Narod ga je voleo i oseao strahopotovanje prema njemu i za ivota, a i posle

smrti. On
je postao jedno od snanih duhovnih uporita Srba u tekoj borbi za vreme turskog
robovanja. Narod je verovao, jer je hteo da veruje da Sveti Sava nije umro, da je iv i
da stalno obilazi sva mesta gde ive Srbi. Putuje u liku starca sa bradom i svojim
udotvornim tapom.
Zato su nekada ene po selima strahovale kada u dvoritu ugledaju nepoznatog
starca
sa tapom. Uvek bi ga sa potovanjem usluile. Jer, kau da je umeo da se naljuti na
nerad, na sebiluk. Postoje mnoge prie o Svetom Savi u kojima on ui narod kako
da
ore, seje, mesi hleb, tka i plete i sve drugo to je potrebno za ivot, kao pravi otac.
A srpski narod se svom svecu oduio tako to slavi njegov dan, 27. januar. I to je
postala slava svih Srba, a posebno kole i aka. U znak zahvalnosti narod mu je
ispevao
i himnu.
Sunce mira, ljubavi, da nam svima sine.
Da ivimo svi u slozi, Sveti Savo ti pomozi.
Pouj glas svog roda, srpskoga naroda.
Jer dok duh Svetog Save ivi u srpskom narodu, postojae i srpski narod.
2
Pre vie od osam vekova u Srbiji se rodio jedan mali princ. Zvao se Rastko Nemanji.
Bio
je bogat i lep i pred njim su bila otvorena sva vrata slave. A on, voen bojom
rukom,
pobegao je od roditelja i svih zemaljskih uivanja na jedno pusto mesto, u ruski
manastir, gde se zamonaio. Uzdao se u Boga i svojima je poruio da ne brinu, ve
da
se mole i da mu se pridrue.
Vremenom, roditelji mu sve oprostie i ponosie se svojim plemenitim sinom koji je
na
Atosu sagradio tri nove crkve radei zduno i predano. Sava je na Svetoj Gori iveo
u
miru, ali burni dogaaji u njegovoj Srbiji nisu mu davali spokoja te se dosta zalagao
da
zaustavi ratove i nesreu i da brau izmiri.
Sava je rano uao duboko u svest irokih narodnih masa. Postao je jedan od
najpopularnijih junaka i vekovima kasnije postao oteleotvorenje jedistva u borbi

srpskog
naroda za slobodu. Ostao je istorijska linost, duhovni i svetovni voa Srba. Njegov
lik
preao je granice nae zemlje. Motima ovog sveca klanjali su se ak i Turci.
Njegovim imenom poinje istorija srpske knjievnosti i naeg knjievnog jezika.
Pisao je
Sava nae prve literalne sastave, crkvena pravila, biografije, poeziju i pisma.
Najznaajniji rad mu je itije Svetog Simeona, biografsko delo sa mnotvom
istorijskih
podataka.

Dok je bio na elu Srpske pravoslavne crkve, uspeo je da stvori vrstu crkvenu
organizaciju, to joj je omoguilo vievekovno postojanje. Prolazile su godine i
decenije,
srpska zemlja postajala je snanija, a o Savi su se priale legende i pisale pesme.
Kada
se srpska drava raspala pod najezdom Turaka, Sava i crkva koju je ostavio naem
narodu bili su oslonac i vera u opstanak. Spaljivanjem njegovih motiju Turci nisu
uspeli
da srpskom narodu otrgnu ono to mu je drago ve su samo ojaali duh jednog
naroda.
Zbog svega ovoga jo od osamnaestog veka Srbi slave dan smrti Svetog Save kao
kolsku slavu. Ljubav i divljenje Srbi su najlepe opevali u Himni Svetom Savi koju
prenose s` kolena na koleno sa eljom da se sauva najdrai srpski lik i duh. Zato
mu
kliu s` ljubavlju, slave ga i ele da se kao i u toj himni sva srpska srca ujedine i ive
u
slozi.
Tako su Srbi uspeli da pomognu, s` najveom ljubavi prema svom svetitelju, da se u
Beogradu, na Vraaru, izgradi Hram Svetog Save. A on, stasit i odluan kao i sam
Sveti
Sava, stoji nasred srpske prestonice da veno traje za pokolenja.