HIDROTEHNIKI OBJEKTI I SISTEMI

2. VREMENSKA I PROSTORNA
RASPODELA VODE
Utvrivanje koliina i kvaliteta vode kao
preduslov za hidrotehnike delatnosti

Izgradnja, korienje i odravanje

vodoprivrednih objekata

Za uspeno planiranje, projektovanje, izgradnju,

korienje i odravanje vodoprivrednih objekata i
sistema, neophodno je poznavanje karakteristika
vodnog reima.
Od karakteristika vodnog reima, vodnih resursa i
vodene sredine zavisi svrsishodnost, funkcionalnost
i sigurnost inenjerskih objekata.
Na primarna pitanja vodoprivrede, odgovor je
mogu jedino iz sreene baze podataka o vodama i
uvida u prognozu razvoja vodoprivrednih procesa.

Za potrebe pravilnog korienja raspoloivog

vodnog potencijala i izgradnju hidrotehnikih
objekata neophodno je poznavati:

Hidroloke karakteristike reima voda u

viegodinjem periodu, a takoe i unutar godine.
Ocenu raspoloivih koliina voda i vodnog
bilansa pojedinih slivova.

Ekstremne koliine vode (maksimalne,

minimalne i prosene).

Isparavanje vode sa veih vodenih povrina.

Kvalitet vode za vodosnabdevanje.

Ocenu erozione moi vodnih tokova i uslove

formiranja renih tokova. Zasipanje jezera i
formiranje obala.

Ocenu temperaturnih i hemijskih karakteristika

voda i uslove formiranja leda i njegov uticaj na
izgraene hidrotehnike objekate.

Procenu vodnog reima u uslovima eksploatacije

izgraenih hidrotehnikih objekata.

Prognozu svih osnovnih elemenata vodnog reima

(vodostaji, proticaji, pojava leda i sl.).

Prognozu kvaliteta voda za vodosnabdevanje.

HIDROLOGIJA - nauka o vodi - bavi se definisanjem,

koliina vode na odreenom podruju, vremenskim i
prostornim rasporedom vode. To je nauka o reimu voda
na povrini zemlje, u atmosferi i pod zemljom. Nauka o
vodenom omotau Zemljine kore. Naziv potie od
starogrke rei: hidro voda i logos nauka.

Predmet hidrologije
Prouavanje kako se obrazuju i gube vodene mase
(padavine, poniranje, kondenzacija, isparavanje i oticanje).

Izuavanje pojava i procesa kod kretanja vode u prirodi

i odreivanje hidrolokih podataka.

Istraivanje uticaja vode na

rene tokove i predvianje
hidrolokih pojava.
Prouavanje zakonitosti u
reimu voda na zemlji.

Kruenje vode u prirodi ciklus kruenja vode

(hidroloki ciklus)
Hidroloki ciklus kruenja vode u atmosferi, na povrini zemlje,
pod zemljom, rekama, akumulacijama, morima i okeanima.

Hidroloki ciklus

Padavine
Padavine su svi oblici kondenzovane i sublimirane
vodene pare u vazduhu, koji se na zemljinoj povrini
pojave u tenom ili vrstom obliku.

Kia, kao osnovni vid atmosferskih padavina,

nastae kada kapi vode padau na povrinu Zemlje iz
oblaka. Kia ima veliku ulogu u hidrolokom ciklusu
u kome vlaga iz okeana isparava, kondenzue se u
oblacima, pada nazad na Zemlju i vraa se u okean
putem reka i potoka da bi zapoela novi ciklus.

Sneg je padavina u obliku ledenih kristala vode,

koja se sastoji od mnotva pahuljica. Sneg se
formira kada vodena para sublimira visoko u
atmosferi na temperaturi manjoj od 0C i nakon
toga padne na zemlju.

Grad je vrsta padavina u obliku ledenih oblutaka.

Nastaje kada snane vazdune struje odvuku vodene
kapi iz oblaka u vie slojeve gde je temperatura
nia. Ova vrsta padavina nanosi velike tete
poljoprivredi i smatraju se nepogodom.

Padavine

Padavine - su najznaajniji pozitivni elementi u

bilansnoj jednaini.

U hidrotehnici se izraavaju visinom vodenog taloga.

Za meranje padavina najee se koristi kiomer koji

obino registruje dnevne padavine.

Merenja se prikupljaju u hidrometeorolokoj slubi,

a podaci publikuju u hidrometeorolokom godinjaku.

Padavine
Padavine se definiu visinom, trajanjem i povratnim periodom.

Intenzitet padavina je srednja visina pale kie (mm) podeljena

sa vremenom trajanja i = P/T, gde je T trajanje kie u min.

Hijetogram pale kie prikazuje promenu intenziteta

padavina po vremenu.
Vp = P *A
Vp - zapremina pale kie
nekog podruja
P - visina pale kie
A - povrina posmatranog
podruja
P = (i * t) P = i t
i = dP/dt

Hidrometrija
Hidrometrija oblast hidrotehnike koja se bavi
merenjem koliina vode.

Dobijeni podaci slue za procenu koliine i vremenske

raspodele raspoloive vode na podruju (proseni, max,
min, uestalost, raspodela).
Sva prikupljena merenja obrauju se statistiki i na
osnovu njih se izvlae odreeni zakljuci o
karakteristikama padavina, sliva, toka vode i dr.

Razlikujemo dve vrste merenja:

1. U prirodnim uslovima (radi projektovanja)
2. Na izgraenim objektima (radi upravljanja i
procene rada izgraenih objekata)

Ureaji koji slue za merenje razliitih vrsta i koliina voda:

1) Kiomer slii za merenje padavina
2) Evaporimetar slui za merenje isparavanja vode sa
oranice
3) Evapotranspirometar meri potronju vode od strane
biljaka i isparavanje
4) Vodomerna letva slui za merenje nivoa vode u
otvorenim tokovima
5) Vodomer meri trenutni i kumulativni proticaj vode
6) Pijezometri slue za merenje nivoa podzemne vode
7) Isparitelji mere isparavanje sa vodene povrine

Merenje padavina kiomerom i pluviografom

Kiomer je merni instrument pomou koga se precizno
odreuje koliina padavina na odreenom prostoru. Kiomer se
koristi tako to se fiksira na cev ili tap koji se ubode u zemljite
i postavi na otvoreno polje. Koliina padavina se oitava na skali
koja je ugravirana na telu kiomera. Svaki podeok na graduisanoj
skali predstavlja 1 mm odnosno 1 litar po m2.

Pluviograf je instrument za neprekidno (kontinualno)

registrovanje koliine padavina. Konstruisan je na
principu plovka u savijenoj cevi spojenom sa cilindrom za
primanje padavina. Plovak se podie ili sputa prema trenutnim
padavinama, a pomeranje se prenosi na ureaj za
registraciju. Pluviografom je mogue trenutno oitavanje, u
mm/h ili mm/minutu.

Kiomer i pluviograf

Merenje padavina totalizatorom

Totalizator je instrument pomou
koga se meri ukupna suma padavina
za dui vremenski period. Postavlja
se na teko pristupanim terenima.
Zapremina totalizatora iznosi 80 l
kako bi mogao da prikupi atmosferske
padavine izmeu dva merenja. Otvor
totalizatora je isti kao kod obinog
kiomera (200 cm2) i postavlja se na
3 m iznad terena. Totalizator se
obino prazni jednom meseno ili
kada vremenske prilike dozvoljavaju,
ali najmanje dva puta godinje.

Merenje isparavanja evaporimetrima

Evapotranspiracija predstavlja
gubitak vode u atmosferu kroz
procese isparavanja sa vodenih
povrina i sa zemljita (evaporacija)
i preko vegetacije (transpiracija).

Pijezometri za merenje nivoa podzemne vode

Merenje proticaja vode

Proticaj vode-predstavlja koliinu vode koja protie kroz popreni presek vodotoka u jedinici vremena. Izraava se u m3/s ili l/s.

Vodostaj - predstavlja nivo vode u posmatranom profilu

vodotoka, odnosno proticajnom preseku.

Mesto gde se meri nivo vode naziva se Vodomerna stanica.

Dispozicija vodomerne stanice sa vodomernim letvama i limnigrafom

Merenje proticaja vode

Vodostaj u profilu vodomerne stanice meri se na vie
naina:
1. Vodomernom letvom nivo vode u odnosu na neku
apsolutnu kotu koju nazivamo nula.
2. Limnigrafom ureajem za kontinualno merenje
vodostaja, koji moe biti: sa plovkom ili sa eho sondom,
a podaci se uvaju na traci ili u digitalnom obliku.
3. Hidrometrijskim krilom merenjem brzina u vie
vertikala proticajnog preseka.
4. Prelivnim objektima (suenjima) na manjim
vodotocima ili kanalima.

Merenje proticaja vode

itanje na letvi vodomera ne prikazuje ni kotu ni
dubinu vode, ali povezivanjem sa o vodomera
dobija se nivo u metrima nad morem (m.n.m.)

Tanost oitavanja je 1 cm.

Ako postoji velika denivelacija (razlika u

nivoima) u proticajnom preseku reke, tada se na
tom profilu postavlja vie vodomernih letvi.
itanje na letvi moe da bude negativno ukoliko
je o vodomera iznad izmerenog nivoa vode u reci.

Vodostaj na vodomernoj letvi se meri jednom

dnevno, i vrlo esto se ne zabelee znaajnije
promene vodostaja koje su konstantne za manje
vodotoke. Iz ovih razloga za kontinualno
merenje nivoa koristi se limnigraf.

U novije vreme za merenje nivoa koriste se

kapacitativne i eho sonde. To su ureaji koji
digitalno registruju nivoe i memoriu ih na
sopstvenoj memorijskoj jedinici ili signale alju
u kontrolni centar.

Merenje proticaja vode

Proticaj - zapremina vode protekle u jedinici vremena.

Najtanije je proticaj meriti volumenski, merenjem

zapremine vode koja dotekne u neku posudu za
odreeno vreme.

Proticaj kod velikih vodotokova se meri posredno

preko brzine.

Za merenje brzine koristi se hidrometrijsko krilo.

Broj obrtaja elise je povezan sa brzinom strujanja u

datoj taki, pa sledi:

Merenje proticaja hidrometrijskim krilom

V = Vo + k*N
Vo - brzina ispod koje se krilo ne okree, i tada treba uzeti
manje krilo
K - koeficijent svakog pojedinog hidrometrijskog krila
N - broj obrtaja krila

Svako krilo povremeno se mora tarirati u hidraulikom

kanalu i utvrditi koeficijent hidrometrijskog krila k.
U proticajnom preseku brzine se mere u vie vertikala, a na
svakoj vertikali treba meriti u minimum 3-5 taaka.
Ponavljanjem merenja za razliite proticaje i nivoe vode
definiemo QH - krivu datog profila, koja nam omoguuje
da merenjem vodostaja odreujemo proticaj na tom profilu.

Merenje proticaja
vodomernom letvom

Merenje proticaja limnigrafom

Merenje proticaja hidrometrijskim krilom

Merenje proticaja ehosonderom

Merenje proticaja integrisanjem brzine

U8 = 1/h8*( Udy)=1/h8*(((Ui +Ui+1)/2)*hi )

Ui - izmerna brzina u i-toj taki posmatrane
vertikale
U8 - prosena brzina u datom profilu
U*h - umnoene srednje dubine i brzine u profilu
Q = h*Udx = ((h*Ui+hi+1*Uj+1)/2)* Li
Q - proticaj u posmatranom proticajnom profilu

Merenje proticaja metodom brzina * povrina

Proticaj se odreuje na osnovu
merenja brzine vode hidrometrijskim krilom u nizu taaka na
vertikali poprenog preseka.

Merenje proticaja pomou Pito-cevi

Brzinu u nekoj taki najee kod manjih
kanala moemo odrediti i pomou Pito-cevi.
E = + ( V 2)/2g
V = (Z*2g)
Z=E-

Merenje proticaja pomou preliva

1. pravougaoni bez bone kontrakcije
2. pravougaoni sa bonom kontrakcijom
3. trougaoni 4. trapezasti

Poznavanjem matematike funkcije izmeu proticaja i nivoa, odreuje se proticaj.

Merenje proticaja pomou trougaonog i trapeznog preliva

Merenje proticaja u cevovodu pod pritiskom

Venturijeva cev
d 2 2 g h

Q =
4
4
d
1
D

Primena venturijevih cevi

Venturi cevi rade na pricipu vakuuma, bez dodatne energije.
Koriste se za doziranje hemijskih jedinjenja (ubriva, sredstava
za zatitu biljaka i popravku kvaliteta vode za navodnjavanje).
P ulazni pritisak
Q ulazna koliina tenosti
P+Q izlazni pritisak + usisana
koliina tenosti
M manometar
S slavina
O obujmica

Merenje proticaja ubacivanjem koncentracije (boje) u vodotok

Na jednom profilu ubacujemo smeu sa koncentracijom

Co i proticajem Qo. Nizvodno od datog profila kada se
koncentracija (boja) razblai na celom profilu uzimamo
uzorak vode i merimo koncentraciju smee C .

Ova metoda se primenjuje kod reka ponornica.

Qo*Co = (Q + Qo )*CQ = Qo*(Co/C)

Veza izmeu nivoa vode i proticaja

Funkcija koja iskazuje ovu vezu a prikazuje se grafiki

naziva se kriva proticaja (QH - kriva).

Potreba za odreivanjem krive proticaja nastala je zbog

toga to se vodostaj meri na terenu, a poznavanjem krive
proticaja i izmerenog vodostaja dolazimo do hidrograma.

QH-kriva odreena merenjima na nekom profilu moe se

koristiti sve dok ne doe do geometrijskih promena profila
usled erozije ili zasipanja, ili u sluaju drastinijih promena
izazvanih preprekama nizvodno od posmatranog profila.

QH - kriva

QT - kriva
V = Q(t)dt
Qsr = V/T
Qsr - srednji proticaj u
posmatranom vremenu
Hidrogram je grafika predstava promene protoka u
profilu vodotoka kroz vreme - zavisnost proticaja od
vremena Q(t).

Integracijom funkcije hidrograma dobija se

zapremina protekle vode u posmatranom periodu.

Nivogram predstavlja promenu vodostaja u nekom profilu tokom vremena

Linija nivoa predstavlja liniju koja spaja sve vodostaje du toka

Nivogram, kriva proticaja i hidrogram

Kvalitet vode
Kvalitet vode ine hemijske, bioloke i fizike
karakteristike vode.

Hemijsko - bakterioloka ispravnost vode propisuje se

prema nameni (voda za pie, poljoprivredu, industriju i dr.).

Fizike karakteristike su boja, mutnoa i temperatura.

Kvalitet podzemnih voda ispituje se tokom fundiranja

objekata zbog mogueg korozionog dejstva na beton i elik.

Osnovni zagaivai su naselja koja isputaju svoje

otpadne vode (fekalne i industijske) u vodotoke ili upojna
polja a da ih prethodno ne preiste.

Pokazatelj kvaliteta

Temperatura

pH vrednost

Mutnoa

NTU

Utroak KMnO4

mg/l

Ukupni suvi ostatak

mg/l

Amonijak NH4

mg/l

Nitrati NO3

mg/l

Nitriti NO2

mg/l

Ukupni fosfat P

mg/l

Gvoe Fe

mg/l

Mangan Mn

mg/l

Aluminijum Al

mg/l

Hloridi Cl

mg/l

Uk broj aerobnih mezo. bakt

u 1 ml

Uk broj koliformnih bakt.

u 1 ml

Alge

Kvalitet vode

Jedin.

u 100 ml

Fiziko-hemijske i bakterioloke analize

vode za pie vre se etiri puta meseno.

Proticaj i kvalitet voda u rekama kontinuirano prati RHMZ, na kontrolnim profilima

veih vodotoka i mernim stanicama.

Na hidrolokim stanicama vre se merenja

vodostaja, proticaja, temperature vode,
koncentracije lebdeeg nanosa i uzimanje
uzoraka za odreivanje kvaliteta vode.

Kontrolie se i kvalitet vode i mulja u

akumulacijama.

Parametri koji se kontroliu su: pH

vrednost, elektroprovodljivost Ep, O2, %
zasienja O2, HPK, NH4 - N, NO2 - N.

Oprema za monitoring kvaliteta vode

Modem
Data loger
Sonda
Protoni rezervoar
Stanica

Nivo vode
Vodozahvat
Pumpa

Senzori za merenje:
mutnoe,
temperature vode,
pH vrednosti,
rastvorenog kiseonika,
elektroprovodljivosti,
amonijum jona,
nitrata,
vodostaja.

Automatska stanica za monitoring kvaliteta rene vode Dodatna oprema:

potapajua pumpa na
vodozahvatu,
rezervoar sa uronjenim
senzorima.

Merni bazen (protoni

rezervoar) sa senzorima

Oprema za monitoring kvaliteta vode, prenos i obradu podataka

Savremena tehnologija
omoguuje kontinualno
praenje kvaliteta voda
pomou specijalnih sondi.

Dobijeni podaci
prenose se na daljinu
putem GSM modema do
servera operatera, snimaju
i skladite u centralnoj
bazi podataka.

Koncept automatske stanice za

merenje parametara kvaliteta vode

Pronos nanosa
Intenzivne atmosferske padavine prozrokuju u renim
slivovima povrinski oticaj i spiranje tla, usled ega
dolazi do nastanka velikih voda i erozione produkcije
nanosa.
Produkti ovih procesa dospevaju u hidrografsku mreu,
kroz koju nastavljaju kretanje, u vidu dvofaznog fluida.
Lebdei (suspendovani) nanos je materijal koji se
kree u suspenziji vodotoka.

Vueni nanos je materijal koji se kree u kontaktu sa

renim dnom.

Lebdei (suspendovani) nanos

Koncentracija lebdeeg nanosa raste po dubini vode.

Meri se uzimanjem uzorka vode u odreenom profilu

reke u kome se hidrometrijskim krilom meri brzina vode.

Kod lebdeeg nanosa odreuje se teina,

granulometrijski sastav i ostale fizikohemijske osobine.

Koliinu lebdeeg nanosa u nekom profilu je potrebno

znati prilikom gradnje brane na tom profilu da bi se
mogao uraditi proraun zasipanja budue akumulacije.

Problem sa suspendovanim nanosom javlja se i kod

korienja rene vode za navodnjavanje poljoprivrednih
kultura.

Vueni nanos

Vueni nanos je krupniji od lebdeeg. Ovaj nanos po

dnu pokree tangencijalni napon ili vuna sila.

Tangencijalni napon se izraava kao:

= *R*I (KN/m)
- teina vode =9.81 (KN/m)
R - hidrauliki radijus poprenog preseka toka
I - pad linije vodnog ogledala toka (~ pad dna)
R=A/O

A - povrina poprenog preseka toka

O - okvaeni obim

Kod velikih vodotoka, gde je dubina vode zanemarljiva u

odnosu na irinu vodnog ogledala, hidrauliki radijus
priblino je jednak dubini vode, odnosno:
R = A/O = B*h/B = h
Tangencijalni napon: = *h*I
Ukoliko je > kr za vrstu materijala od koga je sastavljeno
dno renog korita dolazi do pokretanja vuenog nanosa.

Kritinu vunu silu po Shilds-u moemo raunati:

kr=0.05*( s-w)*dsr
s=25 (KN/m) - specifina teina nanosa
dsr - srednji prenik zrna od koga je formirano dno

Merenje protoka vodenog nanosa vri se specijalnim

hvataima lopate kroz koje voda protie a nanos ostaje.

Merenje nanosa
Hvatai suspendovanog nanosa

Batometar za hvatanje suspendovanog nanosa

Primeri iz prakse: reka Diina u G. Banjanima

Padavine inteziteta 200 mm registrovane 13.08.1991. god. u trajanju od 1.5h.

Isohyetal map over the

Dicina river basin

Inflow hydrograph and outflow

hydrograph for the reservoir

Merenje proticaja i pronosa suspendovanog nanosa

na hidrolokoj stanici u G. Banjanima.