunoistraivakih rezultata istraivaa koji je bio na
snazi u momentu izbora u zvanje;
b) ako se utvrdi da nauni radovi na osnovu kojih je kandidat izabran u zvanje predstavljaju
plagijat ili sadre drugu vrstu etikih ogreenja (na primer, radovi su pogreni a nisu date
naknadne ispravke i dr.).
Postupak oduzimanja naunog zvanja sprovodi Komisija za sticanje naunih zvanja, a postupak
oduzimanja istraivakog zvanja sprovodi nadleni matini nauni odbor.
Postupak oduzimanja naunog zvanja moe pokrenuti nauno vee instituta, nastavno-nauno
vee fakulteta, kao i lice koje ima doktorat nauka i lice koje ima istraivako, odnosno nauno
zvanje.

Postupak iz stava 3. ovog lana pokree se podnoenjem obrazloenog zahteva Odboru za

etiku u nauci, sa priloenim dokazima i dokumentacijom kojima se potkrepljuju injenice za
oduzimanje naunog zvanja.
Ako Odbor za etiku u nauci utvrdi da postoje relevantne injenice iz stava 1. ovog lana, donosi
zakljuak o sprovoenju postupka za oduzimanje zvanja a obrazloeni zahtev, sa
dokumentacijom, prosleuje Komisiji za sticanje naunog zvanja, odnosno nadlenom
matinom naunom odboru, u zavisnosti od toga da li je postupak pokrenut za oduzimanje
naunog ili istraivakog zvanja.
Nadlena tela iz stava 2. ovog lana, duna su da u roku od 60 dana od dana prijema zakljuka
Odbora za etiku u nauci o pokretanju postupka za oduzimanje zvanja i obrazloenog zahteva,
sa dokazima i dokumentacijom, donesu odgovarajuu odluku. Odluka moe biti pozitivna, kojom
se usvaja zahtev za oduzimanje zvanja ili negativna, kojom se zahtev za oduzimanje naunog
zvanja odbija kao neosnovan. Odluka nadlenih tela iz stav 2. ovog lana dostavlja se
podnosiocu predloga zahteva za oduzimanje naunog zvanja i Odboru za etiku u nauci.
Odluka o oduzimanju zvanja koju donesu nadlena tela iz stava 2. ovog lana je konana, a
protiv te odluke lice kome je oduzeto zvanje moe pokrenuti upravni spor u roku od 15 dana od
dana prijema odluke.
Ako se donese konana odluka o oduzimanju zvanja, danom konanosti odluke, lice kome je
oduzeto zvanje brie se iz Registra istraivaa i prestaje mu pravo na projektno finansiranje po
osnovu naunoistraivakog rada.

IV NAIN VREDNOVANJA NAUNOISTRAIVAKIH

REZULTATA ISTRAIVAA
Kriterijumi vrednovanja
lan 39
Za svaku naunu oblast utvruje se kvantitativni minimum rezultata, kao i kvalitativni kriterijumi
naunoistraivakog rada, koje treba ispuniti za sticanje naunog zvanja, odnosno za reizbor u
nauno zvanje.
Radi ujednaavanja kriterijuma za procenu naune kompetentnosti kandidata koji se bira u
nauno zvanje, oblasti nauke su razvrstane u etiri grupacije:
- prirodno-matematike i medicinske,
- tehniko-tehnoloke i biotehnike,
- drutvene,
- humanistike.

lan 40

Prilikom razmatranja zahteva za sticanje naunih zvanja, Komisija za sticanje naunih zvanja,
pored ispunjenosti minimalnih kvantitativnih uslova iz Priloga 4. ovog pravilnika, ocenjuje i
ispunjenost kvalitativnih pokazatelja, koji se obavezno iskazuju u izvetaju, a koji su definisani u
Prilogu 1. ovog pravilnika.

lan 41
Prilikom analize kvaliteta naunoistraivakih rezultata kandidata, matini nauni odbor je u
obavezi da primenjuje kriterijume iz take 1.1 i 1.2. Priloga 1. ovog pravilnika.
Na osnovu izvetaja o kandidatu, matini nauni odbor odreuje izvestioca iz reda lanova
matinog odbora sa zadatkom da oceni ispunjenost minimalnih kvantitativnih uslova iz Priloga
4. ovog pravilnika, i ispunjenost kvalitativnih pokazatelja iz Priloga 1. ovog pravilnika. Na osnovu
miljenja izvestioca, matini nauni odbor daje miljenje da li kandidat ispunjava kriterijume za
izbor u nauno zvanje u odgovarajuoj naunoj oblasti.

lan 42
Nadleni matini nauni odbor i Komisija za sticanje naunih zvanja mogu da zatrae i miljenje
drugog matinog naunog odbora o ispunjenosti kvantitativnih i kvalitativnih kriterijuma
kandidata, ako deo istraivanja kandidata pripada oblastima drugog matinog naunog odbora.
U sluaju da se ukae potreba za dodatnom analizom odgovarajue grupe rezultata, pre svega
tehnikih reenja, Ministarstvo formira komisiju koju ine predsednici i potpredsednici
odgovarajuih matinih odbora sa ciljem usaglaavanja i provere zadovoljenosti kriterijuma za
datu grupu rezultata.

Kvalitativni pokazatelji uspeha

1. Originalnost naunog rada
lan 43
Pod originalnou naunog rada podrazumeva se istraivanje koje proiruje granice znanja kroz
razvoj znaajnog dela, otkrie/unapreenje ili aplikaciju, koji su objavljeni u nacionalnim ili
meunarodnim referentnim publikacijama ili su priznati kao patent.

2. Uticajnost
lan 44
Uticajnost naunih rezultata se iskazuje kroz citiranost i Hirov indeks to utvruje nadleni
matini nauni odbor u skladu sa takom 1.7. Priloga 1. ovog pravilnika.

3. Meunarodna nauna saradnja

lan 45

Meunarodna nauna saradnja podrazumeva postojanje najmanje jednog od sledea dva

kriterijuma:
a) uee na meunarodnim projektima, ili studijski boravak ne krai od mesec dana u stranoj
naunoj instituciji ili univerzitetu, to potvruje nauno, odnosno nastavno-nauno vee
naunoistraivake organizacije. Saradnja se moe prihvatiti i na osnovu publikovanja bar dva
zajednika rada u asopisima visoke meunarodne reputacije i potvrde rukovodioca projekta ili
odseka naunoistraivake organizacije, da je kandidat bio vodei istraiva na tim radovima
koji su ostvareni u meunarodnoj saradnji;
b) nauna saradnja kandidata koji je u duem periodu boravio u inostranim naunim
institucijama, prihvaena kao vid meunarodne saradnje, potvrena od strane matinog
naunog odbora, a koja je u funkciji rada na projektu ministarstva.

4. Organizacija naunog rada

lan 46
Organizacija naunog rada podrazumeva postojanje najmanje jednog od sledea dva
kriterijuma:
a) rukovoenje projektima ili potprojektima ili projektnim zadacima;
b) rukovoenje naunom politikom u telima ministarstava, rukovoenje naunom politikom u
funkciji direktora, predsednika vea ili rukovodioca naune grupacije (naunog seminara, na
primer) u okviru naune institucije, ili rad u komisijama i telima ministarstva ili univerziteta ili
uee u meunarodnim telima vezanim za nauku i naunu politiku.

5. Ostali pokazatelji uspeha u naunom radu

lan 47
Pokazatelji uspeha u naunom radu podrazumevaju ispunjenost najmanje jednog od sledea
dva kriterijuma:
a) nagrade i priznanja za nauni rad dodeljene od strane relevantnih naunih institucija i
naunih drutava, ili lanstva u naunim i programskim odborima naunih konferencija, ili
lanstva u odborima naunih drutava, ili lanstva u ureivakim odborima asopisa, iriranje,
kustoski rad;
b) uvodna predavanja na meunarodnim naunim konferencijama ili druga predavanja po
pozivu ili posebno zapaeno tehniko reenje ili patent ili izloba sa velikim odjekom u javnosti
ili editorski rad na monografijama, ili recenziranje rezultata iz kategorija M10, M20 i M100, ili
recenziranje naunih projekata (kod uvodnih predavanja za kvalitativnu ocenu kandidata za via
zvanja uzimaju se u obzir samo predavanja koja je sam kandidat odrao ili dobio poziv da odri
to se vidi iz programa konferencije odnosno priloenog poziva organizatora).

Kvalitativni pokazatelji za izbor u nauno zvanje nauni saradnik

lan 48
Za izbor u nauno zvanje nauni saradnik pored kvantitativnih pokazatelja koji su dati u Prilogu
4. ovog pravilnika potrebno je da su zadovoljeni i kvalitativni pokazatelji naunih rezultata dati u
Prilogu 1. ovog pravilnika.

Kvalitativni pokazatelji za izbor u nauno zvanje vii nauni saradnik

lan 49
Za izbor u nauno zvanje vii nauni saradnik, pored kvantitativnih pokazatelja koji su dati u
Prilogu 4. ovog pravilnika, kandidat je duan da iskazuje samostalnost, originalni doprinos
(Prilog 1. ovog pravilnika) u izuavanju i zasnivanju nove naune problematike, i da je sposoban
da ukljui druge, prevashodno mlade istraivae u tu naunu problematiku.
U postupku sticanja naunog zvanja vii nauni saradnik, nakon izvrenog reizbora u prethodno
nauno zvanje, uzimaju se u obzir kvantitativni pokazatelji naunih rezultata (izraeni u
bodovima) postignuti od trenutka sticanja prethodnog naunog zvanja, a ne od reizbora.
Kvalitativni pokazatelji za zvanje vii nauni saradnik su kvalitet naunih rezultata,
samostalnost, originalnost, uticajnost, pokazatelji uspeha u naunom radu, meunarodna
nauna saradnja i organizacija naunog rada.
Pokazatelje uspeha u naunom radu verifikuje matini nauni odbor.

Kvalitativni pokazatelji za izbor u nauno zvanje nauni savetnik

lan 50
Za izbor u nauno zvanje nauni savetnik kandidat mora da ispuni kvantitativne uslove koji su
dati u Prilogu 4. ovog pravilnika, u periodu od poslednjeg izbora ili reizbora u nauno zvanje vii
nauni saradnik kao i kvalitativne kriterijume definisane l. 43-47. ovog pravilnika, uzimajui u
obzir celokupnu istraivaku karijeru i sledei stav o angaovanosti u formiranju naunog kadra.
Angaovanost u formiranju naunih kadrova podrazumeva bar jedno rukovoenje izradom
doktorske disertacije, ili angaovanost u formiranju naunih kadrova u skladu sa Prilogom 1.
taka 1.3. pravilnika.
Za izbor u nauno zvanje iz stava 1. ovog lana neophodno je da kandidat rukovodi ili je
rukovodio naunim projektom ili potprojektom.
Za izbor u nauno zvanje iz stava 1. ovog lana, neophodno je prikazati izuzetnu naunu zrelost
iskazanu u odravanju plenarnih predavanja, organizovanja meunarodnih projekata, recenzija
naunih radova i projekata na meunarodnom nivou, formiranje laboratorije ili uspostavljanje
centra izvrsnosti, formiranje istraivake grupe ili otvaranje novih istraivakih pravaca.

V PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 51

Postupci za sticanje naunih, odnosno istraivakih zvanja koji su zapoeti prema propisima koji
su vaili do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, okonae se u skladu sa Pravilnikom o
postupku i nainu vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju naunoistraivakih rezultata
istraivaa ("Slubeni glasnik RS", broj 38/08).

lan 52
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o postupku i nainu
vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju naunoistraivakih rezultata istraivaa ("Slubeni
glasnik RS", broj 38/08).

lan 53
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

Prilog 1.
ELEMENTI ZA KVALITATIVNU OCENU NAUNOG DOPRINOSA
KANDIDATA
1.1. Izvetaj Komisije za pisanje referata
Izvetaj Komisije za pisanje referata treba da sadri, pored analize najznaajnijih naunih
doprinosa kandidata u naunoj karijeri, analizu naunih ostvarenja (naunih publikacija,
tehnikih reenja, patenata) u periodu od poslednjeg izbora u nauno zvanje u skladu sa ovim
pravilnikom dok za izbor u nauno zvanje vii nauni saradnik ili nauni savetnik treba da sadri
i izbor do pet najznaajnijih naunih ostvarenja kandidata (naunih radova, naunih rezultata),
na predlog autora, koji e kao najznaajniji u naunom radu kandidata biti posebno analizirani u
okviru matinih naunih odbora.

1.2. Kvalitet naunih rezultata

Kvalitet naunih rezultata podrazumeva: nauni nivo i znaaj rezultata, uticajnost, pozitivnu
citiranost rezultata, parametre kvaliteta asopisa, konkretni nauni doprinos kandidata u
realizaciji rezultata (stepen samostalnosti i stepen uea autora u realizaciji
rezultata), redosled autora u oblastima u kojima je to od sutinskog znaaja, broj autora, broj
stranica (ako je nauni rad), elemente primenjivosti naunih rezultata. Kod tehnikih reenja i
patenata kvalitet pre svega podrazumeva: nauni doprinos rezultata, nauni znaaj i nauni nivo
rezultata, uticajnost, stepen realizacije, realno korienje, rasprostranjenost korienja rezultata,
broj autora i konkretni doprinos kandidata u okviru zajednikog rada. Rezultati koji sadre
struni ali ne i nauni doprinos ne uzimaju se u obzir prilikom izbora u nauno zvanje.
Posebno komisija vrednuje samostalnost, originalni doprinos kandidata i doprinos ostvarenju u
realizaciji pojedinih radova odnosno tematskih grupa radova. Radovi i drugi rezultati odabrani za
ilustraciju samostalnosti i linog voenja i otvaranja neke naune oblasti mogu se koristiti samo

kod jednog kandidata osim u sluaju multidisciplinarnih istraivanja kada se mogu koristiti za
dva kandidata u dve dominantne razliite oblasti (taka 1.8. ovog priloga).
Pored navedenih pokazatelja, nadleni matini nauni odbori mogu da uzimaju u obzir i
specifine pokazatelje za oblasti koje su u nadlenosti matinog naunog odbora. Specifini
pokazatelji treba da budu potvreni od strane Ministarstva i dostupni naunoj javnosti.

1.3. Angaovanost u formiranju naunih kadrova

Angaovanost u formiranju naunih kadrova se odnosi na doktorske disertacije sa najvie dva
komentora od kojih je jedan kandidat za izbor u nauno zvanje nauni savetnik.
Mentorstvo (komentorstvo) doktorske disertacije verifikuje se odlukom nadlenog tela,
nastavno-naunog vea fakulteta na kojem je rad odbranjen, odnosno naunog vea instituta u
kojem je rad realizovan, odnosno vea za multidisciplinarne studije univerziteta i kopijom
stranice iz disertacije na kojoj je naveden mentor, odnosno rukovodilac. U situacijama kada iz
formalnih razloga nije mogue obezbediti odluku nadlenog tela, za zaposlene u institutima,
mentorstvo se verifikuje eksplicitnim navoenjem kandidata kao mentora/komentora u
zahvalnici disertacije.
Izuzetno, u temama iz drutvenih i humanistikih nauka u kojima se obrauje problematika
iskljuivo povezana sa izuavanjima u naem drutvu, u sluaju da nema zajednikih radova,
posebnom odlukom naunog vea, a na predlog rukovodioca projekta, utvruje se
angaovanost kandidata u radu sa studentom u okviru projekta/potprojekta/zadatka to moe
biti prihvaeno kao mentorstvo.
Angaovanost u formiranju naunog kadra, bez formalnog statusa mentora, verifikuje se
dokazom da je doktorant uradio tezu u okviru projekta/potprojekta/zadatka kojim je kandidat
rukovodio, pri emu moraju postojati zajedniki radovi kandidata i oni proistekli iz teze, u kojima
je kandidat jasno pozicioniran kao nosilac rada.
Uee u komisiji za pregled ili odbranu rada, ili pominjanje u zahvalnici bez eksplicitnog
navoenja da je neko bio rukovodilac nije dokaz o rukovoenju, niti predstavlja zadovoljenje
kvalitativnih kriterijuma ali moe da bude element koji se navodi pri oceni kandidata.

1.4. Normiranje broja koautorskih radova, patenata i tehnikih reenja

Pored ukupnog broja radova, treba uzeti u obzir i efektivni (odnosno normirani) broj radova. Sa
punim brojem poena priznae se teorijski radovi u okviru prirodnih, medicinskih, tehnikotehnolokih i biotehnikih nauka i originalni nauni radovi u oblasti drutvenih i humanistikih
nauka koji imaju najvie tri koautora.
Broj poena za nauno ostvarenje odreuje se po formuli K/(1+0,2(n-3)), n>3 ("n" je broj autora),
ako je vie od tri autora. (Koeficijent K oznaava vrednost rezultata.).
Sa punom brojem poena priznae se rad sa do pet koautora kada je re o numerikim
simulacijama ili rezultatima kolektivnih terenskih istraivanja, ili sloenih eksperimentalnih
istraivanja u tehniko-tehnolokim i biotehnikim naukama.

Broj poena za nauno ostvarenje odreuje se po formuli K/(1+0,2(n-5)), n>5, ako je vie od pet
autora.
Kada su u pitanju eksperimentalni radovi u prirodno-matematikim, tehniko-tehnolokim,
biotehnikim naukama ili nauno-leksikogeografski i lingvogeografski radovi, sa punom teinom
priznaju se radovi do sedam koautora.
Broj poena za nauno ostvarenje odreuje se po formuli K/(1+0,2(n-7)), n>7, ako je vie od
sedam autora. Kod tehnikih reenja i patenata koji su rezultat zajednikog rada vie autora
razmatra se konkretni doprinos kandidata u okviru zajednikog rada, koji mora biti eksplicitno
prikazan i opisan u izvetaju komisije za pisanje referata i potvren od strane nadlenog
matinog naunog odbora.
Za pojedine oblasti sa eksperimentalnim interdisciplinarnim istraivanjem (u kojima uestvuju
istraivai iz razliitih oblasti) formula K/(1+0,2(n-7)), n>7 moe biti zamenjena sa formulom
K/(1+0,2(n-10)), n>10, posebnom odlukom Ministarstva na osnovu obrazloenog predloga
odgovarajueg matinog naunog odbora. (Vai za asopise M21 i M22). Ministarstvo obrazuje
komisiju koja e se baviti problemima evaluacije naunih rezultata sa velikim brojem koautora
kao i problemima koji se odnose na specifinosti naunih istraivanja a prevazilaze okvire
matinih naunih odbora. Komisija moe da predloi drugaije normiranje naunih rezultata sa
velikim brojem koautora od normiranja iz prethodnog stava. Nadleni matini nauni odbori u
saradnji sa Komisijom donose odluke o vrednovanju naunih rezultata sa velikim brojem autora.
Drugaije normiranje ovakvih radova odobrava ili ne odobrava Ministarstvo, posebnom
odlukom, koja je javno dostupna naunoj zajednici.

1.5. Rukovoenje projektima, potprojektima i projektnim zadacima

U projekte se kvalifikuju pre svega projekti finansirani od strane Ministarstva, bilateralne
saradnje Ministarstva i SANU, projekti EU, regionalni projekti, projekti znaajnih meunarodnih
agencija i projekti sa privrednim subjektima koji prevazilaze godinju vrednost potrebnu za
finansiranje bar tri istraivaa na godinu dana.
Treba navesti podatke o nazivu projekta, potprojekta ili projektnog zadatka, ko ga finansira i
godinu kada je realizovan.
Kao dokaz daju se kopije izvetaja u kojima su eksplicitno navedeni projekti, potprojekti i
projektni zadaci i imena rukovodilaca ili potvrde o rukovoenju projektima, potprojektima ili
zadacima koje su potpisali rukovodioci.

1.6. Aktivnost u naunim i nauno-strunim drutvima

Dokaz o ueu u radu tela koja kreiraju i vode rauna o sprovoenju naune politike, potvruje
komisija za pisanje izvetaja uz odgovarajui dokaz.

1.7. Uticaj naunih rezultata

Uticajnost se iskazuje ukupnim brojem citata bez samocitata, dobijenih iz Univerzitetske
biblioteke ili Matice srpske.

Kandidat dokumentuje citiranost navoenjem citiranih publikacija, kao i onih u kojima su citirani.
Citiranost treba vrednovati u odnosu na citiranost u odgovarajuoj grani nauke, s tim da matini
nauni odbori utvruju kriterijume za ocenu citiranosti za svaku naunu oblast odlukom koja je
dostupna javnosti.
Posebno treba prikazati citate ostvarene u asopisima koji su rangirani u JCR Science Edition,
JCR Social Science Edition i JCR Arts and Humanities. Potrebno je prikazati konkretni doprinos
kandidata ostvaren u citiranim radovima, posebno prikazati citiranost radova kandidata u
naunim monografijama i tematskim zbornicima to je po pravilu vano u oblastima
humanistikih nauka, kao i u nekim granama u oblasti drutvenih nauka.
Za izbor u nauno zvanje nauni savetnik u oblastima prirodno-matematkih, tehnikotehnolokih i medicinskih nauka daje se prikaz primenom Hirovog indeksa.

1.8. Konkretan doprinos kandidata u realizaciji radova u naunim centrima u

zemlji i inostranstvu
Izvetaj komisije za pisanje referata potrebno je da sadri opis konkretnog doprinosa kandidata
u realizaciji istraivanja. Pri izboru u zvanje vii nauni saradnik ili nauni savetnik potrebno je,
kada su u pitanju radovi sa vie autora, pokazati da je u veini radova kandidat dao odluujui
doprinos a kada su u pitanju pojedinani autori, inovativnost istraivanja.
U izvetaju komisije za pisanje referata potrebno je prikazati koji je deo radova ostvaren u naoj
zemlji a koji u inostranstvu, i u kom svojstvu je kandidat uestvovao u istraivanjima u
inostranstvu. Komisija e posebno da analizira i vrednuje doprinos autora u koautorskim
radovima prema tradiciji discipline. Treba prikazati doprinos i znaaj naunih rezultata u
odreenoj oblasti nauke u svetu i u naoj zemlji.
Komisija za pisanje izvetaja procenjuje naune rezultate i klasifikuje ih kao istaknute
meunarodne, meunarodne, istaknute nacionalne, nacionalne prema Prilogu 3. ovog
pravilnika. Kvalitet naunih rezultata, u skladu sa ovim pravilnikom, treba da bude posebno
analiziran i istaknut u referatu.
Matini nauni odbori i Komisija za sticanje naunih zvanja razmatraju ove ocene i procenjuju u
kojoj meri su ispunjeni uslovi za izbor u pojedina nauna zvanja, u skladu sa uslovima
propisanim Zakonom i ovim pravilnikom.

Prilog 2.
RAZVRSTAVANJE I NAIN NAVOENJA
NAUNOISTRAIVAKIH REZULTATA
Spisak naunih radova daje se redosledom prema opadajuim vrednostima koeficijenata M (10,
20, 30 itd.), s tim to se za svaki rad navodi:

1) ime svih autora tanim redosledom; u sluaju velikog broja koautora, prvog i poslednjeg
autora, broj koautora i poziciju kandidata;
2) naslov rada;
3) naziv naune publikacije;
4) godina izlaenja;
5) za asopise godite i broj sveske asopisa, a za serijske publikacije broj serije;
6) stranice od-do ili ukupan broj stranica;
7) broj heterocitata rada.
Pored svakog navedenog rada unosi se odgovarajui koeficijent M, za asopis njegovu poziciju
na listi asopisa iz odgovarajue discipline i njegov impakt faktor.
Kategorizacija i rangiranje naunih asopisa se obavlja prema pravilniku kojim se ureuje
kategorizacija i rangiranje naunih asopisa. Za odreivanje koeficijenta M i impakt faktora
meunarodnih asopisa koristi se, po pravilu, JCR Science Edition, JCR Social Science Edition
i JCR Arts and Humanities, za period od dve godine pre publikovanja i godina publikovanja, i to
za onu godinu u kojoj je asopis najbolje rangiran, odnosno onu u kojoj je imao najvei impakt
faktor.
Za elektronske publikacije navodi se potpuna internet adresa.
Kod izbora u via nauna zvanja potrebno je posebno oznaiti radove objavljene nakon
poslednjeg izbora u nauno zvanje kao i radove koji su publikovani posle odluke nastavnog ili
nastavno-naunog vea o predlogu za sticanje naunog zvanja kandidata. U izvetaju o
kandidatu koji se prvi put bira u nauno zvanje nauni saradnik unose se i boduju svi radovi
objavljeni do momenta pokretanja izbora u nauno zvanje. U sluaju ponovljenog izbora zbog
gubljenja naunog zvanja raunaju se samo radovi u prethodnih pet godina.
Svi nauni rezultati za iju ocenu je potrebno miljenje matinog naunog odbora moraju biti
verifikovane u okviru nadlenog matinog naunog odbora.
Ministarstvo moe sa navedenih lista, na predlog Komisije za kategorizaciju naunih asopisa
da izostavi iz vrednovanja one asopise koji ne zadovoljavaju norme publikovanja naunih
rezultata za koje postoji osnovana i dokazana sumnja o zloupotrebi, odnosno nepostojanju
recenzija ili nepostojanju kvalitetnih recenzija za publikovane radove. Navedene liste takvih
asopisa bie dostupne na sajtu Ministarstva.

KRITERIJUMI ZA ODREIVANJE KATEGORIJE NAUNIH

PUBLIKACIJA
Prilikom odreivanja kategorija naunih publikacija dodatno se navode podaci za koje nije
mogue izvriti proveru preko interneta.

Monografije
Nauna monografija je publikacija u kojoj se na originalan i sveobuhvatan nain obrauje tema
od znaaja za odreenu naunu oblast, metodolokim postupkom koji je primeren datoj temi i
prihvaen u naunoj oblasti kojoj ta tema pripada.
Da bi se publikacija vrednovala kao nauna monografija, ona treba da ima i sledee
karakteristike:
- mora ispunjavati bibliografske uslove (ISBN i dr.);
- mora imati adekvatnu recenziju renomiranog izdavaa, naunog drutva, renomirane naune
ustanove u svetu ili renomirane naune ustanove u zemlji u iji delokrug tema monografije
spada. To moe biti fakultet, odnosno univerzitet iji je osniva drava, nauni institut iji je
osniva drava (SANU ili Matica Srpska). Recenzentska komisija koju obrazuje domaa
ustanova treba da se sastoji od najmanje tri ugledna naunika iz tematske oblasti monografije,
od kojih dvoje moraju biti izvan te ustanove. Nadleni matini nauni odbor utvruje
relevantnost domae recenzentske komisije;
- mora imati obim ne manji od 80 stranica po autoru, a kako je jedinica mere obima stranica
1800 tekstovnih znakova, ukupan broj tekstovnih znakova ne moe biti manji od 80 x 1800;
- mora imati minimalni broj bibliografskih referenci (ukljuujui i autocitate) odreen za pojedine
kategorije monografija. U posebnim sluajevima, kada je re o izuzetnoj publikaciji, objavljenoj
kod renomiranog izdavaa, matini nauni odbor moe da u pojedinoj kategoriji posebnom
odlukom prihvati delo i sa manjim brojem referenci od zahtevanog.
Ako neki od autora ima manje od 80 stranica (odnosno manje od odgovarajueg broja
tekstovnih znakova), a vie od 40 stranica autorskog teksta (odnosno vie od odgovarajueg
broja tekstovnih znakova), kao rezultat mu se priznaje monografska studija.
Ako autori pojedinano imaju manje od 40 stranica (odnosno manje od odgovarajueg broja
tekstovnih znakova), a vie od jednog autorskog tabaka autorskog teksta [jedan tabak iznosi 16
stranica odnosno 16 x 1800 tekstovnih znakova], autorstvo se priznaje tako to se vrednost
monografije svakom autoru rauna po formuli K/(1+0,2(n-3)), n>3.
Ako se radi o izuzetnoj publikaciji, publikovanoj od svetski renomiranog izdavaa, matini
nauni odbor moe da prihvati delo u kategoriji monografske studije i ako ima manje od jednog
autorskog tabaka (i odgovarajueg broja znakova) a vie od pola autorskog tabaka.
Jedan primerak monografije, ili foto-kopija stranica sa svim relevantnim podacima bitnim za
ocenu monografije (naslovna strana, izdava, recenzenti, editori, sadraj, prva i poslednja
strana teksta, ISBN, tira, kao i relevantni elektronski podaci) dostavlja se Komisiji za sticanje
naunih zvanja.
Udbenici i prirunici se ne vrednuju kao naune monografije.

Monografije meunarodnog znaaja (M11 i M12)

Monografije meunarodnog znaaja su publikacije po pravilu posveene tematici iroj od

nacionalne i objavljene na jednom od svetskih jezika. Izuzetno se monografijom meunarodnog
znaaja moe proglasiti monografija koja se bavi nacionalnom problematikom, pod uslovom da
je visoko ocenjena od priznatih naunih radnika i da po kvalitetu odgovara slinim ostvarenjima
u drugim zemljama.
Istaknuta monografija meunarodnog znaaja (M11) mora imati izuzetan kvalitet i mora
predstavljati vrhunski domet u svojoj oblasti.
Izdava takve monografije mora da bude renomirana meunarodna ili domaa (za humanistike
nauke) izdavaka kua sa dugom tradicijom u izdavanju naune literature, to potvruje
nadleni matini nauni odbor. Takva ocena mora biti potvrena kritikim prikazom u nekom od
asopisa meunarodnog znaaja ili na osnovu analize ekspertske komisije koju formira nadleni
matini nauni odbor.
Potrebno je da takva monografija sadri najmanje deset autocitata kategorije M20, odnosno, u
sluaju drutvenih i humanistikih nauka, kategorija M10 ili M20 ili M40 (za verodostojnost M40
je potrebna potvrda nadlenog matinog naunog odbora). Za tehniko-tehnoloke i biotehnike
nauke potrebno je est autocitata kategorije M20. Autocitati se raunaju na osnovu bibliografije
date monografije.
Matini nauni odbori mogu da predloe drugaiji broj citata za monografsko delo u ovoj
kategoriji u pojedinim naunim oblastima ako je to u skladu sa svetski prihvaenim standardima
u tim oblastima. Ako Ministarstvo prihvati predlog matinog naunog odbora, odluka mora biti
dostupna javnosti.
Monografija meunarodnog znaaja (M12) mora biti usklaena sa svetskim tokovima nauke, to
utvruje matini nauni odbor posebnom odlukom. Potrebno je da takva monografija sadri
najmanje sedam autocitata kategorije M20, odnosno, u sluaju drutvenih i humanistikih
nauka, kategorija ili M10 ili M20 ili M40 (za verodostojnost M40 je potrebna potvrda nadlenog
matinog naunog odbora). Za tehniko-tehnoloke i biotehnike nauke potrebna su tri citata
kategorije M20.
Nadleni matini nauni odbori mogu da predloe Ministarstvu drugaiji broj referenci za
monografsko delo u ovoj kategoriji u pojedinim naunim oblastima, ako je to u skladu sa svetski
prihvaenim standardima u tim oblastima.

Monografije nacionalnog znaaja (M41 i M42)

Monografije namenjene prvenstveno domaoj naunoj publici spadaju u kategorije monografija
nacionalnog znaaja (M40). Izuzetno se pojedine monografije sa nacionalnom tematikom mogu
uvrstiti u kategoriju meunarodnih monografija (videti u poglavlju "Monografije meunarodnog
znaaja").
Meu monografijama nacionalnog znaaja izdvaja se kategorija istaknute monografije
nacionalnog znaaja (M41), koje predlau nadleni matini nauni odbori. Istaknutom se
monografija nacionalnog znaaja proglaava pre svega na osnovu znaajnog naunog
doprinosa, a dodatni kriterijum vrednovanja moe biti njena pristupanost naunoj javnosti izvan
zemlje, tj. jezik na kojem je objavljena (videti napomenu o jeziku publikacija). Potrebno je da
takva monografija sadri najmanje sedam autocitata u publikacijama kategorije M20 ili M50

(odnosno, u sluaju drutvenih i humanistikih nauka, kategorija M10 ili M20 ili M40 ili M50).
Matini nauni odbori mogu da predloe Ministarstvu drukiji broj citata u pojedinim naunim
oblastima ako je to u skladu sa svetski prihvaenim standardima u tim oblastima. Ako
Ministarstvo prihvati predlog matinog naunog odbora, odluka Ministarstva o prihvatanju
predloga e biti dostupna javnosti.
Monografija nacionalnog znaaja (M42) mora predstavljati doprinos nauci. Potrebno je da takva
monografija sadri najmanje pet bibliografskih referenci (ukljuujui i autocitate) kategorije M20
ili M50 (u sluaju drutvenih i humanistikih nauka, kategorija M10 ili M20 ili M40 ili M50).

Monografska studija
Monografska studija je nauna publikacija objavljena samostalno ili u sklopu neke druge naune
publikacije i predstavlja doprinos nauci. Ona mora imati najmanje dve recenzije iji autori nisu iz
iste naune institucije. Potrebno je da takva publikacija ima najmanje 40 strana (jedna strana =
1.800 slovnih znakova), da sadri najmanje etiri autocitata po autoru kategorije M20 ili M50
(odnosno, u sluaju drutvenih i humanistikih nauka, kategorija M10 ili M20 ili M40 ili M50).
Ako ima vie autora, ne moe imati manje od 40 stranica po autoru (jedna strana = 1.800
slovnih znakova).

Monografska bibliografska publikacija

Monografska bibliografska publikacija je nauno delo koje ima minimalno 120 stranica (jedna
strana = 1.800 slovnih znakova). Po pravilu to je nauna graa, koja moe da bude zasnovana
na tematskim bibliografijama i sl.

Tematski zbornici
Tematski zbornik je kolektivna nauna publikacija koja na obuhvatan i sistematski nain
prouava odreenu oblast naune problematike i koju izdaje nauna ustanova, nauno,
udruenje iz oblasti kulture ili eminentni izdava. Tematski zbornik sadri struno recenzirane
originalne naune radove, ukljuujui konane tekstove referata saoptenih na tematskim
naunim skupovima. I periodine publikacije mogu imati karakter tematskih zbornika, ukoliko su
posveene odgovarajuoj temi u celini ili putem separata.
Tematski zbornik vodeeg meunarodnog znaaja je nauna publikacija sa meunarodnim
ueem eminentnih strunjaka. Radovi u tematskim zbornicima iz ove kategorije moraju biti
recenzirani prema pravilima recenzije meunarodno priznatih izdavakih kua, to utvruje
nadleni matini nauni odbor.
Tematski zbornik meunarodnog znaaja je nauna publikacija sa meunarodnim ueem.
Radovi u tematskim zbornicima iz ove kategorije moraju biti recenzirani od strane dva
kompetentna recenzenta to utvruje nadleni matini nauni odbor.
Tematski zbornik vodeeg nacionalnog znaaja je nauna publikacija sa reprezentativnim
ueem eminentnih domaih strunjaka. Urednik publikacije iz ove kategorije mora biti u
jednom od naunih zvanja.

Tematski zbornik nacionalnog znaaja je nauna publikacija koja zadovoljava opte uslove za
tematski zbornik i koju izdaje nauna ustanova ili ustanova iz oblasti kulture. Puno autorstvo za
rad u tematskom zborniku prihvata se ako ima do dva autora. Ukoliko ima tri i vie autora, rad
se vrednuje prema pravilima za koautorske radove. Kategorizaciju publikacija ove vrste vre
nadleni matini nauni odbori, a prihvata je ministarstvo.

Poglavlja u monografijama i tematskim zbornicima (M13, M14, M44, M45)

Poglavlja u monografijama i tematskim zbornicima vrednuju se u skladu sa vrednovanjem same
publikacije:
Poglavlje u publikaciji M11 = M13
Poglavlje u publikaciji M12 = M14
Poglavlje u publikaciji M41 = M44
Poglavlje u publikaciji M42 = M45.
Broj potrebnih samocitata u publikacijama navedenih kategorija jednak je broju citata za
odgovarajuu monografiju podeljenom sa tri (i zaokruenom na manju cifru), ili se odreuje
posebnim odlukama nadlenog matinog odbora, kako je to regulisano za odgovarajue
monografije.
Ukoliko jedan autor ima vie poglavlja u odreenoj monografskoj publikaciji, zbir poena koji mu
se dodele ne moe biti vei od ukupnog broja poena za monografiju odgovarajue kategorije.
Da bi bio vrednovan u ovoj kategoriji, autorski doprinos monografiji ili tematskom zborniku ne
sme biti manji od jednog tabaka teksta (16 strana), (jedna strana = 1.800 slovnih znakova).
Ukoliko se radi o publikaciji renomiranog izdavaa, izuzetno se moe vrednovati i tekst manjeg
obima, o emu odluku donosi nadleni matini nauni odbor.

asopisi
Nauni asopis je nauna publikacija koja objavljuje rezultate naunoistraivakog rada.
Meunarodni nauni asopis je asopis koji je referisan u meunarodnoj citatnoj bazi Journal
Citation Report (u daljem tekstu: JCR) i Web of Science (Science Citation Index Expanded,
Social Science Citation Index, Arts and Humanities Citation Index (u daljem tekstu: WoS). U
oblasti drutvenih i humanistikih nauka, osim asopisa u gore referisanim bazama,
meunarodni asopis je i asopis referisan u meunarodnoj bazi SCImago Journal Rank (u
daljem tekstu: SJR).
Nacionalni nauni asopis je asopis koji nije referisan u navedenim meunarodnim bazama.
Nacionalni nauni asopis u smislu ovog pravilnika moe biti asopis domaeg ili inostranog
izdavaa.
Nauni asopis domaeg izdavaa je periodina publikacija izdavaa ije je sedite na teritoriji
Republike Srbije, a koji ispunjava kriterijume definisane pravilnikom o kategorizaciji asopisa.

Nauni asopis inostranog izdavaa je periodina publikacija izdavaa ije je sedite izvan
teritorije Republike Srbije, a koji ispunjava kriterijume definisane pravilnikom kojim se ureuje
kategorizacija i rangiranje naunih asopisa.
Kategorije naunih radova u asopisu su: originalni nauni rad, pregledni (revijski) lanak,
kratko saoptenje, nauna kritika, polemika i osvrti. Opis sluaja (Case report) svrstava se u
kategoriju naunog rada u zavisnosti od stava matinog naunog odbora.
Vrednost naunog rada odreuje se na osnovu kategorije asopisa u kojem je rad objavljen.
Normiranje broja koautorskih radova utvreno je u Prilogu 1. ovog pravilnika.
Nauni asopisi se razvrstavaju u kategorije odreene na sledei nain:
Kategorija
Naziv kategorije
naunog asopisa naunog asopisa
M21a

Definicija kategorije naunog asopisa

asopis koji je prema IF2 rangiran u JCR u svojoj

Meunarodni
asopis izuzetnih oblasti nauka meu prvih 10% asopisa.
vrednosti

M21

Vrhunski
meunarodni
asopis

asopis koji je prema IF2 rangiran u JCR u svojoj

oblasti nauka meu prvih 30% asopisa.

M22

Istaknuti
meunarodni
asopis

asopis koji je prema IF2 rangiran u JCR u svojoj

oblasti nauka izmeu prvih 30% i 60% asopisa.

M23

Meunarodni
asopis

asopis koji se nalazi na popisu JCR, ali prema IF2

nije u svojoj oblasti nauka rangiran meu prvih 60%
asopisa. U oblasti drutveno-humanistikih nauka i
asopisi koji se nalaze u WoS-u, a nemaju IF, kao i
asopisi oznaeni kao Q1 u SJR.

M24

asopis koji se prema bibliometrijskim pokazateljima

Nacionalni asopis
Nacionalnog indeksa u svojoj oblasti nauka nalazi u
meunarodnog
prvih 5%, a u oblasti drutveno-humanistikih nauka i
znaaja
asopisi oznaeni kao kao Q2 i Q3 u SJR.

M51

Vrhunski asopis asopis koji se prema bibliometrijskim pokazateljima

nacionalnog
Nacionalnog indeksa u svojoj oblasti nauka nalazi u
znaaja
prvih 30%

M52

asopis koji se prema bibliometrijskim pokazateljima u

Istaknuti nacionalni
svojoj oblasti nauka nalazi izmeu prvih 30% i 60%
asopis
asopisa.

M53

asopis koji prema bibliometrijskim pokazateljima

Nacionalni asopis Nacionalnog indeksa u svojoj oblasti nauka nije u prvih
60% asopisa.

M54

Domai
novopokrenuti
nauni asopis

asopis koji je referisan u Nacionalnom indeksu, a koji

je zadovoljio zahteve iz uslova za ureivanje naunih
asopisa.

Ukoliko su radovi sa konferencija publikovani u asopisima kategorija M21, M22, M23, u okviru
redovnih brojeva u godini publikovanja, a imaju jasne naznake, potvrdu urednika na primer, da
su radovi recenzirani po svim pravilima koja vae za publikovanje u takvom asopisu, radovi se
prihvataju u odgovarajuoj kategoriji. Ukoliko se radi o specijalnim publikacijama asopisa, van
redovnih brojeva u godini publikovanja, radovi u tim asopisima se vrednuju po kriterijumima za
navedene kategorije ako matini nauni odbori utvrde da su u pitanju radovi sa ne manje od pet
stranica i da je posle recenzije, po pravilima asopisa, publikovan samo deo radova sa
konferencije.

Tehniko reenje
Sutina tehnikog reenja jeste primena nauke u svrhu razvoja tehniko-tehnolokih osnova i
jaanja konkurentnosti industrijskog i privrednog sistema Republike Srbije.
Tehnika reenja treba da obuhvate i reenja koja u javnom privrednom i privatnom sektoru
pomau da unaprede i efikasnije upravljaju odrivim razvojem - prirodnim resursima, prirodnim i
kulturnim vrednostima, socijalnim i ekonomskim razvojem i ureenjem teritorije u cilju
obezbeenja povoljnih uslova za razvoj privrede i primenu drugih tehnikih reenja.
Tehniko reenje jeste inovacija u obliku novog ili bitno poboljanog reenja:
1) proizvoda;
2) tehniko-tehnolokog procesa;
3) organizacionog i/ili poslovnog modela (kao i prostornih i urbanistikih planova i projekata iz
oblasti saobraaja, graevinarstva, arhitekture);
4) genotipa (rasa, soj i linija) i genetske probe i markeri, materijala;
5) metoda koje su atestirane i sertifikovane.
Tehniko reenje je ono inovativno reenje koje je nastalo je u okviru naunoistraivakog
procesa opisanog u okviru odgovarajue studije, koja ima vrednost iskazanu kroz komercijalni
potencijal, koji je vrednovan ili se moe vrednovati na nacionalnom ili meunarodnom nivou.
Tehniko reenje je ono inovativno reenje koje poseduje kompletnost i primenljivost u
nacionalnim ili meunarodnim razmerama.
Tehnika reenja priznaju se iskljuivo uz dokaz o korienju (ugovor o prodaji i akt nadlenog
organa o prihvatanju prostornog ili urbanistikog plana) ili primenljivosti (rad u kome se opisuje
tehniko reenje). Izuzetno, za tehnika softverska i hardverska reenja koja zadovoljavaju
kriterijume otvorenog izvora, umesto ugovora o prodaji, kao dokaz se moe prihvatiti opis
tehnikog reenja u asopisu adekvatne kategorije (M21 za M81, M22 za M82, M22 za M83,
M23 za M84), u obimu koji ne sme biti manji od jedne sekcije (poglavlja) u tom radu.
Svaki matini nauni odbor posebno definie tipove i nain na koji se dokazuje korienje i
primenljivost pojedinih oblika tehnikog reenja u zavisnosti od specifinosti oblasti.

Postoji pet kategorija tehnikih reenja:

1) Novo tehniko reenje (metoda) primenjeno na meunarodnom nivou (M81);
2) Novo tehniko reenje primenjeno na nacionalnom nivou (M82);
3) Bitno poboljano tehniko reenje na meunarodnom nivou (M83);
4) Bitno poboljano tehniko reenje na nacionalnom nivou (M84);
5) Novo tehniko reenje u fazi realizacije (M85).
Prijava tehnikog reenja sadri:
1) ime i prezime autora reenja;
2) naziv tehnikog reenja;
3) kljune rei;
4) za koga je reenje raeno (pravno lice ili grana privrede);
5) godinu kada je reenje kompletirano;
6) godinu kada je poelo da se primenjuje i od koga;
7) oblast i naunu disciplinu na koju se tehniko reenje odnosi;
8) problem koji se tehnikim reenjem reava;
9) stanje reenosti tog problema u svetu;
10) opis tehnikog reenja;
11) tehniku dokumentaciju (osim za genske probe gde je potrebno dostaviti dokaze da je proba
registrovana na sajtu NCBI, validan dokaz o primeni tehnikog reenja (potvrda
ustanove/kompanije koja ga koristi i dr.) listu ranije prihvaenih tehnikih reenja za svakog od
autora pojedinano.
Autori tehnikog reenja podnose prijavu preko naunog ili nastavno-naunog vea
registrovane naunoistraivake organizacije (NIO) nadlenom matinom naunom odboru.
Matini nauni odbor na osnovu prijave tehnikog reenja odreuje dva recenzenta sa liste
eksperata koju odreuje Ministarstvo.
Recenzent mora biti ekspert u oblasti kojoj pripada tehniko reenje, mora biti van institucije u
kojoj su autori zaposleni, i ne sme biti u bilo kom drugom vidu sukoba interesa sa autorima
tehnikog reenja ili njihovom institucijom.

Pri oceni tehnikog reenja nadleni matini nauni odbor moe uzeti u obzir i miljenja svojih
eksperata koje imenuje iz svog sastava. U sluaju potrebe matini nauni odbor moe da
zakae javnu odbranu predloenog tehnikog reenja. Predlog prihvaenih tehnikih reenja
potvruje Ministarstvo.
Tehnika reenja mogu se dostavljati nadlenom matinom naunom odboru prilikom prijave
projekata, odnosno za potrebe kategorizacije istraivaa, ocene godinjih i polugodinjih
izvetaja tekuih projekata i davanja miljenja za izbore u nauna zvanja.
Izvodi tehnikih reenja e biti bibliometrijski obraeni.

Kriterijumi za ispunjenost uslova za kategorije tehnikih reenja u oblasti biotehnologije,

poljoprivrede i hrane, elektronike, telekomunikacija, informacionih tehnologija,
energetike, rudarstva, energetske efikasnosti nove tehnologije i materijali, mainstva,
ekologije, voda, vazduha i zemljita
Tehniko reenje u kategoriji M81 - Novo tehniko reenje primenjeno na meunarodnom nivou
ukoliko ispunjava uslov da se koristi u bar jednoj instituciji, pogonu, proizvodnoj liniji ili
laboratoriji, ili je primenjeno na odreenom objektu. Obavezan dokaz: dokaz o prodaji, izuzetno,
meunarodni ugovor o poslovno-tehnikoj saradnji ili licence sa kljunim elementima ugovora.
Ukoliko je re o konzorcijalnom ili poverljivom ugovoru, izvod iz non-disclosure agreementa.
Tehniko reenje u kategoriji M82 - Novo tehniko reenje primenjeno u Republici Srbiji ukoliko
ispunjava uslov da se koristi u bar jednoj instituciji, pogonu proizvodnoj liniji i laboratoriji, ili je
primenjeno na odreenom objektu.
Obavezan dokaz: dokaz o prodaji, izuzetno ugovor o poslovno-tehnikoj saradnji ili licenci sa
kljunim elementima ugovora. Ukoliko je re o konzorcijalnom i/ili poverljivom ugovoru, izvod iz
non-disclosure agreementa.
Tehniko reenje u kategoriji M83 - Bitno poboljano tehniko reenje na meunarodnom nivou
ukoliko se koristi u bar jednoj instituciji/pogonu, proizvodnoj liniji i laboratoriji, ili je primenjeno na
odreenom objektu. Obavezan dokaz: dokaz o prodaji, izuzetno, ugovor o poslovno-tehnikoj
saradnji ili licenci sa kljunim elementima ugovora, ukoliko je re o konzorcijalnom i/ili
poverljivom ugovoru.
U ovu kategoriju, a na osnovu analize i potvrde odgovarajueg matinog naunog odbora, moe
da se uvrsti novi metod, koji je razraen i validovan u inostranim laboratorijama u skladu sa
adekvatnim standardima atestiranih od strane ovlaenih inostranih institucija. Autori nove
metode treba da prue dokaz da su uspeno uestvovali na meunarodno priznatom testu
provere osposobljenosti, Proficiency test ukoliko ne postoji verifikacija na nacionalnom nivou.
Tehniko reenje u kategoriji M84 - Bitno poboljano tehniko reenje, metod primenjen u
Republici Srbiji ukoliko se koristi u bar jednoj instituciji, pogonu, proizvodnoj liniji ili laboratoriji.
Obavezan dokaz: dokaz o prodaji, izuzetno ugovor o poslovno-tehnikoj saradnji ili licenci sa
kljunim elementima ugovora, ukoliko je re o konzorcijalnom i/ili poverljivom ugovoru.
U ovu kategoriju, a na osnovu analize i potvrde odgovarajueg matinog naunog odbora, moe
da se uvrsti bitno poboljan metod, koji se koristi izvan predvienog podruja primene, proiren

ili modifikovan metod ili poboljan metod proizvoaa opreme. Bitno poboljana metoda treba
da bude verifikovana u nacionalnim institucijama u skladu sa adekvatnim standardima to
utvruje nadleni matini nauni odbor.
Tehniko reenje u kategoriji M85 - novo tehniko reenje u fazi realizacije, testirano u
ovlaenoj instituciji, pogonu, proizvodnoj liniji ili laboratoriji, ili je testirano na odreenom
objektu. Obavezan dokaz: protokol o testiranju potpisan od strane korisnika.
Za genske probe potreban je dokaz da se proba koristi za detekciju, identifikaciju navedenog
svojstva elijskih organizama.

Kriterijumi za ispunjenost uslova za kategorije tehnikih reenja u oblasti saobraaja,

urbanizma i graevinarstva
Tehniko reenje u kategoriji M81 - Novo tehniko reenje primenjeno na meunarodnom nivou
ukoliko ispunjava uslov da se koristi u bar jednoj instituciji.
Ono predstavlja novo prihvaeno reenje na meunarodnom nivou u oblasti saobraaja,
graevinarstva, arhitekture, prostornog i urbanistikog razvoja. Ovo podrazumeva i rukovoenje
i uee u sintezi svih prostornih i urbanistikih planova. Obavezan dokaz: dokaz o prodaji,
izuzetno meunarodni ugovor o poslovno-tehnikoj saradnji ili licence sa kljunim elementima
ugovora ili akt nadlenog nivoa upravljanja o prihvatanju prostornog ili urbanistikog plana.
Tehniko reenje u kategoriji M82 - Novo tehniko reenje primenjeno u Republici Srbiji ukoliko
ispunjava uslov da se koristi u bar jednoj instituciji. Ono predstavlja novo prihvaeno reenje u
oblasti saobraaja, graevinarstva, arhitekture, prostornog i urbanistikog razvoja u Republici
Srbiji. Ovo podrazumeva i rukovoenje i uee u sintezi Prostornog plana Republike Srbije,
regionalnog prostornog plana i prostornog plana podruja posebne namene. Obavezan dokaz:
dokaz o prodaji, izuzetno ugovor o poslovno-tehnikoj saradnji ili licenci sa kljunim elementima
ugovora ili akt nadlenog nivoa upravljanja o prihvatanju prostornog plana.
Tehniko reenje u kategoriji M83 - Bitno poboljano tehniko reenje na meunarodnom nivou
ukoliko se koristi u bar jednoj instituciji. Predstavlja inovirano prihvaeno reenje na
meunarodnom nivou u oblasti saobraaja, graevinarstva, arhitekture, prostornog i
urbanistikog razvoja. Ovo porazumeva i rukovoenje i uee u sintezi svih prostornih i
urbanistikih planova i projekata. Obavezan dokaz: dokaz o prodaji, izuzetno ugovor o
poslovno-tehnikoj saradnji ili akt nadlenog nivoa upravljanja o prihvatanju prostornog ili
urbanistikog plana ili projekta.
Tehniko reenje u kategoriji M84 - Bitno poboljano tehniko reenje, metod primenjen u
Republici Srbiji ukoliko se koristi u bar jednoj instituciji. Predstavlja inovirano prihvaeno reenje
u oblasti saobraaja, graevinarstva, arhitekture, prostornog i urbanistikog razvoja u Republici
Srbiji. Podrazumeva i rukovoenje i uee u sintezi inoviranog Prostornog plana Republike
Srbije, regionalnog prostornog plana i prostornog plana podruja posebne namene. Obavezan
dokaz: dokaz o prodaji, izuzetno ugovor o poslovno-tehnikoj saradnji ili akt nadlenog organa o
prihvatanju prostornog ili urbanistikog plana ili projekta.
Tehniko reenje u kategoriji M85 - Novo tehniko reenje u fazi realizacije, testirano u
ovlaenoj instituciji - Predstavlja novo prihvaeno reenje u oblasti saobraaja, graevinarstva,
arhitekture, prostornog i urbanistikog razvoja u Republici Srbiji. Podrazumeva i uee u izradi

Prostornog plana Republike Srbije, regionalnog prostornog plana i prostornog plana podruja
posebne namene, urbanistikih planova i projekata ili kritiku evaluaciju primenjenih tehnikih
reenja na odrivi prostorni razvoj ili bazu prostornih podataka prikazanih detaljno kao deo
naunih projekata. Obavezan dokaz: ugovor o poslovno-tehnikoj saradnji ili akt nadlenog
organa o prihvatanju prostornog ili urbanistikog plana ili projekta ili dokaz da je publikovano
kao interna publikacija ili prikazano na Internetu.

Patent
Patent je pravo priznato za pronalazak koji nudi novo reenje nekog tehnikog problema, a
obino se odnosi na odreeni proizvod, postupak ili primenu.
Patent se stie priznavanjem prava od strane ovlaenog tela, Zavoda za intelektualnu svojinu
u Republici Srbiji, na temelju ispitivanja prijave patenta koja opisuje izum.
Prijava patenta podnosi se se organu nadlenom za poslove intelektualne svojine (Zavod) u tri
primerka sastavljena prema Uputstvu za sastavljanje prijave, uz popunjen zahtev za zatitu
pronalaska patentom. Podneta prijava patenta dobija broj prijave sa danom podnoenja koja
ima format npr. P-2015/0008.
Patent se objavljuje nakon 18 meseci od dana podnoenja prijave, a na zahtev podnosioca
moe se objaviti i ranije, ali ne pre tri meseca od dana podnoenja prijave u glasniku
intelektualne svojine Zavoda koji izlazi dvomeseno i datumom objave dostupna je javnosti u
celosti i na publikacijskom serveru Zavoda.
Ako patent ispunjava sve propisane uslove patentibilnosti, Zavod donosi reenje o priznanju
patenta i tada registrovani patent dobija prvi naredni broj u petocifrenom formatu npr.
RS54022B (V je oznaka za registrovan patent). Registrovani patent se objavljuje u prvom
narednom glasniku intelektualne svojine od dana priznanja i tada postaje javno dostupan.
Postupak se kod Zavoda zavrava registracijom patenta ili malog patenta - (registrovan patent).
Kategorije patenata:
1) M91 Registrovan patent na meunarodnom nivou;
2) M92 Registrovan patent na nacionalnom nivou;
3) M93 Objavljen patent na meunarodnom nivou;
4) M94 Objavljen patent na nacionalnom nivou;
5) M86 Prijavljen patent na meunarodnom nivou;
6) M87 Prijavljen patent na nacionalnom nivou.
Kategorije su sloene po opadajuoj vrednosti boda.
Sorta je grupa jedinki unutar biljne vrste koja se odlikuje odreenim osobinama koje je razlikuju
od drugih grupa biljaka iste vrste.

Za kategoriju M95 realizovana, sorta, rasa ili soj na meunarodnom nivou neophodan je ugovor
o korienju u drugim zemljama (ugovor o zastupanju i naplati licencnih prava, ili o direktnoj
naplati licencnih prava ili druga vrsta dokaza o komercijalnom korienju).
Za kategoriju M96 realizovana, sorta, rasa ili soj, na nacionalnom nivou neophodan je ugovor o
nainu komercijalnog korienja u zemlji (ugovor o komercijalnom korienju bar sa jednim
korisnikom, ili drugi dokazi o komercijalnom korienju).
Za kategoriju M97 priznata sorta, rasa ili soj na meunarodnom nivou neophodan je dokaz da
su sorta, rasa ili soj priznati ili/i zatieni na meunarodnom nivou od nadlene ovlaene
organizacije uz odgovarajue reenje ili dokaz da su upisani u registar nadlene ovlaene
institucije.
Za kategoriju M98 priznata sorta, rasa ili soj na nacionalnom nivou neophodno je da su priznata
sorta, rasa ili soj upisani u Registar kod nadlenog Ministarstva.
Za kategoriju M99 autorska izloba sa katalogom uz naunu recenziju potrebno je: kao dokaz
podneti katalog izlobe.
Bodovi za kategorije M80 i M90 nisu kumulativni za jedno isto tehniko reenje (M80), odnosno
patent (M90) i priznaje se najvia kategorija za dato tehniko reenje, odnosno patent u
momentu vrednovanja.
Za koautorstvo na tehnikim reenjima i patentima se primenjuje pravilo kao za koautorstvo na
publikovanim eksperimentalnim radovima.
Tehnika reenja i patenti u okviru prirodnih nauka i medicine se takoe vrednuju po
kriterijumima koji su navedeni, posebnim odlukama nadlenih matinih odbora.
Kriterijumi za ispunjenost uslova u oblastima arhitekture, prostornog planiranja i urbanizma kao i
u nekim drugim oblastima (na primer, istorije, arheologije, geo-nauka, muzikologije, i dr.) gde su
primereni tim oblastima su:
Oblasti arhitekture, prostornog planiranja i urbanizma ukljuuju se u humanistike nauke u irem
smislu.
Izvedena dela, nagrade, studije, izlobe, iriranja i kustoski rad od meunarodnog znaaja (od
M101 do M107):
M101 - Izvedeno (autorsko) delo
Realizovan arhitektonski, saobraajni, graevinski objekat ili javni prostor koji je objavljen ili
publikovan u meunarodnom asopisu ili meunarodnoj monografiji sa kritikim osvrtom
nezavisnog autora ili nagraen na meunarodnoj izlobi, salonu ili konkursu za najbolje
realizovani delo.
M102 - Nagrada na konkursu

Nagrada na meunarodnom konkursu koji je raspisan u skladu sa pravilnikom kojim se ureuje

sprovoenje i realizacija konkursa iz oblasti arhitektonskog i urbanistikog stvaralatva (ukoliko
je konkurs raspisan u Republici Srbiji) ili u skladu sa vaeim propisom u dravi u kojoj je
konkurs raspisan ili u skladu sa pravilnikom meunarodnih organizacija za oblast arhitekture,
urbanizma i dizajna.
Priznanja se mogu prihvatiti na osnovu posebne odluke matinog naunog odbora ako se
dodeljuju kada iri posebno izdvoji neki rad. U ovu kategoriju ne spadaju otkupi.
M103 - Studija, ekspertiza
Studija, ekspertiza zasnovana na naunoistraivakoj metodologiji i uraena za pojedine oblasti
u okviru meunarodnih prostornih planova pojedinih drava, regionalne prostorne planove i
prostorne planove podruja posebne namene.
M104 - Nagrada na izlobi
Nagrada na meunarodnoj izlobi iz oblasti arhitekture, urbanizma i dizajna sa viejezinim
katalogom.
M105 - Uee na izlobi
Uee na meunarodnoj izlobi iz oblasti arhitekture, urbanizma i dizajna sa viejezinim
katalogom sa recenzijom.
M106 - iriranje konkursa
Uee u radu irija meunarodnog konkursa, koji je raspisan u skladu sa propisom kojim se
ureuje sprovoenje i realizacija konkursa iz oblasti arhitektonskog i urbanistikog stvaralatva
(ukoliko je konkurs raspisan u Republici Srbiji) ili u skladu sa vaeim propisom u dravi u kojoj
je konkurs raspisan ili u skladu sa pravilnikom meunarodnih organizacija za oblast arhitekture,
urbanizma i dizajna.
M107 - Kustoski rad
Kustoski rad na meunarodnoj izlobi iz oblasti arhitekture, urbanizma i dizajna sa viejezinim
katalogom sa recenzijom.
Izvedena dela, nagrade, studije, izlobe od nacionalnog znaaja (od M108 do M112):
M108 - Izvedeno (autorsko)delo
Realizovan arhitektonski objekat, enterijer ili javni prostor koji je objavljen ili publikovan u
vodeem nacionalnom asopisu ili monografiji sa kritikim osvrtom nezavisnog autora.
M109 - Nagrada na konkursu
Nagrada na republikom konkursu koji je raspisan u skladu sa propisom kojim se ureuje
sprovoenje i realizacija konkursa iz oblasti arhitektonskog i urbanistikog stvaralatva u

Republici Srbiji za oblast arhitekture, urbanizma i dizajna. U ovu kategoriju ne spadaju otkupi i
priznanja.
M110 - Studija ekspertiza
Studija, ekspertiza zasnovana na naunoistraivakoj metodologiji i uraena za pojedine oblasti
u okviru prostornih planova Republike Srbije ili autonomne pokrajine, regionalne prostorne
planove i prostorne planove podruja posebne namene, koji su prihvaeni u Republici Srbiji urbanistiki planovi za zatiena podruja, kao i rad na sintezi i rukovoenju izradom tih
planova.
M111 - Nagrada - priznanja na izlobi u Republici Srbiji
Nagrada na izlobi u Republici Srbiji iz oblasti arhitekture, urbanizma i dizajna sa katalogom sa
recenzijom.
M112 - Uee na izlobi
Uee na izlobi iz oblasti arhitekture, urbanizma i dizajna sa katalogom sa recenzijom.

Ostale publikacije i rezultati od znaaja za nauku

Standardizacija metodologije naunih istraivanja
U ovu vrstu naunih rezultata spadaju testovi, upitnici, ankete i slino, ukoliko predstavljaju
metodoloku inovaciju.
Nauno-leksikografske i enciklopedijske publikacije:
1) Nauno-leksikografska i enciklopedijska publikacija predstavlja nauni rezultat ukoliko, i u
meri u kojoj, pored strune komponente, prua originalan nauno-istraivaki doprinos. To se
prvenstveno odnosi na rezultate projekata iz ove kategorije koji su finansirani od strane
Ministarstva. Kao nauni rezultat ne vrednuju se publikacije i prilozi u njima kompilativnog,
popularizatorskog i komercijalnog karaktera, koje imaju iskljuivo kulturno-prosvetni znaaj.
Kategorizaciju publikacija ove vrste predlae nadleni matini nauni odbor a prihvata
Ministarstvo.
2) Nauno-leksikografska ili enciklopedijska publikacija izuzetnog meunarodnog znaaja jeste
renik ili enciklopedija koja prua izuzetan nauni doprinos i svrstava se u vodee publikacije te
vrste u svojoj oblasti u svetu.
3) Nauno-leksikografska ili enciklopedijska publikacija meunarodnog znaaja jeste renik ili
enciklopedija koja prua znatan nauni doprinos na meunarodnom planu.
4) Nauno-leksikografska ili enciklopedijska publikacija izuzetnog nacionalnog znaaja jeste
renik ili enciklopedija koja prua izuzetan nauni doprinos na nacionalnom planu.
5) Nauno-leksikografska ili enciklopedijska publikacija nacionalnog znaaja jeste renik ili
enciklopedija koja prua znatan nauni doprinos na nacionalnom planu.

6) Nauno-leksikografski tekst vrednuje se srazmerno svom obimu i u skladu sa kategorijom

publikacije. Nauno-leksikografska jedinica iznosi najmanje jedan autorski tabak, zavisno od
karaktera publikacije, to procenjuje nadleni matini nauni odbor a prihvata Ministarstvo.
7) Nauno-enciklopedijska jedinica jeste odrednica ili segment od vie odrednica jednog autora
u naunoj enciklopedijskoj publikaciji i vrednuje se u skladu sa karakterom i rangom te
publikacije prema proceni matinog naunog odbora koju prihvata Ministarstvo.
Naune kartografske publikacije
Kartografska publikacija predstavlja nauni rezultat ukoliko su u njoj prikazani rezultati naunih
(lingvogeografskih, istorijsko-geografskih i drugih) istraivanja. Kategorizaciju ove vrste
publikacija vri nadleni matini nauni odbor, a prihvata ministarstvo.
Kartografska publikacija meunarodnog znaaja prikazuje rezultate naunih istraivanja na
prostoru i u kontekstu irem od nacionalnog.
Kartografska publikacija nacionalnog znaaja prikazuje rezultate naunih istraivanja u
nacionalnim okvirima.
Puno autorstvo za izradu karte u publikaciji date kategorije prihvata se ako karta nema vie od
dva autora. Ukoliko karta ima etiri i vie autora, vrednuje se prema pravilima za koautorske
radove.
Posebnom odlukom nadlenog matinog naunog odbora se kartografske publikacije mogu se
vrednovati u kategorijama M13, M14, M43 i M44 ako ispunjavaju kriterijume primerene
oblastima geografije.
Prevod naune publikacije i izvora
Naunim doprinosom u oblasti prevodilatva smatra se struni prevod sa starih jezika
snabdeven naunom aparaturom (uvodna studija, tekstoloke napomene, komentari).
Kategorizaciju ove vrste publikacija vri nadleni matini nauni odbori a prihvata Ministarstvo.
Bibliografske publikacije
Bibliografska publikacija vrednuje se kao nauni doprinos ako je struno uraena i osetno
olakava pristup naunoj grai ili sekundarnoj naunoj literaturi.
Monografska bibliografska publikacija je bibliografija data u vidu i obimu zasebne knjige.
Bibliografski prilog je bibliografija objavljena u vidu lanka u asopisu ili poglavlja u knjizi.
Puno autorstvo za izradu bibliografske publikacije date kategorije prihvata se ako ona nema
vie od dva autora. Ukoliko ima etiri i vie autora vrednuje se prema pravilima za koautorske
radove.
Kategorizaciju ove vrste publikacija vri nadleni matini nauni odbori a prihvata Ministarstvo.

Kritika izdanja naune grae

Kritika izdanja naune grae su publikacije koje u skladu sa metodolokim zahtevima date
discipline iznose pred naunu javnost dotad nepoznatu ili nedovoljno pristupanu izvornu grau
za nauna istraivanja.
Monografsko izdanje grae je nauna publikacija u vidu i obimu zasebne knjige koja sadri
kritiki izdatu i komentarisanu grau, uz odgovarajui studiozan, a ne prigodan predgovor ili
pogovor.
Graa u naunoj publikaciji ima oblik lanka u asopisu ili priloga u monografiji, sa
odgovarajuim naunim aparatom.
Puno autorstvo za izradu kritikog izdanja naune grae prihvata se ako nema vie od tri
autora. Ukoliko ima vie od etiri autora, izdanje se vrednuje po pravilima za koautorske radove.
Kategorizaciju ove vrste publikacija vri nadleni matini nauni odbor a prihvata Ministarstvo.
Ureivanje publikacija
Kao nauni rezultat vrednuju se sledee vrste ureivakog rada:
1) ureivanje naunih monografija;
2) ureivanje tematskih zbornika;
3) ureivanje naune leksikografske publikacije;
4) ureivanje naunog asopisa;
5) uee u ureivakim odborima asopisa sa ISI lista.
Ureivaki rad vrednuje se u zavisnosti od vrste i kategorije publikacije, u sluaju naunog
asopisa po goditima.
Puno autorstvo za ureivaki rad prihvata se ako nema vie od tri urednika. Kategorizaciju ove
vrste publikacija vri nadleni matini nauni odbor a prihvata ministarstvo.

Kreiranje i analiza javnih politika

Dokumenti javnih politika
Dokument javne politike je dokument kojim se usvaja odreena javna politika; analizira neki
javno-politiki problem; razmatraju raspoloive opcije; vre procene (evaluacije) verovatnih
posledica javnih politika i predlau reenja.
Dokument javne politike nije onaj dokument koji nije u funkciji ostvarivanja, razvoja i upravljanja
javnom politikom. Dokumenti koji su preteno zasnovani na analizi istorijskih dogaaja,
prevazienih ili operativno neprimenljivih komparativnih javnih politika takoe se ne smatraju

dokumentima javne politike. Dokumenti javnih politika usvaja i potvruje matini nauni odbor
na osnovu dokaza koji potvruju da je dokument javne politike usvojen ili primenjen od strane
nadlenog organa.
Tipovi dokumenata javne politike:
1. Strategija.
Strategija je planski dokument kojim se utvruju javne politike u odreenoj oblasti, u kojoj je
potrebno preduzimati irok spektar aktivnosti, u duem vremenskom periodu, radi postizanja
dugoronih ciljeva sektorske politike. Strategija po teritorijalnom delovanju moe biti supranacionalna, nacionalna, regionalna ili lokalna.
Analiza efekta (AE) sprovodi se u skladu sa uredbom kojom se ureuje metodologija za
upravljanje javnim politikama, analiza efekata i sadraj pojedinanih dokumenata javnih politika.
Ovo se pre svega odnosi na definiciju pojma AE, vrstu, obim i korake u sprovoenju AE.
2. Studija i analiza javne politike.
Studija javne politike predstavlja predlog za javnu politiku. U studiji se detaljno istrauje
odreeni javno-politiki problem ili pitanje, sa ciljem da se formuliu odreene preporuke.
Studije obino ukljuuju i primarna istraivanja.
3. Analiza javne politike.
Analiza javne politike je predlog za javnu politiku namenjen donosiocima odluka, koji im pomae
da formuliu javnu politiku i da je sprovedu u praksi. Analiza retko sadri primarna istraivanja,
ali se nuno oslanja na studije javne politike.
4. Analiza uticaja efekata.
Analiza uticaja moe biti kvalitativna ili kvantitativna. Analiza efekata moe se sprovesti u
procesu kreiranja javne politike sa ciljem da se proceni budui efekat neke politike koja se
donosi (ex ante); odnosno za ve usvojenu politiku pri emu se vri vrednovanje postignutih
ciljeva i rezultata, efektivnosti i efikasnosti sprovedenih mera javne politike (ex post).
Neophodno je da sadri studiju izvodljivosti primene odreene politike, ne samo u smislu
ekonomske ili strateke komponente, ve i politike odrivosti. Takoe je neophodno opisati
trokove i koristi od primene odreene praktine politike.
Kod dokumenata ove vrste koji se izrauju za pitanja vezana za ekonomske politike, veoma je
bitno da postoji jasno utvrena kauzalnost dogaaja koji nastaju kao rezultat primene odreenih
praktinih politika, to se postie primenom teorijskih, eksperimentalnih i empirijskih naunih
metoda.
Doktorske disertacije
Doktorska disertacijapredstavlja odbranjen doktorski rad na akreditovanom univerzitetu u zemlji,
ili ekvivalentan zavrni rad priznat na akreditovanom univerzitetu u zemlji.

Napomena: Svaki naunoistraivaki rezultat moe da se vrednuje samo jedanput.

Prilog 3.
VRSTA I KVANTIFIKACIJA INDIVIDUALNIH
NAUNOISTRAIVAKIH REZULTATA
Napomena: oblasti nauke su razvrstane na sledei nain:
1 - prirodno-matematike i medicinske

2 - tehniko-tehnoloke i biotehnike

3 - drutvene

4 - humanistike

Naziv grupe rezultata

Monografije, monografske studije, tematski
zbornici, leksikografske i kartografske publikacije
meunarodnog znaaja

Oznaka
grupe
rezultata

Vrsta
rezultata

K - Vrednost
rezultata
1

M10

Istaknuta monografija meunarodnog znaaja

M11

14 14 14 14

Monografija meunarodnog znaaja

M12

10 10 10 10

Monografska studija/poglavlje u knjizi M11 ili rad u

tematskom zborniku vodeeg meunarodnog znaaja

M13

Monografska studija/poglavlje u knjizi M12 ili rad u

tematskom zborniku meunarodnog znaaja

M14

Leksikografska jedinica ili karta u naunoj publikaciji

vodeeg meunarodnog znaaja

M15

Leksikografska jedinica ili karta u publikaciji

meunarodnog znaaja

M16

Ureivanje tematskog zbornika leksikografske ili

kartografske publikacije vodeeg meunarodnog
znaaja

M17

Ureivanje tematskog zbornika, leksikografske ili

kartografske publikacije meunarodnog znaaja

M18

M21a

10 10 10 10

M21

Rad u istaknutom meunarodnom asopisu

M22

Rad u meunarodnom asopisu

M23

Rad u asopisu meunarodnog znaaja verifikovanog

M24

Radovi objavljeni u naunim asopisima

meunarodnog znaaja; nauna kritika;
ureivanje asopisa
Rad u vrhunskom meunarodnom asopisu

M20

posebnom odlukom
Nauna kritika i polemika u istaknutom
meunarodnom asopisu

M25

Nauna kritika i polemika u meunarodnom asopisu

M26

Nauna kritika i polemika u asopisa ranga M24

M27

0,5 0,5 0,5

a) Glavni odgovorni urednik istaknutog

meunarodnog naunog asopisa ili publikacije sa
monografskim delima kategorije M13

M28a

3,5 3,5 3,5 3,5

b) Ureivanje istaknutog meunarodnog naunog

asopisa (gost urednik) ili publikacije sa
monografskim delima kategorije M14

M28b

2,5 2,5 2,5 2,5

a) Ureivanje meunarodnog naunog asopisa;

Ureivanje tematskih monografija

M29a

1,5 1,5 1,5 1,5

b) Glavni i odgovorni urednik nacionalnog asopisa

M29b

1,5 1,5 1,5 1,5

v) Ureivanje nacionalnog naunog asopisa;

Ureivanje tematskih monografija

M29v

1,5 1,5 1,5 1,5

1

1
1

Na godinjem nivou

Na godinjem nivou

Zbornici meunarodnih naunih skupova

M30

Predavanje po pozivu sa meunarodnog skupa

tampano u celini (neophodno pozivno pismo)

M31

3,5 3,5 3,5 3,5

Predavanje po pozivu sa meunarodnog skupa

tampano u izvodu

M32

1,5 1,5 1,5 1.5

Saoptenje sa meunarodnog skupa tampano u

celini

M33

Saoptenje sa meunarodnog skupa tampano u

izvodu

M34

0,5 0,5 0,5 0,5

Autorizovana diskusija sa meunarodnog skupa

M35

0,3 0,3 0,3 0,3

Ureivanje zbornika saoptenja meunarodnog

naunog skupa

M36

1,5 1,5 1,5 1,5

Monografije nacionalnog znaaja

M40

Istaknuta monografija nacionalnog znaaja

M41

Monografija nacionalnog znaaja.

M42

Monografska bibliografska publikacija ili monografska

studija

M43

Poglavlje u knjizi M41 ili rad u istaknutom tematskom

zborniku vodeeg nacionalnog znaaja

M44

Poglavlje u knjizi M42 ili rad u tematskom zborniku

nacionalnog znaaja

M45

Leksikografska jedinica u naunoj publikaciji vodeeg

nacionalnog znaaja, karta u naunoj publikaciji

M46

1,5 1,5 1,5 1,5

1

nacionalnog znaaja, kritiko izdanje grae u naunoj

publikaciji
Leksikografska jedinica u naunoj publikaciji
nacionalnog znaaja

M47

Ureivanje tematskog zbornika, leksikografske ili

kartografske publikacije vodeeg nacionalnog
znaaja

M48

Ureivanje tematskog zbornika, leksikografske ili

kartografske publikacije nacionalnog znaaja

M49

Rad u vodeem asopisu nacionalnog znaaja

M51

Rad u asopisu nacionalnog znaaja

M52

Rad u naunom asopisu

M53

Ureivanje vodeeg naunog asopisa nacionalnog

znaaja (na godinjem nivou)

M54

Ureivanje naunog asopisa nacionalnog znaaja

(na godinjem nivou)

M55

Nauna kritika u asopisu ranga M51

M56

0,3 0,3 0,3 0,5

Nauna kritika u asopisu ranga M52

M57

0,2 0,2 0,2 0,3

Predavanje po pozivu sa skupa nacionalnog znaaja

tampano u celini

M61

1,5 1,5 1,5 1,5

Predavanje po pozivu sa skupa nacionalnog znaaja

tampano u izvodu

M62

Saoptenje sa skupa nacionalnog znaaja tampano

u celini

M63

Saoptenje sa skupa nacionalnog znaaja tampano

u izvodu

M64

0,2 0,2 0,2 0,5

Autorizovana diskusija sa nacionalnog skupa

M65

0,2

Ureivanje zbornika saoptenja skupa nacionalnog

znaaja

M66

Monografsko izdanje grae, prevod izvornog teksta u

obliku monografije (samo za stare jezike)

M67

Prevod izvornog teksta u obliku studije, poglavlja ili

lanka, prevod ili struna redakcija prevoda naune
monografske knjige (samo za stare jezike)

M68

Kritiko izdanje dela/autora

M69

Radovi u asopisima nacionalnog znaaja

Predavanja po pozivu na skupovima nacionalnog

znaaja

Odbranjena doktorska disertacija

0,5 0,5 0,5 0,5

M50
1,5 1,5 1,5 1,5

M60

M70

0,5 0,5

Napomena: 1. Tehnika reenja i patenti u okviru prirodnih nauka i medicine se vrednuju po

tabeli koja sledi posebnim odlukama nadlenih matinih odbora.

1
1

2. Sorta se rauna kao rezultat samo jedan put bez obzira na broj komercijalnih primena.
Tehnika reenja

M80

Novo tehniko reenje primenjeno na meunarodnom

nivou

M81

Novo tehniko reenje (metoda) primenjeno na

nacionalnom nivou

M82

Bitno poboljano tehniko reenje na meunarodnom

nivou

M83

Bitno poboljano tehniko reenje na nacionalnom

nivou

M84

Novo tehniko reenje (nije komercijalizovano)

M85

Prijava meunarodnog patenta

M86

Prijava domaeg patenta

M87

Registrovan patent na meunarodnom nivou

M91

16

Registrovan patent na nacionalnom nivou

M92

12

Objavljen patent na meunarodnom nivou

M93

Objavljen patent na nacionalnom nivou

M94

Realizovana, sorta, rasa ili soj na meunarodnom

nivou

M95

12

Realizovana, sorta, rasa ili soj na nacionalnom nivou

M96

Priznata sorta, rasa ili soj na meunarodnom nivou

M97

Priznata sorta, rasa ili soj na nacionalnom nivou

M98

Autorska izloba sa katalogom uz naunu recenziju

M99

Patenti

M90

Izvedena dela, nagrade, studije, izlobe, itd.

Naziv grupe rezultata

Oznaka grupe
Vrsta
rezultata
rezultata
1 2 3 4

Izvedena dela, nagrade, studije, izlobe, iriranja i

kustoski rad od meunarodnog znaaja

M100

Izvedeno (autorsko) delo

M101

Nagrada na konkursu

M102

Studija, ekspertiza

M103

Nagrada na izlobi

M104

Uee na izlobi

M105

iriranje

M106

0,5

Kustoski rad

M107

0,5

Izvedeno (autorsko) delo sa publikacijom u nacionalnom

asopisu

M108

Nagrada na konkursu u Republici

M109

2,5

Studija ekspertiza, u Republici, regionima,...

M110

1,5

Nagrada na nacionalnoj izlobi

M111

Uee na nacionalnoj izlobi

M112

0,5

Izvedena dela, nagrade, studije, izlobe od

nacionalnog znaaja

M100

Drutvene nauke: kreiranja i analiza efekata javnih politika

Naziv grupe rezultata

Oznaka
grupe
rezultata

Vrsta
rezultata
1 2 3 4

Dokumenti pripremljeni u vezi sa kreiranjem i analizom

javnih politika

M120

Strateki dokument nacionalnog ili supra-nacionalnog nivoa

naruen od odgovarajueg organa javne vlasti koji je
prihvaen na odgovarajuem naunom/nastavno-naunom
veu

M121

3 3 3 3

Strateki dokument regionalnog nivoa naruen od

odgovarajueg organa javne vlasti ili organa teritorijalne
autonomije koji je prihvaen na odgovarajuem
naunom/nastavno-naunom veu

M122

2 2 2 2

Studija i analiza javne politike koja je prihvaena na

odgovarajuem naunom/nastavno-naunom veu

M123

1 1 1 1

Analiza uticaja efekata, prihvaena na naunom/nastavnonaunom veu

M124

1 1 1 1

Prilog 4.
MINIMALNI KVANTITATIVNI ZAHTEVI ZA STICANJE
POJEDINANIH NAUNIH ZVANJA, ODNOSNO ZA REIZBOR U
NAUNO ZVANJE
Bodovi iz kategorije M70 se uzimaju u obzir samo za izbor u nauno zvanje nauni saradnik.

Za prirodno-matematike i medicinske nauke

Diferencijalni uslov - od prvog

Potrebno je da kandidat ima najmanje XX

izbora u prethodno zvanje do

izbora u zvanje

poena, koji treba da pripadaju sledeim

kategorijama:
Neophodno
XX=

Nauni saradnik

Ukupno

16

Obavezni

M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42

10

Obavezni

M11+M12+M21+M22+M23

Vii nauni saradnik

Ukupno

50

Obavezni (1)

M10+M20+M31+M32+M33+ M41+M42

40

Obavezni (2)

M11+M12+M21+M22+ M23

30

Nauni savetnik

Ukupno

70

Obavezni (1)

M10+M20+M31+M32+M33+ M41+M42

50

Obavezni (2)

M11+M12+M21+M22+M23

35

Obavezni (3)

M11-M14+M41+M42

Za tehniko-tehnoloke i biotehnike nauke

Diferencijalni uslov Potrebno je da kandidat ima najmanje XX poena, koji treba da
- od prvog izbora u pripadaju sledeim kategorijama:
prethodno zvanje
do izbora u zvanje
Neophodno
XX=
Nauni saradnik

Ukupno

Obavezni (1)

M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M51+M80+M90+M100

Obavezni (2)

M21+M22+M23

Vii nauni
saradnik

Ukupno

50

Obavezni (1)

M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M51+M80+M90+M100

40

Obavezni (2)

M21+M22+M23

15

Obavezni (3)

M81-83, M90-96, M101-103, M108

Nauni savetnik

Ukupno

70

Obavezni (1)

M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M51+M80+M90+M100

54

Obavezni (2)

M21+M22+M23

23

Obavezni (3)

M81-83, M90-96, M101-103, M108

Napomena U oblasti arhitekture prostornog planiranja i urbanizma u grupaciji "tvrdih bodova

(Obavezni (2))" se vrednuju kategorije M21+M22+M23+M24.

16

Za drutvene i humanistike nauke

Diferencijal
ni uslov od prvog
izbora u
Potrebno je da kandidat ima najmanje XX poena, koji treba da
prethodno pripadaju sledeim kategorijama:
zvanje do
izbora u
zvanje
Neophodn
o XX=
Nauni
saradnik

Ukupno

16

Obavezni
(1)

M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M43+M44+M45+M51+M52+M5
3+M54

10

Obavezni
(2)

M11+M12+M21+M22+M23+M24+M31+M41

Vii
nauni
saradnik

Ukupno

50

Obavezni
(1)

M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M43+M44+M45+M51+M52
+M53+M54+M61

40

Obavezni
(2)

M11+M12+M21+M22+M23+M24+M31+M41+M42

30

Obavezni
(3)

M11,M12,M21-M23, M41, M42

Nauni
savetnik

Ukupno

70

Obavezni
(1)

M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M43+M44+M45+M51+M52
+M53+M54+M61

54

Obavezni
(2)

M11+M12+M21+M22+M23+M24+M31+M41

40

Obavezni
(3)

M11+ M12 + M21- M22+M41+M42

Napomena: Bodovi iz kategorija M15, M16, M46 i M47, koje su implicitno prisutne tamo gde se
navode M10 i M40, mogu initi maksimalno 50% odgovarajueg bodovnog uslova i to samo u
sluaju istraivaa na nauno-leksikografskim i nauno-lingvogeografskim projektima.

Prilog 5.
Naziv instituta - fakulteta koji podnosi zahtev:

REZIME IZVETAJA O KANDIDATU ZA STICANJE NAUNOG

ZVANJA
I. Opti podaci o kandidatu
Ime i prezime:
Godina roenja:
Naziv institucije u kojoj je kandidat stalno zaposlen:
Diplomirao-la:
godina:
fakultet:
Magistrirao-la:
godina:
fakultet:
Doktorirao-la:
godina:
fakultet:
Postojee nauno zvanje:
Nauno zvanje koje se trai:
Oblast nauke u kojoj se trai zvanje:
Grana nauke u kojoj se trai zvanje:
Nauna disciplina u kojoj se trai zvanje:
Naziv matinog naunog odbora kojem se zahtev upuuje:
II. Datum izbora - reizbora u nauno zvanje:
Nauni saradnik:
Vii nauni saradnik:
III. Nauno-istraivaki rezultati (prilozi 1. i 2.
pravilnika):
1. Monografije, monografske studije, tematski zbornici, leksikografske i kartografske
publikacije meunarodnog znaaja (uz donoenje na uvid) (M10):
broj

vrednost

ukupno

M11 =
______________________________
2. Radovi objavljeni u naunim asopisima meunarodnog znaaja (M20):
broj

vrednost

ukupno

M21 =
______________________________
a) Zbornici sa meunarodnih naunih skupova (M30):
broj

vrednost

M31 =
______________________________

ukupno

b) Nacionalne monografije, tematski zbornici, leksikografske I kartografske publikacije

nacionalnog znaaja; nauni prevodi i kritika izdavanja grae, bibliografske publikacije (M40):
broj

vrednost

ukupno

M41 =
______________________________
5. asopisi nacionalnog znaaja (M50):
broj
vrednost
M51 =
______________________________

ukupno

v) Zbornici skupova nacionalnog znaaja (M60):

broj

vrednost

ukupno

M61 =
______________________________
g) Magistarske i doktorske teze (M70):
broj

vrednost

ukupno

vrednost

ukupno

M71 =
M72 =
d) Tehnika i razvojna reenja (M80)
broj

M81 =
______________________________
) Patenti, autorske izlobe, testovi (M90):
broj

vrednost

ukupno

M91 =
______________________________
e) Izvedena dela, nagrade, studije, izlobe....M100
broj

vrednost

M101 =
______________________________
) kreiranja i analiza efekata javnih politika M120

ukupno

broj
vrednost
M121 =
______________________________

ukupno

IV. Kvalitativna ocena naunog doprinosa (prilog 1. pravilnika):

Pokazatelji uspeha u naunom radu:
(Nagrade i priznanja za nauni rad dodeljene od strane relevantnih naunih institucija i
drutava; uvodna predavanja na naunim konferencijama i druga predavanja po pozivu;
lanstva u odborima meunarodnih naunih konferencija; lanstva u odborima naunih
drutava; lanstva u ureivakim odborima asopisa, ureivanje monografija, recenzije naunih
radova i projekata)

Angaovanost u razvoju uslova za nauni rad, obrazovanju i formiranju naunih kadrova:

(Doprinos razvoju nauke u zemlji; mentorstvo pri izradi master, magistarskih i doktorskih radova,
rukovoenje specijalistikim radovima; pedagoki rad; meunarodna saradnja; organizacija
naunih skupova)

Organizacija naunog rada:

(Rukovoenje projektima, potprojektima i zadacima; tehnoloki projekti, patenti, inovacije i
rezultati primenjeni u praksi; rukovoenje naunim i strunim drutvima; znaajne aktivnosti u
komisijama i telima ministarstva nadlenog za poslove nauke i tehnolokog razvoja i drugim
telima vezanih za naunu delatnost; rukovoenje naunim institucijama).

4. Kvalitet naunih rezultata:

(Uticajnost; parametri kvaliteta asopisa i pozitivna citiranost kandidatovih radova; efektivni broj
radova i broj radova normiran na osnovu broja koautora; stepen samostalnosti i stepen uea
u realizaciji radova u naunim centrima u zemlji i inostranstvu; doprinos kandidata realizacija
koautorskih radova; znaaj radova)

V. Ocena komisije o naunom doprinosu kandidata sa obrazloenjem:

PREDSEDNIK KOMISIJE