Kristalna struktura i geometrija

elementarnih kristalnih reetki

KRISTALOGRAFIJA (potie od grkih rei krstallos = led, naziv

upotrebljen za prozirni kvarc, gorski kristal, za koji se smatralo da
je zamrznuta voda, i "grphein" = pisati) je nauka o KRISTALNOM
STANJU. Prouava spoljanji oblik kristala i njihovu unutranju
grau.
KRISTALIZACIJA je prelaz tene ili gasne faze u vrstu, i to
pravilnim trodimenzionalnim rasporeivanjem materijalnih
estica u kristalnu reetku.

Nivoi pakovanja atoma u materijalima:

a) Inertni monoatomski gas sa neureenim atomima,
b,c) Neki materijali, kao to je vodena para, amorfni silicijum i
silikatna stakla imaju samo delimino ureene atome i
d) Metali, legure, mnoge keramike i neki polimeri imaju
ureene
atome po celoj zapremini.

VRSTE MATERIJE mogu biti AMORFNE i KRISTALNE.

AMORFNE MATERIJE nemaju pravilnu unutranju grau i ne smatraju se pravim
vrstim materijama, ve jako pothlaenim tenostima. One nemaju odreeno
topljenje, ve pri zagrevanju postepeno omekavaju dok se ne rastope. Primeri
takvih materija su staklo i vosak.
KRISTALI, nasuprot tome, imaju pravilnu unutranju grau svojstvenu za veinu
vrstih materija.
Kristalni SiO2
(Kvarc)

Amorfni SiO2
(Staklo)

Kristalna graa

Amorfna graa

KRISTALI su pravilna geometrijska tela, omeena povrnama koje se seku u

ivicama, a ivice u uglovima. Kristali su pravilne unutranje grae. Kristal ima
odreen geometrijski oblik. Uglovi izmeu odgovarajuih povrina kristala
neke materije konstantni su i karakteristini za tu materiju.
Geometrijski oblik kristala u vezi je s njegovom geometrijskom unutranjom
strukturom. Drugim reima, spoljni geometrijski oblik kristala u vezi je s
odreenim rasporedom njegovih strukturnih jedinica - iona, atoma ili
molekula. Svaki kristal se sastoji, dakle, od trodimenzionalno pravilno
rasporeenih strukturnih jedinica, a njihov raspored daje karakteristina
svojstva i oblik.
Kristalna struktura neke materije predstavlja celokupni poredak strukturnih
jedinica u tzv. prostornoj reetki.

Jedinina ili elementarna elija je najmanji deo prostorne

reetke koji, ponavljan u tri dimenzije, daje celu kristalnu
reetku.
Parametar reetke je najmanja udaljenost izmeu dva atoma
uzdu ivice jedinine elije.
Jedinina elija kristalne strukture sadri najmanji mogui broj
strukturnih jedinica.

Taka
reetke

Jedinina
elija

Jedinina elija je osnovna cigla ijim se slaganjem moe izgraditi

itav kristal.
Pravljenje kristalne strukture iz jedinine elije uz
ponavljanje po kristalografskim osima
y
z

Prema odnosu veliina parametara a, b, c i uglova , i sve kristalne

strukture mogu se prikazati u 14 vrsta jedininih elija razvrstanih u 7
osnovnih kristalnih sistema.

Podela kristalnih
reetki po kristalnim
sistemima
(Bravijis-ove reetke)

Primitivna (prosta, jednostavna)

- elementarnoj eliji pripada po
jedna estica (atom); u svakom
roglju (voru) elementarne
elije nalazi se 1 atom koji je
zajedniki za svih osam elija ((8
1/8) = 1),

Bazno centrirana - elementarna

elija ima po jedan atom na
svakom roglju i jo po jedan atom
u sredini donje i gornje osnove (sl.
1.10b); to znai da na
elementarnu eliju dolazi 2 atoma
((8 1/8 + 2 1/2 ) = 2).

c
a

b
9

Prostorno centrirana - ima po jedan

atom u rogljevima elementarne
elije i jedan atom u njenom
sreditu (sl. 1.10c); to znai, da
elementarnoj eliji pripadaju 2
atoma (8 1/8 + 1 ) = 2).

Povrinski centrirana - ima u

elementarnoj eliji po jedan atom
na svakom roglju i po jedan atom
u sredini svake strane (sl. 1.10d);
elementarnoj reetki tada pripada
4-atoma ((8 1/8 + 6 1/2) = 4).

c
a

b
10

Prema usvojenoj simbolici struktura hemijskih elemenata oznaava se slovom A

(npr. A1, A2, A3, do A8). Slovo A se dopunjava odredjenim brojem za tip
strukture (1 - povrinski centrirana, 2 - prostorno centrirana, 3 - gusto pakovana
heksagonalna, 4 - dijamantska kubna, 5 - prostorno-centrirana tetragonalna, 6 povrinski centrirana tetragonalna,
7 - romboedarska, 8 - trigonalna (trougaona)).
Kod tehnikih metala, uglavnom se sreu tri tipa osnovnih elija:

o povrinski centrirana kubna reetka (A1),

o prostorno centrirana kubna reetka (A2) i
o gusto pakovana heksagonalna reetka (A3).
Po drugim tipovima reetke kristaliu se neki za tehniku manje znaajni metali,
keramike i polimeri.
11

Elementarne reetke tehnikih metala

Veina inenjerskih metala kristalie se po kubnoj reetki, a samo nekoliko
po heksagonalnoj reetki.
Razlikuju se:
povrinski centrirana kubna reetka (A1),
prostorno centrirana kubna reetka (A2) i
gusto pakovana heksagonalna reetka (A3).
Pored tipa reetke bitno je jo poznavati broj atoma (n) koji pripadaju
osnovnoj eliji, radijus atoma R, koordinacioni broj (K) koji predstavlja broj
atoma podjednako udaljenih od centralnog atoma u elementarnoj reetki i
koeficijent ispunjenosti reetke (KIR) koji se odredjuje iz odnosa zapremine
atoma elementarne reetke i zapremine same reetke.
Kad bude rei o obrazovanju legura videe se znaaj atomskog radijusa za
legiranje, jer se samo atomi slinih dimenzija mogu zamenjivati. Atomski
radijus se moe izraunati iz dimenzija elementarne reetke.

12

Prosta kubna reetka

Kubna jedinina elija je 3D ponovljiva jedinica
Retka (samo Po (polonijum) ima ovu strukturu)
Gusto pakovani pravci (directions along which atoms touch each other)
are cube edges.

Koordinacioni broj = 6
(broj najbliih suseda)

13

Povrinski centrirana kubna reetka (A1 )

Atomi se nalaze na svakom uglu (oku) i centrima svih stranica
reetke;
Cu, Al, Ag, Au su metali koji imaju ovu kristalnu reetku.

Dva naina prikazivanja

povrinsko-centrirane
kubne reetke

14

Povrinski centrirana kubna reetka

Koordinacioni broj = 12

Pravci gustog pakovanja su dijagonale stranica.

Napomena: Svi atomi su identini; povrinski centrirani atomi su oseneni (beli)
samo da bi bili istaknuti.
15

Zapreminski centrirana kubna reetka (A2)

Atomi se nalaze na svakom uglu (oku) i u centru reetke;
Cr, -Fe, Mo su metali koji imaju ovu kristalnu reetku.

16

Zapreminski centrirana kubna reetka

Koordinacioni broj = 8

Pravci gustog pakovanja su dijagonale reetke.

Napomena: Svi atomi su identini; centralni atom je osenen (beo) samo da bi se
razlikovao od ostalih atoma.
17

Gustina razliitih materijala

metala > keramika > polimera
Zato?
Metali imaju...
gusto pakovanje
(metalnu vezu)
veliku atomsku masu

Keramike imaju...
manju gustinu pakovanja
(kovalentnu vezu)
neto laki elementi

Polimeri imaju...
loe pakovanje
(esto amorfni)
laki elementi (C,H,O)

Kompoziti imaju...
srednje vrednosti
18

Hemijske veze u kristalima

Jonske veze u kristalima

elektrina privlaenja oko jona ravnomerna

imaju velike module elastinosti i vrstoe
deformabilnost im je mala (krhki su)
dobru topljivost u vodi
NaCl

Kovalentne veze u kristalima

formiraju atomi nemetala C (grafit/dijamant), SiO2 (kvarc).

Imaju velike module elastinosti, vrstoe
male su elektrine i toplotne provodljivosti
ima razliite vrstoe u razliitim pravcima. Pojava razliitih
svojstava u razliitim pravcima naziva se anizotropijom.
grafit
dijamant

grafit

Metalne veze u kristalima

Metalne kristale formiraju atomi i katjoni metala
koji su otpustili elektrone.
Zbog jakih privlaenja katjona metala i
otputenih elektrona metali imaju visoke module
elastinosti i vrstoe.
Velika pokretljivost otputenih elektrona i
relativno male promene intenziteta privlaenja s
promenama razmaka imaju za posledicu dobru
elektrinu i toplotnu provodljivost metala kao i
njihovu veliku sposobnost na istezanje.

Molekulski kristali
Molekulske kristale formiraju molekule, s kovalentno
vezanim atomima (npr. H2O, CO2 , C12H26), uzajamno
povezane van der Waalsovim silama.
mali su moduli elastinosti i vrstoe.
velika deformabilnost.
Zbog odsutnosti slobodnih elektrona imaju vrlo nisku
elektrinu i toplotnu provodljivost deluju kao
izolatori.
Kristalne agregacije s molekulskim kristalnim reetkama slabo su topljive u vodi i dobro topljive u
organskim rastvorima.

Defekti kristalne reetke

Defekti kristalne reetke

Osnovni principi kristalografije, vae samo za kristalografske
strukture, koje su geometrijski potpuno pravilne. Takvu
strukturu imaju samo idealni kristali.
U tehnikoj praksi sreemo se sa realnim kristalima, u ijoj
kristalnoj gradji se pojavljuju razliita odstupanja - greke
reetke. Realni metali i isti metali sadre uvek odredjenu
koliinu atoma stranih elemenata .

Pored ove nesavrenosti izazvane prisustvom stranih atoma,

mogu se kristalne reetke prostorno rasporedjenih osnovnih
atoma razlikovati na pojedinim mestima od oekivanih i bez
uticaja stranih atoma. Te oblasti u kojima raspored osnovnih
atoma ne odgovara idealnom smatraju se strukturnim
grekama.
Strukture vrstih materija

26

Monokristali i polikristali
Kristalne materije se mogu podeliti na dve grupe, na:
monokristale i polikristale.
Metalni monokristal predstavlja zapreminu metala u
kojoj je orijentacija kristala jednoznana. Izradjuju se
danas kao tzv. vlaknasti kristali i masivni monokristali.
Vlaknasti kristali imaju prenik nekoliko mikrometara, a duinu do nekoliko
centimetara. U dananje vreme to su najsavreniji kristali, koje moemo dobiti.
Imaju veoma mali broj defekata, a njihova jaina se pribliava teorijskoj
vrednosti jaine metala sa idealnom kristalnom reetkom.

Npr. ve su izradjeni vlaknasti kristali

(viskeri) gvodja, ugljenika, srebra,
zlata, bakra, nikla, kalaja, cinka itd.

Idealan
kristal
27

Polikristalne materije nastaju iz velikog broja centara

kristalizacije. Orijentacija reetki susednih zrna je razliita
pa je zato prelazni sloj izmedju susednih zrna oblast sa
izrazitim naruavanjem kristalne gradje i naziva se granica
zrna. Veliina zrna je vana metalografska karakteristika
polikristalnih materijala. Materijali sa sitnijim zrnima
imaju obino bolje mehanike osobine (jainu, tvrdou,
ilavost) nego krupnozrnasti materijali.
Tena faza

Jezgra
kristalizacije

Tena faza

Granice metalnog
zrna

Kristali od kojih se
formira metalno zrno

Shema kristalizacije metala

Metalna zrna

Orijentacija zrna
u polikristalu
28

Granice
zrna

Strukturne greke
Strukturni defekti predstavljaju odstupanja od pravilnog
geometrijskog rasporeda atoma kristalne reetke.
Ti defekti posebno utiu na mehanike i fizike osobine metalnih
materijala. Od vrste, koliine i uzajamne interakcije izmedju
razliitih vrsta defekata zavise takodje procesi koji se deavaju u
metalnim materijalima pri plastinoj obradi i termikoj obradi.
Prema geometrijskom obliku mogu se strukturni defekti podeliti na
nekoliko grupa:

Podela strukturnih greaka

Takaste greke

Vakancije
Intersticijski atomi
Substitucijski atomi
otkijev defekt
Frenkelov defekt

Linijske greke

Dislokacije

Povrinske greke

Granice subzrna
Granice zrna
Greke slaganja

Zapreminske greke

Pore, pukotine, ukljuci

30

Takaste greke
Takaste (bezdimenzijske) greke su
najjednostavnije greke kristalne reetke.
Nastaju npr. ozraivanjem metala esticama
visoke energije (npr. neutronima), kao i zbog
zagrevanja metala do visokih temperatura
(bliskim temperaturi topljenja), pa brzog
hladjenja i prerade metala plastinom
deformacijom.

31

Takasti defekti u strukturi

mogu biti oblika:

Vakancija (upranjena

mesta u reetki)

Atoma zamene
(supstitucija)

Atoma popune

(intersticija)

Iskrivljenost kristalne reetke

Na mestima takastih greaka
32

Substitucija i intersticija

Primeri:

Substituciono legiranje
(npr. Cu u Ni)

Atom zamene
(substitucija)
Atom popune
(intersticija)

Intersticiono legiranje
(npr. C u Fe)
33

Vakancije

Vakantan (lat.), upranjen, prazan

Nedostajanje atoma na mestu gde se

normalno oekuje da postoji
nazivamo vakancijom.

Zavisnost koncentracije vakancija

Od temperature

700
Temperatura, C

Vakancije mogu nastati dejstvom

toplotne energije, zbog poremeaja u
rastu kristala i zbog neravnotee u
naelektrisanju. Dobiju li estice u
povrinskom sloju kristala dovoljnu
energiju (npr. toplotnu), oslobadjaju se
iz svoje vorne take u reetki i
zaposedaju vorne take na slobodnoj
povrini kristala. Oslobodjena vorna
taka ostaje nepopunjena-stvorena je
vakancija.

600
500
400
300
0

Koncentracija vakancija
34

6 104

Migracija vakancija
Vakancije u kristalnoj reetki nisu vezane za odredjeno
mesto, ve se mogu (pri viim temperaturama) kroz kristal
pomerati (migracija vakancija). Ta je migracija vezana za
prelaenje estica (atoma); npr. vakantno mesto se pomeri
iz jednog poloaja u drugi, a njegov prvobitni poloaj
zauzme susedni atom. Od ovakvih elementarnih
pomeranja vakantnih mesta sastoji se njihova migracija
kroz kristal. Vakancije se premetaju na mesta gde mogu
biti apsorbovane; takva su mesta npr. slobodne povrine
kristalne supstance, granice zrna u polikristalima i sl..
Nasuprot tome, ako se metal lokalno zagreva, deluju i te
oblasti kao izvori vakancija iz kojih one migriraju do okolne
mase. Koncentracija vakancija utie na mnoge vrste
termike obrade (arenje, taloenje-precipitaciju i dr.), jer
olakava premetanje estica-difuziju, koja ove naine
termike obrade prati.

35

Migracija
Vakancija
(animacija)

36

Frenkelov i otkijev defekt:

Katjon-vakancija + Katjon-intersticijal = Frenkelov defekt
Katjon-vakancija + Anjon-vakancija = otkijev defekt
otkijev defekt

otkijev
defekt
Frenkelov
defekt
Takaste greke imaju veliki uticaj na
fizike osobine metala (npr. na
elektrini otpor) kao i na mehanike
osobine metala (npr. na tvrdou).

Ova greka se javlja u uravnoteenoj

jonskoj reetki u kojoj istovremeno
nedostaju anjon (+) i katjon (-)
Frenkelov defekt
Par vakance i intersticijalne estice u
susednom poloaju naziva se Frenkelova
greka. Obadve komponente Frenkelove
greke mogu se samostalno premetati kroz
kristal, tako da nastaju dve nezavisne greke
(vakancija i intersticijalne estice).
37

Linijske greke (dislokacije)

Jednodimenzijske greke - dislokacije - nastaju nagomilavanjem niza
takastih defekata.
Burgersov vektor
Dislokacije se definiu pomou Burgersove putanje (petlje),
koja je za perfektan kristal prikazana na. Ako se podje iz
poetne take () i predje etiri medjuatomna rastojanja u
pozitivnom pravcu ose x, i zatim u pravcu ose y, pa onda
nastavi u suprotnom smeru dolazi se u poetnu poziciju. Kae
se da je Burgersova putanja zatvorena.
Suprotno tome, Burgersova putanja na delu kristala koji
sadri dislokaciju nee biti zatvorena. Vektor potreban da se
putanja zatvori, usmeren od zavrne pa do poetne take
zove se Burgersov vektor.
Burgersova kontura
38

Prema medjusobnom poloaju Burgersovog vektora i tzv. dislokacione

linije, razlikuju se:
ivine i
zavojne dislokacije

Ivina dislokacija
Ako se na idealnu reetku deluje silom
smicanja bie potreban relativno visok
napon za pomeranje gornjeg sloja
atoma. U sluaju kad u kristalu postoje
dislokacije (realni kristali) medjuatomne
veze su slabije, te se jedan sloj atoma
lake pokree, tj. napon teenja znatno
je nii.

39

sila
smicanja

klizanje

ravan
klizanja

Ekstra ravan

Idealan
kristal

Dislokaciona linija

Ova greka kristalne reetke nastaje zbog

formiranja ekstra ravni smetene izmedju
redovnih vertikalnih ravni. Zavrni red
atoma umetnute poluravni obrazuje
dislokacionu liniju. Burgersov vektor
upravan je na dislokacionu liniju, obeleenu
sa znakom . Vodoravna crtica oznaava
poloaj dislokacione ravni, a vertikalna se
odnosi na ekstra poluravan.
40

Ivina dislokacija

Ivina dislokacija

Linija
klizanja
Burgersov
vektor = b

Smiui napon
Analogija gusenice

Mainski materijali - Dr
Dragan Adamovic

41

Ivina dislokacija
Ivina dislokacija praena je promenom
naponskog stanja u oblasti oko ekstra
ravni. Iznad ravni klizanja pojavljuje se
oblast sa pritisnim naponima, dok se
ispod ravni klizanja pojavljuju naponi
zatezanja

Pritisak

Zatezanje

Naponsko polje kod ivine dislokacije

42

Zavojna dislokacija
Idealan kristal

Ravan seenja i
Smicanja atoma

Zavojna
dislokacija

Zavojna dislokacija nastaje kao smicanje u ravni klizanja, tako da je najvee

pomeranje, odnosno deformacija na poetku i ta deformacija opada do nule.

43

Greke u slojevima
Trei tip ravanskih defekata nastaje zbog nepravilnog slaganja pojedinih slojeva.
Atomi u ravni ili u delu ravni kristala mogu zauzeti poloaje koji ne odgovaraju
redosledu datog sloja u reetki. Ako je jedan deo ravni izbaen, ubaen ili pak
pomeren javljaju se defekti u slojevima koji su opkoljeni savrenom reetkom i
od nje su odvojeni linijskim defektima - dislokacijama.

Zapreminske greke
U zapreminske greke spadaju:
pore

pukotine i
ukljuci
Zapreminske greke su vrlo sloene i njihovo prouavanje prevazilazi okvire ovog
kursa.
44

Pauza

Ponaanje metala pri delovanju

spoljnih sila

Osnovni pojmovi
Ako na metalno telo deluje spoljna sila, telo menja svoj oblik i
pri dovoljnoj veliini spoljne sile dolazi do njegovog razaranja.
Delovanjem sile nastaju istovremeno u telu naponi, jer se ono
unutranjim silama suprostavlja promeni oblika. Promena
oblika izazvana delovanjem spoljnih sila se naziva deformacija
(ponekad takodje preoblikovanje).

47

Vrste optereenja
Mainski delovi mogu da budu
Optereeni nekim od sledeih
Optereenja ili njihovom kombinacijom.

Zatezanje

Pritiskivanje

Savijanje
Smicanje

Uvijanje

48

Inenjerski napon
Zateui napon,R:

Smiui napon, :

Povrina,
Povrina,

Ft
=
Ao
originalpovrina
area
Poetna
before
loading
pre
optereenja

Jedinica za napon:
N/m2 (ili MPa )
49

Elastina deformacija
2. Malo
optereenje
bonds
stretch
Granino

1. Poetno

izduenje

3. Rastereeno

return to
initial

Vraanje na
poetak

Pri niskim vrednostima spoljnih sila (i

niskim naponima) deformacija je samo
elastina (opruna); po rastereenju ta
deformacija nestaje, a telo poprima
prvobitni oblik.
U kristalnoj reetki se elastina deformacija
ispoljava samo malim otklanjanjem atoma
iz njihovog ravnotenog poloaja; otklon ne
prelazi polovinu parametra reetke.

Po uklanjanju optereenja
Elastina deformacija nestaje

50

Plastina deformacija metala

1. Poetno

2. Malo optereenje

3. Rastereenje

Plastina deformacija po uklanjanju

optereenja ne nestaje!
Prekorai li veliina spoljanje sile odredjenu granicu
dolazi do plastine (trajne) deformacije, a po
rastereenju telo ostaje deformisano.
Pri trajnoj deformaciji menjaju atomi svoj poloaj za
udaljenost najmanje jednaku parametru reetke.

F
linear
elastic

linear
elastic

plastic

elastic

51

Elastina i plastina deformacija

Zatezni test:

52

Inenjerska deformaija
/2

Izduenje:

Suenje:

wo
L /2

Lo
/2
L /2

/2
Smiua deformacija:

= tan

/2 -
/2

/2
53

Linearna elastinost
Modul elastinosti, E:

(zove se jo i Jungov modul elastinosti)

Hukov zakon:

=E

Jedinica:
E: [GPa]

Izmedju elastine deformacije

() i napona () postoji
linearna zavisnost koja je
poznata kao Hukov zakon:

Jednoosno
zatezanje
54

Modul elastinosti, E
Grafit
Metali Keramike
Polimeri
Legure Poluprovodnici

1200
1000
800
600
400

E(GPa)

200
100
80
60
40

10 9 Pa

Kompoziti

Diamond
Tungsten
Molybdenum
Steel, Ni
Tantalum
Platinum
Cu alloys
Zinc, Ti
Silver, Gold
Aluminum
Magnesium,
Tin

Si carbide
Al oxide
Si nitride

Carbon fibers only

CFRE(|| fibers)*

<111>

Si crystal

Aramid fibers only

<100>

AFRE(|| fibers)*

Glass-soda

Glass fibers only

GFRE(|| fibers)*
Concrete
GFRE*

20
10
8
6
4
2
1
0.8
0.6
0.4
0.2

Ekeramike
> Emetala
>> Epolimera

CFRE*
GFRE( fibers)*

Graphite

Polyester
PET
PS
PC

CFRE( fibers) *
AFRE( fibers) *

Epoxy only

PP
HDPE
PTFE

Wood( grain)

LDPE

55

Poasonov koeficijennt
Poasonov koeficijent, :
bez promene zapremine: = 0.5
metali: ~ 0.33
Jedinica:
keramike: ~0.25
polimeri: ~0.40
: bezdimenziona
Jednoosno
zatezanje

Poprena deformacija, L

Uzduna deformacija,
Odnosi za izotropne materijale:
E
E
G=
K=
2(1 + )
3(1 2)

56

Naponsko stanje
Jednoosno zatezanje: kabal
Popreni presek

F
=
Ao
Ski lift

Smicanje: pogonsko vratilo

Fs
=
Ao
57

Naponsko stanje
Pritiskivanje:

Ao

Canyon Bridge, Los Alamos, NM

Balanced Rock, Arches

National Park

58

Naponsko stanje
Dvo-osno zatezanje:

Hidrostatiki pritisak:

Riba pod vodom

Plinski rezervoar

> 0
z > 0

h< 0
59

Odredjivanje precizne granice izmedju elastine i trajne deformacije je

teko; kod polikristalnih materija se takva granica praktino i ne pojavljuje
(neka su zrna trajno deformisana, druga samo elastino). Zato se oblast
elastinih deformacija ograniava naponom pri kome ipak dolazi do merljive
trajne deformacije koja se oznaava kao granica elastinosti. Odredjivanje
ove ove granice dosta teko i dugotrajno. U tehnikoj praksi se za napon, koji
karakterie poetak trajne deformacije uzima napon, koji izaziva trajnu
deformaciju 0.2% i oznaava se kao granica R0.2
Kod nekih metala moe se poetak trajne deformacije lako oitati sa
dijagrama kidanja. Dostigne li napon vrednost koja odgovara taki H, dolazi
do rasta trajne deformacije, koji je praen naglim padom napona. Snienje
napona pri kojem se deformacija nastavlja, naziva se teenje materijala;
taka H koja prikazuje poetak trajne deformacije oznaava se kao gornja
granica teenja ili samo napon teenja. Deformacija H, koja odgovara taki
H, moe se smatrati za granicu izmedju elastine i trajne deformacije.
60

Krt lom

Napon,

Gornja granica teenja

Donja granica teenja

ilav lom

Suenje

Deformacija,

Oblast ulevo se koristi za procenu konstrukcionih osobina materijala (gde

nije doputena trajna deformacija), oblast udesno sadri informacije
potrebne za tehnoloke postupke, zasnovane na trajnim deformacijama
(naroito pri kovanju, valjanju).
61