Poezija za decu Momilo Tei

Antologija srpske poezije za decu | Priredio Duan Radovi

KO LJULJA MARU
uj kolevku staru:
levo krip,
desno krip. . .
Neko ljulja Maru.
uj kolevku staru:
levo krip,
desno krip. . .
Ko to ljulja Maru?
Ljulja li je mama?
Ljulja li je baka?
Ne ljulja je mama,
ne ljulja je baka,
jer je Mara jaka
pa se ljulja sama:
levo krip,
desno krip. . .
uj kolevku staru.

PRVI LEPTIR
Poleteo kroz zrak prvi
leptiri,
leptiri.
Plavi cvet mu ponudio
eiri,
eiri.
A on ree: "Ba ti hvala
cvete plav,
cvete plav.
Vie volim leprati
gologlav,
gologlav. . ."

NAPRSTAK
Sedi Cveta pokraj stola,

ije utke
haljine za svoje lutke
od ifona bela.
Iglom se u prst ubola.
A sat peva: Tikatak!
Zato nisi uzela
naprstak,
naprstak?

DREBE
Raste drebe putonogo,
volimo ga mnogo, mnogo.
Dlaka mu je doratasta,
hitro je k brza lasta.
Na elu mu zvezda bela,
grgurava griva cela.
Pametno mu crno oko,
a lepo mu ime: Soko.
Umiljato kao janje. . .
Kad e stii za jahanje?

KOZE
Dole kozje bradice,
brste umske mladice.
Plau grane tanane:
"Vrati koze, Milane!
Pojee nam svilene
haljinice zelene. . . "

ZIMSKI DAN NA SELU

Sada je nae selo
k guje perje belo,
i pui kua svaka
na lulu svog odaka.
Ledenice sa crepa,
koje mraz tu izvaja,

neki malian rui.

Dovukav kladu iz gaja,
sused je sekirom cepa:
hoe meso da sui. . .
Prtinom sanke kripe,
ledi se ljudski dah.
Zacvile ptice u bunu,
vetar stresa sa lipe
hladni, srebrni prah.
Kad negde puka grunu,
u umi rodi se strah. . .

PROLENO JUTRO U UMI

Na brezi se njiu viti
lastari.
Novim liem hrast se kiti
prastari.
Protrala mlada srna
proplankom.
Pobeena no je crna
osvankom.
Zraci sunca umu celu
zaliju.
Zazviduka kos veselu
ariju.
umskih ptica zazvonie
horovi
i Suncu se pokloniie
borovi.

SRPOVI
Kombajn stig u selo,
anje ito sazrelo.
Starinski se srpovi
ispod strehe sklonili
samo vire repovi.
Sreni dani njihovi
davno su odzvonili. . .

SLIKOVNICA
Na livadi naoj,
kada dou laste,
mirisna i svea
slikovnica raste.
Slikovnica divna
od zvonia plava,
ognjice, maslaka
i viljastih trava.
U njenome krilu
prepelica spava,
praporcima rose
no je ulepava.
Svakoga je jutra
vetri prelistava. . .

ETEOCI, DOBAR DAN

eteoci, dobar dan!
Je li zreo jeam ran?
ut k dukat, sasvim zreo,
ve je njega golub jeo.
Nad stolom mu svitac sjao,
dok je slatko veerao. . .