Osnovi konstruisanja

Konstruisanje
Konstruisanje predstavlja stvaralaki prvenstveno intelektualni rad iji je krajnji proizvod
tehnika dokumentacija - projekat koji ine sklopni i radioniki crtei, analize stanja radne
sposobnosti pojedinih delova i prorauni , uputstva za izradu i eksploataciju.
Proces konstruisanja zapocinje idejom ( stvaralakom zamilju ) o maini odredjenih
karakteristika za obavljanje odreene funkcije. Na kraju precesa konstruisanja dobija se
konstrukciona i eksploataciona dokumentacija .
Konstruisanje je dakle delatnost koja lei izmeu stvaralake zamisli i proizvodnje (slika 1).

STVARALAKA
ZAMISAO

KONSTRUISANJE

PROIZVODNJA

- Matematika
- Mehanika
- vrstoa
- Termodinamika
- Hidromehanika
- Etika

- Stvaralake ideje
- Nauna saznanja
- Teoriske postavke

- Elektronika
- Hemija
- Metalurgija
- Ergonomija
- Estetika
- Ekonomija ...

* * *

(slika 1)

Proces konstruisanja se odvija kroz sledece faze koje slede jedna drugu :
1. Definisanje projektnog zadatka
2. Koncipiranje tehnikog reenja
3. Razrada tehnikog reenja izrada sklopnog crtea , analiza radnih i kritinih stanja
delova , provera radne sposobnosti delova i sklopova
4. Kompletiranje tehnike dokumentacije izrada detaljnih crtea ( slika 2)
KONSTRUISANJE
DEFINISANJE
PROJEKTNOG
ZADATKA

KONCIPIRANJE
TEHNIKOG
REENJA

RAZRADA
TEHNIKOG
REENJA

(slika 2 )

KOMPLETIRANJE
TEHNIKE
DOKUMENTACIJE

Osnovi konstruisanja

Etape u razvoju i eksploatacije proizvoda od ideje do recirkulacije (unitenja ) date su na

sledeoj slici . (slika 3)
IDEJA

RECIRKULACIJA

KONSTRUISANJE

PROIZVODNJA

EKSPLOATACIJA

(slika 3 )
Kao to se sa slike vidi na proces konstruisanja osim stvaralake ideje i naunih saznanja utiu
i informacije dobijene iz proizvodnje i eksploatacije datog proizvoda . Prouavanjem ovih
procesa bavi se nauna disciplina : Teorija konstruisanja ili Nauka o konstruisanju.

Vrste konstrukcija
Prema sadraju procesa konstruisanja razlikuju se :
- nove konstrukcije
- varijantne konstrukcije
- prilagoene konstrukcije (rekonstrukcije)
- ponovljene konstrukcije
Nove konstrukcije zasnivaju se na novom principu rada koje se razlikuje od postojeih ili
predstavlja tehniko reenje razliito od postojeih .Ovde se sprovode sve faze procesa
konstruisanja.
Varijantne konstrukcije imaju isti princip , a varira se veliina i razmetaj pojedinih
komponenti unutar sistema .
Prilagoenje konstrukcije rekonstrukcije dobija se prilagoavanjem poznatih
konstrukcionih reenja novom zadatku (funkciji) koji treba izvriti . Podrazumeva nova
konstrukciona reenja za pojedine delove .
Ponovljene konstrukcije se izrauju u novoj seriji bez ikakvih izmena. Iskljuuju se sve
faze procesa konstruisanja osim manjih izmena na tehnikoj dokumentaciji .
Faza konstruisanja
Konstrukcija

Ponovljene
konstrukcije
Prilagoenje
konstrukcije
Varijante
Nove

Definisanje
Projektnog
zadatka

Koncipiranje
Tehnikog
reenja

Razrada
Tehnikog
reenja

Kompletiranje
Tehnike
dokumentacije

Osnovi konstruisanja

Vie od polovine lansiranih konstrukcija u svetu spada u grupu prilagoenih, neto vie od
etvrtine su nove, a ostale su varijantne.
Konstrukcija podrazumeva timski rad u kome u pojedinim fazama uestvuju razliite ekipe
naunih i tehnikih strunjaka iz razliitih naunih disciplina, kao i niz posebnih uskih
specijalista za odreenje oblasti neposredno vezane za sam proces konstruisanja : leaji ,
zupanici, podmazivanja, sagorevanje, raunska tehnika i dr.
Osnovni problemi koji se raavaju pri konstruisanju daju u rezultatu tri osnovna karakteristina
podatka i to: oblik, mere (dimenzije) i materijal, pored itavog niza drugih , neposredno
vezanih za ove osnovne. Ovo se odnosi na mainu kao celinu kao i njene pojedine delove . Svi
ovi podatci sadrzani su na crteima na osnovu kojih se maina moe proizvesti , konstruisati i
pustiti u pogon. Kao pratea dokumentacija uz svaku mainu ide i uputstvo za eksploataciju,
odravanje i remont.

Zahtevi i ogranienja pri konstruisanju

Konstruisanju predhode iroka istraivanja svih elemenata vezanih za izradu i eksploataciju
budueg proizvoda. Prikupljanje podataka vri se na osnovu literature, analizom postojeih
konstrukcionih reenja rezultata eksperimentalnih istraivanja i slino. Steena saznanja
omoguavaju da se definiu zahtevi i ogranienja kako za proizvod koji se konstruie tako i za
konstruktora .
Lista zahteva je tehniki dokumenat u kome se definie projektni zadatak i sva ogranienja
koje treba da ispuni budua konstrukcija.
Funkcija koju treba da izvrava budua konstrukcija u listi zahteva definie se opisno, uz
potrebne skice, mere vezane za radni prostor, materijal koji se prerauje, energiju koja se
koristi i sl.
Neophodno je dakle definisati ulazne i izlazne materijale, energije i informacije.
Oblik, mere (dimenzije) i materijal maine kao celine kao i svakog njenog dela (grupe,
sklopova, podsklopova, ma. dela) moraju zadovoljiti niz uslova i to :
- uslovi funkcije i namene
- uslovi radne sposobnosti
- uslovi proizvodnje
- uslovi ekonominosti i
- uslovi ergonomije i estetike i dr.
Uslovi funkcije i namene odreuju oblik i dimenzije mnogih mainskih delova. Ovde na
prvom mestu utiu kretanja koji mainski delovi obavljaju delovi koji se obru (vre obrtno
kretanje) oko neke ose, najee su kruno cilindrinog oblika, delovi koji vre translatorno
kretanje ogranieni su ravnim povrinama, delovi koji vre pretvaranje obrtnog kretanja u
pravolinisko su zavojnog oblika.

Osnovi konstruisanja

Uslovi radne sposobnosti

Pod radnom sposobnou nekog mainskog dela ili elementa podrazumeva se grupa uslova
koje on mora ostvariti da bi svoju funkciju obavljao ispravno i pouzdano. To znai da ima
dovoljnu vrstou i krutost da bi u toku radnog veka izdrao sva optereenja i druge uticaje bez
tetnig deformacija, bez razaranja, bez preteranog habanja i bez opasnih vibracija i preteranog
zagrevanja .
Uslovi proizvodnje
-

livenje
kovanje
zavarivanje
rezanje

Tehnologinost konstrukcije skup svojstava konstrukcije koji obrazuju laku, brzu i

ekonominu izradu i montau. Jednostavnost je jedna od osnovnih karakteristika koja
obezbeuje dobru tehnologinost .

eksploatacija

inv.

tp

Uslovi ekonominosti
Uslovi ekonominosti svode se na ekonominost proizvodnje jedne maine i na
ekonominost njene eksploatacije.
Cena konstrukcije ne zavisi samo od cene upotrebljenog materijala, nego i od cene
obrade, to znai da se cena maine moe smanjiti u velikoj meri konstrukcionim
reenjima, irokom primenom standardizacije i unifikacije itd.
Na eksploatacione trokove utiu: potronja energije stepen iskorienja, potronja
maziva, potronja sredstava za hlaenje, kao i koliina ljudskog rada potrebna za
rukovanje, odravanje i remont, uestanost, trajanje i obim remonta, uestanost stajanja
van pogono zbog kvarova itd.

Osnovi konstruisanja

Uslovi ergonomije i estetike

Ergonomija je nauka o uticaju sredine na oveka.
Maina zadovoljava uslove ergonomije ako svojom funkcijom ne nanosi tetu ivim biima u
svojoj okolini.
Uslovi ergonomije zahtevaju odgovarajue mere zatite oveka i to:
- od mehanikih povreda ,
- od niskih i visokih temperatura ,
- od vibracija ,
- od jake svetlosti ,
- od jakog zvuka ,
- od hemiskog zagaenja ,
- od strujnog udara ,
- od radioaktivnog zraenja .
Specijalni propisi o bezbednosti sudova pod pritiskom, vozila itd. HTZ propisi.
Posebna obezbeenja od povreda pri rukovanju poveavaju cenu maine , ali poveavaju
i produktivnost radnika, jer se on osea sigurnim u radu , ne mora da strepi od pogrenih
poteza i pokreta. Sigurnosni ureaji za maine u domainstvu. Bolje i predvideti, gde god je
to mogue, automatska osiguranja (ono to se ne sme, istovremeno treba da bude i
nemogue), nego niz pisanih uputstava o ogranienjima koja niko ne ita ili ih se ne dri.
Estetski uslovi esto su podloni ''modi''.

Faze procesa konstruisanja

Proces konstruisanja, kao to je reeno, odvija se u nekoliko faza koje slede jedna drugu. Ove
faze su:
1. Definisanje projektnog zadatka (koncipiranje idejnog reenja)
2. Koncipiranje tehnikog reenja
3. Razrada tehnikog reenja izrada sklopnih crtea
4. Kompletiranje tehnike dokumentacije izrada detaljnih crtea
Definisanje projektnog zadatka
Polazni element pri konstruisanju je jasan i precizno formulisan projektni zadatak.projektni
zadatak se postavlja pred mainu koju treba konstruisati, bez obzira da li se radi o
rekonstrukciji postojee maine ili konstruisanju potpuno nove maine.
Projektnim zadatkom mora biti precizno odreeno ta se eli ostvariti i pod kojim uslovima ,
kakve osobine konstrukcija mora da ima, a kakva svojstva ne sme da ima . Projektni zadatak ,
naime, mora da sadri i sva odgovarajua ogranienja u gabaritu, masi, maksimalnoj
temperaturi, buci, zagaenju okoline kao i ogranienja u pogledu mogunosti proizvodnje i
nabavke materijala, sirovina, polufabrikata odnosno gotovih delova. Posebno su vana
ogranienja u vezi sa cenom kotanja maine i ekonominosti u eksploataciji. U posebnu
grupu spadaju uslovi odnosno elje koje bi trebalo da budu ispunjeni, ali samo ako je to
mogue.
Primeri podataka koji moraju biti obuhvaeni projektnim zadatkom (lista zahteva) a koji bitno
utiu na konstrukciju :
- optereenje
- uslovi eksploatacije

Osnovi konstruisanja
-

veliina serije (broj komada pojedinana ili serijska proizvodnja)

posebna ogranienja i dr.

Optereenje
Ako treba konstruisati dizalicu, pored nosivosti, mora biti naznaeno da li dizalica stalno radi
sa punim optereenjem ili samo povremeno i da li e biti u pogonu 8, 16 ili 24 asa dnevno i
dr.
Uslovi eksploatacije
Za autobus gradskog saobraaja je bitno lako ulaenje i izlaenje, to zahteva vei broj vrata,
vei broj mesta za stajanje nego za sedenje itd. Za autobus meugradskog saobraaja pak
uslovi konfora su vaniji od lakog ulaenja i izlaenja.
Dalje, da li je re o konstrukciji koja se eksploatie u mirnodopskim ili ratnim uslovima i da li
je potrebna mogunost preorijentacije. Putnika vozila sa neparnim brojem vrata lako se mogu
preorijentisati u sanitetska vozila, izbacivanjem zadnjih sedita i ubacivanjem nosila .
Minimalna slobodna visina vozila iznad (puta) kolovoza povezana je sa kvalitetom kolovoza i
stabilnou vozila. Klimatski uslovi su takoe vani , da li je re o maini koja treba da radi u
tropskim ili polarnim predelima , da li je vazduh vlaan ili suv itd.
Broj komada (veliina serije)
Konstruisanje u pojedinanoj proizvidnji podrazumeva konstruisanje za posebne uslove i
namene. Takve maine se i izrauju individualno .One se posebno naruuju , sto znai da su
prodate pre nego to su konstruisane i izraene.
Primeri: bageri za brodogradilita, dizalice za posebne svrhe, hidroturbine, maine alatke
posebne namene i dr.
Maine koje se konstruiu za serisku odnosno masovnu proizvodnju (motorna vozila, kamioni,
traktori, maine alatke opte namene, ureaji za domainstvo, poljoprivredne maine i dr.)
moraju imati takve osobine da mogu zadovoljiti potrebe i zahteve itavog niza potroaa
korisnika. Svaki propust u konstruisanju za serijsku proizvodnju ponavlja se u svim
primerima i dovodi do velikih finansijskih gubitaka, za razliku od propusta u sluaju
pojedinane proizvodnje.Zbog toga se u ovim sluajevima isplati eksperimentisanje sa vie
varijanti prototipova.
Da bi se dobili sistematizovani odgovori na sva ova postavljena pitanja formira se lista
zahteva koja slui kao podloga za dalji rad.
Lista zahteva se svodi na zahteve poruioca koji nisu iskazani jezikom konstruktora, niti
prejudiciraju odreena konstrukciona reenja.
Razlikuju se:
- zahtevi koji moraju biti ispunjeni i
- zahteve koje po mogunosti treba ispuniti.

Osnovi konstruisanja

Posebna ogranienja
Mogunost transporta motornim vozilima , eleznicom, brodovima itd.
Koncipiranje tehnikog reenja
Prvi posao konstruktora, posle potpunog definisanja projektnog zadatka je prikupljanje
dokumentacije o slinim izvedenim mainama koje mogu posluiti kao osnova za traeno
konstrukciono reenje. Studiranjem konstrukcionih reenja izvedenih maina i kritikom
analizom dolazi se do osnovne predstave o tome kako treba da izgleda maina koja se
konstruie i gde treba da bude teite konstruktorskog rada na iznalaenju novog reenja.
Koncipiranje se moe dakle svesti na sledee aktivnosti
Aktivnosti
1. Prelistavaje
katalozi, fotografije, publikacije, patenti
2. itanje i prouavanje
literatura, opis postojeih konstrukcija
3. gledanje i zapaanje
gotove konstrukcije
4. Informisanje
- od korisnika sline maine
- iskustva servisnih slubi (o eksploatacionim
karakteristikama)
5. Uporeivanje
niza razliitih reenja
6. Zakljuivanje
o prednostima i manama pojedinih reenja
7. Odluivanje
o sopstvenoj konstrukciji koja e ispuniti zahteve postavljene
projektnim zadatkom

Konstrukcioni problem retko ima jedno reenje. Zbog velikog broja promenljivih, teorijski je
mogue postaviti beskonani broj reenja jednog konstrukcijskog problema, ali meu njima
ima samo relativno mali broj praktino primenljivih. Primeri: putnika vozila (niz reenja , ali
malo koncepcijskih razlika), kotrljajni leaji razliita reenja razliitih proizvoaa tokom
vremena tee jednom istom reenju za svaki leaj.
Svaka maina proizvod se tokom vremena usavrava i predstavlja rezultat nekoliko
pokoljenja konstruktora . Prvobitni model se postepeno usavrava snabdeva novim sklopovima
i obogauje novim konstrukcionim reenjima.
Razvojni put proizvoda moe se podeliti na sledee faze :
-

fazu pojave proizvoda

fazu razvoja ili rasta
fazu zrelosti proizvoda
fazu degeneracije proizvoda (zastarelosti)

Svaki proizvod ne mora proi svaku od ovih faza.

Osnovi konstruisanja

t1

t2

t3

t4

t5

Maksimum
Realizacije proizvoda

R, stupanj razvoja

Verovatnoa da se ideja o novom proizvodu razvije u komercijalni prototip priblino je 1: 100,

dok je verovatnoa da se ideja pretvori u komercijalni uspeh na tritu 1:1000.

Trokovi ekonomske
propagande

dobit
pojava

rast

zrelost

zasienje degeneracija

t, vreme

Pojava proizvoda (''lansiranje'')

Da bi proizvod pobudio odgovarajue interesovanje na tritu on mora posedovati niz
prednosti u odnosu na postojee, a posebno : funkcionalnost, cenu, specifinu potronju
energije, jednostavnost u rukovanju , dizajn i dr.
Ovde je posebno bitna cena, ne zbog toga to bi previsoka cena onemoguila prodaju, nego to
nakon pojave novog proizvoda, ''reaguje konkurencija'' sniavanjem cena svojih proizvoda.
Bitno stoga da proizvod budu konkurentan na tritu.
Faza rasta
Faza rasta poinje onda kada intenzitet prodaje dostigne nivo da novi proizvod poinje stvarati
dobit. Primenom steenih iskustava, za kratko vreme se postie veliko usavravanje proizvoda.
Stopa rasta je najvea u ovoj fazi .
Faza zrelosti proizvoda
U ovoj fazi su mogua samo manja usavravanja i to sa velikim utrokom vremena to govori
da je dolo vreme za prelaz na novu konstrukciju proizvod jer postojee ne dozvoljavaju
nova usavravanja. U ovoj fazi dobit poinje da se smanjuje .
Faza zasienja i degeneracije proizvoda
To je faza u kojoj proizvod u pogledu realizacije dostie maksimum. Nezavisno od toga da li je
novi proizvod zastareo ili je potisnut na tritu pojavom novih proizvoda bitna je spoznaja da
se perspektiva prodaje ne moe graditi na ovom proizvodu.
* *
*

Osnovi konstruisanja

Posebna karakteristika sadanjeg vremena je da se maina u upotrebi ee zamenjuje novim

proizvodom zbog tehnike zrelosti nego zbog fizike dotrajalosti. Zato je od presudnog
znaaja za konstruktora pitanje da li konstruisati mainu za radni vek koji odgovara fizikoj
dotrajalosti ili pak tehnikoj zastarelosti. U idealnom sluaju maina treba da bude
konstruisana tako da vek koji odgovara fizikoj dotrajalosti bude jednak veku koji odgovara
tehnikoj zastarelosti.
Pri koncipiranju reenja maine koju treba konstruisati sprovodi se analiza apstrakovanjem
niza sporednih problema, a isticanjem primarnih. Umesto konkretne maine razmatra se
uopteni tehniki sistem u vidu tzv.crne kutije odreen iskljuivo svojim ulaznim i izlaznim
podacima.
ULAZ

Primer :

IZLAZ
Energija

energija
materijal
podaci

PRENONIK
SNAGE

OPTA
FUNKCIJA
MAINSKOG
SISTEMA

Snaga

ugaona brzina

Podaci
(informacija)

Tok materijala
Tok signala

IZLAZ

ULAZ

(obrtni moment)

Materijal

Tok energije

Snaga

PRENOSNIK
SNAGE

(obrtni moment)
ugaona brzina

Ovakva apstrakcija primenjuje se kako na celokupna postrojenja i fabrike, tako i na pojedine

delove postrojenja.
Ulazni i izlazni signali svakog tehnikog sistema moraju biti precizno odreeni, kako
kvantitativno tako i kvalitativno, a takoe i ekonomski.
Izmeu ulaznih i izlaznih karakteristika jednog tehnikog sistema mora uvek postojati
jednoznana zavisnost koja se, apstrakujui konkretan tok procesa, naziva opta funkcija
sistema.
Funkcija sistema reduktora je ''poveanje obrtnog momenta na raun smanjivanja
ugaone brzine ''.
Funkcija sistema ili opta funkcija sistema se moe raslaniti na parcijalne funkcije koje
odreuju parcijalne zadatke sistema. One se meusobno mogu povezivati na razliite naine,

Osnovi konstruisanja
10
tako da se dobijaju varijantna reenja. Svaka parcijalna funkcija predstavlja neku radnju
koju treba izvriti.
Svaka parcijalna ostvaruje se izvravanjem elementarnih funkcija. Svaka parcijalna funkcija
moe se ostvariti izvravanjem veeg ili manjeg broja elementarnih funkcija.
Primeri mainskih elemenata koji izvravaju odreene elementarne funkcije :
- elementi za prenos snage (zupasti , frikcioni , remeni , lanani , navojni parovi )
- elementi za prenoenje optereenja i kretanja (vratila , osovine , leaji , klinovi)
Pri traenju najpogodnije koncepcije tehnikog reenja esto nije lako doneti odluku , pa se
onda vre uporedna vrednovanja prema karakteristinim osobinama pojedinih reenja .
Primer:Analiza prenosnika sa promenom brzine i obrtnog momenta u odreenom diapazonu
pogonska maina - motor unutranjeg sagorevanja .
R.br.
1
2
3

Osobina
Stepen iskorienja
Beumnost rada
Lakoa ukljuivanja

4
Kontinualnost prenosnog odnosa
5
Pouzdanost u radu
6
Radni vek
7
Ponaanje pri preoptereenju
8
Osetljivost prema niskim tempera.
9
Potreban prostor
10
Masa
11
Povratni hod
12
Lakoa rekonstrukcije
13
Diapazon prenosnog odnosa
14
Zahtevi odravanja
Zbir
z
Faktor tehnike vrednosti
x = z / zi
Faktor trokova
k
Rezultujui faktor
x/z*k

zup.
4
3
2

frikc.
3
4
3

elektr.
2
3
4

hidr.
2
4
4

ideal
4
4
4

2
4
3
4
2
4
4
3
3
3
3
44
0.79
1.3
0.61

4
1
1
1
3
2
3
3
2
2
3
35
0.63
1.9
0.33

4
4
3
3
4
1
1
4
4
4
3
45
0.80
6.35
0.16

4
4
3
3
2
2
2
2
2
4
4
43
0.77
4.65
0.21

4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
56=zi
1.00
1,00
1,00

Bodovi uz pojedine take mogu se i mnoiti faktorom znaaja koji se njima pripisuje u vezi sa
posebnim zahtevima .

Osnovi konstruisanja
11
Razrada tehnikog reenja
Sledea faza procesa konstruisanja odnosi se na konkretizaciju usvojene koncepcije. Ona se
svodi na iznalaenje najpogodnijeg konstrukcionog reenja na osnovu podataka odreenih u
listi zahteva. Tako se dolazi do glavnih dimenzija maine, na osnovu kojih se moe izraditi
generalno idejno reenje maine i to za nekoliko paralelnih varijanti. Potom sledi razrada
svake varijante izrada crtea pojedinih grupa i podgrupa, razbijanje na skolopove i
podskolopove i odgovarajui prorauni .
Kompletiranje tehnike dokumentacije
Ova faza se sastoji u razradi detalja izboru materijala, propisivanju tolerancija i
naleganja, izboru standardnih delova itd. U ovoj fazi projekata se upotpunjuje
propisivanjem konanih podataka o rasporedu, obliku, merama i kvalitetu povrina svih
delova, utvrivanjem svih materijala, proverom mogunosti proizvodnje, analizom trokova
i dobiti (profita). Na ovaj nain obezbeuje se celokupna dokumentacija za proizvodnju .
Teite ove faze je na razradi i izradi crtea detalja i detaljnoj specifikaciji delova . Osim
toga prave se uputstva za obradu , montau i upotrebu. Kontrola potpunosti i ispravnosti
kao i primena standarda zakljuuje ovu fazu.
Osim toga, ovde su obuhvaene i korekcije u sklopnim crteima i crteima pojedinih
podsklopova, a na osnovu crtea detalja.
Izrada novog crtea ili izmena na postojeim, dok maina postoji samo na papiru,
neuporedivo je jeftinije nego izmena u toku proizvodnje .