Profesionalna orijentacija1

Pet koraka do odluke o koli i zanimanju

Profesionalna orijentacija
program za osnovne kole

Profesionalna orijentacija, Karijerno savetovanje, Upravljanje prelaksom iz kole u svet rada, Karijerno
voenje su termini za brojne mere i aktivnosti koje podravaju osobu (uenika, uenicu, mladu osobu) na
linom putu kroz obrazovni sistem do trita rada (prvo zapoljenje i potom doivotni profesionalni razvoj)

IZDAVA
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije i
Deutsche Gesellschaft fuer Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH
Brzakova 20, 11 000 Beograd, Srbija
Im Auftrag des Bundesministeriums fuer wirtschaftliche
Zusammenarbeit und Entwicklung (BMZ)
der Bundesrepublik Deutschland
ZA IZDAVAA
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije
arko Obradovi
Deutsche Gesellschaft fuer Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH
Martin Welte
KONTULTANT
Erwin Kaemmerer, Paedagogische Hochschule des Bundes in Steiermark
RADNA GRUPA ZA RAZVOJ MATERIJALA
Marina Ostoji, O Kole Rai, Ni
Valerija ivkovi, O Rada Miljkovi, Jagodina
Jelena Dimitrijevi, O Zaga Malivuk, Beograd
Marija Radovanovi, GIZ
Za pitanja rodne ravnopravnosti
Marija Ivkovi,
Za pitanja inkluzije dece iz osetljivih grupa
Goran Rojevi
UREUJE
Marija Radovanovi
PREVOD
Ana Dragutinovi
LEKTURA I KOREKTURA
Sanja Blagojevi-Bokovi
DIZAJN I OPREMA
InDesigner, Beograd
TAMPA
InDesigner, Beograd
Tira
200
ISBN
Beograd 2013.

SADRAJ
2

1. Uvod / dr Martin Welte

2. Profesionalna orijentacija putevi do karijere / dr Kemerer
3. Koncept aktivne procesne profesionalne orijentacije
4. Okvirni plan programa: Profesionalna orijentacija
5. Instanca RODITELjI
6. Program profesionalne orijentacije u kolama u Srbiji
7. RADIONICE PROFESIONALNE ORIJENTACIJE ZA OSNOVNU KOLU
7.1. Radionice profesionalne orijentacije za VII razred
1. Predstavljanje programa i portfolija za 7. razred
2. PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I KLJUNE KOMPETENCIJE
3. U SVETU INTERESOVANJA
4. U SVETU VETINA I SPOSOBNOSTI
5. PUT SPOSOBNOSTI
6. U SVETU VREDNOSTI
7. OSOBINE I INTERESOVANJA U SVETLU RODNE RAVNOPRAVNOSTI
8. SAMOSPOZNAJA AUTOPORTRET
9. U OIMA DRUGIH
10. KAKAV /KAKVA SAM U TIMU
11. MOJ TIP UENJA
12. JA ZA DESET GODINA
13. ZA RODITELJE/STARATELJE I DECU: MOJA OEKIVANJA
14. SLIKA SAVREMENOG SVETA RADA
15. PRIKUPLJANJE I NAINI OBRADE INFORMACIJA O KOLAMA I ZANIMANJIMA
16. POVEZIVANJE OBLASTI RADA SA ZANIMANJIMA
17. PUTEVI OBRAZOVANJA I KARIJERE
18. POTUJEMO RODNU RAVNOPRAVNOST U PROFESIONALNOM I PRIVATNOM IVOTU
19. PRIPREMA ZA INTERVJU
20. SPROVOENJE INTERVJUA
21. PRIPREMA SUSRETA SA PREDSTAVNICIMA/CAMA ZANIMANJA U NAOJ KOLI
22. PREDSTAVNICI/CE ZANIMANJA U NAOJ KOLI
23. OSVRT NA REZULTATE INFORMISANJA
24. POSETA SREDNJOJ KOLI
25. POSETA PREDUZEU/USTANOVI
26. EVALUACIJA PROGRAMA PROFESIONALNE ORIJENTACIJE ZA 7. RAZ RED
7.2. Moderacijski materijali i radni listovi za VII razred
7.3. Radionice profesionalne orijentacije za VIII razred
1. PREDSTAVLJANJE PROGRAMA I PORTFOLIJA ZA 8. RAZRED
2. GRAFIKON INTERESOVANJA
3. U SVETU VRLINA I VREDNOSTI
4. SAMOSPOZNAJA - TO SAM JA
5. KAKAV /KAKVA SAM NA PRVI POGLED
6. MOJA OEKIVANJA
7. MOJA OEKIVANJA KOLA - RAD SA UENICIMA /UENICAMA I RODITELJIMA
/STARATELJIMA
8. SLIKA SAVREMENOG SVETA RADA I KLJUNE KOMPETENCIJE ZA ZANIMANJA
9. OBRAZOVNI PROFILI U SREDNJIM KOLAMA

10. MREA SREDNJIH KOLA

11. ZAHTEV I ZANIMANJA ODGOVARAJUE SPOSOBNOST I KONTRAINDIKACIJE
12. SAZNAJEM SA INTERNETA KUDA POSLE OSNOVNE KOLE
13. PUTEVI OBRAZOVANJA I KARIJERE
14. PRIPREMA I SPROVOENJE INTERVJUA
15. OPIS ZANIMANJA POMOU MAPE UMA
16. KRITERIJUM ZA IZBOR KOLE
17. POTUJEMO RODNU RAVNOPRAVNOST PRI IZBORU ZANIMANJA
18. ISPITIVANJE STAVOVA RADNI UINAK I DOHODAK
19. IZBOR ZANIMANJA I PRIHODI
20. ORIJENTACIJA STVARA JASNU SLIKU
21. OPIS ZANIMANJA UZ POMO MAPE UMA NA RODITELJSKOM SASTANKU
22. PRIPREMA ZA REALNE SUSRETE
23. OSTVARUJEMO UENJE PUTEM REALNIH SUSRETA
24. DOKUMENTACIJA ZA REALNE SUSRETE
25. REFLEKSIJA UENJA PUTEM REALNIH SUSRETA
26. OBUKA ZA KONKURISANJE
27. NA RAZGOVORU U PREDUZEU
28. PREDUZETNITVO
29. MOJA ODLUKAO KOLI I ZANIMANJU
30. SAVETODAVN I RAD
31. MOJI RODITELJI/STARATELJI MOJA PODRKA NA PUTU DO ODLUKE RAD SA
RODITELJIMA/STARATELJIMA I UENICIMA/CAMA
7.4. Moderacijski materijali i radni listovi za VIII razred
8. Smernice za primenu nastavnih metoda u profesionalnoj orijentaciji
9. Smernice za sprovodjenje programa u oblasti realnih susreta sa svetom rada
10. Smernice i pedagoki kriterijumi za nastavne materijale i sredstva za uenje
11. Smernice za profesionalce/ke u domenu rada sa uenicima/cama koji/e na poseban nain
zadovoljavaju svoje potrebe
12. Smernice za profesionalce/ke u domenu rodne ravnopravnosti
LITERATURA

Uvod / dr Martin Welte

4

Znaaj profesionalne orijentacije i informisanja mladih o karijeri

Projekat Profesionalna orijentacija u Srbiji sprovodi Nemaka organizacija za meunarodnu
saradnju GIZ, po nalogu Nemake vlade i saveznog Ministarstva za ekonomski razvoj i saradnju,
a u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolokog razvoja i saradnji sa
Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije. Implementacioni partner je Centar Inventiva,
nacionalni centar za profesionalnu orijentaciju i udruenje eksperata i ekspertkinja za razvoj
savremenog koncepta profesionalne orijentacije. Cilj projekta je uspostavljanje funkcionalnog i
odrivog sistema i programa profesionalne orijentacije za mlade na prelasku iz osnovne u srednju
kolu, odnosno u svet rada. Projekat osnauje mlade ljude da budu aktivni graani i graanke
koji uestvuju u stvaranju bolje budunosti za sebe, ali i ire zajednice i zasniva se na
vrednostima i principima politike jednakih mogunosti za sve mlade ljude bez obzira na njihovu
rodnu, versku, nacionalnu, i rasnu pripadnost.
Ciljna grupa projekta su uenici i uenice 2 zavrnih razreda osnovne kole, srednjokolci i
srednjokolke i mladi van kolskog sistema. Projektom je predvieno da programom
profesionalne orijentacije budu obuhvaene sve osnovne kole i Kancelarije za mlade u Srbiji u
periodu od 2011. do 2015. godine.
Projekat se zasniva na dve komponente- u koli i van kole. U koli, kolski timovi za
profesionalnu orijentaciju realizuju radionice iz oblasti profesionalne orijentacije. U Kancelarijama
za mlade, vrnjaci informiu mlade da naue kako se bira zanimanje, planira karijera i trai
posao.
Projekat se realizuje putem saradnje institucija: osnovnih kola, srednjih kola, Kancelarija za
mlade, privrede, regionalnih centara i centara za struno usavravanje zaposlenih u obrazovanju,
Saveta za zapoljavanje na nacionalnom nivou, centara za razvoj karijere, Nacionalne slube za
zapoljavanje, centara za socijalni rad, lokalnih samouprava, Privrednih komora i dr.
Program profesionalne orijentacije na kom se projekat bazira je osmiljen na osnovu
interaktivnog dinaminog procesnog petofaznog modela u kome je panja usmerena prvenstveno
na razvoj osposobljavanje mladih za izbor zanimanja. Osnovni cilj programa je razvijanje
sposobnosti mladih da donesu i sprovedu promiljenu, valjanu i samostalnu odluku o izboru kole
i zanimanja, kao i planiraju karijeru i ukljue se u svet rada. Nastava za mlade u okviru programa
se odvija u vidu radionica, koje im omoguavaju da kroz aktivno uee izgrade saznanja,
vetine, sposobnosti i vrednosti potrebne za ostvarenje tog cilja. Program je u skladu sa
preporukama Evropske komisije koje se odnose na karijerno voenje kao usluge i aktivnosti
namenjene da pomognu osobi da bez obzira na uzrast u svakom trenutku imaju mogunost da
izaberu obrazovanje, obuku ili profesiju i upravljaju svojom karijerom. 3
U savremenom ivotu, bez obzira na uzrast svakodnevno se suoavamo sa vanou izbora
pred kojima se nalazimo. Nai izbori su nae odluke koje usmeravaju, grade i razvijaju ivot.
Najvei izazovi su izbori i odluke koje donose sa sobom najvee promene.
Mladi u adolescentskom dobu se nalaze u periodu ivota kada su na ivotnim raskrsnicama i
pred najveim brojem promena. Intenzitet i nunost izbora i promena koji imaju tada ne ponavlja
se ni u jednom drugom ivotnom periodu. To je period i kada se kroz odluke i promene puno ui
i zato je neophodno da se stvore uslovi da mlada osoba bude osnaena da donese najbolje
odluke za sebe i svoj ivot. Izbor profesije jedna od najvanijih odluka u ivotu i utie na dalji
kvalitet ivota i rada.
injenica je da u ovom trenutku sloenost sveta rada srazmerno raste sa sve veim
mogunostima za formalno i neformalno obrazovanje i obuke. U odnosu na ne tako davni period,
mladi danas imaju iri spektar obrazovnih mogunosti. Istovremeno, danas se suoavaju sa teim
2

U daljem tekstu e se radi bolje preglednosti, pod treim licem mnoine podrazumeva skup ljudi oba pola,
to je u skladu sa standardnim srpskim jezikom. Tako se tako pod uenicima bez diskriminacije misli i na
uenice, i sl. Takoe, u skladu sa Uputstvom za standrirdizaciju rodno osetljivog jezika (Savi, S. 2004),
povremeno emo naglasiti prisustvo oba pola, u cilju vidljivosti i ena i mukaraca.
3
Source OECD/EC (2004): ,,Career guidance. A Handbook for Policy Makers

zahtevima, veom konkurencijom i sloenijim potrebama trita rada. Evropska unija je vatreni
promoter doivotnog uenja koje omoguava graanima i graankama da se prilagode brzo
promenljivom svetu rada (Savet Evrope, 2001). Danas svaka osoba koja eli da se zaposli mora
da zna da proui dosta izvora informacija kako bi planirala svoj put obrazovanja i zapoljavanja
koji e se uklopiti u interesovanja, vetine, kompetencije, kvalifikacije ali i mogunosti na tritu
rada. Doivotno uenje podrazumeva izbore puteva obrazovanja toku celog ivota i u skladu sa
zahtevima trita rada.Kroz dinamini model profesionalne orijentacije mlada osoba postaje
kompetentna i sposobna da samostalno donese odluku o svom buduem zanimanju.
Program doprinosi ostvarenju ciljeva i aktivnosti stratekih dokumenata u obrazovnoj politici i
politici za mlade i karijerno vodjenje i savetovanje. 4 Program obuke uenika i mladih, prema
rezultatima praenja i evaluacije, direktno odgovara na potrebe dece i njihovih roditelja, ima
intersantan i primeren ssadraj i metod rada. Uee uenika i mladih poveava spremnost
uenika i uenica za informisano odluivanje o daljem kolovanju i buduem zanimanju i utie na
proirenje interesovanja enika za razliita zanimanja. U Srbiji, realni susreti su organizovani u
velikom broju kola i firmi te se smatra da ovaj napredak doprinosi boljem informisanju i
razumevanju radnih kompetencija. Poseban naglasan na rodno netipinim zanimanjima doveo je
do ukljuivanja velikom broja uenika i uenica u manifestacije Dan devojica i Dan deaka.
U Srbiji je kroz projekat uspostaljena struktura i saradnja institucija koje su definisale svoje usluge
za mlade i saradjuju na kreiranju i realizaciji kalendara i kataloga usluga profesionalne orijentacije
i karijernog informisanja. Sve informacije o projektu i programu moete nai na sajtu
www.profesionalnaorijentacija.org namenjenog komunikaciji sa institucijama i profesionalcima koji
rade na programu i www.mojaposla.rs namenjenog podrci mladima.
Ovim putem elim srdano da se zahvalim za veliku angaovanost svim trenerima, nastavnicima i
svim profesionalcima koji se bave mladima, a koji su bili angaovani na projektu. Naravno,
posebno se zahvaljujem i uenicima i uenicama i mladima koji su pokazali snanu elju da
razvijaju svoje kompetencije. Svakako, i Ervinu Kemereru koji se uz veliko angaovanje posvetio
ovom projektu.
Martin Welte

Zakon o osnovnom obazovanju i vaspitanju, Slubeni glasnik RS, br. 55/2013.

Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja, Slubeni glasnik RS, br.72/09.
Strategija karijrnog voenja i savetovanja u Republici Srbiji, Slubeni glasnik RS, br. 16/2010.
Nacionalna strategija za mlade, Slubeni glasnih RS br. 55/5, 71/05 ispravka i 101/07
.

2. Profesionalna orijentacija putevi do karijere / dr

Kemerer
Neophodnost profesionalne orijentacije
2.1. Promene u svetu zanimanja
Svi smo svedoci aktuelnih promena u svetu zanimanja. One znae vie od spoljnih promena u
okviru poslovnih delatnosti. Promene se odnose na sam koncept zanimanja koji je
generacijama, ak vekovima, inio osnovu poslovnih delatnosti, a time i osnovu obrazovnog
sistema u Evropi. U praksi, promene u svetu zanimanja pogaaju sve, ne samo kolske sisteme
strunog obrazovanja, koji su se orijentisali prema ovom konceptu; takoe menjaju i koncept
profesionalne orijentacije. Takozvane atipine karijere, fleksibilni ulazi i prelazi na mestima
prelaska izmeu kole i sveta rada postaju pravilo. Promene u svetu zanimanja sa sobom donose
promene kvalifikacionih zahteva i menjaju i sam zahtev za profesionalnom orijentacijom. Sada,
umesto jednog cilja koji vai jednom zauvek, imamo situaciju u kojoj se sve kree tako da
dinamika orijentacija smenjuje situaciju koja je predstavljala samo pripremu za neto to se
smatralo poznatim uslovima.
2.2. O pojmu orijentacija u kontekstu profesionalne orijentacije orijentacije
Pojam orijentacija upuuje na razliite sadraje znaenja. Orijentacija oznaava kako stanje,
tako i proces. Takoe, orijentacija moe da oznai i svojstvo orijentisanosti individue, kao i
aktivnost ili uticanje na to da se neko orijentie, bez obzira na koji nain.
Pojam profesionalne orijentacije podrazumeva veliku paletu koraka u procesu orijentacije. Ona
see od informisanja o obrazovanju i zanimanju do individualnog savetovanja. Takoe, tu spada
tzv. intrinzino shvatanje profesionalne orijentacije u nastavi, koje predstavlja pogled u sopstvenu
linost, kao i eksterno shvatanje koje predstavlja pogled u realni svet i zanimanja, i see sve do
praenja i instruktae u procesima izbora zanimanja i odluivanja.
U profesionalnu orijentaciju ubrajaju se i: konkretna priprema za zanimanje, radna iskustva,
prakse, mere opteg strunog obrazovanja, ponude konkretne pomoi u odluivanju, i pomoi
koja vodi ka uspenom prelazu u zanimanje, odnosno opredeljenju za struno obrazovanje.
2.3. Teorije odluke o izboru zanimanja pristupi za pedagoku i didaktiku implementaciju
profesionalne orijentacije
Ovde emo dati kratak pregled razliitih aspekata teorija o odluci o izboru zanimanja, o emu
postoji obimna literatura.5
2.3.1. Pregled
Cilj ovog pregleda je da uputi na razliite teorijske pristupe koji delimino ine osnovu za
pedagoke i didaktike pristupe u implementaciji profesionalne orijentacije. 6

Izbor zanimanja kao proces alokacije 7: izbor zanimanja se ne smatra ni razvojnim ni izbornim
procesom pojedinaca. Zastupa se stanovite da se pozicije zanimanja koje postoje u naem
5

Busshoff, L. , Berufswahl Theorien und ihre Bedeutung fr die Praxis der Berufsberatung, Stuttgart-Berlin-Kln,
1989; Daheim, H., Der Beruf in der modernen Gesellschaft, Kln, 1967; Ginzberg, E. et al., Okkupational Joice,
New York, 1951; Lange, E., Berufswahl als Interaktionsprozess, u: Klner Zeitschrift fr Soziologie i Lange, E./
Bschges, G., Aspekte der Berufswahl in der modernen Gesellschaft, Frankfurt/M, 1975; Ries, H., Berufswahl in
der modernen Industriegesellschaft, Bern, 1970; Schweikert, K., Berufswahl, u: Kreklau, C./Uthmann, K. J.,
Handbuch der Aus- und Weiterbildung, Kln, 1987, 20. Ergnzungslieferung, Abschnitt 30/65, S. 1 ff; Super, D. E.,
Psychology of cerias, New York, 1957; Steffens, H., Berufswahl und Berufsentscheidung zur Theorie und Praxis
eines Aufgabenbereiches der Arbeits- und Wirtschaftslehre, Ravensburg, 1975.
6

Struktura se u najveoj meri oslanja na L. Busshoff i K. Schweikert (vidi gore).

drutvu distribuiraju na njihove budue nosioce. Izbor zanimanja se u skladu s tim smatra
alokacijom zanimanja.
Ovaj proces alokacije pozicije zanimanja H. Dahajm (H. Daheim) 8, predstavnik ovog shvatanja,
deli na tri faze:
> odluka o odreenom kolovanju donosi porodica koja na nju i utie;
> odluka o poziciji zanimanja donosi se pod uticajem porodice, vrnjake grupe i nastavnika;
> pozicije zanimanja u toku radnog veka odreuju kolege, pretpostavljeni i porodica koju pojedinci
osnivaju.
Izbor zanimanja kao proces klasifikacije 9: osobi koja bira zanimanje potreban je to optimalniji
nivo informisanosti o samoj sebi, o sklonostima, interesovanjima, sposobnostima i talentima, kao i
zahtevima zanimanja. Teza glasi da svako trai ono okruenje i zanimanja u kojima moe da
ostvaruje svoje sposobnosti i vetine i da preuzima prihvatljive pozicije i uloge.
Izbor zanimanja kao proces odluivanja 10: pod izborom zanimanja kao procesom odluivanja
podrazumeva se proces interakcije izmeu neke osobe (strukture linosti) i neke oblasti objekta
(strukture zanimanja) sa ciljem analize, poreenja strunih poslova, te nakon toga postavljanja
prioriteta, donoenja odluke. Ovaj proces se odvija kroz vie faza, od opaanja problema, preko
prijema i obrade informacija, do odluke i realizacije (strateko informisanje).
Izbor zanimanja kao proces uenja 11: pristup u teoriji uenja koji objanjava izbor zanimanja,
posmatra lini koncept, celokupnost utisaka iz ivotne oblasti (porodini, kolski itd.) i nauene
metode reavanja problema, kao iskustva uenja koja se nadovezuju jedna na druga i dovode do
svesnog izbora zanimanja.
Izbor zanimanja kao razvojni proces12: izbor zanimanja ne smatra se izolovanom vremenskom
radnjom, ve poglavljem u toku celog ivotnog procesa profesionalnog razvoja. Postulati ovog
pristupa su zavisnost odluka koje mlada osoba sama donosi i onih koje se o njemu/njoj donose;
izbor zanimanja je deo kontinuiranog razvojnog procesa identiteta sopstvenog ja koji se razvija.
Izbor zanimanja kao razvojni proces poinje npr. odlukom o izboru kole nakon osnovne kole
koja privremeno definie dalji pristup situacijama obrazovanja, ali sadri i moguu odluku o
promeni zanimanja, odnosno o novoj orijentaciji (prekvalifikacija, alternativni put kolovanja).
Izbor zanimanja kao proces interakcije 13: izbor zanimanja shvata se kao rezultat interakcije
izmeu osobe koja bira zanimanje i njenog okruenja (roditelji, nastavnici, savetnici itd.). U tu
interakciju ulaze i najrazliitija interesovanja i vrednosne predstave uesnika. Kod uesnika koji
se u nastavi u velikoj meri upoznaju sa stvarnou obrazovanja i sveta rada (dani informisanja u
kolama vieg nivoa, raspitivanja u kolama i preduzeima, prakse) razvija se visok stepen
racionalnosti u izboru zanimanja.
2.3.2. Analiza
Polazei od ovog pregleda teorija odluka o zanimanju, pitanje mogunosti provere saglasnosti
teorijskih modela procesa odluivanja o zanimanju sa postupcima odluivanja koji se mogu
7

Na odluku o izboru zanimanja prema ovoj sociolokoj teoriji utiu i ekonomske determinante (ekonomska
struktura, stanje u privredi, trite rada, struktura zanimanja itd., kao i sociokulturoloke i socijalno-psiholoke
determinante (pripadnost odreenom sloju, roditeljska kua, kola, vrnjaci, karijerno savetovanje itd.).
8
Vidi: Daheim, H., Der Beruf in der modernen Gesellschaft, Kln, 1967.
9
Spada u teorije orijentisane ka linostima i poznata je u literaturi kao Diferencijalna psiholoka orijentacija kao
poreenje izmeu osobina linosti, zahteva zanimanja i socio-ekonomskih determinanti. U ove teorije orijentisane
ka linosti, pored diferencijalno-psiholokog pristupa, spadaju i psihoanalitiki pristup i teorija line koncepcije (vidi
i: Pollmann, TH. A., Beruf oder Berufung? Zum Berufswahlverhalten von Pflichtschulabgngern, Frankfurt/M,
Berlin, New York, Paris, Wien, 1993.)
10
Sa stanovita teorije odluivanja, odluke o izboru zanimanja objanjavaju se postupcima izbora i odluivanja
koje odreuju prethodne pozicije u kolovanju i zanimanju. Pri tom se individualni i socijalni aspekti uticanja na
izbor zanimanja ne stavljaju u prvi plan (K. H. Seiffert).
11
Busshoff, L., Berufswahl. Theorien und ihre Bedeutung fr die Praxis der Berufsberatung, Kohlhammer,
Stuttgart, 1984.
12

U odnosu na teorije orijentisane ka linostima predstavnici razvojnopsiholokih teorija belee da izbor zanimanja
ne sme da se shvata statiki i pojedinano, ve kao celoivotni kontinuirani razvoj strunih motiva i orijentacija.
Najpoznatiji predstavnici ove teorije su E. Ginzberg i D. E. Super.
13

Vidi H. Ries i E. Lange (vidi gore).

opaziti nije relevantno za nae razmatranje. U prvom planu e stajati razmiljanje da teorijski
pristupi
> izbora zanimanja kao procesa alokacije,
> izbora zanimanja kao procesa klasifikacije,
> izbora zanimanja kao procesa odluivanja,
> izbora zanimanja kao procesa uenja,
> izbora zanimanja kao razvojnog procesa i
> izbora zanimanja kao procesa interakcije
sadre elemente koji pospeuju osmiljavanje konkretnih pedagokih procesa za profesionalnu
orijentaciju.
Poto je profesionalna orijentacija dalekosean sistem koji obuhvata mnoge relevantne grupe i
predstavnike interesa, neophodno je da se na pregledan nain ukae na najvanije mogunosti
objanjavanja izbora zanimanja.
ini se da nijedna od teorija izbora zanimanja pojedinano ne nudi dovoljno objanjenja svih
uticaja i uslovljenosti odluke o zanimanju i kolovanju, te time ni o prethodnoj profesionalnoj
orijentaciji. Poto svaka od ovih teorija sadri vane pristupe za objanjenje delova oblasti
odluivanja, odnosno pripreme za odluivanje, nijedna se ne moe odbaciti u potpunosti kao
nesavremena ili netana.
Stoga smo kao osnovu za razvoj naeg modela programa profesionalne orijentacije uzeli
integrativni pristup. Kod izrade koncepta polo se od toga da se pospeujua dejstva mogu
postii naroito onda, kada se proces profesionalne orijentacije shvati primarno kao:
1. proces uenja,
2. proces klasifikacije u dinamikom smislu, okrenut ka budunosti i
3. kompetencija odluivanja.
U vezi sa razumevanjem procesa profesionalne orijentacije kao procesa uenja (1), proces teorije
uenja polazi od toga da za osmiljavanje procesa profesionalne orijentacije iskustva uenja
treba da osnae lini koncept, da se omogue ciljana iskustva u svetu rada (realni susreti), kao i
da se razviju metode za reavanje problema. Tu se ubrajaju samostalno prikupljanje informacija,
suoavanje sa vrednostima, praenje buduih dogaaja itd.
U vezi sa razumevanjem procesa profesionalne orijentacije kao procesa klasifikacije u
dinamikom smislu, koji je okrenut ka budunosti, i kao kompetencije uenja (2 i 3), izbor
zanimanja objanjava se kao proces klasifikacije, dakle prepoznavanja i objedinjavanja
interesovanja, sposobnosti, sklonosti i talenata sa zahtevima u nekoj oblasti kolovanja, odnosno
zanimanja, te se moe shvatati dinamiki i viedimenzionalno, onaj ko bira i svet rada podleu
promenama i postoje uzajamne uslovljenosti.
Ako u obzir treba uzeti i promene u obrazovanju i svetu rada, kao i ciljano osnaivanje i
unapreivanje sposobnosti, stavova i znanja, onda je kao model profesionalne orijentacije
naroito podesan viefazni postupak sa mogunou refleksije i provere donetih preliminarnih
odluka, odnosno odluka. Time je i proces klasifikacije konano proces uenja koji ciljano
pospeuje objedinjavanje i poreenje profila linosti sa zahtevima kolovanja i struke u nekoj
koli, odnosno nekom zanimanju.

3. Koncept aktivne procesne profesionalne orijentacije

3.1. Profesionalna orijentacija i razvoj kljunih kompetencija
Uspeno prihvatanje i prilagodjavanje brzim promenama u poslovima i u svetu rada, omoguuje
koncept celoivotnog uenja. Celoivotno uenje unapredjuje znanja, vetine, sposobnosti,
stavove i vrednosti u okviru line, gradjanske, drutvene i poslovne perspektive, od predkolskog
doba i nakon zavretka radnog staa.
Evropski okvir kljunih kompetencija za celoivotno uenje 14 definie kompetencije kao
funkcionalno integrisana znanja i vetine neophodne da bi se reio odreeni problem, kao i
sposobnost za uspeno i odgovorno (stavovi, vrednosti) reavanje problema i to su:
14

Recommendation 2006/962/EC of the European Parliament and of the Council of 18 December 2006 on
key competences for lifelong learning, Official Journal L 394 of 30.12.2006.

1. Komunikacija na maternjem jeziku;

2. Komunikacija na stranim jezicima;
3. Matematika kompetentnost i osnovne kompetencije u prirodnim naukama i tehnologiji;
4. Digitalna kompetencija;
5. Uenje kako se ui;
6. Socijalne i graanske kompetencije;
7. Smisao za inicijativu i preduzetnitvo;
8. Kulturna svest i ekspresija.
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije je, prepoznajui
potrebu da se obrazovni sistem restruktuira, dao predlog dokumenta:
Meupredmetne
kompetencije za kraj opteg srednjeg obrazovanja. U dokumentu se predlau sledee
meupredmetne kompetencije, najrelevantnije za adekvatnu pripremu uenika za budui ivot:
1. Kompetencija za celoivotno uenje;
2. Vetine komunikacije;
3. Rad sa podacima i informacijama;
4. Digitalna kompetencija;
5. Reavanje problema;
6. Vetine saradnje;
7. Vetine za ivot u demokratskom drutvu;
8. Briga za zdravlje;
9. Ekoloka kompetencija;
10. Estetska kompetencija;
11. Inicijativnost i orijentacija ka preduzetnitvu.
Razvoj ovih kompetencija sastavni je deo nastavnog konteksta i procesa uenja koji proiruju
kapacitete pojedinaca u cilju ostvarivanja eljenih rezultata: lino ostvarenje, kvalitetan ivot u
demokratskom drutvu i profesionalno ostvarenje. Zato je poseban izazov za kolu razliita
ponuda sadraja, aktivnosti i interaktivnih metoda uenja za razvoj kompetencija celoivotnog
uenja.
Program profesionalne orijentacije kroz pet koraka baziran je na razvoju svih kljunih
kompetencija kako bi u konanom ishodu uenik/ca samostalno i kompetentno doneo/la odluku o
izboru kole i zanimanja, u skladu sa vizijom gde i kako bi najuspenije mogao/la da razvija i
upotrebi svoje potencijale i kompetencije.
Osnovu postojeeg sveobuhvatnog, dosledno izgraenog koncepta profesionalne orijentacije i
praenja mladih u procesu odluivanja o kolovanju, odnosno zanimanju, ini viefazni postupak,
takozvani petofazni model.
3.2. Struktura toka procesa izbora zanimanja (petofazni model) i model)
> Samospoznaja: prepoznavanje sopstvenih kapaciteta, sposobnosti, interesovanja, vrednosti,
sklonosti.
> Informisanje o zanimanjima: prikupljanje informacija o zanimanjima, analiza i strukturisan
nain obrade informacija tako da se omogui informisano odluivanje o izboru zanimanja.
> Mogunosti kolovanja: upoznavanje mogunosti kolovanja i karijere koje vode do
ostvarenja eljenog zanimanja.
> Realni susreti sa svetom rada i zanimanja: susret sa predstavnicima zanimanja, ostvarivanje
raspitivanja i isprobavanje zanimanja u preduzeima/organizacijama/ ustanovama/ srednjim
kolama u cilju provere i upotpunjavanja sopstvene slike o svetu rada i zanimanja.
> Odluka o izboru zanimanja: analiza sopstvenog puta profesionalnog orijentisanja i donoenje
samostalne odluke o izboru kole/zanimanja.
3.3. Didaktiko sprovodjenje petofaznog postupka
Didaktiki postupci tokom osmiljavanja procesa profesionalne orijentacije treba da omogue
iskustva uenja koja mladima pospeuju suoavanje sa samim sobom: sa linim interesovanjima,
sposobnostima, eljama, kako bi postigli kompetencije koje zadovoljavaju kako line potrebe,
tako i potrebe drutva i zajednice. Uenici/ce bivaju osnaeni da samostalno istrauju razliite

10

vidove informacija, selektuju ih i obradjuju ime razvijaju digitalne kompetencije i stiu sposobnost
orijentisanja prema buduim izborima i samostalno donoenje odluka.
Pored kognitivnog bavljenja sopstvenom linou i informacijama, uenicima se nudi pristup za
samoprocenu preko sopstvenih iskustava i doivljaja. Za to su neophodne aktivne metode,
saznajno, istraivako, samostalno uenje posredstvom igre i refleksije.
Izvoenjem simulacija bliskih praksi, omoguavanjem visokog stepena aktivnosti uenika i
razvijanjem njihove spremnosti i motivacije, upoznavanjem sa zanimanjima kroz realni doivljaj
na radnom mestu, susretom sa predstavnicima zanimanja tj. raspitivanjem u koli i preduzeu sa
odgovarajuom pripremom i naknadnom obradom uvida, sajmovima informisanja i slino,
orijentacija uenika i uenica se osnauje upoznavanjem stvarnosti.
Razvoj sposobnosti za izbor zanimanja kod uenika/ca na osnovu linog koncepta konano je
cilj i preduslov za uspean prelaz u srednju kolu i prelaz u svet rada. Sposobnost za izbor
zanimanja podrazumeva da uenici i uenice donose u velikoj meri samostalnu odluku o
kolovanju ili obuci u preduzeu, te da se ona i sprovede. Odluka mora da se donese u
uzajamnom odnosu linog koncepta (sposobnosti, interesovanja, sklonosti, podesnosti itd.) sa
realnim okolnostima (zahtevi za dalje kolovanje, odnosno zanimanja), dostupnim
informacijama o tritu rada i preporukama obrazovnih politika nae i evropskih zemalja, u
skladu sa vrednostima zajednice i demokratskog drutva.
3.4. Rezimirajui prikaz najvanijih ciljeva uenja u odnosu na razvoj kompetencije za izbor
zanimanja, uenici i uenice e moi da:
> otkriju, istrae i preispitaju sopstvene elje, vrednosti, interesovanja, sklonosti;
> uoe i samoprocene talente i sposobnosti;
> upoznaju profile zahteva za strune poslove i kolovanje;
> u skladu sa sopstvenim interesovanjem steknu detaljnije uvide u odabrane mogunosti
kolovanja i zanimanja;
> promisle o svetu rada, steknu neposredno iskustvo iz realnih susreta sa svetom rada i
sagledaju svet rada u njegovim formama i zmaenjima kako za pojedinca tako i za drutvo;
> prepoznaju akutelne forme, kao i promenljivost rada i zanimanja;
> upoznaju svet rada i zanimanjima sa kulturnih, ekonomskih, socijalnih i ekolokih
stanovita;
> prepoznaju uticaje novih tehnologija na razliite oblasti zanimanja, sveta rada i ivota;
> razmisle o dimenzijama zdravlja kao faktoru u radu i struci;
> pomou realnih susreta steknu uvide u svet rada i zanimanja;
> okarakteriu raznovrsne mogunosti kolovanja sa njihovim specifinim zahtevima i zavrnim
kvalifikacijama;
> izgrade linu strategiju za sopstveno planiranje kolovanja, karijere i ivota;
> prevazilaze stereotipe i potuju rodnu ravnopravnost u oblasti zanimanja i sveta rada;
> uporede profil linosti sa profilom zahteva za put kolovanja i karijere i da ga provere u
pogledu odluke.

4. Okvirni plan programa: Profesionalna orijentacija15

Opti cilj programa je podsticanje uenika i uenica da putem aktivnog uea u petofaznom
procesnom modelu profesionalne orijentacije preuzmu odgovornost za svoju budunost,
upoznaju sebe i svoje sposobnosti, puteve kolovanja i puteve karijere, upoznaju svet rada, da
promiljeno donesu odluku o izboru kole/zanimanja i na taj nain postignu uspeh u planiranju
svoje karijere.
Program profesionalne orijentacije tei ka izgradnji sposobnosti odluivanja kod mladih i kao
takav integrie dve glavne komponente. Jedna komponenta je lina kompetencija, tj. snaga
sopstvenog ja i poznavanje mogunosti kolovanja i zanimanja, odnosno suoavanje sa njima
uenje za samorazvoj. Druga je socijalna kompetencija koja sve vie dobija na znaaju u svetu
zanimanja uenje za ivot u demokratskoj zajednici i gradjanskom drutvu.
15

Izvori o nainu na koji je program sproveden u Austriji: Nastavni plan profesionalne orijentacije za HS i AHS,
izdava Ministarstvo prosvete, objavljen: BWK (BGBL. II Nr. 134/2000); Nastavni plan politehnike kole, izdava
Ministarstvo prosvete, objavljen: BWK (BGBL II Nr. 236/1997).

11

Na ovaj nain daje se znaajan doprinos formiranju linosti uenika i u tome centralno mesto
zauzimaju razvoj i osnaivanje volje, sposobnosti odluivanja, usmerenosti, marljivosti,
spremnosti na postizanje uinaka, izdrljivosti i sposobnosti ostvarivanja veza.
4.2. Didaktika naela
Svi kljuni akteri ukljueni u sprovoenje programa profesionalne orijentacije treba da uzmu u
obzir injenicu da profesionalna orijentacija ima procesni karakter. Profesionalna orijentacija treba
da omogui osveivanje linih kapaciteta mladih, da ponudi izbor zanimanja i kolovanja, da
prati promene u odnosu na izbor zanimanja, te da dovede do samostalne odluke o izboru
zanimanja i kolovanja.
Metodologija programa: pregledan, neposredan doivljaj sopstvenih aktivnost, utie da
profesionalna orijentacija doprinosi formiranju linosti.
Program se realizuje u okviru aktivnog i interaktivnog uenja. Primenjuju se metode koje
omoguavaju aktivno uenje i u okviru procesa izbora zanimanja/kolovanja posebno pospeuju
razvoj kljunih kompetencija, naroito: razgovori u odeljenju, igre po ulogama, rad u grupama,
ekspertska metoda, mapa uma, portfolio profesionalne orijentacije, uenje po stanicama (npr. put
sposobnosti), debata za i protiv, individualni rad, rad u parovima, intervju, realni susreti itd. (O
pomenutim, ali i drugim metodama koje se koriste u oblasti profesionalne orijentacije bice rei u
posebnom poglavlju.)
Za realizaciju realnih susreta sa svetom obrazovanja i rada primenjuju se metode koje
omoguavaju interaktivno uenje u realnim situacijama upoznavanja sveta kolovanja i rada u
kojima uenici aktivno uestvuju u istraivanju i iznalaenju reenja: raspitivanje u koli,
preduzeu i struci, kao i individualne prakse, prakse u preduzeu i koli, poseta sajmovima za
informisanje o zanimanjima itd. Realni susreti zahtevaju temeljne pripreme i naknadne obrade sa
uenicima, kao i intenzivnu saradnju izmedju kola i preduzea. Kod definisanja termina za
realne susrete treba imati na umu ukupan tok procesa profesionalne orijentacije.
Odluke o planiranju kolovanja i zanimanja su line iako se esto donose u porodinom krugu ili
putem individualnih savetovanja. Stoga se ueem u programu mladi osnauju da uz podrku,
samostalno donesu odluku. Mladi se upuuju da koriste savetodavne usluge u procesu
profesionalne orijentacije, u okviru programa koji se realizuje ili u koli, ili kao program Kancelarije
za mlade.
4.3. Sadraji uenja
4.3.1. Sadraj 1: Samospoznaja
Samospoznaja je susret mlade osobe sa sopstvenim ja (prednosti, interesovanja, sklonosti,
vrednosti, elje, sposobnosti) i predstavlja polaznu osnovu za proces odluivanja. Ako je
uenik/ca svestan/a svojih linih kapaciteta, onda moe ciljano da se informie o mogunostima u
buduoj struci, ali i mogunostima kolovanja, te da sazna koja mu/joj zanimanja tj. opcije
kolovanja najvie odgovaraju.
CILJEVI
Opti cilj ove oblasti uenja je osveivanje linih afiniteta i kapaciteta uenika i uenica u okviru
sticanja realne slike o sebi, osposobljavanje za samoprocenu i unapredjivanje kapaciteta za
samorazvoj.
Prepoznavanje i suoavanje sa sopstvenim ja jeste vaan preduslov za proces odluivanja.
Time se mlada osoba podstie da upozna i razvija sopstvene kapacitete, kako bi mogla ciljano
da uporedi svoj profil linosti sa profilom zahteva, tj. mogunostima kolovanja ili zanimanja.

Sadraji uenja
Uenici ue kako da otkriju, istrae i ispitaju sopstvene elje, interesovanja i sklonosti, kao i da
uoe talente i sposobnosti, ue kako da procene i reflektuju lina oekivanja; da prepoznaju
sopstvene kapacitete i spremnost na uinke; da izvre samorefleksiju u pogledu interesovanja,
sklonosti, sposobnosti (samoprocena) i da se nadoveu na izbor zanimanja i kolovanja; da se
kritiki suoe sa kvalifikacionim okvirom zanimanja i temom posla; da osnae oseaj sopstvene

12

vrednosti, naroito uenice i devojke, u pogledu podesnosti za irok spektar obrazovnih profila i
zanimanja.
4.3.2. Sadraji uenja 2 i 3: Informisanje i pretraivanje mogunosti kolovanja i karijere
Istraivanje i korienje informacija o mogunostima kolovanja i razliitim karijerama omoguava
mladima da steknu nove uvide o odnosu linih kompetencija i zahteva kola i zanimanja.
Uenici i uenice se osposobljavaju da samostalno pronau informacije, upueni su kako da
koriste i selektuju podatke, kao i koji su sve mogui izvori informacija centri za informisanje o
zanimanjima, slube za zapoljavanje, asopisi i broure, kao i berze poslova, baze podataka
zanimanja i brojne druge ponude na internetu itd., nude injenice i podatke o mogunostima
kolovanja i obrazovanja, oblastima rada i zanimanjima, oblastima poslova, trendovima itd.
CILJEVI
Opti cilj ove oblasti uenja je sticanje znanja o razliitim informacionim ponudama o koli i
zanimanju, kao i razvijanje vetina za aktivno i samostalno korienje raspoloivih informacionih
ponuda (razvijanje digitalne i socijalne kompetencije).
Da bi se mladima prenela kompetencija orijentacije kod izbora zanimanja i kolovanja, nuno je
da se oni najpre suoe sa ponudama informacija koje ih zanimaju. Stoga ue da pretrauju i vre
selekciju tako to samostalno prikupljaju relevantne informacije sa interneta i iz drugih izvora o
oblastima rada i kvalifikacionim okvirima, mogunostima kolskog obrazovanja itd., te ih obrauju
u skladu sa onim to preferiraju. Informacije koje dobiju uenici kognitivno obrade, ali im se
dodatno nudi i mogunost da steknu nove uvide i saznanja preko line refleksije, i mogunost
linog doivljaja.

Sadraji uenja
Uenici razvijaju kompetenciju orijentacije putem samostalnog prikupljanja i kritikog suoavanja
sa informacijama relevantnim za kolovanje i zanimanje; u stanju su da klasifikuju kole i
zanimanja prema odreenim kriterijumima oblasti rada; da naue da se informiu o razliitim
oblastima kolovanja i strukama, da prepoznaju karakteristike i da u skladu sa sopstvenim
interesovanjem steknu detaljniji pregled izabranih kola i daljeg kolovanja; da dovedu line
stavove i shvatanja u kontekst sa izborom kole i zanimanja; da kritiki reflektuju i preispitaju
svoje ivotno planiranje i planiranje karijere; da steknu znanja o mogunostima kolovanja i
karijere koja dovode do ostvarenja eljenog zanimanja; da raspoloive ili nove informacije o
zanimanjima obrade na strukturisan nain, tako da se omogui odluka zasnovana na
informacijama o izboru zanimanja; da prepoznaju rad i zanimanje u njihovim mnogostrukim
znaenjima i formama kao elementarni ljudski faktor; da prepoznaju rodne i druge stereotipe koji
prate pojedina zanimanja i obrazovne profile i da se kritiki suoe sa njima; da naue da procene
posledice koje iz izbora proistiu za dalji ivot i karijeru.
4.3.3. Sadraji uenja 4: Realni susreti
U ovoj oblasti uenici i uenice upoznaju, za sebe zanimljive, mogunosti kolovanja i zanimanja
u praksi i razvijaju kompetencije za radni ivot.
Pod pojmom realni susreti podrazumevaju se svi direktni susreti sa svetom rada (raspitivanja u
preduzeu, isprobavanje zanimanja/praksa u preduzeima), iz oblasti kolskog obrazovanja
(praksa isprobavanja u kolama), iz institucija relevantnih za zanimanja (Nacionalna sluba za
zapoljavanje, centri za informisanje o zanimanjima, institucije privrede za obuke i usavravanja).
Tu jo spadaju i uglavnom jednodnevne informativne manifestacije kao npr. sajam za informisanje
o zanimanjima, Dan devojica i Dan deaka ili dan za informisanje o koli Dan otvorenih
vrata i dr. U realnom susretu mladi svoje teorijski steeno znanje o svetu rada i zanimanjima,
dopunjuju i unapredjuju. Pre nego to uenik/ca donese konanu odluku, od velike je prednosti
da se kvalifikacioni okvir zanimanja/put kolovanja jo jednom intenzivno pregleda u stvarnosti i
proveri da li stvarni zahtevi odgovaraju predstavama i linim pretpostavkama. U okviru realnih
susreta naroito se podrava i insistira na proirenom raspitivanju u preduzeu (isprobavanju
prakse u preduzeu), odnosno na razgovorima/intervjuima sa predstavnicima nekog zanimanja.
CILJEVI
Opti cilj ove oblasti uenja je upoznavanje sa svetom rada i oprobavanje uenika i uenica u
autentinim situacijama u svetu rada. Mladi saznaju koje koristi donose realni susret na licu
mesta za odluku. Na ovaj nain upoznaju svoje preduzee/svoju kolu i treba dobro da se

13

pripreme za mogu realni susret. Prilikom pripreme realnih susreta vano je da se dobro
upoznaju sa uslovima i procedurama, kao i pravilima ponaanja tokom susreta.
Za praenje sopstvenog postignua uenicima se nudi mogunost intenzivne, strukturisane
refleksije (npr. analiza i procena povratne informacije preduzea/kola) i zajedno sa njom
ispitivanje da li su iskustva, odnosno saznanja bila u skladu sa prvobitnim oekivanjima.

Sadraji uenja
Putem realnih susreta uenici/ce saznaju o svetu rada i zanimanja iz prve ruke. Stoga je vano
da te susrete temeljno pripreme a steeno znanje i iskustvo naknadno obrade, kako bi bili u
stanju da se samostalno u potpunosti informiu o oblastima kolovanja i rada koje ih zanimaju.
Razliiti su naini i brojne prilike za to. Na primer: intervjuisanje i anketiranje razliitih
predstavnika zanimanja (predstavnika kole i zanimanja), putem isprobavanja prakse u kolama
(viednevna praksa, dani otvorenih vrata, praenje srednjokolaca na praksi u koli) i
preduzeima (zanatske obuke i raspitivanje u preduzeu, praenje srednjokolaca na praksi),
posetom sajmovima za informisanje o zanimanjima i karijeri, specifinim manifestacijama koje
promoviu rodnu ravnopravnost pri izboru zanimanja (Dan devojica i Dan deaka).
Cilj je da iz svih ovih situacija uenici i uenice steknu nova saznanja i zakljuke, te da put
kolovanja i eljeno zanimanje podvrgnu testu realnosti; da takoe provere svoju potrebu da li da
potrae pomo savetodavne ustanove za planiranje kolskog/strunog obrazovanja i da budu u
stanju da za sebe iskoriste i tu ponudu.
4.3.4. Sadraji uenja 5: Odluka
U okviru ove oblasti u procesu profesionalne orijentacije uenici su osposobljeni da donesu
odluku o svojoj budunoj koli i/ili o svom buduem zanimanju. U ovoj procesnoj fazi, mladi su do
sada upoznali svoja interesovanja i sposobnosti, razvili su sposobnost orijentacije posredstvom
informacija i pretraivanja; poznaju mogunosti kolovanja i puteve karijere, umeju da uporede
svoj profil linosti sa zahtevima sveta zanimanja i praktino su isprobali kako to funkcionie na
kolovanju i u radu. Sada donose odluku (5. korak) o daljem obrazovanju u nekoj koli.

CILJEVI
Opti cilj ove oblasti uenja je da su uenici koji su uestvovali u programu profesionalne
orijentacije, osnaeni i u stanju da samostalno donesu odluku o daljem kolovanju i zanimanju.

Sadraji uenja
Mladi sada usaglaavaju izbore svoje eljene kole i karijere i njihove ostvarljivosti u sklopu
uticaja, npr. roditelja, vrnjaka, prijatelja, savetodavnih ustanova, privrede i drutva; u toku
procesa izbora zanimanja treba da definiu privremeno stanje u vezi sa eljenom kolom,
odnosno karijerom; da ukljue roditelje/staratelje kao bitnu podrku za samostalnu odluku; da
provere izbor kole sa kontrolnom listom; da profil linosti jo jednom uporede sa kolskim
profilom zahteva i da donesu odluku.

5. Instanca RODITELjI
Program podrazumeva ukljuivanje roditelja/staratelja u proces profesionalne orijentacije njihovog
deteta pre svega kao podrku u samostalnom odluivanju. Roditelji se osnauju da razvijaju
sopstvene kompetencije za roditeljstvo u cilju osnaivanja deteta za donoenje samostalne
odluke o izboru kole i zanimanja. Ukljuuju se putem roditeljskih sastanaka, zajednikih
radionica sa decom i realnih susreta u kojima uestvuju kao predstavnici zanimanja i prezenteri
sopstvenog puta karijere.

6. Program profesionalne orijentacije u kolama u Srbiji

Zakonom o osnovnom obrazovnju i vaspitanju (Slubeni glasnik RS broj 55/juni 2013.) kole u
Srbiji se obavezuju da program profesionalne orijentacije uvrste kao sastavni deo kolskog
programa. Takodje je lanom 43. Zakona predvidjeno da kola u saradnji sa ustanovama za
profesionalnu orijentaciju pomae roditeljima odnosno starateljima i uenicima u izboru srednje

14

kole i zanimanja, prema sklonostima i sposobnostima uenika i u tom cilju pra seti njihov razvoj i
informie ih o karakteru i uslovima rada pojedinih zanimanja.
Radi praenja individualnih sklonosti uenika i pruanja pomoi uenicima i njihovim roditeljima ,
odnosno starateljima u izboru srednje kole i zanimanja, kola formira tim za profesionalnu
orijentaciju, u ijem sastavu su struni saradnici i nastavnici.
Tim za profesionalnu orijentaciju realizuje program profesionalne orijentacije za uenike sedmog i
osmog razreda.
Ovim program profesionalne orijentacije daje poseban doprinos konceptu kvalitetnog i jednakog
obrazovanja za sve i obavezan je i dostupan za svakog uenika/cu u svim kolama u Srbiji,
podravajui drutvo obrazovanja i pozitivne promene u savremenom tritu rada i karijere.
6.1. Implementacija programa profesionalne orijentacije u koli
Za implementaciju petofaznog, dinaminog programa profesionalne orijentacije pripremljene su
sve osnovne kole u Srbiji kroz obuku timova u cilju primene najsavremenijih znanja u ovoj
oblasti u ivot i rad kole, odnosno u rad sa uenicima i uenicama. Program profesionalne
orijentacije je integrisan u zakonska dokumena kole: kolski razvojni plan;Godinji plan rada
kole, kolski program. Preporuuje se, da svaka kola izabere onaj nain implementacije koji
odgovara specifinostima, razvojnim ciljevima i postojeim kadrovskim resursima i fondovima
asova, u skladu sa stratekim dokumentima koja definiu ovu oblast. Program profesionalne
orijentacije moe biti organizovan na razliite naine i omoguuje razliite modele implementacije,
koje e tim za profesionalnu orijentaciju u dogovoru sa odeljenskim veima i nastavnikim veem
analizirati i odabrati.
U saradnji sa ustanovama za profesionalnu orijentaciju kolski tim/kola, planira i realizuje
socijalnu inovaciju u Programu : realne susrete sa svetom rada, do 15 asova godinje za VII i
za VIII razred (za sve oblike realnih susreta: raspitivanje u preduzeu, isprobavanje zanimanja,
pratim te na praksi, susrete sa predstavnicima zanimanja, Dan devojica/deaka, sajmove
obrazovanja i karijere, Dan otvorenih vrata, za isprobavanje prakse i druge kolske manifestacije
koje se tiu zanimanja).
6.2. Program profesionalne orijentacije kao obavezni deo kolskog programa
Timovi za profesionalnu orijentaciju u svakoj koli, imaju izazov da kreiraju program profesionalne
orijentacije koji razvija kljune kometencije kod uenika/ca, dakle, znanja, vetine, stavove i
vrednosti koje rezultiraju u sposobnosti da se kompetencije steene kroz program primene u
snalaenju u razliitim situacijama i reavanju razliitih problema.
Program Profesionalne orijentacije u koli ni u kom sluaju ne treba da bude puko prenoenje
znanja iz ove oblasti, ve treba da ozbedi razvoj kompetencija preko postizanja ishoda u oblasti
profesionalne orijentacije ali i u obrazovanju i vaspitanju uopte. Znanja koja se formiraju kod
mladih predstavljaju sadraj profesionalne orijentacije a kompetencije koje se formiraju zavise od
metoda koje nastavnici i struni saradnici primenjuju u radu sa uenicima i uenicama, u oblasti
profesionalne orijentacije ali i uopte.
kola treba da iskoristi okvir sadraja: pet koraka procesnog, dinaminog, petofaznog modela
profesionalne orijentacije i razvijenu metodsku kompetenciju tima za profesionalnu orijentaciju
izgradjenu kroz iskustveno prolaenje razliitih metoda profesionalne orijentacije na obuci za
program.
Preporuka je da se kola rukovodi pre svega, naelima izrade kolskog programa, ali i
nekim od smernica za kreiranje programa profesionalne orijentacije:
- koje ciljeve, zadatke i ishode elimo da postignemo programom profesionalne orijentacije?
- koje obrazovne standarde elimo da postignemo?
- na koji nain ostvarujemo sistematsko praenje i procenjivanje kvaliteta programa?
- koja znanja, vetine, stavove, vrednosti elimo da izgradimo, koje kompetencije da razvijamo
kod uenika/ca?
- koja su interesovanja, kapaciteti, sposobnosti i afiniteti uenika i uenica sa kojima radimo, kako
da uvaimo njihove razliitost i njihovu perspektivu; na koji nain ue i koje su njihove razvojne
potrebe?

15

- koje emo razliite naine uenja, interaktivne, kooperativne i iskustvene metode i tehnike,
koristiti u programu profesionalne orijentacije kako bismo razvili kompetencije kod svih
uenika/ca?
- kojim nastavnim sredstvima i materijalima i u kojim uslovima(specifinim za nau kolu)
moemo da ostvarimo ishode programa profesionalne orijentacije?
-kako rasporediti sadraje i aktivnosti programa profesionalne orijentacije u okviru svih delova
kolskog programa, tj. u okviru obaveznih, izbornih i vannastavnih oblasti?
- na koji nain obezbediti da nastavnici i struni saradnici razvijaju profesionalnu kompetenciju
kroz prizmu sopstvenog strunog usavravanja i profesionalnog razvoja kako bi odgovorili
savremeno koncipiranoj profesionalnoj orijentaciji?
- na koji nain moemo ostvariti horizontalnu i vertikalnu povezanost u okviru predmeta i izmedju
razliitih nastavnih predmeta kako bismo realizovali kroskurikularni pristup i ostvarenje indikatora
da se kroz nastavni rad podstie profesionalni razvoj uenika?
- kako se mogu kroz program profesionalne orijentacije uvaiti razliita iskustva i znanja koja
uenici i uenice stiu van kole i kako obezbediti njihovo povezivanje sa sadrajima
profesionalne orijentacije?
- na koji nain obezbediti razvojnu dimenziju programa profesionalne orijentacije za uenike u VII
i u VIII razredu?
-na koje sve naine obezbediti maksimalnu participaciju uenika u planiranju i realizaciji
programa?
- koji su indikatori da je kvalitetno uenje/nastava centralni proces razvoja kompetencija kod
uenika?
-kako obezbediti prmere dobrre prakse u sopstvenoj koli i razmenu primera dobre prakse sa
drugim kolama
- kako da ostvarimo praenje, procenjivanje i napredovanje uenika ali i kole u celini u oblasti
profesionalne orijentacije; na koji nain da evidentiramo, pratimo, procenjujemo i vrednujemo
postignua?
- koje su karakteristike okruenja koje koristimo kao resurs za ostvarivanje oblasti realnih sureta i
kako razviti naine saradnje sa preduzeima/ustanovama/organizacijama/srednjim kolama?
- kako izabrati aktivnosti koje elimo da ostvarimo, u kom vremenskom periodu, na koji nain, ko
e i na koji nain doprinositi ostvarivanju programa profesionalne orijentacije?
- kako moemo sa roditeljima/starateljima da ostvarimo kvalitetnu saradnju i podrku uenicima u
samostalnom izboru kole i zanimanja?
- koje manifestacije i akcije moemo da ostvarimo u saradnji sa kolama u okruenju u cilju
unapredjivanja kvaliteta rada kole u oblasti profesionalne orijentacije i time obezbedimo
korienje resursa iz okruenja?
- kako da planiramo na osnovu prethodnog iskustva, evaluacije procesa i postignutih rezultata,
kao i samoevaluacije i eksterne evaluacije?
Upravo ovakvo promiljanje obezbedie odrivost i razvoj profesionalne orijentacije u ivotu i
radu uenika ali i kole u celini.
6.3. Godinji plan profesionalne orijentacije
>Organizaciju, koordinaciju i praenje ostvarivanja programa profesionalne orijentacije u koli vri
tim za profesionalnu orijentaciju.
> Programom je u VII razredu pored 29 asova profesionalne orijentacije predvieno i 15 asova
za realne susrete, sajmove za informisanje o zanimanjima i druge kolske manifestacije koje se
tiu zanimanja, a u VIII razredu pored 34 asa profesionalne orijentacije i 15 asova za realne
susrete ili druge manifestacije.
> Programom je omogueno i pojedinano do pet dana individualne strune/obrazovne prakse u
preduzeima, kolama, savetodavnim centrima.
7. razred
7. RAZRED

BROJ
ASOVA

1. Predstavljanje programa i portfolija za 7. razred

16

2. PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I KLJUNE KOMPETENCIJE

SADRAJ UENJA 1: Samospoznaja

3. U SVETU INTERESOVANJA
4. U SVETU VETINA I SPOSOBNOSTI
5. PUT SPOSOBNOSTI
6. U SVETU VREDNOSTI
7. OSOBINE I INTERESOVANJA U SVETLU RODNE RAVNOPRAVNOSTI
8. SAMOSPOZNAJA AUTOPORTRET
9. U OIMA DRUGIH
10. KAKAV /KAKVA SAM U TIMU
11. MOJ TIP UENJA
12. JA ZA DESET GODINA
13. ZA RODITELJE/STARATELJE I DECU: MOJA OEKIVANJA

13

SADRAJ UENJA 2i3: Informisaje i istraivanje mogunosti kolovanja i karijere

Upoznavanje sa ponudom informacija i njihovim pribavljanjem, selekcijom i obradom
14. SLIKA SAVREMENOG SVETA RADA
15. PRIKUPLJANJE I NAINI OBRADE INFORMACIJA O KOLAMA I ZANIMANJIMA
16. POVEZIVANJE OBLASTI RADA SA ZANIMANJIMA
17. PUTEVI OBRAZOVANJA I KARIJERE
18. POTUJEMO RODNU RAVNOPRAVNOST U PROFESIONALNOM I PRIVATNOM
IVOTU
19. PRIPREMA ZA INTERVJU
20. SPROVOENJE INTERVJUA
21. PRIPREMA SUSRETA SA PREDSTAVNICIMA/CAMA ZANIMANJA U NAOJ KOLI
22. PREDSTAVNICI/CE ZANIMANJA U NAOJ KOLI
23. OSVRT NA REZULTATE INFORMISANJA
SADRAJ UENJA 4: Realni susreti
24. POSETA SREDNJOJ KOLI
25. POSETA PREDUZEU/USTANOVI

11

26. EVALUACIJA PROGRAMA PROFESIONALNE ORIJENTACIJE ZA 7. RAZ RED

29+15

8. razred
8. RAZRED

BROJ
ASOVA

1. PREDSTAVLJANJE PROGRAMA I PORTFOLIJA ZA 8. RAZRED

SADRAJ UENJA 1Samospoznaja:
2. GRAFIKON INTERESOVANJA
3. U SVETU VRLINA I VREDNOSTI
4. SAMOSPOZNAJA - TO SAM JA
5. KAKAV /KAKVA SAM NA PRVI POGLED
6. MOJA OEKIVANJA
7. MOJA OEKIVANJA KOLA - RAD SA UENICIMA /UENICAMA I RODITELJIMA
/STARATELJIMA
SADRAJ UENJA 2i3: Informisaje i istraivanje mogunosti kolovanja i karijere
Upoznavanje sa ponudom informacija i njihovim pribavljanjem, selekcijom i obradom
8. SLIKA SAVREMENOG SVETA RADA I KLJUNE KOMPETENCIJE ZA ZANIMANJA
9. OBRAZOVNI PROFILI U SREDNJIM KOLAMA
10. MREA SREDNJIH KOLA
11. ZAHTEV I ZANIMANJA ODGOVARAJUE SPOSOBNOST I KONTRAINDIKACIJE

17

1
6

14

12. SAZNAJEM SA INTERNETA KUDA POSLE OSNOVNE KOLE

13. PUTEVI OBRAZOVANJA I KARIJERE
14. PRIPREMA I SPROVOENJE INTERVJUA
15. OPIS ZANIMANJA POMOU MAPE UMA
16. KRITERIJUM ZA IZBOR KOLE
17. POTUJEMO RODNU RAVNOPRAVNOST PRI IZBORU ZANIMANJA
18. ISPITIVANJE STAVOVA RADNI UINAK I DOHODAK
19. IZBOR ZANIMANJA I PRIHODI
20. ORIJENTACIJA STVARA JASNU SLIKU
21. OPIS ZANIMANJA UZ POMO MAPE UMA NA RODITELJSKOM SASTANKU
SADRAJ UENJA 4: Realni susreti
22. PRIPREMA ZA REALNE SUSRETE
23. OSTVARUJEMO UENJE PUTEM REALNIH SUSRETA
24. DOKUMENTACIJA ZA REALNE SUSRETE
25. REFLEKSIJA UENJA PUTEM REALNIH SUSRETA
SADRAJ UENJA 5: Odluka
26. OBUKA ZA KONKURISANJE
27. NA RAZGOVORU U PREDUZEU
28. PREDUZETNITVO
29. MOJA ODLUKAO KOLI I ZANIMANJU
30. SAVETODAVN I RAD
31. MOJI RODITELJI/STARATELJI MOJA PODRKA
NA PUTU DO ODLUKE
RAD SA RODITELJIMA/STARATELJIMA I UENICIMA/CAMA

34+15

7. RADIONICE PROFESIONALNE ORIJENTACIJE ZA

OSNOVNU KOLU
Deo koji sledi sadri radionice koje se realizuju sa uenicima i uenicama 7. i 8. razreda iz oblasti
profesionalne orijentacije u skladu sa ciljevima, sadrajima i aktivnostima dinamikog, procesnog,
petofaznog modela profesionalne orijentacije. Scenario radionice doprinosi razvoju sposobnosti
mladih da se kroz samospoznaju i informisanje o zanimanjima, upoznavanje sa mogunostima
kolovanja i karijere kao i realne susrete sa svetom rada, donese i implementira to samostalnija
odluka za izbor zanimanja i kolovanja. Radionice sadre raznovrsne pedagoke mogunosti za
razvoj kljunih kompetencija i aktivizma uenika. Voditelj/ka daje impuls, podrava i prati
razvijanje kapaciteta uenika, iskazuje podrku na putu do odluke o kolovanju i zanimanju.
Nakon radionica, dat je prikaz moderacijskog materijala i radnih listova koje voditelj/ka koristi u
neposrednom radu na radionici. Sve materijale koji su pokazatelji razvoja i postignua uenika:
nagrade, diplome, pohvale, kao i produkte rada na radionicama, svaki/a uenik/ca ulae u svoj
Portfolio profesionalne orijentacije registator dokumenata
za pripremu izbora budue
kole/zanimanja.

7.1. Radionice profesionalne orijentacije za VII razred

Faza 1: Samospoznaja
Samospoznaja je prvi korak na putu profesionalnog orijentisanja uenika i uenica. Ima za cilj
osveivanje linih afiniteta i kapaciteta mladih u okviru graenja realne slike o sebi.
Jednostavno, to je susret mlade osobe sa sopstvenim ja. Od izuzetne je vanosti da mlada

18

osoba upozna sebe, da se samoprocenjuje, samoispituje, da se suoi sa svojim kapacitetima i

potencijalima sa jedne strane i da bude spremna da svoju sliku o sebi primeri zahtevima sveta
rada sa druge strane. Uvodei program Profesionalna orijentacija u Srbiji nae kole su dobile
dodatni podsticaj i sistematsko uputstvo kako na najbolji nain voditi uenike i uenice u susret ka
sopstvenom ja, na podsticajan, podravajui nain. U sadrajima i aktivnostima definisanim u
oblasti samospoznaja nastavnici i struni saradnici, upravo razvojno podsticajno vode uenike
kroz istraivanje i samoprocenu negujui stav prihvatanja sebe i drugih takvih kakvi jesu. Produkt
ovakvog rada je bogati portfolio svakog/e polaznika/ce programa.
Kroz radioniarski rad, uenicima je omogueno da izgrade to potpuniju i realniju sliku o sebi,
stvarajui svoj autoportret. U stvaranju sopstvene slike o sebi, mladi se podstiu da istrauju, vre
analize i samoprocene u atmosferi prihvatanja od strane vrnjaka i odraslih, bez nametanja
oekivanih i zacrtanih poeljnih ishoda. Odrasli ne kritikuju njihove stavove, niti sude o njihovim
interesovanjima. Trude se da zajedno diskutuju o svim temama, ravnopravno.
Kljuna poruka je da voditelj/ka susret sa svojim ja vodi kroz ceo program briljivo, podsticajno
za svaku mladu osobu. Rezultat je osnaena mlada osoba, koja je osposobljena da samostalno
donese svoju odluku o buduoj koli/zanimanju. U isto vreme, uenici se ue kako da prihvate
druge ba takve kakvi jesu. Tako se pripremaju da kreui se kroz aktivnost kako me drugi vide
koriste iskljuivo podsticajne i pozitivne poruke za svoje vrnjake, da prihvate da bogatstvo lei u
razliitosti, da sagledaju sopstvene vrednosti i vrednosti drugih bez predrasuda, da potuju
rodnu ravnopravnost prilikom osveivanja svojih sklonosti i interesovanja, kao i osobina drugih
ljudi. Kao rezultat uenja u ovoj fazi, oekuju se vidne promene kod mladih: asertivnost,
unapreene kompetencije za javni nastup, obogaen renik, sposobnost upravljanja sopstvenim
vremenom, razvijene vetine aktivnog sluanja i timskog rada. Jednostavno reeno, na oigled
svih deca rastu u samosvesne i samopouzdane mlade osobe.
Radionica 1: Uvodna radionica: PREDSTAVLJANJE PROGRAMA I PORTFOLIJA ZA 7.
RAZRED
Ciljevi:
- upoznavanje uenika sa programom profesionalne orijentacije za 7. razred;
- razvijanje komunikacijskih vetina kroz saoptavanje informacija o sebi;
- motivisanje za zajedniki rad i razvijanje kompetencija za timski rad;
- razvijanje prihvatanja koncepta o celoivotnom uenju;
- upoznavanje sa Portfolijom za uenike i uenica;
- formiranje pravila rada na radionicama kroz dijalog i demokratsko dogovaranje.
Metode: rad na materijalu, razmena; mini predavanje
Sekvence obuke
1. Predstavljanje programa profesionalne orijentacije
Mini predavanje voditelja/ke sa osvrtom na sadraje, ciljeve i ishode programa profesionalne
orijentacije u 7. razredu, metode rada i dinamiku realizacije; predstavlja petofazni, dinamini,
procesni model profesionalne otrijentacije:
- samospoznaja uenici upoznaju sebe, svoja interesovanja, sklonosti, sopstvene potencijale,
sposobnosti, vrednosti, svoj tip uenja, spremnost za timski rad i izgrauju sliku o sebi u odnosu
na svet rada i kolovanja;
- informisanje o zanimanjima i karijeri uenici se informiu o svetu rada upoznavanjem sa
oblastima rada i zanimanjima, indikacijama i kontraindikacijama za odreena zanimanja, o
obrazovnim profilima i aspektima srednjih kola aktivnim istraivanjem iz razliitih izvora;
- putevi obrazovanja i mrea kola uenici upoznaju puteve obrazovanja i karijere do eljene
kole i zanimanja;
- realni susreti sa svetom rada uenici se u direktnom kontaktu sa predstavnicima zanimanja
proveravaju svoj izbor eljene kole i zanimanja, informiu o zanimanju, kolovanju i karijeri, kroz:
raspitivanje u preduzeu, isprobavanje zanimanja, pratim te na praksi, pratim te na poslu, Dan
devojica/deaka, susreti sa predstavnicima zanimanja, praksa. Za ostvarivanje realnih susreta
potrebna je sistematska priprema unutar kole, kao i priprema predstavnika zanimanja i mesta
koje uenici poseuju (preduzea/organizacije/ustanove/kompanije);
- donoenje odluke o izboru kole i zanimanja samostalno, promiljeno i odgovorno

19

donoenje odluke o izboru kole ili zanimanja kroz sagledavanje uvida iz svakog od koraka na
putu profesionalnog orijenisanja
Program profesionalne orijentacije namenjen je kako nastavnicima i uenicima, tako i
roditeljima/starateljima i celokupnoj zajednici u kolskom okruenju, tako to unapreuje i
vankolske lokalne, regionalne i nacionalne kapacitete drugih korisnika u oblasti profesionalne
orijentacije.
2. Uvodna igrica sa dodavanjem loptice predstavljanje
Igra poinje tako to voditelj/ka predstavi sebe i oekivanja od prolaenja programa, dobaci
lopticu dalje sa zadatkom da se kae svoje ime i oekivanja od radionica profesionlne orijentacije
3. Upoznavanje sa Portfoliom za uenike/ce
Voditelj/ka predstavlja Portfolio - Registrator dokumenata za pripremu izbora budue
kole/zanimanja, objanjava emu slui; podstie uenike da prelistaju, komentariu kao i da
zajedno pronalaze dokumenta koja se odnose kako na korake u programu tako i na razvoj
kapaciteta uenika/ca. Voditelj/ka povezuje sa kompetencijom samopraenja i konceptom
celoivotnog uenja.
Teze za predstavljanje Portfolija:
- Svrha: predstavlja svojevrsnu bazu podataka vlasniku/ci do promiljene, valjane i realne
odluke o izboru kole i zanimanja, planiranje karijere i ukljuivanje u svet rada;
- osoba samostalno i organizovano sakuplja podatke o sebi, o svetu rada i o kolama koje je
interesuju;
- karakteristike: komplementaran je sa programom profesionalne orijentacije; prati razvoj u
sazrevanju odluke o izboru zanimanja/kole po petofaznom modelu; sadri instrumente (upitnike,
skale i sl.); omoguuje vlasniku/ci da se vrati i promisli o temama koje su proraivane na
radionicama; podrava kreativno izraavanje, otvoren je i moe se nadograditi; omoguuje uvid u
celokupan proces koji se dogaao od ulaska u program do donoenja odluke o koli i zanimanju;
- dobiti: uenicima predstavljaju dragocenu zbirku podataka o sopstvenom putu o izboru kole i
zanimanja; voditeljima omoguuje praenje svakog/e uenika/ce; roditeljima/starateljima
omoguuje uvid u razvoj njihovog deteta i pruanje podrke.
4. Moj bed individualni rad
Uenici ispisuju svoje ime i simbolom, znakom, crteom predstavljaju ono to njih predstavlja kao
osobu i zanimanje kojim bi voleli da se bave u budunosti.
5. Predstavljanje bedeva - razmena
6. Dogovor o nainu rada na radionicama
Voditelj/ka predstavlja radioniarski rad kroz dobiti od interaktivnog rada i vrnjake razmene;
znaaj dogovorenog naina rada na radionicama: ta bi voleli da se potuje tokom zajednikog
rada: piu na stikerima predlog za nain rada.
7. Kreiranje zajednike liste naina rada
Predlozi (na stikerima) se lepe na flip art, glasanje i izbor najznaajnijih pravila rada.
8. Sumiranje i refleksija
Kljune poruke o profesionalnoj orijentaciji i znaaj potovanja pravila o nainu rada.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: individualni rad, frontalni rad
Moderacijski materijal: listovi A4, flomasteri, makaze, selotejp, stikeri.
Radionica 2: PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I KLJUNE KOMPETENCIJE KOJE
RAZVIJA
Ciljevi:
- razvijanje komunikacijskih vetina;
- sagledavanje programa profesionalne orijentacije kroz kompetencije koje razvija.
Metode: mini predavanje, uvodna igrica, poster prezentacija, kartice, rad na materijalu, diskusija.
Sekvence obuke
1. Profesionalna orijentacija breinstorming na impuls: profesinalna orijentacija
2. Mini predavanje- izlaganje voditelja/ke o savremenom svetu rada i potrebi da se mladi
pripreme za izazove koji ih oekuju u svetu odraslih u odnosu na zapoljavanje i puteve karijere.
Teze za mini predavanje:

20

- Promene u savremenom svetu rada ( tehnoloki razvoj, globalizacija, fleksibilna organizacija

rada, fleksibilni vidovi zapoljavanja, vea samostalnost u radu, skraeno radno vreme,
mogunost rada kod/od kue, menjanje rodnih uloga, irenje uslunih i
informativnih
zanimanja) postavljaju nove zahteve za mlade i odrasle koji rade;
- Sve je vie atipinih karijera-sluajeva da se ljudi ne zapoljavaju u oblasti za koju su se
bazino pripremali u obrazovanju; postoje inovativni vidovi rada u mnogim preduzeimafleksibilno radno vreme, fleksibilno radno mesto;
- Od pojedinaca se oekuje samostalno i aktivno dolaenje do informacija, informacije o
zanimanjima, o mogunostima kolovanja za odreena zanimanja,
- Neophodne su
digitalne kompetencije, komunikacijske vetine, socijalne i graanske
kompetencije, sposobnosti za inicijativu i preduzetnitvo za zanimanja savremenog doba.
- Kljune kompetencije u obrazovanju.
- Kartice sa kratkim opisom modula
3. Diskusija: Profesionalna orijentacija kroz kompetencije viene iz ugla uenika
Voditelj/ka poziva na diskusiju: Koje kljune kompetencije razvija program profesionalne
orijentacije? Koji je njihov znaaj za va ivot nakon kolovanja. Pitanja za diskusiju:
- Kada razmiljate o svojoj budunosti i izazovima savremenog sveta rada-kako biste procenili
svoju spremnost?
-Da li u izlistanim znanjima, vetinama i sposobnostima u Radnom listu: Kljune kompetencije u
obrazovanju i koje razvija profesionalna orijentacija moete da naete vezu sa kompetencijama
koje trai savremeni svet rada? Gde je to sve sluaj?
- Kako biste protumaili da je vano da posedujete samopouzdanje i spremnost na stalno
uenje?
- Kako vidite da je vano da posedujete inicijativu i preduzimljivost?
- Zato je vano da razvijate viziju i planiranje budueg ivota i posla kojim biste eleli da se
bavite?
- Navedite primer kada je znaajno da imate razvijene kompetencije koje su povezane sa
poznavanjem stranih jezika?
- Ako biste morali da izdvojite samo jednu kompetenciju kao najznaajniju za vas, koja bi to bila i
zato?
- Koja kompetencija od navedenih je po vama najmanje znaajna? Zato?
- Zamislite situaciju da ste direktor/ka novootvorene kompanije koja proizvodi softvere i treba da
zaposlite 30 osoba. Na konkurs vam se javilo 315 kandidata i kandidatkinja. Koje kompetencije bi
bile odluujue da nekoga zaposlite a nekoga odbijete.
4.Sumiranje: Profesionalna orijentacija i kljune kompetencije
Sagledavanje programa profesionalne orijentacije kroz kompetencije koje razvija
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: individualni rad
Moderacijski materijal: Kartice sa kratkim opisom modula; flipart papir , listovi A4, flomasteri,
makaze, selotejp.
Radni list: Kljune kompetencije u obrazovanju.
Radionica 3: U SVETU INTERESOVANJA
Ciljevi:
- razvijanje kompetencije za celoivotno uenje kroz izraavanje i argumentaciju sopstvenih
interesovanja.
Metode: anketiranje; rad na materijalu; linija procene, argumentacija.
Sekvence obuke
1. Predstavljanje svojih interesovanja razmena u paru
Podela na parove i razmena: ko ta najvie voli da radi, u emu uiva i ta mu je hobi.
2. Predstavljanje parova
Predstavljanje parova: svako govori o interesovanjima i hobijima svog para.
3. Individualan rad sa instrumentima koji se odnose na interesovanja.
Individualno popunjavanje radnog lista iz Portfolija: Za ta sam zainteresovan.
4. Procenjivanje stepena interesovanja

21

Voditelj/ka rasporeuje u prostoru tri papira A4 na kojima su ispisani stepeni procene

interesovanja iz radnog lista: veoma me zanima, delom me zanima, uopte me ne zanima.
Uenici se rasporeuju u odnosu na svako interesovanje po stepenu koji su izabrali i obrazlau
svoj izbor, ako ele.
5. Refleksija o linim uvidima sa linije procene
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: individualni rad, rad u grupama.
Moderacijski materijal: Radni list: Za ta sam zainteresovan/a; papiri sa ispisanim stepenima
procene: veoma me zanima, delom me zanima, uopte me ne zanima.
NAPOMENA: U Portfoliju se nalazi Test interesovanja. Uputiti uenike da popune test u slobodno
vreme kako bi sagledali svoja interesovanja.
Radionica 4: U SVETU VETINA I SPOSOBNOSTI
Ciljevi:
- razvijanje vetina komunikacije kroz prepoznavanje i izraavanje sopstvenih i sagledavanje i
uvaavanje tuih vetina i sposobnosti.
Metode: igra, demonstracija, simulacija, rad na materijalu.
Sekvence obuke
1. Uvodna igra: VRUA STOLICA
Jedna stolica je postavljena u centar kruga, a uenici i uenice etaju oko stolice. Voditelj/ka
zadaje osobinu, vetinu, talenat kao impuls. Uenici se rasporedjuju u odnosu na procenu koliko
poseduju zadatu osobinu: oni koji procene da u velikoj meri poseduju treba to pre da sednu na
stolicu, ili da joj se priblie ili se od nje udalje ako ne poseduju tu osobinu. Onu osobu koja sedne
na vruu stolicu voditelj/ka pita za argumentaciju: zato procenjuje da poseduje zadatu osobinu i
zamoli da tu svoju osobinu demonstrira (npr: ako je osobina duhovitost, onda pria neto
duhovito; ako je neka fizika sposobnost - da uradi most ili neto drugo; sposobnost tenog
govora na drugom stranom jeziku i sl.).
2. Procena vetina i sposobnosti u paru
Voditelj/ka podeli uesnike u parove i daje uputstvo za radni list: Ustanovi svoje talente i
sposobnosti. Jedna osoba iz para ita tvrdnju iz kolone Talenat/sposobnost, u isto vreme oboje u
paru treba da pokau prstom 0,1, 2 za osobu A iz para, a onda za osobu B iz para onako kako
procenjuju da osoba ima tu sposobnost (0 - nema; 1 u manjoj meri; 2 - veoma) i oboje sebi
upisuju u tabelu podatke: kako sebe procenjujem i kako me ti procenjuje.
4. Refleksija u paru o proceni vetina i sposobnosti
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: individualni rad, rad u parovima.
Moderacijski materijal: Radni list: Ustanovi svoje talente i sposobnosti.
Radionica 5: PUT SPOSOBNOSTI
Ciljevi:
- samoprocenjivanje i prihvatanje slike o svojim sposobnostima;
- uvaavanje tuih sposobnosti;
- povezivanje slike o sebi sa planiranjem budue kole/zanimanja;
- razvijanje sposobnosti samoanaliziranja i uvida u sve aspekte razvoja, testiranje matematikih
sposobnosti i kompetencija u prirodnim naukama.
Metode: rad po stanicama
Sekvence obuke
1. Upoznavanje uenika sa metodom rad po stanicama i idejom put sposobnosti
Upoznavanje sa metodom rad po stanicama u cilju samoprocene ulnih sposobnosti (miris, ukus,
sluh, dodir), spretnosti ruku i prstiju, snage, kao i mentalnih sposobnosti (pamenje, zakljuivanje
o fiziko tehnikim odnosima...). Predstavljanje materijala za samopraenje i preporuku da put
sposobnosti prolaze u parovima.
2. Prolaenje puta sposobnosti po stanicama
Na svakoj stanici-tandu, nalazi se materijal za samoprocenu. Par pomae pri testiranju ula; dok
jedan/a reava zadatak, drugi/a zapisuje odgovore, zatim zamene uloge. Sva objanjenja su u
samom materijalu.

22

3. Povratna informacija i refleksija

Razmena: ta je bilo prijatno, ta nas je iznenadilo? Kako vidimo vezu izmeu ovog
samotestiranja i odabira nae budue kole/zanimanja? Voditelj/ka ohrabruje uenike da to
realnije sagledaju sliku o sebi i poveu je sa svojim eljenim zanimanjem/kolom.
Vreme: 90 minuta
Socijalna forma: individualni rad i rad u parovima.
Moderacijski materijal: Materijal za rad po stanicama:
- nekoliko vrsta okolade ili bombona razliitih ukusa za ispitivanje ula ukusa;
- nekoliko boica za ispitivanje ula sa razliitim mirisima: tamjan, bosiljak, menta, cimet, vanila;
- zrnasto povre/itarice (pasulj, pirina) za ispitivanje preciznosti pokreta prstiju i aka ili konac i
igla/igle sa manjim i veim otvorom za konac;
- maka u daku-razliiti predmeti (desetak manjih predmeta) u neprovidnoj kesi ili torbi:
pampur, loptica, dugme, kutija, gumica za ispitivanje ula dodira;
- Za ispitivanje ula sluha: snimljeni zvuk traktora, helikoptera, oglaavanje delfina, usisiva,
mikser;
- Lopta medicinka za ispitivanje snage.
Radni materijal iz Portfolija: Radni list: Put sposobnosti.
Radionica 6: U SVETU VREDNOSTI
Ciljevi:
- osveivanje sopstvenih vrednosti i prepoznavanje i uvaavanje tuih vrednosti,
- razvijanje vetina za ivot u demokratskom drutvu;
- povezivanje sopstvenih vrednosti sa izborom eljene kole, zanimanja.
Metode: asocijacije; crtanje; galerijska etnja, prezentacija.
Sekvence obuke
1. Asocijacije na termin vrednost
Voditelj/ka zamoli uenike i uenice da se prisete svega to je za njih veoma vano, to veoma
cene i potuju, to im je vredno u ivotu i nastavljaju reenicu: ,,Najvea vrednost za mene je...
2. Crtanje na temu vrednosti
Svako predstavlja svoju najvaniju vrednost simbolom, realnim crteom, reju i sl. Ukoliko ne
mogu da se opredele, mogu da predstave i vie od jedne.
3. Predstavljanje ,,vrednosti- galerijska etnja
Poto su se svi potpisali na svoj crte, pravi se izloba crtea, galerija vrednosti, tako da svi idu
od crtea do crtea i pogaaju koja je vrednost u pitanju. Autor/ka rada (koji/a je na radu
potpisan/a) potvruje ili negira predloge iz grupe. Ukoliko grupa ne otkrije, sam/a autor/ka
objanjava ta je eleo/la da prikae.
4. Zajednike vrednosti
Rang lista zajednikih vrednosti, one koje se javljaju najvie ili najmanje puta.
5. Sumiranje i refleksija
Razmenjuju kako ih te vrednosti odreuju u odnosu buduu kolu/zanimanje, svet rada.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: individualni rad, rad u grupama.
Moderacijski materijal: listovi A4 formata; flomasteri.
Radni materijal za Portfolio: Uenici i uenice prilau u Portfolio crte vrednosti.
Radionica 7: OSOBINE I INTERESOVANJA U SVETLU RODNE RAVNOPRAVNOSTI
Ciljevi:
- razvijaje svesti o rodnoj ravnopravnosti u svetlu linih osobina i karakteristika;
-razvijanje svesti o sopstvenim osobinama i karakteristikama u svetlu rodne ravnopravnosti;
-razvijanje svesti o potovanju drugih ljudi sa svim njihovim specifinostima i odlikama.
Metode: prezentacija
Sekvence obuke
1. Uvodna igrica

23

Svako kae svoje ime i pridev koji poinje prvim slovom imena (npr. snana Sofija, neumorni
Nikola). Svi uenici i uenice stanu u krug a voditelj/ka ita razne osobine. Nakon svake proitane
karakteristike, oni koji smatraju da je za njih taj iskaz taan, iskorae u sredinu kruga.
2. Podela u grupe
3. Nabrajanje karakteristika mukaraca i ena
U okviru grupe uenici izlistavaju to vie karakteristika mukaraca i ena. Pitanje je: kakve su
ene, kakvi su mukarci? Osobine upisuju na kartonie. Usaglaavaju se oko argumentacije
zato su te osobine prevashodno muke/enske.
4. Prezentacija rada grupa
Predstavnik/ca grupe prezentuje rad grupe: lepi kartonie sa karakteristikama mukaraca u
jednu a ena u drugu kolonu na flip-artu, i iznosi argumentaciju zato su takve izbore napravili.
5. Refleksija na prezentacije
Pitanja za refleksiju na velikoj grupi. Da li postoje razlike u listama, ta je ono to se najvie
ponavljalo? Kako to objanjavate? Da li je bilo teko ili lako dogovoriti se u grupi koje
karakteristike gde svrstati?
6. Zamena naslova listi i diskusija
Voditelj/ka zameni naslove na vrhu lista, i poziva na diskusiju i argumentaciju ZA i PROTIV novih
listi/naslova. Da li svi mukarci i sve ene imaju iste osobine? Diskusija o stereotipima i o
posledicama miljenja i ponaanja rukovodei se njima, znaaj prevazilaenja stereotipa za
prepoznavanje svojih osobina i karakteristika, kao i za potovanje tuih.
Mini predavanje: Stereotipi podrazumevaju generalizaciju odnosno predpostavku da svi pripadnici
ili pripadnice odreene grupe imaju iste osobine. Na primer: sve ene su brine a svi mukarci su
snani. Drutvo potencira neke osobine kod mukaraca a neke kod ena, smatrajuii ih
poeljnim. Ipak svako od nas je jedinstvena osoba sa unikatnom kombinacijom razliitih odlika,
sposobnosti i interesovanja.
Vreme: 45 minuta
Socijalna forma: rad u grupi
Moderacijski materijal: kartoncici/cedulje za ispisivanje odlika, flomasteri, markeri, flip-art.
Radionica 8: SAMOSPOZNAJA - AUTOPORTRET
Ciljevi:
- razvijanje socijalnih vetina, stavova, vrednosti, samopouzdanja kroz otkrivanje sebe, procenu
sopstvenih sposobnosti i sagledavanje slike o sebi;
- razvijanje stavova i vrednosti kroz prihvatanje i uvaavanje drugih.
Metode: galerijska izloba; rad na materijalu.
Sekvence obuke
1. Nastavi reenicu
Uenici i uenice nastavljaju reenicu: Ja sam sa karakteristikom koja ih najblie opisuje.
2. Crtanje autoporteta
Svako nacrta autoportret i upisuje u oblaie line osobine koje ceni kod sebe.
3. Galerija autoportreta
Uenici postave svoje autoportrete tako da je polovina portreta na jednom a polovina na drugom
kraju. Jedna polovina uenika stoji ispred svog crtea, dok druga prouava autoportrete i izraava
potovanje za osobine, i dodaje osobine koje nisu navedene a ceni ih kod te osobe. Zatim drugi
uenici prolaze istu proceduru.
4. Refleksija
Vanost otkrivanja sebe, sopstvenih sposobnosti, vrednosti, osobina i kvaliteta; znaaj razvijanja
samopotovanja i samouverenosti kroz formulisanje i izraavanje sopstvenih vrlina; izraavanje
uvaavanja kada se kod vrnjaka prepoznaju osobine, vrline i sposobnosti koje poseduju i za njih
se izrazi potovanje.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: individualni rad.
Moderacijski materijal: Radni materijal iz Portfolija: Radni list: Autoportret.
Napomena: Autoportreti se koriste za rad sa roditeljima, na sastanku sa njima.

24

Radionica 9: U OIMA DRUGIH

Ciljevi:
- razvijanje vetina komunikacije kroz prepoznavanje sopstvenih sposobnosti, sklonosti i vrlina i
davanje drugima pozitivnih povratnih informacija;
- sagledavanje slike o sebi uporeujui kakav/kakva sam ja, a kako me drugi vide.
Metode: rad u grupama, davanje povratne informacije, dopunjavanje.
Sekvence obuke
1. Igrica ATOM sa zadacima za razmenu.
Uenici se slobodno kreu u prostoru i kada voditelj/ka pljesne rukama i kae neki broj, onda se
toliko njih uhvati za ruke i predstavljaju atom. Svaki put kad se napravi ATOM grupa dobija
zadatak. Atom e se po zavretku zadatka, posle 2-3 minuta, rasformirati, uenici e ponovo
krenuti u etnju i opet na znak voditelja/ke formirati novi atom.
Zadaci za razmenu posle svakog kruga formiranja atoma:
- ta je to u emu uivate?
- U emu ste najbolji? ta vam najbolje ide od ruke, da li ve imate neku diplomu, nagradu,
sertifikat za svoj talenat?
- Da li imate neki hobi i da li taj hobi ima neke veze sa vaim buduim zanimanjem?
2. Harmonika.
Svi sede u krugu, dobijaju list A4 formata i zadatak: Na vrhu stranice ispiite svoje ime. Svako
poalje svoj list na desnu stranu, a na list koji je primio sa leve strane - upie u dnu lista neku
osobinu, za koju misli da je osoba, koja je potpisana na listu, poseduje. Potom svi presavijaju list
tako da se ne vidi ta je napisano i na znak voditelja/ke dodaju desno do sebe i tako redom, dok
se svima ne vrati list sa sopstvenim imenom. Tada svako moe da proita ta su mu drugi
napisali.
3. Refleksija utisci: Kako me drugi vide: ta vas je pozitivno iznenadilo? ta nikada ne biste vi
sami rekli za sebe? ta bi obavezno trebalo da se nae na ovoj listi, a drugi to nisu primetili kod
vas kao osobinu ili vrlinu? Govori ko eli.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: individualni rad.
Moderacijski materijal: list A4 za svakog/u uenika/cu.
Radni materijal za Portfolio: Priloiti u Portfolio harmoniku - Kako me drugi vide.
Radionica 10: KAKAV/KAKVA SAM U TIMU
Ciljevi:
- osveivanje i osnaivanje sopstvenih kapaciteta i kompetencija za timski rad;
- samoprocenjivanje spremnosti na kompromise;
- refleksija grupnih procesa.
Metode: rad na materijalu; ek-liste.
Sekvence obuke
1. Asocijacije na re: TIM
2. Podela na grupe razbrajanjem
3. Pravimo kuicu od smokija u timu
Grupe od kesice Smokija i pakovanja akalica, prave kuicu koristei samo jednu ruku.
4. Prezentacija kuica od smokija
5. Analiza rada u timu
Voditelj/ka upuuje uenike da se pri popunjavanju lista: List za evaluaciju timskog rada svi u
okviru grupe dogovaraju i saglase oko konanog odgovora.
6. Prezentacija rada grupa-listi za evaluaciju
Grupe predstavljaju svoje liste i preporuke za kvalitet timskog rada.
7. Sumiranje i refleksija
Sagledavanje veze izmedju kvaliteta produkta i kvaliteta procesa dogovaranja i saradnje u grupi;
znaaj procesa dogovaranja za kvalitet produkata i spremnost za saradnju u svetlu eljenog
zanimanja. U budunosti e jedna od najtraenijih vetina upravo biti kompetencije za timski rad.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupama.

25

Moderacijski materijal: Smoki i pakovanje akalica za svaku grupu; Radni list: List za
evaluaciju (procenu) timskog rada fotokopiran za grupe.
Radionica 11: MOJ TIP UENJA
Ciljevi:
- refleksija o sopstvenom ponaanju pri uenju;
- sagledavanje uenja kroz koncept celoivotnog uenja;
- primena i unapredjivanje linih strategija uenja.
Metode: rad na tekstu, mini predavanje.
Sekvence obuke
1. Uvodna igrica- na osnovu samoprocene etiri ugla
Podela na grupe na osnovu pitanja: Kad biste kupili mobilni telefon, vi biste:
a) prvo proitali uputstvo, pa na osnovu njega postupili gledajui skice;
b) zamolili nekog da vam glasno proita uputstvo, ili biste ga sami naglas proitali;
c) pristupili biste ukljuivanju telefona bez obraanja panje na uputstvo;
d) pozvali biste nekog ko ve ima takav telefon, porazgovarali kako radi, kako se koja opcija
ukljuuje, pa onda pristupili ukljuivanju
Formiranje grupa na osnovu izjanjavanja za opciju a, b, c ili d. Opisi ponaanja ispisani na
flipartu rasporeeni su u etiri ugla prostorije, uenici prilaze onom koji u najveoj meri opisuje
njihovo ponaanje.
2. Upoznavanje sa tipovima uenja mini predavanje
Voditelj/ka objanjava da opisi ponaanja na flip artu odgovaraju stilovima uenja: vizuelni,
akustiki, motoriki (prema Vak teoriji) i kombinovani tip.
Teze za mini predavanje: Stil uenja je preferirani nain razmiljanja, obrade i razumevanja informacija.
Proces uenja je sloen proces kojim dolazimo do razliitih znanja, vetina, otkrivamo svoje sposobnosti,
vrednosti i stavove i karakteristian je za svaku osobu. Svet oko nas ne opaamo svi na isti nain, ne uimo
svi sa istom uspenou i tempom razliite sadraje. Nain primanja i obrade informacija uslovie i tipino
ponaanje/preferencije pri uenju. Vizuelni tip najbolje ui gledanjem. Razmiljaju u slikama. Vole uenje
putem grafikona, ilustracija, video materijala. Akustiki tip najbolje ui sluanjem. Vole da razgovaraju sa
drugima, da ue itajui naglas ili da presluavaju snimljeni materijal. Motoriki tip najbolje ui kroz pokret,
dodir, aktivnost. Vole kad mogu sami da naprave neto. Teko im je da sede due na istom mestu.
Kombinovani tip, tzv. duga ukljuuje po neto od svakog od ovih stilova. Ukljuuje vie ula u prijem
informacija. Vole da razmiljaju u slikama, da razgovaraju sa drugima i sreni su kad mogu da naprave
neto.

3. Rad na listi: Opis sopstvenog tipa uenja

Uenici na listu: Opis sopstvenog tipa uenja, podvlae rei koje opisuju njihovo tipino
ponaanje u uenju.
4. Prezentacija listi i uvida u grupi
Smernice za rezultate samoprocene: Ako su sve podvuene rei u jednoj od kolona, pripadate
ba tom stilu uenja. Ako imate svuda skoro jednak broj podvuenih rei, ili u dve jednak broj,
najverovatnije pripadate kombinovanom meovitom tipu uenja, tzv. duga stilu. Izaberite
predstavnika/cu grupe koji/a e prezentovati rezultate vaih samoprocena. Grupe prezentuju kroz
izvetaj koji je najzastupljeniji tip uenja u grupi.
5. Sumiranje i refleksija
Razliite podele na tipove uenja, a ovo su osnovni tipovi uenja; uspenost u uenju se moe
unapreivati; upoznavanje sa savetima i preporukama za razliite tipove uenja, koji se odnose
na uslove uenja (u provetrenoj prostoriji, na istom mestu, u isto vreme), planiranje rasporeda
uenja (planirati za svaki dan, u kontinuitetu uiti do 60 minuta, iste sadraje prekidati sa malim
pauzama u uenju), motivaciju (kreirati viziju i postaviti cilj); predstavljanje piramide uenja:
najbolje uimo kada u toku uenja i mi uestvujemo i kada to to govorimo i radimo; pomae
sagledavanje uenja kroz koncept celoivotnog uenja.
Ono to je sutinski vano je da razumemo da svaka osoba ima razliitu kombinaciju i stepen razvijenosti
sposobnosti. Ne opaamo svi stvarnost na isti nain i samim tim ne uimo svi na isti nain, to nas ne ini
manje inteligentnim, ve ukazuje na razliite sposobnosti ljudi i potrebu da proces uenja bude
personalizovan kako bi se potovale razliite obrazovne potrebe uenika i uenica u procesu uenja.
Potrebno je podrati upotrebom razliitih metoda i sredstava u procesu uenja potrebe svake osobe, kako bi
joj bilo omogueno da se iskae i napreduje u razvoju sposobnosti koje su najizraenije.

26

Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: individualni rad, rad u grupi.
Moderacijski materijal: Radni list: Koji sam tip uenja.
Radionica 12: JA ZA 10 GODINA
Ciljevi:
- razvijanje kompetencije za celoivotno uenje kroz formulisanje sopstvenih oekivanja;
- izgraivanje sposobnosti povezivanja oekivanja sa izborom kole/zanimanja.
Metode: asocijacije, razmena, plakat, karusel.
Sekvence obuke
1. Asocijacije na temu JA ZA 10 GODINA
2. Razmena o viziji
Uenici sede u dva koncentrina kruga, licem okrenuti jedni prema drugima. Svako iz unutranjeg
kruga pria svoju viziju sebe za 10 godina osobi prekoputa u krugu. Nakon 2-3 minuta, oni iz
spoljanjeg kruga se pomeraju za jedno mesto udesno i razmena se nastavlja tako to oni
govore. Promena mesta udesno se nastavlja na svaka 2-3 minuta. Naizmenino govore
unutranji i spoljanji krug.
3. Crtanje vizije
Na crteu treba da predstavi sebe na radnom mestu za deset godina: zanimanje, kako izgleda
radno mesto, radna uniforma, sredstva ili alati, sirovine, radni proces, saradnici, radno okruenje,
zadovoljstvo poslom...
4. Izloba crtea
5. Otkrivanje autora crtea
Svi posmatraju crtee i pogaaju ko je autor/ka crtea.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: individualni rad.
Moderacijski materijal: flomasteri.
Radni materijal za Portfolio: Crte vizije: Ja za 10 godina u mom eljenom zanimanju
Radionica 13: ZA RODITELJE/STARATELJE I DECU: MOJA OEKIVANJA
Ciljevi:
- osveivanje detetovih osobina i kapaciteta;
- osposobljavanje za podrku deci u podsticanju i usmeravanju njihovog razvoja;
- posredovanje u razumevanju stavova roditelja i dece.
Metode: izloba; javna prezentacija.
Sekvence obuke
1. Nastavljanje reenice
Roditelji/staratelji nastavljaju reenicu dodavanjem osobina koje pripadaju detetu: Ja sam
ponosna/i mama/tata Sofije (brza, duhovita, pametna, okretna ).
2. Pronalaenje autoportreta deteta
Na stolovima su izloeni autoportreti dece sa osobinama, bez potpisa. Roditelji pokuavaju da
prepoznaju autoportret svog deteta.
3. Razmena o autoportretu roditelj-dete
4. Razmena roditelja u grupi
Vreme: 90 minuta.
Socijalna forma: rad u paru.
Moderacijski materijal: Radni materijal iz Portfolija: Radni list: Autoportret.

Faza 2: Informisanje o zanimanjima, karijeri i putevima obrazovanja

U ovoj oblasti uenici i uenice se podstiu da samostalno prikupljaju relevantne i pouzdane
informacije o zanimanjima koristei najrazliitije izvore, takoe
se upuuju u raznolike
funkcionalne obrade informacija. Ova faza ima za cilj osveivanje znaaja prikupljanja
informacija iz razliitih izvora, analize i strukturisanog naina obrade (mape uma, kljune rei,
dijagrami, sheme, tabele i sl.) kako bi se mladima omoguilo informisano, kompetentno
odluivanje o izboru zanimanja.

27

Za voditelje/ke radionica to znai da razvojno podsticajno vode mlade da u informisanju o

zanimanjima koriste razliite izvore,da unapreuju svoje komunikacijske vetine kroz intervju, da
unapredjuju razvoj digitalnih kompetencija u funkciji informisanja sa interneta. Vano je pritom
podsticati mlade oba pola da se interesuju i informiu o to irem spektru kola i karijernih
puteva. Da ih motiviu da upoznaju svet rada i osveste kompetencije potrebne za radni ivot za
koji se pripremaju istraivanjem razliitih oblasti rada i zanimanja, a posebno onih koje njih
interesuju da upoznaju poslove, radne zadatke, uslove i sredstva rada, stepen odgovornosti,
zdravstvene zahteve u odnosu na zanimanje, kako bi ih preispitali u odnosu na svoje realne
mogunosti i kapacitete. Vana je podrka uenicima da sve prikupljene materijale priloe u svoj
Portfolio, kako bi se podralo sagledavanje sopstvenog puta profesionalnog orijentisanja a time i
samostalno odluivanje.
Radionica 14: SLIKA SAVREMENOG SVETA RADA
Ciljevi:
- upoznavanje sa karakteristikama savremenog sveta rada;
- upoznavanje sa kompetencijama potrebnim za savremeni svet rada;
- sagledavanje mogunosti planiranja razvoja sopstvenih kompetencija.
Metode: rad na materijalu, poster prezentacija.
Sekvence obuke
1. Uvodna igrica Ime i zanimanje
Igra se igra tako to svako kae svoje ime i jedno zanimanje koje poinje prvim slovom imena.
Voditelj/ka podstie uenike i uenice da koriste nazive zanimanja u odgovarajuem rodu, to i
sam/a ini.
2. Slika savremenog sveta rada mini predavanje
Teze za mini izlaganje voditelja/ke o savremenom svetu rada i sposobnosti orijentisanja:
- Usled promena u savremenom svetu rada (kao to su: tehnoloki razvoj, promene kao
posledica globalizacije, fleksibilna organizacija rada, fleksibilni vidovi zapoljavanja, vea
samostalnost u radu, skraeno radno vreme, mogunost rada kod/od kue, menjanje rodnih
uloga, irenje uslunih i informativnih zanimanja) javljaju se novi zahtevi za mlade i odrasle koji
rade;
- Povezivanje sa atipinim karijerama, dinaminom profesionalnom orijentacijom, inovativnim
vidovima rada u preduzeu;
- Povezivanje pojmova: oblast rada, zanimanje, obrazovni profil, karijera, putevi karijere;
- Sposobnost orijentisanja: samostalno i aktivno dolaenje do informacija, informacije o
zanimanjima, o mogunostima kolovanja za odreena zanimanja, povezivanje informacija o
kolama i zanimanjima sa sopstvenim sposobnostima;
- Neophodnost digitalne kompetencije, komunikacijskih vetina, socijalnih i graanskih
kompetencija, sposobnosti za inicijativu i preduzetnitvo za zanimanja savremenog doba.
2. Kompetencije za savremeni svet rada rad na listi i izrada postera
Uenici se u grupama upoznaju sa radnim listom: Kljune kompetencije za zanimanja i radni
ivot. Zadatak je da komentariu kako razumeju definiciju svake od navedenih kompetencija.
Zatim, svojim reima da opiu i predstave sve kompetencije sa liste Kljune kompetencije za
zanimanja i radni ivot i njihovu povezanost sa izazovima savremenog sveta rada. Da predstave
koja znanja, vetine i stavove bi trebalo svaka osoba da ima/razvija da bi mogla da odgovori
zahtevima savremenog sveta rada.
3. Prezentacija postera
Grupe izlau po principu dopunjavanja, iznose dileme koje su tokom rada imali u grupi.
4. Sumiranje i refleksija
Voditelj/ka poziva uesnike da na svojoj listi obelee one kompetencije koje bi voleli da usavre
kod sebe.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupama.
Moderacijski materijal: flip art, markeri, flomasteri; Radni list: Kljune kompetencije za
zanimanja i radni ivot.

28

Radionica 15: PRIKUPLJANJE I NAINI OBRADE INFORMACIJA O KOLAMA I

ZANIMANJIMA
Ciljevi:
- upoznavanje sa informacionim ponudama u odnosu na svet rada i puteve karijere;
- uvoenje u korienje resursa informacija i u naine obrade informacija;
- podsticanje potencijala mladih za korienje resursa sredine u informisanju.
- razvijanje digitalne kompetencije.
Metode: brainstorming, poster prezentacija.
Sekvence obuke
1. Brainstorming -izvori informisanja
Izlistavanje moguih izvora informisanja o srednjim kolama i zanimanjima.
2. Saznao/la bih vie o... individualni rad
Na listi Informacione ponude uesnici ekiraju kole i zanimanjima o kojima bi da saznaju vie.
Takoe i naine na koje mogu da se informiu. Potom na listu Informacione ponude i zanimanja
koja me najvie interesuju, podvlae ponude informacija o kolama i zanimanjima koje
procenjuju da su za njih od najveeg znaaja.
3. Prezentacija rezultata rada na listama
Voditelj/ka sumira ta to najvie interesje uesnike i na koji nain ele i mogu da se informiu.
Detaljno predstavlja poster usluga za osnovce: Upoznaj, klikni i prijavi se. Komentarie
pruaoce i sadraj usluga, njihovu dostupnost i korisnost.
4. Predstavljanje izvora informisanja rad u grupama.
Podela na pet grupa po izvorima informisanja: preduzea/ustanove, kola/projekat, karijerno
savetovanje, uenik/uenica, roditelji. Svaka grupa ilustruje izvor i naine organizovanja kako
doi do izvora i na koji nain da izvor plasira svoje informacije.
5. Prezentacija izvora informisanja
Voditelj/ka naglaava vanost razvijanja digitalne kompetencije, upuuje ih na web adrese u
mrei profesionalne orijentacije; naglaava vanost pribavljanja informacija od strunjaka u
odreenom poslu, to mogu biti i aki roditelji/staratelji organizovani po metodu ive biblioteke
tako to kao iva knjiga govore o svom iskustvu u zanimanju koje obavljaju.
6. Rezime voditelja/ke: Veza profesionalnog orijentisanja i profesionalnog informisanja.
Naglaavanje vanosti samostalnog prikupljanja informacija; obrade i prezentovanje tih
informacija; vanost sagledavanja sebe i svojih motiva za izbor zanimanja u odnosu na sliku
sveta rada - obrazovanja.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi.
Mediji: vane web adrese ;web sajt kole; www.mojaposla.rs; www.profesionalnaorijentacija.org
http://www.upis.mp.gov.rs; http://srednjeskoleusrbiji.kreni.com
http://srednje-skole.youportal.com; http://poslovi.infostud.com/info/opisi-zanimanja;
http://www.nsz.gov.rs/page/services/st/planiranjekarijere/vodic.html
Moderacijski materijal: poster Upoznaj, klikni i prijavi se; Flip art papiri.
Radni materijal iz Portfolija: Radni list: Informacione ponude.
Radionica 16: POVEZIVANJE OBLASTI RADA SA ZANIMANJIMA
Ciljevi:
- upoznavanje sa oblastima rada i zanimanja;
- razumevanje sloenog sveta zanimanja i povezivanje zanimanja sa oblastima rada.
-podsticanje razvoja digitalne kompetencije i samostalnog istraivanja informacija
Metode: klaster, pretraivanje.
Sekvence obuke
1. Igrica Azbuka zanimanja i podela na grupe
Na 5x5(ili 6x5,ako je grupa od 30 uenika) kartonia je napisano jedno slovo azbuke. Svako
izvlai jedan kartoni i formiraju se petolane grupe od onih sa istim slovom. Izlistavaju to vie
zanimanja koja poinju na slovo koje su dobili.
2. Povezivanje oblasti rada sa pripadajuim zanimanjima
Voditelj/ka priprema kartice sa oblastima rada i sa zanimanjima. Svaka grupa dobija koverat sa
kompletom kartica sa zanimanjima. Predstavnik/ca grupe izvlai jednu karticu - oblast rada i

29

grupa pronalazi za datu oblast rada ona zanimanja koja pripadaju toj oblasti; zatim izvlae drugu
karticu i spajaju oblasti i zanimanja.
3. Povratna informacija i razmena
Grupe u toku rada proveravaju sa voditeljem/kom tanost povezivanja oblasti rada i zanimanja.
Poto sve grupe zavre sa radom, razmenjuju utisak i uvide iz ovog zadatka.
4. Zavrni komentar voditelja: Definicija i veza - oblast rada i zanimanja.
Voditelj/ka upuuje uenike i na web adresu:
http://www.nsz.gov.rs/page/services/sr/planiranjekarijere/vodic.html, na deo sa opisom
profesionalnih oblasti i pripadaajuih grupa zanimanja.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi.
Moderacijski materijal: Kartoni sa ispisanim slovima azbuke za uvodnu igricu; Radni list:
Oblasti rada i zanimanja- voditelj/ka priprema kao iseckane kartice sa oblastima rada i kartice sa
zanimanjima.
Radionica 17: PUTEVI OBRAZOVANJA I KARIJERE
Ciljevi:
- argumentacija motiva i razloga za izbor srednje kole i zanimanja;
- sagledavanje sopstvenih oekivanja u odnosu na realnu sliku;
- razvijanje digitalne kompetencije.
Metode: pretraivanje na internetu.
Sekvence obuke
1. Nastavljanje reenice-impulsa: Od srednje kole oekujem
2. Formiranje grupa u odnosu na eljenu kolu
3. Predstavljanje eljene kole
Grupe dobijaju informativni i propagandni materijal koji priprema voditelj/ka: flajeri
srednjih kola ili informacije o kolama sa njihovih sajtova, koji se odnosi na kolu
koju lanovi grupe ele da upiu. Zadatak je da kreiraju poster o toj koli; mogu se
sluiti podacima i sa interneta(neposredno, na samoj radionici).
4. Prezentacija postera eljene kole
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupama.
Moderacijski materijal: flajeri srednjih kola ili informacije o kolama sa njihovih
sajtova; flip art, markeri, flomasteri.
Radionica 18:
POTUJEMO RODNU RAVNOPRAVNOST U PROFESIONALNOM I
PRIVATNOM IVOTU
Ciljevi:
- razvijaje svesti o rodnoj ravnopravnosti u profesionalnom i privatnom ivotu;
- razvijanje svesti o potovanju drugih ljudi i njihovih izbora;
- unapreivanje komunikacijskih sposobnosti;
- unapreivanje vetine izraavanjasopstvenog miljenja;
- prepoznavanje razlike izmeu predrasuda i injenica.
Metode: Diskusija, klaster ispitivanje pomou kartica, argumentacija, refleksija, pregovaranje.
Sekvence obuke
1. Predrasude o nekom zanimanju
Nabrajanje najeih predrasuda o nekim zanimanjima. Mogu biti vezane i za pol, npr : Mukarci
su loi/najbolji kuvari, ene su bolje kozmetiarke ....
2. Mini predavanje o predrasudama osvrt na rodno pitanje
Predrasuda je uvreeno miljenje koje se prenosi, a koje nema osnovu u realnosti. esto postaje
uzrok i izvor nesporazuma. Vano je umee da se predrasude prepoznaju kako bi se prevazile.
Stereotipi su generalizacija o odreenoj grupi ljudi, sa predpostavkom da svi alnovi/lanice te
grupe imaju odreene karakteristike. esto prate odreena zanimanja i profesije.
3. Podela na grupe i rad na materijalu

30

Instrukcija za rad sa listom tvrdnji/set kartica: Domainstvo ili karijera: zadatak je da grupa
postigne dogovor da li su saglasni, ili su protivni datoj tvrdnji. Usaglaavanje unutar grupe
glasanjem tako da svako iznese svoj argument.
4. Podela zelenih i crvenih kartona
Svaka grupa dobija zelenu i crvenu karticu, zelenom izraava saglasnost, a crvenom nesaglasnot
u diskusiji.
5. Tvrdnja na ispitu- izjanjavanje grupa za i protiv
Voditelj/ka izlae na diskusiju svaku tvrdnju redom, sa radnog lista: Domainstvo ili karijera.
Grupa koja je saglasna sa trvrdnjom podie zelenu karticu, a grupa koja nije saglasna- crvenu.
Re za argumentaciju prvo dobijaju oni koji su saglasni sa tvrdnjom i navode svoje argumente, a
zatim oni koji nisu saglasni tvrdnjom i argumentuju.
6. Zavrnica i refleksija
Voditelj/ka koristi radni list: pitanja za linu refleksiju.
Sumiranje: vano je prepoznavati predrasuda u sopstvenom miljenju; pronalaziti naine za
prevazilaenje predrasuda; testirati predrasudu: npr. kad se pojavi u reenici svi/e, uvek
preispitati injenice. Sve navedene tvrdnje na radnom listu su stereotipne. Vano je istai da
svaka osoba bez obzira na polnu pripadnost i druge identitete, ima jednake mogunosti;
jedinstvena je, a polna pripadnost ne odreuje unapred njene sposobnosti i interesovanja,
razvojni put, profesionalni ili privatni ivot.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi.
Moderacijski materijal: crvene i zelene kartice (stikeri); Radni list: Rodni stereotipi:
Domainstvo ili karijera; Pitanja za linu refleksiju.

Faza 3: Upoznajem se sa mogunostima kolovanja i zanimanja koja su mi

zanimljiva u praksi
U ovoj fazi uenici i uenice se podravaju da upoznaju mogunosti kolovanja i karijere koje
vode do ostvarenja eljenog zanimanja. Izbor budue kole za uenike znai da od nastavnika i
strunih saradnika dobiju podrku za istraivanje i potrebne informacije o obrazovnim profilima u
srednjim kolama, predmetima koji se izuavaju, vebama i praktinom radu, o tome koliko je
kola savremena, kako je opremljena, da li ostvaruje takmienja, kako uenike priprema za
profesionalni i lini ivot. Vano je mladima objasniti sve aspekte kole i mogunosti koje se
otvaraju po zavretku kole. Zadatak voditelja/ke je otvaranje mogunosti i pruanje prilika da se
upoznaju sa srednjim kolama kroz posetu ili organizaciju gostovanja predstavnika, profesora i
srednjokolaca kako bi autentino, kroz raspitivanje kao slobodno, strukturisano intervjuisanje,
dobili potrebne informacije i proverili sa slikom o sebi i predstavama o kolama, zanimanjima i
karijeri.
U ovoj fazi uenicima je potrebna jo jedna specifina podrka. Naime, nastavnik/ca ali i
roditelji/staratelji vano je da podre mlade u odluci o izboru kole i zanimanja u skladu sa
sopstvenim sposobnostima i afinitetima, ak i u sluajevima kada se uenik/ca jasno opredeljuje
za kolu i zanimanje u kojem u ovom trenutku nema potrebe na tritu rada, ali sa jasnom
naznakom da u toku karijere mlada osoba treba da priprema uslove da nae zaposlenje odmah
posle kole. To znai da je uenik/ca aktivan/a u traenju prakse, radnog iskustva, marljivo i
posveeno svom cilju i dobro informisan/a i o irim mogunostima puteva karijere. Na sajmovima
obrazovanja i karijere predstavljaju se srednje kole koje promoviu svoje programe ali i jasne
mogunosti mladih koje se otvaraju po zavretku kole. Nae iskustvo govori da se na ovaj nain
menja imid srednje strune kole, vie se cene zanimanja i mogunosti zapoljavanja se
srazmerno poveavaju.
Radionica 19: PRIPREMA ZA INTERVJU
Ciljevi:
- osposobljavanje za samostalno prikupljanje relevantnih informacija o zahtevima koji se
postavljaju u okviru daljeg kolovanja i zanimanja;
- razvijanje kompetencija komunikacije i saradnje,

31

- unapreivanje sposobnost pronalaenja i sakupljanja informacija kroz intervju sa ekspertima,

prezentacija sakupljenih informacija.
Metode: intervju, poster prezentacija o realizovanom intervjuu.
Sekvence obuke
1. Uvodna igrica: Zagonetno zanimanje
Voditelj/ka objanjava igricu: Osoba koja se dobrovoljno javi izvlai ceduljicu sa opisom
zanimanja i proita u sebi. Ostali treba da otkriju zanimanje postavljanjem pitanja koja opisuju
zanimanje. Osoba koja je poela sa ispitivanjem ima pravo postavljanja pitanja u kontinuitetu sve
dok dobija odgovor DA. Osoba koja odgovara na pitanja o zanimanju odgovara sa DA i sa NE,
sve dok se ne otkrije zagonetno zanimanje sa ceduljice. Ko pogodi, izvlai sledeu cedulju. Moe
se ponoviti sa 4 zanimanja.
2. Refleksija na uvodnu igricu
Voditelj/ka poziva na diskusiju i analizu postavljenih pitanja koja su dovela do brzog otkrivanja
zagonetnog zanimanja. Koja su to bila pitanja? Na ta tano su se odnosila? Sumira diskusiju sa
najavljivanjem upoznavanja sa metodom intervjuisanja i znaajem dobro pripremljenog intervjua.
3. Podela na grupe, uz pomo kartica
Podela na osnovu simbola ili naziva moguih uloga prilikom intervjuisanja: reporter; tonski
tehniar, fotograf, sakuplja materijala.
4. Lista pitanja za intervjuisanje rad u grupama
Zadatak za grupe je da se dogovore koje zanimanje ih najvie zanima, koje zanimanje bi jo vie
eleli da upoznaju kroz razgovor sa predstavnikom/com zanimanja; da kreiraju listu pitanja za
predstavnika/cu zanimanja koja se odnose na: poslove, obrazovanje za to zanimanje, svetle i
tamne strane posla, zahteve, platu, mogunost napredovanja. Pitanja upisuju na obrazac:
Materijal za intervjuisanje eksperta.
5. Prezentacija listi pitanja za zamiljene predstavnike zanimanja
6. Refleksija samoprocena liste pitanja
Uporedjivanje liste pitanja koju su kreirali sa preporuenom listom; zakljuci.
7. Sastavljanje liste zanimanja za koja su uenici zainteresovani
Izlistavanje zanimanja koja ih veoma interesuju i eleli bi da saznaju to vie.
8. Lista potencijalnih osoba za intervjuisanje
Pomo prijatelja: predlog, da li preporuuju nekoga ko bi kao predstavnik/ca zanimanja mogao da
doe u kolu i da bude intervjuisan/a: roditelji/staratelji; roaci; komiluk.
9. Sumiranje voditelja/ke
Vanost dobre pripreme intervjua i beleenja novih informacija o zanimanju, kao i znaaj beleke
o voenom intervjuu; predstavljanje nain organizovanja interjua sa predstavnicima zanimanja
kroz metod iva biblioteka, gde su ive knjige koje mladi itaju upravo predstavnici zanimanja.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi.
Moderacijski materijal: Papiri A4, kartice sa opisom zanimanja, Radni list: Model pitanja za
intervjuisanje.
Radionica 20: SPROVODJENJE INTERVJUA
Ciljevi:
- razvijanje vetina samostalnog prikupljanja relevantnih informacija o zahtevima zanimanja,
daljeg kolovanja i puteva karijere;
- razvijanje kompetencije komunikacije kroz dijalog;
- razvijanje vetina za timski rad i dogovaranje;
- razvijanje vetine obrade informacija.
Metode: intervju, kljune rei, simulacija.
Sekvence obuke
1. Uvodna aktivnost: Brainstorming
Tema: zanimanje fizioterapeut/fizioterapeutkinja
2. Podela na parove
3. Rad na materijalu - Podvlaenje kljunih rei

32

Parovi koriste radni list: Kvalifikacioni okvir za zanimanje fizioterapeut/fizioterapeutkinja. Zadatak

je da proue materijal i da podvuku kljune rei koje opisuju kvalifikacioni okvir za ovo zanimanje.
4. Simulacija intervjuisanja
Najava simulacije intervjuisanja predstavnika/ce zanimanja: fizoterapeuta/fizioterapeutkinje. Par
koji se dobrovoljno javi, glumi intervjuisanje na osnovu modela pitanja za intervjuisanje i
materijala o kvalifikacionom okviru, koji su upravo prouavali. Ostali koji posmatraju simulaciju
intervjua, belee svoje utiske.
5. Sumiranje kroz razmenu utisaka o intervjuisanju
Razmena o kvalitetu pitanja, o nainu postavljanja pitanja. Formira se beleka na nivou grupe o
realizovanom intervjuu.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi.
Moderacijski materijal: Radni listovi: Model pitanja za intervjuisanje i Kvalifikacioni okvir za
zanimanje fizioterapeut/fizioterapeutkinja.
Radionica 21: PRIPREMA SUSRETA SA PREDSTAVNICIMA ZANIMANJA U NAOJ KOLI
Ciljevi:
- priprema za samostalno prikupljanje relevantnih informacija o zahtevima daljeg
kolovanja i zanimanja;
- proirivanje znanja o putevima obrazovanja i karijere;
- primena metoda intervjua i plana akcije.
Metode: intervju, plan akcije.
Sekvence obuke
1. Podela na grupe na osnovu eljenog zanimanja
2. Priprema liste pitanja za intervju sa predstavnicima eljenog zanimanja
3. Prezentacija liste pitanja po grupama
4. Refleksija na liste pitanja za intervju sa predstavnicima eljenog
zanimanja
5. Izrada plana akcije za realizaciju susreta sa predstavnicima zanimanja:
termin za susret sa ekspertima, pozivanje, organizacija, podela uloga, tok susreta,
voenje beleki.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi.
Moderacijski materijal: flip art sa ispisanim nazivima kolona za plan akcije:
sadraj/ta, metode/kako, vreme/kada, saradnici/sa kim.
Radionica 22: PREDSTAVNICI ZANIMANJA U NAOJ KOLI
Ciljevi:
- samostalno prikupljanje relevantnih informacija o zahtevima daljeg kolovanja i zanimanja;
- proirivanje znanja o putevima obrazovanja i karijere;
- primena metode intervjua u stvarnom susretu sa ekspertima;
- evidentiranje kljunih podataka o zanimanju i karijeri.
Metode: intervju.
Sekvence obuke
1. Dobrodolica i predstavljanje gostiju
2. Intervju sa predstavnicima zanimanja
3. Beleka i utisak o intervjuisanju
Nakon odlaska gostiju, razmenjuju se zapaanja i formira se beleka o realizovanom intervjuu sa
predstavnicima zanimanja u koli.
4. Paralela
Grupe koriste radni list: Model pitanja za intervjuisanje, da uporede listu svojih pitanja sa
materijalom.
5. Sastavljanje liste potencijalnih osoba za intervjuisanje
6. Prezentovanje liste potencijalnih osoba za intervjuisanje
7. Rezime voditelja/ke. Naglaavanje vanosti pripreme intervjua i beleenja novih informacija i
beleke o voenom intervjuu.

33

Vreme: 90 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi.
Moderacijski materijal:
Radionica 23: OSVRT NA REZULTATE INFORMISANJA
Ciljevi:
- unapreivanje kompetencije komunakicije kroz analizu prikupljenih informacija;
-samoprocenjivanje potreba i elja uenika za proirenim saznanjima o u oblasti kolovanja,
zanimanja, karijere;
- unapreivanje kompetencija za radni ivot;
- podsticanje digitalne kompetencije;
- senzibilisanje uenika za znaaj realnih susreta.
Metode: prezentacija, vernisa, evaluacija.
Sekvence obuke
1. Nastavljanje reenice: ,,Najvie informacija o eljenoj koli/zanimanju sam saznao/la tako to
sam...
Voditelj/ka podstie uenike da se prisete svih zanimanja/srednjih kola o kojima su prikupljali
informacije. Takoe, podstie da se sete naina: da li je to bilo samostalno: posredstvom
intervjua, pretraivanjem na internetu, na radionici profesionalne orijentacije, na nekoj
manifestaciji. To sve trebalo bi da bude nastavak reenice.
2. Samoprocena zadovoljstva koliinom informacija: koliko sam dobro informisan/a o
eljenom zanimanju/koli
Svaki/a uenik/ca radi na svom listu samoprocene. Upisae svako zanimanje/srednju kolu o
kojoj se informisao/la; nain na koji se informisao/la i u odnosu na nivo informisanja za svako
zanimanje/srednju kolu uradie skalu samoprocene.
Skala samoprocene: Moja informisanost o eljenom zanimanju/koli:
5 informisan/a u najveoj meri
4 informisan/a u prilinoj meri
3 imam dovoljno informacija
2 imam u manjoj meri informacije
1 - nemam informacije
3. Sumiranje samoprocene
Voditelj/ka zapisuje na flip artu u kolonama: zanimanje/srednja kola; nain informisanja; opta
ocena zadovoljstva/nezadovoljstva koliiniom informacija uenika. Sumiranje: koja se
zanimanja/kole pojavljuju najee; najei naini dolaska do informacije. Pitanje koja su to
zanimanja/kole o kojima bi vie da saznaju.
4. ta bih voleo/la jo da saznam o narednom kolovanju, zanimanju i karijeri
Voditelj/ka zapisuje na flip artu koja su to zanimanja/srednje kole, putevi karijere. Upuuje
uenike/ce na korienje Vodia za izbor zanimanja planiranje karijere posle osnovne kole u
izdanju
Nacionalne
slube
za
zapoljavanje
i
na
pretraivanje
na
sajtu
http://www.nsz.gov.rs/page/services/sr/planiranjekarijere/vodic.html u delu Opisi zanimanja.
5. Refleksija i sumiranje voditelja/ke
Vanost samostalnog dolaenja do informacija i razvijanja digitalne kompetencije, kao i
kompetencija za samoprocenu sposobnosti, interesovanja.....
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi.
Moderacijski materijal: flip art papiri, flomasteri, markeri.

Faza 4: Realni susreti sa svetom rada

Od kada kole postoje, smatraju se mestom gde bi trebalo da se odigra kompletna priprema za
budui ivot svakog upisanog deteta. Svi emo se saglasiti da je klju uspeha mlade
kompetentne osobe zadovoljstvo na svom radnom mestu. Kako dostii to zadovoljstvo sobom i
zadovoljstvo u poslu kojim se osoba bavi? Da li za to postoji recept i da li je mogue raditi na

34

njemu sistematski i kontinuirano? Odgovor i reenje daju upravo realni susreti sa svetom rada
koji uvode socijalnu inovaciju u obrazovni sistem: omoguuju uenicima i uenicama iskustvenu
proveru da li je zanimanje koje ele u skladu sa predznanjima i vizijom o zanimanju ali i sa
soptvenim afinitetima i sposobnostima za budui profesionalni ivot.
Voditelj/ka ima kljunu ulogu da planira, organizuje i realizuje realne susrete sa svetom rada,
pripremajui kako uenike za posetu srednjim kolama i preduzeima/organizacijama/
ustanovama, tako i same predstavnike preduzea za posetu uenika. Vaan zadatak kole je da
uenicima obezbedi brojne prilike za ostvarivanje realnih susreta sa svetom rada. Prilikom
posete, uenici se raspituju o srednjoj koli ili preduzeu jer samo na taj nain mogu da dobiju
autentinu informaciju iz prve ruke od onih koji imaju znanja, vetine, iskustvo, praksu,
postignua u profesionalnom ivotu i ije poruke mogu da ih osnae i prue sigurnost i poverenje
da mogu i sami da ostvare svoje ciljeve. Realni susreti sa svetom rada pruaju prilike za
isprobavanje zanimanja i proveru sebe u odredjenom zanimanju, pre nego to ga izaberu. kola
ima priliku da unapreuje kvalitet svog rada i realizacijom niza jednodnevnih manifestacija iz
oblasti realnih susreta: Dan devojica/Dan deaka, sajam obrazovanja i karijere, susrete sa
predstavnicima/cama zanimanja, Dan otvorenih vrata, posete Nacionalnoj slubi za
zapoljavanje. Ove manifestacije za mlade znae da upotpunjuju i obogauju saznanja o svetu
rada i doprinose kvalitetu provere odluke i gradjenju sigurnosti u sopstvene izbore.
Realni susreti su posebno vaani i podesni za promovisanje politike jednakih mogunosti. Na
intervjue treba pozivati eksperte i ekspertkinje sa karijerama u razliitim oblastima, a posebno se
preporuuje da neki od njih imaju karijere u kojima su pripadnici/ce njihovog pola u manjoj meri
zastupljeni/e. Treba podsticati uenike i uenice da aktivno uestvuju u aktivnostima, ohrabrujui
pritom devojice da pou u posetu tipino mukih a deake tipino enskih
kolama/preduzeima.
Radionica 24: POSETA SREDNJOJ KOLI
Ciljevi:
- razumevanje znaaja i dobiti od realnih susreta;
- upoznavanje uenika sa elementima i fazama realnih susreta priprema za
raspitivanje u srednjoj koli;
- osnaivanje uenika za realne susrete sa srednjom kolom;
- osveivanje znaaja stvaranja uslova srednjih kola za prijem osonovaca za
sprovoenje realnih susreta.
Metode: simulacija.
Sekvence obuke
1. Nastavljanje reenice: ,,Moja srednja kola je...''
Voditelj/ka podstie uenike da zamisle svoju eljenu buduu kolu i da se prisete
svih aspekata i svega to o njoj ve znaju.
2. Priprema simulacije i podela na dve grupe
Voditelj/ka opisuje prikupljanje informacija na manifestaciji: Dan otvorenih vrata u
srednjoj koli. Tog dana, odreeni profesori i uenici stoje na raspolaganju osnovcima
za svako pitanje i informaciju o koli. Istie znaaj pripreme kroz simulaciju odlaska. U
tom cilju radie simulaciju odlaska na Dan otvorenih vrata. Potrebno je da se prijave
dobrovoljci za odigravanje simulacije. Jedna grupa dobija zadatak da prikae Dan
otvorenih vrata u nekoj srednjoj koli u najpozitivnijem svetlu, sa prethodnom
pripremom uenika, sa formulisanim pitanjima za sve predstavnike kole, sa
definisanim pravilima ponaanja. Dok druga grupa treba da prikae odlazak na Dan
otvorenih vrata u negativnijoj varijanti, bez pripreme obe strane.
Uloge za uesnike obe grupe:
direktor/ka, struni/a saradnik/ca, deurni/a
nastavnik/ca;
nastavnik/ca
predmeta,
nastavnik/ca
profesionalne
orijentacije/praktine nastave, odeljenjski stareina, uenici u osnovnoj koli i u
srednjoj koli.
3. Izvoenje simulcije
Prvo nastupa ona grupa koja nije imala adekvatnu pripremu, a zatim grupa gde je
vidljiva priprema i na jednoj i na drugoj strani.

35

4. Utisci i refleksija
Uoavanje elemenata pripreme za Dan otvorenih vrata i uvid u znaaj informacija
koje mogu da se prikupe na ovaj nain.
Vreme: 45 minuta
Socijalna forma: rad u grupama.
Moderacijski materijal: flip chart papir, markeri itd.
Radionica 25: POSETA PREDUZEU/USTANOVI/ORGANIZACIJI/KOLI
Ciljevi:
- senzibilisanje uenika za znaaj i dobiti od realnih susreta;
- upoznavanje uenika sa elementima i fazama realnih susreta priprema za raspitivanje u
preduzeu;
- osnaivanje uenika za realne susrete sa preduzeem;
- osveivanje znaaja stvaranje uslova u preduzeu za prijem uenika za sprovoenje realnih
susreta.
Metode: simulacija, debata.
Sekvence obuke
1. Asocijacije na temu: Moj susret sa preduzeem/ustanovom.
2. Prijavljivanje dobrovoljaca za debatnu grupu
3. Priprema debate
Grupa za debatovanje dobija zadatak da prikae raspravu sa oprenim stavovima na temu:
Poseta osnovaca preduzeu. Uloge su pozicija ZA i PROTIV: nastavnik/ca; roditelj; odeljenjski
stareina; predstavnik/ca organizacije; uenik/uenica.
4. Priprema ostalih uesnika za uee u debati
Preporuke za uee u debati: voditelj/ka organizuje i vodi debatu; svako ima pravo da zauzme
svoj stav + ili i ukljui se kada dobije re; svako ima mogunost intervenisanja u toku debate.
5. Izvoenje debate
6. Utisci i refleksija
7. Potrebni uslovi za realizaciju realnih susreta u preduzeu/ustanovi
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupama.ionica 22
Moderacijski materijal: flip chart papir, markeri itd.

dionica 23
Radionica 26: EVALUACIJA PROGRAMA PROFESIONALNE ORIJENTACIJE ZA VII RAZRED
Ciljevi:
- refleksija u odnosu na program profesionalne orijentacije za 7. razred;
- lini uvidi i dobiti od programa;
- evaluacija programa profesionalne orijentacije za 7. razred.
Metode: razmena, evaluacija, prezentacija.
Sekvence obuke
1. Podseanje na radionice iz programa profesionalne orijentacije u 7. razredu
2. Podela na grupe
3. Evaluacija programa
Grupe na posteru prave evaluaciju u okviru pitanja: Top lista radionica tri najradionice za mene;
tri najvanije stvari koje sam nauio/la na radionicama profesionalne orijentacije; tri najzanimljivije
stvari za mene bile su
4. Prezentacija rada grupa
5. Nosim lepe poruke
Svako zalepi na lea selotejpom papir A4 i jedni drugima na papiru piu lepe poruke.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: individualni rad, rad u grupama.
Moderacijski materijali: Papir A4 za odgovor na pitanja iz evaluacije, flomasteri, markeri.
A2

36

7.2. Moderacijski materijali i radni listovi za VII razred

Radionica 2: PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I KLJUNE KOMPETENCIJE
Radni list: Kljune kompetencije u obrazovanju
Kompetencija
Definicija
Kompetencije su kombinacija znanja, sposobnosti, vetina, stavova i vrednosti koji su potrebni svakom
pojedincu za lini razvoj i ostvarenje, aktivno uee u drutvu i zaposljenje.
Podrazumeva znanje, vetine i sposobnosti da se da se jasno shvate i izraze
Komunikacija na
misli, oseanja, stavovi i injenice sluanjem, govorom, itanjem i pisanjem i u
maternjem jeziku
usmenom i pisanom obliku sporazumeva s drugim osobama u razliitim
kontekstima.
Podrazumeva znanje, vetine i sposobnosti da se u pisanom ili usmenom obliku
Komunikacija na stranim
komunicira koristei rei i izraze na stranom jeziku, imajui u vidu drutvene,
jezicima
kulturne i ostale specifinosti sagovornika i njihovog okruenja - interkulturalno
razumevanje.
Podrazumeva znanje, vetine i sposobnosti da se koriste i predstavljaju razliiti
Matematika
nivoi sloenosti matematikih, logikih, prostornih i ostalih sadraja putem
kompetentnost i osnovne brojeva, formula, tabela, grafikona, modela itd. kako bi se reavali problemi u
kompetencije u prirodnim svakodnevnom ivotu, na poslu i u naunoistraivakom radu. One omoguuju
naukama i tehnologiji
korienja naunih znanja i metodologija s ciljem razumevanja prirodnih pojava
i tehnolokih principa kako bi pojedinci sa razumevanjem i odgovorno delovali
u sredini u kojoj ive u skladu sa potrebama i eljama.
Sposobnost da se informacione tehnologije primenjuju i kritiki koriste za rad,
Digitalna kompetencija
slobodno vreme i komunikaciju. Ova kompetencija odnosi se na vetine
upravljanja informacijama i komunikaciju preko interneta.
Obuhvata znanje, vetine i sposobnosti za istrajno i efikasno organizovano
upravljanje sopstvenim uenjem ili u grupi. Usvajanje i primena novih znanja i
Uenje kako se ui
vetina je u razliitim prilikama: u svakodnevnom ivotu, na poslu, u
obrazovanju. Motivacija i samopouzdanje su najvanije komponente ove
kompetencije.
Podrazumeva znanje, vetine i sposobnosti za efikasno, odgovorno i
konstruktivno uestvovanje u drutvenom ivotu, poznavanje i potovanje
Socijalne i graanske
drutvenih normi ispoljavaju se kako u svakodnevnom privatnom ivotu u
kompetencije
odnosu na pojedince tako i u irem okruenju i na poslu. Cilj je unapreenje
kvaliteta ivota u zajednici, spreavanje ili reavanje sukoba.
Podrazumeva znanje, vetine i sposobnosti pojedinca/ke da pretvori ideje u
Smisao za inicijativu i
akciju, sam/a pokrene neku promenu i preuzme odgovornost za njeno
preduzetnitvo
ostvarivanje. Ukljuuje kreativnost, inovacije i spremnost na rizik, kao i
sposobnost da se planira i upravlja projektima da bi se ostvarili ciljevi, da se
iskoriste mogunosti koje su etiki i praktino u skladu sa interesima zajednice.
Kulturna svest i
Znanje, vetine i sposobnosti za uvaavanje i kreativno izraavanje ideja,
izraavanje
iskustava i oseanja kroz muziku, pokret, knjievnost, sve vidove umetnosti i
putem svih medija.
Key competences for lifelong learning, EU

Moderacijski materijal: Kartice sa kratkim opisom modula:

- samospoznaja uenici upoznaju sebe, svoja interesovanja, sklonosti, sopstvene potencijale,
sposobnosti, vrednosti, svoj tip uenja, spremnost za timski rad i izgrauju sliku o sebi u odnosu
na svet rada i kolovanja;
- informisanje o zanimanjima i karijeri uenici se informiu o svetu rada upoznavanjem sa
oblastima rada i zanimanjima, indikacijama i kontraindikacijama za odreena zanimanja, o
obrazovnim profilima i aspektima srednjih kola aktivnim istraivanjem iz razliitih izvora;
- putevi obrazovanja i mrea kola uenici upoznaju puteve obrazovanja i karijere do eljene
kole i zanimanja;
- realni susreti sa svetom rada uenici se u direktnom kontaktu sa predstavnicima zanimanja
proveravaju svoj izbor eljene kole i zanimanja, informiu o zanimanju, kolovanju i karijeri, kroz:
raspitivanje u preduzeu, isprobavanje zanimanja, pratim te na praksi, pratim te na poslu, Dan

37

devojica/deaka, susreti sa predstavnicima zanimanja, praksa. Za ostvarivanje realnih susreta

potrebna je sistematska priprema unutar kole, kao i priprema predstavnika zanimanja i mesta
koje uenici poseuju (preduzea/organizacije/ustanove/kompanije);
- donoenje odluke o izboru kole i zanimanja samostalno, promiljeno i odgovorno
donoenje odluke o izboru kole ili zanimanja.
Radionica 3: U SVETU INTERESOVANJA
Radni list: Za ta sam zainteresovan/a
INTERESOVANJA

Veoma me
zanima

Delom me
zanima

Uopte me
ne zanima

Da budem meu ljudima

Da se bavim decom
Da pomaem bolesnim i starim ljudima
Da se angaujem oko drugih
Da se bavim samim/samom sobom
Rad sa ivotinjama, nega
Da budem napolju
Da budem u pokretu
Moda
Da se fiziki napreem
Tehnika
Muzika, da sviram neki instrument ili pevam
Hemija
Jezici
Daleke zemlje
Kuvanje
Da sam/a sebi raspodeljujem posao
Organizacija
Elektronika
Slikanje, crtanje, dizajniranje
Rad u bati, gajenje biljaka
Da se bavim miljenjima drugih ljudi
Pravednost, pravda
Sve u zdravstvu
Da neto planiram, konstruiem
Reklame

Radionica 5: U SVETU VETINA I SPOSOBNOSTI

Radni list: Ustanovi svoje talente i sposobnosti
U radu u parovima prepoznajte svoje vetine i sposobnosti. Igraj sa svojim parom igru Papir,
kamen, makaze. Tvoj zadatak je da upie ocenu kojom sebe procenjuje na osnovu opisa, u
nekom poslu i da upie kako te par procenjuje.

Talenat/sposobnost
Spretnost:
kod
pravljenja
manjih
predmeta, popravljanja...
Graa tela, zdravlje: u sportu sam,
peaim...
Koncetracija: kod stvari koje me malo

nespretan/a

osrednji/a

spretan/a

brzo
se
umaram
rastrojen/a,

glavnom sam
otporan/a
prilino

ilav/a,
izdrljiv/a
veoma

38

JA

TI

zanimaju, ja sam...

bez panje

paljiv/a

Pamenje (rei, brojke): pamtim nauene

tekstove, rei, brojke...
Mata: kod pisanja sastava, izrade crtea i
reavanja praktinih problema imam...
Jeziki talenat: tekstovi, rei, reenice,
uim i shvatam u nastavi...
Matematiki talenat: reavam raunske
zadatke, zadatke iz matematike i fizike i
sve to ima veze sa brojkama...
Crtanje i dizajniranje: za slobodno crtanje
i dizajniranje...
Geometrijsko crtanje: moje geometrijsko
crtanje je...

skoro i da ne
pamtim
nikakve
ili
malo ideja
sa
dosta
muke
sa mukom i
neprecizno

relativno
dugo
ponekad
dobre ideje
dobro

manje
sam
nadaren/a
neuredno

osrednje

Talenat za tehnike probleme: kontekst i

funkcionisanje aparata i tehnikih ureaja,
korienje alata shvatam...
Smisao
za
forme:
kod
crtanja,
oblikovanja, pravljenja manjih predmeta i
runih radova, stvari mi uspevaju...
Sposobnost prostornih predstava: mogu
da zamislim kako planovi, skice, crtei u
stvarnosti izgledaju...
Podela,
planiranje:
kod
aktivnosti
zadataka i ostalih radova svoje slobodno
vreme umem da podelim...
Pojmovno razmiljanje: teoretska pitanja
i logike kontekste razumem

samo
uz
puno muke

osrednje

retko

upotrebljive
su

dobro i lepo

uglavnom
teko

osrednje

lako i bez
problema

teko

prilino dobro

smisleno
odlino

prilino
muno

zadovoljavaju
e

veoma lako

esto prilino
lako

osrednje

koncentrisan/
a
odlino
uglavnom
dobre ideje
veoma brzo i
odlino
veoma brzo i
sigurno
veoma
nadaren/a
veoma
precizno
i
uredno
veoma brzo i
precizno

Radionica 11: KAKAV/KAKVA SAM U TIMU

Radni list: List za evaluaciju (procenu) timskog rada
U okviru tima, paljivo proitajte opis deavanja prilikom izrada kuice od smokija i akalica.
Krstiem ispod nasmeenog smajlija upiite ako su svi u grupi saglasni ili bar veina da je iskaz
taan; oznaite ispod ravnodunog smajlija kad ne moete da se dogovorite; oznaite ispod
tunog smajlija kad se veina u grupi ne slae oko iskaza.
OPIS I TOK PROCESA kroz iskaze/tvrdnje
Postojao je dogovor/plan kako emo raditi
Drali smo se tog dogovora sve vreme izrade zadatka
Drali smo se dogovora manje vie /kako kad
Ohrabrivali smo jedni druge tokom rada
Mogli smo svi jednako da uestvujemo u radu
Bilo je osoba koje su nametale svoj nain rada
Bilo je osoba koje su se sve vreme drale po strani
Zadovoljni smo kako smo izmeu sebe saraivali
Atmosfera u grupi je bila pozitivna

39

Radionica 12: MOJ TIP UENJA

Radni list: Koji sam tip uenja
Pred tobom je lista razliitih tipova uenja. Podvuci u listi one radnje i ponaanja za koje
smatra da se odnose na tvoje ponaanje prilikom uenja.
KOJI SAM TIP UENJA ponaanje za tip uenja
Uenje je aktivnost usmerena na sticanje znanja i vetina koja izaziva relativno trajnu
promenu linosti nastalu pod dejstvom individualnog iskustva.

AKUSTIKI

VIZUELNI

uti, oslukivati, prislukivati,

sasluavati, sluati, saznati,
razumeti,
doi do uiju, nauiti,
saznati iz prie, nauljiti ui,
zvuati, priati, objasniti,
misliti, diskutovati, naglasiti,
blebetati, traariti, aputati,
govoriti, izjaviti, biti glasan,
primetiti, formulisati, pomenuti,
navesti, artikulisati,
napomenuti, saoptiti, izvestiti

Videti, pogledati, postati

svestan, opaziti, uvideti,
prepoznati, otkriti, pronai,
ugledati, uvrebati,
drati oi irom otvorene,
zamiljati, izmisliti, razmisliti,
imati na umu, apstrahovati,
imati u vidu, potraiti, postarati
se, uzeti u obzir, uiniti
vidljivim, dovesti na svetlo
dana, staviti u prvi plan

MOTORIKI
Prezentirati, mirisati,
okusiti, osetiti, shvatiti,
dodirnuti, ispipati, prikazati,
oteloviti, uposliti, obaviti,
sprovesti, sprovesti u delo,
preuzeti na sebe, ispuniti,
uraditi, praktikovati,
doi do cilja, ispitati teren,
naslutiti, primetiti, imati utisak,
postati svestan/a, nanjuiti,
imati oseaj

Pred tobom je lista saveta za razliite tipove uenja. Proitaj ove savete, posebno paljivo za
tvoj tip uenja.

Saveti za razliite tipove uenja

AKUSTIKI TIP UENJA

VIZUELNI TIP UENJA

MOTORIKI/PRAKTINI
TIP UENJA

najbolje ue putem sluanja i

vole:
priu,
da
uju
informacije, sluanje, diskusiju
i argumentaciju sa drugima,
razmenu miljenja

najbolje ue kada neto vide i

vole: ilustracije, mape, slike,
grafikone, dijagrame, grafike,
power
point
prezentacije,
slajdove, fotografije, postere,
table, modele, kartice, boje,
folije, multimedijalna sredstva:
raunar, TV, projektor

najbolje ue putem neke

aktivnosti i vole: kretanje,
pokret, etnje

Glasno proitati gradivo i glasno

izgovoriti naueno
Snimiti gradivo na kasetu

Skicama i grafikonima dopuniti

gradivo koje treba zapamtiti
Izgraditi pregledne plakate
vezane za gradivo
Staviti slike ili smajlije u sveske i
radne listove
arenim markerima oznaiti
vano
Vane pojmove napisati na stikere
i okaiti ih na vidna mesta
Koristiti slajdove ili preglede

Gradivo koje treba nauiti- jo

jednom zapisati
Obezbediti dovoljno kretanja

MP3 plejer esto putati

Postavljati pitanja u nastavi
Govoriti uz vebanje kod kue
Sa parom glasno ponavljati
gradivo i meusobno se ispitivati
Pisanje govora I prezentacija
Glasno proitati gradivo i glasno
izgovoriti naueno

Izraivati mape uma

Skicama i grafikonima dopuniti
gradivo koje treba zapamtiti

40

Primeniti rei u pokretu

Pisati rukom po vazduhu
Uiti uz etnju
Oplemenjivanje radnog prostora
slikama I posterima
Gradivo koje treba nauiti- jo
jednom zapisati

Radionica 15: SLIKA SAVREMENOG SVETA RADA

Radni list: Kljune kompetencije za zanimanja i radni ivot
Imaj i ti sopstvenu listu kljunih kompetencija za zanimanja za 21. vek. Napii bar jednu
aktivnost koju e preduzeti da u budunosti radi na usavravanju sopstvenih kompetencija
potrebnih za radni ivot.

Vetine
potrebne

za
RADNI
IVOT

Naziv
1. UENJE
UENJA
2. ZNATI KAKO,
ZNANJE I UMEE
(know-how)
3. VETINE
REZONOVANJA I
DONOENJA
ODLUKA

4. VETINE
KOMUNIKACIJE I
POZNAVANJE
STRANIH JEZIKA
5. UENJE I
PODUAVANJE U
TIMU
6. KREATIVNO
MILJENJE I
REAVANJE
PROBLEMA
7. VODSTVO I
ORIJENTACIJA KA
BUDUNOSTI

Opis

Aktivnosti

1. Zaposlena osoba ume da uestalo razvija

nove vetine i da ih upotrebljava u svom
poslu
2. Zaposlena osoba je u stanju da trai,
koristi i prilagodjava informacije i koristi ICT
u svom radu
3. Zaposlena osoba je u stanju da prati
stvari i dogadjaje iz razliitih perspektiva i
procenjuje razliita pitanja koji su povezani
sa njima
3. Zaposlena osoba je u stanju da donosi
odluke zasnovane na trenutno dostupnim
informacijama
4. Zaposlena osoba je u stanju da slua,
komunicira i deluje zajedno sa razliitim
ljudima i u razliitim situacijama
4. Zaposlena osoba vlada barem jednim
stranim jezikom toliko dobro da moe da
radi koristei ga
5. Zaposlena osoba je sposobna da podeli
informaciju i vodi kolege u timu tako da ceo
tim dosegne vii nivo znanja nego to bi
pojedinac sam mogao da dosegne
6. Zaposlena osoba je sposobna da definie
problem i nadje vezu izmedju izabranih
solucija i posledica

7. Zaposlena osoba ima viziju posla i svoje

uloge u poslu ili posao ili ulogu svog
odeljenja tako da odgovara misiji i ciljevima
organizacije
8. SPOSOBNOST
8. Zaposlena osoba je sposobna da
SAMOVODJENJA I kontrolie sopstvenu karijeru, da ima viziju
SAMORAZVOJA
sopstvenog rada i da se koncentrie na
realizaciju te vizije
8. Zaposlena osoba prepoznaje znanje i
vetine potrebne u sopstvenom radu i
sposobna je da ih dosegne
kompetencije potrebne za radni ivot koje je definisala Evropska Unija (autorka Helja Hatonen, Finska)

41

Radionica 17: POVEZIVANJE OBLASTI RADA SA ZANIMANJIMA

Radni list: Oblasti rada i zanimanja

42

Profesionalne oblasti: LINA I DRUTVENA BRIGA O LJUDIMA

RAD NA PRUANJU POMOI LJUDIMA / Karakteristina zanimanja:
Sa trogodinjom kolom: zdravstven-a negovatelj-ka16, maser-ka
Sa etvorogodinjom kolom: medicinska sestra tehniar-ka, ginekoloko-akuerska sestra - tehniar-ka,
medicinska sestra vaspita-ica, pedijatrijska sestra tehniar-ka, stomatoloka sestra tehniar,
fizioterapeutski-a tehniar-ka, laboratorijski-a tehniar-ka...
Verska zanimanja sa petogodinjom kolom: bogoslovski i svetenii poziv...
Sa visokom kolom strukovnih studija: strukovni-a vaspita-ica za rad u predkolskim ustanovama,
strukovna medicinska sestra tehniar-ka, strukovni-a medicinski-a radiolog-kinja, strukovn-a nutricionistakinja dijetetiar-ka, strukovni-a fizioterapeut-kinja, strukovni-a radni-a terapeut-kinja, strukovna medicinska
sestra babica tehniar-ka...
Sa fakultetom: nastavnik-ca, lekar-ka, psiholog-kinja, pedagog-kinja, specijaln/a pedagog-kinja, socijalnia radnik-ca,
andragog-kinja, advokat-ica, teolog-kinja...
LINE USLUGE / Karakteristina zanimanja:
Sa trogodinjom kolom: muki-a frizer-ka, enski-a frizer-ka, manikir-ka i pedikir-ka
Sa etvorogodinjom kolom: scenski-a masker-ka vlasuljar-ka, kozmetiki-a tehniar-ka
Sa visokom kolom strukovnih studija: strukovni-a kozmetiar-ka estetiar-ka
Profesionalne oblasti: BIZNIS I POSLOVNE USLUGE
TRGOVINA, UGOSTITELJSTVO I TURIZAM / Karakteristina zanimanja:
Sa trogodinjom kolom: trgovac-kinja (prodavac-ica), konobar-ica, kuvar-ica, poslastiar-ka
Sa etvorogodinjom kolom: turistiki-a tehniar-ka, ugostiteljski-a tehniar-ka, kulinarski-a tehniar-ka,
trgovinski-a tehniar, araner-ka u trgovini, komercijalista-kinja
Sa visokom kolom strukovnih studija: strukovni-a ekonomista-kinja za marketing i trgovinu, strukovni-a
ekonomista-kinja za turizam i ugostiteljstvo, strukovni-a menader-ka za gastronomiju, strukovni-a
menader-ka za hotelijerstvo, strukovni-a menader-ka za restoraterstvo
Sa fakultetom: diplomirani-a turizmolog-kinja, diplomirani-a ekonomista-kinja za trgovinski menadment i
marketing
EKONOMIJA, PRAVO I ADMINISTRACIJA / Karakteristina zanimanja:
Sa etvorogodinjom kolom: ekonomski-a tehniar-ka, finansijski-a tehniar-ka, finansijski-a administratorka, bankarski-a slubenik-ca, poslovni-a administrator-ka, slubenik-ca osiguranja, pravni-a tehniar-ka,
birotehniar-ka, komercijalista-kinja
Sa visokom kolom strukovnih studija: ekonomista-kinja (postoje razliiti odseci, na primer: za finansije,
raunovodstvo i bankarstvo, za poreze i carine...)
Sa fakultetom: diplomirani-a ekonomista-kinja (postoje brojna usmerenja, npr. dipl. ekonomista-kinja za
finansije, bankarstvo i osiguranje, dipl. ekonomista-kinja za raunovodstvo, reviziju i finansijsko upravljanje
itd.), diplomirani-a pravnik-ca, diplomirani-a menader-ka, diplomirani-a agroekonomista-kinja, itd.
Profesionalne oblasti: RAD SA BILJKAMA I IVOTINJAMA / Karakteristina zanimanja:
Sa trogodinjom kolom: cvear-ka vrtlar-ka, rasadniar-ka, poljoprivredni-a proizvoa-ica (ratar-ka,
povrtar-ka), Vinogradar-ka vinar-ka
Sa etvorogodinjom kolom: poljoprivredni-a tehniar-ka, veterinarski-a tehniar-ka, zootehniar-ka,
tehniar-ka hortikulture, tehniar-ka pejzane arhitekture, umarski-a tehniar-ka, tehniar-ka za lovstvo I
ribarstvo, nadzornik-ca parka
Sa visokom kolom strukovnih studija: strukovni-a veterinar-ka, strukovni-a agromenader-ka, strukovni-a
voar-ka i vinogradar-ka, strukovni-a stoar-ka, strukovni-a ratar-ka i povrtar-ka.
Sa fakultetom: doktor-ka veterinarske medicine, inenjer-ka umarstva, inenjer-ka umarstva za pejzanu
arhitekturu i hortikulturu, inenjer-ka poljoprivrede sa usmerenjima za ratarstvo I povrtarstvo, voarstvo i
vinogradarstvo, hortikulturu, zootehniku, melioraciju zemljita, poljoprivrednu tehniku, organsku
poljoprivredu, agroturizam i ruralni razvoj, agroekologiju i zatitu ivotne sredine.
Profesionalne oblasti: KULTURA, UMETNOST I MEDIJI / Karakteristina zanimanja:
Sa etvorogodinjom kolom: tehniar-ka dizajna ambalae, tehniar-ka dizajna enterijera i industrijskih
proizvoda, tehniar-ka dizajna tekstila, tehniar-ka dizajna grafike, tehniar-ka za oblikovanje grafikih
proizvoda, tehniar-ka za grafiku pripremu, fotograf-kinja, dizajner-ka odee, dizajner-ka tekstilnih
materijala, dizajner-ka proizvoda od koe, muziki-a izvoa-ica, muziki-a saradnik-ca, dizajner-ka zvuka,
igra-ica, konzervator-ka kulturnih dobara. Takoe, umetniki zanati (firmopisac-kinja, kaligraf-kinja, juvelirka umetnikih predmeta, graver-ka umetnikih predmeta, grnar-ka, drvorezbar-ka...).

16

U cilju promovisanja rodne ravnopravnosti i jednakih mogunosti prilikom izbora zanimanja za mukarce i
za ene, sva zanimanja data su u i u mukom i u enskom gramatikom rodu, u skladu sa preporukama iz
zbornika Predlog uputstva za upotrebu rodno osetljivog jezika u sferi javne komunikacije (Savi, anak,
Mitro i tasni, 2009).

43

Sa visokom kolom strukovnih studija: dizajner-ka za tekstil i odeu, dizajner-ka grafike, dekoracije
enterijera i araniranje...
Sa fakultetom: slikar-ka, vajar-ka, dizajner-ka, reditelj-ka, dramaturg-kinja, glumac-ica, scenarista-kinja,
kompozitor-ka, organizator-ka kulturnih delatnosti, istoriar-ka umetnosti, akademski-a fotograf-kinja,
konzervator-ka i restaurator-ka umetnikih dela i arheolokih predmeta, novinar-ka, komunikolog-kinja...
Profesionalne oblasti: TEHNIKA
ELEKTROTEHNIKA / Karakteristina zanimanja:
Sa trogodinjom kolom: Autoelektriar-ka, elektroinstalater-ka, elektromehaniar-ka za rashladne i termike
ureaje, elektromehaniar-ka za maine i opremu, elektromonter-ka mrea i postrojenja, izraiva-ica
kablova i prikljuaka, monter-ka telekomunikacionih mrea...
Sa etvorogodinjom kolom: Elektrotehniar-ka raunara; elektromotornih pogona; procesnog upravljanja;
elektronike; automatike; telekomunikacija, multimedija, energetike; za rashladne i termike ureaje, za radio
i video tehniku, za elektroniku na vozilima; tehniar-ka mehatronike, administrator-ka raunarskih mrea
aviotehniar-ka za elektronsku opremu vazduhoplovstva, tehniar-ka za izradu kablova...
Sa visokom kolom strukovnih studija: razliiti odseci na visokim elektrotehnikim kolama strukovnih studija
(energetika, telekomunikacije, raunarska tehnika, audio i video tehnologije...)
Sa fakultetom: diplomirani-a inenjer-ka elektrotehnike razliitih usmerenja (raunarska tehnika I informatika,
elektronika, telekomunikacije i informacione tehnologije...)
MAINSTVO / Karakteristina zanimanja:
Sa trogodinjom kolom: bravar-ka, mainbravar-ka, operater-ka mainske obrade, automehaniar-ka,
mehaniar-ka grejne i rashladne tehnike, zavariva-ica...
Sa etvorogodinjom kolom: mainski-a tehniar-ka za kompjutersko konstruisanje; za kompjutersko
upravljanje; za motorna vozila, tehniar-ka mehatronike...
Sa visokom kolom / strukovne studije: mainski-a inenjeri-ka
Sa fakultetom: diplomirani-a mainski-a inenjer-ka razliitih uih usmerenja (energetika i procesna tehnika,
proizvodno mainstvo, tehnika mehanika i dizajn u tehnici, mehanizacija i konstrukciono mainstvo,
mehatronika i upravljanje...)
GRAEVINARSTVO I ARHITEKTURA / Karakteristina zanimanja:
Sa trogodinjom kolom: dekorater-ka zidnih povrina, krovopokriva-ica, keramiar-ka/teracer-ka/pear-ka,
tesar-ka, graevinski-a laborant-kinja
Sa etvorogodinjom kolom: graevinski-a tehniar-ka za visokogradnju; za niskogradnju, za hidrogradnju;
za laboratorijska ispitivanja, geodetski-a tehniar-ka geometar-ica
Sa visokom kolom strukovnih studija: graevinsk-a inenjer-ka, inenjer-ka geodezije...
Sa fakultetom: diplomirani-a graevinski-a inenjer-ka, arhitekt-ica, diplomirani-a inenjer-ka geodezije...
SAOBRAAJ I TELEKOMUNIKACIJE / Karakteristina zanimanja:
Sa trogodinjom kolom: voza-ica motornih vozila, kondukter-ka...
Sa etvorogodinjom kolom: nautiki-a tehniar-ka, tehniar-ka drumskog saobraaja, tehniar-ka vue,
PTT tehniar
Sa visokom kolom strukovnih studija: saobraajni-a inenjer-ka...
Sa fakultetom: diplomirani-a saobraajni-a inenjer-ka drumskog eleznikog i vazdunog saobraaja;
logistike...
Profesionalne oblasti: TEHNOLOGIJA / Karakteristina zanimanja:
Sa trogodinjom kolom: rukovalac-rukovateljka mehanizacijom u povrinskoj eksploataciji...
Sa etvorogodinjom kolom: geoloki-a tehniar-ka za geotehniku i hidrogeologiju; za istraivanje
mineralnih sirovina, tehniar-ka rudarstva; hidrologije, meteorologije...
Sa fakultetom: diplomirani-a inenjer-ka geologije (mineralnih sirovina, hidrogeologije, geotehnike,
geofizike...), diplomirani-a inenjer-ka rudarstva (tehnolog-kinja povrinske eksploatacije / podzemne
eksploatacije), diplomirani- a meteorolog-kinja...
HEMIJA, FARMACIJA, TEHNOLOGIJA / Karakteristina zanimanja:
Sa trogodinjom kolom: izraiva-ica hemijskih proizvoda, preraiva-ica mleka, proizvoa-ica
prehrambenih proizvoda, pivar-ka, vinogradar-ka vinar-ka
Sa etvorogodinjom kolom: hemijsko-tehnoloki-a tehniar, hemijski-a laborant-kinja,
sanitarno-ekoloki-a tehniar-ka, farmaceutski-a tehniar-ka, prehrambeni-a tehniar-ka,
tehniar-ka za kozmetiku tehnologiju, za industrijsko-farmaceutsku tehnologiju, za zatitu ivotne sredine,
za biotehnologiju, za reciklau.
Sa visokom kolom strukovnih studija: strukovni-a inenjer farmaceutske, prehrambene, hemijske
tehnologije ili tehnologije vode, strukovni-a analitiar-ka zatite ivotne sredine, strukovni-a sanitarnoekoloki-a inenjer-ka
Sa fakultetom: diplomirani-a farmaceut-kinja, diplomirani-a inenjer-ka zatite ivotne sredine, diplomirani-a
ekolog-kinja, diplomirani-a inenjer-ka poljoprivrede zatita bilja, ili tehnologije razliitih usmerenja kao
to su prehrambeno inenjerstvo, biotehnologija, hemijsko inenjerstvo, farmaceutsko inenjerstvo, za
kontrolu kvaliteta, inenjerstvo materijala...

44

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA / Karakteristina zanimanja:

Sa trogodinjom kolom: konfekcionar-ka kroja-ica, konfekcionar-ka koe i krzna, obuar-ka, proizvoaica prehrambenih proizvoda, mleka, hemijskih proizvoda, sitotampa-ica, metalobrusa-ica, operater-ka
mainske obrade, pivar-ka, plastiar-ka, zavariva-ica
Sa etvorogodinjom kolom: tekstilni-a tehniar-ka, konfekcijski-a tehniar-ka, elektrotehniar-ka
procesnog upravljanja, prehrambeni-a tehniar-ka, farmaceutski-a tehniar-ka, hemijsko-tehnoloki-a
tehniar-ka, tehniar-ka za grafiku doradu, za grafiku pripremu, za biotehnologiju, za industrijsko
farmaceutsku tehnologiju, za kozmetiku tehnologiju, za robotiku
Sa visokom kolom strukovnih studija: inenjer-ka prehrambene tehnologije, inenjer-ka tekstilne
tehnologije...
Sa fakultetom: diplomirani-a inenjer-ka prehrambene tehnologije (proizvodnja proizvoda biljnog ili
ivotinjskog porekla)...
Profesionalne oblasti: ODBRANA, BEZBEDNOST I ZATITA / Karakteristina zanimanja:
Sa etvorogodinjom kolom: tehniar-ka obezbeenja; zatite od poara; vazdunog saobraaja za
bezbednost; vazdunog saobraaja za spasavanje; za bezbednost saobraaja
Sa specijalistikim dvanaestomesenim kursom nakon etvorogodinje kole: policajac-ka
Sa visokom kolom strukovnih studija: strukovni-a menader-ka za kriminalistiku i bezbednost, strukovni-a
kriminalista-kinja
Sa fakultetom: menader-ka bezbednosti; logistike odbrane; kriminalista-kinja; inenjer-ka mainstva za
naoruanje, saobraaja, vojnog vazduhoplovstva, oficir-ka, menader-ka u sistemu odbrane
Profesionalne oblasti: ZANATI / Karakteristina zanimanja:
UMETNIKI ZANATI / / Karakteristina zanimanja:
(graditelj-ka violina, drvorezbar-ka, vitraista-kinja, juvelir-ka, pozlatar-ka, graver-ka, izraiva-ica mozaika, ,
firmopisac-kinja, kaligraf-kinja...).
SAVREMENI ZANATI / / Karakteristina zanimanja:
Proizvodnja i prerada hrane pekar-ka, mesar-ka, preraiva-ica mleka
Ugostiteljstvo kuvar-ica, poslastiar-ka
Tekstilstvo i koarstvo obuar-ka, modni-a kroja-ica, tapetar-ka, galanterista-kinja
Graevinarstvo dekorater-ka zidnih povrina, zidar-ka fasader-ka, tesar-ka, monter-ka suve gradnje,
staklorezac-ica, rukovalac-teljka graevinskom mehanizacijom...
Obrada drveta stolar-ka
Grafiarstvo knjigovezac-kinja, firmopisac-kinja, sitotampar-ka, kartonaer-ka
Mainstvo i obrada metala automehaniar-ka, autolimar-ka, bravar-ka, mainbravar-ka, instalater-ka,
mehaniar-ka grejne i rashladne tehnike, mehaniar-ka optike, asovniar-ka, mehaniar-ka oruar-ka,
precizni-a mehaniar-ka, zlatar-ka...
Elektrotehnika autoelektriar-ka, elektromehaniar-ka, elektroinstalater-ka, elektromonter-ka
STARI ZANATI/ / Karakteristina zanimanja:
izraiva-ica kora, sara-ica, rukaviar-ka, krznar-ka, eirdija-ka, uar-ka, voskar-ka, abadija-ka,
jorgandija-ka, tka-tkalja, ilimar-ka, bavar-ka, potkiva-ica, limar-ka...

http://www.nsz.gov.rs/page/services/sr/planiranjekarijere/vodic.html

Radionica 19: PRIPREMA ZA INTERVJU

Radni list: Model pitanja za intervjuisanje
Imaj i ti listu moguih pitanja za intervju sa predstavnicima zanimanja:
Kako glasi naziv zanimanja u kom trenutno radite?
Da li je to zanimanje ono za koje ste se kolovali?
Kako ste doli do svog zanimanja?
Da li je neko, ko, vrio uticaj na vas kod izbora zanimanja?
Kojim putem ste doli do svog zanimanja (kola...)?
Koje poslove uglavnom obavljate?
Gde vi radite svoj posao?
ta su prednosti, tj.nedostaci vaeg zanimanja?
Kakve zahteve (intelektualne, fizikem socijalne sposobnosti) vam postavlja vae zanimanje?
Kakvo vam je radno vreme?

45

Da li ste imali i neko zanimanje o kom ste matali?

Da li ste zadovljni svojim zanimanjem? Da li biste se ponovo odluili za isto zanimanje?
Da li u svom zanimanju stalno morate da se usavravate, tj. da uite dalje?
ta elite jo da postignete, tj.ta je Va cilj za narednih pet godina?
Kako biste savetovali mladu osobu oko izbora zanimanja?
Kako bi glasila analiza opisa zanimanja?
Radionica 20: SPROVODJENJE INTERVJUA
Radni list: Kvalifikacioni okvir za zanimanje fizioterapeut/fizioterapeutkinja
Opis poslova: Fizioterapeuti pomau bolesnim i ozleenim osobama u poveanju pokretnosti,
ublaavanju bola i spreavanju i ublaavanju trajnih posledica bolesti i ozleda. Njihovi su pacijenti
bolesnici s ozledama glave i kime, prelomima, upalom zglobova, modanim udarom, bolovima u krstima
i s bolestima ivanog, krvotoka, disajnog sistema i drugih telesnih sistema. Uloga fizioterapeuta proiruje
se i na spreavanje bolova i bolesti sistema za kretanje pouavanjem ljudi o pravilnom dranju i kretanju i
savetovanjem
o
ureenju
okruenja
(stolica,
radnih
povrina,
pomagala).
Fizioterapeuti procenjuju zdravstveno stanje svojih pacijenata, a u toj proceni je vano merenje snage,
utvrivanje ritma kretnji i odreivanje funkcionalnih sposobnosti. Na temelju te procene i onoga to
propiu lekari, planiraju rad sa svim pacijentima i izrauju program koji sadri opis postupaka i
predvienih ishoda terapije. Trajno prate stanje svojih pacijenata i napredak, i prema potrebi
prilagoavaju program fizioterapije. U radu s nepokretnim pacijentima fizioterapeuti provode razne vebe
kako bi ouvali funkciju zglobova i miia koje pacijenti ne upotrebljavaju. Kasnije potiu i pouavaju
pacijente kako e samostalno sprovoditi vebe za poveanje snage, ravnotee, izdrljivosti i usklaivanje
kretnji. Oni primenjuju i struju, toplinu, hladnou, ultrazvuk i masau za ublaavanje bola, smanjenje otoka
ili poboljanje funkcije sistema za pokretanje. Ue i motiviu pacijente da se pravilno slue takama,
protezama, kolicima i drugim pomagalima koja im pomau do veeg stepena samostalnosti u obavljanju
svakodnevnih aktivnosti. Prilikom rada i raznim oblicima stalnog kolovanja, fizioterapeuti mogu razvijati
posebne vetine potrebne za rad na pedijatriji, gerijatriji, ortopediji, neurologiji, kardiologiji, ginekologiji ili
na podruju sportske medicine. Neki fizioterapeuti, osim to rade direktno s pacijentima, bave se
organizacijom, nastavom i uestvuju u istraivanjima.Radni uslovi: Radni uslovi umnogome zavise od vrsti
posla, mestu zaposlenja i stanju u samim ustanovama. Fizioterapeuti mogu raditi u zdravstvenim ustanovama
na dobro opremljenim rehabilitacijskim odeljenjima sa svim potrebnim pomagalima, dvoranama i bazenima
ili odlaze k bolesnicima koji lee u jedinicama intenzivne nege ili na bolnikim odeljenjima. Mnoge vrste
fizikalne terapije mogu provoditi i u domu pacijenata. Uglavnom rade u jutarnjim i poslepodnevnim,
ponekad i u veernjim satima, a samo izuzetno vikendom i praznikom. Godinji odmori rasporeeni su cele
godine. Posao fizioterapeuta/kinje zahteva dobro zdravlje i kondiciju, jer ukljuuje stajanje, uanje,
kleanje, saginjanje, podizanje i baratanje pomagalima i pruanje fizike pomoi pacijentima pri promeni
poloaja, ustajanju, kretanju i upotrebi pomagala. Zbog prirode svoga posla izloeni su ozledama, koje se
uglavnom mogu spreiti pravilnim izvoenjem postupaka, a u manjoj meri zarazi, zbog ega treba da
primenjuju odgovarajuu zatitu.

46

Poeljne osobine: Vrlo vana osobina fizioterapeuta/kinje jeste strpljenje, jer se rezultati fizikalne terapije
vide tek nakon marljivog i upornog rada s pacijentima. Pritom fizioterapeut/kinja mora biti kadar/a da prui
podrku i podstie aktivno uestvovanje, posebno kada pacijenti posustaju i ele da odustanu jer im je
preteko ili su depresivani. Takoe ovaj posao zahteva dobro zapaanje pacijentovih reakcija i potreba,
kako bi se mogli primereno prilagoavati ciljevi terapije i naini i ritam rada. Komunikacijske vetine i
sposobnost razumevanja svake pojedinane situacije preduslovi su za stvaranje odnosa poverenja i
prenoenje uverljivih poruka o vanosti i produktivnosti terapije. Za obavljanje poslova fizioterapeuta/kinje
nije potrebna posebna snaga, ali su vane izdrljivost i dobra kondicija.
Osposobljavanje i napredovanje: Poslovi: nega i staranje, posmatranje (pacijenata, aparata), vebanje,
dokumentacija nege. Zahtevi: karakterni (psihika izdrljivost, saoseajnost, urednost, pouzdanost,
spremnost da pomogne, strpljenje, preciznost); fiziki (izdrljivost, istrajnost, ulo dodira, spretnost prstiju,
snaga); intelektualni (brzina reakcija, teorijsko znanje, sposobnost uenja, dobro pamenje, interesovanje
za pitanja iz medicine i prirodnih nauka). Radno mesto: bolnica, klinika, ambulatne kune usluge nege,
nega starih lica, rehabilitacija, lekarske ordinacije. kolovanje: u zavisnosti od nivoa. Srodna zanimanja:
terapeut/kinja alternativnim metodama, maser/ka, gerijatriski/a asistent/kinja.

7.3. Radionice profesionalne orijentacije za VIII razred

Faza 1: Samospoznaja
Samospoznaja, prvi korak na putu profesionalnog orijentisanja uenika i uenica u VIII razredu,
produbljuje osveivanje linih afiniteta i kapaciteta mladih i doprinosi izgradnji realne slike o sebi
kroz susret sa sopstvenim ja. Prouavanje interesovanja, sposobnosti i sklonosti, vrednosti,
isprobavanje javnog nastupa, pisanje autobiografije na zamiljeni konkurs i oekivanja od
budunosti, dovode u vezu samoprocenu sa izborom eljene kole i zanimanja, primerenu
zahtevima sveta rada.
Stvaranje podsticajnog okruenja za istraivanje, prepoznavanje i prihvatanje sebe, od izuzetne
je vanosti za izgradnju samopotovanja i samopouzdanja kod devojica i deaka. Svaka poruka
i gest voditelja/ke, vano je da predstavlja podsticaj i podrku, razvojno sistematsko voenje
uenika i uenica kroz istraivanje i samoprocenu, prihvatanje sebe i drugih kakvi jesu, negujui
otvorenost i toleranciju za suivot u demokratskoj zajednici i profesionalnom okruenju.
Znaajno je da voditelj/ka radionica gradi mreu podrke i ukljuuju roditelje/staratelje u
radionice, kako bi time doprineli unapredjivanju kompetencija roditeljstva a uenicima obezbedili
podrku na putu do izbora eljene kole i zanimanja. Zajedniki susreti nastavnika i
roditelja/staratelja i dece, vano je da pokau spremnost da se uju oseanja, potrebe, elje i
oekivanja dece, sagledaju interesovanja i vizija budunosti, dileme, pitanja, brige koje su u
vezi se izborom zanimanja i budue kole. Razmena sa uenicima ta nastavnici i
roditelji/staratelji mogu da uine kao doprinos da samostalno, zrelo i kompetentno izaberu svoju
buduu kolu i zanimanje, rezultira time da se jednostavno prui to to uenici trae i oekuju kao
konkretno injenje a da za njih znai pomo i podrku. Sigurni smo da i nastavnici i
roditelji/staratelji imaju neizmerno bogat paket gestova, rei, aktivnosti, koji prueni iz srca i
bezuslovno, znae za mlade radost, sugurnost i poverenje na putu do ivotno vane odluke za
budunost.
1. Uvodna radionica: PREDSTAVLJANJE PROGRAMA I PORTFOLIJA ZA 8. RAZRED
Ciljevi:
- upoznavanje uenika sa programom profesionalne orijentacije za 8. razred kroz povezivanje sa
kljunim kompetencijama u obrazovanju, vetinama za rad u zanimanju, sa sadrajima i
metodama u programu profesionalne orijentacije;
- razvijanje vetine saradnje kroz motivisanje za zajedniki rad;
- razvijanje kompetencija za celoivotno uenje kroz viziju sadraja i elemenata Portfolija za
uenike i uenice za 8. razred.

47

Metode: rad na materijalu, razmena, prezentacija.

Sekvence obuke
1.Program profesionalne orijentacije u 8. razredu
Mini predavanje: podseanje na program profesionalne orijentacije u 7. razredu kroz povezivanje
sa kljunim kompetencijama u obrazovanju i kompetencijama potrebnim za radni ivot kojima
smo se bavili i na koji nain.
2. Reporteri istrauju - Uenici/ce dobijaju listu pitanja za istraivanje/intervjuisanje svojih
vrnjaka/kinja:
- Koja znanje, vetine, sposobnost ste razvil/izgradii i kroz radionice PO kako biste bili ispunjeni
u kolovanju, poslu i u ivotu bez obzira kojim zanimanjem se bavili ?
- Koja znanja, vetine, sposobnosti su vam potrebni za kolu i zanimanje za koje ste veoma
zainteresovani?
- ta biste izdvojili kao neto to vam je posebno prijalo na asovima/radionicama profesionalne
orijentacije? Koje sadraje i koje aktivnosti biste preporuili i u drugim predmetima, kako biste
stekli znanja, vetine, sposobnosti koje vas vode do eljene kole i zanimanja, kako bi lake
ostvarili svoje profesionalne i line ciljeva?
- ta sve kola (ko u koli i ta konkretno) moe da uini da vas osnai za samostalni izbor
eljene kole i zanimanja?
- Kako biste sve mogli da ukljuite vae roditelelje/staratelje da podre va lini izbor eljene
kole i zanimanja?
3. Izvetavanje rada reportera
Reporteri sumiraju dobijene odgovore u intervjuima. Od prezentacija se kreira grupna slagalica,
nadovezujui rezultate iz svih intervjua .
4. Predstavljanje programa profesionalne orijentacije za 8. razred
Voditelj/ka prezentuje sadraj programa profesionalne orijentacije za 8. razred, metode rada i
dinamiku realizacije. Povezuje sa delovima sadraja i metoda iz programa profesionalne
orijentacije za 7. Razred, kljunim kompetencijama u obrazovanju i kompetencijama za rad i radni
ivot.
5. Prelistavanje Portfolija za uenike i uenice u parovima
Podseanje: emu slui Portfolio i kako se popunjava. Podsticanje uenika da kreiraju viziju
sadraja i elemenata sopstvenog Portfolija kroz rad u parovima, kao dopunu Portfolija kreiranog u
sedmom razredu.
6.Prezentacija na velikoj grupi, prezentuju parovi koji ele
Voditelj/ka naglaava znaaj prihvatanja koncepta celoivotnog uenja i razvijanja kompetencije
za samoprocenu i planiranja budunosti.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi, rad u paru.
Moderacijski materijali: listovi A4, flip-art papir, flomasteri, markeri, stikeri.
- program profesionalne orijentacije za 8. razred;
Radni list: Kljune kompetencije u obrazovanju.
Radni list: Kompetencije potrebne za radni ivot
Radionica 2: GRAFIKON INTERESOVANJA
Ciljevi:
- razvijanje kompetencija za radni ivot kroz sticanje uvida u sopstvena interesovanja i
samoprocenu interesovanja kroz rangiranje;
- motivisanje za razvoj interesovanja u razliitim kontekstima i pronalaenje veze interesovanja sa
zanimanjima;
- razvijanje sposobnosti organizovanja i upravljanja sopstvenim interesovanjima.
Metode: breinstorming, rad sa karticama; rangiranje.
Sekvence obuke
1. Kako provodim svoje slobodno vreme breinstorming.
2. Podela u 4 grupe
3. Igra sa karticama
Svakoj grupi se dodeli set kartica sa interesovanjima i nekoliko praznih kartica. Zadatak je da
sagledaju ponudu interesovanja na karticama i dopiu svoja interesovanja na praznim, da

48

razmisle kojim aktivnostima sa kartica najvie vole da se bave i zadravaju te kartice. Igra se
nastavlja tako to svako stavi svoje tri kartice ispred sebe i ako eli, moe da ponudi zamenu
kartica interesovanja, uz argumentaciju koja interesovanja zadrava i zato a koja i zato moe
da punudi u zamenu. Igra se zavrava kada je svako zadovoljan svojim setom kartica.
4. Razmena proces pregovaranja u grupi
Ko eli, razmenjuje na velikoj grupi uvide o procesu izbora interesovanja i pregovaranja za
zamenu kartice.
5. Popunjavanje skale: ta volim da radim u slobodno vreme i kako me to vodi do moje budue
kole i zanimanja.
6. Grafikon interesovanja
7. Izloba grafikona interesovanja
8. Refleksija kroz diskusiju: Koja su moja interesovanja, ime se najee i najradije bavim u
slobodno vreme koje kreiram po sopstvenim afinitetima, koja je veza interesovanja sa buduom
kolom i zanimanjem.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: individualni rad, rad u grupi.
Moderacijski materijali: kartice sa interesovanjima (za svakog po tri kartice); Radni list: List
interesovanja- rangiranje, Grafikon interesovanja.
Radionica 3: U SVETU VRLINA I VREDNOSTI
Ciljevi:
- razvijanje socijalnih i graanskih kompetencija kroz uspostavljanje sistema vrednosti;
- samoprocena sistema vrednosti i prihvatanje vrednosti drugih;
- razvijanje saradnje kroz kreiranje zajednikog sistema vrednosti koji vodi do zadovoljstva i
uspenosti u poslu i u ivotu.
Metode: brainstorming, klaster ispitivanje pomou kartica
Sekvence obuke
1. Brainstorming na temu: Vrednosti
Izlistavanje najznaajnijih vrednosti za koju se zalau i koje ih pokreu na odreeno ponaanje a
koje doprinose njihovom razvoju i kvalitetnim odnosima sa drugima u okruenju.
2. Podela na grupe - uz pomo igriceatom
Pitanja za razmenu u atomu:,,ta ceni kod omiljenog/e junaka/inje iz filma? ta ceni kod
najboljeg/e druga/drugarice?
3. Kreiranje piramide vrednosti
Grupe razmenjuju o svojim vrednostima i argumentuju zato im je to vano a zatim pomou
kartica sa vrednostima (voditelj/ka daje svakoj grupi kartice na kojima su ispisane vrednosti:
istrajnost, potenje, vrednoa, razumevanje, strpljenje, ljubaznost, pravednost, hrabrost,
smirenost, samostalnost, odlunost, poverenje u druge, panja, matovitost, dobra volja,
zahvalnost, odgovornost, snaga, pratanje, sloboda izbora, saoseanje, ljubav, velikodunost,
pomaganje, saradnja, podrka, iskrenost, poverenje u sebe) prave piramidu vrednosti i
dogovaranjem rangiraju vrednosti.
4. Prezentacija rada grupa
Svaka grupa predstavlja svoju piramidu vrednosti i opisuju proces donoenja odluke o mestu
vrednosti u piramidi, istiu najvaniju vrednost i povezuju sa potrebama.
5. Refleksija o vrednostima
Vrednosti za koje se zalaemo odgovaraju naim potrebama, motiviu i odreuju nae
ponaanje; znaaj negovanja vrednosti koje doprinose linom razvoju i razvoju zajednice i
uspostavljanju skladnog suivota u zajednici; znaaj negovanja
vetine za suivot u
demokratskom drutvu, ouvanje kulturnog naslea i razvijanje tolerancije za druge.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi.
Moderacijski materijali: Flip art papir, flomasteri, markeri, kartice vrlina i vrednosti za piramidu.
Radionica 4: SAMOSPOZNAJA - TO SAM JA
Ciljevi:
- razvijanje vetine komunikacije kroz konstruktivni i pozitivni dijalog;

49

- razvijanje vetine uenika i uenica da izraze sebe i da prihvate druge kakvi jesu.
-razvijanje digitalne kompetencije
Metode: esej
Sekvence obuke
1. Otkrivanje sebe
Svaki/a uenik/ca dobija po etiri stikera sa zadatkom da upiu na stikere: uti:
interesovanja; crveni: vrednosti; zeleni: svoje sposobnosti i talente, plavi: svoje
eljeno zanimanje.
2. etnja i predstavljanje
Okieni stikerima, etaju po uionici, u susretu predstavljaju svoja interesovanja,
sposobnosti, vrednosti i eljeno zaanimanje, uoavaju slinosti i razlike u okviru
razmene.
3. Pisanje autobiografije
Za njihovo eljeno zanimanje je raspisan konkurs. Prijavljuju se na konkurs i u tu
svrhu piu autobiografiju.
4. Prezentacija autobiografija
Voditelj/ka sakupi sve autobiografije i objasni nain prezentacije: nasumice e itati
autobiografije, bez navoenja imena kandidata/kinje, a svi e pogaati o kome je
re. Nakon pogaanja, voditelj/ka uruuje autobiografiju uz estitke da je dotini/a
uenik/ca primljen/a na posao.
5. Sumiranje i refleksija
Izraavanje oseanja prilikom izraavanja sebe i prepoznavanja drugih kroz njihovo
predstavljanje.
Napomena: prve dve aktivnosti u radionici, mogu da se rade alternativno kao on
line samoprocenjivanje uenika/ca na testu interesovanja i sposobnosti u Vodiu za
izbor
zanimanja
na
web
adresi:
http://www.nsz.gov.rs/page/services/sr/planiranjekarijere/vodic.html
Vreme: 45 minuta.
Moderacijski materijali: Stikeri u etri boje; flomasteri;
Radni list: Autobiografija kroz interesovanja, vrednosti, sposobnosti i eljeno zanimanje.
Radionica 5: KAKAV/KAKVA SAM NA PRVI POGLED KAV /KAKVA
Ciljevi:
- razvijanje vetina komunikacije, reavanja problema i saradnje, inicijativnost i preduzetnike
kompetencije kroz unapredjivanje sopstvenih kapaciteta pri javnom govoru.
Metode: igra uloga; prezentacija.
Sekvence obuke
1. Brainstorming: ,,ta cenimo u nastupu drugih?.Voditelj/ka zapisuje na flip artu.
2. Podela na 4 grupe: roeni u prvom, roeni u drugom, u treem i etvrtom tromeseju godine.
3. Greka u prezentaciji - priprema za prezentaciju instrukcija za rad
Svaka grupa se bavi istom situacijom ali su u njoj namerno izazvane greke u javnom nastupu:
grupa priprema jednu osobu koja igra ulogu prodavca/ice najnovijeg kozmetikog proizvoda ili
najnovijeg modela mobilnog telefona (po izboru grupe). Voditelj/ka svakoj grupi daje dodatnu
instrukciju za izvodjenje greke u nastupu:
- prva grupa namerno napravi greku u govoru tela: osoba koja predstavlja proizvod se ee,
mae rukama, vrti, zeva;
- druga grupa pravi greku u odnosu na poznavanje materije koju predstavlja: osoba koja
predstavlja proizvod se ponaa neorganizovano, ne zna da objasni u emu je novina datog
proizvoda, telefonom zove kolege da pita ta sve treba da kae, pretura po papirima;
- trea grupa predstavlja greku u stavu i prezentuje osobu koja se negativno i neprijatno
ponaa: arogantno i svaalaki, npr. napada zato to je ne sluaju paljivo, provocira;
- etvrta grupa u prezentaciji pravi greku u odnosu na boju i ton glasa i osoba koja predstavlja
proizvod sve vreme npr. pria izuzetno tiho ili veoma glasno.
4. Prezentacija rada grupa

50

Po jedna osoba iz grupe prezentuje svoju ulogu. Sledi provera da li su prepoznali greke u
javnoj prezentaciji: u govoru tela; u odnosu na poznavanje materije koju predstavlja; u odnosu na
stav prema sluaocima ili publici; u odnosu na boju i ton glasa i kvalitet komunikacije.
5. Vebanje vetine javnog nastupa
Prezenteri se vraaju, a grupa ima zadatak da na osnovu radnog lista: Saveti za uspean javni
nastup, osnai promotera/ku da predstavi proizvod tako da ostvari kvalitet javnog nastupa,
prezentacije i komunikacije.
6. Prezentacija rada grupa
7. Refleksija i sumiranje voditelja/ke
Znaaj prezentacije, vebanje za nastup, primena saveta za javni nastup i sugestije (samostalno
glasno itanje teksta; crtanje sliice u stripu; sluanje snimanje svog govora na kasetu i
presluavanje; pevanje na poznatu melodiju pevuiti materiju; improvizovanje odigravanje
svog nastupa kao da je pozorini komad; mapiranje pravljenje mape kao svog vodia;
predstaviti sled dogaaja ispisati 5-6 najvanijih reenica, ekiranje vetina javnog nastupa na
osnovu samoprocene prilikom provebavanja).
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi.
Moderacijski materijal: Radni list: Saveti za uspean javni nastup.
Radionica 6: MOJA OEKIVANJA KIVANJA
Ciljevi:
- razvijanje kompetencije za celoivotno uenje i vetine komunikacije kroz artikulisanje i
formulisanje oekivanja u budunosti;
- razvijanje sposobnosti povezivanja sopstvenih oekivanja u budunosti sa izborom eljene
kole i zanimanja.
Metode: kola.
Sekvence obuke
1. Nastavljanje reenice: Moja najvea elja je da za deset godina budem.
2. Izrada kolaa na temu: Ja za deset godina
Voditelj/ka formira parove. Svaki/a lan/ica para pravi za sebe kola viziju sebe za deset godina
pomou sliica iz asopisa (gde i kako ivi; ta i kako radi: koje mu/joj je okruenje, status...).
Mogu napraviti i viziju svoje budue vizit-karte. U toku rada parovi se meusobno razmenjuju i
ohrabruju za viziju.
4. Prezentacija vizije
5. Refleksija
Pitanja za razmenu u velikoj grupi:
- Kako vidi svoju budunost u kolovanju i zanimanju?
- Kako se osea kada tvoja znanja, vetine, sposobnosti dolaze do izraaja u tvom
profesionalnom i linom ivotu?
- Ima li poverenje da je mogue da ova tvoja vizija postane stvarnost za 10 godina i ta e
uraditi da je ostvari?
- Da li ste u vizijama o budunosti uspeli da otkrijete zajednike odlike i koje?
- Da li se vizije devojica razlikuju od predstava deaka i ako da, u emu?
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u paru
Moderacijski materijali: iseci iz novina, slike, fotografije, materijal za kola moja vizija: Ja za
10 godina. dionica 7: MOJA OEKIVANJA KOLA
Radionica 7: RAD SA UENICIMA I RODITELJIMA/STARATELJIMA
Ciljevi:
- osveivanje kapaciteta deteta;
- uvaavanje detetovih motiva za izbor kole/zanimanja;
- osposobljavanje za podrku deci u podsticanju i usmeravanju profesionalnog razvoja;
- posredovanje u razumevanju stavova roditelja i dece.
Metode: izloba, razmena, prezentacija.
Sekvence obuke

51

1. Nastavljanje reenice
Roditelji/staratelji nastavljaju reenicu fokusirajui se na kvalitet, osobinu svog deteta koju najvie
cene: Ja sam ponosni/a tata/mama(ime deteta) i srean/a sam to ima kvalitete i osobine
(navodi osobine i kvalitete deteta).
2. Pronalaenje vizije deteta
U prostoru su postavljeni kola posteri vizije dece (ili njihove vizit karte gde je prekriveno ime).
Roditelji/staratelji pokuavaju da pronau viziju svog deteta.
3. Razmena
Kako ste prepoznali viziju svog deteta, ta vam je u tome pomoglo/odmoglo?
4. Predstavljanje kolaa Ja za deset godina
Autori kolaa predstavljaju svoja oekivanja i vizuju budunosti kole i zanimanja.
5. Budue kole/zanimanja razmena u paru
Roditelji/staratelji razmenjuju stavove sa svojim detetom o buduoj koli i zanimanju.
6. Refeksija
Refleksija o uvidima iz razmene u paru roditelj/staratelj dete.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u paru, frontalni rad.
Moderacijski materijali: Kolai sa vizijom budunosti za 10 godina.

Radionica 8
Faza 2: Informisanje o zanimanjima, karijeri i putevima obrazovanja
U ovoj oblasti uenici i uenice se podstiu da aktivno, istraivaki, samostalno prikupljaju i
obrauju relevantne informacije o zanimanjima iz razliitih izvora. Istraivanje obrazovnih profila i
mree srednjih kola, razumevanje veze oblasti rada, zahteva zanimanja/spsobnosti i
kontraindikacija, povezivanje kriterijuma za izbor kolovanja sa mogunostima karijernog razvoja,
uinie da informisano odlue o izboru zanimanja. Podrka uenicima da sve prikupljene
materijale priloe u svoj Portfolio i povremeni uvidi o rezultatima informisanja o zanimanjima,
karijeri i putevima obrazovanja, osnauju i unapredjuju kompetenciju za samostalno odluivanje.
Radionica 8: SLIKA SAVREMENOG SVETA RADA I KLJUNE KOMPETENCIJE ZA
ZANIMANJA
Ciljevi:
- razumevanje promena u savremenom svetu rada i potrebe razvoja kljunih kompetencija za
zanimanja savremenog doba;
- razumevanje veze izmedju koncepta celoivotnog uenja i razvijanja kompetencija potrebnih za
radni ivot i razvoj karijere;
- razumevanje znaaja izbora eljene kole i zanimanja i planiranje vizije razvoja sopstvenih
kompetencija potrebnih za radni ivot koji eli;
- razvijanje svesti o rodnoj ravnopravnosti u svetu rada.
Metode: mini predavanje, prezentacija, evaluacija
Sekvence obuke
1. Uvodna igrica Ime i zanimanje
Svako kae svoje ime i jedno zanimanje koje poinje prvim slovom imena. Voditelj/ka podstie
uenike i uenice da koriste nazive zanimanja u odgovarajuem rodu, to i sam/a ini.
2. Slika savremenog sveta rada i kljune kompetencije za zanimanja-. Mini predavanje uz
PPP Slika savremenog sveta rada
Voditelj/ka koristi radni list: Kljune kompetencije za zanimanja i radni ivot iz VII razreda. Neke
teze za komentar voditelja/ke: Usled promena u savremenom svetu rada (tehnoloki razvoj,
promene kao posledica globalizacije, fleksibilna organizacija rada, fleksibilni vidovi zapoljavanja,
vea samostalnost u radu, skraeno radno vreme, mogunost rada kod/od kue, promene rodnih
uloga, irenje uslunih i informativnih zanimanja...) javljaju se novi zahtevi za zaposlene.
3. Rad u parovima
Razgovor u paru, kako sede, kako bi opisali sliku savremenog, dinaminog sveta rada, koje
zahteve postavlja i koje su to kljune kompetencije: znanja, vetine i stavovi, koje svaka osoba

52

treba da ima kad ulazi u svet rada i zanimanja. Voditelj/ka ohrabruje parove da izlistaju mogue
aktivnosti koje e ih u budunosti voditi razvoju kompetencija za radni ivot.
4. Prezentacija razmene parova
Voditelj/ka, u razmeni, pomae proces razumevanja kljunih kompetencija za radni ivot.
7. Sumiranje i refleksija: Povezivanje kompetencija sa savremenim svetom rada i zanimanja i
ciljevima i ishodima profesionalne orijentacije sa: atipinim karijerama; dinaminom
profesionalnom orijentacijom; inovativnim vidovima rada u preduzeu; sa razvijanjem sposobnosti
orijentisanja za kolovanje i zanimanje.
Poentiranje kroz prizmu: podsticaj za izbor kljunih kompetencija od strane privrede zbog
ekonomskog gledita, jer one doprinose: veoj produktivnosti; veoj zapoljivosti; kreiranju
okruenja za inovacije privreda zasnovana na znanju/tj. kompetencijama.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u paru.
Moderacijski materijal: PPP Slika savremenog sveta rada. Radni list: Kljune kompetencije za
zanimanja i radni ivot.
Radionica 9: OBRAZOVNI PROFILI U SREDNJIM KOLAMA
Ciljevi:
- razumevanje definicije i odnosa pojmova: oblast rada - obrazovni profil zanimanje;
- upoznavanje sa strunim oblastima razliitih srednjih strunih kola;
- povezivanje obrazovnih profila sa zanimanjima u srednjim strunim kolama;
- osposobljavanje za podrku u nalaenju puteva kroz mreu kola do zanimanja.
Metode: rad sa karticama, prezentacija.
Sekvence obuke
1. Uvodna igrica: Zagonetno zanimanje tipian pokret pantomimom
Jedan/a uenik/ca prijavljuje voditelju/ki zanimanje po svom izboru, a zatim pokazuje
karakteristian pokret za zanimanje. Svi pogaaju, ko pogodi, pokazuje sledei pokret za
zanimanje.
2. Mini predavanje voditelja/ke: obrazovni profili
Obrazovni profil se odnosi na obrazovni program, kojim se stiu znanja, umenja, vetine i navike
za obavljanje poslova i zadataka jednog ili veeg broja srodnih zanimanja. Obrazovni profil
omoguuje obavljanje vie razliitih poslova, ime se obezbeuje povoljnija mogunost
zapoljavanja. Time se pojednostavljuje prekvalifikacija, dokvalifikacija i promena radnog mesta
(radno mesto jeste skup zadataka, dunosti i odgovornosti koje zaposlena osoba obavlja radi
sticanja zarade).
3. Podela na grupe
Grupe se formiraju izvlaenjem kartice sa nazivom srednje kole: mainska, ekonomska,
elektrotehnika, medicinska, kola za negu lepote.
4. Povezivanje srednjih strunih kola sa pripadajuim profilima rad u grupama
Svaka grupa na radnom listu: Liste obrazovnih profila za medicinsku, ekonomsku, mainsku,
elektrotehniku i kolu za negu lepote, obeleava one obrazovne profile koji pripadaju koli iji je
naziv grupa izvukla.
5. Prezentacija rada grupa
6. Obrazovni profili u mojoj buduoj koli
Uenici u Vodiu za izbor zanimanja i u Konkursu za upis u srednje kole, pronalaze obrazovne
profile za svoju eljenu kolu. Unose u svoj Portfolio.
7. Refleksija
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi.
Mediji: CD: Vodi za izbor zanimanja, konkurs za upis u srednje kole.
Moderacijski materijal: Radni list: Liste obrazovnih profila za medicinsku, ekonomsku,
mainsku, elektrotehniku i kolu za negu lepote. Radni list iz Portfolija: Obrazovni profili u
mojoj buduoj srednjoj koli.
Radionica 10: MREA SREDNJIH KOLA
Ciljevi:

53

- razvijanje kompetencije za celoivotno uenje i vetine rada sa podacima kroz razumevanje

odnosa pojmova: oblast rada - obrazovni profil - zanimanje;
- upoznavanje sa strunim oblastima razliitih srednjih strunih kola;
- povezivanje obrazovnih profila sa zanimanjima u srednjim strunim kolama;
- razvijanje vetine rada sa podacima kroz upoznavanje sa mreom kola do eljenog zanimanja.
Metode: rad sa materijalom, poster, prezentacija.
Sekvence obuke
1. Brainstorming na temu: srednje kole u mom kraju
2. Podela na grupe
Grupe se formiraju izvlaenjem kartice sa nazivom optine na ijoj teritoriji stanuju.
3. Izrada plakata : Mrea srednjih kola u mom okrugu/optini/gradu. Na osnovu Konkursa za
upis u srednje kole, grupe kreiraju plakat i predstavljaju: naziv srednje kole, obrazovne profile,
trajanje... na grafiki/slikovni nain koji sami osmisle.
4. Prezentacija rada grupa
5. Refleksija
Dogovor oko postavljanja postera u Kutku za profesionalnu orijentaciju
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi.
Moderacijski materijal: Mrea kola u regionu; Konkurs za upis u srednje kole; Pronai sebe
Vodi za budue srednjokolce; flip art papir, markeri, flomasteri.
Radionica 11:
ZAHTEVI ZANIMANJA ODGOVARAJUE SPOSOBNOSTI I
KONTRAINDIKACIJE
Ciljevi:
- povezivanje oblasti rada sa zahtevima zanimanja;
- razumevanje veze oblasti rada, zahteva zanimanja/spsobnosti i kontraindikacija;
Metode: rad sa karticama, prezentacija.
Sekvence obuke
1. Uvodna aktivnost: Moji utisci sa puta sposobnosti
Razmena o utiscima sa puta sposobnosti, u emu su bili naroito uspeni i ta su otkrili kao novo
o svojim sposobnostima.
2. Podela na grupe razbrajanjem
3. Kompetencije za savremeni svet rada
Razmena u paru, kako sede: Kako bi opisali sliku savremenog sveta rada, koje zahteve takav
svet rada postavlja i koje su to kljune kompetencije koje svaka osoba treba da ima kad ulazi u
svet rada i zanimanja, odnosno kompetencije za radni ivot (kljune kompetencije su
funkcionalno integrisana znanja i vetine, stavove i vrednosti, neophodna da bi se reio odredjeni
problem, sposobnost za uspeno i odgovorno reavanje problema), prilog u Portfoliju:
Kompetencije za radni ivot.
4. Povezivanje oblasti rada (na karticama) sa zahtevima koje se odnose na sposobnosti za
oblasti i zanimanjima - rad u grupama
Svaka grupa dobija kartice sa oblastima rada i koverat sa karticama zahtevi za zanimanja.
Zadatak za grupe: Za svaku oblast rada pronaite specifine zahteve koji se postavljaju pred one
koji ele da rade u toj oblasti.
5. Uporeivanje reenja grupe sa oekivanim reenjem
Grupe dobijaju liste sa povezanim oblastima rada sa specifinim zahtevima zanimanja i
uporeuju svoj produkt sa datom listom. Prezentuju postignua grupe.
6. Kontraindikacije
Voditelj/ka za sve grupe priprema koverat sa iseckanim karticama, na kojima su kontraindikacije.
Grupe spajaju oblasti rada sa karticama kontraindikacija, proverava sa Radnim listom: Oblasti
rada, zahtevi za zanimanja i kontraindikacije
7. Refleksija i komentar voditelja/ke
Vanost sagledavanja zahteva zanimanja i kontraindikacija, kao kriterijuma za izbor zanimanja.
8. Lista kompetencija u radnom materijalu
Obeleavanje u radnom materijalu za sebe najvanijih kompetencija, koje ele da razviju u svom
buduem kolovanju do eljenog zanimanja i sveta rada.

54

Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupama.
Moderacijski materijal: Radni list: Oblasti rada, zahtevi za zanimanja i kontraindikacije.
Radionica 12: SAZNAJEM SA INTERNETA KUDA POSLE OSNOVNE KOLE
Ciljevi:
- razvijanje digitalne kompetencije kroz prikupljanje informacija o sistemu obrazovanja;
- pretraivanje, selektovanje, samostalno prikupljanje relevantnih informacija sa interneta;
- razvijanje vetine grupne prezentacije uz korienje razliitih izvora informacija;
- otkrivanje puteva kolovanja.
Metode: poster, prezentacija, pretraivanje na internetu.
Sekvence obuke
1. Podela na grupe u odnosu na kole koje ih zanimaju
2. Upoznajemo kole i zanimanja posredstvom interneta
Grupe dobijaje flajere o srednjim kolama i mogunost da neposredno pretrauju na internetu;
analiziraju i predstavljaju kole sa sledeih aspekata na karticama:
- trajanje kolovanja;
- zahtevi koja kola postavlja pred kandidate i kandidatkinje za upis;
- predmeti koji se prouavaju u svakom od profila kole;
- uslovi koje kole nude (ueniki dom; praksa; mogunosti za putovanje i sl.).
3. Izrada postera za izabrane kole
4. Prezentacija rada grupa
Nakon prezentacije, posteri se izlau na vidno mesto u uionici/holu kole koje je dostupno svima
(Napomena: posteri se koriste u sledeoj radionici).
5. Refleksija
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi.
Moderacijski materijal: Informativni materijali o srednjim kolama; podaci sa interneta, flip art
papiri, stikeri, boje, papiri u bojama; Radni list: aspekti kole.

U
Radionica 13: PUTEVI OBRAZOVANJA I KARIJERE
Ciljevi:
- povezivanje pojmova obrazovanja i karijere kroz prizmu celoivotnog uenja;
- izgraivanje sposobnosti samovoenja i samorazvoja;
- unapreivanje digitalne kompetencije;
- povezivanje kriterijuma za svoj izbor kolovanja sa mogunostima karijernog razvoja.
Metode: prezentacija grupe, ekspertski metod, izrada foldera o putevima karijere.
Sekvence obuke
1. Uvodna igrica: Zagonetno zanimanje
Uenik/ca koji/a se dobrovoljno javi, izvlai karticu sa opisom zanimanja i proita u sebi. Ostali
otkrivaju zanimanje tako to postavljaju pitanja koja opisuju zanimanje. Osoba koja je poela sa
ispitivanjem, ima pravo pitanja u kontinuitetu sve dok dobija odgovor DA. Osoba koja odgovara
na pitanja o zanimanju odgovara sa DA i sa NE, sve dok se ne otkrije zagonetno zanimanje sa
kartice. Ko pogodi, izvlai sledeu karticu.
2. Refleksija na igricu i vizija sopstvene karijere
Razmena: U kojim zanimanjima vide sebe. Govori ko eli.
3. Formiranje grupa
Od lanova koji su na prethodnoj radionici istraivali i predstavljali razliite srednje kole,
formiraju se tzv. grupe strunjaka i strunjakinja za odreenu temu. Zadatak je da razmene
kljune informacije o kolama i pretrae informacije na sajtu Nacionalne slube za zapoljavanje
http://www.nsz.gov.rs/page/services/sr/planiranjekarijere/vodic.html o moguim putevima karijere,
te popune u svom Portfoliju: Koje perspektive prua kolovanje i koji su mogui putevi karijere.
Napomena: Mogu se ponuditi grupama ve preuzeti i odtampani materijali sa interneta, ukoliko
nije mogue direktno ukljuenje na Internet na asu.
4. Prezentacija moguih puteva karijere- Galerijska etnja

55

Izloba puteva karijere, tako da autor/ka lista bude dostupan/a za pitanja radoznalih posetilaca.
Prvo e jedna polovina grupe izlagati, a druga obilaziti, i obrnuto.
5. Zavrnica : Promocija izvora informisanja: sajam obrazovanja i karijere. Mogunost odlaska
na sajam obrazovanja koji organizuju srednje kole. Za posetu naini prikupljanja informacija od
vrnjaka: kao reporteri, koji e intervjuisati predstavnike kola, ili fotoreporteri i/ili sakupljai
propagandnog materijala.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi.
Moderacijski materijal: Kartice sa opisom zanimanja; Informacije o srednjim kolama, prilozi za
Portfolio o oekivanjima, motivima, sposobnostima, zahtevima kole.

Faza 3: Upoznajem se sa mogunostima kolovanja i zanimanja koja su mi

zanimljiva u praksi
Ova faza vodi uenike i uenice VIII razreda kroz proces sticanja novih uvida o odnosu linih
kompetencija i zahteva kola i zanimanja. Voditelj/ka posebno doprinosi razvijanju samoprocene,
digitalne i socijalne kompetencije, kroz pripremu voenog intervjua sa predstavnicima i
predstavnicama zanimanja, opis zanimanja i kvalifikacionog okvira, analizu faktora koji utiu na
izbor kole i zanimanja. Pruanje obilja materijala o srednjim kolama: flajera, broura, postera,
lanaka, reportaa; podsticaj istraivanja kole i zanimanja iz autentinih susreta sa
predstavnicima kola i preduzea i sa srednjokolcima, obrada informacija u skladu sa onim to
preferiraju, kod mladih e dodatno obogatiti lini doivljaj i refleksiju.
Prilikom upoznavanja sa razliitim zanimanjima i mogunostima kolovanja, kod mladih se razvija
i neguje politika jednakih mogunosti za ene i mukarce i razvija se svest o rodnoj
ravnopravnosti kada su u pitanju izbori i privatni i poslovni izbori. U skladu sa tim, voditelj/ka
podstie uenike i uenice da koriste nazive zanimanja u odgovarajuem rodu, to i sam/a kao
model ini.
Osnaivanje mladih za aktivizam i inicijativu za samostalno ostvarivanje isprobavanja zanimanja,
prakse i radnog iskustva, prikupljanje informacija putem usavravanja vetine intervjuisanja o
irim mogunostima puteva karijere, za posetu i uee u razliitim manifestacjama, doprinosi
izboru najbolje odluke za sebe i planiranja budunosti kroz dalje kolovanje i mogunosti
zapoljavanja
Radionica 14: PRIPREMA I SPROVODJENJE INTERVJUA ROVOENJE
Ciljevi:
- razvijanje vetina komunikacije i saradnje i opis kvalifikacionog okvira zanimanja;
- razvijanje kompetencija za pripremu voenog intervjua za predstavnike zanimanja.
Metode: simulacija, igra detekcije, cedulje sa kljunim reima.
Sekvence obuke
1. Opis igre: Skrivena linost
Voditelj/ka najavljuje da e se u radionici baviti pripremom i sprovodjenjem intervjua. Posluie se
jednom igrom gde se tri osobe pojavljuju sa istim identitetom, a uenici otkrivaju koja osoba stoji
iza identiteta u ovom sluaju zanimanja.
2. Podela na grupe na osnovu pet razliitih simbola
3. Prijavljivanje dobrovoljaca i instrukcija za pripremu uloge
Prijavljuju se dobrovoljno tri uenika/ce za igru detekcije i dobijaju materijale: Menader/ka hotela
na brodu na otvorenom moru, Izvetaj hotelskog/e menadera/ke na otvorenom moru i
kvalifikacioni okvir hotelskog/e menadera/ke. Zadatak je da proitaju materijal, podvuku kljune
rei i da naprave cedulje sa kljunim reima iz materijala. Dogovaraju se ko e biti osoba A, B ili
C, i koja e osoba dobiti potpuni materijal (dve osobe imaju izostavljen pasus o VIP osobama).
4. Priprema intervjua sa osobom sa zagonetnim zanimanjem
Dok se pripremaju za uloge, zadatak za grupe je da u odnosu na materijale: Menader/ka hotela
na brodu na otvorenom moru: Izvetaj hotelskog/e menadera/ke na otvorenom moru,
kvalifikacioni okvir hotelskog/e menadera/ke i model pitanja za intervjuisanje: proue materijal,
podvuku kljune rei i da naprave cedulje sa kljunim reima, a zatim da pripreme listu pitanja,

56

kako bi saznali koja je od tri osobe, A, B ili C, pravi/a hotelski/a menader/ka na brodu na
otvorenom moru. Odreuju na nivou grupe jednu osobu koja postavlja pitanja osobama A, B, C.
5. Igra detekcije
Prvo se izvri izvlaenje simbola grupa kako bi se ustanovio redosled postavljanja pitanja. Igra
poinje kada osobe A, B, C sednu i predstave se. Otkrivanje osobe poinje grupa iji je simbol
izvuen sluajnim izborom kao prvi, a nastavljaju grupe sa narednim izvuenim simbolima.
Predstavnik/ca grupe postavlja po jedno pitanje osobama A, B, C, a nastavlja sledea grupa po
redu. Posle tri kruga pitanja grupe odluuju ko je prava osoba - menader/ka, sa pripremljenom
argumentacijom, zato su se odluili ba za tu osobu. Nakon izjanjavanja grupa, osoba A, B, C
se predstavlja i otkriva identitet.
6. Refleksija i zavrni komentar voditelja/ke
Znaaj poznavanja kvalifikaconog okvira zanimanja i naina na koji se dolazi do informacija o
zanimanju iz razliitih izvora, kvalitet voenog intervjua.
Vreme: 45 minuta.
Moderacijski materijal: Cedulje sa kljunim reima; Radni list: Izvetaj menadera/menaderke
hotela na brodu/ kvalifikacioni okvir, opis posla, model pitanja za intervjuisanje.
Radionica 15: OPIS ZANIMANJA POMOU MAPE UMA P IS ZAN IMAN
Ciljevi:
- razvijanje kompetencije za rad s podacima i informacijama i vetine izbora informacija;
- prepoznavanja karakteristika zanimanja i klasifikovanja u kategorije;
- upoznavanje sa postupkom strukturisanja i vizualizacije opisa zanimanja i kvalifikacionog okvira
uz pomo mapiranja mape uma.
Metode: mapiranje, analiza informacija.
Sekvence obuke
1. Podela na grupe na osnovu izvlaenja cedulja na kojima pie zanimanje
2. Podela materijala za grupe koji e obraditi metodom mapiranja
Podela na etiri grupe i pozivanje na korienje materijala.
3. Upuivanje u metodu mapiranja
Voditelj/ka: Pred vama je tekst koji ete mapirati. Proitajte paljivo tekst i prilikom itanja
podvucite jednom bojom samo kljune rei u svakom pasusu, a drugom bojom one rei koje nisu
kljune, ali su vane. Lako ete zapamtiti tekst ako podvlaite jer do 25% pasusa ine kljune
rei, a ostalih 75% su meso koje spaja kljune rei. Nakon itanja i podvlaenja kljunih i vanih
rei, pojmova, predstavite glavne ideje iz teksta simbolino i to na sledei nain. Centralnu temu
kao kljuni pojam predstavite simbolino u sredite A4 papira koji je horizontalno okrenut. Crtate
kljunu ideju ili crtate glavni pojam. Centralni simbol teme treba da bude veliine oko 5 cm u
preniku i predstavljen na sredini horizontalno postavljenog papira i to bez bilo kakvog
uokviravanja i u najmanje tri boje. Oko centralnog simbola ucrtajte nekoliko debljih glavnih grana.
Na granama nacrtajte simbole ili slike kljunih rei kao kartu seanja. Grane treba da se ucrtavaju
pod uglom od 45 stepeni, kako bi podravale oblik nervne elije u naem mozgu. U narednom
koraku se glavne grane dalje razgranavaju na granice isto pod uglom od 45 stepeni, pa onda na
njih nacrtajte crte ili simbol vanih ideja i pojmova koji su u vezi sa najvanijim pojmovima koje
ste ve nacrtali na debljoj grani. Koristite to vie boja i pokuajte da simbole i crtee
predstavljate trodimenzionalno. Ukoliko vam je to teko za predstavljanje, simboliki predstavite
kako god da moete. Nije na ispitu likovno umee. Imajte u vidu da svako od vas ima svoje
asocijacije za simboliko predstavljanje i da je mapa uma lina mapa. A va zadatak jeste da se
dogovorite u okviru grupe oko simbola za predstavljanje na mapi i da sainite mapu uma u
odnosu na odreeno zanimanje.
NAPOMENA: Dok voditelj/ka objanjava metodu, istovremeno je demonstrira na flip artu, kako
bi se video proces mapiranja i izgled mape uma.
4. Strukturisanje i vizuelizacija opisa zanimanja kvalifikacionog okvira - primena metode
mapiranja rad u grupi
Grupa izrauje zajedniku mapu uma za zanimanje koje izaberu. Vano je da predstave glavne
karakteristike kvalifikacionog okvira za dato zanimanje. .
5. Prezentacija rada grupa galerijska etnja

57

Grupe postavljaju galerijsku izlobu svojih mapa i odgovaraju na pitanja.

6. Zavrni komentar voditelja/ke - razmena o znaaju mapiranja; ohrabrenje da izrade mapu
uma za eljeno zanimanje i koriste mapiranje u svakodnevnom uenju.
Vreme: 45 minuta.
Moderacijski materijal: flip art papir, markeri, flomasteri.
Radionica 16: KRITERIJUMI ZA IZBOR KOLE
Ciljevi:
- osnaivanje za samoprocenu i procenu kriterijuma za izbor daljeg obrazovanja u skladu sa
sopstvenim potencijalima i u skladu sa zahtevima zanimanja;
- prepoznavanje znaaja izbora kole za karijeru;
- razumevanje faktora koji utiu na izbor kole;
- uenje argumentacije u diskusiji.
Metode: analiza informacija, skala procene; argumentacija.
Sekvence obuke
1. Nastavljanje reenice
Igrica zagrevanja: Dobacivanjem loptice (od zguvane hartije) nastavljate reenicu: Biram srednju
kolu (kaete naziv) i dodajete: zato toobrazloenje kao kriterijum. Argumentaciju voditelj/ka
zapisuje na flip artu.
2. Rad na listi Kriterijum za izbor kole - rad u parovima
Rad na radnom listu iz Portfolija: Kriterijum za izbor kole, svako popunjava za sebe uz podrku
svog para i razmenu u ovom procesu.
3. Razmena parova u etvorkama
Voditelj/ka poziva parove da svoje kriterijume i procenu vanosti razmene sa drugim parom:
razmena u etvoro. Nudi mogunost dodatnog informisanja na web adresi Nacionalne slube za
zapoljavanje, promotivnim materijalima srednjih kola.
4. Refleksija na izbor budue kole kroz rangiranje kriterijuma za izbor kole
Razmena kroz pitanja:
- Kojim kriterijumima se pridavao manji, a kojima vei znaaj?
- Koji je kriterijum najvie vrednovan?
- Da li biste dodali neki od kriterijuma na listu?
- U kojoj meri su kriterijumi za izbor kole ujedno i kriterijumi za izbor zanimanja?
5. Zavrnica i refleksija
Sumiranje vanosti i raznovrsnosti kriterijuma pri izboru budue kole/zanimanja; informacije i
uvidi koje bi trebalo imati o sebi, a koje o buduoj koli/zanimanju; iskreno i realno poredjenje
sebe sa zahtevima kole i zanimanja i rangiranje kriterijuma.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: frontalni rad; rad u parovima; rad u etvorkama
Moderacijski materijal: Radni list: Kriterijumi za izbor kole - skala procene vanosti kriterijuma;
Radni materijal iz Portfolija: Upitnik za prikupljanje informacija o kolama za dalje obrazovanje.
Radionica 17: POTUJEMO RODNU RAVNOPRAVNOST PRILIKOM IZBORA ZANIMANJA
Ciljevi:
- razvijanje svesti o rodnoj ravnopravnosti u svetu interesovanja i zanimanja;
- razvijanje svesti o sopstvenim interesovanjima u svetlu rodne ravnopravnosti;
- povezanost interesovanja i potreba pojedinaca kroz graanska i ljudska prava;
- razvijanje svesti o potovanju politike jednakih mogunosti i prava za sve.
Metode: rad na materijalu.
Sekvence obuke
1. Podela na 4 grupe
2. Igra asocijacija: kviz asocijacija na zagonetno zanimanje atipino za mukarce.
Voditelj/ka pripremi na flip artu ispisane cedulje sa pojmovima koji otkrivanjem
dovode do centralnog pojma: stjuart. U koloni A su pojmovi: prva pomo, disanje;
pojas; Reenje: spasavanje . U koloni B su pojmovi: kafa ; aj, kolica. Reenje :
posluivanje. U koloni V su pojmovi: Ronald Regan; Nikola Tesla; Car Konstantin.

58

Reenje: Aerodrom. U koloni G su pojmovi: mlaz; kabina; rep; Reenje: avion. Konano
reenje : stjuart.
Uenici i uenice su podeljeni u 4 grupe. Svaka grupa poinje igru otvaranjem jednog
polja i pravom da pogodi reenje za kolonu ili konano reenje. Igra se zavrava kada
se pogodi reenje STJUART.
3. Kartice zanimanja - rad u grupama
Na osnovu kartica sa ispisanim zanimanjima, grupe razvrstavaju zanimanja u dve
kolone: tipina zanimanja za mukarce i tipina zanimanja za ene a zatim daju
naslov kolonama: Tipino muka interesovanja; Tipino enska zanimanja. Dopisuju
zanimanja ukoliko nisu na karticama.
4. Prezentacija rada grupa
5. Refleksija na prezentaciju listi interesovanja/ zanimanja
Pitanja za refleksiju na velikoj grupi: Da li postoje razlike u listama, ili su liste
identine i zato? Da li je bilo teko ili lako dogovoriti se u grupi gde e koje
interesovanja/ zanimanje da navedu i zato?
Voditelj/ka predloi zamenu naslova listi zanimanja i poziva na diskusiju i argumentaciju ZA i
PROTIV tako sainjenih listi. Pokree diskusiju o primerima iz ivota/iskustva kada se neka ena
bavi tipino mukim a neki mukarac tipino enskim zanimanjem. Zakljuuje: iako smo navikli
da u nekim zanimanjima dominiraju ene, a u drugima mukarci, to ne znai da se i ene i
mukarci ne mogu baviti uspeno svim ostalim profesijama.
7. Diskusija, refleksija i sumiranje
Diskusija o rodnim stereotipima, o posledicama miljenja i ponaanja optereenih stereotipima;
znaaj prevazilaenja stereotipa za razvoj srene, mentalno zdrave osobe, zadovoljne sobom i
svojim poslom; ukazivanje na pravo svih ljudi na jednake mogunosti i slobodu sopstvenih izbora.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi.
Moderacijski materijali:
-cedulje za igru asocijacije: stjuart; prva pomo; disanje; pojas; spasavanje; kafa; aj; kolica;
posluivanje; Ronald Regan; Nikola Tesla; Car Konstantin; aerodrom; mlaz; kabina; rep; avion;
-kartice zanimanja/interesovanja: rad sa decom; rad sa starim osobama; poslovi ienje i pranja
odee; poslovi farbanja stolarije; poslovi kreenja zidova i fasada; poslovi vezani za menadment
u sportu; javno informisanje i mediji; carinski poslovi; knjigovodstveni poslovi; dirigovanje horom;
koreografija
baletske predstave; kulinarski poslovi; odravanje voznog parka; tehnika
zanimanja; zanatska zanimanja; pedagoka zanimanja; zanimanja vezana za obezbeenje
(policija, andarmerija); vojska; civilna bezbednost; zanimanja u spoljnoj trgovini; umetnika
zanimanja; zanimanja u javnoj slubi; zanimanja u vezi sa biljakama i ivotinjama; zanimanja u
oblasti zdravstva; zanimanja vezana za visokogradnju i niskogradnju; stari zanati; savremeni
zanati.
Radionica 18: ISPITIVANJE STAVOVA/ RADNI UINAK I DOHODAK
Ciljevi:
- izgradnja graanske odgovornosti u potovanju polne, kulturne, etnike ravnopravnosti;
- razvijanje komunikacijskih sposobnosti i vetina;
- unapreivanje vetine izraavanja sopstvenog miljenja;
- prepoznavanje razlike izmeu predrasuda i injenica;
- prepoznavanje znaaja koncepta celoivotnog uenja.
Metode: Diskusija, rad na materijalu, argumentacija, refleksija, pregovaranje.
Sekvence obuke:
1. Nastavljanje reenice
Kod izbora zanimanja najvanije je da ....
2. Podela na grupe i rad na radnom materijalu iz Portfolija: Radni uinak i dohodak
Grupe su od po etvoro/petoro koji sede najblie jedni drugima. Instrukcija za rad sa radnim
listom: Radni uinak i dohodak: svaki/a uenik/ca za sebe razmisli koliko je saglasan/a sa
tvrdnjom i da svoju procenu na skali od 1 do 5, gde je 1 ni malo saglasan/a, 5 je u potpunosti
saglasan/a.

59

3. Argumentacija sopstvene procene

Voditelj/ka podstie grupe da prodiskutuju svoje procene i osnauje za mogunost promene
procene nakon diskusije i argumentacije u grupi.
4. Prezentacija procesa u malim grupama
Razmena o procesu tokom diskusije i argumentacije u grupama: da li su procene bile sline ili
razliite, oko ega su se najvie slagali, a oko ega najvie sporili....
5. Zavrnica i refleksija
Kljune stvari o prevazilaenju predrasuda, pitanja za refleksiju i upisivanje odgovora.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi.
Moderacijski materijal: Radni list: Radni uinak i dohodak i pitanja za linu refleksiju, iz
prethodne radionice.
Radionica 19: IZBOR ZANIMANJA I PRIHODI ZBOR ZAN IMANJA I PRIHOD I
Ciljevi:
- razvijanje kompetencije za rad s podacima i informacijama;
- razumevanje veze visine dohotka sa ostalim kriterijumima izbora zanimanja;
- razvijanje vetine diskusije na temu: razliite mogunosti zarade;
- uoavanje veza izmedju kvaliteta i trajanja obrazovanja kroz vrednovanje zanimanja;
- sagledavanje procesa dogovaranja - postizanje kompromisa;
- razumevanje znaaja linog ostvarenja i ostvarenja interesa.
Metode: vernisa, argumentacija, pregovaranje.
Sekvence obuke
1. Podela na grupe na osnovu simbola: dinar; dolar; funta; evro.
2. Pravljenje izbora u odnosu na razliita zanimanja
Voditelj/ka pravi na flip art papiru mete sa zanimanjima i platom, papir krui od grupe do grupe,
sa zadatkom da oznae mesto svoje procene u meti: U kojoj meri si spreman/a da izabere
navedeno zanimanje; to si blii/a centru mete, to si spremniji/a za to zanimanje. Aktivnost se
zavrava kada grupa dobije metu sa kojom je poela.
3. Analiza mete u grupi
Analiza grupe na osnovu stavke: koliko je oznaka u kom krugu grupisano (krugovi se broje od
centra prema najudaljenijem krugu i najblii centru je najvea spremnost).
4. Izvetavanje grupa i komentar voditelja/ke uz razmenu na velikoj grupi:
- Gde je najvie oznaka grupisano i zato je tako u odnosu na svaku metu?
- Koje ste kriterijume koristili kada ste stavljali svoj znak prilikom procene na metu?
- Na kom je mestu zarada na vaoj listi kriterijuma?
- Da li je zarada bila odluujui kriterijum kada ste postavljali znak na metu?
- Koliki znaaj ste pridavali sloenosti zanimanja/posla?
- Kako ste tretirali rizike poslova u zanimanjima?
- Kako ste razmiljali o duini kolovanja koje je potrebno za data zanimanja?
5. Razmena o kriterijumima po kojima se definiu dohoci - kompromisi u maloj grupi
Grupa zamisli da su svi zaposleni u kompaniji kao menaderi i menaerke za ljudske resurse, i
da su deo tima za odreivanje visine plata zaposlenih, sa zadatkom da naprave kriterijume za
procenu visine plate za svako od navedenih zanimanja i argumentuju svoj stav.
6. Razmena o argumentima za odreivanje visine plate za odreeno zanimanje
7. Refleksija o procesu dogovaranja i pregovaranja u grupi i rezime voditelja/ke
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi.
Moderacijski materijal: flip art sa ucrtanim metama i podacima o zanimanju: miner/minerka,
sjuart/stjuaresa, virusolog/virusolokinja, fiziar/fiziarka.
Po istom modelu, na metu se dodaju i zanimanja:
STJUART/STJUARDESA Plata:1000 eura, zanimanje visokog rizika, esto odsustvovanje od kue, fiziki
naporno;VIRUSOLOG/VIRUSOLOKINJA Plata: 600 eura, rad u laboratoriji, izloenost virusima (ili rad na
institutu za tropske bolesti);FIZIAR/FIZIARKA U VINI Plata: 500 eura, rad u laboratoriji, izloenost
zraenju.

60

Radionica 20: ORIJENTACIJA STVARA JASNU SLIKU ZBOR ZAN ORIJENTAC

Ciljevi:
- definisanje oekivanja od zanimanja i upoznavanje sa oekivanjima vrnjaka;
- uoavanje veze izmeu izbora kole odnosno zanimanja i zadovoljstva u poslu;
- zastupanje sopstvenog miljenja i postavljanje prioriteta;
- poreenje sopstvenih oekivanja sa realnou struke.
Metode: Brainstorming, argumentovanje, postavljanje prioriteta.
Sekvence obuke
1. Brainstorming: ta oekujem od svog zanimanja?
2. Individualni rad: Moje predstave o zanimanjima
Individualna procena vanosti tako to e ukupno 15 poena rasporediti na 16 tvrdnji.
3. Razmena u parovima i argumentacija za raspodelu poena
4. Pridruivanje parova i rad na listi po grupama
Po dva para se udruuju i razmenjuju o nainu raspodele poena, sa lista iz Portfolija.
Lista pitanja za izvetavanje grupe na osnovu pitanja:
- Da li se oekivanja razlikuju unutar grupe?
- Da li su neka oekivanja ostala bez dodeljenih poena?
- Koja oekivanja su u grupi dobila najvei broj poena?
- Da li je posle razmene neko poeleo da promeni broj dodeljenih poena u odnosu na neka
oekivanja, u rangiranju oekivanja po vanosti?
- Tumaenje grupe na izreku Novac me ini srenim u odnosu na budue zanimanje.
5. Izvetavanje predstavnika grupa
6. Razmena: Da li e i kako sagledavanje tvojih oekivanja imati uticaj na izbor kole?
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u parovima, rad u grupi, frontalni rad.
Moderacijski materijal: Radni list: Orijentacija stvara jasnu sliku/moje predstave o
zanimanjima.
ca 21N IMANJA UZ POMO MAPE UMA NA ROD ITELJS KOM
Radionica 21: OPIS ZANIMANJA UZ POMO MAPE UMA NA RODITELJSKOM SASTANKU
Ciljevi:
- razvijanje samoinicijative i donoenje odluke o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja;
- razvijanje kompetencije komunikacije i kulture dijaloga;
- upoznavanje sa oekivanjem roditelja;
- razvijanje sposobnosti izraavanja sopstvenog miljenja i sposobnosti samoprocene;
- predstavljanje kvalifikacionog okvira zanimanja uz pomo mape uma.
Metode: Brainstorming, argumentovanje, rangiranje, samoprocena
Sekvence obuke:
1. Nastavljanje reenice roditelja/staratelja: Pretpostavljam da e moje dete odabrati kolu
odnosno zanimanje
2. Predstavljanje zanimanja uz pomo mape uma
Uenici i uenice predstavljaju roditeljima/starateljima zanimanja pomou mapa uma.
3. Refleksija
Razmena roditelja/staratelja o utiscima: o mapi uma kao nainu predstavljanja opisa zanimanja i
o vetini dece da se koriste ovom metodom, izabrano zanimanje deteta.
4. Rad na listi Pravovremena orijentacija stvara jasnu sliku
Voditelj/ka pozove roditelje/staratelje da na listi: Pravovremena orijentacija stvara jasnu sliku
/moje predstave o zanimanjima, daju svoj predlog rasporeda poena.
5. Razmena parova roditelj/staratelj - dete: Roditelj/staratelj i dete uporeuju svoje liste,
pronalaze take slaganja/neslaganja i obrazlau. Razmena na velikoj grupi, ko eli.
6. Drvo ohrabrenja roditelja/staratelja
Roditelji/staratelji na stikerima piu poruke ohrabrenja svom detetu u odnosu na izbor kolovanja i
eljeno zanimanje i lepe ih na nacrtano drvo na flip artu
7. Prezentacija poruka ohrabrenja
Vreme: 90 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi, rad u paru, frontalni rad.

61

Moderacijski materijal: stikeri, na papiru Drvo ohrabrenja roditelja (voditelj/ka na flip artu nacrta
drvo i i lepi na stikerima napisane poruke ohrabrenja).

Faza 4: Realni susreti sa svetom rada

Ovo je upravo naintenzivnija faza pripreme osmaka i osmakinja za budui ivot kada se kroz
iskustvenu proveru da li je zanimanje koje ele u skladu sa predznanjima i vizijom o zanimanju ali
i sa soptvenim afinitetima i sposobnostima, gradi uspena mlada kompetentna osoba zadovoljna
svojim poslom i ivotom.
Kljuni zadatak voditelja/ke je da planira, organizuje i realizuje najvei broj raznovrsnih realnih
susreta sa svetom rada za uenike. Uvereni smo da kola moe da uspostavi brojne kontakte sa
srednjim kolama i preduzeima/ustanovama/organizacijama u okruenju, razume znaaj i
vanost direktnih susreta sa svetom rada jer mladi svoje teorijski steeno znanje o svetu rada i
zanimanjima, dopunjuju i unapredjuju i pre konane odluke, autentino se oprobaju u izabranoj
sferi sveta rada. Tako upoznaju svoje preduzee/svoju kolu i pripremaju se za budui
profesionalni ivot. Svaka provera iz realnih susreta, vodi razvijaju kompetencije za radni ivot, ka
konanoj odluci i sigurnosti da e mlada osoba na listu elja za upis u srednju kolu, izabrati za
sebe najbolje zanimanje, shodno sopstvenim kapacitetima, eljama i iskustvu iz sveta rada.
Znaajno je da kola za svoje uenike i uenice organizuje i niz manifestacija iz oblasti realnih
susreta: sajam obrazovanja i karijere, susreti sa razliitim predstavnicima i predstavnicama
zanimanja, Dan otvorenih vrata srednje kole, poseta Nacionalnoj slubi za zapoljavanje,
praenje srednjokolaca prilikom obavljanja prakse, isprobavanje prakse u srednjim kolama,
specifine manifestacije koje promoviu rodnu ravnopravnost i rodno netipina zanimanja - Dan
devojica/Dan deaka, koje donose nova iskustva i uvide, upotpunjuju i obogauju saznanja o
svetu rada i testiraju odluku o koli i zanimanju u budunosti.
Radionica 22: PRIPREMA ZA REALNE SUSRETE
Ciljevi:
- izlistavanje potreba i elja uenika za realnim susretom;
- analiza resursa za realne susrete sa svetom rada i mogunostima ostvarivanja razliitih
modaliteta realnih susreta u okruenju;
- razvijanje digitalne kompetencije;
- razvijanje vetina planiranja i korienja razliitih mogunosti u dolaenju do cilja.
Metode: prezentacija rada grupa, tehnika dijamant; mini predavanje
Sekvence obuke:
1. Raspitivanje u preduzeu i isprobavanje prakse
Mini predavanje na temu: realni susreti sa svetom rada i modaliteti; prezentacija postera: Katalog
usluga profesionalne orijentacije: Upoznaj, klikni i prijavi se.
2. Podela u grupe
Na osnovu kartice: ime firme u okruenju.
3. Izlistavanje potreba i elja uenika za raspitivanje/isprobavanje prakse rad u grupi
Izlistavanje elja za posetu preduzeu ili koli, u cilju ostvarivanja realnih susreta, tehnikom
dijamant: u sredinji deo sa tri polja se upisuju ona preduzea i kole za koje postoji najvee
interesovanje a zatim se u ostale redove upisuju manje vani predlozi.
4. Prezentacija dijamantske liste
5. Zavrnica i refleksija
Voditelj/ka poziva uenike da pogledaju izlistane srednje kole i preduzea i da upiu svoje ime
pored preduzea/kole koju ele da vie upoznaju. Naglaava znaaj njihove pripreme ali i
preduzea/ kole za prijem osnovaca (KLUB 500+ je baza preduzea koja su pokazala
spremnost
za realne susrete: www.profesionalnaorijentacija.org. Upoznavanje sa listom
preduzea na sajtu).
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupama.
Mediji: web adresa GIZ projekta: www.profesionalnaorijentacija.org/preduzeca

62

Moderacijski materijal: Papiri A4, flip art papir, flomasteri, poster: Katalog usluga profesionalne
orijentacije: Upoznaj, klikni i prijavi se.
Materijal za voditelja/ku za mini predavanje: vidi Smernice za sprovodjenje programa u oblasti
realnih susreta sa svetom rada

ica 23
Radionica 23: OSTVARUJEMO UENJE PUTEM REALNIH SUSRETA
Ciljevi:
- upoznavanje sa elementima i fazama realnih susreta i priprema za realne susrete;
- sagledavanje znaaja pripreme preduzea/organizacije/kole i stvaranje uslova za prijem
uenika za ostvarivanje usluga u oblasti realnih susreta.
Metode: akvarijum; simulacija.
Sekvence obuke
1. Prijavljivanje dobrovoljaca za simulaciju realnog susreta est uesnika/ca.
2. Priprema uenika u spoljanjem krugu podela zadataka
Uenici imaju zadatak da prate postupke svih aktera u simulaciji i otkriju korake u pripremi koju
nastavnik/ca realizuje sa uenicima. U parovima upisuju zapaanja.
3. Priprema simulcije
Uloge za simulaciju: 1 nastavnik/ca, 1 recepcioner/ka u hotelu, 1 ef/ica recepcije u hotelu, 3
uenika/ce, 1 gost/a hotela.
Scenario simulacije: Nastavnik/ca vie na decu, nareuje kako da se obuku i na pitanje ta treba
da rade, sve vreme vie: Vi valjda znate ta treba da radite Recepcioner/ka rukom mae deci
da se pomere i odu iza recepcije: Idite tamo da se presvuete, nemojte da mi pravite guvu
ovde, gura ih prema prostoriji iza recepcije i istovremeno pokuava da se osmehuje upravo
prispelom gostu/goi i i da ga/je pozdravi. Gost/a uzvraa na engleskom, recepcioner/ka
iznenadjeno pita decu: Ko ovde zna engleski od vas? Ajde jedan odma' da izae da vidi ta
ovaj/ova 'oe! Gost/goa zbunjeno stoji, dri paso u ruci, deca galame i svaaju se ko e da
izae i u tom trenutku dolazi ef/ica recepcije.
4. Simulacija
5. Izvetavanje parova o zapaanjima nakon simulacije
Voditelj/ka zapisuje na flip artu i sumira zapaanja u kategorije: 1. Instrukcija nastavnika/ce
uenicima, 2. komunikacija, 3. prijem uenika od strane recepcionera/ke prvi kontakt, 4.
protokol institucije hotela za obavljanje prakse uenika, 5. dokumentacija uenika, 6. protokol
kole za odlazak uenika na praksu, 7. uniforma.
6. Refleksija.
Znaaj pripreme za realni susret koje dovode do kvalitetne realizacije realnih susreta.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u paru, rad u grupi.
Moderacijski materijal: Scenario simulacije; Lista zapaanja sa simulacije (izgled postera koji
pravi voditelj/ka); flip art, markeri.
Radionica 24: DOKUMENTACIJA ZA REALNE SUSRETE DO KUMENTAC IJA
Ciljevi:
- upoznavanje uenika sa elementima i fazama usluga u oblasti realnih susreta priprema za
uslugu: raspitivanje u preduzeu/koli;
- priprema uenika za ostvarivanje realnih susreta;
- sagledavanje znaaja pripreme preduzea/organizacije/kole za prijem uenika za ostvarivanje
usluga u oblasti realnih susreta.
Metode: rad na materijalu, simulacija.
Sekvence obuke
1. Podseanje na zapaanja o simulaciji realnog susreta
2. Podela na grupe
3. Podela materijala za rad i analiza dokumentacije za realne susrete
4. Refleksija o dokumentaciji za realne susrete
5. Priprema simulacije

63

Priprema za ostvarivanje realnih susreta, potujui elemente i faza pripreme i realizacije realnih
susreta, da prikau poeljnu situaciju pred odlazak u preduzee/kolu na raspitivanje ili
isprobavanje zanimanja i pripremaju simulaciju koristei materijale.
6. Dodatna instrukcija za uenike - posmatrae simulacije
Posmatraju: 1. Instukcija nastavnika uenicima, 2. komunikacija, 3. prijem uenika od strane
recepcionera/ke prvi kontakt, 4. protokol institucije hotela za obavljanje prakse uenika, 5.
dokumentacija uenika, 6. protokol kole za odlazak uenika na praksu, 7. uniforma; zapisuju na
stikeru nedoumicu, pitanje, predlog u odnosu na materijale.
7. Simulacija odlazak uenika Turistike kole na praksu u hotel
8. Refleksija u odnosu na simulaciju komentari posmatraa
9. Zavrni komentar voditelja/ke
Znaaj pripreme, procedure i protokola u pripremi svih aktera za realne susrete.
Vreme: 90 minuta.
Socijalna forma: rad u paru, rad u grupi, frontalni rad.
Moderacijski materijal: Flip art papir, markeri, papiri A4, cedulje za beleenje utisaka u
parovima, iste kao na prethodnoj radionici.
Radni materijal iz Portfolija: Nalazim sebi mesto za praksu 1; Nalazim sebi mesto za praksu poziv; Termin u preduzeu; Kratke informacije o mom mestu za praksu; Kako u se ponaati; Moj
dnevni izvetaj; Moj dnevni izvetaj za dane/nedelje prakse; Formular za ocenjivanje za
praktikante; Pogled unazad.
radionica 25
Radionica 25: REFLEKSIJA UENJA U OKVIRU REALNIH SUSRETA
Ciljevi:
- razvijanje samoprocene kroz uvid u dobiti od realnih susreta za donoenje odluke o daljem
kolovanju/zanimanju;
- razvijanje komunikacijskih vetina;
- razvijanje vetine prezentacije iskustva kroz razliite forme;
- unapreivanje digitalne kompetencije.
Metode: karusel, reenice-impulsi, diskusija, poster.
Sekvence obuke:
1. Priprema za razmenu iskustava o ostvarenom ralnom susretu/isprobavanje zanimanja
Svi se rasporeuju u dva koncentrina kruga, jedni naspram drugih. Instrukcija: Kao podrku za
razmenu, imate dokumentaciju za realne susrete u koli/preduzeu. Na moj znak poinje
razmena o dokumentaciji, tako to e prvo priati samo oni koji su unutar kruga. Potom e na moj
znak, unutranji krug da se pomeri za jedno mesto udesno, razmena se nastavlja tako da pria
spoljanji krug. Opet na moj znak, unutranji krug se pomera za jedno mesto i govori unutranji
krug, i tako dok se ne sretnu jedna preko puta druge one osobe koje su poele razmenu. Svaka
razmena traje najvie dva minuta.
2. Razmena iskustava o ostvarenom ralnom susretu /obavljenoj praksi karusel
Voditelj/ka pljeskom daje znak, uenici razmenjuju pomerajui se naizmenino u unutranjem i
spoljanjem krugu, na svaka 2 minuta.
3. Podela na grupe - na osnovu mesta gde su bili na realnom susretu, raspitivanju/praksi
Prelistavanje Portfolija, sagledavanje ostvarenih realnih susreta, podela u grupe na osnovu mesta
gde su bili zajedno na realnom susretu i kreiranje zajednikog postera na temu Pogled unazad u
realnim susretima; kako bi modalitet realnog susreta predstavili drugima. Za izradu
postera/prezentacije poeljno je da se slue ve popunjenom listom za samoprocenu Moj
doivljaj realnog susreta. Voditelj/ka ohrabruje da kreiraju PP prezentaciju koristei fotografije,
snimke sa realnog susreta.
4. Prezentacija postera/PP prezentacija
5. Sumiranje i refleksija:
Sumiranje iskustva u ostvarivanju realnih susreta kroz pitanja :
-ta bih savetovao/la vrnjacima i vrnjakinjama koji ele da ostvare realni susret u istoj koli/
preduzeu kao ja;
-ta bih uradio/la da opet mogu da isplaniram realni susret/praksu.
6.Zavrnica:

64

Uvaavanje za predstavljena iskustva u realnim susretima, znaaj realnog susreta sa svetom

rada i mreom kola za donoenje odluke obuduoj koli/zanimanju; poziv za savetovanje onima
koji se dvoume za izbor kole/zanimanja.
Vreme: 45 minuta
Socijalna forma: rad u paru, rad u grupi, frontalni rad.
Moderacijski materijal: flip art papiri za izradu postera Pogled unazad;
Radni listovi iz Portfolija: Moj doivljaj realnih susreta; Pogled unazad.

Faza 5: Odluka
Odluka uenika/ce o izboru kole i zanimanja, predstavlja krunu celokupnog procesa
profesionalne orijentacije i omoguava mladoj osobi da kroz proces uenja formira i razvija
interesovnja, potrebe, kompetencije u odnosu na sadraj, uslove i zahteve zanimanja i da na
osnovu toga to uspenije samostalno predviaju i planiraju svoj pravac profesionalnog razvoja.
Odluka je vidljiva u izgradjenim kompetencijama mladih da samostalno donesu zrelu, valjanu
odluku o koli i zanimanju i odgovornosti za odluku. Ishod puta profesionalnog orijentisanja jeste
odluka koja je zasnovana na uvidima iz samoprocene, informacijama o zanimanjima, karijeri i
putevima obrazovanja, proverena kroz realne susrete. Zato e pregled materijala i radova iz
Portfolija kroz svih pet faza procesnog modela profesionalne orijentacije, omoguiti ponovne
uvide i sagledavanje puta profesionalne orijentacije do konane odluke.
Odluka takoe znai i partnersku saradnju nastavnika, strunih saradnika i roditelja/staratelja sa
uenicima, meusobnu podrku na celukupnom putu profesionalnog orijentisanja.
Tako osnaeni, mladi mogu da steeno iskustvo primene u svim drugim oblasima ivota koje su
pred njima. To su kljune kompetencije koje se razvijaju kod uenika, za koje moemo sa
sigurnou da tvrdimo da e dati doprinos kvalitetu u svom linom ivotu kao i u suivotu sa
drugima u demokratskoj zajednici.

Radionica 26
Radionica 26: OBUKA ZA KONKURISANJE
Ciljevi:
- razvijanje vetina potrebnih za radni ivot;
- podsticanje kreativnosti, inicijative i razvijanje sposobnosti planiranja;
- razvijanje i isprobavanje vetine konkurisanja kroz kreiranje dokumentacije za konkurisanje.
Metode: rad na tekstu, ek lista.
Sekvence obuke
1. Asocijacije na re : Konkurs
2. Podela na parove podrke i instrukcija za rad
Instrukcija: Svaki par koristi materijal za pisanje konkursne dokumentacije. Svako e za sebe
odabrati eljeno preduzee, zanimanje, radno mesto za koje konkurie. Uz podrku svog para
kreiraete: CV, propratno pismo, motivaciono pismo i molbu za posao za koji konkuriete.
3. Pisanje konkursne dokumentacije - rad u parovima
4. ekiranje sainjene dokumentacije u paru
Voditelj/ka daje parovima ek liste za proveru celovitosti dokumenata.
6. Prezentacija dokumenata
Ko eli, predstavlja svoju dokumentaciju.
7. Refleksija i sumiranje
Komentari u cilju davanja pozitivne povratne informacije u odnosu na celovitost i kvalitet
dokumenata. Naglaavanje da postoji vie modela pisanja konkursne dokumentacije i
preporuuje dostavljanje uz dokumentaciju potvrda i diploma o dodatnim kvalifikacijama,
ostvarenim rezultatima na takmienjima, pohaanju kurseva i obuka van kole; vanost
sakupljanja dokumentacije na jednom mestu: u Portfoliju.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u paru, frontalni rad
Moderacijski materijal: Radni listovi: Kako napisati CV; Motivaciono pismo; Propratno pismo;
Molba; Sastavni delovi teksta za prijavu za posao.
radionica 27

65

Radionica 27: NA RAZGOVORU U PREDUZEU NA RAZGOVO RU U

Ciljevi:
- razvijanje inicijativnosti i preduzetnike kompetencije primenom pravila za razgovor u
preduzeu;
- razumevanje znaaja opteg utiska na razgovoru u preduzeu.
Metode: akvarijum, rad na materijalu, skala procene.
Sekvence obuke
1. Igra zagrevanja
Uenici se slobodno kreu po prostoriji. Na zadati impuls za kretanje: samouvereno, poletno,
nesigurno, uurbano, uplaeno, ispunjeno, zadovoljno i sl. treba da obrate panju na kretanje i
mimiku drugih koje sreu.
2. Priprema simulacije i intervjua za prijem na posao
Nakon dobrovoljnog prijavljivanja, etri uenika/ce pripremaju simulaciju za intervju u preduzeu:
dve osobe koje se javljaju na konkurs; dve osobe koje u preduzeu predstavljaju efa/icu
kadrovske slube i sekretara/icu.
ef/ica vodi intervju na osnovu liste pitanja: Razlozi za izbor zanimanja/zahtevi zanimanja. Osobe
koje se javljaju na razgovor za posao: Jedna predstavlja osobu koja ima tremu, kompetentna je,
ali nesigurna u kontaktu i veoma joj je stalo do posla; u razgovor se ukljuuje koliko god moe
spontano; druga predstavlja osobu koja je kompetentna, samouverena, u nekim momentima
nametljiva, nedavno je ostala bez posla, spontano odgovara na pitanja u intervjuu i ukljuuje se u
opti tok razgovora spontano (i kada se pitanje ne odnosi na nju).
3. Priprema uesnika u spoljanjem krugu podela zadataka
Podela listia parovima: odea, dranje tela, govor tela, izraz lica, gestikulacija, glas, prve rei,
nain izraavanja, okruenje. Parovi prate simulaciju intervjua i u odnosu na zadatak upisuju
svoja zapaanja.
4. Simulacija intervjua u ,,akvarijumu''
5. Razmena o utiscima i izdvajanje bitnih momenata u odnosu na intervju prilikom
prijavljivanja za posao
6. Sumiranje utisaka, sa posebnim osvrtom na pravila ponaanja
7. Izlistavanje preporuka uz materijal: Pravila ponaanja za intervju za posao
8. Procena ponaanja - Kako li to deluje?
Analiza materijala: Kako li to deluje. Upoznavanje sa materijalom i zajednika procena kako neka
ponaanja deluju na druge i mogu istovremeno biti putokaz za ponaanje, za svako pojedinano
ponaanje sa liste, da li je preteno pozitivno ili preteno negativno.
9. Refleksija i zavrni komentar voditelja/ke
Vrste i mogue oblasti pitanja u preduzeu: razlozi, karijerni razvoj, predznanje o preduzeu.
Vreme: 90 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi, frontalni rad.
Moderacijski materijal: Pravila ponaanja za intervju za posao; cedulje: odea, dranje tela,
govor tela, izraz lica, gestikulacija, glas, prve rei, nain izraavanja, okruenje.
Radni listovi: Pitanja za intervju u preduzeu; Pravila ponaanja prilikom intervjua u preduzeu;
Kako li to deluje.

R
Radionica 28: PREDUZETNITVO
Ciljevi:
- razijanje inicijative i svesti o predzetnitvu;
- razvijanje vetina za vodjstvo i orijentaciju ka budunosti;
- razvijanje sposobnosti samovodjenja i samorazvoja;
- razvijanje kreativnosti kroz kreiranje vizije budunosti u sopstvenom zanimanju u
preduzetnitvu.
Metode: tematsko argumentovanje, testiranje, poster prezentacija, rad u grupi.
Sekvence obuke:
1.Razlozi za obavljanje samostalne delatnosti/preduzetnitva - rad u grupama
Voditelj/ka formira grupe i daje instrukciju da se svako pojedinano u grupi seti osobe koju
poznaje i koja je preduzetnik/ca (obavlja samostalnu delatnost i ima sopstveni biznis); da u

66

sredini lista A4 napie koju delatnost ta osoba obavlja, a sa strane napie razloge zbog kojih je
osoba izabrala da zapone sopstveni biznis. Zatim grupa razmenjuje i bira da predstavi samo
jednu delatnost i razloge za njeno obavljanje.
3. Izvetavanje grupa
Dok predstavnici grupa izvetavaju, voditelj/ka zapisuje razloge za zapoinjanje sopstvenog
biznisa na flip-art papiru.
4. Glasanje za najvanije razloge za zapoinjanje samostalne delatnosti
Voditelj/ka sumira razloge, pita za dopunu i poziva da svako izabere samo jedan, glavni razlog,
prie i napie znak pored onog razloga za koji procenjuje da je najvaniji za zapoinjanje
samostalnog biznisa. Sumiranje glasova i komentar o najvanijim razlozima (povezivanje sa
slikom savremenog sveta rada i kompetencijama za radni ivot).
5. Test preduzetnitva popunjavanje testa i razmena u grupi nakon popunjavanja testa
Voditelj/ka ita stavke iz testa preduzetnitva, sa instrukcijom da svako uz broj pitanja napie svoj
odgovor: opciju A ili B. Zatim poziva da uenici odrede kojih odgovora imaju najvie, A ili B i ita
reenje testa; komentarie svoje reenje ko eli.
6. Moja vizija ja - samostalni/a preduzetnik/ca
Voditelj/ka podstie uenike i uenice da zamisle da imaju mogunost da otvore neki samostalni
bisznis i postanu preduzetnici/ce, a zatim da napiu kratki esej kroz odgovore na neka od
sledeih pitanja, koja su napisana na flip artu:
Zamislite sebe kao preduzetnika/cu, za 10 godina, ime se bavite, kojom delatnou?
Kako izgleda prostor u kome radite?
Sa kim radite i saraujete?
Kakvi su odnosi izmeu vas i vaih saradnika?
Kako izgleda va radni dan?
Kako izgleda organizacija vaeg posla?
Ko donosi odluke i o emu?
Koliko ste zadovoljni svojim poslom?
Koliko su zadovoljni korisnici usluga koje pruate?
Kako planirate proirenje delatnosti kroz narednih 10 godina?
Dopiite sami neki odgovor ako pitanje nije postavljeno a vama je vano.
7. Razmena itanje vizije preduzetnika/ce i refleksija
Vreme: 45 minuta
Socijalna forma: rad u grupi, frontalni rad
Moderacijski materijal: flip art papir, papiri A4 za svakog/u uenika/cu; Radni list: Test
preduzetnitva.
adionica 28
Radionica 29: MOJA ODLUKA O KOLI I ZANIMANJU MOJA ODLU KA O KOL
Ciljevi:
- razvijanje kompetencije reavanja problema i sticanje uvida u proces donoenja odluke i kljune
take odluivanja;
- sticanje uvida u znaaj i vanost donoenja promiljene i zrele odluke o daljem
kolovanju/zanimanju.
Metode: impuls pitanja, upitnik.
Sekvence obuke
1. Na putu do odluke - do vrha piramide
Svi imaju ispred sebe piramidu od hartije sa zastavicom na vrhu na kojoj pie: Moja odluka.
Zadatak je da rastave piramidu i na nju upiu sve faktore koji su doprineli da donesu ba tu
odluku a u zastavicu upiu naziv svoje budue kole i zanimanja.
2. Izrada piramide odluke" - individualno
3. Prezentacija piramida odluke
Nakon prezentacije se napravi galerija piramida.
4. Popunjavanje upitnika Trai se tvoje miljenje - evaluacija odluke o zanimanju
5. Odgovaranje na impuls pitanja

67

Uenici formiraju krug. Voditelj/ka izgovara reenice, a uenici imaju zadatak da ukoliko je njihov
odgovor 100% potvrdan, prilaze to blie voditelju/ki, ako je delimino potvrdan, prii e na
nekoliko koraka; ukoliko je odgovor NE, onda nee ulaziti u krug i ostae na svom mestu. U
odnosu na rasporeenost u krugu, voditelj/ka postavlja dodatna pitanja: dodatno obrazloenje
zato su stali tu gde jesu (uvek pita ekstreme one koji su prili najblie i one koji se nisu
pomerili iz kruga).
Lista: impulsi Krug odluke
- Samostalno sam doneo/la odluku o izboru kole i zanimanja.
- Mogu argumentovano da obrazloim svoju odluku.
- Moji roditelji/staratelji su saglasni sa mojom odlukom.
- Informisan/a sam o svemu to mi je potrebno da izaberem svoju buduu kolu i zanimanje.
- Imam viziju svoje budunosti i svog budueg zanimanja i karijere.
- Informisan/a sam o mogunostima za zaposlenje u izabranom zanimanju nakon kolovanja.
- Informisan/a sam od koga i gde mogu da se posavetujem kako bih se osnaio/la za samostalno
donoenje odluke o izboru kole i zanimanja.
- Poznajem sve zamke odluivanja i znam naine kako da ih prevazidjem.
6. Refleksija i zavrni komentar voditelja/ke
Faktori koji utiu na donoenje odluke i kljune take odluke o izboru zanimanja/kole.Zamke u
odluivanju i kako ih prevazii. Vanost pravljenja paralele izmeu sopstvenih sposobnosti i
zahteva zanimanja/kole.
ta treba izbegavat u odluivanju: Impulsivno donoenje odluke u sekundi, kada je analitiko
razmiljanje gotovo iskljueno (bacanje kocke, ili naglo presecanje situacije, bez
promiljanja); Fatalistiki neodluivanje": preputanje toku stvari i okolnostima na koje
naiemo; Imitirajui - kada se u procesu odluivanja oslanjamo na tue iskustvo i izbore;
Odlaganje odlaganje odluke ne vodi tome da kada ponestane vremena, u poslednjem
trenutku na brzinu donesemo odluku kojom esto nismo zadovoljni.
Potrebno je da nain odluivanja bude:
Logiki - razmatranjem svih argumenata koji govore za ili protiv mogue odluke. Razgovarajui
sa nekim - verbalizujemo svoje misli i u razmeni sa nekim ko nas poznaje. Testiranjem
moguih opcija - odluujemo se za jednu opciju koju smo prethodno testirali u praksi.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi, frontalni rad.
Moderacijski materijal: Lista: impulsi Krug odluke; Piramida od vre hartije za svakog/u
uenika/cu, papir u boji.Radni materijal iz Portfolija: Radni list: Upitnik Trai se tvoje miljenje.
radionica 29
Radionica 30: PROVERA ODLUKE I SAVETODAVNI RAD SAV
Ciljevi:
- razvijanje kompetencije reavanja problema i vetine saradnje kroz prepoznavanje potrebe za
savetodavnim radom;
- upoznavanje sa tokom savetodavanog rada i isprobavanje procesa savetovanja uenika u
profesionalnoj orijentaciji.
Metode: krug procene, rad po stanicama.
Sekvence obuke
1. Postavljanje u krug procene: koliko sam siguran/a u svoju odluku o buduoj koli/zanimanju.
Uenici zauzimaju mesto u krugu procene. U centru kruga je voditelj/ka. Udaljenost od centra
oznaava procenu sigurnosti u odluci: blie centru je vea sigurnost, udaljenost je manja.
Obrazlae svoju procenu ko eli.
2. Postavljanje postera sa ispisanim karakteristinim sluajevima kada je mladoj osobi
potrebno savetovanje
Na zidovima su zalepljeni posteri situacije kada odluivanje trai podrku i savetodavni rad.
Uenici etaju po prostoru, zaustavljaju se kod svakog postera, paljivo itaju i zapisuju reenice
koje se iz teksta odnose na njih. Ako se ne pronadju u ponudi opisa, mogu da dodaju kao poster
potpuno novu situaciju.
3. Podela na grupe i priprema za prezentaciju rada po stanicama- posterima
Razmena informacija o tome ko je napisao koje reenice i formiranje grupa sa istim reenicama.

68

4. Otkrivanje i refleksija: na posterima su mlade osobe kojima je potrebno savetovanje za

profesionalnu orijentaciju, zato to su u situaciji:
totalne neodlunosti;
neodlunost u okviru tri kole i zanimanja;
nesklada izmeu elje i zdravstvenog stanja uenika/ce;
nesklada izmeu elje i ostalih osobina linosti;
nesklada izmeu elje i socijalno-ekonomskih uslova;
pritiska roditelja.
Voditelj/ka predlae korienje razliitih modaliteta podrke pre odlaska na savetodavni rad:
empatija- prepoznavanje oseanja i potreba; podseanje na ve preen put profesionalnog
orijentisanja; analiza kljunih taaka svakog koraka profesionalnog orijentisanja; pregled
sopstvenog portfolija u cilju sagledavanja faktora odluivanja; suoavanje sa zamkama u
odluivanju i njihovo prevazilaenje.
5. Mini predavanje voditelja/ke kao upuivanje u savetodavni rad
Savetnici za profesionalnu orijentaciju pomau mladima da donesu najbolju odluku o svojoj buduoj koli
i zanimanju; steknu uvide u svoje sposobnosti, interesovanja i osobine linosti kako bi doneli realne odluke u
vezi svog daljeg kolovanja, zanimanja i karijere. Smisao savetodavnog rada je podrka uenicima da
poveaju anse da se izborom kole i zanimanja pronadju kao kompetene osobe zadovoljne poslom koji e
obavljati. Koriste intervjue, savetodavne razgovore i testove, upoznavanje sa situacijom na tritu rada i
primenjuju razliite programe. Mogu da rade individualno ili sa manjim grupama. Sutinski deo posla
savetnika/ce je davanje podrke da je uenik/ca aktivan uesnik/ca svojih izbora i odluke; pomae
prikupljanje, objedinjavanje i vrednovanje podataka iz Portfolija i osnauje za dalji redosled koraka koji
dovode do eljene kole i zanimanja, posebno kada je osoba neodluna ili ima neke druge probleme. Rade
u Nacionalnoj slubi za zapoljavanje i razgovor se zakazuje telefonom ili lino. U koli, savetovanje
obavljaju struni saranici: pedagozi i psiholozi.

6. Refleksija i zavrni komentar

Voditelj/ka osnauje uenike i uenice da sagledaju sopstveni put profesionalne orijentacije, da
prepoznaju kljune take u svakom od koraka kao faktoru donoenja odluke o buduoj koli i
zanimanju: da sagledaju svoje sposobnosti, vrednosti, talente, vrline, viziju budunosti; da
selektuju sve informacije o mrei kola i zanimanjima i svetu rada i tek onda da donesu za sebe
najbolju odluku.
Informisanje o kontaktu sa savetnikom/com za profesionalnu orijentaciju, kako e se pripremiti za
savetovanje: obavezan pregled svog portfolija, diploma i sertifikata i radni list iz Portfolija: O emu
bi trebalo da razgovara u okviru savetovanja.
Vreme: 45 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi, frontalni rad
Moderacijski materijal: Posteri sa ispisanim karakteristikama osobe kojoj je potreban
savetodavni rad.Radni materijal iz Portfolija: Radni list: O emu bi trebalo da razgovara u
okviru savetovanja.
Radionica 31: MOJI RODITELJI/STARATELJI MOJA PODRKA NA PUTU DO ODLUKE RAD SA RODITELJIMA/STARATELJIMA I UENICIMA
Ciljevi:
- upoznavanje sa razliitim stilovima vaspitanja;
- unapredjivanje razvojno podsticajnog stila u vaspitanju;
- unapreivanje komunikacijskih vetina;
- unapreivanje vetina davanja podrke linom razvoju deteta.
Metode: akvarijum, igranje uloga, klaster.
Sekvence obuke:
1. Nastavljanje reenice: ,,Izraavam potovanje/cenim kod svog tate/mame/...
Voditelj/ka zamoli uesnike da se mislima vrate u svoje detinjstvo i svoj roditeljski dom i odaberu
linost iz svog okruenja tada, koju najvie vole i cene; da razmisle ta je to to kod te osobe
najvie cene i nastave reenicu: Kod svog/svoje (tate, mame, bake, deke, ujaka, ujne...)
cenim najvie to to
2. Parovi dobrovoljci za igru uloga-instrukcija

69

Prijavljuje se dobrovoljno est osoba za igru uloga roditelj-dete u tri para. Zadatak za parove je
da odglume situaciju u kojoj dete saoptava roditelju koju srednju kolu eli da upie. Dodatna
instrukcija: za prvi par: roditelj ima autoritarni stil vaspitanja (njegove karakteristine reenice su:
Radie ono to ja kaem, zato to ja tako kaem!, Dok si kod mene na belom hlebu, ima da
igra kako ja sviram!, E, to nee moi kako ti hoe, ton je otar, naredbodavni); za drugi par:
roditelj je les-fer stil vaspitanja (stav roditelja je da mu je glava u pesku, ne primeuje i ne
uestvuje u onom to se deava; dete diktira pravila; karakteristine reenice les-fer roditelja su:
Pa ne znam, Radi kako hoe) i za trei par: roditelj ima podsticajno-razvojni stil vaspitanja.
Karakteristine reenice su one kojima se trudi da prepozna potrebe svog deteta, da prui
podrku u razmiljanju (injenju izbora) svog deteta, da ne namee sopstvena reenja, ve da
razume zato njegovo dete bira ba tu kolu i zanimanje. Tako bi njegove reenice bile: eli da
bude siguran/a da je to ono to ti upravo eli, Da li ti je potrebna ikakva pomo pri izboru?,
ta je to to ja mogu da uinim sada da bi se ti oseao/la sigurno u vezi sa svojom odlukom?
Scenario za igru uloga: dete zapoinje dijalog tako to saoptava svoju odluku u vezi sa upisom u
srednju kolu, saeka da odrasla osoba odgovori u zadatom stilu, a zatim odgovara spontano na
te poruke kako bi se situacija i atmosfera odvijale to prirodnije.
3. Najee poruke od odraslih u parovima
Ostali imaju zadatak da naprave listu reenica-poruka koje im najee upuuju odrasli i da ih
razvrstaju na prijatne i neprijatne poruke.
4.Igra uloga -akvarijum
Posmatrai formiraju krug, u sredinu postavljaju dve stolice za glumce. Posmatrai belee
karakteristine reenice odrase osobe i deteta u dijalogu; prate njihove reakcije i procenjuju ishod
razgovora. Parovi se smenjuju u igranju uloga.
5. Analiza igre uloga
Parovi glumci razmenjuju kako se oseaju i da li su zadovoljni kako su se uklopili u ulogu.
Posmatrai itaju sa liste za parove, po redu kako su glumili. Voditelj/ka usmerava diskusiju kako
bi se videla jasna razlika u stilovima vaspitanja u odnosu na izgradnju samopotovanja i
samopuzdanja deteta.
7. Refleksija i rezime
Znaaj komunikacijskih kompetencija; osvetljavanje stilova vaspitanja koji u stvarnom ivotu nisu
ba tako isti, ali su preteni u neijem ponaanju; vanost osnaivanja dece da razumeju
stilove vaspitanja odraslih, kako bi svoje samopotovanje izgradili u svim uslovima. Voditelj/ka se
poziva na analizu u vezi sa ishodom razgovora svakog para u igranju uloga i podvlai znaaj
jezika razumevanja meu njima; upuuje na vanost prepoznavanja potreba i oseanja
sagovornika, znaaj podrke detetu pri donoenju izbora za bilo koju oblast ivota.
Vreme: 90 minuta.
Socijalna forma: rad u grupi, rad u paru; frontalni rad
Moderacijski materijal: Poruke koje najee upuuju odrasli; Karakteristine reenice odraslih
osoba vezane za vaspitni stil.

70

7.4. Moderacijski materijali i radni listovi za VIII razred

Radionica 1: PREDSTAVLJANJE PROGRAMA I PORTFOLIJA ZA 8. RAZRED
Radni list: Kompetencije potrebne za radni ivot koje je definisala Finska (autorka Helja
Hatonen, Finska)

Radni list: Kljune kompetencije za zanimanja i radni ivot

Vetine
potrebne
za
RADNI
IVOT

Naziv
1. UENJE
UENJA
2. ZNATI KAKO,
ZNANJE I UMEE
(know-how)
3. VETINE
REZONOVANJA I
DONOENJA
ODLUKA

4. VETINE
KOMUNIKACIJE I
POZNAVANJE
STRANIH JEZIKA
5. UENJE I
PODUAVANJE U
TIMU
6. KREATIVNO
MILJENJE I
REAVANJE
PROBLEMA
7. VODSTVO I
ORIJENTACIJA KA
BUDUNOSTI
8. SPOSOBNOST
SAMOVODJENJA I

Opis
1. Zaposlena osoba ume da uestalo razvija
nove vetine i da ih upotrebljava u svom
poslu
2. Zaposlena osoba je u stanju da trai,
koristi i prilagodjava informacije i koristi ICT
u svom radu
3. Zaposlena osoba je u stanju da prati
stvari i dogadjaje iz razliitih perspektiva i
procenjuje razliita pitanja koji su povezani
sa njima
3. Zaposlena osoba je u stanju da donosi
odluke zasnovane na trenutno dostupnim
informacijama
4. Zaposlena osoba je u stanju da slua,
komunicira i deluje zajedno sa razliitim
ljudima i u razliitim situacijama
4. Zaposlena osoba vlada barem jednim
stranim jezikom toliko dobro da moe da
radi koristei ga
5. Zaposlena osoba je sposobna da podeli
informaciju i vodi kolege u timu tako da ceo
tim dosegne vii nivo znanja nego to bi
pojedinac sam mogao da dosegne
6. Zaposlena osoba je sposobna da definie
problem i nadje vezu izmedju izabranih
solucija i posledica
7. Zaposlena osoba ima viziju posla i svoje
uloge u poslu ili posao ili ulogu svog
odeljenja tako da odgovara misiji i ciljevima
organizacije
8. Zaposlena osoba je sposobna da
kontrolie sopstvenu karijeru, da ima viziju

71

Aktivnosti

SAMORAZVOJA

sopstvenog rada i da se koncentrie na

realizaciju te vizije
8. Zaposlena osoba prepoznaje znanje i
vetine potrebne u sopstvenom radu i
sposobna je da ih dosegne
kompetencije potrebne za radni ivot koje je definisala Evropska Unija (autorka Helja Hatonen, Finska)
ta su kompetencije?

Kompetencije su funkcionalno integrisana znanja i vetine neophodna da bi se reio odreeni1

1
problem, kao i sposobnost za uspeno i odgovorno (stavovi, vrednosti) reavanje problema.

One ukljuuju korienje: razliitih kognitivnih i praktinih vetina; metakognicije (miljenje o

miljenju); kreativnih sposobnosti; stavova i motivacije.
Primer: Kompetencija za delotvornu, uspenu komunikaciju

Znanje: o jeziku/cima, o ICT, o temama o kojima se komunicira, o kulturnom i drutvenom1

okruenju i kontekstu....

Vetine: upotreba jezika, korienje ICT, izraavanje svojih misli i stavova, sluanje drugih..

Vrednosti: uvaavanje drugih ljudi i drugaijih kultura, mira, ljudskih prava, demokratije...

Stavovi: utivost i pristojnost, biti aktivan, izraavati interesovanje prema drugima i prema temama1
komunikacije....

Sposobnost da se koriste svi navedeni elementi u razliitim kontekstima: kod kue, na

radnom mestu, na meunarodnim skupovima itd
1
Od resursa projekta Profesionalna orijentacija u Srbiji do kljunih kompetencija

PO je mnogo vie od jedne kompetencije, u stvari se bazira na razvoju svih kljunih

kompetencija

Uenik kroz razvoj kljunih kompetencija osveuje i samostalno donosi odluku o izboru daljeg
obrazovanja i zaposlenja
1

Taj izbor je u skladu sa vizijom gde i kako bi najuspenije mogao da razvija i upotrebi svoje
potencijale i kompetencije

Svi poslovi zahtevaju vie od jedne kljune kompetencije

1

Radionica 2: GRAFIKON INTERESOVANJA

Moderacijski materijal: Kartice sa interesovanjima:

Runo pravljenje manjih predmeta: pokloni, male tehnike sprave (avioni, brodovi, radio ureaji,
1
elektrini ureaji), nakit, delovi nametaja, komadi odee...
Pomaganje u domainstvu: paziti na decu, kuvati, postavljati sto, spremati, istiti, prati sudove,
peglati, rukovati ureajima i aparatima, upravljati novcem
Briga o ivotinjama i rad sa biljkama : psi, make, kunii, morske ribe, hrak, ptice, kornjae ...
negovati biljke u saksijama, saditi biljke, ureivati bate, travnjake...
1
Sakupljanje: potanskih marki, razglednica, fotografija, mapa, CDa, umetnikih reprodukcija,
knjiga, crtea, novia, minerala, leptira, fosila...
Sport: plivanje i drugi sportovi na vodi, peaenje, vonja bicikla, atletika, kampovanje, jahanje,
planinarenje, gimnastika, tenis, klizanje, skijanje, vonja rolera, boks, streljatvo, borilake1
vetine, fudbal, koarka, odbojka, rukomet...
itanje, gledanje TVa, DVD, sluanje radija: novine, asopisi, knjige...o politici, automobilima,
ekonomiji, putovanjima, avanturama, ljubavnim priama, geografiji, istoriji, sportu, nauci,
umetnosti, muzici, modi, zabavi, reklame...
Grupe mladih, udruenja, zajednice : klubovi, zajednike akcije u gradu, rok bendovi, plesne1
grupe...
Istraivaki rad: mali, bezbedni, fiziki i hemijski eksperimenti u kui ili prirodi, sakupjanje
podataka, praenje neke pojave i zapisivanje...
Oblikovanje: crtanje, slikanje, modeliranje, fotografisanje, snimanje, smiljanje pria, sviranje,
pevanje, pozorine igre, ples...
Rad na raunaru: Izrada domaih zadataka na raunaru, pretraivanje interneta kao uenje,
pravljenje tabela, grafikona, prezentacija...
Rad sa alatom: eki, builica, lemilica, merni instrumenti..
Radni list: Za ta sam zainteresovan/a - rangiranje

72

2
2

3
3

4
4

5
5

Pogledaj listu aktivnosti, razmisli o njima i dopii u prazna polja kojim se aktivnostima ti
bavi u slobodnom vremenu. Zatim, ocenom od 1 do 5 oceni stepen svog zadovoljstva kada se
bavi navedenim aktivnostima (najmanje zadovoljstvo-1; najvee zadovoljstvo-5) i stavi znak X
da obelei svoj rang.
RANG ZADOVOLJSTVA
BAVLJENJA OVOM
TA VOLIM DA RADIM U SLOBODNO VREME
AKTIVNOU
1
2
3
4
5
1. Runo pravim i oblikujem manje predmete
2. Neobavezno se druim sa vrnjacima
3. Pomaem roditeljima u kunim poslovima
4. Sakupljam:
5. Bavim se sportom:
6. itam, gledam TV, DVD, sluam radio
7. Radim u prirodi i sa biljkama
8. Grupe mladih, udruenja, zajednice, sekcije
9. Radim na raunaru:
10. Istraujem i ispitujem:
11. Radim sa alatom:
12.
13.

Radni list: Grafikon interesovanja

Ubelei stepen zadovoljstva za odreene aktivnosti kojima se bavi u slobodno vreme.
Poslui se podacima iz prethodne tabele. Zatim spoj take na horizontalnoj i vertikalnoj osi i tako
napravi svoj grafikon i upii svoje eljeno zanimanje.
Tvoje budue
zanimanje:
________________

stepen
zadovoljstva

aktivnost kojom se bavi

Radionica 4: SAMOSPOZNAJA - TO SAM JA

Radni list: Autobiografija kroz interesovanja, vrednosti, sposobnosti i eljeno zanimanje

73

Tvoj zadatak je da otkrije i predstavi sebe. Napii: interesovanja, vrednosti, sposobnosti i

talente, tvoje eljeno zanimanje i na osnovu toga svoj CV (profesionalna biografija) kao deo tvoje
prijave na konkurs.
.
Moja interesovanja:
Moje vrednosti:
Moje sposobnosti i talenti:
Moje eljeno zanimanje:
Zamisli da ima vie godina, ve zavreno naredno kolovanje i ugleda konkurs za tvoje eljeno
zanimanje.
KONKURS
Preduzeu _____________________ hitno je potreban/a ______________________ .
(izmisli naziv)
(napii zanimanje)
Rad na odreeno vreme do 6 meseci i moguost zasnivanja stalnog radnog odnosa.
Svoju profesionalnu biografiju (CV) priloiti uz ovaj Konkurs.
Opti podaci:
Ime i prezime:
Datum roenja:
Adresa:
Telefon:
E-mail:
Motivacija za prijavljivanje:

Tok kolovanja (osnovna, srednja, fakultet):

Sposobnosti i talenti kojima izlazim u susret zahtevima zanimanja i konkursa:

Digitalna kompetencija (rad na raunaru):

Iskustvo u timskom radu:
Iskustvo u ovoj oblasti:
Interesovanja u slobodnom vremenu:
Datum, mesto:
____________________________

Potpis:
_______________________

Radionica 5: KAKAV/KAKVA SAM NA PRVI POGLED

Radni list: Saveti za uspean javni nastup

74

KAV /KAKVA

Priprema pred nastup:

Pokuajte da saznate to je vie detalja mogue unapred;
Informiite se o publici - ko su i ta ih zanima? Koliko e ih biti prisustno?
Pripremite unapred ta elite da kaete/ Identifikujte 3-5 kljunih poruka koje elite da vaa
publika razume, nauite ih dobro i budite spremni da ih ponovite tokom govora;
Pripremite se vebajui / Vebajte pred kamerom, ogledalom, prijateljima....
Naspavajte se vee pred prezentacije / uvajte glas / Stignite na vreme;
Pogledajte se u ogledalo pre nego to uete u prostoriju/ Izgledajte profesionalno i uredno;
Ponaajte se onako kako elite da se vaa publika ponaa;
Govorite sporije o najbitnijim stvarima;
Obratite panju na Ummm, aaaaaaaa, zna, razume i sl.
Odreeni stepen nervoze je ok, on vam daje energiju/Nervoza se iskorenjuje samo vebom;
Diite duboko/ Budite staloeni;
Usmerite panju ka prijateljskom licu.
Nastup- neverbalna komunikacija
Dranje: Stanite sa nogama u irini ramena, tako delujete oputeno i sigurno;
Animirajte / Izrazi lica su odlini, samo da ih nema previe;
Umereno kretanje je ok/ Ne pravite neobine pokrete/ Umereno gestikuliranje rukama je u
redu.
Sadraj same prezentacije
Ponite sa neim to e privui panju/ Pitanje je uvek dobar nain da se pone;
Budite ubedljivi / Verujte u to o emu priate/ Budite samouvereni;
Poznajte svoj materijal- ne priajte o stvarima o kojima ne znate dovoljno;
Ponovite klune poruke vie puta/ Priajte tako da svaka osoba moe da vas razume;
Budite objektivni / Drite se injenica; Ne koristite argon.

Radionica 9: OBRAZOVNI PROFILI U SREDNJIM KOLAMA

Radni list: Liste obrazovnih profila za medicinsku, ekonomsku, mainsku, elektrotehniku
i kolu za negu lepote
elektrozavariva-ica17, metalobrusa-ica, bravar-ka, mainbravar-ka, limar-ka, mehaniar-ka inskih vozila,
automehaniar-ka, alatniar-ka, mehaniar-ka precizne i mernoregulacione tehnike,
mehaniar-ka termoenergetskih postrojenja, mehaniar-ka oruar-ka, valjaoniar-ka, carinski-a tehniar-ka,
komercijalista-kinja,
vazduhoplovni-a tehniar-ka, topioniar-ka obojenih metala, tehniar-ka NU maina, mehaniar-ka privredne
mehanizacije, miner-ka, brodomehaniar-ka, otra-ica alata, mainski-a tehniar-ka,
elektrotehniar-ka procesnog upravljanja, elektroenergetiar-ka za liftove i pokretne stepenice, geoloki-a
tehniar-ka za istraivanja,
izraiva-ica hemijskih proizvoda, moler-ka, mainski-a tehniar-ka za kompjutersko konstruisanje, izolaterka asfalter-ka, pogonski-ka tehniar-ka mainske obrade,
poslovni-a administrator-ka, birotehniar-ka, vatrogasac-kinja, daktilograf-kinja, birografiar-ka, firmopisacica, ekonomski-a tehniar-ka, procenitelj-ka tete u osiguranju, komercijalista-kinja, oficir-ka palube,
bankarski-a slubenik-ca, finansijski-a tehniar-ka, teniar-ka obezbeenja, transportni-a komercijalistakinja,
17

U cilju promovisanja rodne ravnopravnosti i jednakih mogunosti prilikom izbora zanimanja za mukarce i
za ene, sva zanimanja data su u i u mukom i u enskom gramatikom rodu, u skladu sa preporukama iz
zbornika Predlog uputstva za upotrebu rodno osetljivog jezika u sferi javne komunikacije, Savi, anak,
Mitro i tasni (2009).

75

medicinska sestra tehniar, bolniar-ka, crevar-ka, medicinska sestra vaspita-ica, zatitar-ka bilja,
farmaceutski-a tehniar-ka, kozmetiki-a tehniar-ka, armira-ica betonirac, veterinarski-a tehniar-ka,
manikir-ka i pedikir-ka, kreator-ka enskih frizura,
fizioterapeutski-a tehniar-ka, sanitarno ekoloki-a tehniar-ka, pedijatarska sestra tehniarzootehniar-ka,
stomatoloka sestra tehniar-ka, zubni-a tehniar-ka, maser-ka,
elektroinstalater-ka, izraiva-ica kablova, elektromontaer-ka mrea i postrojenja, crta-ica retuer-ka
specijalista-kinja, birografiar-ka, monter-ka TT mrea, elektromehaniar-ka za maine i opremu,
elektrotehniar-ka telekomunikacija,
elektrotehmiar-ka raunara, elektroniar-ka elektronike, autoelektriar-ka, elektrotehniatr-ka energetike,
elektrotehniar-ka multimedija, zlatar-ka, fotograf-kinja, elektrotehniar-ka automatike, avioelektriar-ka,
tehniar-ka za biotehnologiju, laboratorijski-a tehniar-ka, muki-a frizer-ka, scenski-a masker-ka i vlasuljarka, frizerski-a manipulant-kinja, pravni-a tehniar-ka, kadrovski-a operater-ka,
finansijski-a administator-ka,enski-a frizer-ka, kozmetiar-ka, kreator-ka mukih frizura.

Radionica 11:
ZAHTEVI
KONTRAINDIKACIJE

ZANIMANJA

ODGOVARAJUE

SPOSOBNOSTI

Radni list: Oblasti rada, zahtevi za zanimanja i kontraindikacije.

Imaj i ti pregled veze koja postoji izmeu podruja rada, specifinih zahteva za zanimanja,
podruja zapoljavanja i kontraindikacija za zanimanja. Podvuci one specifine zahteve za koje
procenjuje da ih ispunjava u potpunosti, a crvenom bojom podvuci one zahteve na kojima jo
treba da poradi kako bi ih ispunio/la u potpunosti.

umarstvo
proizvodnja
i i prerada
Poljoprivreda,
obrada drveta
hrane

PODRUJE
RADA

PODRUJA
ZAPOLJAVANJA

KONTRAINDIKACIJE

Dobre psihomotorne sposobnosti,

snalaenje u prostoru, mehanike
sposobnosti, snana i otporna
telesna konstitucija, razvijena ula:
vida, ukusa, mirisa, sluha, dobar
pluni kapacitet; fizika izdrljivost i
spretnost ruku i prstiju, odsustvo
alergijskih reakcija na alergene
iz prirode.

Poljoprivredna dobra,
veterinarske stanice, instituti za
selekciju, industrija duvana,
prerada i
proizvodnja mesa i ribe,
pekarska industrija, proizvodnja
smrznute hrane, pia, prerada
voa i povra, prerada itarica.

Oboljenja plua i astma,

alergija na polen, dlaku ili
hemikalije, mane vida,
oboljenja i deformiteti kime i
udova, ekcemi.

Dobra orijentacija u prostoru,

shvatanje prostornih odnosa,
razvijena sposobnost pamenja
vizuelnih detalja, tani i precizni
pokreti i spretnost prstiju, dobre
mehanike i numerike sposobnosti,
razvijena ula: vida, sluha, mirisa.

Organizacije za gazdovanje
umama i javnim parkovima,
proizvoai sadnica i
reznica, drvopreraivaka
i industrija nametaja,
projektantske organizacije,
graevinarstvo, zanatske
radionice.

Deformiteti kime i udova,

ograniena pokretljivost tela i
udova, alergije na: polen,
prainu i hemikalije, tea
oteenja vida (otrine,
razlikovanje boja, dubinsko
vienje), ravni tabani.

SPECIFINI ZAHTEVI

76

Geologija, rudarstvo i metalurgija

Mainstvo i obrada metala

Elektrotehnika
Hemija, nemetali i grafiarstvo

Dobro shvatanje mehanikih

odnosa, razvijena sposobnost
prostornog predstavljanja,
pamenje vizuelnih detalja,
razlikovanje boja, razvijena
spretnost i koordinacija pokreta
ruku, postojana panja, snana i
otporna konstitucija, sposobnost za
rad u dubini, zdravi i otporni disajni
organi, krvni sudovi i srce, razvijena
sva ula, istraivaka radoznalost,
opreznost, preciznost, smirenost,
otpornost na stres, disciplinovanost,
timski rad.

Rudarstvo, graevinarstvo,
geoloke slube, laboratorije,
instituti za ispitivanje mehanike
tla, livarstvo, metalska
industrija, valjaonice
elika i obojenih metala, fabrike
kablova, cevi i
profila itd.

Astma, bronshitis i plune

bolesti, niska telesna
otpornost, oboljenja i
deformiteti kime i udova,
ograniena pokretljivost,
oteenja vida i sluha,
alergije na prainu i ekcemi,
reumatska oboljenja,
oboljenja srca i krvnih
sudova, eerna bolest

Dobro razvijena sposobnost

shvatanja mehanikih odnosa i
primena fizikih principa, dobre
numerike i sposobnosti prostornog
predstavljanja, pamenje vizuelnih
detalja, koordinacija pokreta, precizni
i brzi pokreti ruku, dobro razvijena
postojanost i brza smena panje,
snalaenje sa brojevima, dobro
opte zdravstveno stanje, otporna i
snana telesna konstitucija, razvijen
dubinski vid i otrina vienja i
razlikovanja boja.
Dobro razvijene sposobnosti
shvatanja fizikih principa i rada
maina i ureaja, dobre numerike
sposobnosti, razvijeno shvatanje
prostornih i mehanikih odnosa,
pamenje vizuelnih detalja,
sposobnost tehnikog i analitikog
reavanja problema, snalaenja u
novim situacijama, razvijena
spretnost ruku i prstiju, razvijena
postojanost i brza smena panje,
razlikovanje
boja, razvijen dubinski vid, otrina
vienja i razlikovanja boja,
sposobnost za rad na visini i dubini,
udovi i kimeni stub bez deformiteta i
ogranienja pokreta, preciznost,
savesnost i odgovornost.
Razvijene sposobnosti shvatanja
prostornih i mehanikih odnosa,
dobra koordinacija ruku, i precizni
pokreti prstiju, pamenje vizuelnih
detalja, numerike sposobnosti,
apstraktno miljenje, smisao za
oblikovanje, analitike sposobnosti,
dobra panja i koncentracija kao i
istraivaka radoznalost, preciznost,
pedantnost, promiljenost,
kreativnost, samodisciplina,
ambicioznost,, samostalnost u radu,
dobra i otporna konstitucija,
razvijeno ulo vida, sluha i dodira,
dobar kapacitet plua i kimeni stub
bez ogranienja.

Sve industrijske grane:

mainska, metalopreraivaka,
elektrogradnja, brodogradnja,
graevinarstvo, naftna,
saobraajna, prehrambena,
tekstilna i grafika industrija,
rudarstvo, metalurgija,
automobilska industrija,
zanatske radionice..

Deformiteti kime i udova,

ograniena pokretljivost,
reumatska oboljenja, ekcemi,
alergije na prainu i
hemikalije, oboljenja srca i
krvnih sudova, oteenja
sluha.

Elektroprivreda i proizvodnja
opreme, proizvoai liftova,
industrija provodnika, merne
i regulacione tehnike,
automatike,
telekomunikacija, radio i TV
ureaja, automobilska
industrija, servisi elekronskih
ureaja, zanatske radionice.

Smanjena otrina vida,

nedostatak dubinskog
vienja, nerazlikovanje boja,
nesposobnost za rad na
visini i dubini, ograniena
pokretljivost tela i udova,
preterano znojenje ruku,
oboljenja srca i krvnih
sudova.

Hemijska industrija
nemetala, petrohemijska
industrija i prerada kauuka,
proizvodnja eksploziva,
industrija graevinskog
materijala, farmaceutska
grafika industrija,
proizvodnja papira.

Oboljenja kime, oteenja

vida, astma, smanjen
kapacitet plua (za pojedina
zanimanja), alegrija na
hemikalije i prainu, ekcemi i
jako znojenje ruku.

77

Tekstilstvo i koarstvo
Geodezija i
graevinarstvo
Saobraaj
Trgovina, ugostiteljstvo i turizam
Ekonomija, pravo i
administracija

Sposobnost shvatanja mehanikih

principa i prostornih odnosa,
sposobnost oblikovanja i numeriko
pamenje, izrazita spretnost i brzina
pokreta ruku i prstiju, dobra opta
fizika kondicija, kimeni stub bez
deformiteta, razvijene funkcije vida i
ula dodira; zavisno od zanata,
potrebne su razliite druge
sposobnosti. Tako je za krojenje ili
oblikovanje vano i shvatanje
odnosa u ravni i prostoru.

Tekstilna i industrija
odevnih predmeta, prerada
koe, proizvodnja kone
odee i kone galanterije,
industrija obue, zanatske
usluge u izradi obue,
odee, rukavica, kone
galanterije, odevnih
predmeta od koe i krzna.

Ekcemi i preterano znojenje

ruku, alergije na: prainu,
vlakna, hemikalije i dlaku,
asma i hronini bronhitis,
ozbiljnije oteenje funkcije
vida, oboljenja krvnih sudova
i deformiteti udova (aka).

Razvijene sposobnosti za prostorno

predstavljanje i pamenje vizuelnih
detalja, dobre numerike sporobnosti
dobra koordinacija pokreta i aka,
snana i otporna konstitucija,
sposobnost za rad na visini i dubini,
razvijene funkcije ula vida (otrina,
dubina i razlikovanje boja), sluha i
ravnotee, spretnost ruku i prstiju,
kreativnost.
Emocionalna stabilnost, izraene
psihomotorne sposobnosti i brze
reakcije na signale, lakoa shvatanja
i primene mehanikih principa i
snalaenje u prostoru, numerike
sposobnosti snana i izdrljiva
telesna konstitucija, razvijena ula
(posebno vida) i sluha, normalno
funkcionisanje nervnog sistema,
promiljenost, dobra usklaenost
ruku i oiju, preciznost, odgovornost,
organizovanost.
Dobre numerike sposobnosti,
emocionalna stabilnost,
komunikativnost, ljubaznost u
ophoenju, estetska osetljivost,
dobre verbalne sposobnosti,
numeriko pamenje, pamenje
likova i rei, otporna telesna
konstitucija, dobro razvijena sva
ula, dobra koordinacija pokreta.
Radi se esto u zatvorenom
prostoru. Neki poslovi
podrazumevaju odlazak na teren,
terensku prodaju, voenje turista na
putovanja... Prodavci preteno stoje i
u pokretu su, a povremeno prenose i
tee terete.
Dobre nuumerike i verbalne
sposobnosti, razvijena panja i
memorisanje brojeva, podataka i
naglaene osobine linosti: tanost,
urednost, istrajnost, marljivost,
komunikativnost, tolerancija,
ljubaznost, strpljenje, razvijena
koordinacija pokreta ruku i prstiju;
razvijena ula vida i sluha,
neoteen kimeni stub, otpornost
na rad pod vremenskim
pritiskom, urednost, organizovanost,
temeljnost, ljubaznost.

Graevinska operativa i
proizvodnja elemenata,
projektantske organizacije i
zavodi za rekonstrukciju
i sanaciju graevinskih
objekata, slube katastra,
geodezije i komasacije.

Nesposobnost za rad na
visini i dubini, oteenje vida
i sluha, alergije na
prainu, ekcemi, reumatska i
oboljenja srca i krvnih
sudova, deformiteti kime
i ogranienost pokretljivosti,
eerna bolest i bronhitis.

Organizacije i preduzea
iz oblasti PTT saobraaja,
vazduhoplovstva, vodenog
saobraaja, drumskog i
unutranjeg transporta,
eleznice, skladinih
organizacija, graevinske
opreme.

Loa koordinacija pokreta,

usporene reaktivne
sposobnosti, oteenja vida,
loa prostorna orijentacija,
bolesti srca i krvnih sudova,
eerna bolest, reumatska
oboljenja i deformiteti kime

Trgovinska preduzea
(unutranja trgovina,
trgovina
na veliko i malo), turistika
organizacija, hoteli,
restorani, kafii.

Oteene funkcije ula

(posebno sluh i vid), govorne
mane, deformiteti
udova i kime, oteana
pokretljivost, alergije i
ekcemi, bakterijske infekcije,
oboljenja plua, srca i krvnih
sudova.

Trgovinska preduzea,
(izvoz i uvoz, na veliko i
malo), banke, finansijske
slube, kadrovske, slube
optih poslova, arhive,
daktilobiroi,slube
optina, sudova, javne
bezbednosti.

Oteenja vida i sluha (bez

mogunosti korekcije),
ogranienja pokretljivosti
ruku.

78

Hidrometeorologija

Kultura, umetnost i javno

informisanje
Zdravstvo, farmacija i
socijalna zatita
Line usluge
Odbrana, bezbednost
i zatita

Dobre numerike i sposobnosti

prostornog predstavljanja, shvatanja
i primene fizikih principa, dobra
memorija za numerike podatke i
vizuelne podatke, strpljenje i
istrajnost u radu, snana i otporna
telesna konstitucia, razvijeno ulo
vida, dobra koordinacija pokreta,
istraivaka radoznalost, opreznost,
preciznost, sposobni za timski rad.
Natproseno razvijene verbalne i
intelektualne sposobnosti, dobro
razvijene funkcije panje, smisao za
estetiku, komunikativnost, istrajnost,
tolerancija, obdarenost za:
oblikovanje, muziku, glumu,
razvijena koordinacija pokreta i
udova, dobro opte zdravstveno
stanje, razvijeno ulo vida i sluha,
matovitost, interesovanje za rad u
kulturi i medijima, naklonost
prema lepom, kreativnost,
radoznalost, samodisciplina,
samostalnost i samouverenost, lako
usmeno i pismeno izraavanje,
komunikativnost, dobra ravnotea i
usklaenost pokreta (balet, gluma).
Dobro razvijene funkcije panje,
memorije za vizuelne informacije,
emocionalna stabilnost (otpornost na
stres, dobro opte zdravstveno
stanje, telesna izdrljivost, razvijena
ula vida, sluha, mirisa i dodira,
dobra koordinacija pokreta ruku,
aka i prstiju; snalaenje s reima,
saoseajnost, spremnost da se prui
pomo, toplina, strpljenje, poverenje,
savesnost, staloenost).
Izrazito dobra koordinacija pokreta
ruku i prstiju i njihova preciznost,
stabilna struktura linosti i razvijene
osobine: komunikativnost,
ljubaznost, urednost, tolerancija,
istrajnost, dobro opte zdravstveno
stanje, otporna telesna konstitucija,
zdrav kimeni stub i udovi.
Dobra pokretljivost, fizika spretnost i
izdrljivost, spretnost ruku i prstiju,
razvijena ula vida i
sluha, shvatanje odnosa u ravni i
prostoru, snalaenje s reima,
snalaenje sa ljudima, hrabrost,
odlunost, pouzdanost, savesnost,
staloenost, strpljenje, prisebnost,
dinaminost.

Hidrometeroloke
organizacije, aerodromi,
vodoprivreda, umarstvo,
poljoprivreda, projektantske
organizacije, graevinska i
komunalna preduzea

Telesna oteenja, od uticaja

na pokretljivost tela
i udova, mane vida, sluha,
reumatska i oboljenja srca
i krvnih sudova

Novinske i izdavake kue,

arhivi, muzeji, pozorita,
radio i TV, dizajnerski biroi,
proizvodnja tekstila,
koe, obue, konfekcije robe
iroke potronje
nametaja, umetniki
ansambli.

Naruena funkcija ula

vida i sluha, neharmonina
razvijenost telesne grae i
ograniena pokretljivost,
govorne mane i nedostatak
muzikog sluha.

Bolnice, klinike,stacionari,
banje, stomatoloke klinike i
ordinacije, laboratorije i
apoteke, farmaceutska
industrija i instituti.

Tea oteenja vida,

(nerazlikovanje boja,
nemogunost korekcije vida)
oteenje sluha, smanjena
telesna pokretljivost i
pokretljivost ruku, oboljenja
kime, srca i krvnih sudova,
alergija na hemikalije i
ekcemi, sva hronina
oboljenja plua.

Mala privreda, servisi razne

usluge i slino.

Alergije na hemikalije i
ekcemi, kona i disajna
preosetljivost na hemikalije,
preterano znojenje dlanova,
bolesti i oteenja krvnih
sudova, ravni tabani,
oboljenja i oteenja kime
i ula vida i sluha.

Radi se u veoma razliitim

radnim uslovima od
kancelarija do rada na
otvorenom prostoru; u
smenama, deurstva nou,
vikendom i praznicima; ponekad
je rizian po zdravlje i ivot; neki
poslovi podrazumevaju stroge
uslove za noenje i korienje
oruja.

Astma, bronshitis i plune

bolesti, niska telesna otpornost,
oboljenja i deformiteti kime i
udova, ograniena pokretljivost,
oteenja vida(otrine,
razlikovanje boja, dubinsko
vienje) i sluha, alergije na
prainu i ekcemi, reumatska
oboljenja, oboljenja srca i krvnih
sudova, eerna bolest, ravni
tabani.

79

Zanati

Spretnost ruku i prstiju, zavisno od

zanata, potrebne
su razliite druge sposobnosti: za
krojenje ili oblikovanje: shvatanje
odnosa u ravni i prostoru, za
popravke maina i ureaja:
shvatanje naina rada
maina i ureaja i shvatanje odnosa
u ravni i prostoru i preciznost, za
umetnike zanate: matovitost,
naklonost prema lepom, kreativnost i
komunikativnost.

Zavisno od oblasti rada, neki se

zanati obavljaju u zatvorenim,
mirnim i dobro osvetljenim
prostorijama, a neki u bunim
radionicama. Koriste se razliiti
materijali (kamen, drvo, metal,
tkanine, koa, razni
prehrambeni sastojci itd.).
Takoe se koriste i posebni
alati.

Alergije na hemikalije i ekcemi,

kona i disajna preosetljivost na
hemikalije, preterano znojenje
dlanova, bolesti i oteenja
krvnih sudova, ravni tabani,
oboljenja i oteenja kime
i ula vida i sluha.

Radionica 12: SAZNAJEM SA INTERNETA KUDA POSLE OSNOVNE KOLE

Radni list: aspekti kole

Kako izgleda tvoja kola?

Koji je znak ili simbol tvoje

kole?

Koliko godina traje

kolovanje?

Da li ti je kola u blizini ili je

potrebno da koristi
prevoz?

Koje zahteve postavlja

kola za upis?

Kako je organizovan nain

kolskog ivota i rada?

Ima li poznate vrnjake u

koli?

Za koje zanimanje eli da

konkurie?

Koje je tvoje zvanje kad

zavri kolu?

Koji se predmeti izuavaju

u tvom zanimanju?

Da li je u koli
organizovano isprobavanje
prakse u tvom zanimanju?

Koje su tvoje dalje

mogunosti sa zavrenom
kolom?

Koje su tvoje mogunosti

za zaposlenje odmah
nakon kolovanja?

Koje su tvoje mogunosti

za napredovanje u karijeri?

Upii, ako eli, jo neki

aspekt koji je tebi vaan:

80

Radionica 13: PUTEVI OBRAZOVANJA I KARIJERE

Moderacijski materijal: Kartice sa opisom zanimanja;
Izvor: http://poslovi.infostud.com/info/opisi-zanimanja/
Opis posla: FRIZER/FRIZERKA
Zanimanje frizera je delatnost u podruju usluga usmerenih na negu kose i brade, te estetskom
ulepavanju oveka. Ovaj posao obuhvata: pranje, suenje, ianje, negu, estetsko oblikovanje
kose ena i mukaraca; privremeno i trajno oblikovanje kose; bojanje, beljenje i njansiranje kose;
brijanje i izbrijavanje brade; ureivanje brade i brkova; rad na filmu, TV i u pozoritu (izrada
frizura te priprema glumaca za nastup).
Opis posla: PEKAR/PEKARKA
Pekari su osobe koje mese i peku hleb i pecivo. Da bi ispekli hleb ili pecivo, pekari prvo
pripremaju smesu od koje mese testo. Smesa sadri prosejano brano, kvasac, so, vodu i ostale
sastojke. Od pripremljene smese pekarskim mikserom ili runo mese testo, a zatim ga oblikuju i
slau na limove za peenje. Prema vrsti i pecivosti testa, slau limove s hlebom i pecivom na
odreeno mesto u pe, nametaju temperaturu pei, a prema potrebi dodaju ili oduzimaju paru
prilikom peenja. Posebno paze na trajanje peenja. Kad su hleb ili pecivo ispeeni, vade ih iz
pei specijalnim pekarskim lopatama, a zatim ih stavljaju u korpe, u kojima ih na kolicima prevoze
do prodajnog prostora ili ih slau u kutije u kojima ih dostavljaju u prodavnicama.
Opis posla: KONOBAR/KONOBARICA
Konobari posluuju hranu i pie u ugostiteljskim objektima. Poto od gostiju prime narudbine,
prenose ih osoblju u kuhinji ili na anku i vode rauna o tome da goste to bre i kvalitetnije
ugoste. Ovo zanimanje ukljuuje i druge poslove vezane uz posluivanje gostiju: postavljanje
stolova i pospremanje nakon upotrebe, ispostavljanje rauna i naplata usluga. Nezavisno o tome
rade li u restoranima koji pripremaju jela po narudbi, u restoranima koji nude hranu pripremljenu
brzo ili u kafe barovima, oekuje se da su ljubazni, tani, brzi i komunikativni.
Opis posla: RADNIK/RADNICA U OBEZBEDJENJU
Radnici obezbeenja vode rauna o sigurnosti ljudi, imovine i objekata. Za ovaj posao se ne
moe rei da je miran i bezopasan. Radnici obezbeenja su esto naoruani kako bi spreili ili
zaustavili provalu, krau, oteenje imovine, kao i napad na osobu koja se titi. Ukoliko
obezbeuju poslovne prostore, stambene zgrade, skladita, gradilita i sl. vie puta u toku
radnog vremena ih obilaze. Oni osiguravaju i prenos imovine: novac, vrednosni papiri, poverljiva
pota i opasni tereti. Mogu i tititi osobe od telesnih povreda, ranjavanja, otmice ili tite pravo
osobe na privatnost. Na javnim skupovima, koncertima, sportskim dogaajima i u klubovima
odravaju red udaljavajui osobe koje ugroavaju sigurnost prisutnih, kontroliu unos predmeta
kojima se netko moe povrediti, po potrebi, zabranjuju pristup nepoeljnim osobama.

81

Radionica 14: PRIPREMA I SPROVODJENJE INTERVJUA ROVOENJE

Radni list: Izvetaj menadera/menaderke hotela na brodu/ kvalifikacioni okvir, opis
posla; model pitanja za intervjuisanje
Izvetaj menadera/ke hotela na brodu / kvalifikacioni okvir hotelskog/e menadera/ke
Svoj posao poinjem od ranog jutra mnogim brojkama: moraju da se provere statistike od
prethodnog dana iz svih oblasti broda (barovi, restorani, prodavnice, kazino).
Onda se bavim aktuelnim dnevnim planom i odlazim na jutarnju konferenciju. Tamo se sastajem
sa svojim efovima slubi iz oblasti hotela i razgovaram sa njima o glavnim dogaajima u
aktuelnom danu, kao i informacijama o VIP-osobama koje su trenutno na brodu. Sledi sastanak
sa nautiarima i kapetanicom broda. Tu je re o ruti broda, da li moe da se ue u sve luke, kako
je planirano.
Dalji tok radnog dana prolazi uz obavljanje prepiske, kontrolnim obilascima palube, linim
kontaktom sa gostima hotela i prikupljanjem komentara gostiju (predlozi, pohvala, kritika, itd.).
Prednosti mog zanimanja su ogromne mogunosti za napredovanje, kontakt sa mnogim ljudima i
visoka zarada. Osim toga, industrija odmora i razonode i dalje je privredna grana u ekspanziji,
koja je toga relativno bezbedna od kriza. Poseujem mnoge zanimljive zemlje. Saznajem dosta
toga o drugim kulturama i kada mi dnevni raspored dozvoli, pratim goste u obilasku znamenitosti.
Postoji i tamna strana mog zanimanja. Morate da budete svesni, da na brodu nemate ureeno
radno vreme, da morate stalno da budete dostupni i da ste esto vie meseci morate da budete
van kue, to gotovo onemoguava uredan porodini ivot.
Izvetaj menadera/ke hotela na brodu / Opis posla hotelskog/e menadera/ke
Moje zanimanje pred mene postavlja mnoge zahteve elju za uspostavljanjem kontakata,
jezika spretnost, organizaciona sposobnost, veliko opte znanje, poznavanje stranih jezika,
vidovi ophoenja, strpljenje, spretnost u pregovanju i sposobnost razmiljanja u kontekstima.
Sposobnost timskog rada i velika svest o odgovornosti neophodni su za uspeno obavljanje ovog
posla. Fiziki moram da budem u odlinoj kondiciji.
Odgovoran/a sam za oko 1000 zaposlenih i do 4000 gostiju.
Osim toga, u mojoj brani nikad nema ivota od stare slave: usavravanje u svim oblastima
(motivacija zaposlenih, line obuke, menadment kriznih situacija, itd.), neizostavne su, ako elite
da ostanete u vrhu. Lino sam poeo/la nakon trogodinje ugostiteljske kole kao
administrator/ka u hotelu, i na svom razvojnom putu nailazio/la sam stalno na nastavnike,
nadreene i kolege koji su prepoznali moje prednosti.
Mladima bih u vezi izbora zanimanja preporuujem da steknu to ire opte obrazovanje, te da
svoju odluku o zanimanju donesu u skladu sa sopstvenim oekivanjima, interesovanjima i dobrim
stranama.

Model pitanja za intervjuisanje

Kako glasi naziv zanimanja u kom trenutno radite? Da li je to zanimanje ono za koje ste se kolovali?
Kako ste doli do svog zanimanja? Da li je neko, ko, vrio uticaj na vas kod izbora zanimanja?

82

Kojim putem ste doli do svog zanimanja (kola...)? Koje poslove uglavnom obavljate?
Gde vi radite svoj posao? Kakvo vam je radno vreme?
ta su prednosti, tj.nedostaci vaeg zanimanja?
Kakve zahteve (intelektualne, fizikem socijalne sposobnosti) vam postavlja vae zanimanje?
Da li ste imali i neko zanimanje o kom ste matali?
Da li ste zadovljni svojim zanimanjem? Da li biste se ponovo odluili za isto zanimanje?
Da li u svom zanimanju stalno morate da se usavravate, tj. da uite dalje?
ta elite jo da postignete, tj.ta je Va cilj za narednih pet godina?
Kako biste savetovali mladu osobu oko izbora zanimanja?
Kako bi glasila analiza opisa zanimanja?

Radionica 16: KRITERIJUMI ZA IZBOR KOLE

Radni list: Kriterijumi za izbor kole - skala procene vanosti kriterijuma
Proceni koliko je za tebe vaan svaki od ponuenih kriterijuma za izbor tvoje budue srednje
kole. Rangiraj od 1 do 4 tako to je je 1 najmanja a 4 najvea vanost kriterijuma.
Kriterijum za kolu (naziv kole): _________________
Interesovanje
Sposobnosti
Mogunost kolovanja u blizini
Imid kole
Mogunosti zarade nakon kolovanja
Izgledi za karijeru
Izgeledi na tritu rada
Atmosfera u koli

Vrednovanje
1
1
1
1
1
1
1
1

2
2
2
2
2
2
2
2

3
3
3
3
3
3
3
3

4
4
4
4
4
4
4
4

Radionica 17: POTUJEMO RODNU RAVNOPRAVNOST PRI IZBORU ZANIMANJA

Radni list: Rodni stereotipi: Domainstvo ili karijera; Pitanja za linu refleksiju
Za enu je najbitnije da se uda, vodi domainstvo i vaspitava decu.
ene kuvaju bolje od mukaraca jer su za to talentovanije.
Deaci su zanatski spretniji od devojica.
Majka prve tri godine nakon roenja deteta treba da ostane kod kue.
Nije prihvatljivo da se mukarci bave kunim poslovima.
ena koja ima decu ne moe da se u dovoljnoj meri posveti poslu i bude uspena.
U porodicama gde oba roditelja rade, deca su uglavnom problematina.
Mukarci treba da zarauju vie kako bi izdravali porodicu.
Uspene poslovne ene su hladne i nepristupane.
Prirodno je da se mukarci manje posveuju deci, a vie poslu.
Deca zaposlenih ena jedu samo nezdravu kupljenu hranu.
Mukarci su po prirodi manje skloni brinom ponaanju od ena.
Pitanja za linu refleksiju
Da li si esto bio/bila u nedoumici koji stav da zauzme?

83

Kako si se oseao/la kada si morao/la da napravi izbor?

Da li si se esto drugaije opredeljivao/la od veine iz odeljenja?
Koje odluke uenika i uenica iz odeljenja nisi oekivao/la?
Da li su devojice i deaci esto drugaije glasali?
Da li si neke tvrdnje mogao/la da opovrgne na osnovu svog iskustva?
Da li bi drugaije glasao/la, da si imao/la vie vremena za razmiljanje?
Da li si promenio/la miljenje o nekoj od iznetih tvrdnji nakon diskusije?
Da li su uz diskusiju uspele da se prevazidju predrasude?
Da li je neophodno da se plenarno detaljnije diskutuje o nekim tvrdnjama?

Radionica 18: ISPITIVANJE STAVOVA/ RADNI UININAK I DOHODAK

Radni list: Radni uinak i dohodak (i pitanja za linu refleksiju iz prethodne radionice).
Kod izbora zanimanja na umu treba imati i novac.
Domaice treba da budu plaene za svoj rad.
Dobro obrazovanje nije presudno za platu.
Nastavnici i nastavnice su isuvie/premalo plaeni.
Fakultetski obrazovani ljudi treba da imaju vie zarade..
Menaderi/ke previe zarauju.
Ko eli da radi, nai e posao.
Ako mogu dobro da zaradim, radiu bilo koji posao.
Nezaposleni ne ele da rade.
Nezaposleni treba da dobiju dovoljno novca za svoj ivot i ivot svoje porodice.
Ljudi koji rade teke fizike poslove treba vie da zarauju.
Ljudi koji se bave humanitarnim radom, ne treba da imaju platu od toga.
Osobe koje rade u smenama i nou treba vie da zarauju od onih koji rade preko dana.
Ljudi sa posebnim potrebama (ne) treba da rade.

Radionica 20: ORIJENTACIJA STVARA JASNU SLIKU

ZBOR ZAN ORIJENTAC

Radni list: Orijentacija stvara jasnu sliku/moje predstave o zanimanjima

Tvoj zadatak jeste da proceni u kojoj meri su ti vane odreene karakteristike tvog eljenog,
budueg zanimanja. Ukupan broj poena koji moe da dodeli svim stavkama je 15. Rasporedi ih
na sve navedene stavke.
ORIJENTACIJA STVARA JASNU SLIKU /
Moje predstave o zanimanjima
Dobijam priznanje za svoj rad.
Puno zaraujem.
Imam dobre mogunosti napredovanja.
Moje radno mesto je blizu stana.
Samnom rade prijatne kolege.
Radim na visokoj rukovodeoj poziciji.
Moje radno vreme je primereno za porodicu.
Radim samostalno i uz sopstvenu odgovornost.
Moje radno mesto je sigurno.

84

Poeni

Postoji mogunost skrenog radnog vremena.

Mogu da radim bez stresa.
Postoje dodatna socijalna davanja za zaposlene.
Moj posao mi predstavlja zadovoljstvo.
Mogu da radim zanatske poslove za koje imam talenat.
Mogu da radim u malom preduzeu.
Mogu da radim u kancelariji za kompjuterom.

23

Radionica 23: OSTVARUJEMO UENJE PUTEM REALNIH SUSRETA

Moderacijski materijal: Lista zapaanja sa simulacije
1. INSTRUKCIJA NASTAVNIKA/CE :
(upiite svoj utisak o kvalitetu instrukcije)
Jasna
Blagovremena
Opis poslova jasan
Dokumentacija uenika/ce
pripremljena
(dodati jo neto)
2. KOMUNIKACIJA NASTAVNIKA/CE I EFA/ICE RECEPCIJE:
(upiite svoj utisak o kvalitetu ove komunikacije)
Uzajamno razumevanje
Obostrana pripremljenost
Uspeni u dogovaranju
naina rada
Protokol kole za odlazak
uenika na praksu
Protokol hotela za
obavljanje prakse
(dodati jo neto)
3. PRIJEM UENIKA OD STRANE EFA/ICE RECEPCIJE:
(upiite svoj utisak o kvalitetu ovog prijema)
Pripremljeno
Precizno podeljeni zadaci
Uzajamno razumevanje
(dodati jo neto)
4. PROTOKOL ZA OBAVLJANJE PRAKSE: (upiite svoj utisak o protokolu)

5. PROTOKOL KOLE ZA OBAVLJANJE PRAKSE: (upiite svoj utisak o protokolu)

85

6. DOKUMENTACIJA UENIKA PRILIKOM OBAVLJANJA PRAKSE:

(upiite svoj utisak o dokumentaciji)

UNIFORMA UENIKA PRILIKOM OBAVLJANJA PRAKSE:

(upiite svoj utisak)

onica 2
Radionica 26: OBUKA ZA KONKURISANJE
Radni listovi: Kako napisati CV; Motivaciono pismo; Propratno pismo; Molba; Sastavni
delovi teksta za prijavu za posao
Sledei materijali su ti pomo da napie CV, propratno pismo, motivaciono pismo i molbu
prilikom konkurisanja za posao.
Kako napisati biografiju (CV)
Biografija (CV, Resume) predstavlja vas i vae obrazovanje na koncizan i struktuiran nain.
Forma biografije: Najvie dve A4 strane, pisana slovima Arial ili Times New Roman, veliina
slova izmeu 10 i 12. Biografiju aljite uvek uz propratno pismo i trebalo bi da sadri sledee:
line podatke, obrazovanje, radno iskustvo, relevantne kurseve i seminare, znanje stranih jezika i
rada na raunaru, line osobine, hobije i ostale napomene. Lini podaci: navesti ime, prezime i
osnovne kontakt podatke, desne strane, fotografija ukoliko poslodavac trai, manjih dimenzija,
kao iz line karte. Radno iskustvo: Navedite ustanove u kojima ste radili, period zaposlenja u
svakoj od njih i poziciju na kojoj ste radili od najskorijeg iskustva. Istaknite koje vetine ste stekli i
naglasite kako ste doprineli razvoju firme. Obrazovanje: Navedite koju srednju kolu ste zavrili,
od kada do kada ste je pohaali, koju diplomu posedujete. Ukoliko ste zavrili fakultet, navedite
naziv fakulteta, mesto gde ste studirali, od kada do kada ste studirali, kada i gde ste diplomirali.
Prosek navedite ukoliko je reprezentativan i ukoliko prelazi 8,00 ako biografiju koristite u naoj
zemlji ili 9,00 za inostranstvo. Navedite stipendije koje ste dobili, nagrade, konkurse, priznanja.
Seminari i kursevi: Istaknite sve obuke, kurseve, honorarni rad, rad od kue i volontiranje kako
biste pokazali da ste proaktivni. Znanje rada na raunaru: Ako posedujete znanje rada u Wordu, Excel-u i Internetu, navedite ih jer je ovo minimum koji se trai kod nas i u inostranstvu.
Napiite sve programe koje znate da koristite i odredite nivo svog znanja
(poetni,srednji,napredni,ekspertski). Strani jezici: Navedite sve jezike kojima se sluite, sa
naznakom koliko dobro poznajete taj jezik (poetni nivo, srednji nivo, napredni nivo, teno znanje
pisanja, itanja i konverzacije). Line osobine i hobiji: Navedite osobine koje su relevantne za
poziciju, na primer: inicijativnost, timski rad, upornost, komunikativnost. Ostalo: Navedite sve to
smatrate bitnim: ako posedujete vozaku dozvolu, da ste odsluili vojni rok i sl. Svi podaci moraju
biti istiniti jer se lako mogu proveriti u susretu sa poslodavcem.
Kako napisati propratno pismo
Propratno pismo je dokument koji prati biografiju kada se prijavljujete za posao. Ima oko 200-250
rei, a njegov cilj je da uvede poslodavca u Va CV, da ukae na aktivnosti i karakteristike koje su
od znaaja za prijavu. Forma: ima formu poslovnog pisma: vaa adresa i kontakt informacije
dolaze ispod vaeg imena, u desnom gornjem uglu stranice. Ispod sa leve strane, ime osobe
kojoj se obraate, funkcija i organizacija u kojoj radi. Ako znate ime osobe kojoj piete, ponite sa
Potovani gospodine/ potovana gospoo. Zavrite pismo pozdravom. Ukoliko ne znate, ponite
sa Potovani/Potovana. Na kraju navedite mesto i datum pisanja pisma, ispod dokumente koje
prilaete.Stuktura sadraja: najvie etiri pasusa. Cilj prvog je da naglasi za ta se prijavljuejte i

86

gde ste dobili informacije o konkursu. U drugom pasusu navesti kvalifikacije i vetine koje
posedujete (vetine prezentacije, komunikacije, pregovaranja ili druge kvalifikacije relevantne za
konkretno radno mesto). Navedite obrazloenje za svoje vrline. Ovaj pasus treba da pokae da
ste dobri za taj posao. Trei pasus pokazuje zato elite taj posao, pokaete jaku motivaciju i
sposobnost da doprinesete radu organizacije. Poslednji pasus naglaava da ste voljni da
poslodavcu detaljnije objasnite i pokaete svoje kvalitete prilikom intervjua. Ukoliko sa
poslodavcem kontaktirate elektronski, propratno pismo je sastavni deo mejla, a CV je atacment.
Kako napisati motivaciono pismo
Motivaciono pismo je dokument u kome trebate staviti to vie linih stvari o vama. Njegov cilj je
da ubedi komisiju za prijem da izabere upravo vas, da pokae ko ste, ta znate i moete, i ta
elite. Navedite ciljeve koji vas motiviu da konkuriete za taj posao, da vas predstavi i kao
motivisanu osobu koja je spremna na uenje i usavravanje.
Kako napisati molbu
Molba je dokument koji prilaete uz CV kada se prijavljujete za posao. Ona je kratka, a cilj joj je
da ukae na elemente koji nisu predstavljeni u pravom svetlu u poslovnoj biografiji. Molbu za
posao piete isto kao i poslovno pismo. U gornjem uglu stranice upisujete vae ime, adresu i
kontakt, ispod toga, s leve strane navodite ime osobe kojoj se obraate, njenu funkciju i firmu u
kojoj radi. Pismo zaponite s Potovani g/go, koristei prezime osobe kojoj se obraate ili
njenu funkciju. Pismo zavrite: Srdaan pozdrav ili S potovanjem i slino.
Molba se sastoji od tri kratka odlomka: U uvodnom delu navedite zato se javljate i objasnite
zbog ega se javljate ba toj firmi. Istaknite za koje mesto konkuriete. U srednjem delu molbe
navedite sva znanja i vetine kojima moete doprineti firmi kojoj se obraate. Molba za posao
mora izraavati vae sposobnosti, vetine i potencijalni doprinos firmi. U zavrnom delu izrazite
svoju spremnost za pruanjem daljih informacija i uputstva kako vas mogu kontaktirati. Navedite
listu dokumenata koju prilaete uz molbu.

Ima sve potrebne sastavne delove za prijavu za posao. Napii svoju prijavu za posao koji
izabere, koristei se datim smernicama.

Sastavni delovi teksta za prijavu za posao

Uvod:
- Vezano za jueranji razgovor telefonom, prijavljujem se za mesto.....
- Zainteresovano sam proitao/la Va oglas u novinama od ... i prijavljujem se na raspisani
konkurs za ...
- Sa velikim interesovanjem sam proitao/la, da u Vaem preduzeu postoji mesto ... koje treba
popuniti. Poto u svoje kolovanje i obuku zavriti ..., prijavljujem se za mesto...
- Kako je moja najvea elja da obavljam zanimanje..., prijavljujem se..
- Saznao/la sam preko..., da ....
- Na osnovu preporuke od ....
- Poto sam veoma zainteresovan/a da radim kod Vas u preduzeu, prijavljujem se na konkurs za
...
- U Vaem oglasu od .... opisujete jedan poslovni zadatak koji me posebno zanima...
- Mesto iz konkursa u Vaem preduzeu me toliko zanima, da se na njega prijavljujem.

Glavni deo:
- kolu sam uspeno zavrio/la u julu ili ...ove godine.
- Omiljeni predmeti u koli bili su mi ....
- Pre svega imam dobra znanja iz ....
- Teim tom zanimanju, jer...
- U moje line prednosti se ubrajaju ...
- Posebno mi lei ...
- Uveren/a sam da uz line sposobnosti, kao to su ..., kao i svojim specijalnim znanjima iz ...
odgovaram Vaim zahtevima za saradnikom/com u oblasti...

87

- Kroz realne susrete ili praksu u preduzeu ... stekao/la sam dobar pregled posla ...
(npr.poslovnog/e administratora/ke).
- Volim da radim samostalno i rado uspostavljam kontakte, savestan/a sam, precizan/a,
angaovan/a.
- Budui da volim rad sa ljudima, podesan/a sam za ovaj posao.

Zavretak:
- Obradovao/la bih se Vaem pozivu na razgovor uivo.
- Obradovao/la bih se da u razgovoru saznam neto vie o poslovima i oekivanjima.
- Veoma se radujem prilici za razgovor uivo.
- Obradovao/la bih se, ako biste nakon pregleda moje konkursne dokumentacije ugovorili sa
mnom termin za razgovor.
radionica 27
Radionica 27: NA RAZGOVORU U PREDUZEU NA RAZGOVO RU U
Radni listovi: Pitanja za intervju u preduzeu; Pravila ponaanja prilikom intervjua u preduzeu;
Kako li to deluje.
PITANJA ZA INTERVJU: oblast Razlozi za izbor zanimanja/zahtevi zanimanja
Zato ste se prijavili za to mesto?
Od kada pokazujete zainteresovanost za svoje zanimanje?
Koje predstave imate o tom zanimanju?
Imate li iskustva u timskom radu?
ta vai roditelji kau na Vau odluku da se ovde kolujete?
Da li je neko uticao na Vas kod Vae odluke o izboru zanimanja?
Da li ste se jo negde prijavili?
Da li ste ve ili na praksu u toj oblasti?
Da li ste razmiljali o moguim nedostacima ovog zanimanja?
Koje zanimanje ili koja struka Vas jo zanima?
PITANJA ZA INTERVJU: oblast Karijerni razvoj
Koje ciljeve imate za svoju karijeru?
ta oekujete od svojih pretpostavljenih?
Koji su Vai najvei uspesi i navedite bar jedan neuspeh?
Da li ste ve imali neku konfrontaciju u karijeri kako ste se ponaali?
U kojim oblastima ste i sami imali priliku da odluujete?
Zato elite da promenite posao?
ta oekujete od novog posla?
Zato toliko dugo traite posao?
PITANJA ZA INTERVJU: oblast Pitanja o preduzeu
ta znate o naem preduzeu?
Kako zamiljate rad kod nas?
Koje poslove prema Vaim saznanjima morate ovde da obavljate?
Koje sposobnosti morate da unesete u ovo zanimanje?
Koje sposobnosti imate?
Opiite mogue oblasti poslova na svom radnom mestu?
Da li postoji neto to mislite da ne moete da postignete u svom zanimanju?
Kako mislite da ste dorasli zahtevima ovog zanimanja?
Zato se prijavljujete ba kod nas?
Da li postoji neto to Vas posebno zanima u naem preduzeu?
Kako ste doli do nas?

88

Radni list: Pravila ponaanja prilikom intervjuisanja u preduzeu

Ako si dobio/la pisani poziv na razgovor za posao, potvrdi taj termin u pisanoj formi ili
telefonom. Ako si iz nekog vanog razloga spreen/a, navedi razlog spreenosti i zamoli za nov
termin.

Obavezno dodji na vreme ili ak i pre zakazanog vremena!

Seti se imena sagovornika/ce!

Obrati panju da bude prikladno obuen/a. Prvo to se vidi je odea. Za samo nekoliko
sekundi e osoba koja sedi prekoputa tebe ve stei prvi utisak. Overdressed je jednako
neprimereno, kao i isuvie leerne farmerice. Kape i znojnice treba da ostanu kod kue. Pirsinzi,
napadan nakit, isuvie minke i parfema takoe ne ostavlja najbolji utisak. Negovana spoljanjost
je osnova za uspean razgovor.

Iskljui telefon i izbaci vaku iz usta.

Zatvorena vrata otvori tek nakon kucanja.

Izvuci ruke iz depova pantalona.

Sekretara/icu takoe ljubazno pozdravi.

Nemoj pozdravljati sagovornika/cu dok zatvara vrata. Prii uspravnim hodom i pozdravi
ga/je tako to e rei svoje ime i uputiti na poziv.

Saekaj da ti sagovornik/ca prui ruku i da te ponudi da sedne.

Sedi tako da signalizuje interesovanje: uspravno, ruke treba da budu vidljive (stavi ih na
butine ali nemoj isprepletati prste). Noge mogu da budu prekrtene (koleno na koleno, ne skoni
zglob na koleno), to pokazuje suverenost.

Izbegavaj igranje prstima, kosom, nakitom.

Pazi da mirno sedi. Stalno klackanje, vrpoljenje ili pomeranje pokazuje da se ne osea
dobro u datoj situaciji. Treba podjednako izbegavati ukrueno sedenje kao i mlataranje naokolo i
pokazivanje kaiprsta. Okrugli, uravnoteeni pokreti rukom podravaju utisak uravnoteene
linosti.

Nemoj se drati za stolicu ili pisai sto. Ni rukama ni nogama. Kaenje nogu za delove
stolice pokazuje nesigurnost. Ista je situacija sa tanom ili akten-tanom.

Nemoj se igrati kljuevima, papirom ili olovkom.

Gledaj sagovornika/cu u toku razgovora u oi. Nemoj upadati u re, budi paljiv/a i
odgovori na postavljena pitanja.

Daj promiljene odgovore, pokuaj da govori jasno i da odgovara celim reenicama.

Odgovaraj kratko i iskreno!

Obavezno prui ljubazan osmeh i pozdravi se prilikom odlaska!

PRAVILA PONAANJA TVOJ INTERVJU SA VIE
KANDIDATA ISTOVREMENO

Budi obavezno fer prema drugima. Ako sebe stavi u prvi plan, postii e uglavnom
suprotno!
Upadanje drugim kandidatima u re uvek ima negativne posledice!
Ako je mogue, govori samo onda kada se to od tebe trai.
Koncentrii se i na pitanja i na odgovore drugih kandidata. Razmisli kako bi mogao da
glasi odgovor. Tako e stalno pratiti zbivanje i ne mogu te iznenaditi.

Radni list: Kako li to deluje

Razmisli i upii svoj znak kako deluju neka ponaanja prilikom intervjua za posao, da li je to
za tebe preteno pozitivno ili negativno.
PRETENO
PRETENO
POZITIVNO
NEGATIVNO
Blago pognuta glava

89

Odravanje kontakta pogledom

Prekrtanje ruku
Jasan govor
Stalno ozbiljan pogled
Uvek apsolutno pravo dranje tela
Nikad ne gledati direktno sagovornike
Putati sagovornike da govore bez prekida
Dvostruka koliina gela u kosi
Sedenje na ivici stolice
Upadljiva odea
Tih govor
Ljubazan osmeh
Uredna odea u kojoj se dobro osea
Udobno sedenje
vakanje vake
Radionica 28: PREDUZETNITVO
Radni list: Test preduzetnitva
Proitaj svaku stavku u testu i proceni kako se ona odnosi na tebe za tvoje budue
preduzetnitvo. Proceni svaku stavku zaokruivanjem A ili B.
Nezavisnost
A: Sam/a radim bolje bez tuih saveta.
B: Vie volim sigurnost kad sam sa dugim ljudima koji me podravaju.
Fleksibilnost
A: Ja sam fleksibilan/a. Ne smetaju mi promene.
B: Svia mi se stabilnost. Treba mi puno vremena da se prilagodim novim uslovima.
Upravljanje
A: Mogu da ubedim ljude u neku ideju, kada ponem da radim neto.
B: Oseam se bolje kada neko upravlja mnome. Neko drugi moe rukovoditi.
Donoenje odluka
A: Mogu da donosim brze odluke. Verujem u sebe i oslanjam se na svoje odluke.
B: Ukoliko donosim brze odluke, uvek brinem da ne pogreim.
Izazovi
A: elim izazove jer uvek postoje nove mogunosti za istraivanje.
B: elim da znam ta oekujem od svakog dana.
Preuzimanje odgovornosti
A: elim preuzeti odgovornost za stvari i da ih razumem.
B: Ja u preuzeti odgovornost ako treba, ali bih radije da preuzmem odgovornost za neto drugo.
Radni asovi
A: Radiu vie od 8 asova dnevno unutar radnog vremena.
B: elim uobiajenu rutinu, u regularnim asovima rada.
Kompetencije izdrljivosti
A: Uvek zavrim ono to ponem. Kad jednom odluim, nema nieg to e da me sprei.
B: Radim puno neko vreme. Ukoliko ne ide dobro, mogu odustati.
Timski rad

90

A: Rado delim informacije i vodim tim tako da dostigne vii nivo znanja
B: elim da svako radi za sebe jer je tako najbolje.
Razvoj karijere
A: Umem da planiram i ostvarujem karijeru iz svoje vizije.
B: Gde god da me vode poslovni putevi, preputam se tome.
Kako izvriti ocenjivanje (bodovanje)
Ukoliko ima vie odgovora pod A ti moe da bude pravi/a preduzetnik/ca!
Ukoliko ima vie odgovora pod B poradi na razvoju svojih vetina za preduzetnitvo!
radionica 29

Radionica 30: PROVERA ODLUKE I SAVETODAVNI RAD SAV

Moderacijski materijal: Posteri sa ispisanim karakteristikama osobe kojoj je potreban
savetodavni rad
Marija je uenica 8. razreda i uvek je bila odlian ak sa svim peticama. Omiljena je u razredu
meu vrnjacima a i kod nastavnika. Roditelji su fakultetski obrazovani i zaposleni su. Veoma
podravaju Mariju u njenim interesovanjima i godinama plaaju asove glume i engleskog jezika
u privatnoj koli. Marija ima osvojena prva mesta na republikom takmienju u matematici i fizici.
Redovno igra tenis i postie zapaene rezultate i van gradskih turnira. Potpuno je neodluna koje
zanimanje da izabere i koju kolu da upie...
Anela je osmi razred i nije sigurna je koju kolu da izabere. eli da upie srednju vojnu kolu jer
je kao mala matala da vozi avion a i sada je pri tom izboru. Ipak, u poslednje vreme je poela da
se interesuje za oblast dizajna, naroito za veb dizajn. ula je da je ovo zanimanje traeno, dobro
plaeno, kao i kreativno. Kad malo bolje razmisli smatra da bi moda bilo najracionalnije da
nastavi porodini biznis i postane farmaceutkinja jer roditelji imaju ve godinama razraen posao i
apoteku...
Milo je oajan. Otkad zna za sebe eleo je da bude policajac, uvek je matao o tome i stalno
gledao policijske filmove, jednostavno oboava taj posao koji je dinamian, raznovrstan, izazovan
i kao stvoren za njega. Na poslednjem sistematskom pregledu utvrena je deformacija kime i
poeo je da ide na vebe pre dve nedelje. Stanje se ne popravlja, ne moe da se spremi za
fiziku proveru sposobnosti na prijemnom ispitu a prijemni je za mesec dana. I lekari su rekli da
sumnjaju da moe da pokae fiziku spretnost sa takvom kimom. Sve lae su mu potonule....
Nina je od petog razreda pokazivala u koli slabiji uspeh u odnosu na svoje mogunosti. esto je
izostajala iz kole i provodila vreme napolju, u igri. Ne donosi redovno domae zadatke i retko je
aktivna na asu. eli da upie sportsku gimnaziju. To joj se svia. ula je od drugara i drugarica
da je tamo sport i zabava.... Trebalo bi da nabavi neku medalju sa nekog takmienja, kau da
mora da se donese kad se polae prijemni....
Sima je uvek bio odlian ak, i sada e biti sa svim peticama. Ponosan je na svoje diplome sa
takmienja iz vie predmeta, posebno na nagrade i prva mesta koja je uvek osvajao iz biologije.
Njegov san jo iz detinjstva je da pomae ivotinjama i da se bavi njima i eli da upie
veterinarsku kolu. Samo tu i nijednu drugu. kola se nalazi u drugom gradu i morao bi da bude u
internatu. Za njega je to u redu. Njegovi roditelji bi eleli da ga podre u tome ali nemaju nikakve,
ni minimalne uslove za podrku i plaanje internata. I do sada su teko iveli jer samo tata radi i
ima malu platu a ima mlaeg brata i sestru....

91

Ivan je ljut i besan. ali se na svoje roditelje. On je oduvek hteo da bude automehaniar i stalno
je popravljao svoju biciklu i biciklove svojih drugara. Redovno je i kod oca svog druga koji ima
mehaniarsku radnju i esto mu dozvoljava da mu pomae. ika Toma uvek kada neto radi oko
auta objanjava kako rade motori i Ivan ve puno zna o tome. Moe neke sitnije kvarove i sam da
popravi. Ivan uiva u tome. Odluan je u svom izboru. Roditelji vre neverovatan pritisak i stalno
su u svai. Ne moe vie to da podnese. Uslovljavaju ga. Ili e da upie stomatologiju a i nastavi
porodinu tradiciju ili nita!

9. Smernice za primenu
profesionalnoj orijentaciji

nastavnih

metoda

U ovom delu prirunika dat je prikaz nekih metoda koje se preporuuju u oblasti profesionalne
orijentacije u radu sa mladima. Pored pomenutih, preporuuje se korienje svih drugih
aktivnih/interaktivnih metoda rada.
KLASTER ispitivanje pomou karticaR Ispitivanje pomou kartica
Voditelj/ka postavlja pitanje odeljenju u vizuelnoj formi. Na ovo pitanje treba da se odgovori
pisanim putem. Za te potrebe voditelj/ka deli moderacijske kartice. Sve su iste boje, kako
pojedinane karte ne bi bile upadljive samo na osnovu boje.
Voditelj/ka zamoli uenike da u pisanoj formi odgovore na postavljeno pitanje, a pri tom treba
obratiti panju da:
piu flomasterom;
piu tampanim slovima;
po karticama piu velikim slovima i jasno, ali maksimalno u tri reda;
na kartici zabelee maksimalno po jednu ideju.
Naredni korak je prikupljanje kartica. Pri tom treba obratiti panju da se one sakupe u prikrivenoj
formi (licem nadole). To je vano, jer ak i otvorena anketa pomou kartica treba da se
sprovede to anonimnije. Potom se kartice postave na moderacijsku tablu. Kod kartica koje slede
voditelj/ka postavlja pitanje da li naredna moe da se podvede pod ve postavljenu karticu ili ini
novu smisaonu jedinicu, pa zato ne sme da se postavi ispod prethodne, ve pored nje. Ovaj
proces se zavrava kad se postave sve kartice. Na kraju grupa proverava raspored kartica i daje
naslove za pojedine grupe kartica (smisaone celine) sa odgovarajuim nadreenim pojmom.
(Izvor: Seifert, J.: Visualisieren, Prsentieren, Moderieren, Gabal, 2001.)
Dvostruki krug
Uenici se pripremaju na tematski fokusirano izlaganje u okviru kratke faze razmiljanja. Pri tom,
teme mogu da budu razne: metodska pitanja (npr. priprema kolskih radova), prie o linim
iskustvima (npr. zanimljiv doivljaj sa raspusta), ali, naravno, i struni aspekti (npr. Tema
Klimatske promene). U prvom planu su iskustva, pretpostavke i/ili predznanja uenika. (Izvor:
Seifert, J.: Visualisieren, Prsentieren, Moderieren, Gabal, 2001.)
O samoj postavci dvostrukog kruga: uenici sede u krugu u parovima jedni preko puta drugih,
tako da se formira unutranji i spoljni krug. Pojedinani parovi mogu izmeu ostalog da se
izaberu putem sluajnog izbora pomou kartica sa dva ista simbola/brojke. Najpre svi uenici iz
unutranjeg kruga priaju svoju priu, sagovornici sluaju i eventualno postavljaju pitanja.
Potom se iz unutranjeg kruga pomere za npr. dve stolice u smeru kazaljke na satu, tako da se
dobiju novi parovi. Onda se aktiviraju uenici u spoljanjem krugu i priaju/izvetavaju na istu
temu. Potom se iz unutranjeg kruga ponovo pomeraju dve stolice dalje itd. Na kraju proces
voenja razgovora moe da se analizira sa komunikativnih i sadrajnih aspekata.
(Izvor: Klippert, H.: Kommunikationstrainin, Weinheim/Basel, 2002.)
Ekspertska metoda

92

Rad u osnovnim grupama

Prvo se vri podela na sluajne grupe (osnovne grupe) izvlaenjem razliitog materijala za rad u
grupama. Uenici prvo itaju tekst u okviru individualnog rada, sledi zajedniki rad na tekstu u
okviru ovih osnovnih grupa. Razgovara se i diskutuje o najvanijim tezama i sadrajima teksta,
belei (eventualno u pisanoj formi) ta treba rei drugima koji uopte ne znaju tekst.
Formiranje ekspertskih grupa
U svakoj osnovnoj grupi lanovima se deli odreen broj brojki ili arenih taaka. Svi sa istom
brojkom/bojom nakon toga formiraju ekspertsku grupu. Sada najmanje po jedan/a ekspert/kinja iz
osnovne grupe prelazi u grupu sa novim sastavom, u kojoj je svaki radni materijal (sa podelom
rada) zastupljen bar jednom. Svaki/a uenik/ca predstavlja rezultate zajednikog grupnog rada
osnovne grupe novim lanovima kao ekspert/kinja. Nakon toga se sve teme podeljenog rada
povezuju i saimaju u zajedniko predavanje.
(Izvor: Mller, F.: Selbststndigkeit frdern und fordern, Weinheim/Basel, 2004.; Kipppert H.:
Kommunikationstraining, Weinheim/Basel, 2002.)
Rad u grupama
1. Rasporeujemo stolove za rad u grupama:
Tiho. Brzo. Obazrivo.
2. Planiramo svoj rad:
Poinjemo brzo.
Pripremamo svoj materijal za rad.
itamo materijal.
Proveravamo da li su svi razumeli radne zadatke.
Delimo zadatke.
Sainjavamo vremenski plan.
3. Ugovaramo pravila za rad u grupama:
Svako preuzima zadatke na sebe.
Svi su ukljueni i aktivni.
Svako belei rezultate rada.
Svako slua druge.
Svako strpljivo i paljivo slua druge.
4. Razraujemo materiju:
Intenzivno se bavimo materijalom.
Dogovaramo se koje informacije elimo da zapamtimo.
Rasporeujemo rezultate rada.
Formuliemo ta bi druge grupe trebalo da znaju o naoj temi.
5. Pripremamo prezentaciju:
Odreujemo nain na koji emo prezentovati.
U timu delimo zadatke za prezentaciju.
Osmiljavamo vizuelni prikaz.
Odreujemo tok zajednikog grupnog izlaganja.
(Izvor: Mattes, W.: Methode fr den Unterricht, Schningh, 2002.
Fundgrube fr Methoden zur systematischen Hinfhrung zur Teamfhigkeit
Klippert, H.: Teamentwicklung im Klassenraum, Weinheim/Basel, 2001.)
Pretraivanje na internetu
Voditelj/ka ima mogunost da se poslui tematskim relejima koji se nude na internetu. Tu su
prikupljeni releji o gradovima, zemljama, epohama, piscima itd. (videti na: www.learnetix.de).
Dodatna tematska reli-takmienja sa radnim listovima i uputstvima za nastavu mogu da se nau
na http://e-lisa.at/linkex-press/archiv. Releji na internetu mogu i samostalno da se izrade.
Prednost je u tome to se releji mogu individualno prilagoditi predmetu uenja u nastavi i nivou
postignua odeljenja/kursa. Na poetku releja uenicima se daje odreen broj pitanja koja treba
da ree pomou interneta. Pri tom postoji mogunost da im se d lista sa linkovima koje treba da
iskoriste za obradu pitanja. Alternativno, mogu da trae reenja i pomou pretraivaa, to
poveava nivo zahtevnosti. Po pravilu browseri nude uslugu oznaivaa (Netscape Navigator) ili
favorita (Internet Explorer). Pomou njih stranice na internetu mogu da se oznae, pa da se
onda direktno klikom preuzmu.

93

(Izvor: Brenner, G.: Fundgrube Methoden I, Cornelsen, 2005.)

Pravila obeleavanja
Vana mesta/kljune rei se podvlae obinom olovkom.
Podvueno se jo jednom proita, pa onda oznai utim markerom.
Letimice se prelazi tekst.
Priprema (olovka, lenjir, uti marker, crvena hemijska).
Oznaeno se prikazuje pomou mape uma.
Dodatne informacije oznaavaju se crvenim podvlaenjem.
Mapa uma uma
Izrada mape uma sa grupom:
Neka tema ili postavka problema belei se kao kljuni pojam u sreditu papira (table). Oko tog
centra nastaje mapa pamenja, venac glavnih grana i daljeg razgranavanja. Voditelj/ka moe da
zada prvi primer. Potom jednom/oj ueniku/ci daje kredu (flomaster) radi beleenja sledee
dopune. Kreda se prosleuje kao lanac javljanja, te se svi uenici podstiu da upotpune mreu.
Izrada mape uma u okviru individualnog rada
Postupak kao i gore, samo to svaki/a uenik/ca sam/a prolazi sve korake.
(Izvor: Mller, F.: Selbststndigkeit frdern und fordern, Weinheim/Basel, 2004.)
Intervjuisanje u paru
Svuda gde treba da se razmene lini podaci, iskustva, stanovita ili specijalna znanja, to moe da
se uradi, izmeu ostalog, i u okviru intervjuisanja u paru. Za pripremu vebe grupa se po pravilu
deli napola. Jedna polovina dobija zadatak za intervjuisanje A, druga polovina zadatak za
intervjuisanje B (zadaci u nekim okolnostima mogu da budu i isti). Zadaci za intervjuisanje su
prilino otvoreni (npr. Pokuaj da sazna kako tvoj par zamilja dobru obuku; ta zna o
Nacionalnoj slubi za zapoljavanje; koje su specifinosti mesta gde stanuje; ta je sve doiveo
za vikend; ta misli o probnoj vozakoj dozvoli itd.). Svako zna na koju temu treba da intervjuie i
o kojoj temi e biti intervjuisan. U fazi rada u tiini svi se pripremaju za svoje zadatke. Onda se
izvlaenjem formiraju parovi: po jedan/a predstavnik/ca tima A i tima B. Intervjuiu se uzajamno u
trajanju od npr. tri minuta. Pitaju, odgovaraju, nadovezuju se, rezimiraju i belee kljune rei.
Nakon toga, svi se sastaju na kruno postavljenim stolicama i predstavljaju svog/ju partnera/ku i
njegove/njene line podatke/iskustva/stavove/strune informacije. Povratnim informacijama
zaokruuje se ova veba.
(Izvor: Klippert, H.: Kommunikationstraining, Weinheim/Basel, 2002.)
Prezentacija
Pet pravila, pomou kojih uspeva prezentacija:
1. Dobra priprema!
Priprema je najvanija kod prezentacije, jer svi sluaoci, bilo da su u pitanju nastavnici, uenici,
voditelji, uesnici, odmah primeuju da li je osoba koja izlae dobro pripremljena ili ne.
2. Sainite cedulju sa belekama!
Ako zapiete sve o emu elite da govorite, postoji opasnost da samo itate i monotono
izverglate naueno. Ako nita ne zapiete, moe se dogoditi da izgubite nit. Cedulju sa
belekama zato koristite kao podsetnik sa kljunim reima.
3. Govorite iz glave!
Sluaoci mnogo bolje mogu da prate predavanje ako predavai spontano govore. Trudite se
prilikom izlaganja da gledate u publiku i da ostvarite kontakt oima. Obratite panju da ne gledate
samo u voditelja/ku.
4. Postarajte se za panju!
Ne poinje se odmah, ve se saeka da se svi umire i spreme za poetak prezentacije. Na kraju
se ne seda odmah nazad na svoje mesto, ve se ponovo saeka, da se vidi da li ima pitanja ili
napomena. Ako je neophodno, moete i zamoliti za tiinu i panju.
5. Posebno istai vane informacije!
Osoba koja izlae eli da sluaoci zapamte najvanije informacije. U okviru pripreme treba dakle
da razmislite koju pomo za pamenje moete da iskoristite. Na primer, moete iskoristiti tablu ili
ispisati slajd.

94

(Izvor: Mattes, W.: Methoden fr den Unterricht, Schningh, 2002.)

Prezentacija pomou cedulje sa kljunim reima (tehnika dve kolone) dve kolone)
Primer:
Osnovni tekst Kolona sa kljunim reima
EU trenutno ima problem ima premalo tehniara! Ako bi se sada budet za tehnika istraivanja
poveao za 50%, novac uopte ne bi mogao da se potroi samo u Austriji e narednih godina
nedostajati 5000 tehniara za to.
Zato Ministarstvo privrede, u saradnji sa Industrijskim udruenjem, eli pre svega da ohrabri
devojke da se opredele za tehniku struku.
U nekim granama odnos mukaraca i ena danas iznosi 90%. Tehnika zanimanja i porodica
da li se to uklapa?
Volfgang Tritremel (Wolfgang Tritremmel) kae: Industrija vie ne znai rad uz karticu koja
ukucava vreme dolaska na posao i pokretnu traku sve je manje radnih mesta za fizike
poslove. Dakle, rad glavom umesto manuelnih poslova i porodica moe u to da se uklopi.
Inenjerka za softver moe, na primer, i na porodiljskom odsustvu od kue preko interneta da radi
na projektima.
Kolona sa kljunim reima:
Nedostaje 5000 tehniara
Ministarstvo privrede, Industrijsko udruenje
Promovisanje meu devojicama
Devet prema jedan
Rad glavom umesto manuelnog rada
Istraivanje i razvoj
Uklapanje s porodicom
Internet
Uenici dobijaju pregledan struni tekst. On treba da se preoblikuje u osnovu za slobodno
izlaganje u vidu cedulje sa kljunim reima.
Uenici prvo paljivo proitaju tekst, po potrebi razjanjavaju nepoznate formulacije ili strune
pojmove.
Potom rezimiraju smisaona poglavlja pomou podnaslova.
Sutinski pojmovi i pojedine informacije potom se svrstavaju pod odgovarajue naslove.
Kolona sa kljunim reima deli se od teksta i sada slui kao osnova za izlaganje.
Uvod i rezime moraju da se dopune nezavisno od podnetog teksta.
Varijacija:
Kljune rei se belee na pojedinanim karticama. Na poleini kartica uenici ispisuju formulisane
varijante. To daje sigurnost.
Referati koje su uenici samostalno sastavili takoe mogu da se pripreme u tehnici dve kolone.
Izlagai tada ne izdvajaju cedulju sa kljunim reima od svog referata, ali govore iskljuivo
pomou kljunih rei. Samo u sluaju nude poseu za polaznim tekstom.
(Izvor: Brning, L.: Vortragen, Prsentieren, Referieren, Auer, 2006.)

pomou simbola
Prezentacija pomou simbola
Primer:
Osnovni tekst
Vizuelni prikaz kartica sa kljunim reima
Kolumbo otkrio novi svet
Kristifor Kolumbo bio je neobina linost.
Roen 1451. u italijanskoj enovi, trebalo je, kao i njegov otac, da postane tka vune. Ipak,
blizina luke i mora navela ga je da u uzrastu od 14 godina ode u moreplovce. Vaio je za osobu
ednu znanja i gutao je, pre svega, izvetaje o dalekim zemljama.
Avanturista
Godine 1478. uveni istraiva oenio se portugalskom plemkinjom, iveo na Maderi i otiao na
najmanje jedno putovanje du afrike obale.

95

Kao ni ueni ljudi njegovog doba, ni Kolumbo vie nije verovao da je zemlja ravna. Ako je okrugla,
bio je uveren, onda bi i zapadnim putem moralo da se doe do Indije. Taj put bi onda morao da
bude krai od kopnenih puteva za Indiju.
Zadatak za rad: Molimo pokuajte da izaberete simbole ili slike kao alternativu za upotrebu
kljunih rei za kolonu sa kljunim reima. Rezultat treba da bude slikovit prikaz cedulje sa
kljunim reima.
Kao alternativu za upotrebu kljunih rei moete da predloite da se za pojedine sluajeve
opredele za simbole ili slike. Poreano pravim redosledom, za uenike e iz toga nastati slikovit
prikaz kartice sa kljunim reima. Kod ove metode od uenika se trai da pronau odgovarajue
simbole za razliite rei, ime se pospeuje i motivacija uesnika. Pored toga, unapreuje se i
njihova kompetencija imaginacije koja je znaajna za uenje u celini. Istovremeno, uenici mogu
da iskoriste simbol kao slajd, pomou kog strukturiu svoje predavanje za sluaoce. Panja
slualaca raste, poto simbole verovatno ne mogu same po sebi da dovedu u direktan predmetni
kontekst. Tek u okviru predavanja simboli i njihov sadraj postaju razumljivi. Kod mnogih
slualaca tako dolazi do unutranje napetosti koja raste, zavisno od toga koje se znaenje
pripisuje simbolima.
(Izvor: Brning, L.: Vortragen, Prsentieren, Referieren, Auer, 2006.)
Igra po ulogama
Voditelj/ka osmiljava osnovnu situaciju, u kojoj razliite osobe razmatraju neku temu/problem na
otvoren i/ili kontroverzan nain (npr. otac, majka, ki, sin i ujak diskutuju na porodinoj
konferenciji o kerkinoj predstavi o kolovanju i zanimanju; ili: ef/ica, struni/a radnik/ca,
radnik/ca na obuci, praktikant/kinja i omladinski/a instruktor/ka na konkretnom sluaju razgovaraju
o zatiti mladih na radu u preduzeu itd.). Za pripremu razgovora formira se vie timova koji
pripremaju po jednu ulogu. Za to dobijaju kartice sa kratkim opisom uloga, koje se razlikuju od
tima do tima. Tu jo dolaze i po pravilu osnovne strune informacije o temi/problemu koje su iste
za sve. lanovi pojedinih pripremnih grupa itaju i diskutuju prvo o postojeim materijalima, a
potom razmiljaju kako e se glumac/ica iz njihovog tima ponaati u predvienoj ulozi i kako treba
da argumentuje u igri. Potom se izabrani lanovi grupa sastaju na improvizovanoj bini i izvode
igru po ulogama. Ako je potrebano da uestvuje i moderator/ka razgovora sa integriuom
ulogom, voditelj/ka moe da se ukljui u nekoj od sporednih uloga. Na kraju igre po ulogama daju
se povratne informacije kako glumci tako i gledaoci/sluaoci.
(Izvor: Klippert, H.: Kommunikationstraining, Weinheim/Basel, 2002.)
Metoda grudve snega
Uenicima se daje odreeni impuls za brainstorming, pri emu tematski tok misli treba da se
pokrene otprilike na sledei nain: svako belei u okviru trominutne faze za razmiljanje npr. tri
prednosti, tri nedostatka, tri cilja, tri razloga, tri mere ili bira npr. tri slike ili tri pitanja. Nakon toga,
odeljenje se deli na vie grupa sa po tri lana, u kojima se okuplja do devet razliitih stavki.
Zadatak lanova grupe je potom da za npr. deset minuta od tih maksimalno devet stavki
iskristalie etiri koje se smatraju najvanijim, i to to objektivnije, poteno i konstruktivno. Ova
pravila vae i za treu etapu, naime za razgovor u grupama sa po devet lanova. Za ovaj
razgovor na raspolaganju je npr. jo deset minuta (raspoloivo vreme, naravno, moe da varira).
U tom vremenskom okviru tri tima po troje moraju da se dogovore u velikoj grupi oko pet
zajednikih stavki i da se se shodno tome informiu, argumentuju, da diskutuju i selektuju. Pet
najvanijih stvari do kojih se tako doe svaka grupa predstavlja plenarno. Ova veba se, izmeu
ostalog, zavrava i metodski fokusiranim povratnim informacijama.
(Izvor: Klippert, H.: Kommunikationstraining, Weinheim/Basel, 2002.)
Razgovor po stanicama
Rad sa slikamaimpulsima
Voditelj/ka postavlja impulse za razgovor na spoljnje zidove prostora u kojem se radi (teze,
pitanja, citati, karikature, slajdovi itd.). Situacije razgovora koje ovim putem nastaju potom se
numeriu. Uenici izvlae papirie sa odgovarajuim brojevima. Potom se svi sa brojem 1
okupljaju na stanici 1, svi sa brojem 2 na stanici 2, itd. Onda poinju razgovori uz potovanje
parametara (npr. trajanje razgovora tri minuta, svaki/a lan/ca grupe mora da doe do rei; kratka
izlaganja, pune reenice, nadovezati se na druge; postii ciljani zadatak). Pridravanje pravila
proverava posmatra/ica osoba koju sama grupa za to odredi, i istovremeno ima i ulogu
moderatora/ke razgovora i uz ogranienje uestvuje i u diskusiji. im istekne dogovoreno vreme

96

za razgovor, voditelj/ka zvoni i grupe se pomeraju u pravcu kazaljke na satu do sledee stanice i
diskutuju o impulsu za razgovor koji je tu postavljen i koji se tu nalazi. Potom se ponovo uje
zvonce itd. Kao to je ve reeno, razgovori u prvom redu treba da podstaknu, inspiriu i prenesu
orijentaciju. Kada grupe prou sve stanice, prvo se interno na nivou grupe daju povratne
informacije, a onda sledi runda plenarne analize uz posebno uee posmatraa grupa.
(Izvor: Klippert, H.: Kommunikationstraining, Weinheim/Basel, 2002.)
Runda reklama
Uenicima se zadaje odreena okvirna tema (npr. reklama za posetu Londonu, za boravak u
Engleskoj ili Francuskoj, za region za odmore iks, za neku zemlju EU, za izabrani strani jezik, za
eljeno odredite sledee ekskurzije, za pogodnost privredne lokacije Nemake, itd.). Kod kue
se pripremaju za svoje reklamno obraanje koje treba da traje oko dva minuta. Oni belee
kljune rei i eventualno ve vebaju ispred ogledala i/ili pomou kasetofona. U toku same obuke
prvo se formira vie grupa sa po pet do est uenika/ca i oni jedni drugima dre probna
izlaganja (zagrevanje). Potom se odreuje vie njih koji e pred celom grupom drati svoje
reklamno obraanje (to eventualno mogu biti i dobrovoljci). Nakon svakog obraanja publika
dobija priliku da vrednuje pomou tri kartice u boji, koje su prethodno podeljene svim sluaocima.
Ko podigne zelenu karticu, taj misli da je obraanje bilo vrlo ubedljivo; uta znai delimino
ubedljivo, a crvena malo ubedljivo. Ko reklamira ima pravo da pita do tri sluaoca da mu daju
detaljnije objanjenje za svoj izbor kartice. Na kraju vebe belee se kriterijumi koji ine odliku
uverljivog obraanja.
(Izvor: Klippert, H.: Kommunikationstraining, Weinheim/Basel, 2002.)
Metoda akvarijum
Na spornu temu
Slino kao u akvarijumu (Fishbowl), npr. pet uenika/ca spremnih za diskusiju seda u sredinu
prostora za rad. Oko njih sede svi ostali, da bi diskusiju koja e uslediti pratili kao posmatrai.
Zadaje se kontroverzna tema sa kojom su uenici diskusije donekle upoznati. Grupa akvarijum
diskutuje npr. 15 minuta u sopstvenoj reiji. Uenici-sluaoci imaju zadatak da prate uz pomo
zadatka za posmatranje (obrasca za posmatranje). Kad proe 15 minuta, i uenici u diskusiji i
grupe posmatraa okupljaju se na kratku analizu. Onda se prvo izjanjavaju grupe posmatraa o
referentnoj osobi. Potom na red dolaze uesnici diskusije sa svojim napomenama i iskustvima.
Varijanta:
Za neku kontroverznu temu na raspolaganju su po tri stolice za grupe za i protiv, od kojih su
dve zauzete. Dva predstavnika grupe za i grupe protiv poinju diskusiju. Ako neko od
posmatraa eli da se umea u diskusiju, moe da sedne na praznu stolicu i uestvuje u diskusiji.
Nakon isteka ugovorenog vremena (npr. dva minuta) mora da oslobodi stolicu za nekog drugog
ko je zainteresovan.
(Izvor: Klippert, H. Kommunikationstraining, Weinheim/Basel, 2002.
Brenner, G., Brenner, K.: MethodenI, Cornelsen, Berlin, 2005.)

10. Smernice za sprovodjenje programa u oblasti realnih

susreta sa svetom rada
Realni susreti sa svetom rada omoguuju mladima da se u samom preduzeu/ustanovi upoznaju
sa svetom rada i zanimanjima kako bi samostalno doneli promiljenu i valjanu odluku o izboru
budueg zanimanja i kole.
Realni susreti se ostvaruju kroz raznolike definisane usluge profesionalne orijentacije za mlade
u preduzeima/ustanovama:
1. Poseta preduzeu - Raspitivanje u preduzeu - Dolazak uenika i uenica u preduzee i
raspitivanje u preduzeu kroz razgovor i intervju sa zaposlenima - predstavnicima zanimanja.
Mlada osoba moe da posmatra posao u zanimanju, sakuplja informacije o profesionalnom
iskustvu zaposlenih, zanimanju, kolovanju i karijeri i ima intenzivnu refleksiju kao uvid u nova
saznanja.
2. Isprobavanje zanimanja - Dolazak uenika i uenica u preduzee. Osnovci realizuju
jednostavne radne zadatke u okviru procesa rada u preduzeu/ustanovi uz neposrednu podrku i
instruktau zaposlene osobe na odreenom radnom mestu. Na taj nain upoznaju i isprobavaju
zanimanje i proveravaju svoju odluku o zanimanju, kolovanju i karijeri.

97

3. Pratim te na poslu - Mlada osoba provodi jedan radni dan kao senka zaposlene osobe, stie
uvide u radne zadatke koji se ostvaruju na odredjenom radnom mestu. Uvid u nova saznanja
doprinosi proveri odluke o zanimanju, kolovanju i karijeri.
4. Pratim te na praksi - Dolazak uenika i uenica u preduzee i/ili srednju strunu kolu.
Osnovci posmatraju kako srednjokolci obavljaju praksu u preduzeu i/ili svojoj koli, prate ih kao
njihova senka i stiu uvide u praksu na odredjenom radnom mestu u zanimanju i preispituju
svoju odluku koristei informacije od svojih vrnjaka.
5. Susreti sa predstavnicima zanimanja - Predstavnik/ca zanimanja iz preduzea dolazi u kolu
i vodi razgovor kroz intervju sa uenicima. Mladi se informiu, sakupljaju informacije o
profesionalnom iskustvu, zanimanju i proveravaju sopstvenu odluku o eljenom izboru kole i
zanimanja.
6. Dan devojica / Dan deaka - Uenice (za Dan devojica) odnosno uenici (za Dan deaka)
dolaze u preduzee. Imaju priliku da upoznaju predstavnice i predstavnike zanimanja u oblastima
u kojima ene odnosno mukarci nisu profesionalno dovoljno zastupljeni, kao i da steknu
konkretna iskustva kada su te oblasti rada u pitanju. Inspirisani uspenim karijerama, mladi stiu
takozvane rol-modele na koje se mogu ugledati i bivaju osnaeni se da se prilikom izbora
eljenog zanimanja rukovode linim interesovanjima i talentima.
7. Praksa u preduzeu - Dolazak uenika i uenica u preduzee. Mladi obavljanju praksu u
okviru procesa rada u preduzeu.
Realni susreti sa svetom rada, pored usluga u preduzeima, podrazumevaju i sledee:
- susreti iz oblasti kolskog obrazovanja isprobavanja prakse u koli i u srednjim kolama pri
emu se koriste i razvijaju vec raspoloivi resursi; Dani informisanja o srednjim kolama Dan
otvorenih vrata;
- susreti sa institucijama koje su relevantne za zanimanja: Nacionalna sluba za zapoljavanje;
- Centri za informisanje o zanimanjima, institucije privrede za obuke i usavravanje;
- Jednodnevne informativne manifestacije o putevima kolovanja i karijere: Sajam
obrazovanja; Sajam zanimanja i karijere i druge manifestacije; Sajam nauke; Dan devojica i Dan
deaka.
Realni susreti, kao socijalna inovacija, u osnovnim kolama se ostvaruju kroz program
profesionalne orijentacije koji prua priliku da ucenici i uenice zavrnih razreda realizuju posetu
preduzecu ili drugim relevantnim institucijama ili ostvare drugi oblik realnih susreta, u trajanju od
po 15 sati godinje, u VII i u VIII razredu. Profesionalci iz kola pripremaju uenike kroz
radionice, ostvaruju saradnju sa predstavnicima preduzea i drugih institucija ali i sa
rukovodiocem/teljkom Tima za profesionalnu orijentaciju na lokalu.

11. Smernice i pedagoki kriterijumi za nastavne

materijale i sredstva za uenje
Zabeleena iskustva uenja u programu profesionalne orijentacije koj su od pomoi uenicima u
procesu odluivanja o buduoj koli i zanimanju, rezultiraju zanimljivim, razvojno-podsticajnim
reenjem: Portfoliom svakog/e uenika/ce, kao line zbirke dokumenata i evidencija o procesu i
produktima uenja. Portfolio sadri produkte i materijale sa radionica,profesionalne orijetacije,
preporuke i komentare, materijale prikupljene tokom istraivanja razliitih tema u oblasti
profesionalne orijentacije.
Sa didaktikog stnovita Portfolio profesionalne orijentacije omoguuje potpunu participaciju
uenika, potovanje individualnih iskustava, samodirektivnost u uenju, praenje sopstvenog
procesa uenja kao i razliitih aspekata uenja i razvoja, lini odnos prema odredjenim tema,
mogunost sagledavanja celine procesa uenja kao i sopstvenog odnosa prema njemu i daljeg
rukovodjenja ovim procesom. Voenje portfolija uenicima daje priliku za razvijanje refleksivnosti,
sposobnosti i navika samoevaluacije, interakciju sa razliitim resursima. On predstavlja lini put
uenja uenika/ce u oblasti profesionalne orijentacije, kontinuirano i sistematino praenje. Na taj
nain primena Portfolija kao nastavnog sredstva omoguuje razvijanje kompetencija za
samoprocenu, za planiranje samorazvoja i celoivotnog uenja sa ciljem uklapanja u savremeno
demokratsko drutvo.
Portfolio profesionalne orijentacije istovremeno predstavlja nain rada, nain uenja i nain
vrednovanja procesa uenja, kao vid samoprocene-samopraenja. Uenik/ca pregledom portfolija

98

moe uvek da sagleda i razume sopstvene aktivnosti i usmerava svoje uenje, kao proces
samoevaluacije. Portfolio pomae mladima da sagledaju sve korake i faze procesa donoenja
odluke, faktore koji utiu na izbor, dokumentuju interesovanja, sposobnosti, talente i vrednosti,
informacije o srednjim kolama i putevima obrazovanja, informacije iz sveta zanimanja i karijere
kroz realne susrete sa svetom rada u preduzeu i odluku o budunosti, da razmisle o svojim
iskustvima na putu profesionalne orijentacije, da se vrate i proveravaju odluku kroz pitanja: ta
sam postigao/la ovim radom? ta me je posebno interesovalo? O emu sada znam bolje/vie
nego ranije? ta mi je bilo posebno lako/teko? ta u moi da koristim i nakon zavrene kole?
ta u vrlo paljivo posmatrati i prouavati ubudue? Tako preuzimaju odgovornost za svoj izbor.
Struktura Portfolija definisana je kroz pet koraka procesnog dinaminog modela profesionalne
orijentacije: samospoznaja, informisanje o putevima kolovanja i karijere, poredjenje sa
zahtevima kole i zanimanja, realni susreti detaljnije upoznavanje sa kolama, svetom rada i
zanimanjima, odluka proveravam i odluujem. Voditelj/ka u svakoj radionici, upuuje uenike da
koriste radni materijal iz Portfolija ili da u Portfolio dodaju materijal iz teme kojom su se bavili.
Posebno je vano da voditelj/ka potencira znaaj voenja Portfolija i konkretnim uputstvima i
pozitivnim, podravajuim porukama, ohrabruje uenike za prikupljanje i klasifikovanje
materijala.Na kraju sedmog i/ili osmog razreda, moe se upriliiti izloba Portfolija uenika i
uenica kojoj mogu prisustvovati roditelji/staratelji, odeljenjske stareine, drugi nastavnici ili
predstavnici zanimanja. To moe biti jo jedna prilika za konanu odluku o izboru kole i
zanimanja, neposredno pre popunjavanja liste elja za upis srednje kole u osmom razredu.

12. Smernice za profesionalce u domenu rada sa

uenicima koji na drugaiji nain zadovoljavaju svoje
potrebe
Autor: Goran Rojevi, konsultant u domenu rada sa osetljivim grupama
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije (ZOSOV) utvruje i
propisuje: Pravo na obrazovanje i jednakost (lan6) i Zabranu diskriminacije (lan 44).
Svi kljuni meunarodni i domai dokumenti mogu se ukratko svesti na nekoliko osnovnih naela:
- Sva deca mogu da ue i imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje.
- Deca najbolje ue u prirodnoj vrnjakoj grupi. Zato im treba omoguiti obrazovanje u
predkolskim, osnovnim i srednjokolskim ustanovama.
- Nastavnici i kole treba da prilagode nain rada tako da izlaze u susret obrazovnim potrebama
dece.
- Nekoj deci, zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, specifinih tekoa u uenju ili ivota u socijalno
nestimulativnoj sredini potrebna je dodatna podrka u obrazovanju.
Sistem obrazovanja i vaspitanja je zasnovan na inkluzivnim principima jednakopravnosti i
dostupnosti za sve uenike i uenice. Gledano iz ugla kolovanja dece, inkluzivno obrazovanje, u
krajnjem, znai da su redovne obrazovne ustanove osposobljene da prime i obrazuju svako dete,
ukljuujui i decu iz osetljivih grupa bilo kog porekla i sa bilo kojom smetnjom u razvoju ili
tekoom u uenju. Zakonski okvir i praksa Srbije prepoznaje pristup dve putanje i radi na
menjanju i restrukturanju i redovnih i specijalnih kola. Zakon obavezuje sve zaposlene u sistemu
da dosledno sprovode inkluzivne principe, formiraju strune timove i primenjuju propisane
instrumente i razliite vidove podrke uenicima kojima je ona potrebna tokom kolovanja.
Poetni koraci ostvarivanja inkluzivnog obrazovanja u Srbiji imaju za cilj osposobljavanje svih
vaspitno-obrazovnih ustanova (redovnih i specijalnih) da se prilagode obrazovnim potrebama
dece iz osetljivih grupa kroz: individualizaciju nastave i korienje savremenih pristupa uenju;
uklanjanje arhitektonskih i komunikacijskih barijera; izradu i primenu individualnog obrazovnog
plana (IOP); ukljuivanje to veeg broja dece iz osetljivih grupa u obrazovanje.
Izazovi sa kojima se profesionalci mogu susresti tokom implementacije programa
Profesionalci u kolama tokom procesa realizacije programa Profesionalna orjentacija, esto se
susreu sa izazovima za ije reenje su potrebne posebne vetine.
Izrada pedagokog profila je prvi korak do IOP/a

99

Uenici koji na poseban nain zadovoljavaju svoje potrebe treba da prou vie faza da bi mogli
da izaberu zanimanje i donesu odluku. Izbor i odluka zavise od mnogo faktora, ali je vano znati
da je to veliko poglavlje u toku celoivotnog procesa profesionalnog razvoja i razvoja identiteta.
Da li uenik/ca sa smetnjama u mentalnom razvoju ije su intelektualne mogunosti, panja i
interesovanja smanjeni u odnosu na vrnjake i ograniavaju ih u razvoju mogu adekvatno izabrati
svoje zanimanje? Oni koji funkcioniu na konkretnom nivou i nemaju apstraktno miljenje, mogu li
oni zamisliti svoju budunost? Sigurno da ne mogu i zato smo im potrebni mi. Meutim, koliko
nam sadanji Pedagoki profili uenika ovako kreirani daju informacija neophodnih za kreiranje
IOP a iz Profesionalne orjentacije? Pedagoki profili vano je da budu sadrajnije pisani i da
daju informacije koje su nam potrebne za IOP.
Izrada pedagokog profila kao konciznog i preciznog opisa uenika/ce daje dobru osnovu za
dalje planiranje obrazovanja. Identifikovanje jakih i slabih strana uenika/ce u oblastima koje
posmatramo pomau timu da planira vrste intervencija i resurse koji e omoguiti napredak u
obrazovanju. Podaci koji se unose u profil moraju biti iskazani jasnim, konkretim, konciznim i
razumljivim jezikom objektivnih injenica. Pedagoki profil sadri jake strane i interesovanja
deteta-uenika/ce i probeme u uenju preformulisane u iskaze potreba za podrkom, koji se
procenjuju u odnosu na pet kategorija (prema optim ishodima i standardima obrazovanja i
vaspitanja kako su definisani u ZOSOV-u): uenje i kako se ui; socijalne vetine; komunikacijske
vetine; samostalnost i briga o sebi; uticaj spoljanjeg okruenja na uenje.
Primena individualizovanog naina rada i IOP-a
Individualni obrazovni plan (IOP) je osnovni instrument i dokument kojim se regulie i
obezbeuje prilagoavanje kole i nastave obrazovnim potrebama uenika koji (iz bilo kog
razloga) nisu mogli da se uklope u postojei vaspitno-obrazovni proces ili kolski program. U
uem smislu znaenja, IOP predstavlja pisani dokument ustanove, koji definie i sadri sve
komponente koje su potrebne za kvalitetno obrazovanje konkretnog/e uenika/ce, a to su: lini
podaci i pedagoki profil uenika/ce; procena potreba za podrkom (vrste/mere i svrha podrki);
plan aktivnosti sa definisanim oblastima, ciljevima/ishodima, koracima i njihovim trajanjem i
uestalou, kao i nainom procene postignua; saglasnost roditelja/staratelja na IOP. Krajnji cilj
IOP-a jeste postizanje optimalnih obrazovno-vaspitnih postignua uenika/ce i njegovo/njeno
osposobljavanje za kvalitetan i samostalan ivot u zajednici.
O emu treba razmiljati prilikom realizacije radionica profesionalne orijentacije
- upuivati kratke i konkretne naloge;
- nuditi im to vie vizuelnih i oiglednih sadraja;
- ponudjene sadraje ponoviti vie puta;
- koristiti asistivne tehnologije (pametna tabla, video bim);
- kreirati novi ili prilagoditi postojei didaktiki materijal;
- uskladjenost metodologije prenosa informacija izmedju voditelja/ke, roditelja i uenika/ce
omoguava lake usvajanje programskih sadraja i dalju primenu usvojenog znanja u
svakodnevnom ivotu.
Medjutim, esto nije dovoljno samo prilagoditi pristup, ve sam sadraj:
- saimanje sadraja tako da se koriste samo uenicima razumljivi delovi sadraja;
- primena metoda prezentacije sadraja koji usmeravaju ka cilju;
- verbalizaciju sadraja propratiti igrom uvek kada je to mogue;
- sadraj preoblikovati i uiniti razumljivim i oiglednim;
- od odredjenog sadraja kreirati vie radionica;
- poetna aktivnost je dinamina i iziskuje motornu agaovanost, povezana sa sadrajem.
Nekad je potrebno prilagoditi radionicu kao metod rada:
- uvesti pauze koje samu radionicu dele na dva dela;
- radionicu mogu da vode dve osobe, na primer, voditelj/ka i roditelj/staratelj, uz dobru procenu
mogunosti drugog radioniara i pripremu za tu ulogu;
- potrebno je predefinisati i uprostiti pojmove koji se tokom radionice koriste;
- ponuene tekstove kada je to god mogue predstaviti sliicom ali paziti da se ne izgubi sutina;
- glavni deo radionice da bi bio zanimljiviji i razumljiviji predstaviti pantomimom;
- tokom radionice esto menjati metode demonstracije sadraja, to sadraj ini dinaminijim;

100

- radionica moe imati neki svoj simbol koji se provlai kroz sve delove radionice (uvodni, glavni i
zavrni) jer e on biti asocijacija uenicima u budunosti na sadraj radionice koja se realizovala,
a i neka vrsta podsetnika za usvojeno znanje;
- sadraj i redosled radionica profesionalne orijentacije moe da prati nastavni plan i program
rada drugih predmeta kako bi uenicima bio prepoznatljiv i lako prihvatljiv.
Praktini saveti
- Uenici koji esto ustaju ili imaju potrebu za pokretom povremeno ukljuiti kao pomonike
voditelju/ki npr. dele materijal, flomastere itd. im oni zadovolje potrebu za ustajanjem treba ih
vratiti na njihovo mesto i zahvaliti im se na pomoi.
- Funkcionalni uenici mogu da pomau manje funkcionalnima u savladavanju gradiva nakon
zavretka svoga zadatka. Tako e se i jedni i drugi oseati bolje.
- Vano je da nauimo da budemo zadovoljni onim to dobijamo od uenika, bez obzira da li se
dolo do cilja. Cilj radionice treba da bude aktivno uee svakog/e lana/ice bez obzira da li je
usvojio/la sva predvidjena znanja i vetine.
- Takoe je vano da se sa uenicima osim verbalnog ostvari i fiziki kontakt kroz dodir po
ramenu isl, kako bi se osetili vano i bitno a time njihovo samopouzdanje raste.
- Prepoznati signale koji prethode izmenjenom ponaanju uenika i reagovati pre nego to doe
do neeljenih reakcija (izgubljen pogled, pojaan tremor i sl.). Ovo spreava niz neeljenih
posledica koje se mogu javiti usled nezadovoljstva.

13. Smernice za profesionalce i profesionalke u domenu

rodne ravnopravnosti
Autorka: Marija Ivkovi, konsultantkinja u domenu rodne ravnopravnosti
Politika jednakih mogunosti za sve ljude bez obzira na njihove rodne (ali i druge) identitete,
neizostavna je tekovina savremenih demokratskih drutava. Koncept rodne ravnopravnosti
podrazumeva postojanje jednakih mogunosti za ene, mukarce i osobe drugaijih rodnih
identiteta da doprinesu napretku drutva, kao i jednake mogunosti da uivaju sve koristi i
dobrobiti od napretka zajednice18. Ovaj koncept je znaajan kako za razvoj zajednice u celini,
tako i za kvalitet ivota svakog pojedinca i svake pojedinke, koji/a je time u mogunosti da
samostalno donosi odluke o svom privatnom i poslovnom ivotu. U Nacionalnoj strategiji za
poboljavanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti (2009-2015), ostvarivanje
rodne ravnopravnosti u obrazovanju prepoznato je kao jedno od est podruja delovanja.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2009) kao jedan od ciljeva istie se
razvoj i potovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezike, verske, rodne, polne i uzrasne
ravnopravnosti, tolerancije i uvaavanja razliitosti, a Zakon o udbenicima i drugim nastavnim
sredstvima naglaava da udbenici treba da omogue sprovoenje principa jednakih mogunosti
devojica i deaka.
Za Profesionalnu orijentaciju koncept rodne ravnopravnosti je od posebne vanosti, budui da
mladi ljudi kroz ovaj predmet ue da prepoznaju i osveste svoja interesovanja i sposobnosti, a u
cilju odabira svog budueg zanimanja, kole i karijernog puta. Drutveno konstruisane rodne
uloge, koje podrazumevaju niz karakteristika i atributa koje se osobama pripisuju na osnovu pola,
a ne na osnovu individualnih vetina i sposobnosti, nameu se svakoj mladoj osobi u procesu
socijalizacije, usmeravajui njena ponaanja, interesovanja i delovanja (obratiti pritom panju na
razliku izmeu pola kao biloke, i roda kao drutvene, i samim tim promenljive kategorije).
Podela drutvenih sfera na ensku (privatnu, porodninu) i muku (javnu, profesionalnu)
prenosi se i na svet obrazovanja i zanimanja, gde se vrlo esto moe uti podela na muke i
enske poslove. Jedan od zadataka programa Profesionalne orijentacije jeste upravo i da
predoi mladim ljudima da je svaka osoba jedinstvena linost, koja poseduje unikatni skup
razliitih osobina i interesovanja, i da ih podstakne da istarae i osveste sopstvene skolonosti i
potencijale. Vrlo je bitno ohrabriti i obodriti mlade, devojice i deake, da sagledaju itavu lepezu
mogunosti koje su pred njima, ne ograniavajui se pri tom na iroko prihvaene podele na
muke i enske kole, zanimanja i profesije. Kao primer za ilustraciju promene percepcije
18

Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou

101

odreenog zanimanja kao adekvatnog za pripadnike/ce odreenog pola, moe posluiti primer
uitelja odnosno uiteljice dok je u ne tako davnoj prolosti ovo zanimanje bilo percipirano
prevashodno kao muko, danas se esto navodi kao tipino ensko zanimanje.
Neke od radionica iz prirunika (u VII razredu radionice broj 7 i 18, a u VIII razredu radionica
broj 17) eksplicitno se bave temom rodne ravnopravnosti. Obzirom da je svaka od ove tri
radionice posveena jednom aspektu promovisanja i razvijanja rodne ravnopravnosti (prva se
odnosi na osobine, karakteristike i sposobnosti ena i mukaraca; druga obrauje privatnu i
poslovnu sferu ivota i njihove meu veze; trea se fokusira na zanimanja i profesija) one ine
logiku celinu. Meutim, i veliki deo ostalih radionica u priruniku ostavlja prostor, da se u toku
samog praktikovanja promoviu i populariu politika jednakih mogunosti za ene i mukarace,
kao i vrednosti poput tolerancije i potovanja razliitosti.
Treba posebno, obratiti panju na izgradnju svesti o samopouzdanju i samopotovanju, pre
svega kod devojica. Istraivanje19 pred poetak programa je pokazalo da je interesovanje za
razliite oblasti rada kod devojica manje raznovrsno nego kod deaka, to sugerie njihovu
manju slobodu izbora i vie drutvenih ogranienja koja su im nametnuta u njihovim
profesionalnim izborima (Hrni, 2012; Damnjanovi 2013).
Smernice:
U radionicama koje pripadaju prvoj fazi samospoznaja, podsticati uenike i uenice da pri
otkrivanju svojih sklonosti, sposobnosti i elja, iskorae izvan utvrenih rodno-stereotipnih
obrazaca, te da preispitaju i navedu i one osobine i interesovanja koji na prvi pogled nisu tipini
za njihov pol/rod (npr: ohrabriti deake da razmisle i o tome da li ih interesuju: rad sa decom,
modni dizajn, rad u prosveti; podstai devojice da sebe percipiraju i opiu i kao: hrabre, odlune,
zaineteresovane za sport, za rad sa alatom, informatiku, i sl). Podstai mlade da osveste svoja
prava interesovanja, da uoavaju i prihvataju razlike svojih vrnjaka i vrnjakinja.
U radionicama koje se odnose na istraivanje i korienje informacija o mogunostima
kolovanja i razliitim karijerama, vano je podsticati mlade oba pola da se interesuju, informiu i
raspituju o to irem spektru kola i karijernih puteva, imajui posebno u vidu i one koje su ree
za mukarce/ene. Na taj nain mladi imaju prilike da proire svoje vidike i steknu uvid u iroku
lepezu kola i obrazovnih profila koji su im u ponudi, a koje bi moda bez dodatne podrke,
unapred odbacili usled uvraenih stereotipa.
Znaaj realnih susreta za promovisanje politike jednakih mogunosti posebno je vaan. Na
intervjue treba pozivati eksperte i ekspertkinje sa karijerama u razliitim oblastima, a posebno se
preporuuje da neki od njih imaju karijere u kojima su pripadnici/ce njihovog pola u manjoj meri
zastupljeni/e. Na primer: pozvati kao ekspertkinje za intervju kriminalnu inspektorku,
programerku, profesionalnu fudbalerku; pozvati kao eksperta mukarca koji se bavi plesom, radi
u oblasti kulture, dizajna, i sl. Takoe podsticati uenike i uenice da aktivno uestvuju u
posetama i ostalim aktivnostima koje kole/firme/preduzea nude. Pri tom posebno ohrabriti i
podstai devojice da pou u posetu npr. srednjoj elektrotehnikoj koli, a deake srednjoj
medicinskoj ili dizajnerskoj koli. Dan devojica i Dan deaka (koji se odravaju poslednjeg
etvrtka u aprilu) su upravo manifestacije koje promoviu rodno senzitivnu profesionalnu
orijentaciju, izlazei u susret specifinim potrebama deaka i devojica. Pozitivna iskustva u
njihovoj dosadanjoj realizaciju i veliko interesovanje kako mladih, tako i firmi i ustanova da se u
njih ukljkue, govore u prilog realnim potrebama uenika i uenica, ali i drutva i privrede, za
ovakvim dogaajima i susretima.
Posebna preporuka odnosi se na korienje rodno osetljvog jezika. Njegova upotreba posebno
je znaajna u predmetu Profesionalna orijentacija jer je korienje odgovarajuih formi mukih i
enskih oblika zanimanja, takoe jedan od nain da mladima predstavimo politiku jednakih
mogunosti za ene i mukarce u svetu rada.

19

Hrni, J. Izvetaj sa projekta Profesionalan orijentacija u Srbiji za kolsku komponentu, 2012; Damnjanovi, S.
Monitoring i evaluacija projekta - Profesionalna orijentacija u Srbiji - Izvetaj za van kolsku komponentu, 2013.

102

LITERATURA
Internacionalna literatura/izvori
Antons, K., Praxis der Gruppendynamik. bungen und Techniken, Gttingen, 2000.
ARED Unternehmens- und Regionalberatung (Hrsg.): CHOICE BO-Baukasten.
Handbuch und CD-Version fr einen prozessorientierten Berufsorientierungsunterricht,
3. Aufl., Bruck a. d., Mur, 2000.
Badegruber, B., Spiele zum Problemlse, Wien, 2002.
BMBWK (Hrsg.).: Berufsorientierung. Wege zur Karriere, Wien, 2006.
Brenner, G., Brenner K., Fundgrube. Methoden I. Fr alle Fcher (Sekundarstufe I und II), 2.Aufl., Berlin,
2005.
Brning, L., Vortragen, Prsentieren, Referieren, Heidelberg, 2006.
Busshof, L., Berufswahl Theorien und ihre Bedeutung fr die Praxis, Stuttgart/Berlin/Kln, 1989.
Ginzberg, E. et al., Okkupational Jice, New York, 1951.
Daheim, H., Der Beruf in der modernen Gesellschaft, Kln, 1967.
Ebner, H. et al., Berufswahl, Mhlheim a.d., Ruhr, 2005.
Egloff, E., Kooperationsmodell Berufswahlvorbereitung, Aargau, 1998.
Egloff, E., Berufswahltagebuch, Aargau, 2000.
Egloff, E. et al., So geht`s weiter. Berufsorientierung mit Interessenkompass 7. Und 8. Schulstufe,
Aargau/Wien, 2001.
Hrtel, P., Kmmerer E., Betriebspraktikum fr Lehrer. Ansatzpunkte zur Berufsorientierung
in Kooperation von Schule und Wirtschaft, IBW-Schriftenreihe Nr. 92, Wien, 1993.
Hrtel, P., Kmmerer E., Berufsberleitung an Polytechnischen Schulen. Wege der Absolvent/innen nach
der PTS. Ergebnisse einer sterreichweiten Erhebung zu Ende der Schuljahre 1997/1998, 1999/2000,
2001/2002, 2003/2004. 2005/2006, 2007/2008, hrsg. BM: UKK, Wien 1999, 2001, 2003, 2005, 2007, 2009.
Hergovich, D. et al., Teamarbeit. Soziales Lernen in berufsbildenden Schulen und Institutionen, Wien, 2003.
Holland, J., The Selfdirected-Search, Odessa (FL/USA), 1985.
Hoppe, M., Berufsorientierung, Weinheim, 1980.
Johnson, D. W. et al., Kooperatives Lernen Kooperative Schule, Mhlheim a. d., Ruhr, 2005.
Kmmerer, E., Trends in der Berufsorientierung auf der Sekundarstufe I und im Polytechnischen Lehrgang,
Y: IBW-Schriftenreihe Nr. 100, Wien, 1995.
Kmmerer, E., What Works in Educational Guidance and Counselling (Austria report). U:
OECD Ceri Study C3, Paris, 1995.
Kmmerer, E., BerufsfindungsBegleiter/in. Ein innovatives Projekt des Career Coachings fr junge
Menschen. Y: CEDEFOP Agora X - Social and vocational guidance , Thessaloniki, 2000.
Kmmerer, E. et al., Fnf Jahre Polytechnische Schule nach dem neuen Lehrplan. Analyse und Bewertung,
hrsg. BMBWK, Wien, 2003.
Kmmerer, E. et al., Aktive Berufsorientierung in der Polytechnischen Schule, hrsg. BMBWK, Wien, 2006.
Kmmerer, E. et al., Lernen in Lerninseln. Aktives Lernen im Team, hrsg. BMBWK, Wien, 2006.
Klippert, H., Berufswahl-Unterricht. Handlungsorientierte Methoden und Arbeitshilfen fr
Lehrer und Berufsberater, Weinheim/Basel, 2001.
Klippert, H., Methodentraining. bungsbausteine fr den Unterricht, Weinheim/Basel, 2009.
Klippert, H., Kommunikations-Training. bungsbausteine fr den Unterricht, Weinheim/
Basel, 2007.
Klippert, H., Teamentwicklung im Klassenraum. bungsbausteine fr den Unterricht, 7.
Auflage, Weinheim/Basel, 2005.

103

Lange, E., Berufswahl als Interaktionsprozess. U: Klner Zeitschrift fr Soziologie und

Sozialpsychologie, 3/1976.
Lange, E., Bschges G., Aspekte der Berufswahl in der modernen Gesellschaft, Frankfurt/M., 1975.
Mattes, W., Methoden fr den Unterricht, Schningh, 2002.
Mller, F., Selbststndigkeit frdern und fordern, Weinheim/Basel, 2004.
Ries, H., Berufswahl in der modernen Industriegesellschaft, Berlin/Stuttgart/Wien, 1970.
Schedler, K., Willenpart N., Theorien der Berufswahlentscheidung, IBW (Hrsg), Wien, 1982.
Seifert, K. H., Die Bedeutung des Konzepts der Berufswahlreife fr die Berufswahlvorbereitung, Gttingen,
1987.
Seifert, J., Visualisieren, Prsentieren, Moderieren, Offenbach, 2001.
Schweikert, K., Berufswahl, u: Kreklau C./Uthmann K.J., Handbuch der Aus- und
Weiterbildung, Kln, 1987.
Steffens, H., Berufswahl und Berufsentscheidung zur Theorie und Praxis eines Aufgabenbereiches der
Arbeits- und Wirtschaftslehre, Ravensburg, 1975.
Super, D. E., A theory of vocational development. U: American Psychologist Nr. 8, 185190, New York,
1953.
Super, D. E., The psychology of careers. An introduction to vocational development, New York, 1957.
Super, D. E., Appraising Vocational fitness, New York, 1962.
Super, D. E., A lifespan approach to career development. U: D. Brown & Brooks (Hrsg),
Career choice and development. Applying contemporary theories to practice (2. Auflage), 197261, San
Francisco, 1990.
Super, D. E., Toward a comprehensive theory of career development. U D.H. Montross & C.J. Shinkman
(Eds.), Career development. Theory and practice, 35-64, Springfield/IL, 1992.
Literatura iz regiona /izvori
Vodi kroz zanimanja za uenike zavrnih razreda osnovne kole, grupa autora, GTZ,
Federalni zavod za zapoljavanje, Zavod za zapoljavanje Republike Srpske, Federalno ministarstvo
obrazovanja i nauke, Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske, 2006.
Guidance policies in the knowledge society, CEDEFOP, 2004.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Slubeni glasnik RS, br. 72/09.
Konkurs za upis u srednju kolu, Prosvetni pregled, Ministarstvo prosvete RS, Beograd, 2008.
Porodica i posao izazovi i mogunosti, Sneana Vidanovi, Jelisaveta Todorovi, Vladimir Hedrih,
Univerzitet u Niu Filozofski fakultet/grupa za psihologiju, Ni, 2006.
Prirunik za izradu lokalnog akcionog plana (LAP) za mlade, Tatjana Borojevi, Ministarstvo omladine i
sporta RS, GTZ, Beograd, 2009.
Pronai sebe vodi za budue srednjokolce, Ministarstvo prosvete, Prosvetni pregled, Beograd, 1996.
Profesionalna orijentacija inovirani obrazovno-vaspitni pristupi, grupa autora, Ministarstvo prosvete RS,
Kultur Kontakt Austrija, Beograd, 2008.
Revolucija u uenju, Gordon Dryden, Jeannett Vos, TIMGRAF, Beograd, 2001.
Strategija karijernog voenja i savetovanja, grupa autora, Kanadska agencija za meunarodni razvoj,
Beograd, 2007.
Strategija razvoja strunog obrazovanja u Republici Srbiji, Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 2006.
Strategija karijernog voenja i savetovanja u Republici Srbiji, Slubeni glasnik RS, br. 16/2010.
Nacionalna strategija za mlade, Slubeni glasnik RS, br. 55/5,71/05, ispravka i 101/07.
Career Guidance, a handbook for policy makers, OECD, 2004.
Vodi za izbor zanimanja: Kuda posle osnovne kole?, Nacionalna sluba za zapoljavanje, Prosvetni
pregled, Beograd, 2005.
Na, mr Laslo, Obrazovanjem u svet rada, Podruje rada, obrazovni profili, zanimanja i nastavni planovi u
srednjem obrazovanju u Srbiji, Republiki zavod za trite rada, Deje novine, Gornji Milanovac, 1992.
Linkovi
http://www.profesionalnaorijentacija.org
http://www.mojaposla.rs
http://www.upis.mp.gov.rs
http://srednjeskoleusrbiji.kreni.com
http://srednje-skole.yuportal.com
http://poslovi.infostud.com/info/opisi-zanimanja/
http://www.nsz.gov.rs/page/services/sr/planiranjekarijere/vodic.html
http://www.google.rs

104