Univerzitet Singidunum

Fakultet za medije i komunikacije

Odeljenje za psihologiju

UTICAJ TRENINGA I POLNE PRIPADNOSTI NA

SPOSOBNOST DETEKCIJE LAGANJA
Predispitna obaveza iz predmeta Socijalna psihologija

Studenti:

Mentor:
Prof Jasna Miloevi

Beograd, April 2015

PROBLEM I CILJEVI
Pitanja kako ljudi lau i koliko su veti u prepoznavanju laganja spadaju meu
omiljene teme istraivaima komunikacije i socijalne percepcije, i to iz vie razloga. Laganje
je jedan od rasprostranjenih fenomena u ljudskoj komunikaciji. Ve deca od tri godina umeju
da slau. Prve lai se sastoje u reaktivnom negiranju optubi, ali brzo uzimaju formu
izmiljanja onoga to se nije desilo. Prema nekim procenama, ljudi veoma esto lau. Drugi
razlog je to je laganje ozbiljan problem u mnogim vanim socijalanim situacijama, npr.
prilikom isleivanja, suenja, carinskih pregleda, i pronalaenje naina da se utvrdi ko lae a
ko ne smatrao bi se veoma praktinim pronalaskom. Trei razlog je za istraivae vana
injenica da, za razliku od mnogih sluajeva gde ljudi donose sudove a da ne znamo da li su
tani ili ne pa ne moemo ispitivati tanost sudova jer nemamo kriterijum tanosti, kod
laganja moemo imati objektivan kriterijum na osnovu kojeg znamo da li su procene
ispitanika tane ili ne (Popadi, 2014).
Jedan od pravaca istraivanja ove tematike jeste i koliko su ljudi dobri u
prepoznavanju laganja, kao i faktori od kojih zavisi koliko dobro e odreena osoba
prepoznati laganje. Uvreeno je shvatanje da se laganje lako otkriva, odnosno da se laganje u
svakodnevnom ivotu odaje na nain koji paljivi posmatra lako moe uoiti. Ipak, brojna
istraivanja pokazuju da su ljudske sposobnosti da uoe laganje mnogo manje. Jedna metaanaliza otkriva da, u eksperimentima gde su subjekti na osnovu posmatranja videozapisa imali
zadatak da pogode ko lae a ko ne, tanost pogaanja jedva prelazi nivo sluajnosti (54%) a
ako se iskljui ton, tanost opada na 51%. Iako odreenana istraivanja ukazuju na to da
individualne razlike u detektovanju laganja su zanemarljive (Bond, 2008), cilj ovog
istraivanja jeste da proveri ove podatke, odnosno da ispita da li odreene individualne
karakteristike ljudi mogu imati uticaja na ovu sposobnost. Sledi pitanje ta bi moglo uticati
na individualne razlike? Jedna od loginih pretpostavki jeste da je iskustvo jedna od vanih
varijabli koja utie na ovu sposobnost. Meutim, istraivanja ukazuju na to da ljudi koji su
imali profesionalnog iskustva sa prepoznavanjem laganja (sudije, islednici, carinici itd.) i oni
koji su proli obuke u prepoznavanju laganja u proseku su bili tek neznatno bolji od ostalih
(nekada su bili i gori, jer su imali sklonost da laganje vide i tamo gde ga nema), dok druga
istraivanja ukazuju na to da trening ima odreen znaaj (Ekman & OSullivan, 1991). Druga
pretpostavka jeste da polna pripadnost igra odreenu ulogu u ovoj sposobnosti, odnosno da su
ene u stanju da bolje uoe la. Ovaj zakljuak moe biti izvuen iz injenice da ene

obraaju vie panje na neverbalne znake (Hall, 1978), dok istraivanja na ovu temu daju
oprene rezultate (DePaulo, 2003).
Stoga, cilj ovog istraivanja jeste da odredi da li na interpersonalne razlike u detekciji
laganja utie odreeni trening, kao i polna pripadnost.
NEZAVISNE VARIJABLE
1. Postojanje treninga iz oblasti detekcije laganja odnosno postojanje ili ne
dvoasovnog treninga tokom kojeg se ispitanicima pokazuje na ta treba
obratiti panju, koji su to neverbalni i verbalni znaci koji odaju laova, kao i
koje strategije pri detekciji laova treba izbegavati.
2. Polna pripadnost
ZAVISNA VARIJABLA
Sposobnost detekcije laganja odnosno, sposobnost ispitanika da razlikuju osobe koje
lau i koje govore istinu, opaajui njihove verbalne i neverbalne znake.
KONTROLNE VARIJABLE
Uzrast ispitanika ovo istraivanje e obuhvatiti osobe uzrasta od 20-22 godine
Obrazovanje ispitanika ispitanici e biti studenti prve i druge godine Fakulteta za
medija i komunikacije, dakle sa zavrenih 12 i 13 godina obrazovanja.
HIPOTEZE
1. Ispitanici koji su proli trening u detekciji laganja e biti uspeniji u

detektovanju lai.
Dakle, trening u detekciji laganja predstavlja sistematsko, dvoasovno
iznoenje najvanijih rezultata istraivanja u ovoj oblasti. Pretpostavka jeste
da e oni ispitanici koji su proli trening biti znaajno bolji u prepoznavanju
laganja.
2. Pripadnice enskog pola e biti uspenije u detektovanju laganja.
Ova pretpostavka proizilazi iz istraivanja koja ukazuju da se ene vie
oslanjaju na neverbalne znake tokom detektovanja laganja, kao i na facijalne
ekspresije, dok mukarci vie panje poklanjaju verbalnim aspektima (Hurd &
Noller, 1988). S obzirom da su upravo neverbalni znaci od vee vanosti pri
ispravnom detektovanju laganja, razumno je pretpostaviti da ene postiu veu
uspenost u ovoj sposobnosti.

EKSPERIMENTALNI DIZAJN
U eksperimentu e uestvovati 4 grupe ispitanika:
-

Grupa ispitanika enskog pola koja je prola trening laganja

Grupa ispitanika mukog pola koja je prola trening laganja
Grupa ispitanika enskog pola koja nije prola trening laganja
Grupa ispitanika mukog pola koja nije prola trening laganja
Odlueno je da se koristi ovakav nacrt kako bi se jasno sagledale kako razlike
izmeu mukaraca i ena, tako i razlike izmeu netreniranih i treniranih ispitanika.
Takoe, ovaj nacrt omoguava i da se ispita uticaj treninga na oba pola, odnosno
pretpostavka da i na mukarce i na ene trening ima istovetan uticaj. Dakle, u pitanju
je posttest nacrt sa kontrolnom grupom (odnosno grupama koje nisu bile izloene
treningu).
EKSPERIMENTALNA PROCEDURA
Ispitanicima, koji a biti podeljeni u etiri grupe na ve pomenut nain, e biti
prikazano 10 trominutnih snimaka. Svaki snimak jesu odgovori 10 razliitih ljudi o
tome gde su letovali prole godine od kojih e petoro priati istinu, a petoro je
izmislilo ovaj podatak i propratnu priu o dogaajima sa tog odmora. Grupe bez
treninga, koje nee imati nikakve pripreme pred samo prikazivanje, e se uvesti u
prostoriju sa uputstvom da e im biti prikazani kratki filmovi te treba na zadanom
papiru da zaokrue stepen sigurnosti u to da osoba sa filma govori istinu. Iako e im
biti reeno da neke prie jesu lane, bie im sakrivena informacija o tanom postotku
lanih i istinitih pria. Ispitanici e biti zamoljeni da ne komuniciraju meusobno, ve
samo na osnovu svoje procene da zaokrue stepen svoje sigurnosti.
Grupe sa treningom e dan pre imati predavanje u trajanju od 2 sata, koje e
voditi kvalifikovan profesor za ovu temu, i na kome e biti u mogunosti da se
upoznaju sa rezultatima razliitih istraivanja o tome kako se, i na osnovu kojih
znakova prepoznaje laganje, te e im biti objanjeno na koje neverbalne i verbalne
znakove treba najvie obraati panju. Sledei dan e ove dve grupe biti u situaciji kao
i dve grupe bez treninga (odnosno bie im prikazani istih 10 snimaka u istim
uslovima).

ISPITANICI
Uzorak e initi 80 studenata, od kojih e 40 biti mukog, a 40 enskog pola.
Uzorak e biti sainjen nesluajno, odnosno prigodnim putem. Dalje e ispitanici
postupkom randomizacije biti podeljeni u etiri grupe. Ispitanici e biti motivisani
odreenim brojem dodatnih poena sa predmeta u zavisnosti od odreenih studijskih
grupa, to e biti dogovoreno sa profesorima.

OPERACIONALIZACIJE PROMENLJIVIH
Postojanje treninga iz oblasti detekcije laganja Dakle, dok e jedne grupe biti
izloene treningu u trajanju od dva sata. druge grupe nee. Kao to je ve reeno,
trening e obuhvatati sistematsko prikazivanje svih relevantnih nalaza iz oblasti
detekcije laganja.
Sposobnost detekcije laganja ova sposobnost e se meriti na jednostavan
nain ispitanici e na stopostotnoj skali (0 100 procenata) zaokruiti stepen svoje
uverenosti da osoba sa video snimka pria isitinu. Skala e imati 11 podeoka ( bie
oznaeno svakih deset posto).

KONTROLA
Sve grupe ispitanika e gledati snimke u istim uslovima dakle, u istoj
prostoriji, sa istim uputstvima proitanim pre zadavanja snimaka.
Takoe, bie kontrolisan uzrast ispitanika. Pretpostavka jeste da uzrast moe
predstavljati varijablu koja ima uticaja u sposobnosti detekcije laganja. Jedno od
novijih istraivanja je pokazalo da mlai odrasli bolje diferenciraju lai od istine od
starijih odraslih (Ruffman et al., 2012).
Dalje, bie kontrolisano i obrazovanje ispitanika. Pretpostavka jeste da vee
obrazovanje moe imati pozitivnog efekta na ovu sposobnost, te i da su, sa zavrenim

razliitim fakultetima, intergrupne razlike vee. Stoga su izabrani studenti poetnih

godina studija.
to se tie snimaka, oni e biti snimljeni na istom mestu, kao i u istom trajanju
(3 min). Takoe, na snimcima e biti studenti Fakulteta dramskih umetnosti istih
godina, iz razloga to su se u nekim istraivanjima stariji odrasli pokazali kao loiji
laovi (Ruffman et al., 2012). Takoe, bie na istoj godini studija, i bie pola mukog,
a pola enskog pola.

NACRT OBRADE
U svrhu obrade podataka bie korien statistiki program SPSS, dok e
hipoteze biti testitane T- testom za nezavisne uzorke.

REFERENCE
Popadi, D. (2014). Socijalna interakcija i komunikacija autorizovan tekst.
Preuzeto sa http://moodle.f.bg.ac.rs/course/view.php?id=49
Bond, C., & DePaulo, B. (2008). Individual differences in judging deception:
Accuracy and bias. Psychological Bulletin, 134(4), 477-492.
Ekman, P., & O'Sullivan, M. (1991). Who can catch a liar?. American
Psychologist, 46(9), 913-920.
Hall, J. (1978). Gender effects in decoding nonverbal cues. Psychological
Bulletin, 85(4), 845-857.
DePaulo, B., Wetzel, C., Weylin Sternglanz, R., & Wilson, M. (2003). Verbal
and Nonverbal Dynamics of Privacy, Secrecy, and Deceit. Journal Of Social Issues,
59(2), 391-410.
Hurd, K., & Noller, P. (1988). Decoding deception: A look at the process.
Journal of Nonverbal Behaviour, 12(3), 217-233.
Ruffman, T., Murray, J., Halberstadt, J., & Vater, T. (2012). Age-related
differences in deception. Psychology And Aging, 27(3), 543-549.