TEHNIKA I

INFORMATIKA U
OBRAZOVANJU
UDK: 378.6: (075.2)

Konferencija
32000 aak
9-11. Maja 2008.
Uvodni Referat

INFORMACIONA TEHNOLOGIJA U PREDKOLSKOM

VASPITANJU I OBRAZOVANJU
Nataa Anelkovi1
Rezime: Specifinosti predkolskog obrazovnog i vaspitnog sitema odreuju poseban nain
uvoenja informacione tehnologije u ovaj sistem. Uvoenje informacione tehnologije u
predkolstvo treba ostvarivati kroz njenu primenu i integraciju u vaspitno obrazovni rad
vaspitaa to e imati za cilj pozitivan uticaj na sve oblasti deijeg razvoja, podizanje
kvaliteta svih segmenata vaspitno obrazovnog rada i razvoj medijske kulutre deteta.
Kljune rei: Predkolstvo, informaciona tehnonologija.

INFORMATION TECHNOLOGY IN PRESCHOOL EDUCATION

Summary: The specific features of preschool education and upbringing determine specific
way of information technology implementation into this system. The implementing of
information technology in preschool should be carried out through its application and
integration into upbringing and educational work of educators that will result in positive
influence on all the aspects of child development, an increase in the quality of all the
segments of upbringing and educational work as well as development of children's media
culture.
Key words: preschool teaching, information technology
1. UVOD
Uvaavanje specifinosti vaspitno obrazovnog rada sa predkolskom decom, kao i naela i
dugoronih ciljeva u tom radu, zahteva poseban pristup uvoenja informacione tehnologije
u predkolski vaspitno obrazovni sistem. Karakteristike primene multimedija u nastavi u
osnovnim i srednjim kolama u mnogim segmentima se prepliu sa metodama rada koje se
mogu primenjivati u predkolskom vaspitanju i obrazovanju. To predstavlja prednost ovog
sitema, kada je re o mogunostima da informaciona tehnologija postane njen integralni
deo.
Vaspitai, kao najvaniji nosioci ovog procesa, stiu osnovna i specifina informatika
znanja i znanja vezana za primenu ove tehnologije u vaspitno obrazovnom radu sa decom.
1

Nataa Anelkovi, vaspita, Predsednik sekcije za informatiku i statistiku Udruenja vaspitaa

Beograda, E-mail: andjnatasa@ikomline.net

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08.

Nataa Anelkovi

Upozavanje velikog kreativnog potencijala koji poseduje informaciona tehnologija za

podizanje kvaliteta vaspitno obrazovnog rada, predstavlja motivacioni fakotor koji
vaspitae moe podstai da proiruju svoja informatika znanja. injenice i rezultati
istraivanja (objavljenih u svetu i u naoj zemlji) koji ukazuju da je uvoenje informacione
tehnologije u predkolski vaspitno obrazovni sistem odgovor na potrebe dece i u interesu
deteta predtavljaju jedan od oluujuih pokretakih faktora za aktivno uestvovanje
vaspitaa u procesu uvoenja inforamacione tehnologije u predkolski vaspitno obrzovni
sistem.
2. CILJ UVOENJA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U VASPITNO
OBRAZOVNI RAD SA DECOM PREDKOLSKOG UZRASTA
Predkolski period razvoja deteta je period u kojem deca, koristei sva svoja ula i umne
sposobnosti, pokuavaju da upoznaju i shvate svet oko sebe. Tokom predkolskog perioda
deca ue kroz igru i interakciju u nekoliko meusobno povezanih dimenzija svog razvoja:
fiziki razvoj (motorika, govorni aparat, ula, zdravlje i higijena)
socijalno-emocionalni razvoj (odnos prema sebi i drugima, prema okolini i oseanja )
kognitivni razvoj (upoznavanje materijalnog i ivog sveta, logiko matematikih
struktura, prostora, vremena i praktino korienje saznatog, u ivotu i radu) i
i
razvoj komunikacije i stvaralatva .
Osnovna naela rukovoenja u vaspitno obrazovnom radu sa decom predkolskog uzrasta
su naela:
celovitosti i integriteta
orjentacije ka optijim (dugoronim) ciljevima
praenja i podsticanja deijeg razvoja
aktivnosti i ivotnosti
dominacije igre i igrovnih postupaka
usklaenosti sa uzrasnim i individualnim karakteristikama
postepenog osamostaljivanja dece i
socijalne interakcije i kontinuiteta
Pomenuti opti, odnosno, dugoroni ciljevi predkolskog vaspitanja i obrazovanja su:
individualnost
samostalnost
ouvanje zdravlja i podsticanje telesnog razvoja deteta
kreativnost
drutvenost
emcionalna stabilnost i svest o sebi i
sticanje znanja
Iz specifinosti predkolskog vaspitno obrazovnog sitema proistie i potreba za ire
shvatanje uvoenja informacione tehnologije u ovaj sistem i sveobuhvatnije istraivanje
svih uticaja koje ova tehnologija (a u irem kontekstu i svi mediji u porodici i predkolskoj
ustanovi) mogu imati na deiji razvoj i vaspitno obrazovni proces. Uvoenje informacione
tehnologije u predkolstvo treba ostvarivati kroz njenu primenu i integraciju u vaspitno
obrazovni rad vaspitaa koje e imati za cilj:
pozitivan uticaj na sve oblasti deijeg razvoja,
podizanje kvaliteta svih segmenata vaspitno obrazovnog rada i
razvoj medijske kulutre deteta.
65

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08.

Nataa Anelkovi

3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PRIMENE I INTEGRACIJE

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U VASPITNO OBRAZOVNOM RADU
VASPITAA SA PREDKOLSKOM DECOM
Teite vaspitno obrazovnog rada sa predkolskom decom je na procesu i razvojnim
ciljevima, a ne na usvajanju injenica. Vetinu korienja informacione tehnologije i
poetna informatika znanja dete usvaja postepeno. To se ostvaruje kao logina posledica
procesa u kojem se ova tehnologija upotrebljava kao didaktiko sredstvo, sredstvo
izraavanja, kreativnog stvaranja, podsticanja na druge aktivnosti i dr. Faze kroz koje dete
prolazi na putu usavravanja vetina upotrebe informacione tehnologije su:
posmatranje
imitiranje
pokuavanje
usavravanje vetine (samostalnost u korienju softvera koji mu ponude odrasli i
samostalnost u izboru softvera kao izbor u procesu uenja)
samostalnost na putu samoobrazovanja (koje ukljuuje i upotrebu tampaa, skenera,
digitalnog foto aparata...)
Informaciona tehnologija je integralni deo vaspitno obrazovnog procesa i na mnogobrojne
naine moe biti upotrebljena u razliitim vrstama aktivnosti koje se realizuju kroz razne
oblike vaspitno obrzovnog rada vaspitaa sa decom i u slobodnoj igri dece, kada je raunar
u sobi u kojoj borave deca i vaspita, samo jedan od moguih izbora aktivnosti. Prednost
ovako shvaenog naina primene i integracije informacione tehnologije jeste njeno
svrstavanje u socijalni kontekst u kojem je ona pokreta, katalilzator i sublimator socijalnih
interakcija dece, vaspitaa, porodice i ire drutvene sredine. Progami koji, u najveoj meri,
podravaju ovakvo shvatanje uloge koju informaciona tehnologija ima u predkolskom
vaspitanju i obrazovanju su tzv. open ended tj. otvoreni progami.
Primer jednog takovog programa jeste program koji nosi naziv Kidspirationi koji je
namenjen upravo radu sa decom predkolskog uzrasta. (slike br. 1 i 2)

Slika 1:Izdvoji ta ne pripada

Slika 2: Nastavi niz
Ovaj program sadri veliku zbirku oblika, simbola i fotografija (i dozvoljava unoenje
novih), a njegova radna povrina dozvoljava potpunu kreativnost u stvaralatvu deteta ili
vaspitaa. Na slici br. 1 deca i vaspita napravili su zadatak u kojem treba izdvojiti ta ne
pripada levom skupu, taj elemenat postaviti u skup obojen u plavo, a zatim iz zbirke koja se
nalazi sa leve strane radne povrine dopuniti novi (plavi) skup simbolima sa istim
osobinama. Slika br.2 pokazuje igru nastavi niz. Igru moe da napravi jedno dete
drugom detetu ili celoj grupi (ako odtampamo zadatak). Progami poput PowerPointa,
programi za obradu zvuka, slika, stvaranje animacija, programi multimedije...
predstavaljaju odline alatke u rukama vetog, informatiki obrazovanog vapitaa. Vetinu
66

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08.

Nataa Anelkovi

deteta predkolskog uzrasta da koristi deo mogunosti ovih programa ne treba podcenjivati.
Verovatno ne postoji oblast vaspitno obrazovnog rada i aktivnost sa predkolskom decom u
koju se ne moe primeniti i integrisati informaciona tehnologija. Takoe, ova tehnologija
moe pomoi vaspitau da analizira svoj rad ili prikuplja i analizira zapaanja o nekom
detetu ili grupi, a jedan broj isnotranih autora istie da ona moe biti ''prozor u deije
miljenje''.
Raunar u radnoj sobi vaspitaa nije jedini uslov adekvatne primene ove tehnologije,
odnosno njene primene u korist deteta i njegovog razvoja. Poveanje broja raunara u
radnim sobama vaspitaa, koje ne prati dovoljna pripremljenost vaspitaa za njihovo
adekvatno korienje u vaspitno obrazovnom radu sa decom, moe proizvesti vie tete
nego koristi za dete. Informaciona tehnologija, u zavisnosti od naina na koji se koristi,
moe pozitivno ili negativno uticati na razliite oblasti razvoja deteta i ostvarivanje
dugoronih ciljeva vaspitno-obrazovnog rada sa predkolskom decom:
Fiziki razvoj
Mogui pozitivni uticaji: doprinos koordinaciji pokreta oko-ruka, razvoj sitnih miia ake,
razvoj percepcije, doprinos boljem ukljuivanju dece sa fizikim nedostacima u redovne
vaspitno-obrazovne grupe.
Mogui negativni uticaji: nerazvijenost miia,muskulaturne promene (najee problemi
sa leima i akama),gojaznost,bolesti oiju, problemi izazvani zraenjem kompjutera i
drugih ureaja, fotosenzitivna osetljivost
Socijalno-emocionalni razvoj
Mogui pozitivni uticaji: Poveanje socijalne interakcije, razvoj kooperativnosti u igri,
zajedniko reavanje problema, razvoj samostalnosti, razvoj svesti o sebi i drugima,
podsticanje sigurnosti u sebe, podsticanje saoseajnosti sa drugima, razmenu miljenja,
oseanja i iskustava sa drugom decom.
Mogui negativni uticaji: Socijalna izolacija, umanjena samodisciplina i motivacija,
emocionalna odvojenost od sredine.
Zapaanja ponaanja dece koja koriste kompjuter (edukativne programe) tokom slobodne
igre, onda kada ima je on ponuen kao jedna od mogunosti, su sledea:
Ispred kompjutera esto se nalazi vie od jednog deteta koje radi za kompjuterom.
Komunikacja koju vode deca radei u adekvatnom i podsticajnom softveru je veoma
iva. Trae se zajednika reenja, objanjava se, predlae, prisutan je i fiziki kontakt (grle
se, zajedno rukuju miem), pomau jedan drugome, ustupaju mia drugu kada imaju neki
problem i sl.
Dete koje inae ima problema sa govorom, koje u slobodnoj igri esto malo govori,
kada je radilo na kompjuteru zaboravljalo je na svoj problem i slobodno i intezivno
govorilo.
Kada se desi neto nepredvieno u smislu da kompjuter zablokira i sl. veina dece
trai pomo vasptaa.
Kognitivni razvoj
Mogui pozitivni uticaji: Proces razvoja miljenja, razvoj simbolikog predstavljanja,
razvoj panje, mogunosti shvatanja sutine, jasnije i bre klasifikacije, donoenje odluka
67

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08.

Nataa Anelkovi

analizom, razumevanje uzrorno-posledinih odnosa, razvoj pamenja, podsitacnje

kreativnosti, podsticanje radoznalosti, razvoj matovitosti, proces reavanja problema,
poveanje motivacije.
Mogui negativni uticaji: Smanjenje kreativnosti i kreativnog miljenja, smanjenje
sposobnosti za matanje, loa koncentracija, problemi sa panjom i smanjenje strpljenja za
rad i uenje.
Razvoj komunikacije i stvaralatva
Mogui pozitivni uticaji: Poveanje interakcije sa drugom decom i ljudima, razmena
miljenja, oseanja i iskustava sa drugom decom i ljudima, nove mogunosti i oblici
stvaralatva i kreativnosti.
Mogui negativni uticaji: Umanjena interakcija sa drugim ljudima i decom, prevladavanje
virtuelnog nad stvarnim svetom, smanjenje kreativnosti.
4. INFORMACIONA TEHNOLOGIJA U DEIJEM VRTIU ODGOVOR NA
POTREBE DECE I U INTERESU DETETA
Potreba i obaveza da odlunije krenemo u ostvarivanje navedenih ciljeva primene i
integracije informacione tehnologije u vaspitno obrazovnom radu sa decom proistie i iz
injenice da su deca predkolskog uzrasta ve duboko zakoraila u korienje
informacione tehnologije. Na to ukazuju rezultati mnogobrojnih istraivanja: uzrasta kada
je dete sposobno da samostalno koristi raunar, prisutnosti raunara u deijem ivotu,
vremenu koje deca provode uz razliite medije, naina na koji provode slobodno vreme,
postojanje stilova u korienju medija, razloga za izbor pojedinih medija od strane dece,
naina na koji najee koriste raunar, motivisanosti za korienje raunara i dr.
Dete sa tri godine i sedam meseci sposobno je da naui da samostalno koristi raunar, u
onom stepenu u kojem to zadovoljava njegove potrebe. Sa godinu dana i tri meseca, dete
moe da naui da ukljuuje raunar, sa godnu dana i est meseci da ubacuje Cd, a sa dve
godine i tri meseca da koristi mia.(Slika br. 3)

Slika 3: Razvoj vetine korienja raunara

68

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08.

Nataa Anelkovi

Udruenje vaspitaa Beograda ve nekoliko godina unazad pokazuje interesovanje za temu

uticaja medija, savremenih igara i igraaka na decu, i stim u vezi organizovalo je nekoliko
okrugih stolova i dva istraivanja iji se razultati nalaze na sajtu ovog udruenja. To je
dokaz da su vaspitai zabrinuti i da uviaju problem nesklada izmeu motivacije dece za
korienjem raunara (u irem kontekstu i drugih medija) i spremnosti odraslih da na ovu
motivaciju odgovore na adekvatne naine. Aprila 2007. godine Udruenje vaspitaa
Beograda obavilo je istraivanje kojim je obuhvaeno 1008 roditelja dece od 3 do 7 godina
iz 15 beogradskih predkolskih ustanova. Dobijeni su podaci po kojima 793 deteta,
odnosno, 79% ima i koristi kompjuter, a 215 dece, odnosno 21% od ukupnog broja ne
koristi kompjuter. Istim istraivanjem utvreno je da deca od 3 do est godina proseno
provode dva sata i jedanaest minuta ispred raunara i televizora, da je vreme koje provode
uz televizor daleko vee nego ono koje provode uz raunar, ali i da se na uzrastu od est
godina vreme koje deca provode uz raunar naglo poveava. ( Slika br. 4)
Kopjuter i Tv radnim danom

kopjuter radni dan

95

75

100

40

45

45

80
60

105

110

110

TV radni dan

120

40
20
0
3 godine 4 godine 5 godina 6 godina

Slika 4: Vreme koja deca provode uz televizor i raunar

Mnogobrojna inostrana istraivanja pokazala su sline rezultate. Informaciona tehnologija
je postala deo deijeg ivota a, s tim u vezi, raste zabrinutost da ona ( a u irem kontekstu i
mediji) sve vie ugroavaju vaspitnu ulogu porodice. Istraivanja naina na koji deca
koriste medije dovela su jedan broj inostranih autora do zakljuaka o postojanju etiri
osnovna stila u korienju medija: ''specijalisti'', ''screen entertainment fans'',
''tradicionalisti'', ''low media users''. Uticajima u ranom detinjstvu, mogu se stvarati
preduslovi za razvoj odreenog stila u korienju medija.
Zadatak je svih nas da odgovorimo na motivisanost deteta predkolskog uzrasta za
informacionu tehnologiju i ostvarimo njenu primenu u vaspitno obrazovnom radu u korist
deijeg razvoja i vaspitno obrazovnog procesa. Neophodno je da vaspitai deluju
preventivno protiv njene neadekvante upotrebe a da istovremeno koriste
njene
mnogobrojne potencijale, odnosno, da uz pomo nje ostvare pozitivan uticaj na sve oblasti
deijeg razvoja, podizanje kvaliteta svih segmenata vaspitno obrazovnog rada i razvoj
medijske kulutre deteta.
5. LITERATURA
[1] Republika Srbija, Ministarstvo prosvete, Osnove programa predkolskog vaspitanja i
obrazovanja dece uzrata od tri do sedam godina, Prosvetni pregled 1996.god.
[2] Dr. Emil Kamenov, Model osnova programa vaspitno-obrazovnog rada sa
predkolskom decom, Novi Sad, 1995.
69

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08.

Nataa Anelkovi

[3] Mara ain, Mirjana Markovi, Slavica arapi i saradnici Korak po korak u osnove
programa, Kretaivni centar 1998. god.
[4] Sajt Udruenja vaspitaa Beograda http:// www.uvb.org.yu
[5] Ph.D. Kaveri Subrahmanyam, Ph.D. Robert Ph.D. E. Kraut, Ph.D. Patricia M.
Greendfield, Ph.D. Elisaheva F. Gross, The Imapact of Home Computer Use on
Childrens Activities and Development, The future of
Children(www.futureofchildren.org) Children and computer tehnology Vol.
10.No2, 2000
[6] Sonia Livingstone, Moira Bovill, London School of Economics and Political Science,
Young People and New Media: Childhood and the Changing Media Environment
(2002) , Report of the Research Project Children Young People and the Changing
Media Environment,1999

70