UNIVERZITET U NIU

MEDICINSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD IZ PSIHIJATRIJE

VOLJA
Dr Olivera iki

Jelena Aleksi 14469

VOLJA

je sposobnost oveka da mobilie i upotrebi

svoju psihiku energiju u realizaciji nekog svesno

postavljenog cilja,ali i sposobnost da se koe,odlau ili

odbacuju neprihvaene elje,naroito afektivne i
nagonske prirode, koje su socijalno i moralno
neprihvatljivi.Volja je funkcija karakteristina samo za ovekahomo sapiensa i istorijski-evoluciono gledano nastala je kao osobina
svesti.
Pod uticajem vitalnih i socijalnih nagona javlja se potreba da se neto
odredjeno uradi,to je elja-pobuda.Nakon borbe osnovnih i viih
socijalnih motiva i analize razloga za i protivi ako je realizacija
elje u sladu sa linim interesima i pravilima ponaanja spoljanjeg
sveta stvara se namera-donoenje odluke,zatim se pravi plan akcije
i ulae se energija da se taj plan realizuje,a kada se taj plan realizuje
govori se o volji.Ovo su tri faze kroz koje se sprovode voljni procesi.
Npr: u glavi imamo cilj da poloimo neki ispit to je elja, kada
donesemo odluku da treba polagati ispit to je namera, a kad krenemo
da uimo to je voljna radnja.
Postoje voljne i nevoljne radnje.Nevoljne radnje se
odvijaju nezavisno od volje i tu spadaju:
Refleksne radnje-urodjene, refleks sisanja, refleks zenica na
svetlost ...
Nauene automatske radnje- naue se i stalno se ponavljaju i
postaju automatske,obavljaju se bez uea svesti npr. hodanje,
vonja bicikla...Ove radnje ovek zapone svesno i voljno,a zatim
ih moe obavljati automatski, bez uea panje,a zapoeti drugu
radnju svesno i voljno (hoda i vodi konverzaciju mobilnim
telefonom).
Emocionalne radnje-nevoljni pokreti mimike lica kao odraz
emocija
Nagonske radnje-bekstvo od naglo nastale opasnosti.

Poremeaji volje i voljnih radnji

HIPO I ABULIJA
Manifestuje se energetskim gubitkom i smanjenjem ili
potpunim gaenjem voljne delatnosti.Pacijent je
inertan,ne moe da mobilie sebe da zapone ili istraje u
nekoj ativnosti.Javlja se kod nekih neurotskih poremaja
kao to je neurastenija, kod psihopata(astenini ili
bezvoljni psihopata),kod zavisnika od alkohola i droga,dok
se kod shizofrenih i depresivnih javlja poseban
poremeaj-apragmatizam-odsustvo energije i volje za
obavljanjem svakodnevnih aktivnosti(lina i higijena
mesta gde ive i druge praktine radnje).Kao prolazna
pojava javlja se i u optoj populaciji kod psihofizikog
zamora i iscrpljenosti, pospanosti,somatskih bolesti, pod
uplivom nekih emocija.

SUGESTIBILNOST
Predstavlja nekritino prihvatanje tudjih stavova,posebno
od osoba za koje postoji emocionalna vezanost.Javlja se
kod dece (vezani za roditelje,uitelje,junake iz
filmova),emocionalno nezrelih osoba,dementnih i
histrinih osoba.Najtei oblik je automatska
poslunosti-docilnost,koja se sree kod hebefrenokatatone forme shizofrenije,gde pacijent sve naloge
prihvata i izvrava bez razmiljanja automatski.Docilnost
se svrstava i u katatone fenomene.

KOLEBLJIVOST VOLJE(AMBIVALENCIJA I
AMBITENDENCIJA

Radi se o podvojenosti voljne usmerenosti,tako da u isto

vreme postoje razliiti, a najee suprotni motivi,pri

emu osoba ne moe da donese odluku i da je

realizuje.Javlja se kod shizofrenih pacijenata, kod
anksioznih poremeaja, kod psihopata, kod bolesti
zavisnosti.

KATATONI POREMEAJI
Predstavljaju psihomotorne fenomene koji nastaju
slabljenjem voljne aktivnosti.Ovaj sindrom se sree kod
shizofrenije i to naroito kod katatone i hebefrene
forme,pojedini simptomi ovog sindroma se sreu kod
simptomatske katatonije,histerinog i depresivnog
stupora.Ovde spadaju:
Stupor-Radi se o potpunom gaenju voljne
aktivnosti.Javlja se smanjena reaktivnost na
okolinu i smanjenje spontanih pokreta i
aktivnosti.Pacijent stoji nepomino ili lei
(prisutna je ukoenost miia ako je katatoni
stupor), lii na okamenjenu figuru, gleda u
prazno,ne govori (mutizam),ne reaguje na
spoljne drai,ne uzima tenost,hranu,a pri tom
su svest, opaanje i pamenje su ouvani.U
takvom poloaju moe da bude danima.Stupor
se moe javiti kod epilepsije,organskog
psihosindroma,kao i kod depresivnih pacijanata,
ali tada je ukoenost miia odsutna,kao i kod
disocijativnog poremeaja,kada naglo
nastane,najee nakon neke psihike traume i
pod dejstvom jakog afekta. Posebna forma je
ispitni stupor koji nastaje pod dejstvom jakih

afekata (najee je to strah) i manifestuje se

naglim usporenjem ili koenjem misaonog
procesa
Eho fenomeni:
Eholalija- bez kontrole volje ponavljanje tudjih
rei.
Ehopraksija- bez kontrole volje ponavljanje
tudjih pokreta.
Ehomimija- bez kontrole volje ponavljanje tudje
mimike.
Katalepsija ili ukoenost- Povien tonus,rigidnost ukoenost
miia koja ne dovodi do zamora.Javlja se u tekim histerinim
stanjima,kod psihoorganskog sindroma i kod shizofrenije.Npr.
pacijent moe satima da bude u krevetu u polusedeem poloaju
drei glavu na nevidljivom psihikom jastuku. U kataleptine
fenomene spada i votana savitljivost-Flexibilitas cerea- Pacijent
moe da pomera ekstremitete kao da su od voska i da ih postavlja i
due vreme zadrava u razliitim, neuobiajenim i gotovo ne
priordnim poloajima.
Katapleksija je suprotni fenomen,pri emu se javlja
povremena slabost i gubitak miinog tonusa,obino
uslovljeno nekim emocionalnim stanjima (pacijent se
iznenada se rui na zemlju uz pojavu mlitavosti
miia).
Negativizam-Pasivni negativizam je opiranje da se
izvri neki nalog,a aktivni je kada bolesnik vri
suprotnnu radnju od zahtevane(teranje inata)

 Stereotipije-Uvek se na isti nain izvode odredjeni

pokreti,zauzima isti stav i dranje tela,a isto se
besmisleno ponavlja.Sree se kod shizofrenih
pacijenata.Stereotipija misli i govora se naziv
verbigeracija.
Manirizam-Poseban nain
mimike,gestova,govora,dranja i pokreta koji su
upadljivi,izvetaeni,neuobiajeni,ne odgovaraju
situaciji,ali su karakteristini za tu osobu (u narodu
ga zovu prenemaganje, glumatanje, afektacija).
Sree se kod histerinih,kod nekih
homoseksualaca,transvestita.
Bizarnost-Ponaanje je izrazito udno i upadljivije od
manirizma, te i najvei laici primeuju kao ponaanje
duevno obolele osobe(npr.kada prilikom pozdrava
prui nogu umesto ake)

IMPULSIVNE RADNJE-POREMEAJI
KONTROLE IMPULSA
Radnje se izvode bez ikakve voljne kontrole i ukljuivanja procesa
miljenja i rasudjivanja.Impuls koji se javi ne moe da se
zakoi,ve odmah mora da se zadovolji,bez razmiljanja o
posledicama.Psihiki uravnoteene osobe treba da kontroliu
svoje agresivne,seksualne, neprijateljske porive, strasti, strah,
krivicu u situacijama kada bi njihovo ispoljavanje bilo znak
poremeene adaptacije.Kada se javi impuls za nekom radnjom iz
kruga impulzivnih ili drugih radnji koje zadobijaju karakteristike
impulzivnosti, javlja se porast unutranje napetosti, a po realizaciji
navedene radnje dolazi do olakanja.

Brutalna samoubistva ili ubistva kod shizofrenih

pacijenata, epileptiara ili psihopata mogu imati
impulzivne karakteristike (naglo se i brzo izvode, bez
uea volje i miljenja, nakon ega se javlja relaksacija).
U ove radnje spadaju:
Kleptomanija-impuls za kradjom
Piromanija-impuls za izazivanje poara
Poriomanija-impuls za bezciljnim lutanjem
Dipsomanija-impuls za povremenim i fazinim preteranim
unosom ogromnih koliina alkohola
Patoloko kockanje-impuls za raznim vidovima kocke
Kompulzivno uzimanje hrane-impuls za povremenim
prekomernim unosom hrane bez doivljavanja sitosti
(najee u situacijama poviene napetosti)
Kompulzivna
kupovina-impuls
za
preteranom
kupovinom, esto i van svojih materijalnih mogunosti,
stvari koje mogu biti i nepotrebne.

KOMPULZIJE-PRISILNE RADNJE
Pokazuju slinost sa impulzivnim radnjama, neki autori
ih tu i svrstavaju, ali postoji razlika u tome to su
kompulzivne radnje znaajno pod uticajem poremeaja
u miljenju-prisilnih misli, tj. one su realizacija prisilnih
misli.Radi se o besmislenim postupcima kao to su
brojanje, proveravanje, pranje,koji se osobi nameu

protiv njegove volje,ali koji kao takvi moraju biti

izvreni kako bi dolo do privremenog smanjenja
anksioznosti i do olakanja.Ubrzo dolazi do ponovnog
porasta anksioznosti to rezultira ponavljanjem
kompulzivnih radnji, ponekad i u nedogled,to potpuno
paralie funkcionisanje pacijenta.U manjem obimu
fenomen moe postojati i kod normalnih, dok se kao
psihopatoloki fenomen sree kod opsesivnokompulzivne neuroze, kod shizofrenije, organskih
poremeaja.Nepsihotini pacijenti sa opsesijama i
kompulzijama delom mogu da se odupru socijalno i
moralno nedozvoljenim radnjama, dok kod shizofrenih
pacijenata to nije sluaj.

AUTOMATSKA POSLUNOST
Ovaj poremeaj se vidja kod shizofrenih bolesnika,a
karakterie ga potpuno (apsolutna) poslunost u
izvravanju tudjih naloga.