Visoka medicinska kola uprija

Predmet:Medicinska psihologija

izofrenija
-seminarski rad-

Mentor:

Student:

Prof.dr Radmila Milovanovi

Aeri Armin
Br.indexa:01597

uprija,2017
1

Sadraj
Uvod...........................................................................................................................3
1.izofrenija...............................................................................................................4
2.Epidemiologija izofrenije......................................................................................6
3. Etiopatogeneza izofrenije.....................................................................................6
3.1. Genetska predispozicija......................................................................................6
3.2. Konstitucionalna predispozicija........................................................................6
3.3. Metaboliki faktori..............................................................................................7
4. Klinika slika izofrenije........................................................................................8
5.Kliniki oblici izofrenije........................................................................................9
6.Terapija izofrenije................................................................................................11
Zakljuak..................................................................................................................13
Literatura..................................................................................................................14

Uvod

Re ,,psihologija,, potie od rei psihe (dua) i logos (nauka). U prevodu to znai

da je psihologija ,, nauka o dui,,. Doslovan prevod naziva psihologija nita
odreenije ne govori o njenom predmetu. Stvarni predmet psihologije je izuavanje
oveka, njegovih aktivnosti i iskustava. Meutim, ovek je predmet izuavanja i
drugih nauka: biologije, sociologije, pedagogije. Ipak, psihologija, za razliku od
drugih nauka, polazi od oveka kao individue i njegovog linog iskustva.Tu postoje
brojna shvatanja, ali se posebno istiu dva:
- psihologija je nauka o pojavama i sadrajima svesti
- nauka o ponaanju.
Prvo gledite je ,,evropsko,, a drugo ,,ameriko,,. Trea grupa shvatanja pokuava
da spoji dva prethodna i da u njih uvede i skrivene nesvesne pojave. Prema ovom
shvatanju, koje je prihvaeno i na Zapadu i na Istoku,predmet psihologije su:svesni
sadraji, nesvesne pojave, kao i ukupno ovekovo ponaanje i reagovanja.

1.izofrenija
Re izofrenija potie od grkih rijei shisis (cepanje, rascep) i phrenos (dua). Ime
je prvi put upotebio Eugen Bleuler 1911. godine oznaavajui time posebnu grupu
sindroma psihikih poremeaja. Poznati su njegovi opisi izofrenije pod nazivom
"Blojlerova 4 A", koja bi obuhvatala primarni opis bolesti sa poremeajima u sferi
afekta, asocijacija, zatim ambivalencija i autizam izofrenih bolesnika. Naziv ove
teke duevne bolesti oznaava sutinu i ukazuje na rascep i nesklad (disocijacija)
izmeu psihikih funkcija, pre svega procesa miljenja i afekta, nazvana
ideoafektivna disocijacija. Ovakva vrsta disocijacije je prisutna jedino kod
izofrenije i ne sree se kod nijednog duevnog oboljenja. Karakterie je dakle,
nesklad izmeu miljenja, odnosno sadraja miljenja, afekta i volje. Normalno,
sve ono to se doivljava i to je trenutno u toku procesa miljenja odraava se i
afektom: ako se osjea ljutnja, to je iskazano ponaanjem i mimikom, ili ako se
doivljava radost to se vidi i na licu. Meutim, toga nema kod izofrenije.
Prema MKB-10 izofrenija se definie kao teki duevni poremeaj koji se
karakterie poremeajem miljenja i panje (percepcije), a afekat je neadekvatan
(neskladan) i otupljen. Svest izofrenog pacijenta je bistra, jasna, tako da je svestan
svega onoga to se deava sa njim i oko njega. Intelektualne funkcije su takoe,
ouvane, ali nakon niza godina bolesti moe doi do njihovog propadanja.
Bolest ima hronini tok sa pogoranjima i remisijama, ali nikad ne dolazi do
konanog izleenja, to ima veliki socijalno-medicinski znaaj, jer predstavlja
optereenje kako za porodicu pacijenta, tako i za drutvenu zajednicu.
Pripada grupi psihoza, a pod pojmom psihoza se najee podrazumeva psihiko
stanje osobe sa prisutnim sumanutim idejama i halucinacijama uz nepostojanje
uvida u njihovu patoloku prirodu, zatim poremeaj ocene realnosti i gubitka veze
sa realnou, gubitak granica "Ega". Postoji vie oblika izofrenije.
Mladost ja razdoblje ivota u kome dolazi do prolaznih nazadovanja, neminovnih
sukoba sa sobom i svetom oko sebe, nesklada izmeu razuma i oseanja, zbrke u
poistoveivanju i stvaranju identiteta, prolaznih otuenja od sebe, otuenja od
stvari i razgradnji neurofiziolokih i psihikih sklopova i funkcija koje se moraju
razlikovati od psihikih i predpsihotinih pojava. I pored ovako burnih promena
mladalako doba ne treba shvatati kao patogenetski inilac nego samo kao
4

razdoblje ivota u kome su plastinost i spremnost za izgradnju povieni.

Nepovoljna iskustva (stres, povrede, posebne okolnosti) lake izazivaju prolazne ili
trajne razgradnje. Predpsihotini, odnosno psihotini simptomi predstavljaju
poslednji pokuaj da se obnovi ili sprei konani raspad i psihika smrt i obnovi
psihika ravnotea koliko je to mogue. Psihoza u mladosti je pokazatelj slabosti
neurofiziolokih i psihikoh sklopova i funkcija, u prvom redu odbrana da se
preinae ulni odgovori na drai i stres nesvesne detinjaste elje i objektni odnosi,
sukobi i prvobitne odbrane i preuzme identitet odraslih sa svim njegovim sastavnim
delovima ( telesnim, polnim, oseajinim, saznajnim, moralnim i drutvenim).

Nain ispoljavanja, uzroci, poetak, tok i ishod psihoza u mladosti razliiti su kod
pojedinih omladinaca i u razliitim dobima ivota. Psihoze poinju naglo sa burnim
simptomima straha, depresije, smetenosti, depersonalizacojom, smetnajma
identiteta, ree sa grubljim poremeajima miljenja i opaanja, pa i sumanutim
mislima. Ovo moe biti uvod u izofraniju ali i nezavosno od nje, povezano sa
upotrebom droge, alkohola, stresom, moe biti histerinog ili drugog porekla.

Merila za procenu poetne psihoze i predpsihoze neodreena su. Koriste se sva ve

navedena merila i metode otkrivanja i dijagnostikovanja. Potreba za sociopsihijatrijskim praenjem predpsihoza i prolaznih kriza identiteta u mladalakom
dobuje velika kako bi se pratio njihov dalji razvoj i mogue psihotine organizacije
i razgradnje.
Najea psihoza u detinjstvu tj.mladalakom dobu je izofranija ija se klinika
slika, ako je ve izraena ili ako se javlja polagano i podmuklo je priblina ili je ista
kao ona u odraslom dobu. Mnoge psihoze u mladosti su poele ve u detinjstvu i u
tom sluaju se tee prepoznaju.

2. Epidemiologija izofrenije
Rauna se da 0,5 do 1% stanovnitva boluje od izofrenije, to ima i odgovarajui
epidemioloki znaaj. U urbanim sredinama kod rizine populacije sa aspekta
herediteta mnogo je vie oboljevanja nego u ruralnim sredinama, pa se stres
svakodnevnog urbanog ivota moe smatrati kao nepovoljan inilac u razvoju ovog
oboljenja.
Bolest poinje rano,9 od 10 mukaraca, ali 2 od 3 ene,imaju pojavu bolesti pre 30te godine ivota. Prosek godina za poetak prve psihotine epizode su srednje
dvadesete za mukarce i kraj dvadesetih za ene (neretko bolest pone i u ranim
dvadesetim, a prvi znaci se zapaze i ranije, pa otuda u narodu i naziv " Mladalako
ludilo"). Predpostavlja se da odvajanje od roditelja moe da deklanira psihotine
crte koje su bile prisutne jo od detinjstva.

3. Etiopatogeneza izofrenije
U etiologiji izofrenije stoje bioloki, socijalni faktori i faktori individualnog
ivotnoog iskustva. Bioloki faktori koji mogu da imaju znaaja u nastanku
izofrenije su:

3.1. Genetska predispozicija- Na sadanjem nivou znanja genetski pritup izofreniji

glasi: Ne nasleuje se izofrenija, ve se nasleem prenose neke osobine, poseban
kvalitet linosti koji moe da pree u izofreno, zavisno od konstelacije
zahvaenog gena i uticaja faktora sredine u kojoj osoba ivi. Najee se
predpostavljaju dva modela nasleivanja: Model pojedinanog znaajnog lokusa i
multifaktorski model. Ovi modeli predstavljaju genetske extreme od monogenskog
do poligenskog nasleivanja.
3.2. Konstitucionalna predispozicija- Odavno se smatra da se u porodicama
izofrenih bolesnika esto nalaze i odreene fizike strukture i odgovarajue crte
linosti. Protagonisti ovog pravca opisuju kod izofrenije tzv. Astenini tip (nalazi
se kod izofrenije u preko 50% sluajeva), koji se fiziki odlikuje: uskim grudnim
koem,duim rukama,mravou ,veim nosem, ptiijim oblikom lica.
6

3.3. Metaboliki faktori- Brojne teorije podravaju tezu o oteenju

neurohumoralne transmisije u mozgu izofrenih bolesnika (pre svega u limbikom
sistemu, odgovornom za emocije i vitalnu energiju). U ovom smislu je i teza da je
sutina izofrenije u defektu transformacije opte energije metabolizma u energiju
hormikog integriteta. To je pretpostavka o konverziji energije i uoenom defektu
na tom nivou kod izofrenije.

Kada su u pitanju socijalni i kulturni faktori u nastanku izofrenije mogu da igraju

znaajnu ulogu, ali jo vie u modeliranju izofrenije. Interesantna su zapaanja da
se izofrenija znaajno vie pojavljuje u niim socioekonomskim klasama. Ovo
doputa razne interpretacije. Siromatvo onemoguava majke da se brinu o svojoj
deci. Kasnije, u adolescenciji, moe da se pojavi jaka stresna situacija kao izraz
sukobljavanja sa neprijateljskim svetom koji ne daje dobru ansu takvoj jedinki. To
dovodi do razoaranja, gubitka ambicija, to dalje moe da vodi u socijalno
povlaenje i izolaciju, odnosno u regresivne oblike izofrenije.

Faktori individualnog ivotnog iskustva su faktori usled kojih se javlja izofrenija

kao posledica pogrenog progresivnog prilagoavanjajedinke sredini u kojoj ivi a
to pogreno prilagoavanje se javlja tokom detinjstva i adolescencije. U faktore
individualnog ivotnog iskustva spadaju:

1. Deprivacija od strane majke i neadekvatno materinstvo;

2. Obrnuta roditeljska uloga;
3. Ponovljana ekspozicija duplih poruka";
4. Patogena porodica kao celina;
5. Tekoe tokom falusnog stadijuma razvoja sa reaktivacijom seksualnog straha
u periodu adolescencije.
7

4. Klinika slika izofrenije

Osnovni znaci izofrenije odnose se na poremeaje: emocija, miljenja, volje,
opaanja, vitalnih dinamizama i dezintegraciju celokupnog funkcionisanja linosti.
Meu simptomima u poetku se viaju depresivni simptomi ( snienje
raspoloenja), oseajno otupljenje, poviena strepnja, uporne dismorfofobije,
hipohondrinos, prolazne depersonalizacije, mrzovolja, gubitak volje i radosti u
odnosima sa drugim osobama, povlaenje, drutvena neprilagoenost, gubitak
preduzimljivosti i zanimanja, neobina ponaanja i misli kao i precenjene misli i
poremeaji pokreta (grimase). Svi ovi simpromi mogu biti protumaeni i shvaeni i
kao mladalaka kriza, i kao predpsihoza, ili ako su ispoljeni u blaem obliku i kao
prolazne smetnje prilagoavanja.
U daljem toku bolesti neki od ovih simptoma se mogu povui ili zadrati i meati
sa novim koji postaju uoljiviji, kao to su poremeaji miljenja:
-Po obliku koji se najee ispoljavaju u gubitku asocijacija, bloku misli, raspadu
pojmova, oskudnosti govora
- Poremeaj miljenja po sadraju koji se odnosi na nain formiranja misaonog
toka, mogu se javiti eho misli ili doivljaj da su misli obolelog emitovane iz
njegove glave u spoljni svet i da drugi mogu da ih uju. Moe se javiti oseaj da su
mu misli ubaene iz spolja iz okoline, pa verovanje da su se misli izgubile iz
njegove glave, da su pod uticajem spoljne sile itd.
Dalji simptomi izofrenije su poremeaj govora, zatim smetnje opaanja
(halucinacije koje se javljaju kod polovine do dve treine izofrenih bolesnika,
ee slune i kinestetike nego vidne, koje se ne mogu dovesti u vezu sa
afektivnim sadrajima), katatoni simptomi (motorni pokreti bolesnika gube
jedinstvenost i oseajnost, gubi se harmonija i gracija dranja. Psihomotorno
izraavanje kao posledica volje moe se javiti u vidu miine ukoenosti, votane
savitljivosti i katatonog stupora), samopovreivanje, opadanje intelektualnih
delatnosti, slabost panje, praznina u glavi, ravnodunost, i zvrnutst oseanja,
autoerotske i homoseksualne tenje i obino prisilne pojave. Slabljenje socijalnih
nagona, nagona za ishranom jedan je od karakteristinih znakova izofrenog
oboljenja. Vrsta i broj simptoma mogu biti razliiti to zavisi od vrste izofrenije.

5.Kliniki oblici izofrenije

Grupa izofrenih psihoza se obino deli na nekoiko podtipova. Podela donekle ima
smisla s obzirom na razliitu prognozu i varijacije terapeutskog tretmana. Podtipovi
izofrenije su:

1. Paranoidna izofrenija ( Schizophrenia paranoides)

2. Obina izofrenija (Schizophrenia simplex)
3. Hebefrana izofrenija (Schizophrenia hebephrenica)
4. Katatoni tip izofrenije (Schizophrenia catatonica)
5. Rezidualni oblik izofrenije (Schizophrenia residualis)
6. Akutna izofrena epizoda, akutno duevno oboljenje slino izofreniji (Psychosis
acuta schizophreniae similis)
7. Postizofrena depresija ( Depressio postschizophrenica)
8. Duga izofrenija, Proph-izofrenija (Schizophrenia alia)
9. izoafektivno duevno oboljenje (Psychosis schizoaffectiva)
10. izotipalni poremeaj (Disordo schizotypicus)

Za deiji uzrast je svojstveno meanje pojedinih oblika izofrenije kao i meanje sa

afektivnim i neurotinim sindromima. Osim ovih izofrenija moe imati i
pseudoneurotini izgled u kome prividno preovlauju neurotino simptomi kao to
su histerini, fobini i prisilni. Moe biti i pseudopsihopatska ukljuujui pojavu
prestupnikog ponaanja. Ako su prisutni depresivno-manini simptomi potrebno je
znati razlikovati da nije re o afektivnoj psihozi, koje su ree, ili o meanom
izoafektivnom obliku psihoze. Sumanute misli su u maldalatvu neto postojanije,
organizovanije i uoblienije nego u detinjstvu ali jo uvek manje nego u odraslom
dobu kao, uostalom i druge psihotine pojave.
9

Sem pravih izofrenih psihoza, koje predstavljaju dugotrajni proces, postoje i

izofreniformna stanja i odgovori na naglu psihiku pojavu koji se razlikuju od
procesnih psihoza iako neki od njih, tokom vremena prelaze u hroninu psihozu.
Poetak bolesti

Poetak izofrenije moe biti nagao ili polagan i podmukao, tako najee
poinjejednistavni oblik. Neke izofrene psihoze u mladosti vuku poreklo iz
detinjstva i nastavak su ranijih psihoza ili predpsihiza, a neke su sejavile tek u
pubertetu ili odmah nakon puberteta. Do tada uspene odbrane su se slomile pod
uticajem telesnih, oseajnih i drutvenih pritisaka kojima je izloena mlada osoba.
Od roditelja ili mladia-devojke mogu se dobiti podaci o izmenama linosti i pre
poetka bolesti ili informacije o odstupanjima u oseajnom, vsaznajnom i
drutvenom razvoju,nkao to su drutvena izdvojenost, emocionalno siromatvo,
neobina zanimanja i ponaanja. Manje osetljivi i obrazovani roditelji dugo ne
primete poetak,pa ak ni razvijeni tok bolesti.

Razvoj i prognoza izofrenije (izofrenih psihoza) u mladosti

Tok bolesti zavisi od blagovremenog dijagnostikovanja, odgovarajue terapije,

razumevanja i prihvaenosti u socijalnom okruenju obolele osobe. On moe biti:
kontinuiran, epizodian sa progredirajuim ili postojanim oteenjem, epizodini
remitirajui sa nepotpunom ili potpunom remisijom, ili neki drugi.

izofrenija se javlja u remisijama i ubovima. U stadijumu remisije osoba moe da

se vrati u socijalnu sredinu: ub znai novi pocetak bolesti. ei ubovi znak su
loe prognoze i brze demencije.

10

Primer bolesnika u stanjima pogoravanja bolesti: (tekst koji je napisao bolesnik)

"Avans prohtev"

Jesenjeg prohladnog dana, ba kad sam se vraao iz konzerve, zauvek sam je

bacio, kroz praktian prizor travnjaka. Nije toliko vano koliko je bitno da je ta ista
konzerva napunjena odozgo temperom i zamagljenom fasciklom. Gledajui
zapanjujuim pogledom nisam imao mogunosti i prilike da oduzmem sebi
odgovornost i poverenje. Nakon toga, potpuno sam izgoreo zajedno sa
apartmanom. Sva je poutela, sve do Mramornog mora. Gluma je propala, nije
vano, znaajno je to da su profesionalne lai okupane u smoli od kravuljica, pa
niko nije bio zadovoljan sadanjim tretmanom terminoligije koje golicava svakog u
pupak. Stoj! Padam u nesvest, sva vrata su bila zakljuana, te ih niko nije ponovo
zakljuavao, meutim pao je mrak. Jao, uhvatlio me je kokoije slepilo u korpi za
ve. Veina spavaa zahrkalo je ispod buba rusa, koje su milele po lobanjama i
spavaicama.
Seljaci mirisali su na buavo mleko i truo kajamak. Ustajte ludaci, vreme je
zakucavanju eksera, sa ajbnama po sred tumora. Nije vano, glavno je to da smo
prolazei kraj trafike osetili miris kvasca i to pre smo pobegli da ne bismo nadoli.
Beali smo iz sve snage i petnih ila. Patio sam od tabana. Jo, kia je padala na levo
i nagore. Nije bilo vremena da se popije bikarbona soda. Gorile upropastile su
flaice od brabonjaka. Najzad, propao sam kroz afolj, uvek je to najbolje reenje,
na glavu mije pala sfevica sa bubuljiavim genzlicama.
6.Terapija izofrenije
Leenje izofrenih bolesnika je naporan i dugotrajan posao i za pacijenta i za lekara
i za porodicu. U terapijskoj doktrini najpre traba odluiti da li treba hospitalizovati
bolesnika ili se opredeliti za ambulantni tretman. Indikacija za hospitalizaciju su:
suicidalni rizik, agresivno ponaanje, ekstremna uznemirenost, dezoraganizovano
ponaanje, nesposobnost da se uspostavi jasna dijagnoza, stabilizacija
psihofarmakoterapije. Ponekad je potrebno hospitalizovati bolesnika i kadaje
nesposoban da brine sam o sebi.

11

Smatra se da psihoterapija izofrenije postavlja posebne zahteve pred linost

terapeuta, pa se posebno ukazuje na probleme kontratransvera. Stav terapeuta,
naroito u prvoj fazi, kada su regresivne potrebe pacijenata velike, moe da bude
"materinski", tj. Uspostavljanje klime aktivne, paljive i stalne nenosti, koja
karakterie materinsko oseanje. Drugi stav, gde se prema bolesniku odnosimo kao
prema odreslom koga treba jo voditi ipodravati, kao prema "velikom" detetu,
naziva se "oinaska podrka". To je stav dobrodunog i liberalnog autoriteta, koji
klasino karakterie dobrog oca.

Postoji i grupna psihoterapija izofrenih bolesnika. Ona razreava unutranje

konfilkte linosti, poboljava socijalizaciju kroz interpersonalne kontakte i
stvaranje grupnog identiteta, koji ohrabruje samoizraavanje polesnika. Ovde se
savetuje neprastana aktivnosta terapeuta, davanje jednostavnih interpretacija,
zadovoljenje oralnih poterba bolesnika. Posebna vrasta grupnog rada je rad sa
lanovima porodice., to zahteva intezivan rad sa roditeljima, posebno sa majkom.
U simbolikoj vezi pacijenta sa majkom problem je da majka prihvati autonomiju
svog deteta, to se esto postie usmeravanjem njenih konfliktogenih potreba na
drugi objekat ili na spoljnu aktivnost.
Psihosocijalne intervencije podrazumevaju sustematsku i kontinuiranu proveru
stanja pacijenta ukljuujui medicinske zanake bolesti, socijalne potrebe i
organizaciju ivota za duim vremenski period. U tom smislu vano je napraviti
individualni plan rehabilitacije za svakog pojedinog pacijenta.

12

Zakljuak
Neki naunici koji istrauju teoriju haosa kau da ne postoji pojam poput
besmislenosti, jer u svakom neredu postoji odreen stepen ureenosti. Nasumini
brojevi, broj Pi, ahovske figure baene na pod, iako predstavljaju pojmove koji
nemaju reda u svojoj osnovi, posjeduju odreen stepen ureenosti koji povrnim
razmatranjem nije oit. Tako shizofreniari imaju pristup drugoj dimenziji koju mi
ne moemo videti jer smo prihvatili da je svet onakav kakvim ga vidimo.
U modernim interdisciplinarnim strujanjima mnogi strunjaci povezuju psihologiju,
neuropsihologiju i parapsihologiju s kvantnom fizikom. Ipak, manji broj naunika
uzima u obzir injenicu da tek sada slede najvanija otkria u oblasti oveanstva i
da treba odbaciti neka utvrena stajalita, posebno na podruju psihijatrije, s
obzirom da su ljudski mozak i mogunosti njegova korienja tako slabo istraeni.
Upravo bi shizofrenija mogla objasniti neke stvari poput naina funkcionisanja
mozga, moda ak i potvrditi najnovija teorijska strujanja prema kojima je mozak
hologram upravo zbog svojstva da nae misli i seanja nisu koncentrisane na
jednom mestu nego, kao i kod hologramske slike, manji deo slike (mozga) sadri
svojstva celine.
Prema tom modelu sve to vidimo nije stvarno ve produkt naih misli, a sve stvari
u svetu su povezane i nedeljive. Vizije, snovi, halucinacije, lucidna stanja svesti su
stanja kada gledamo van ovog materijalnog sveta u drugu i viu dimenziju. Moda
halucinacije i glasovi koje uju osobe sa shizofrenijom jesu upravo nesvesna
posezanja za svetom koji je on kraj nae svakidanje iluzije u kojoj ivimo.
Shizofrenija bolesnicima onemoguuje razluiti subjektivni doivljaj od objektivne
stvarnosti, ali ako se uzme u obzir daje stvarnost iluzija menja se i pogled na ovu
bolest. Vrlo se malo zna o tome to je uopte shizofrenija. Moda se jednog dana ne
bude klasifkovala kao teka duevna bolest ve kao pukotina u iluziji stvarnosti a
oboleli kao deo oveanstva koji vidi svet oko sebe onakvim kakav on zaista jeste.

13

Literatura

1.Mari, Jovan: Klinika psihijatrija ,Beograd, 2005.

2.Tadi, Nevenka: Psihijatrija detinjstva i mladosti, Beograd, 2003.

14