www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

U pravnoj bazi Paragraf Lex postoji redakcijska napomena u vezi sa ovim propisom. Pretplatom na pravnu
bazu stiete uvid u ovu napomenu.

ZAKON
O PLANIRANJU I IZGRADNJI
("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012,
42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US i 98/2013 - odluka US)

I OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet ureivanja
lan 1
Ovim zakonom ureuje se: uslovi i nain ureenja prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita
i izgradnja objekata; vrenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor; druga
pitanja od znaaja za ureenje prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita i za izgradnju
objekata.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se ureuju
poslovi odbrane smatraju vojnim objektima, kao i na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se
ureuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i ureajima.

2. Pojmovi
lan 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:

1) unapreenje energetske efikasnosti jeste smanjenje potronje svih vrsta energije, uteda energije i
obezbeenje odrive gradnje primenom tehnikih mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja,
izgradnje i upotrebe objekata;
2) energetska svojstva objekta jesu stvarno potroena ili ocenjena koliina energije koja zadovoljava
razliite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korienjem objekta (to ukljuuje grejanje, pripremu
tople vode, hlaenje, ventilaciju i osvetljenje);
3) graevinski proizvodi jesu graevinski materijali i od njih izraeni graevinski elementi, kao i drugi
proizvodi ili poluproizvodi koji su namenjeni za trajnu ugradnju u objekte;
4) namena zemljita jeste nain korienja zemljita odreen planskim dokumentom;
5) pretena namena zemljita jeste nain korienja zemljita za vie razliitih namena, od kojih je jedna
preovlaujua;
6) povrina javne namene jeste prostor odreen planskim dokumentom za ureenje ili izgradnju objekata
javne namene ili javnih povrina za koje je predvieno utvrivanje javnog interesa u skladu sa posebnim
zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.);
7) obuhvat plana jeste prostorno ili administrativno odreena celina za koju je predviena izrada nekog
prostornog ili urbanistikog plana u skladu sa zakonom;
8) urbana obnova jeste skup planskih, graditeljskih i drugih mera kojima se obnavlja, ureuje ili
rekonstruie izgraeni deo grada ili gradskog naselja;
9) regulaciona linija jeste linija koja razdvaja povrinu odreene javne namene od povrina predvienih za
druge javne i ostale namene;
10) graevinska linija jeste linija na, iznad i ispod povrine zemlje i vode do koje je dozvoljeno graenje
osnovnog gabarita objekta;
11) nomenklatura statistikih teritorijalnih jedinica jeste skup pojmova, naziva i simbola koji opisuje grupe
teritorijalnih jedinica sa nivoima grupisanja i koja sadri kriterijume po kojima je izvreno grupisanje, a koju
usvaja Vlada, na predlog Republikog zavoda za statistiku;
12) bruto razvijena graevinska povrina jeste zbir povrina svih nadzemnih etaa objekta, merenih u
nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama);

13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgraenog ili planiranog
objekta i ukupne povrine graevinske parcele, izraen u procentima;
14) indeks izgraenosti parcele jeste odnos (kolinik) bruto razvijene graevinske povrine izgraenog ili
planiranog objekta i ukupne povrine graevinske parcele;
15) ESPON jeste evropska mrea institucija koje se bave prikupljanjem informacija i pokazatelja za
prostorno planiranje;
16) naseljeno mesto jeste izgraeni, funkcionalno objedinjeni prostor na kome su obezbeeni uslovi za
ivot i rad ljudi i zadovoljavanje zajednikih potreba stanovnika;
17) grad jeste naselje koje je kao grad utvreno zakonom;
18) selo jeste naselje ije se stanovnitvo preteno bavi poljoprivredom, a koje nije sedite optine;
19) graevinsko podruje jeste ureeni i izgraeni deo naseljenog mesta, kao i neizgraeni deo podruja
odreen planskim dokumentom za zatitu, ureenje ili izgradnju objekta;
20) graevinska parcela jeste deo graevinskog zemljita, sa pristupom javnoj saobraajnoj povrini, koja
je izgraena ili planom predviena za izgradnju;
20a) graevinski kompleks predstavlja prostornu celinu koja se sastoji od vie meusobno povezanih
samostalnih funkcionalnih celina, odnosno katastarskih parcela, koje mogu imati razliitu namenu;
21) investitor jeste lice za ije potrebe se gradi objekat i na ije ime glasi graevinska dozvola;
22) objekat jeste graevina spojena sa tlom, koja predstavlja fiziku, funkcionalnu, tehniko-tehnoloku ili
biotehniku celinu (zgrade svih vrsta, saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture
elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, industrijski,
poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, sklonita i sl.);
23) zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgraena kao samostalna upotrebna celina koja
prua zatitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili
za smetaj i uvanje ivotinja, robe, opreme za razliite proizvodne i uslune delatnosti i dr. Zgradama se
smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nastrenice), kao i objekti koji su preteno ili
potpuno smeteni ispod povrine zemlje (sklonita, podzemne garae i sl.);

24) pomoni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je
sagraen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garae, ostave, septike jame, bunari,
cisterne za vodu i sl.);
24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje ivotinja (staje za gajenje konja, tale za gajenje goveda,
objekti za gajenje ivine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunia, ukrasne ivine i
ptica); pratei objekti za gajenje domaih ivotinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje vrstog
stajnjaka, objekti za skladitenje osoke); objekti za skladitenje stone hrane (senici, magacini za
skladitenje koncentrovane stone hrane, betonirane silo jame i silo trenevi), objekti za skladitenje
poljoprivrednih proizvoda (ambari, koevi) i drugi slini objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za
maine i vozila, punice, suionice i sl.);
25) (brisana)
26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna eleznika infrastruktura, dalekovod, naftovod,
produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija i sl. koji
moe biti nadzemni ili podzemni, ija izgradnja je predviena odgovarajuim planskim dokumentom;
27) komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje reenje za izvoenje radova, odnosno
graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave;
28) pripremni radovi jesu radovi koji prethode graenju objekta i odnose se naroito na: ruenje postojeih
objekata na parceli, izmetanje postojee infrastrukture na parceli, raiavanje terena na parceli,
obezbeenje prostora za dopremu i smetaj graevinskog materijala i opreme, graenje i postavljanje
objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvoenja radova (postavljanje gradiline
ograde, kontejnera i sl.), zemljani radovi, radovi kojima se obezbeuje sigurnost susednih objekata,
odnosno sigurnost i stabilnost terena (ipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.), obezbeivanje nesmetanog
odvijanja saobraaja i korienje okolnog prostora;
29) tehnika dokumentacija jeste skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja koncepta objekta,
razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanja objekta;
30) izgradnja objekta jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehnike
dokumentacije, pripremne radove za graenje, graenje objekta i struni nadzor u toku graenja objekta;
31) graenje jeste izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja
i opreme;

32) rekonstrukcija jeste izvoenje graevinskih radova na postojeem objektu u gabaritu i volumenu
objekta, kojima se: utie na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi ili tehnoloki
proces; menja spoljni izgled objekta ili poveava broj funkcionalnih jedinica;
33) dogradnja jeste izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se izgrauje novi prostor van
postojeeg gabarita objekta, kao i nadziivanje objekta, i sa njim ini graevinsku, funkcionalnu ili tehniku
celinu;
34) adaptacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu, kojima se: vri
promena organizacije prostora u objektu, vri zamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija istog
kapaciteta, a kojima se ne utie na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne
menja spoljni izgled i ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja, zatite od poara i ivotne
sredine;
35) sanacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima se vri popravka
ureaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja
spoljni izgled, ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja i ivotne sredine i ne utie na zatitu
prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, evidentirane nepokretnosti dobra koje uiva prethodnu zatitu,
njegove zatiene okoline, osim konzervatorskih i restauratorskih radova;
36) investiciono odravanje je izvoenje graevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste
objekta u cilju poboljanja uslova korienja objekta u toku eksploatacije;
36a) tekue (redovno) odravanje objekta jeste izvoenje radova koji se preduzimaju radi spreavanja
oteenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oteenja, a sastoje se od pregleda,
popravki i preduzimanja preventivnih i zatitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeuje
odravanje objekta na zadovoljavajuem nivou upotrebljivosti, a radovi na tekuem odravanju stana jesu
kreenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi slini radovi;
37) restauratorski, konzervatorski i radovi na revitalizaciji kulturnih dobara su radovi koji se izvode na
nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj zatienoj okolini, u skladu sa posebnim i ovim zakonom;
38) gradilite jeste zemljite ili objekat, posebno obeleeno, na kome se gradi, rekonstruie ili uklanja
objekat, odnosno izvode radovi na odravanju objekta;
39) uklanjanje objekta ili njegovog dela jeste izvoenje radova na ruenju objekta ili dela objekta;

40) standardi pristupanosti jesu obavezne tehnike mere, standardi i uslovi projektovanja, planiranja i
izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim
osobama.

3. Naela za ureenje i korienje prostora

lan 3
Ureenje i korienje prostora zasniva se na naelima: odrivog razvoja; podsticanju ravnomernog
regionalnog razvoja; usklaenosti socijalnog razvoja, ekonomske i energetske efikasnosti i zatite i
revitalizacije ivotne sredine i graditeljskog naslea, prirodnih, kulturnih i istorijskih vrednosti; realizacije
razvojnih prioriteta i obezbeenja uslova za racionalno korienje neobnovljivih prirodnih resursa i
obnovljivih izvora energije; spreavanja i zatite od prirodnih i tehniko-tehnolokih nesrea; planiranja i
ureenja prostora za potrebe odbrane zemlje i izgradnju objekata od posebnog znaaja za odbranu
zemlje; uea javnosti; saradnje izmeu dravnih organa, autonomih teritorijalnih zajednica, jedinica
lokalnih samouprava, privrednih drutava, ustanova, nevladinih organizacija, graana i drugih uesnika u
prostornom razvoju; usaglaenosti sa evropskim standardima i normativima u oblasti planiranja i ureenja
prostora u cilju stvaranja uslova za transgraninu i meunarodnu saradnju i ukljuivanje Republike Srbije
u procese evropskih integracija.
Ureenje prostora zasniva se na horizontalnoj i vertikalnoj koordinaciji.
Horizontalna koordinacija podrazumeva povezivanje sa susednim teritorijama u toku planiranja radi
reavanja zajednikih funkcija i interesa, kao i povezivanje i participaciju svih uesnika u prostornom
razvoju javnog i civilnog sektora i graana.
Vertikalna koordinacija podrazumeva uspostavljanje veza svih nivoa prostornog i urbanistikog planiranja i
ureenja prostora, od nacionalnog ka regionalnom i dalje ka lokalnom nivou.
Naela sadre i instrumente za implementaciju.

4. Unapreenje energetske efikasnosti

Energetska svojstva objekta
lan 4

Objekat koji se u smislu posebnog propisa smatra objektom visokogradnje (u daljem tekstu: objekti
visokogradnje), u zavisnosti od vrste i namene, mora biti projektovan, izgraen, korien i odravan na
nain kojim se obezbeuju propisana energetska svojstva.
Propisana energetska svojstva utvruju se izdavanjem sertifikata o energetskim svojstvima objekta koji
izdaje ovlaena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje sertifikata o energetskim
svojstvima objekata.
Sertifikat o energetskim svojstvima objekta ini sastavni deo tehnike dokumentacije koja se prilae uz
zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana posebnim reenjem utvruje ministar nadlean za poslove
graevinarstva.
Na reenje iz stava 4. ovog lana ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor.
Obaveza iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na objekte visokogradnje koje posebnim propisom odredi
ministar nadlean za poslove graevinarstva.

5. Nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama

lan 5
Objekti visokogradnje javne i poslovne namene moraju se projektovati i graditi tako da osobama sa
invaliditetom, deci i starim osobama omoguava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad.
Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i vie stanova moraju se projektovati i graditi tako da se
osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omoguava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad.

6. Graevinski proizvodi
lan 6
Graevinski i drugi proizvodi koji se koriste prilikom graenja objekta ili izvoenja radova, moraju
ispunjavati zahteve propisane ovim zakonom i posebnim propisima.

7. Sertifikati stranih drava

lan 7

Za postavljanje tipskih ureaja, opreme i instalacija, koji se smatraju objektima u smislu ovog zakona,
priznaje se overeni prevod na srpski jezik sertifikata izdatih od meunarodnih sertifikacionih tela ili
sertifikati neke od zemalja Evropske unije.

8. Registar investitora
lan 8
Registar investitora predstavlja javnu evidenciju o svim raspoloivim podacima o fizikom ili pravnom licu
kao investitoru i dostupan je u seditu jedinice lokalne samouprave, kao i u elektronskom obliku putem
interneta.
Registar investitora vode jedinice lokalne samouprave.

lan 9
(Brisano)

II PROSTORNO I URBANISTIKO PLANIRANJE

1. Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja
lan 10
Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja su:
1) planski dokumenti;
2) dokumenti za sprovoenje prostornih planova;
3) urbanistiko-tehniki dokumenti.

1.1. Planski dokumenti

lan 11
Planski dokumenti su prostorni i urbanistiki planovi.
Prostorni planovi su:
1) Prostorni plan Republike Srbije;

2) Regionalni prostorni plan;

3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave;
4) Prostorni plan podruja posebne namene.
Urbanistiki planovi su:
1) Generalni urbanistiki plan;
2) Plan generalne regulacije;
3) Plan detaljne regulacije.

1.2. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova

lan 12
Dokumenti za sprovoenje prostornih planova su:
1) program implementacije Prostornog plana Republike Srbije;
2) program implementacije regionalnog prostornog plana;
3) program implementacije prostornog plana podruja posebne namene.

1.3. Urbanistiko-tehniki dokumenti

lan 13
Urbanistiko-tehniki dokumenti za sprovoenje planskih dokumenata su:
1) urbanistiki projekat;
2) projekat preparcelacije i parcelacije.
3) (brisana)

2. Prostorni planovi
2.1. Prostorni plan Republike Srbije

lan 14
Prostorni plan Republike Srbije donosi se za teritoriju Republike Srbije i osnovni je planski dokument
prostornog planiranja i razvoja u Republici.
Ostali planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.
Prostorni plan Republike Srbije ima strateko-razvojnu i optu regulatornu funkciju.
Prostorni plan Republike Srbije donosi se za period od najmanje 10 godina, a najvie do 25 godina.
Prostorni plan Republike Srbije moe se menjati i pre isteka roka za koji je donet.

lan 15
Prostorni plan Republike Srbije sadri naroito:
1) polazne osnove za izradu plana;
2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza);
3) ciljeve i principe prostornog razvoja;
4) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;
5) prostorni razvoj i distribuciju stanovnitva;
6) mree naselja i javnih slubi;
7) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema od znaaja za Republiku Srbiju;
8) koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede;
9) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara;
10) mere zatite ivotne sredine;
11) mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje;
12) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih mrea;

13) planske celine zajednikih prostornih i razvojnih obeleja, za koje e biti doneti prostorni planovi nieg
reda;
14) mere za sprovoenje prostornog plana;
15) dugorone razvojne strategije Republike Srbije.

lan 16
Odluku o izradi Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za
poslove prostornog planiranja.
Odluka iz stava 1. ovog lana sadri podatke o cilju donoenja, roku izrade, izvoru sredstva za izradu,
mestu odravanja javnog uvida i dr.
Odluka iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

2.2. Regionalni prostorni plan

lan 17
Regionalni prostorni plan se izrauje za vee prostorne celine administrativnog, funkcionalnog,
geografskog ili statistikog karaktera, usmerene ka zajednikim ciljevima i projektima regionalnog razvoja.
Regionalni prostorni plan je planski dokument koji uz uvaavanje specifinih potreba koje proizlaze iz
regionalnih posebnosti, razrauje ciljeve prostornog ureenja i odreuje racionalno korienje prostora, u
skladu sa susednim regionima i optinama.

lan 18
Regionalni prostorni plan sadri naroito:
1) polazne osnove za izradu plana;
2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza);
3) ciljeve i principe regionalnog prostornog razvoja;
4) koncepciju regionalnog prostornog razvoja;
5) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;

6) koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribucije stanovnitva, mree naseljenih mesta i javnih
slubi;
7) funkcionalno povezivanje naseljenih mesta;
8) principe i propozicije prostornog razvoja privrede, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita;
9) prostorni razvoj saobraaja, regionalnih infrastrukturnih sistema i povezivanje sa infrastrukturnim
sistemima od znaaja za Republiku Srbiju;
10) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara;
11) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih veza i transgranine saradnje;
12) mere zatite ivotne sredine;
13) mere za podsticanje regionalnog razvoja;
14) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj regiona;
15) mere i instrumente za ostvarivanje regionalnog prostornog plana i prioritetnih planskih reenja,
odnosno strateko razvojnih projekata za prvu etapu sprovoenja;
16) mere za sprovoenje regionalnog prostornog plana.

2.3. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave

lan 19
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju jedinice lokalne samouprave i odreuje
smernice za razvoj delatnosti i namenu povrina, kao i uslove za odrivi i ravnomerni razvoj na teritoriji
jedinice lokalne samouprave.

lan 20
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadri naroito:
1) obuhvat graevinskog podruja;
2) planirane namene prostora;

3) mreu naselja i distribuciju slubi i delatnosti;

4) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema;
5) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana ili urbanistikog projekta;
6) potrebne ematske prikaze ureenja za naselja;
7) planiranu zatitu, ureenje, korienje i razvoj prirodnih i kulturnih dobara i ivotne sredine;
8) pravila ureenja i pravila graenja za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog
plana;
9) mere i instrumente za sprovoenje plana;
10) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj jedinice lokalne samouprave.
Za delove administrativnog podruja grada Beograda, van obuhvata generalnog urbanistikog plana,
donose se prostorni planovi gradskih optina sa elementima i sadrajem prostornog plana jedinice lokalne
samouprave u skladu sa ovim zakonom.

2.4. Prostorni plan podruja posebne namene

lan 21
Prostorni plan podruja posebne namene donosi se za podruje koje zbog prirodnih, kulturno-istorijskih ili
ambijentalnih vrednosti, eksploatacije mineralnih sirovina, iskorienja turistikih potencijala i iskorienja
hidropotencijala ili izgradnje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine, zahteva poseban reim organizacije,
ureenja, korienja i zatite prostora ili koje je kao takvo odreeno Prostornim planom Republike Srbije.

lan 22
Prostorni plan podruja posebne namene sadri naroito:
1) polazne osnove za izradu plana;
2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza);
3) posebno obeleavanje graevinskog podruja sa granicama podruja;

4) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana;

5) ciljeve, principe i operativne ciljeve prostornog razvoja podruja posebne namene;
6) koncepciju prostornog razvoja podruja posebne namene;
7) koncepciju i propoziciju zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;
8) koncepciju i propozicije u odnosu na eventualne demografsko-socijalne probleme;
9) prostorni razvoj funkcije posebne namene, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita;
10) prostorni razvoj saobraaja, infrastrukturnih sistema i povezivanje sa drugim mreama;
11) pravila ureenja i graenja i druge elemente regulacije za delove teritorije u obuhvatu plana za koje
nije predviena izrada urbanistikog plana;
12) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara;
13) mere zatite ivotne sredine;
14) mere i instrumenti za ostvarivanje prostornog plana podruja posebne namene i prioritetnih planskih
reenja;
15) mere za sprovoenje prostornog plana posebne namene.
Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana.

3. Urbanistiki planovi
3.1. Generalni urbanistiki plan
lan 23
Generalni urbanistiki plan se donosi kao strateki razvojni plan, sa optim elementima prostornog
razvoja.
Generalni urbanistiki plan se donosi za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne samouprave,
koje ima preko 30.000 stanovnika.

lan 24

Generalni urbanistiki plan sadri naroito:

1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja;
2) generalna urbanistika reenja sa namenama povrina koje su preteno planirane u graevinskom
podruju;
3) generalne pravce i koridore za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu
infrastrukturu;
4) podelu na celine za dalju plansku razradu planovima generalne regulacije za celo graevinsko
podruje;
5) druge elemente koji su znaajni za dalju plansku razradu urbanistikog plana.

3.2. Plan generalne regulacije

lan 25
Plan generalne regulacije se obavezno donosi za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne
samouprave, a moe se doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji optine, odnosno grada, odnosno
grada Beograda, kada je to predvieno prostornim planom jedinice lokalne samouprave.
Za jedinice lokalne samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni urbanistiki plan, planovi
generalne regulacije se obavezno donose za celo graevinsko podruje naseljenog mesta, po delovima
naseljenog mesta.

lan 26
Plan generalne regulacije sadri naroito:
1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja;
2) podelu prostora na posebne celine i zone;
3) pretenu namenu zemljita po zonama i celinama;
4) regulacione i graevinske linije;
5) potrebne nivelacione kote raskrsnica ulica i povrina javne namene;

6) koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu;

7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina;
8) zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije sa propisanom zabranom izgradnje do
njegovog donoenja;
9) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat, odnosno raspisuje konkurs;
10) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama za koje nije predvieno donoenje plana
detaljne regulacije;
11) druge elemente znaajne za sprovoenje plana.

3.3. Plan detaljne regulacije

lan 27
Plan detaljne regulacije se donosi za delove naseljenog mesta, ureenje neformalnih naselja, zone
urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte i podruja za koja je obaveza njegove izrade odreena
prethodno donetim planskim dokumentom.
Plan detaljne regulacije za izgradnju objekata komunalne i energetske infrastrukture moe se izuzetno
doneti i kada prostornim planom jedinice lokalne samouprave njegova izrada nije odreena.

lan 28
Plan detaljne regulacije sadri naroito:
1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja, podelu prostora na posebne celine i zone;
2) detaljnu namenu zemljita;
3) regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije sa elementima za obeleavanje na
geodetskoj podlozi;
4) nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan);
5) popis parcela i opis lokacija za javne povrine, sadraje i objekte;
6) koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu;

7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina;

8) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat ili raspisuje konkurs;
9) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama;
10) druge elemente znaajne za sprovoenje plana detaljne regulacije.
Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrauju se naroito i kompozicioni ili oblikovni plan i
plan parternog ureenja.
Kada se urbanistikim planom namena zemljita menja tako da nova namena zahteva bitno drugaiju
parcelaciju plan detaljne regulacije moe sadrati i plan parcelacije.

4. Sastavni delovi planskih dokumenata

lan 29
Sastavni delovi prostornog plana podruja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne
samouprave i urbanistikih planova su:
1) pravila ureenja;
2) pravila graenja;
3) grafiki deo.

4.1. Pravila ureenja

lan 30
Pravila ureenja sadrana u prostornom planu podruja posebne namene, prostornom planu jedinice
lokalne samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadre naroito:
1) koncepciju ureenja karakteristinih graevinskih zona ili karakteristinih celina odreenih planom
prema morfolokim, planskim, istorijsko-ambijentalnim, oblikovnim i drugim karakteristikama;
2) urbanistike i druge uslove za ureenje i izgradnju povrina i objekata javne namene i mree
saobraajne i druge infrastrukture, kao i uslove za njihovo prikljuenje;

3) stepen komunalne opremljenosti graevinskog zemljita po celinama ili zonama iz planskog

dokumenta, koji je potreban za izdavanje lokacijske i graevinske dozvole;
4) opte i posebne uslove i mere zatite prirodnog i kulturnog naslea, ivotne sredine i ivota i zdravlja
ljudi;
5) posebne uslove kojima se povrine i objekti javne namene ine pristupanim osobama sa invaliditetom,
u skladu sa standardima pristupanosti;
6) popis objekata za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi za
preduzimanje mera tehnike zatite i drugih radova, u skladu sa posebnim zakonom;
7) mere energetske efikasnosti izgradnje;
8) druge elemente znaajne za sprovoenje planskog dokumenta.
Pravila ureenja za delove u obuhvatu planskih dokumenata za koje je odreena dalja planska razrada su
pravila usmeravajueg karaktera za dalju plansku razradu.

4.2. Pravila graenja

lan 31
Pravila graenja u prostornom planu podruja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne
samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadre naroito:
1) vrstu i namenu objekata koji se mogu graditi u pojedinanim zonama pod uslovima utvrenim planskim
dokumentom, odnosno vrstu i namenu objekata ija je izgradnja zabranjena u tim zonama;
2) uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje graevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu
povrinu graevinske parcele;
3) poloaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele;
4) najvei dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgraenosti graevinske parcele;
5) najveu dozvoljenu visinu ili spratnost objekata;
6) uslove za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli;

7) uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.

Pravila graenja iz stava 1. ovog lana izrauju se za pretene namene, odnosno zone u obuhvatu plana,
a odnose se na pojedinane graevinske parcele u meri dovoljnoj da budu osnov za izdavanje lokacijske
dozvole na ukupnom zemljitu obuhvaenom planom, osim za graevinsko zemljite obuhvaeno planom
za koje je odreena obaveza dalje planske razrade.
Pravila graenja utvruju se prema mesnim prilikama ili u skladu sa aktom kojim se ureuju opti uslovi o
parcelaciji i izgradnji.
Pravila graenja u zavisnosti od vrste planskog dokumenta mogu da sadre i druge uslove arhitektonskog
oblikovanja, materijalizacije, zavrne obrade, kolorita i drugo.

4.3. Grafiki deo plana

lan 32
Grafikim delom planskog dokumenta prikazuju se reenja u skladu sa sadrinom plana.
Grafiki deo prostornog plana izrauje se na topografskim kartama, a mogu se koristiti, u zavisnosti od
raspoloivosti i potrebnog nivoa detaljnosti i satelitski snimci, karte iz postojeih geografskih informacionih
sistema, aurne georeferencirane ortofoto podloge i overeni katastarsko-topografski planovi.
Grafiki deo urbanistikog plana izrauje se po pravilu na overenom katastarsko-topografskom, odnosno
overenom topografskom planu, odnosno overenom katastarskom planu.
Grafiki deo urbanistikog plana, osim plana detaljne regulacije, moe se izraivati i na aurnim
georeferenciranim ortofoto podlogama, satelitskim snimcima ili kartama iz postojeih geografskih
informacionih sistema.
Grafiki deo planskog dokumenta izrauje se u digitalnom obliku, a za potrebe javnog uvida prezentuje se
i u analognom obliku.

5. Usklaenost planskih dokumenata

lan 33
Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja moraju biti usklaeni, tako da dokument ueg podruja
mora biti u skladu sa dokumentom ireg podruja.

Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.

Na regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine, regionalni prostorni plan za podruje grada
Beograda, prostorni plan jedinice lokalne samouprave, generalni urbanistiki plan i planove generalne
regulacije sedita jedinica lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra
nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, u pogledu usklaenosti tih planova sa planskim
dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne
moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti.
Na prostorne planove jedinica lokalne samouprave, generalne urbanistike planove i planove generalne
regulacije sedita jedinica lokalne samouprave na teritoriji autonomne pokrajine, posle javnog uvida,
pribavlja se saglasnost nadlenog organa autonomne pokrajine, u pogledu usklaenosti tih planova sa
planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku
koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti.
Na urbanistiki plan koji se izrauje u obuhvatu plana podruja posebne namene unutar granica
proglaenog ili zatienog prirodnog dobra, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra nadlenog
za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine, u
pogledu usklaenosti sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na
osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje
saglasnosti.
Ako ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadleni organ autonomne
pokrajine ne odlui po zahtevu za davanje saglasnosti na planove generalne regulacije sedita jedinice
lokalne samouprave u roku od 30 dana, smatrae se da je saglasnost data.
U sluaju da ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma utvrdi da nema uslova za
davanje saglasnosti na plan, naloie nosiocu izrade planskog dokumenta izradu novog nacrta tog
planskog dokumenta u roku od 90 dana od dana dostavljanja naloga.
U fazi izrade i donoenja planskog dokumenta, pribavljaju se samo saglasnosti i miljenja, propisani ovim
zakonom.

6. Obavezna dostava priloga planskog dokumenta

lan 34

Organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra dostavlja se prilog regulaciono-nivelacionog

reenja ulica i javnih povrina sa elementima za obeleavanje na geodetskoj podlozi.

7. Nadlenost za donoenje planskih dokumenata

lan 35
Prostorni plan Republike Srbije donosi Narodna skuptina Republike Srbije, na predlog Vlade.
Prostorni plan podruja posebne namene donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove
prostornog planiranja, a za podruja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine skuptina
autonomne pokrajine.
Regionalni prostorni plan, osim regionalnog prostornog plana autonomne pokrajine i regionalnog
prostornog plana za podruje grada Beograda, donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za
poslove prostornog planiranja.
Regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine donosi skuptina autonomne pokrajine.
Regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda donosi skuptina grada Beograda.
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi skuptina jedinice lokalne samouprave.
Urbanistiki plan donosi skuptina jedinice lokalne samouprave.

8. Izrada planskih dokumenata

lan 36
Planske dokumente pod uslovima propisanim ovim zakonom, moe da izrauje javno preduzee, odnosno
druga organizacija koju osnuje jedinica lokalne samouprave za obavljanje poslova prostornog i
urbanistikog planiranja, kao i privredna drutva, odnosno druga pravna lica, koja su upisana u
odgovarajui registar za obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja i izrade planskih
dokumenata.
Izradom prostornih, odnosno urbanistikih planova rukovodi odgovorni planer, odnosno odgovorni
urbanista.

9. Odgovorni planer

lan 37
Odgovorni planer moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem na akademskim studijama drugog
stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije) odnosno lice sa
visokom strunom spremom i najmanje pet godina radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi
dokumenata prostornog planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ili
saradnji na izradi najmanje dva dokumenta prostornog planiranja.

10. Odgovorni urbanista

lan 38
Odgovorni urbanista moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, na
akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike
akademske studije) odnosno lice sa visokom kolskom spremom odgovarajue struke i najmanje pet
godina odgovarajueg radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi dokumenata urbanistikog
planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ili
saradnji na izradi najmanje dva dokumenta urbanistikog planiranja.

11. Sredstva za izradu planskih dokumenata

lan 39
Sredstva za izradu planskih dokumenata obezbeuju se u budetu ili iz drugih izvora, u skladu sa
zakonom.
Ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja moe, na zahtev jedinice lokalne samouprave, da
su/finansira izradu pojedinih planskih dokumenata.

12. Ustupanje podloga

lan 40
U cilju izrade, odnosno izmene planskog dokumenta, na zahtev ministarstva nadlenog za poslove
prostornog planiranja i urbanizma, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, nadleni organ,

odnosno organizacija ustupaju postojee kopije topografskog i katastarskog plana, odnosno digitalne
zapise, odnosno katastar podzemnih instalacija, odnosno ortofoto snimke, bez naknade.
Sve podloge ustupaju se u roku od 30 dana.

13. Dostupnost planskih dokumenata

lan 41
Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u seditu donosioca.

14. Objavljivanje planskih dokumenata

lan 42
Po donoenju planskih dokumenata, tekstualni deo svih planskih dokumenata se objavljuje u slubenom
glasilu donosioca planskih dokumenata, odnosno u slubenom glasilu Republike Srbije, slubenom glasilu
autonomne pokrajine ili slubenom glasilu jedinice lokalne samouprave. Planski dokument se u celosti
objavljuje u elektronskom obliku i dostupan je putem interneta.

15. Centralni registar planskih dokumenata

lan 43
Svi planski dokumenti koji se donose u skladu sa ovim zakonom evidentiraju se u Centralnom registru
planskih dokumenata (u daljem tekstu: Registar).
Registar vodi ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja i urbanizma.
Svi planski dokumenti, evidentirani u Registru, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom obliku,
putem interneta.

lan 44
(Brisan)

lan 45
Za potrebe praenja stanja u prostoru nadleni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje lokalni
informacioni sistem planskih dokumenata i stanja u prostoru.

Rok za uspostavljanje lokalnog informacionog sistema iz stava 1. ovog lana je godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Svi planski dokumenti, evidentirani u lokalnom informacionom sistemu, dostupni su zainteresovanim
licima i u elektronskom obliku, putem interneta.

16. Postupak za donoenje planskih dokumenata

16.1. Odluka o izradi planskih dokumenata
lan 46
Odluku o izradi planskog dokumenta donosi organ nadlean za njegovo donoenje, po prethodno
pribavljenom miljenju organa nadlenog za strunu kontrolu, odnosno komisije za planove.
Odluka iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) naziv dokumenta;
2) (brisana)
3) okvirne granice obuhvata planskog dokumenta;
4) sadrinu plana;
5) rok izrade;
6) nain finansiranja;
7) obavezu izrade ili nepristupanje izradi strateke procene uticaja na ivotnu sredinu.
8) (brisana)
Odluka o izradi se objavljuje u odgovarajuem slubenom glasilu.
Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju posebne uslove za zatitu i ureenje
prostora i izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene planskih dokumenata, duni su da po zahtevu nosioca
izrade plana, u roku od 30 dana, dostave sve traene podatke, bez naknade.
Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definie se deo obuhvata planskog dokumenta
koji se menja.

16.2. Izrada i ustupanje izrade planskih dokumenata

lan 47
Nosilac izrade planskih dokumenata je nadleni organ za poslove prostornog i urbanistikog planiranja u
Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, optini, gradu i gradu Beogradu.
Organ iz stava 1. ovog lana moe ustupiti izradu dokumenata prostornog i urbanistikog planiranja
privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje u skladu sa odredbama ovog zakona ispunjava
propisane uslove za izradu planskih dokumenata.
Ustupanje izrade planskih dokumenata vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne nabavke.

16.3. Koncept planskog dokumenta

lan 48
Po objavljivanju odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade pristupa izradi koncepta plana.
Za potrebe izrade koncepta plana nosilac izrade prikuplja podatke, naroito o: postojeoj planskoj
dokumentaciji, podlogama, posebnim uslovima za zatitu i ureenje prostora, drugoj dokumentaciji
znaajnoj za izradu plana, stanju i kapacitetima infrastrukture, kao i o drugim podacima neophodnim za
izradu plana.
Koncept plana sadri: ocenu postojeeg stanja, koncepciju i propozicije razvoja, zatite i ureenja
prostora, kao i druga pitanja od znaaja za izradu planskog dokumenta.
Koncept plana za potrebe izrade urbanistikog plana sadri naroito:
1) predvieno graevinsko podruje sa predlogom odreivanja povrina javne namene;
2) podelu na urbanistike celine i zone prema urbanistikim pokazateljima i drugim karakteristikama;
3) planirane trase, koridore, regulaciju povrina javne namene i mreu javne komunalne infrastrukture.
Koncept plana sadri grafiki deo i tekstualno obrazloenje sa potrebnim numerikim pokazateljima.
Koncept plana podlee strunoj kontroli u skladu sa ovim zakonom.

Koncept za izmenu i dopunu planskog dokumenta, u zavisnosti od potrebe, moe da sadri samo
tekstualni prilog.
Za izradu i donoenje manje sloenih planskih dokumenata, kao i za manje izmene planskog dokumenta,
na osnovu miljenja vrioca strune kontrole, nije obavezna izrada i struna kontrola koncepta plana, ve
se u skladu sa odlukom o izradi i donoenju, odnosno izmeni planskog dokumenta, odmah pristupa izradi
nacrta plana.

16.4. Struna kontrola planskih dokumenata

lan 49
Pre izlaganja na javni uvid, nacrt planskog dokumenta podlee strunoj kontroli.
Struna kontrola obuhvata proveru usklaenosti planskog dokumenta sa planskim dokumentima ireg
podruja, odlukom o izradi, ovim zakonom, standardima i normativima, kao i proveru opravdanosti
planskog reenja.
Strunu kontrolu Prostornog plana Republike Srbije, programa implementacije Prostornog plana
Republike Srbije, prostornog plana podruja posebne namene, programa implementacije prostornog plana
podruja posebne namene, regionalnog prostornog plana i programa implementacije regionalnog
prostornog plana, vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja.
Strunu kontrolu prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog prostornog plana - oblasnog
prostornog plana u skladu sa nomenklaturom statistikih teritorijalnih jedinica na nivou 3 za podruja koja
su u celini na teritoriji autonomne pokrajine, vri komisija koju obrazuje nadleni organ autonomne
pokrajine. Jedna treina lanova komisije imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove
prostornog planiranja i urbanizma.
Strunu kontrolu planskih dokumenata jedinica lokalne samouprave vri komisija za planove.
O izvrenoj strunoj kontroli sastavlja se izvetaj, koji sadri podatke o izvrenoj kontroli, sa svim
primedbama i miljenjima nadlenog organa, odnosno komisije za planove po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 6. ovog lana je sastavni deo obrazloenja planskog dokumenta.

16.5. Javni uvid

lan 50

Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vri se posle izvrene strune kontrole. Izlaganje planskog
dokumenta na javni uvid oglaava se u dnevnom i lokalnom listu i traje 30 dana od dana oglaavanja. O
izlaganju planskog dokumenta na javni uvid stara se Republika agencija za prostorno planiranje,
odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove prostornog i urbanistikog planiranja.
O izvrenom javnom uvidu planskog dokumenta, nadleni organ, odnosno komisija za planove sainjava
izvetaj koji sadri podatke o izvrenom javnom uvidu, sa svim primedbama i odlukama po svakoj
primedbi.
Izvetaj iz stava 2. ovog lana dostavlja se nosiocu izrade planskog dokumenta, koje je duno da u roku
od 30 dana od dana dostavljanja izvetaja postupi po odlukama sadranim u stavu 2. ovog lana.

lan 51
U sluaju da nakon javnog uvida nacrta planskog dokumenta nadleni organ, odnosno komisija za
planove utvrdi da usvojene primedbe sutinski menjaju planski dokument, donosi odluku kojom se nosiocu
izrade nalae da izradi novi nacrt ili koncept planskog dokumenta, u roku koji ne moe biti dui od 60 dana
od dana donoenja odluke.

16.6. Komisija za planove

lan 52
Radi obavljanja strunih poslova u postupku izrade i sprovoenja planskih dokumenata, kao i davanja
strunog miljenja po zahtevu nadlenih organa uprave, skuptina jedinice lokalne samouprave obrazuje
komisiju za planove (u daljem tekstu: Komisija).
Predsednik i lanovi Komisije imenuju se iz reda strunjaka za oblast prostornog planiranja i urbanizma i
drugih oblasti koje su od znaaja za obavljanje strunih poslova u oblasti planiranja, ureenja prostora i
izgradnje, sa odgovarajuom licencom, u skladu sa ovim zakonom.
Jedna treina lanova imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i
urbanizma.
Za planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, jedna treina lanova imenuje se na predlog
organa autonomne pokrajine nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva.
Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri godine.

Broj lanova, nain rada, sastav i druga pitanja od znaaja za rad Komisije, odreuje se aktom o
obrazovanju Komisije.
Za obavljanje pojedinih strunih poslova za potrebe Komisije, organ nadlean za obrazovanje Komisije
moe angaovati druga pravna i fizika lica.

17. Informacija o lokaciji

lan 53
Informacija o lokaciji sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na katastarskoj parceli, na
osnovu planskog dokumenta.
Informacija o lokaciji izdaje se obavezno za izgradnju pomonih objekata, garaa i trafo stanica 10/04 kV
ili 20/04 kV.
Uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji podnosi se kopija plana parcele.
Informaciju o lokaciji izdaje organ nadleni za izdavanje lokacijske dozvole u roku od osam dana od dana
podnoenja zahteva, uz naknadu stvarnih trokova izdavanja te informacije.

18. Lokacijska dozvola

lan 54
Lokacijska dozvola se izdaje reenjem za izgradnju novih i dogradnju postojeih objekata, za objekte za
koje se po ovom zakonu izdaje graevinska dozvola, a sadri sve uslove i podatke potrebne za izradu
tehnike dokumentacije, u skladu sa vaeim planskim dokumentom.
Lokacijskom dozvolom, po zahtevu investitora moe se predvideti i fazna, odnosno etapna izgradnja.
Lokacijsku dozvolu za objekte iz lana 133. ovog zakona izdaje ministarstvo nadleno za poslove
urbanizma, odnosno autonomna pokrajina.
Lokacijsku dozvolu za objekte koji nisu odreeni u lanu 133. ovog zakona, izdaje nadleni organ jedinice
lokalne samouprave.
Uz zahtev za izdavanje lokacijske dozvole podnosi se:
1) kopija plana parcele;

2) izvod iz katastra podzemnih instalacija;

3) dokaz o pravu svojine u skladu sa lanom 135. ovog zakona.
Zahtev za izdavanje lokacijske dozvole obavezno sadri podatke o vrsti i nameni objekta koji e se graditi,
a moe da sadri i podatke o planiranoj dispoziciji, tehnike karakteristike i slino koje mogu biti prikazane
i na grafikom prilogu, na katastarsko-topografskoj podlozi.
Umesto dokaza iz stava 5. taka 3) ovog lana za linijske infrastrukturne objekte i objekte za proizvodnju
elektrine energije iz obnovljivih izvora, moe se podneti akt nadlenog organa kojim je utvren javni
interes za eksproprijaciju u skladu sa posebnim zakonom, konani upravni akt kojim se ustanovljava pravo
zakupa na poljoprivrednom zemljitu za potrebe izgradnje u skladu sa zakonom kojim se ureuje
poljoprivredno zemljite, konani upravni akt kojim se ustanovljava pravo na izgradnju na umskom
zemljitu u skladu sa zakonom kojim se ureuje umsko zemljite, pravnosnana sudska odluka ili ugovor
o ustanovljavanju prava slubenosti sa vlasnikom poslunog dobra ili pismena saglasnost vlasnika
predmetnog zemljita, a za ostale energetske objekte iz lana 133. ovog zakona dostavlja se akt
nadlenog organa kojim je utvren javni interes za eksproprijaciju. U sluaju da nadleni organ izda jednu
lokacijsku dozvolu za vie parcela, moe se podneti vie dokaza, odnosno isprava razliite pravne prirode
za razliite katastarske parcele, ako svaki od tih dokaza ispunjava uslove iz ovog zakona propisane za
pojedinanu katastarsku parcelu.
Kada se kao dokaz iz stava 5. taka 3) ovog lana prilae ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti,
pravnosnana sudska odluka ili saglasnost vlasnika poslunog dobra iz stava 7. ovog lana, organ
nadlean za poslove dravnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor,
odnosno saglasnost vlasnika se upisuje u teretni list lista nepokretnosti za predmetno zemljite koji vodi
organ nadlean za upis i evidenciju prava na nepokretnosti.
Ako nadleni organ utvrdi da uz zahtev za izdavanje lokacijske dozvole nije podneta dokumentacija
propisana ovim zakonom, obavestie podnosioca zahteva, najkasnije u roku od osam dana od dana
prijema zahteva, da u roku od 30 dana od dana prijema obavetenja dostavi nedostajuu dokumentaciju.
Po dostavljanju akta nadlenog organa kojim se obavetava podnosilac zahteva o nedostajuoj
dokumentaciji, ne moe se naknadno traiti dokumentacija koja nije navedena u izdatom aktu.
Ako planski dokument ne sadri uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i ostalu infrastrukturu,
nadleni organ ih pribavlja po slubenoj dunosti, o troku investitora. Organi, odnosno organizacije
ovlaeni za izdavanje tih uslova i podataka duni su da ih po zahtevu nadlenog organa dostave u roku
od 30 dana od dana prijema zahteva.

Lokacijska dozvola izdaje se za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za graevinsku parcelu, to
utvruje organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole, a moe se izdati i za vie katastarskih parcela
koje ine graevinski kompleks, u skladu sa planskim dokumentom. Do donoenja urbanistikog plana u
skladu sa ovim zakonom, lokacijska dozvola za dogradnju postojee komunalne infrastrukture izdaje se u
skladu sa faktikim stanjem u regulaciji postojee saobraajnice.

lan 55
Lokacijska dozvola sadri sve urbanistike i tehnike uslove i podatke potrebne za izradu idejnog,
odnosno glavnog projekta, a naroito:
1) podatke o investitoru;
2) broju i povrini katastarske parcele, osim za linijske infrastrukturne objekte i antenske stubove;
3) naziv planskog dokumenta, odnosno urbanistikog projekta na osnovu kojeg se izdaje lokacijska
dozvola i pravila graenja za zonu ili celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela;
4) uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i drugu infrastrukturu;
5) podatke o postojeim objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti;
6) druge uslove u skladu sa posebnim zakonom.

lan 56
Nadleni organ je duan da u roku od 15 dana od dana podnoenja urednog zahteva, odnosno
pribavljanja uslova i podataka koje pribavlja po slubenoj dunosti, izda lokacijsku dozvolu.
Na reenje o lokacijskoj dozvoli koju izdaje jedinica lokalne samouprave moe se izjaviti alba u roku od
osam dana.
Na reenje o lokacijskoj dozvoli koju izdaje ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, odnosno
nadleni organ autonomne pokrajine moe se tubom pokrenuti upravni spor.
Po albi na reenje o lokacijskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, reava ministarstvo nadleno za
poslove urbanizma.

Autonomnoj pokrajini se poverava reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o lokacijskoj dozvoli
jedinice lokalne samouprave, donetog za graenje objekata koji se grade na teritoriji autonomne
pokrajine.
Organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole vodi slubenu evidenciju o izdatim lokacijskim
dozvolama, a spisak izdatih lokacijskih dozvola se objavljuje i u elektronskom obliku i dostupan je i putem
interneta.
Reenje o lokacijskoj dozvoli prestaje da vai ako investitor u roku od dve godine od dana dana
pravnosnanosti reenja o lokacijskoj dozvoli ne podnese zahtev za izdavanje graevinske dozvole.

lan 57
Lokacijska dozvola se izdaje na osnovu prostornog plana podruja posebne namene i prostornog plana
jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviena izrada
urbanistikog plana.
Lokacijska dozvola se izdaje na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije u obuhvatu plana
za koje nije predvieno donoenje plana detaljne regulacije.
Lokacijska dozvola se izdaje na osnovu plana detaljne regulacije.
Ukoliko je planskim dokumentom predviena izrada urbanistikog projekta, lokacijska dozvola se izdaje
na osnovu tog planskog dokumenta i urbanistikog projekta.

19. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova

Program implementacije
lan 58
Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje
Prostornog plana Republike Srbije za razdoblje od pet godina.
Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva
nadlenog za poslove prostornog planiranja, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu
Prostornog plana Republike Srbije.

Program implementacije regionalnog prostornog plana utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje

regionalnog prostornog plana za razdoblje od pet godina.
Program implementacije regionalnog prostornog plana donosi organ nadlean za donoenje plana, u roku
od jedne godine od dana stupanja na snagu regionalnog prostornog plana.
Organ nadlean za poslove prostornog planiranja duan je da organu koji je doneo Program podnosi
godinje izvetaje o ostvarivanju prostornog plana.
Izmene i dopune programa iz st. 1. i 3. ovog lana, na osnovu analize efekata primenjenih mera i stanja u
prostoru mogu biti izvrene i pre isteka roka od pet godina, na predlog organa nadlenog za poslove
prostornog planiranja.

lan 59
Program iz lana 58. st. 1. i 3. ovog zakona sadri naroito:
1) prioritetne projekte za ostvarivanje prostornog ureenja;
2) dinamiku za ureenje pojedinih prostornih celina i prioritetnih projekata;
3) iznose i izvore sredstva za finansiranje projekata;
4) rok izvrenja projekata;
5) odgovornost za izvrenje projekata;
6) pokazatelje za praenje promena stanja u prostoru.

20. Urbanistiko-tehniki dokumenti

20.1. Urbanistiki projekat
lan 60
Urbanistiki projekat se izrauje kada je to predvieno urbanistikim planom, prostornim planom jedinice
lokalne samouprave, odnosno prostornim planom podruja posebne namene, za potrebe urbanistikoarhitektonskog oblikovanja povrina javne namene i urbanistiko-arhitektonske razrade lokacija.

lan 61

Urbanistiki projekat se izrauje, ukoliko je njegova izrada predviena planskim dokumentom ili drugim
odgovarajuim aktom jedinice lokalne samouprave, za jednu ili vie katastarskih parcela na overenom
katastarsko-topografskom planu i sadri:
1) situaciono reenje, kompozicioni plan i parterno, odnosno pejzano reenje;
2) idejna urbanistika i arhitektonska reenja objekata;
3) prikaz postojee saobraajne i komunalne infrastrukture sa predlozima prikljuaka na spoljnu mreu;
4) opis, tehniki opis i objanjenje reenja iz urbanistikog projekta.
Urbanistikim projektom za urbanistiko-arhitektonsku razradu lokacije moe se utvrditi promena i
precizno definisanje planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, u zakonom propisanoj
proceduri.

lan 62
Urbanistiki projekat moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su
upisani u odgovarajui registar za izradu urbanistikih planova i izradu tehnike dokumentacije.
Izradom urbanistikog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajuom
licencom.

lan 63
Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove urbanizma potvruje da je urbanistiki projekat
izraen u skladu sa urbanistikim planom, prostornim planom jedinice lokalne samouprave, odnosno
prostornim planom posebne namene i ovim zakonom.
Pre potvrivanja urbanistikog projekta, organ nadlean za poslove urbanizma organizuje javnu
prezentaciju urbanistikog projekta, u trajanju od sedam dana.
Po isteku roka iz stava 2. ovog lana, nadleni organ je duan da u roku od tri dana dostavi komisiji za
planove urbanistiki projekat sa svim primedbama i sugestijama sa javne prezentacije.
Komisija za planove duna je da u roku od 30 dana izvri proveru usklaenosti urbanistikog projekta sa
planskim dokumentom i ovim zakonom, razmotri sve primedbe i sugestije sa javne prezentacije i izvetaj
sa miljenjem dostavi nadlenom organu.

Ako nadleni organ utvrdi da urbanistiki projekat nije uraen u skladu sa planskim dokumentom i ovim
zakonom, obavestie o tome podnosioca zahteva.
Na obavetenje iz stava 5. ovog lana moe se podneti prigovor nadlenom optinskom, odnosno
gradskom veu, u roku od tri dana.

lan 64
Planom generalne regulacije i planom detaljne regulacije moe se utvrditi obaveza raspisivanja
urbanistiko-arhitektonskog konkursa za reenje lokacija koje su od znaaja za jedinicu lokalne
samouprave.

20.2. Projekat preparcelacije i parcelacije

lan 65
Na veem broju katastarskih parcela moe se obrazovati jedna ili vie graevinskih parcela, na nain i
pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, na osnovu projekta preparcelacije.
Na jednoj katastarskoj parceli moe se obrazovati vei broj graevinskih parcela, na nain i pod uslovima
utvrenim u planskom dokumentu, na osnovu projekta parcelacije.
Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrauje ovlaeno privredno drutvo, odnosno drugo pravno
lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajui registar. Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno
parcelacije je i projekat geodetskog obeleavanja. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije
rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke.
Projekat iz stava 3. ovog lana potvruje organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove
urbanizma, u roku od 10 dana.
Ako nadleni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije uraen u skladu sa vaeim
planskim dokumentom, obavestie o tome podnosioca zahteva.
Podnosilac zahteva moe podneti prigovor na obavetenje iz stava 5. ovog lana optinskom, odnosno
gradskom veu, u roku od tri dana od dana od dana dostavljanja.

lan 66
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju.

Uz zahtev za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o reenim imovinskopravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvren od
strane organa nadlenog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, iji sastavni deo je projekat
geodetskog obeleavanja.
Po zahtevu za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije, organ nadlean za poslove dravnog
premera i katastra, donosi reenje o formiranju katastarske/ih parcele/a.
Primerak reenja dostavlja se i nadlenom organu koji je potvrdio projekat preparcelacije, odnosno
parcelacije.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Pravnosnano reenja iz stava 3. ovog lana, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra
dostavlja i poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna nepokretnost.

lan 67
Kad je projekat preparcelacije izraen za potrebe eksproprijacije, uz zahtev za provoenje preparcelacije
podnosi se projekat preparcelacije potvren od strane organa nadlenog za poslove urbanizma.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o formiranju katastarskih parcela.
Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Reenjem iz stava 2. ovog lana ne menja se vlasnik na novoformiranim katastarskim parcelama.
Primerak reenja iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasnicima graevinskog zemljita i podnosiocu
zahteva.

20.3. Projekat ispravke granica susednih parcela

lan 68
Na zahtev vlasnika, odnosno zakupca katastarske parcele vri se ispravka granice parcele, pripajanjem
graevinskog zemljita u javnoj svojini postojeoj parceli, radi formiranja katastarske parcele koja
ispunjava uslove graevinske parcele, na osnovu projekta preparcelacije.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana dostavlja se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na katastarskoj
parceli i saglasnost koju za vlasnika katastarske parcele koja je u javnoj svojini daje javni pravobranilac.

Prilikom izrade projekta preparcelacije mora se potovati pravilo da katastarska parcela u javnoj svojini
koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu graevinsku parcelu, kao i da je manje
povrine od parcele kojoj se pripaja.
Na postupak ispravke granica parcele primenjuju se odredbe l. 65. i 66. ovog zakona.
Trokove ispravke granica parcele snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske parcele kojoj se pripaja
graevinsko zemljite u javnoj svojini.
Potvreni projekat preparcelacije predstavlja osnov za otuenje ili davanje graevinskog zemljita u zakup
neposrednom pogodbom i zakljuenje ugovora iz lana 97. ovog zakona.

20.4. Posebni sluajevi formiranja graevinske parcele

lan 69
Za graenje, odnosno postavljanje infrastrukturnih, elektroenergetskih i elektronskih objekata ili ureaja,
moe se formirati graevinska parcela manje ili vee povrine od povrine predviene planskim
dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno ureajima, radi odravanja i
otklanjanja kvarova ili havarije.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, kao reen pristup javnoj saobraajnoj povrini priznaje se i ugovor o
pravu slubenosti prolaza sa vlasnikom poslunog dobra.
Za postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kV i 20/04 kV, elektrodistributivnih i
elektroprenosnih stubova, kao i stubova elektronskih komunikacija ne primenjuju se odredbe o formiranju
graevinske parcele propisane ovim zakonom.
Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, za objekte iz stava 1. ovog lana, moe
se priznati i ugovor o zakupu zemljita u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljita, zakljuen u skladu sa
posebnim propisima. Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju postojee komunalne infrastrukture, kao
dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, moe da se podnese i popis katastarskih
parcela sa priloenim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljita.
Za izgradnju nadzemnih linijskih infrastrukturnih objekata, vetroelektrana snage 10 i vie MW i objekata
malih hidroelektrana, graevinska parcela predstavlja zemljini pojas nepotpune eksproprijacije dela
katastarskih parcela kroz koje se prostire objekat i pojedinanih parcela na kojima se nalaze pripadajui
nadzemni objekti. Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za izgradnju linijskih infrastrukturnih

objekata, pored nepotpune ili potpune eksproprijacije, priznaju se i ugovori o ustanovljavanju prava
slubenosti zakljueni sa vlasnicima katastarskih parcela. Za izgradnju vetroelektrana, graevinska
parcela predstavlja katastarsku parcelu na kojoj se nalaze vetroturbine sa pripadajuim nadzemnim
objektima vetroelektrana (transformatorske stanice, stubovi dalekovoda i slino), s tim da se nadzemni
vodovi visokonaponskih dalekovoda i elise vetroturbina smatraju povlasnim dobrom u odnosu na zemljite
drugih vlasnika koje preleu, a koje se smatra poslunim dobrom, tako da se za katastarske parcele
ovako odreenog poslunog dobra ne formira graevinska parcela, niti se zahteva podnoenje dokaza u
smislu lana 54. stav 5. taka 3) ovog zakona.
Ukoliko se nadzemni linijski infrastrukturni objekat prostire preko teritorija dve ili vie katastarskih optina,
pre izdavanja upotrebne dozvole, formira se jedna ili vie graevinskih parcela, tako da jedna graevinska
parcela predstavlja zbir delova pojedinanih katastarskih parcela unutar granice katastarske optine, osim
u sluaju kada je kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima u postupku izdavanja lokacijske,
odnosno graevinske dozvole sluio ugovor o pravu slubenosti, u skladu sa ovim zakonom.
Ukoliko se podzemni linijski infrastrukturni objekat ili trasa cevovoda malih hidroelektrana i postrojenja za
biogas prostire preko teritorija dve ili vie katastarskih optina, graevinska parcela se formira samo za
ulazna i izlazna mesta. Zemljite iznad podzemnog linijskog infrastrukturnog objekta ne predstavlja
povrinu javne namene. Iznad podzemnog infrastrukturnog objekta mogu se graditi objekti u skladu sa
ovim zakonom, uz pribavljanje tehnikih uslova u skladu sa posebnim zakonom, zavisno od vrste
infrastrukturnog objekta.
Za izgradnju malih hidroelektrana, vetroparkova i postrojenja za biogas koje se grade na katastarskim
parcelama koje se granie sa parcelama koje su u vodnom, poljoprivrednom ili umskom zemljitu,
graevinska parcela se formira unutar katastarske parcele na kojoj se gradi glavni nadzemni
objekat/objekti, a kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima, uz zahtev za izdavanja lokacijske
dozvole, dostavlja se dokaz u skladu sa lanom 135. ovog zakona, odnosno drugi dokazi predvieni ovim
zakonom. Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za podzemni ili nadzemni deo ovih objekata
- cevovode, odnosno vodove, uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole dostavlja se ugovor o
ustanovljavanju prava stvarne slubenosti sa javnim preduzeem, odnosno drugom organizacijom koja
gazduje vodnim ili umskim zemljitem, a kada je vlasnik tog zemljita drugo pravno ili fiziko lice, dokaz o
ustanovljavanju prava stvarne slubenosti u skladu sa posebnim zakonima.
Vetroelektrane i male hidroelektrane se mogu graditi i na poljoprivrednom zemljitu, uz prethodno
pribavljenu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede.

Investitor za izgradnju objekata iz stava 1. ovog lana ima pravo prolaza i provoza preko susednog i
okolnog zemljita koje je u svojini drugih vlasnika, radi izvoenja radova u toku izgradnje, kada to zahteva
tehnoloki postupak.
Svi vlasnici i draoci susednog i okolnog zemljita duni su da omogue nesmetani pristup gradilitu i trpe
izvoenje radova za potrebe izgradnje objekta ili ureaja iz stava 1. ovog lana.
Investitor je duan da vlasnicima ili draocima susednog ili okolnog zemljita nadoknadi tetu koja bude
priinjena prolazom i prevozom. Ako ne bude postignut sporazum o visini naknade tete, odluku o tome
donosi nadleni sud.

20.5. Odreivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta u posebnim sluajevima

lan 70
Zemljite za redovnu upotrebu objekta jeste zemljite ispod objekta i zemljite oko objekta, koje ispunjava
uslove za graevinsku parcelu.
Zemljite za redovnu upotrebu objekta izgraenog u otvorenom stambenom bloku jeste zemljite ispod
objekta, a po zahtevu podnosioca zahteva u postupku legalizacije nadleni organ moe odrediti
graevinsko zemljite ispod objekta kao zemljite za redovnu upotrebu, uz obavezu podnosioca zahteva
da u roku od pet godina od dana pravnosnanosti reenja o legalizaciji pokrene postupak za utvrivanje
zemljita za redovnu upotrebu u skladu sa ovim zakonom.
Zahtev za utvrivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta i formiranje graevinske parcele podnosi se
organu jedinice lokalne samouprave nadlenom za imovinsko-pravne poslove, ako:
1) postojea katastarska parcela na kojoj je objekat izgraen predstavlja samo zemljite ispod objekta,
osim u sluaju iz stava 2. ovog lana;
2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju i za koji je nadleni organ utvrdio da postoji
mogunost legalizacije, odnosno za koji je doneto reenje o legalizaciji u skladu sa ranije vaeim
zakonom, kada je takav objekat izgraen na graevinskom zemljitu na kome je kao nosilac prava
korienja, odnosno vlasnik upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, Republika Srbija,
odnosno lica iji su oni osnivai;
3) je u postupku konverzije prava korienja potrebno utvrditi zemljite za redovnu upotrebu postojeeg
objekta, kada je vlasnik objekta fiziko ili pravno lice, a kao nosilac prava korienja na graevinskom

zemljitu na kome je objekat izgraen upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina,
Republika Srbija ili pravno lice iji je osniva jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili
Republika Srbija ili drugo pravno, odnosno fiziko lice.
Uz zahtev za donoenje reenja iz stava 1. ovog lana, vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine na
objektu i osnov sticanja, odnosno dokaz da je po podnetom zahtevu za legalizaciju nadleni organ utvrdio
mogunost legalizacije, odnosno reenje o legalizaciji, kopiju plana parcele, katastarsko-topografski plan,
uverenje organa nadlenog za voenje poslova dravnog premera i katastra da li je izvreno
obeleavanje, odnosno formiranje katastarske parcele i po kom osnovu, kao i isprave na osnovu kojih se
moe utvrditi da li je podnosilac lice iz lana 103, 104, 105, 106. i 106a ovog zakona.
Po prijemu zahteva iz stava 4. ovog lana, nadleni organ pribavlja po slubenoj dunosti od organa
jedinice lokalne samouprave nadlenog za poslove urbanizma izvetaj da li postojea katastarska parcela
ispunjava uslove da bude odreena kao zemljite za redovnu upotrebu objekta i uslove za graevinsku
parcelu, odnosno da li je, radi utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta potrebno izraditi projekat
parcelacije, odnosno preparcelacije, da li postoje urbanistiki uslovi za izradu ovih projekata, odnosno
pribavlja miljenje, ako je ve izvreno obeleavanje ili formiranje katastarske parcele da izrada projekta
nije potrebna. Ako je potrebna izrada projekta parcelacije, odnosno preparcelacije, izvetaj sadri i
predlog za formiranje graevinske parcele.
Izvetaj iz stava 5. ovog lana, kao i projekat parcelacije, odnosno preparcelacije, izrauju se uz primenu
pravila sadranih u vaeem planskom dokumentu, koja se naroito odnose na poloaj postojeeg objekta
u odnosu na regulaciju i granice katastarske parcele, uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli, opti
minimum u pogledu povrine koji parcela mora ispunjavati u odnosu na namenu postojeeg objekta ili se
primenjuju opta pravila za formiranje graevinske parcele propisana u podzakonskom aktu kojim su
utvrena opta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju.
Ako izvetaj iz stava 5. ovog lana sadri obavezu izrade projekta preparcelacije, organ nadlean za
donoenje reenja obavetava podnosioca zahteva o potrebi izrade projekta, sa predlogom za formiranje
katastarske parcele.`
Ako se na osnovu izvetaja iz stava 5. ovog lana utvrdi da nema urbanistikih uslova za izradu projekta
parcelacije, odnosno preparcelacije, nadleni organ o tome obavetava podnosioca zahteva, koji ima
pravo da u roku od pet dana od dana prijema obavetenja podnese prigovor optinskom, odnosno
gradskom veu jedinice lokalne samouprave.

Reenje o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu objekta i o formiranju graevinske parcele donosi
organ jedinice lokalne samouprave nadlean za imovinsko-pravne poslove.
Reenjem iz stava 9. ovog lana odreuju se svi elementi potrebni za formiranje katastarske parcele,
odnosno utvruje se da je postojea katastarska parcela istovremeno i graevinska parcela, a sastavni
deo reenja je potvreni projekat parcelacije ili preparcelacije koji sadri projekat geodetskog
obeleavanja, odnosno konstataciju da je katastarska parcela ve obeleena, odnosno formirana.
U zavisnosti od osnova sticanja prava svojine na objektu i statusa vlasnika objekta u smislu odredaba
ovog zakona koje se odnose na pravo na konverziju bez ili uz naknadu, kao i od toga da li se zemljite
ispod objekta koristi ili se koristilo na osnovu ugovora o zakupu zakljuenog u skladu sa zakonom,
reenjem iz stava 9. ovog lana utvruje se pravo vlasnika objekta da na zemljitu za redovnu upotrebu
objekta upie pravo svojine bez naknade, odnosno uz naknadu, u skladu sa odredbama ovog zakona koje
se odnose na konverziju uz naknadu, odnosno pravo da mu vlasnik zemljita u javnoj svojini to zemljite
otui ili da u zakup, po trinoj ceni, neposrednom pogodbom, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Na reenje iz stava 9. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove prostornog
planiranja i urbanizma, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Pravnosnano reenje iz stava 9. ovog lana je osnov za provoenje promene u katastarskom operatu
organa nadlenog za poslove dravnog premera i katastra, odnosno osnov da nadleni organ donese
reenje kojim dozvoljava deobu, odnosno spajanje svih katastarskih parcela koje ine zemljite za
redovnu upotrebu objekta i kojim se formira katastarska parcela koja ispunjava uslove za graevinsku
parcelu.
Ako je graevinska parcela formirana do 11. septembra 2009. godine u skladu sa zakonom, nadleni
organ tu injenicu prihvata kao steeno pravo u postupku odreivanja zemljita za redovnu upotrebu.

III REPUBLIKA AGENCIJA ZA PROSTORNO PLANIRANJE

lan 71
Republika agencija za prostorno planiranje (u daljem tekstu: Agencija) osnovana Zakonom o planiranju i
izgradnji je samostalna organizacija koja vri javna ovlaenja u skladu sa ovim zakonom i propisima
donetim na osnovu ovog zakona, u cilju obezbeenja uslova za efikasno sprovoenje i unapreivanje
politike planiranja i ureenja prostora u Republici Srbiji.
Agencija je nosilac izrade prostornih planova iz nadlenosti Republike Srbije.

Agencija za svoj rad odgovara Vladi.

1. Pravni status
lan 72
Agencija ima status pravnog lica sa pravima, obavezama i nadlenostima utvrenim ovim zakonom i
statutom Agencije.
Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim agencijama.
Agencija ima svoj raun.

2. Sedite i teritorijalna organizacija

lan 73
Sedite Agencije je u Beogradu.
Agencija ima organizacionu jedinicu u seditu organa autonomne pokrajine, a moe ih imati i u drugim
mestima, u skladu sa statutom.

3. Opti akti
lan 74
Agencija donosi opte akte.
Osnovni opti akt koji donosi Agencija je statut, koji donosi Upravni odbor Agencije, uz miljenje izvrnog
organa autonomne pokrajine i uz saglasnost Vlade.
Statut sadri odredbe o:
1) delatnosti Agencije;
2) nainu obavljanja poslova;
3) unutranjoj i teritorijalnoj organizaciji;
4) organima i njihovoj nadlenosti;

5) zastupanju;
6) pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih i
7) drugim pitanjima od znaaja za rad Agencije.

4. Nadlenost
lan 75
Agencija je nadlena da:
1) priprema, koordinira i prati izradu Prostornog plana Republike Srbije i programa implementacije
Prostornog plana Republike Srbije;
2) priprema, koordinira i prati izradu regionalnog prostornog plana;
3) priprema, koordinira i prati izradu prostornog plana podruja posebne namene;
4) priprema odluku o izradi svih planskih dokumenata koje predlae nadleno ministarstvo;
5) ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti prostornog planiranja;
6) prua strunu pomo i priprema izvode iz Prostornog plana Republike Srbije, regionalnog prostornog
plana i prostornog plana podruja posebne namene za potrebe izrade planskih dokumenata jedinice
lokalne samouprave;
7) uspostavlja jedinstveni sistem pokazatelja za prostorno planiranje u skladu sa sistemom ESPON;
8) vodi registar prostornih planova za teritoriju Republike Srbije;
9) priprema i realizuje programe edukacije za potrebe izrade dokumenata prostornog planiranja;
9a) priprema godinji izvetaj o realizaciji Prostornog plana Republike Srbije na osnovu ESPON
pokazatelja;
9b) po potrebi izrauje prostorni plan podruja posebne namene koji se finansira iz drugih izvora, u skladu
sa zakonom;
10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.

5. Organi Agencije
lan 76
Organi Agencije su upravni odbor i direktor.

6. Upravni odbor
lan 77
Upravni odbor:
1) donosi Statut;
2) usvaja godinji program rada/plan poslovanja;
3) usvaja zavrni raun;
4) utvruje naknade za lanove upravnog odbora i direktora;
5) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.
Statutom Agencije blie se utvruje nadlenost, rad i primanja za lanove upravnog odbora i direktora,
kao i druga pitanja vezana za rad upravnog odbora.

7. Direktor
lan 78
Direktor:
1) zastupa Agenciju;
2) organizuje rad i rukovodi Agencijom;
3) predlae akte koje usvaja upravni odbor;
4) donosi akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta;
5) izvrava odluke upravnog odbora i preduzima mere za njihovo sprovoenje;
6) stara se o zakonitosti rada i odgovara za korienje i raspolaganje imovinom Agencije;

7) vri i druge poslove utvrene zakonom i statutom.

Saglasnost na akt kojim se utvruje visina plate i broj zaposlenih u Agenciji daje Vlada.

8. Struni poslovi
lan 79
Za obavljanje pojedinih strunih poslova iz svoje nadlenosti, Agencija moe angaovati druga pravna ili
fizika lica, u skladu sa zakonom.

9. Finansiranje
lan 80
Sredstva za rad Agencije obezbeuju se iz:
1) budeta Republike Srbije;
2) prihoda koje ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadlenosti;
3) donacija, priloga i sponzorstva pravnih i fizikih lica;
4) drugih izvora, u skladu sa zakonom.

10. Nadzor nad radom Agencije

lan 81
Nadzor nad radom Agencije vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja.
Agencija podnosi Vladi izvetaj o radu, preko ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja, u
skladu sa odredbama posebnog zakona.

IV GRAEVINSKO ZEMLJITE
1. Pojam graevinskog zemljita
lan 82

Graevinsko zemljite jeste zemljite odreeno zakonom i planskim dokumentom kao graevinsko, koje je
predvieno za izgradnju i redovno korienje objekata, kao i zemljite na kojem su izgraeni objekti u
skladu sa zakonom i zemljite koje slui za redovnu upotrebu tih objekata.
Graevinsko zemljite se koristi prema nameni odreenoj planskim dokumentom, na nain kojim se
obezbeuje njegovo racionalno korienje, u skladu sa zakonom.

lan 83
Graevinsko zemljite moe biti u svim oblicima svojine.
Graevinsko zemljite je u prometu.
Pravo svojine na graevinskom zemljitu u javnoj svojini ima Republika Srbija, autonomna pokrajina,
odnosno jedinica lokalne samouprave.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini je u prometu, pod uslovima propisanim ovim i drugim zakonom.

2. Vrste graevinskog zemljita

lan 84
Graevinsko zemljite moe biti:
1) gradsko graevinsko zemljite;
2) graevinsko zemljite van granica gradskog graevinskog zemljita.

2.1. Gradsko graevinsko zemljite

lan 85
Gradsko graevinsko zemljite jeste zemljite u graevinskom podruju naseljenog mesta koje je kao
takvo odreeno planskim dokumentom, koji se donosi za optinu, grad i grad Beograd, u skladu sa ovim
zakonom.
Planskim dokumentom kojim se odreuje gradsko graevinsko zemljite ne menja se oblik svojine na
zemljitu koje se odreuje kao gradsko graevinsko zemljite.

2.2. Graevinsko zemljite van granica gradskog graevinskog zemljita

lan 86
Graevinsko zemljite van granica gradskog graevinskog zemljita jeste zemljite u graevinskom
podruju izvan naseljenog mesta, koje je kao takvo odreeno planskim dokumentom koji se donosi za
optinu, grad i grad Beograd, u skladu sa ovim zakonom.
Planskim dokumentom kojim se odreuje graevinsko zemljite van granica gradskog graevinskog
zemljita ne menja se oblik svojine na tom zemljitu.

2.3. Promena namene poljoprivrednog zemljita

lan 87
Kad se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog zemljita u graevinsko zemljite, organ
nadlean za donoenje plana je duan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu planskog
dokumenta, organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra dostavi akt koji sadri popis
katastarskih parcela kojima je promenjena namena.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra reenjem provodi nastalu promenu i stavlja
zabelebu o obavezi plaanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljita u bazu podataka
katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti o obavezi plaanja naknade za promenu
namene.
Reenje iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasniku zemljita, ministarstvu nadlenom za poslove
poljoprivrede i nadlenom poreskom organu u roku od 15 dana od dana donoenja reenja.
Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena duan je da plati naknadu za promenu namene
poljoprivrednog zemljita pre izdavanja lokacijske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
poljoprivredno zemljite.
Ako je promena namene, odnosno vrste zemljita iz poljoprivrednog u graevinsko izvrena na osnovu
zakona, planskog dokumenta ili odluke nadlenog organa do 15. jula 1992. godine, odnosno do dana
stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljitu ("Slubeni glasnik RS", broj 49/92), ne plaa se
naknada za promenu namene zemljita, bez obzira to je kao nain korienja tog zemljita upisana njiva,
livada, panjak i drugo.
Skuptina jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite duna je da organu
nadlenom za poslove dravnog premera i katastra, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog

zakona, dostavi akt koji sadri obuhvat graevinskog zemljita kome je namena promenjena do 15. jula
1992. godine.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra duan je da, po dobijanju akta iz stava 6. ovog
lana upie zabelebu o obavezi plaanja naknade za promenu namene, za zemljite kome je namena
promenjena iz poljoprivrednog u graevinsko zemljite posle roka utvrenog u stavu 5. ovog lana.
Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljita u graevinsko zemljite ne plaa se u postupcima
legalizacije objekata, kao ni u postupcima za realizaciju projekata za izgradnju objekata od znaaja za
Republiku Srbiju, u kojima bi obveznik plaanja bila jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili
Republika Srbija. Listu projekata za izgradnju objekata od znaaja za Republiku Srbiju utvruje Vlada.

2.4. Izgraeno i neizgraeno graevinsko zemljite

lan 88
Graevinsko zemljite moe biti izgraeno i neizgraeno.
Izgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome su izgraeni objekti u skladu sa zakonom,
namenjeni za trajnu upotrebu.
Neizgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome nisu izgraeni objekti, na kome su izgraeni
objekti suprotno zakonu i zemljite na kome su izgraeni samo objekti privremenog karaktera.

2.5. Ureeno i neureeno graevinsko zemljite

lan 89
Graevinsko zemljite moe biti ureeno i neureeno.
Ureeno graevinsko zemljite je zemljite koje je komunalno opremljeno za graenje, u skladu sa
vaeim planskim dokumentom (izgraen pristupni put, elektromrea, obezbeeno snabdevanje vodom i
obezbeeni drugi posebni uslovi).

3. Ureivanje graevinskog zemljita

lan 90
Ureivanje graevinskog zemljita obuhvata njegovo pripremanje i opremanje.

Pripremanje zemljita obuhvata istrane radove, izradu geodetskih, geolokih i drugih podloga, izradu
planske i tehnike dokumentacije, programa za ureivanje zemljita, raseljavanje, ruenje objekata,
saniranje terena i druge radove.
Pored radova iz stava 2. ovog lana, na podrujima koja su bila izloena ratnim dejstvima, vri se i
provera o postojanju zaostalih eksplozivnih sredstava, u skladu sa zakonom.
Opremanje zemljita obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture i izgradnju i ureenje povrina
javne namene.
Ureivanje graevinskog zemljita vri se prema srednjoronim i godinjim programima ureivanja, koje
donosi jedinica lokalne samouprave.

lan 91
Radi obezeivanja uslova za ureivanje, upotrebu, unapreivanje i zatitu graevinskog zemljita,
Republika Srbija, autonomna pokrajina, optina, grad, odnosno grad Beograd, moe da osnuje privredno
drutvo, javno preduzee, odnosno drugu organizaciju ili da vrenje ovih poslova obezbedi na drugi nain,
u skladu sa zakonom, odnosno statutom.
Obezbeivanje uslova za ureivanje, upotrebu, unapreivanje i zatitu graevinskog zemljita obuhvata
pripremu srednjoronih i godinjih programa ureivanja graevinskog zemljita, ureivanje graevinskog
zemljita, staranje o zatiti, racionalnom i odrivom korienju graevinskog zemljita, kao i obavljanje
drugih poslova u skladu sa zakonom i drugim propisima.

4. Naknada za ureivanje graevinskog zemljita

lan 92
Za ureivanje graevinskog zemljita plaa se naknada.
Jedinica lokalne samouprave ureuje graevinsko zemljite i stara se o njegovom racionalnom korienju
prema nameni zemljita predvienoj planskim dokumentom, u skladu sa zakonom.
Sredstva dobijena od naknade za ureivanje graevinskog zemljita koriste za ureivanje graevinskog
zemljita, pribavljanje graevinskog zemljita i izgradnju i odravanje objekata komunalne infrastrukture.

lan 93

Naknadu za ureivanje graevinskog zemljita plaa investitor.

Visina naknade za ureivanje graevinskog zemljita utvruje se na osnovu sledeih kriterijuma: stepena
komunalne opremljenosti, godinjih programa za ureivanje graevinskog zemljita, urbanistike zone,
namene i povrine objekta.
Namena graevinskog zemljite moe biti: stanovanje, komercijalna delatnost, proizvodna delatnost i
ostale namene.
Jedinica lokalne samouprave propisuje merila za obraun visine naknade za ureivanje graevinskog
zemljita na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog lana.
Investitor i jedinica lokalne samouprave, odnosno privredno drutvo, javno preduzee ili druga
organizacija iz lana 91. ovog zakona, zakljuuju ugovor kojim se ureuju meusobni odnosi u pogledu
ureivanja graevinskog zemljita, utvruje visina naknade za ureivanje graevinskog zemljita,
dinamika plaanja, obim, struktura i rokovi za izvoenje radova na ureivanju zemljita, kao i postupak i
uslovi izmene ugovora (promena namene, povrine objekta i dr.).

lan 94
Neizgraeno graevinsko zemljite koje nije opremljeno u smislu ovog zakona, a nalazi se u obuhvatu
plana generalne regulacije, odnosno plana detaljne regulacije, moe se komunalno opremiti i sredstvima
fizikih i pravnih lica.
Lice iz stava 1. ovog lana podnosi nadlenom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno privrednom
drutvu, javnom preduzeu odnosno drugoj organizaciji iz lana 91. ovog zakona predlog o finansiranju
izgradnje komunalne infrastrukture.
Ako organ, odnosno organizacija iz stava 2. ovog lana utvrdi da je predmetna zona, odnosno lokacija u
obuhvatu plana generalne regulacije, odnosno plana detaljne regulacije i da je podnosilac vlasnik,
odnosno zakupac graevinskog zemljita sainie uslove o finansiranju izgradnje komunalne
infrastrukture, koji naroito sadri: podatke o lokaciji, odnosno zoni, podatke iz urbanistikog plana i
tehnike uslove za izgradnju komunalne infrastrukture, podatke iz programa ureivanja graevinskog
zemljita, granice lokacije koja se oprema sa popisom katastarskih parcela, rok izgradnje, obavezu
jedinice lokalne samouprave kao investitora za pribavljanje lokacijske, graevinske i upotrebne dozvole,
kao i obavezu da obezbedi i finansira struni nadzor u toku izvoenja radova, obavezu vlasnika zemljita
za finansiranje izrade tehnike dokumentacije, strune kontrole tehnike dokumentacije, izvoenja radova,
obavezu vlasnika graevinskog zemljita da izvri izbor izvoaa radova, obavezu predaje izgraenih

objekata komunalne infrastrukture i dugih objekata javne namene u svojinu jedinici lokalne samouprave,
stvarne trokove izgradnje komunalne infrastrukture, kao i visinu umanjenja naknade za ureivanje
graevinskog zemljita za investitora objekta koji e biti graen na toj lokaciji, odnosno zoni.
Za objekte koji e se graditi na lokaciji, odnosno zoni koja se komunalno oprema sredstvima vlasnika,
odnosno zakupca naknada za ureivanje graevinskog zemljita se umanjuje za stvarne trokove
komunalnog opremanja, a najvie do 60% od visine naknade utvrene prema merilima za obraun za tu
lokaciju, odnosno zonu.
Licima iz stava 1. ovog lana koji su vlasnici na graevinskom zemljitu na kome je po vaeem planskom
dokumentu planirana izgradnja komunalne infrastrukture, moe se priznati trina vrednost tog zemljita
kao stvarni troak komunalnog opremanja zemljita.

5. Finansiranje ureivanja graevinskog zemljita

lan 95
Finansiranje ureivanja graevinskog zemljita obezbeuje se iz sredstava ostvarenih od:
1) naknade za ureivanje graevinskog zemljita;
2) zakupnine za graevinsko zemljite;
3) otuenja graevinskog zemljita;
4) konverzije prava korienja, odnosno prava zakupa u skladu sa ovim zakonom;
5) drugih izvora u skladu sa zakonom.

6. Otuenje i davanje u zakup graevinskog zemljita u javnoj svojini

lan 96
Otuenje ili davanje u zakup graevinskog zemljita u javnoj svojini radi izgradnje sprovodi se javnim
nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom, po trinim uslovima, u skladu sa zakonom.
Otuenje ili davanje u zakup graevinskog zemljita iz stava 1. ovog lana, kada je vlasnik graevinskog
zemljita u javnoj svojini Republika Srbija, sprovodi Republika direkcija za imovinu Republike Srbije,
odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, kada je vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini
autonomna pokrajina.

Postojee i planirane povrine javne namene ne mogu se otuiti iz javne svojine.

Graevinsko zemljite u javnoj svojini ne moe se otuiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument
na osnovu koga se izdaje lokacijska dozvola.
Rok za podnoenje prijava za javno nadmetanje, odnosno prikupljanje ponuda iz stava 1. ovog lana, ne
moe biti krai od 30 dana od dana javnog oglaavanja.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini se otuuje ili daje u zakup licu koje ponudi najveu cenu ili najvii
iznos zakupnine za to zemljite, koja se naknadno ne moe umanjivati. Pod umanjenjem najvee cene ili
najvieg iznosa zakupnine ne smatra se popust koji odobrava vlasnik graevinskog zemljita za
jednokratno plaanje odreene cene, odnosno zakupnine, u skladu sa podzakonskim aktom ili optim
aktom vlasnika zemljita kojim se ureuje graevinsko zemljite.
Izuzetno od odredbe stava 6. ovog lana, jedinica lokalne samouprave moe otuiti ili dati u zakup
graevinsko zemljite po ceni odnosno zakupnini koja je manja od trine cene odnosno zakupnine ili
otuiti ili dati u zakup graevinsko zemljite bez naknade, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade.
Blie uslove i nain za otuenje ili davanje u zakup graevinskog zemljita iz stava 7. ovog lana
propisuje Vlada.
Izuzetno od odredbe stava 6. ovog lana, Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina i jedinica
lokalne samouprave mogu otuiti ili dati u zakup graevinsko zemljite po ceni, odnosno zakupnini koja je
manja od trine cene, odnosno zakupnine ili otuiti ili dati u zakup bez naknade kada se radi o
ispunjavanju ugovornih obaveza nastalih do dana stupanja na snagu ovog zakona, po osnovu ugovora u
kome je Republika Srbija jedna od ugovornih strana ili kada se radi o meusobnom raspolaganju izmeu
vlasnika graevinskog zemljita u javnoj svojini. Blie uslove, nain i postupak otuenja ili davanja u
zakup graevinskog zemljita propisuje Vlada.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini se moe otuiti ili dati u zakup neposrednom pogodbom u sluaju:
1) izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova iz nadlenosti dravnih organa i organizacija, organa
jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i drugih objekata u javnoj svojini;
2) pribavljanja graevinske dozvole, vlasniku bespravno sagraenog objekta, koji je zahtev podneo u
rokovima propisanim ovim zakonom, ako je izgradnja tog objekta u skladu sa uslovima predvienim ovim
zakonom;

3) ispravke granica susednih katastarskih parcela;

4) formiranja graevinske parcele u skladu sa lanom 102. ovog zakona;
5) otuenja ili davanja u zakup iz stava 7. ovog lana;
6) sporazumnog davanja zemljita ranijem vlasniku nepokretnosti koja je bila predmet eksproprijacije, u
skladu sa propisima o eksproprijaciji.
U sluaju davanja koncesije ili poveravanja komunalne delatnosti u skladu sa posebnim zakonima,
graevinsko zemljite se moe dati u zakup bez naknade, na vremenski period predvien ugovorom o
koncesiji na koji se daje u duini trajanja koncesije, odnosno na vremenski period na koji je povereno
obavljanje komunalne delatnosti.
Radi ostvarivanja privatno-javnog partnerstva, neizgraeno graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se
unositi kao osnivaki ulog u privredna drutva, a vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini moe sa
fizikim ili pravnim licem zakljuiti i ugovor o zajednikoj izgradnji jednog ili vie objekata.
Neizgraeno graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se unositi kao osnivaki ulog u javno preduzee.
Vlada blie propisuje nain i uslove za ulaganje iz st. 12. i 13. ovog lana.

lan 97
Graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se otuiti ili dati u zakup u skladu sa ovim zakonom.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini se daje u zakup kao neizgraeno i ureeno.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se dati u zakup i kao neizgraeno zemljite koje nije ureeno,
ako uesnik u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda javnim oglasom, prihvati
propisane uslove za ureivanje zemljita sadrane u javnom oglasu i ugovorom preuzme obavezu da o
svom troku izvri komunalno opremanje graevinskog zemljita.
O otuenju ili davanju u zakup graevinskog zemljita u javnoj svojini, po sprovedenom postupku javnog
nadmetanja, prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe, nadleni organ donosi reenje o otuenju
graevinskog zemljita ili reenje o davanju graevinskog zemljita u zakup, koje se dostavlja svim
uesnicima u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda.
Reenje iz stava 4. ovog lana konano je u upravnom postupku.

Uesnik javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda, koji smatra da mu je u postupku javnog
nadmetanja ili prikupljanja ponuda povreeno pravo, moe da pokrene upravni spor protiv reenja iz stava
4. ovog lana, u roku od 30 dana od dana dostavljanja tog reenja.
Po konanosti reenja iz stava 4. ovog lana zakljuuje se ugovor izmeu jedinice lokalne samouprave,
autonomne pokrajine, odnosno Republike Srbije, odnosno privrednog drutva, javnog preduzea ili druge
organizacije iz lana 91. ovog zakona i lica kome se zemljite otuuje ili daje u zakup, u roku od 30 dana
od dana konanosti reenja o otuenju ili davanju u zakup graevinskog zemljita.
Ugovor o zakupu graevinskog zemljita u javnoj svojini sadri naroito: podatke o katastarskoj parceli,
nameni i veliini budueg objekta, o visini zakupnine, roku trajanja zakupa, roku i nainu plaanja naknade
za ureenje zemljita, posebne uslove za ureenje ako se u zakup daje neureeno graevinsko zemljite,
roku u kome zemljite mora da se privede nameni, prava i obaveze u sluaju neizvrenja obaveze, nain
reavanja sporova, kao i postupku i uslovima za izmenu ugovora. Kada je ugovorom o zakupu predvieno
plaanje na vie rata, obavezno se propisuje nain usklaivanja visine zakupa sa porastom cena na malo
u Republici Srbiji, prema objavljenim podacima nadlene organizacije za poslove voenja statistike.

7. Izmena ugovora o zakupu

lan 98
Ako se promeni vlasnik objekta, odnosno posebnog (fizikog) dela objekta koji je izgraen ili se gradi na
graevinskom zemljitu u javnoj svojini koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zakljuenom u skladu
sa zakonom, zakupodavac e, na zahtev novog vlasnika, izmeniti ugovor o zakupu tako to e na mesto,
odnosno pored dotadanjeg zakupca stupiti novi vlasnik objekta, odnosno dela objekta.
Uz zahtev za izmenu ugovora o zakupu dostavlja se ugovor o kupovini objekta ili kupovini objekta u
izgradnji, odnosno drugi pravni osnov kojim se stie pravo svojine na objektu ili objektu u izgradnji, koji je
sudski overen sa potvrdom poreske uprave o izmirenju poreza po tom pravnom osnovu ili sa potvrdom
poreske uprave o oslobaanju od poreske obaveze, odnosno pravnosnano reenje o nasleivanju.
Zakupodavac zakljuuje sa novim vlasnikom objekta ugovor o zakupu, koji po potpisivanju predstavlja
osnov za promenu upisa zakupca u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Po upisu prava svojine na objektu koji je izgraen ili legalizovan na graevinskom zemljitu koje se koristi
po osnovu ugovora o zakupu zakljuenog u skladu sa zakonom, na zahtev zakupca, zakupodavac i
zakupac zakljuuju ugovor o raskidu ugovora o zakupu i eventualno drugi ugovor u skladu sa propisima,
kojim e regulisati nain i uslove izmirenja, odnosno ispunjenja ugovornih obaveza iz ugovora o zakupu.

Uslove, nain i postupak za izmenu, odnosno raskid ugovora iz stava 4. ovog lana (nain izmirenja
preostalog duga, odnosno izmirenje drugih obaveza preuzetih ugovorom o zakupu, oslobaanje od
plaanja ugovorene zakupnine ako je plaena trina vrednost graevinskog zemljita, davanje
saglasnosti za konverziju prava zakupa u pravo svojine bez naknade i sl.) ureuje vlasnik graevinskog
zemljita u javnoj svojini.

lan 99
Na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog zakonskog naslednika, ponitie se pravnosnano
reenje o izuzimanju gradskog graevinskog zemljita iz njegovog poseda, ako je zemljite izuzeto do 13.
maja 2003. godine, a korisnik gradskog graevinskog zemljita isto nije priveo nameni do 13. maja 2004.
godine.
Zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Reenje iz stava 1. ovog lana donosi organ jedinice lokalne samouprave nadlean za imovinsko-pravne
poslove, na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite.
Protiv reenja iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove finansija, u
roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Po pravnosnanosti reenja iz stava 3. ovog lana, nadleni organ u posebnom postupku utvruje visinu
novanog iznosa koji je raniji sopstvenik duan da vrati na ime primljene naknade za izuzeto pravo
korienja.
Ako se u postupku iz stava 5. ovog zakona ne postigne sporazum o visini naknade, nadleni organ je
duan da spise predmeta za utvrivanje naknade bez odlaganja prosledi nadlenom sudu.

lan 99a
U postupku eksproprijacije nepokretnosti, na nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu
primenjuju se odredbe o administrativnom prenosu, sadrane u zakonu kojim se ureuje eksproprijacija.

8. Konverzija prava korienja u pravo svojine na graevinskom zemljitu bez naknade

lan 100
Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave, koji su upisani kao nosioci
prava korienja na neizgraenom i izgraenom zemljitu u dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji

nepokretnosti i pravima na njima, danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo korienja na tim
nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine, u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno
jedinice lokalne samouprave, bez naknade.
Pravnim licima iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne
samouprave, koja su upisana kao nosioci prava korienja na neizgraenom i izgraenom zemljitu u
dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, danom stupanja na snagu
ovog zakona prestaje pravo korienja na tim nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine osnivaa,
bez naknade.
Upis prava javne svojine vri se na osnovu izvoda iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na
njima.
Zahtev za upis prava iz st. 1. i 2. ovog lana u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima
podnosi nadleni javni pravobranilac, odnosno drugo lice koje zastupa Republiku Srbiju, autonomnu
pokrajinu, odnosno jedinicu lokalne samouprave, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Zahtev za upis prava iz stava 4. ovog lana za graevinsko zemljite koje koristi ministarstvo nadleno za
poslove odbrane moe se podneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako zahtev za upis prava javne svojine ne bude podnet u roku iz st. 4. i 5. ovog lana nadleni organ
izvrie po slubenoj dunosti upis prava javne svojine na nepokretnostima na kojima je na dan stupanja
na snagu ovog zakona upisano pravo korienja na izgraenom ili neizgraenom graevinskom zemljitu
u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

lan 101
Licima koja su upisana kao nosioci prava korienja na izgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj
svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prestaje pravo korienja na
graevinskom zemljitu i prelazi u pravo svojine, bez naknade.
Vlasnicima posebnih fizikih delova u stambenim zgradama sa vie stanova, poslovnim i poslovnostambenim zgradama izgraenim na graevinskom zemljitu u dravnoj svojini, prestaje pravo korienja
na graevinskom zemljitu i prelazi u pravo svojine, srazmerno povrini posebnih fizikih delova iji su
vlasnici, bez naknade.

Vlasnicima objekata izgraenim na graevinskom zemljitu za koje je zakljuen ugovor o zakupu radi
izgradnje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03, 34/06 i 39/09),
utvruje se pravo svojine na graevinskom zemljitu bez naknade, ako je u celosti isplaen iznos
zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne primenjuju se na lica koja po ovom zakonu mogu ostvariti pravo na
konverziju prava korienja u pravo svojine uz naknadu, kao ni na lica iz l. 105, 106. i 106a ovog zakona.
Upis prava svojine u korist lica iz st. 1, 2. i 3. ovog lana, vri organ nadlean za poslove voenja
evidencije nepokretnosti i pravima na njima, po zahtevu tih lica.

lan 101a
Licima koja su upisana kao nosioci prava korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj
svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prestaje pravo korienja na
graevinskom zemljitu i prelazi u pravo svojine, bez naknade.
Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na lica koja po ovom zakonu mogu ostvariti pravo na
konverziju prava korienja u pravo svojine uz naknadu, kao i na lica iz l. 105, 106. i 106a ovog zakona.
Upis prava svojine po zahtevu lica iz stava 1. ovog lana vri organ nadlean za poslove voenja
evidencije nepokretnosti i pravima na njima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona. Po isteku ovog roka, upis prava svojine vri organ nadlean za poslove voenja evidencije
nepokretnosti i pravima na njima, po slubenoj dunosti.

lan 102
Ako vlasnik objekta, odnosno posebnog fizikog dela objekta iz lana 101. st. 1. i 2. ovog zakona, nije
upisan kao nosilac prava korienja na graevinskom zemljitu na kome je objekat izgraen, ve je kao
nosilac prava korienja na zemljitu upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina,
Republika Srbija ili neko pravno lice iji je osniva jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina,
odnosno Republika Srbija ili neko drugo pravno, odnosno fiziko lice, pre sticanja prava svojine utvruje
se zemljite za redovnu upotrebu objekta u skladu sa lanom 70. ovog zakona.
Licima iz l. 101. i 101a ovog zakona, u postupku konverzije prava korienja u pravo svojine bez
naknade, ne utvruje se zemljite za redovnu upotrebu objekta.

Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta utvrdi da povrina katastarske
parcele istovremeno predstavlja i zemljite za redovnu upotrebu objekta u skladu sa ovim zakonom,
vlasnik postojeeg objekta stie pravo svojine na tom graevinskom zemljitu, bez naknade.
Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta utvrdi da je zemljite za redovnu
upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagraen, vlasnik zemljita moe, ako
se od preostalog zemljita ne moe formirati posebna graevinska parcela, taj preostali deo zemljita dati
u zakup vlasniku objekta u skladu sa lanom 96. stav 9. taka 4) ovog zakona ili otuiti vlasniku objekta
po trinoj ceni, neposrednom pogodbom.
Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta utvrdi da je zemljite za redovnu
upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagraen, a od preostalog dela
zemljita se moe formirati posebna graevinska parcela, vlasnik preostalog dela zemljita raspolae tim
zemljitem u skladu sa ovim zakonom.
Po pravnosnanosti reenja kojim se utvruje zemljite za redovnu upotrebu objekta, odnosno
okonanom postupku iz st. 4. i 5. ovog lana vlasnik objekta u skladu sa ovim zakonom stie pravo na
upis svojine na graevinskom zemljitu, odnosno zakupa u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i
pravima na njima.

Konverzija prava korienja u pravo svojine uz naknadu

lan 103***
Na graevinskom zemljitu u dravnoj, odnosno javnoj svojini, na kome su nosioci prava korienja bila ili
jesu privredna drutva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se ureuje
privatizacija, steajni i izvrni postupak, kao i njihovi pravni sledbenici, pravo korienja moe se
konvertovati u pravo svojine, uz naknadu trine vrednosti tog graevinskog zemljita u momentu
konverzije prava, umanjenu za trokove pribavljanja prava korienja na tom graevinskom zemljitu.
Odredbe stava 1. ovog lana ne odnose se na lica koja su u postupku javnog oglaavanja, po trinim
uslovima, stekla pravo svojine na objektu sa pripadajuim pravom korienja na izgraenom
graevinskom zemljitu u skladu sa posebnim zakonom, a pre zakljuenja ugovora o kupovini imovine,
odnosno dela imovine privrednog drutva ili drugog pravnog lica u steajnom ili izvrnom postupku, do
dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", broj 72/09).
Konverzija prava korienja iz stava 1. ovog lana ostvaruje se na pojedinanim katastarskim parcelama
ili na vie katastarskih parcela.

Po zahtevu za konverziju prava iz stava 1. ovog lana reenje donosi organ jedinice lokalne samouprave
nadlean za imovinsko-pravne poslove, na ijoj teritoriji se nalazi predmetno graevinsko zemljite.
Na reenje iz stava 4. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove finansija, u
roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Predmet konverzije iz stava 1. ovog lana ne moe biti zemljite koje je posebnim zakonom odreeno kao
zemljite koje se ne moe otuiti iz javne (dravne) svojine, odnosno zemljite na kome je predviena
izgradnja objekata od javnog interesa i povrina javne namene.

lan 104
Pravo korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini, koje je steeno radi
izgradnje, u skladu sa ranije vaeim zakonima kojima je bilo ureeno graevinsko zemljite do 13. maja
2003. godine ili na osnovu odluke nadlenog organa moe se konvertovati u pravo svojine uz naknadu
trine vrednosti tog zemljita u momentu konverzije prava, umanjene za iznos stvarnih trokova
pribavljanja prava korienja, sa obraunatom revalorizacijom do momenta uplate po ovom osnovu.
Prilikom utvrivanja stvarnih trokova pribavljanja nepokretnosti ne obraunava se plaena naknada za
ureivanje graevinskog zemljita.
Po zahtevu za konverziju prava iz stava 1. ovog lana reenje donosi organ jedinice lokalne samouprave
nadlean za imovinsko-pravne poslove, na ijoj teritoriji se nalazi predmetno graevinsko zemljite.
Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove finansija, u
roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Ako u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu podzakonskih akata iz lana 108. stav 1. ovog zakona,
lice iz stava 1. ovog lana ne podnese zahtev za konverziju prava korienja u pravo svojine, nadleni
organ po slubenoj dunosti utvruje prestanak prava korienja u skladu sa odredbama ovog zakona i
utvruje pravo svojine u korist jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite.
Lica koja su stekla pravo dugoronog zakupa na neizgraenom ostalom graevinskom zemljitu u
dravnoj svojini, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03,
34/06 i 39/09), a zemljite nisu privela nameni, mogu, na nain propisan st. 2. i 3. ovog lana ostvariti
pravo svojine na tom zemljitu, ako su isplatili u celosti iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o
zakupu.

lan 105

Lica iji je poloaj odreen zakonom kojim se ureuje sport, kao i udruenja graana, kao nosioci prava
korienja na graevinskom zemljitu, ostaju nosioci prava korienja, osim ako se na njih mogu primeniti
druge odredbe ovog zakona koje se odnose na prestanak prava korienja ili ponitaj reenja o
izuzimanju zemljita, do okonanja postupka privatizacije. Po uplati kupoprodajne cene nakon
privatizacije, a na osnovu potvrde Agencije za privatizaciju, moe se izvriti konverzija prava korienja u
pravo svojine na tom zemljitu u korist privatizovanog lica, u skladu sa ovim zakonom.

lan 106
Drutvena preduzea kao nosioci prava korienja na graevinskom zemljitu, ostaju nosioci prava
korienja, osim ako se na njih mogu primeniti druge odredbe ovog zakona koje se odnose na prestanak
prava korienja ili ponitaj reenja o izuzimanju zemljita, do okonanja postupka privatizacije. Po uplati
kupoprodajne cene nakon privatizacije, a na osnovu potvrde Agencije za privatizaciju, moe se izvriti
konverzija prava korienja u pravo svojine na tom zemljitu u korist privatizovanog preduzea, u skladu
sa ovim zakonom.

lan 106a
Na graevinskom zemljitu u dravnoj svojini na kome su nosioci prava korienja privredna drutva i
druga pravna lica na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i bilateralnih meunarodnih
ugovora kojima se ureuje sprovoenje Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori", broj 6/02), pravo korienja moe se konvertovati u pravo svojine uz naknadu u
skladu sa ovim zakonom, po okonanju propisanog postupka za povraaj imovine.

lan 107
Novana sredstva ostvarena po osnovu konverzije prava korienja u pravo svojine po ovom zakonu
uplauju se u iznosu od 50% u poseban fond za restituciju i u iznosu od 50% u budet jedinice lokalne
samouprave.
Sredstva koja se uplauju u budet jedinice lokalne samouprave koriste se u skladu sa lanom 92. stav 3.
ovog zakona.
Sredstva koja se uplauju u fond za restituciju ne mogu se koristiti do donoenja zakona kojim se ureuje
restitucija.
Fond za restituciju osniva se kao budetski fond, u skladu sa zakonom.

lan 108
Vlada propisuje nain odreivanja trine vrednosti graevinskog zemljita i visine naknade po osnovu
konverzije prava korienja u pravo svojine uz naknadu, kao i uslove, kriterijume i nain ostvarivanja
prava na konverziju prava korienja u pravo svojine uz naknadu.
Izuzetno, jedinica lokalne samouprave moe svojim aktom prema urbanistikim zonama utvrditi trinu
vrednost graevinskog zemljita na svojoj teritoriji.
Do donoenja akta iz stava 2. ovog lana, korisnici zemljita koji imaju pravo na konverziju uz naknadu
mogu to pravo ostvariti u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom iz stava 1. ovog lana.

Prestanak prava korienja

lan 109*
Postupak za utvrivanje prestanka prava korienja pokree po slubenoj dunosti javno
pravobranilatvo, odnosno drugi organ koji zastupa jedinicu lokalne samouprave, na ijoj teritoriji se nalazi
predmetno zemljite.
Reenje kojim se utvruje prestanak prava korienja donosi organ nadlean za imovinsko-pravne
poslove jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove finansija, u
roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Pravnosnano reenje kojim se utvruje prestanak prava korienja objavljuje se u slubenom glasilu
nadlene jedinice lokalne samouprave.

Urbana komasacija
lan 109a
Urbana komasacija (u daljem tekstu: komasacija) je postupak po kome se u komasacionom podruju
postojee katastarske parcele, koje se zbog svoje povrine, oblika, poloaja, neodgovarajueg pristupa na
povrinu javne namene ili iz drugih razloga ne mogu racionalno urediti i koristiti, pretvaraju u graevinske
parcele. U postupku komasacije, koji se sprovodi u javnom interesu, vri se preraspodela novoformiranih
graevinskih parcela vlasnicima ranije postojeih katastarskih parcela, uz istovremeno reavanje

imovinsko-pravnih odnosa i obezbeivanje graevinskog zemljita za izgradnju objekata i povrina javne

namene.

lan 109b
Odluku o pokretanju postupka komasacije na odreenom podruju donosi skuptina jedinice lokalne
samouprave.

lan 109v
Vlada blie ureuje sluajeve u kojima se vri postupak komasacije, predmet, stranke i organe u postupku
urbane komasacije, kriterijume za procenu vrednosti zemljita i za dodelu zemljita, trokove i obveznike
plaanja trokova, kao i pravna dejstva urbane komasacije.

V IZGRADNJA OBJEKATA
lan 110
Graenje objekta vri se na osnovu graevinske dozvole i tehnike dokumentacije, pod uslovima i na
nain utvren ovim zakonom.

1. Sadrina i vrste tehnike dokumentacije

1.1. Prethodni radovi
lan 111
Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za graenje objekta iz lana 133. ovog zakona, za koje
graevinsku dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, obavljaju se prethodni
radovi na osnovu ijih rezultata se izrauje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti.
Za graenje objekata iz lana 133. ovog zakona, za koje se na osnovu planskog dokumenta moe izdati
lokacijska dozvola, ne izrauje se prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom.

lan 112
Prethodni radovi, u zavisnosti od vrste i karakteristika objekta, obuhvataju: istraivanja i izradu analiza i
projekata i drugih strunih materijala; pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razrauju
inenjerskogeoloki, geotehniki, geodetski, hidroloki, meteoroloki, urbanistiki, tehniki, tehnoloki,

ekonomski, energetski, seizmiki, vodoprivredni i saobraajni uslovi; uslove zatite od poara i zatite
ivotne sredine, kao i druge uslove od uticaja na gradnju i korienje odreenog objekta.

1.2. Prethodna studija opravdanosti

lan 113
Prethodnom studijom opravdanosti utvruje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska,
trina i ekonomska opravdanost investicije za varijantna reenja definisana generalnim projektom, na
osnovu kojih se donosi planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za
idejni projekat i izradu studije opravdanosti.
Prethodna studija opravdanosti sadri generalni projekat iz lana 117. ovog zakona.

1.3. Studija opravdanosti

lan 114
Studijom opravdanosti odreuje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i
ekonomska opravdanost investicije za izabrano reenje, razraeno idejnim projektom, na osnovu koje se
donosi odluka o opravdanosti ulaganja.
Studija opravdanosti sadri idejni projekat iz lana 118. ovog zakona.

Izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti

lan 115
Izradu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti moe obavljati privredno drutvo, odnosno
drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje delatnosti projektovanja i
inenjeringa i koje ispunjava uslove u pogledu strunog kadra.

lan 116
Tehnika dokumentacija za graenje i rekonstrukciju objekta izrauje se kao generalni projekat, idejni
projekat, glavni projekat, izvoaki projekat i projekat izvedenog objekta.

1.4. Generalni projekat

lan 117

Generalni projekat sadri naroito podatke o: makrolokaciji objekta; optoj dispoziciji objekta; tehnikotehnolokoj koncepciji objekta; nainu obezbeenja infrastrukture; moguim varijantama prostornih i
tehnikih reenja sa stanovita uklapanja u prostor; prirodnim uslovima; proceni uticaja na ivotnu sredinu;
inenjerskogeolokim-geotehnikim karakteristikama terena sa aspekta utvrivanja generalne koncepcije i
opravdanosti izgradnje objekta; istranim radovima za izradu idejnog projekta; zatiti prirodnih i
nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti i racionalnosti reenja.

1.5. Idejni projekat

lan 118
Idejni projekat sadri:
1) projektni zadatak potpisan od strane investitora;
2) postojee stanje sa visinskim kotama graevinske parcele, poloajem susednih katastarskih parcela i
zgrada i nazivima okolnih ulica;
3) situaciono reenje sa prikazom regulacionih i graevinskih linija;
4) nivelaciono reenje sa prikazom spoljnih dimenzija postojeih i planiranih objekata;
5) tehniki izvetaj, odnosno podatke o mikrolokaciji i funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim
karakteristikama objekata, opis planirane infrastrukture i njenog prikljuenja na spoljnu mreu, procenu
investicionih ulaganja, kao i druge elemente u zavisnosti od vrste objekta;
6) potpis i overu odgovornog projektanta;
7) saglasnost investitora na idejni projekat.
Idejni projekat objekta visokogradnje pored elemenata iz stava 1. ovog lana sadri i:
1) osnove i karakteristine preseke objekta, sa prikazanim ukupnim kotama i spratnom visinom;
2) izgled objekta sa prikazanim visinama venca i najvie take krovne konstrukcije;
3) kompozicioni plan sa spratnostima planiranih objekata i nagibima ravni zavrne etae;
4) ostale prikaze u zavisnosti od vrste projekta.

Idejni projekat objekta niskogradnje pored potrebnih elemenata iz stava 1. ovog lana sadri i:
1) poduni profil;
2) karakteristine poprene profile;
3) ostale prikaze u zavisnosti od vrste projekta.
Idejni projekat za ureenje slobodnih i zelenih prostora pored potrebnih elemenata iz stava 1. ovog lana
sadri i:
1) grafiki prikaz i valorizaciju postojee vegetacije;
2) plan ureenja povrina, sadnje i zelenila;
3) ostale prikaze u zavisnosti od vrste projekta.
Situaciono reenje, zavisno od vrste objekta, sadri:
1) duine pojedinih strana graevinske parcele;
2) visinske kote postojeeg zemljita i nivelacije;
3) regulacione i graevinske linije sa prikazom postojeih i planiranih objekata sa spoljnim merama,
spratnost planiranog objekta sa prikazom zavrne etae ili krovne konstrukcije sa nagibima ravni;
4) poloaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice.

1.6. Glavni projekat

lan 119
Glavni projekat izrauje se za potrebe graenja objekta i pribavljanja graevinske dozvole.
Glavni projekat sadri naroito:
1) situaciono reenje;
2) detaljne inenjerskogeoloke-geotehnike uslove izgradnje objekta;
3) geodetske podloge;

4) podatke o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta;

5) razradu tehniko-tehnolokih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama;
6) proraun graevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta;
7) reenje temeljenja objekta;
8) podatke potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje;
9) tehniko reenje infrastrukture sa nainom prikljuenja i ureenja slobodnih povrina;
10) uslove zatite objekta i susednih objekata;
11) tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za izgradnju objekta;
12) razradu mera za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu kroz odgovarajui
tehnoloki proces;
13) trokove izgradnje i odravanja objekta;
14) druge projekte, elaborate i podatke zavisno od namene objekta.
Glavni projekat obavezno sadri i izjavu odgovornog projektanta i vrioca tehnike kontrole, kojom se
potvruje da je glavni projekat uraen u skladu sa lokacijskom dozvolom i pravilima struke.
Investitor je duan da pribavi saglasnost na tehniku dokumentaciju od organa, odnosno organizacija za
prikljuenje objekta na infrastrukturu kada je to propisano posebnim zakonom.
Organ, odnosno organizacija iz stava 4. ovog lana duna je da prikljui objekat na infrastrukturu, ako je
utvreno da je objekat podoban za upotrebu u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje
energetika.

1.6.1. Posebne vrste glavnih projekata

lan 120
Glavni projekat za graenje, odnosno rekonstrukciju stambenih i pomonih objekata porodinog
domainstva ija ukupna bruto razvijena graevinska povrina ne prelazi 400 m2, odnosno ekonomskih

objekata na selu do 600 m2, za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, sadri
naroito:
1) projektni zadatak;
2) tehniki opis radova;
3) predmer i predraun radova;
4) situaciono reenje;
5) osnovu temelja, osnovu tipske i svih atipinih etaa i osnovu krova ili krovne terase u razmeri 1:100;
6) karakteristine podune i poprene preseke objekta u razmeri 1:100;
7) potrebne izglede objekta, detalje i sl.;
8) dokaz konstruktivne nosivosti i stabilnosti objekta;
9) blok emu instalacija sa proraunatim kapacitetima i ucrtanim mestima prikljuaka na javnu
infrastrukturu.

lan 121
Glavni projekat za graenje, odnosno rekonstrukciju objekata visokogradnje, za koje graevinsku dozvolu
izdaje jedinica lokalne samouprave, naroito sadri:
1) projektni zadatak;
2) tehniki opis radova;
3) predmer i predraun radova;
4) eme stolarije i bravarije i specifikaciju opreme;
5) proraun iz oblasti graevinske fizike (proraun termike i zvune zatite);
6) situaciono reenje;
7) sinhron plan - prikljuci vodova instalacija;

8) osnovu temelja, osnove svih etaa u razmeri 1:50;

9) karakteristine podune i poprene preseke kroz objekat u razmeri 1:50;
10) potrebne izglede objekta u razmeri 1:50;
11) arhitektonske detalje svih bitnih pozicija;
12) tehniki izvetaj o konstrukciji objekta, sa uslovima za projektovanje i izvoenje;
13) proraun konstrukcije sa specifikacijom materijala;
14) grafiku dokumentaciju o konstrukciji objekta;
15) glavni projekat elektrinih instalacija;
16) glavni projekat mainskih instalacija;
17) glavni projekat instalacija vodovoda i kanalizacije.
Glavni projekat iz stava 1. ovog lana zavisno od vrste i namene objekta sadri i projekat zatite od
poara, odnosno projekat lifta i eskalatora.
Sadrina glavnog projekta iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na glavni projekat iz lana 120. ovog
zakona.

lan 122
Glavni projekat za graenje objekata niskogradnje, za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne
samouprave, naroito sadri:
1) projektni zadatak;
2) tehniki opis radova;
3) predmer i predraun radova;
4) sinhron plan;
5) situaciono reenje;

6) podune i poprene profile;

7) proraun konstrukcija.

1.7. Izvoaki projekat

lan 123
Izvoaki projekat izrauje se za potrebe izvoenja radova na graenju ako glavni projekat ne sadri
razradu detalja potrebnih za izvoenje radova.

1.8. Projekat izvedenog objekta

lan 124
Projekat izvedenog objekta izrauje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i odravanja
objekta.
Projekat izvedenog objekta izrauje se za sve objekte za koje se po odredbama ovog zakona pribavlja
graevinska dozvola.
Projekat izvedenog objekta je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku graenja objekta.
Projekat izvedenog objekta ne podlee tehnikoj kontroli, osim kada se izrauje za potrebe legalizacije
objekata.
U sluaju da u toku graenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta, investitor, lice koje vri struni
nadzor i izvoa radova potvruju i overavaju na glavnom projektu da je izvedeno stanje jednako
projektovanom stanju.

1.9. Idejni projekat za graenje objekata i izvoenje radova za koje se ne izdaje

graevinska dozvola
lan 125
Idejni projekat za graenje objekata i izvoenje radova za koje se u skladu sa ovim zakonom ne izdaje
reenje o graevinskoj dozvoli naroito sadri: situaciono reenje; crtee koji odreuju objekat u prostoru
(osnove, karakteristine preseke, izglede); namenu objekta; tehniki opis i planiranu investicionu vrednost
objekta.

2. Izrada tehnike dokumentacije

lan 126
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno
lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije.
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno
autonomna pokrajina moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u
odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa
licencom za odgovornog projektanta koja imaju odgovarajue strune rezultate u izradi tehnike
dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata.
Strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima lice koje je izradilo ili uestvovalo u izradi, odnosno u
vrenju tehnike kontrole tehnike dokumentacije po kojoj su izgraeni objekti te vrste i namene.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje reenjem ministar nadlean za poslove graevinarstva.
Reenje iz stava 4. ovog lana je konano danom dostavljanja.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva donee reenje kojim ukida reenje o ispunjenosti uslova
(licence), ako se utvrdi da privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ne ispunjava propisane uslove iz
stava 2. ovog lana, kao i u sluaju ako se utvrdi da je licenca izdata na osnovu netanih i neistinitih
podataka.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana snosi podnosilac zahteva za utvrivanje
uslova.
Visinu trokova iz stava 7. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva.
Tehniku dokumentaciju moe da izrauje i strano lice pod uslovima reciprociteta i drugim uslovima
propisanim u ovom zakonu.
Lice iz stava 9. ovog lana moe da izrauje tehniku dokumentaciju ako je na meunarodnom konkursu
stekao pravo na izvoenje konkursnog rada u Republici Srbiji i ako je lan inenjerske komore zemlje iji
je dravljanin.
Ispunjenost uslova iz st. 9. i 10. ovog lana utvruje Inenjerska komora Srbije.

lan 127
U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje je zaposleno u privrednom drutvu,
drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je ovlaeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga
se izrauje tehnika dokumentacija.
U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje vri nadzor nad primenom odredaba ovog
zakona.
Pravno lice koje obavlja komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opteg interesa moe da izrauje
tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata koje e koristiti za obavljanje svoje delatnosti, pod uslovima
propisanim ovim zakonom.
Organizacija koja obavlja delatnost zatite kulturnih dobara moe da izrauje tehniku dokumentaciju za
preduzimanje mera tehnike zatite na nepokretnom kulturnom dobru.

2.1. Odgovorni projektant

lan 128
Odgovorni projektant moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno
smera, na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike
akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za
projektovanje.
Licencu za odgovornog projektanta moe da stekne lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue
struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa strunim
rezultatima na izradi tehnike dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili
Inenjerske komore.
Strunim rezultatima za projektanta, u smislu stava 2. ovog lana, smatraju se rezultati ostvareni na
rukovoenju i izradi ili saradnji na izradi najmanje dva projekta.
Odgovorni projektant potpisuje tehniku dokumentaciju.

3. Tehnika kontrola
lan 129

Glavni projekat podlee tehnikoj kontroli.

Tehniku kontrolu glavnog projekta moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i
preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehnike dokumentacije propisane zakonom i koje odredi
investitor.
Tehniku kontrolu glavnog projekta ne moe da vri odgovorni projektant koji je izradio taj projekat,
odnosno koji je zaposlen u privrednom drutvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeu koje je investitor.
Tehnika kontrola glavnog projekta obuhvata naroito proveru: usklaenosti sa svim uslovima i pravilima
sadranim u lokacijskoj dozvoli, zakonom i drugim propisima, tehnikim normativima, standardima i
normama kvaliteta, kao i meusobne usklaenosti svih delova tehnike dokumentacije; usklaenosti
projekta sa rezultatima prethodnih istraivanja (prethodni radovi); ocenu odgovarajuih podloga za
temeljenje objekata; proveru ispravnosti i tanosti tehniko-tehnolokih reenja objekta i reenja graenja
objekata; stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti projektovanih materijala; uticaja na ivotnu sredinu i
susedne objekte.
Tehnika kontrola glavnog projekta za graenje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje nadleno
ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina obuhvata i proveru usklaenosti sa merama sadranim u
izvetaju revizione komisije.
Trokove tehnike kontrole snosi investitor.
O izvrenoj tehnikoj kontroli sainjava se izvetaj koji potpisuje odgovorni projektant zaposlen u
preduzeu koje je izvrilo tehniku kontrolu, a ispravnost glavnog projekta se potvruje na samom
projektu.
Glavni projekat izraen po propisima drugih zemalja podlee tehnikoj kontroli kojom se proverava
usklaenost te dokumentacije sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehnikim normativima i
normama kvaliteta.
Glavni projekat iz stava 8. ovog lana mora biti preveden na srpski jezik.

4. uvanje tehnike dokumentacije

lan 130

Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, duan je da trajno uva jedan originalni primerak
dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno primerak tehnike dokumentacije
za izgradnju tog objekta.
Investitor je duan da trajno uva jedan originalni ili na propisan nain kompletiran primerak tehnike
dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola sa svim izmenama i dopunama izvrenim u
toku graenja i svim detaljima za izvoenje radova.

5. Revizija projekata
lan 131
Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz
lana 133. ovog zakona podleu reviziji (strunoj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadlean za
poslove graevinarstva (u daljem tekstu: reviziona komisija).
Revizionu komisiju iz stava 1. ovog lana za strunu kontrolu objekata iz lana 133. ovog zakona koji se u
celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva, na
predlog organa autonomne pokrajine nadlenog za poslove graevinarstva.

lan 132
Strunom kontrolom proverava se koncepcija objekta naroito sa stanovita: pogodnosti lokacije u odnosu
na vrstu i namenu objekta; uslova graenja objekta u pogledu primene mera zatite ivotne sredine;
seizmolokih, geotehnikih, saobraajnih i drugih uslova; obezbeenja energetskih uslova u odnosu na
vrstu planiranih energenata; tehniko-tehnolokih karakteristika objekta; tehniko-tehnolokih i
organizacionih reenja za graenje objekta; savremenosti tehnikih reenja i usklaenosti sa razvojnim
programima u toj oblasti, kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta.
Reviziona komisija dostavlja investitoru izvetaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi glavnog
projekta.
Rok za dostavljanje izvetaja iz stava 2. ovog lana ne moe biti dui od 60 dana, od dana podnoenja
zahteva.
Trokove revizije projekta snosi investitor.
Visinu trokova iz stava 4. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

VI GRAEVINSKA DOZVOLA
1. Nadlenost za izdavanje graevinske dozvole
lan 133
Graevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva (u
daljem tekstu: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Ministarstvo izdaje graevinsku dozvolu za izgradnju objekata, i to:
1) visokih brana i akumulacija napunjenih vodom, jalovinom ili pepelom za koje je propisano tehniko
osmatranje;
2) nuklearnih objekata i drugih objekata koji slue za proizvodnju nuklearnog goriva, radioizotopa,
ozraivanja, uskladitenje radioaktivnih otpadnih materija za nauno-istraivake svrhe;
3) objekata za preradu nafte i gasa, meunarodnih i magistralnih produktovoda, gasovoda i naftovoda za
transport, gasovoda nazivnog radnog natpritiska preko 16 bara, ukoliko prelaze najmanje dve optine,
skladita nafte, gasa i naftnih derivata kapaciteta preko 500 tona, magistralnih i regionalnih
toplodalekovoda, objekata za proizvodnju biodizela;
4) objekata bazne i preraivake hemijske industrije, crne i obojene metalurgije, objekata za preradu koe
i krzna, objekata za preradu kauuka, objekata za proizvodnju celuloze i papira i objekata za preradu
nemetalinih mineralnih sirovina, osim objekata za primarnu preradu ukrasnog i drugog kamena, u skladu
sa kapacitetima definisanim u Uredbi o utvrivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i
liste projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu;
5) stadiona za 10.000 i vie gledalaca, objekata konstruktivnog raspona 50 i vie metara, objekata visine
50 i vie metara, silosa kapaciteta preko 10.000 m3, objekata kazneno-popravnih ustanova, objekata za
slubene potrebe diplomatsko-konzularnih predstavnitava stranih drava, odnosno kancelarija
meunarodnih organizacija u Republici Srbiji, ukoliko je to propisano bilateralnim sporazumom, kao i
stambenih kompleksa vieporodinog stanovanja kada je investitor Republika Srbija;
6) hidroelektrane i hidroelektrane sa pripadajuom branom snage 10 i vie MW, termoelektrane snage 10 i
vie MW i termoelektrane-toplane elektrine snage 10 i vie MW i dalekovoda i trafostanica napona 110 i
vie kV;

7) meuregionalnih i regionalnih objekata vodosnabdevanja i kanalizacije, postrojenja za pripremu vode

za pie kapaciteta preko 40 l/s i postrojenja za preiavanje otpadnih voda u naseljima preko 15.000
stanovnika ili kapaciteta 40 l/s;
8) regulacionih radova za zatitu od velikih voda gradskih podruja i ruralnih povrina veih od 300 ha;
9) objekata u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u
Listu svetske kulturne i prirodne batine, objekata u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog
znaaja sa odreenim granicama katastarskih parcela i objekata u zatienoj okolini kulturnih dobara
upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine, objekata u zatienim podrujima u skladu sa aktom o
zatiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajednikih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u
zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske
kulturne batine), kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog
prirodnog dobra od izuzetnog znaaja (osim porodinih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih
objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u selima), u skladu sa zakonom;
10) postrojenja za tretman neopasnog otpada, spaljivanjem ili hemijskim postupcima, kapaciteta vie od
70 t dnevno;
11) postrojenja za tretman opasnog otpada spaljivanjem, termikim i/ili fizikim, fiziko-hemijskim,
hemijskim postupcima, kao i centralna skladita i/ili deponije za odlaganje opasnog otpada;
12) aerodroma;
13) putnikih pristanita, luka, pristana i marina;
14) dravnih puteva prvog i drugog reda, putnih objekata i saobraajnih prikljuaka na ove puteve i
graninih prelaza;
15) javne eleznike infrastrukture sa prikljucima i metroa;
16) telekomunikacionih objekata, odnosno mrea, sistema ili sredstava koji su meunarodnog i
magistralnog znaaja i oni koji se grade na teritoriji dve ili vie optina;
17) hidrograevinskih objekata na plovnim putevima;
18) plovnih kanala i brodskih prevodnica koji nisu u sastavu hidroenergetskog sistema;

19) regionalnih deponija, odnosno deponija za odlaganje neopasnog otpada za podruje nastanjeno sa
preko 200.000 stanovnika;
20) objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije, kao i elektrana sa kombinovanom
proizvodnjom snage 10 i vie MW.

2. Poveravanje izdavanja graevinske dozvole

lan 134
Poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje graevinskih dozvola za izgradnju objekata odreenih u
lanu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.
Poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje graevinskih dozvola za izgradnju objekata koji
nisu odreeni u lanu 133. ovog zakona.

3. Zahtev za izdavanje graevinske dozvole

lan 135
Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole prilae se:
1) lokacijska dozvola;
2) idejni ili glavni projekat u tri primerka, sa izvetajem o izvrenoj tehnikoj kontroli;
3) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno dokaz o pravu svojine na
objektu ako se izvode radovi na nadziivanju objekta;
4) dokaz o ureivanju odnosa u pogledu plaanja naknade za ureivanje graevinskog zemljita;
5) dokaz o uplati administrativne takse.
Kada se uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole prilae idejni projekat, investitor je duan da pre
prijave radova iz lana 148. ovog zakona izradi glavni projekat u skladu sa ovim zakonom.
Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz u smislu stava 1. taka 3) ovog lana, moe se
dostaviti i konano reenje o eksproprijaciji i dokaz da je krajnji korisnik eksproprijacije obezbedio novana
sredstva u visini trine vrednosti nepokretnosti, odnosno ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti sa
vlasnikom poslunog dobra, odnosno saglasnost vlasnika predmetnog zemljita.

Za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u vlasnitvu vie lica, uz
zahtev iz stava 1. ovog lana, prilae se i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na
nadziivanju, prilae se i ugovor zakljuen u skladu sa posebnim zakonom.
Za izgradnju ili izvoenje radova na izgradnji objekata za slubene potrebe diplomatsko-konzularnih
predstavnitava stranih drava, odnosno kancelarija meunarodnih organizacija u Republici Srbiji, ukoliko
je to propisano bilateralnim sporazumom, investitor nema obavezu da dostavi dokaz iz stava 1. taka 4)
ovog lana, ako postoji reciprocitet sa tom stranom dravom, o emu potvrdu izdaje ministarstvo nadleno
za spoljne poslove.
Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, osim lica iz l. 103 - 106a ovog zakona, kao nosilac prava
korienja na graevinskom zemljitu, moe ostvariti pravo na gradnju novih objekata, odnosno dogradnju
postojeih objekata u skladu sa namenom utvrenom planskim dokumentom, radi obavljanja pretene
delatnosti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, ako pre isteka tog roka izmenom
planskog dokumenta nije promenjena namena tog zemljita.
Za izgradnju energetskih objekata, uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se i energetska dozvola u
skladu sa posebnim zakonom.
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, po prijemu zahteva proverava da li zahtev sadri
propisane dokaze i da li je idejni, odnosno glavni projekat uraen u skladu sa pravilima graenja
sadranim u lokacijskoj dozvoli.
Ako nadleni organ utvrdi da uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole nije podneta dokumentacija,
odnosno dokazi propisani ovim zakonom, obavestie podnosioca zahteva u roku od osam dana od dana
podnoenja zahteva, da u roku od 15 dana od dana prijema obavetenja dostavi nedostajuu
dokumentaciju. Po dostavljanju obavetenja nadlenog organa kojim se podnosilac zahteva poziva da
dostavi nedostajuu dokumentaciju, ne moe se naknadno traiti dokumentacija koja nije navedena u
dostavljenom obavetenju.
Ako nadleni organ utvrdi da idejni, odnosno glavni projekat nije uraen u skladu sa pravilima graenja
sadranim u lokacijskoj dozvoli, obavestie investitora o uoenom nedostatku u roku od osam dana od
dana prijema zahteva i naloiti mu da, u roku od 30 dana od dana prijema obavetenja, uskladi idejni,
odnosno glavni projekat sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli.
Ako investitor u ostavljenom roku ne dostavi idejni, odnosno glavni projekat koji je usklaen sa pravilima
graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, nadleni organ e reenjem odbiti zahtev.

Nadleni organ je duan da, kada utvrdi da idejni, odnosno glavni projekat nije uraen u skladu sa
pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, o tome obavesti Inenjersku komoru Srbije, radi
pokretanja postupka pred sudom asti.
Za objekte za koje graevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne
pokrajine, uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se glavni projekat i izvetaj revizione komisije.

4. Sadrina graevinske dozvole

lan 136
Graevinska dozvola sadri, naroito, podatke o:
1) investitoru;
2) objektu ije se graenje dozvoljava sa podacima o gabaritu, spratnosti, ukupnoj povrini i
predraunskoj vrednosti objekta;
3) katastarskoj parceli na kojoj se gradi objekat;
4) postojeem objektu koji se rui ili rekonstruie radi graenja;
5) roku vaenja graevinske dozvole i roku zavretka graenja;
6) dokumentaciji na osnovu koje se izdaje.
Ako je pre poetka graenja objekta potrebno ukloniti postojei objekat ili njegov deo, uklanjanje se nalae
graevinskom dozvolom.
Graevinska dozvola se izdaje reenjem, u roku od osam dana podnoenja urednog zahteva. Sastavni
deo reenja je glavni projekat.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja.
Na reenje iz stava 3. ovog lana, koje donosi nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne
pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor.

lan 137

Graevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo predstavlja tehniku i
funkcionalnu celinu.
Pripremni radovi se izvode na osnovu graevinske dozvole iz stava 1. ovog lana.
Pripremni radovi za objekte iz lana 133. ovog zakona kao i za objekte bruto razvijene graevinske
povrine preko 800 m2, mogu se izvoditi i na osnovu posebne graevinske dozvole.
Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole iz stava 3. ovog lana, prilae se reenje o lokacijskoj dozvoli
i glavni projekat za izvoenje pripremnih radova.
Reenje iz stava 3. ovog lana donosi organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, u roku od osam
dana od dana podnoenja uredne dokumentacije.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako
je reenje izdalo ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne
pokrajine, moe se tubom pokrenuti upravni spor.

5. Dostavljanje reenja o graevinskoj dozvoli

lan 138
Nadleni organ dostavlja po jedan primerak reenja o graevinskoj dozvoli inspekciji koja vri nadzor nad
izgradnjom objekata, a ako je reenje donelo Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kopija reenja
se dostavlja jedinici lokalne samouprave na ijoj teritoriji se gradi objekat.

lan 138a
Graenju se moe pristupiti na osnovu pravnosnanog reenja o graevinskoj dozvoli i prijavi radova iz
lana 148. ovog zakona.
Investitor moe pristupiti graenju i na osnovu konanog reenja o graevinskoj dozvoli i prijavi radova iz
lana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.
Ako je stranka pokrenula upravni spor, a investitor iz tog razloga ne zapone sa graenjem objekta do
pravnosnanosti reenja, investitor ima pravo na naknadu tete i na izgubljenu dobit u skladu sa
zakonom, ako se utvrdi da je tuba neosnovana.

6. Odluivanje po albi

lan 139
Po albi na reenje o graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, kao i na prvostepeno reenje o
odobrenju izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona jedinice lokalne samouprave, reava ministarstvo
nadleno za poslove graevinarstva.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o graevinskoj dozvoli
jedinice lokalne samouprave, donetoj za graenje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine,
kao i na prvostepeno reenje o odobrenju izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona jedinice lokalne
samouprave koji se izvode na teritoriji autonomne pokrajine.
Gradu Beogradu se poverava reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o graevinskoj dozvoli
donetoj za graenje objekta do 800 m2 bruto razvijene graevinske povrine, kao i na prvostepeno reenje
o odobrenju izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona, na teritoriji grada Beograda.

7. Rok vaenja graevinske dozvole

lan 140
Graevinska dozvola prestaje da vai ako se ne otpone sa graenjem objekta, odnosno izvoenjem
radova, u roku od dve godine od dana pravnosnanosti reenja kojim je izdata graevinska dozvola.
Reenje kojim se utvruje prestanak vaenja graevinske dozvole iz stava 1. ovog lana donosi organ
nadlean za izdavanje graevinske dozvole.
Graevinska dozvola prestaje da vai ako se u roku od pet godina od dana pravnosnanosti reenja kojim
je izdata graevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz lana 133. ovog zakona i
porodine stambene zgrade koje investitor gradi radi reavanja svojih stambenih potreba.
Na zahtev investitora, nadleni organ moe doneti reenje kojim se odobrava da pravnosnana
graevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi jo dve godine od roka propisanog stavom 3. ovog lana,
ako investitor prui dokaz da je stepen zavrenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi
da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutranjih instalacija
koje omoguavaju njegovo prikljuenje na spoljnu mreu infrastrukture.
Posle isteka roka iz stava 3, odnosno stava 4. ovog lana, investitor plaa na raun Poreske uprave
naknadu u visini poreza na imovinu, koji bi se plaao u skladu sa zakonom kojim se ureuje porez na

imovinu za ceo objekat, da je isti izgraen u skladu sa graevinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju
ne izda nova graevinska dozvola.
Reenje kojim se utvruje prestanak vaenja graevinske dozvole iz stava 3. odnosno stava 4. ovog lana
donosi organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, a po pravnosnanosti to reenje dostavlja
Poreskoj upravi na ijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.
Nakon isteka roka vaenja graevinske dozvole, nova graevinska dozvola za istu lokaciju se moe izdati
samo na ime drugog investitora, koji u odnosu na investitora ili njegovog kontrolnog lana, ako je investitor
privredno drutvo, ne spada u krug povezanih lica u smislu zakona kojim se ureuje poloaj privrednih
drutava.
Izuzetno od stava 7. ovog lana, nova graevinska dozvola e se izdati na ime lica koja su tokom
izgradnje od investitora pod trinim uslovima kupila objekat, odnosno posebne delove objekta, ako ta lica
podnesu zahtev za izdavanje graevinske dozvole na njihovo ime.

8. Izmena reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli usled promene investitora

lan 141
Ako se u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova promeni investitor, novi investitor je duan da
u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao graevinsku dozvolu zahtev
za izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se dokaz o pravu svojine, odnosno drugom pravu na zemljitu
radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni
osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji.
Ako se objekat u izgradnji nalazi na graevinskom zemljitu koje je u privatnoj svojini, investitor uz zahtev
za upis prava u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima dostavlja ugovor o kupovini
graevinskog zemljita i objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na
graevinskom zemljitu i objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaenom
odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da
promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se ureuju porezi na imovinu.
Ako se objekat u izgradnji nalazi na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, a nosilac izdate graevinske
dozvole je zakupac na tom zemljitu, kao dokaz uz zahtev za upis prava u javnu knjigu o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni

osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaenom
odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da
promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se ureuju porezi na imovinu i ugovor
sa jedinicom lokalne samouprave, odnosno preduzeem iz lana 91. ovog zakona o izmeni ugovora o
zakupu, a kao dokaz iz stava 2. ovog lana investitor prilae izvod iz javne knjige o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom zakupa na svoje ime u teretnom listu.
Ako je predmet izdate graevinske dozvole nadziivanje, odnosno pretvaranje zajednikih prostorija u
stan ili poslovni prostor, kao dokaz iz stava 2. ovog lana podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji,
odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa
dokazom o plaenom odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu,
odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se ureuju
porezi na imovinu i ugovor zakljuen sa skuptinom, odnosno savetom zgrade, u skladu sa posebnim
zakonom.
Ako je predmet izdate graevinske dozvole rekonstrukcija postojeeg objekta, kao dokaz iz stava 2. ovog
lana podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom
svojine na objektu za koji je izdata graevinska dozvola o rekonstrukciji.
Kao dokaz iz stava 2. ovog lana moe se podneti i pravnosnano reenje o nasleivanju, kao i reenje o
statusnoj promeni privrednog drutva iz koga se na nesporan nain moe utvrditi pravni kontinuitet
podnosioca.
Zahtev za izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli, moe se podneti dok traje graenje objekta.
Reenje o izmeni reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli izdaje se u roku od osam dana od dana
podnoenja urednog zahteva i sadri podatke o izmeni u pogledu imena, odnosno naziva investitora, dok
u ostalim delovima ostaje nepromenjeno.
Na osnovu reenja iz stava 9. ovog lana, nadleni organ je duan da na glavnom projektu upie i
peatom organa overi nastalu promenu.
Reenje iz stava 9. ovog lana dostavlja se ranijem i novom investitoru i graevinskoj inspekciji.
Na reenje iz stava 9. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako
je donosilac reenja Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, tubom se moe
pokrenuti upravni spor.

Odredba ovog lana koja se odnosi na izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli usled promene
investitora shodno se primenjuje i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrenog u
skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na
izmenu reenja o graevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije vaeih zakona kojima je ureivana
izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim reenjem zapoeta izgradnja objekta.

9. Izmena reenja o graevinskoj dozvoli usled promena u toku graenja

lan 142
Ako u toku izgradnje, nastanu izmene u odnosu na izdatu graevinsku dozvolu i glavni projekat, investitor
je duan da obustavi gradnju i da podnese zahtev za izmenu graevinske dozvole.
Izmenom u smislu stava 1. ovog lana smatra se svako odstupanje od poloaja, dimenzija, namena i
oblika objekta utvrenih u graevinskoj dozvoli i glavnom projektu.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se novi glavni projekat sa nastalim izmenama u toku graenja.
Ako organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa vaeim
planskim dokumentom, donee reenje o izmeni graevinske dozvole u roku od 15 dana od dana prijema
uredne dokumentacije.
Odredba ovog lana koja se odnosi na izmenu reenja o graevinskoj dozvoli usled promena u toku
graenja shodno e se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrenog u
skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na
izmenu reenja o graevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije vaeih zakona kojima je ureivana
izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim reenjem zapoeta izgradnja objekta.

10. Posebni sluajevi graenja, odnosno izvoenja radova bez pribavljene graevinske
dozvole
lan 143
Graenju objekta, odnosno izvoenju pojedinih radova moe se pristupiti i bez prethodno pribavljene
graevinske dozvole, ako se objekat gradi neposredno pred nastupanje ili za vreme elementarnih
nepogoda, kao i radi otklanjanja tetnih posledica od tih nepogoda, neposredno posle njihovog
nastupanja, u sluaju havarije na energetskim objektima ili telekomunikacionim sistemima, kao i u sluaju
rata ili neposredne ratne opasnosti.

U sluaju havarije na energetskim objektima i telekomunikacionim sistemima, vlasnik objekta, odnosno

sistema ima obavezu da odmah obavesti organ nadlean za poslove graevinske inspekcije o nastaloj
havariji.
Objekat iz stava 1. ovog lana moe ostati kao stalni, ako investitor pribavi graevinsku dozvolu, odnosno
reenje iz lana 145. ovog zakona, u roku od jedne godine od dana prestanka opasnosti koje su
prouzrokovale njegovo graenje, odnosno izvoenje radova.
Ako investitor ne pribavi graevinsku dozvolu za objekat iz stava 1. ovog lana u propisanom roku, duan
je da takav objekat ukloni u roku koji odredi organ nadlean za poslove graevinske inspekcije, a koji ne
moe biti dui od 30 dana.

11. Izgradnja objekata i izvoenje radova za koje se ne izdaje graevinska dozvola

lan 144
Posebna vrsta objekata, odnosno radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadlenog organa za
gradnju, odnosno akt za izvoenje radova jesu: radovi na tekuem odraavanju objekta ili stana;
postavljanje iane ili drvene ograde; graenje objekata protivgradne odbrane; graenje jednostavnih
objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagraen glavni objekat, a koji se izvode na
nain da ne ometaju redovno korienje susednih objekata (vrtna senila do 15 m2 osnove, staze, platoi,
vrtni bazeni i ribnjaci povrine do 12 m2 i dubine do 1 m, nadstrenice osnove do 10 m2, deja igralita,
dvorini kamini povrine do 2 m i visine do 3 m, kolski prilazi objektima irine 2,5-3 m, solarni kolektori i
sl.); stone jame do 20 m2 u osnovi; grobnice i spomenici na groblju; peake staze, ploe za
obavetavanje povrine do 6 m2 i druga oprema u zatienim prirodnim dobrima (prema odluci privrednog
drutva, javnog preduzea, odnosno drugog pravnog lica koji upravlja tim prirodnim dobrom); nosai
antena sa antenama na postojeim zgradama, putevima, infrastrukturi i kontejnerima elektronskih
komunikacija, kao i tipski kabineti baznih stanica na odgovarajuim nosaima, sredstva elektronskih
komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i mreama elektronskih komunikacija i kablovi
elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u postojeu linijsku infrastrukturu elektronskih
komunikacija - kablovsku kanalizaciju; kontejneri za smetaj elektronsko komunikacione i
elektroenergetske opreme i ureaja, mikrorovovi za optike i druge kablove, tipski ormani za unutranju i
spoljanju montau za smetaj opreme elektronske komunikacije i sl.; stubii katodne zatite za eline
cevovode i stanice katodne zatite, oznake kilometrae, oznake skretanja i zatitne lule na ukrtanjima sa
putevima i prugama na linijskim infrastrukturnim objektima tipa gasovoda, naftovoda i produktovoda.

lan 145

Graenje objekata iz lana 2. ta. 24) i 24a) ovog zakona, izvoenje radova na investicionom odravanju
objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih
mrea komunalne infrastrukture u okviru postojee regulacije ulica, kao i ureenje saobraajnica u okviru
postojee regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvoenja
graevinskih radova, promena namene uz izvoenje graevinskih radova, izvoenje radova na
razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutranjih instalacija (gas, struja,
voda, toplotna energija i sl.) u postojei objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno
distributivnih delova elektronske komunikacione mree, pojedinani elektrodistributivni i elektroprenosni
stubovi, deo niskonaponske elektrodistributivne mree koji obuhvata 10 kV ili 20 kV vod, tipske
transformatorske stanice 10/04 kV ili 20/04 kV i deo elektrodistributivne mree od transformatorske
stanice 10/04 kV ili 20/04 kV do mesta prikljuka na objektu kupca (1 kV), 10 kV i 20 kV razvodna
postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, prikljuci na izgraenu vodovodnu, kanalizacionu,
gasnu i sl. mreu; kompresorske jedinice za gas, ureaji za isporuku gasa, solarni kolektori i solarne
elije, tipski toplovodni prikljuci, graenje zidanih ograda, vre se na osnovu reenja kojim se odobrava
izvoenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadlean za izdavanje
graevinske dozvole.
Uz zahtev za izdavanje reenja iz stava 1. ovog lana podnosi se:
1) dokaz o pravu svojine u skladu sa lanom 135. ovog zakona;
2) idejni projekat, odnosno glavni projekat, odnosno tehniki opis i popis radova za izvoenje radova na
investicionom odravanju;
3) informacija o lokaciji za izgradnju pomonih objekata, garaa, ekonomskih objekata, zidanih ograda,
trafo stanica 10/04 kV ili 20/04 kV, antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova
elektronske komunikacione mree;
4) dokaz o ureenju odnosa u pogledu plaanja naknade za ureivanje graevinskog zemljita za
izgradnju garaa, ostava i drugih slinih objekata, kao i za promenu namene bez izvoenja radova.
Na tehniku dokumentaciju iz stava 2. taka 2) ovog lana za izgradnju vodova i prikljuaka do izgraene
mree komunalne infrastrukture, pribavlja se saglasnost javnog komunalnog preduzea, odnosno
privrednog drutva kome je povereno obavljanje komunalne delatnosti.
Za radove iz stava 1. ovog lana na objektima od kulturno-istorijskog znaaja i objektima za koje se pre
obnove (restauracije, konzervacije, revitalizacije) ili adaptacije, moraju izdati konzervatorski uslovi u

skladu sa odredbama posebnog zakona, podnosi se i saglasnost organa, odnosno organizacije nadlene
za poslove zatite kulturnih dobara na idejni, odnosno glavni projekat.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, po zahtevima za izdavanje reenja kojim se odobrava izvoenje
radova na objektima iz lana 2. ta. 24) i 24a) ovog zakona, kao i za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju
objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od
izuzetnog znaaja, kao i za izvoenje radova na investicionom odravanju, adaptaciji i sanaciji u
zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske
kulturne batine, reava nadleni organ jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetni
objekat.
Nadleni organ odbie reenjem zahtev ako je za radove navedene u zahtevu potrebno izdavanje
graevinske dozvole, u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva.
Nadleni organ donosi reenje kojim se odobrava izvoenje radova, odnosno promena namene u roku od
osam dana od dana podnoenja urednog zahteva.
Na reenja iz st. 5. i 6. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja
reenja.
Po zavretku izgradnje, odnosno izvoenju radova, za objekte iz stava 1. ovog lana, po zahtevu
investitora, nadleni organ moe izdati upotrebnu dozvolu.
Pravnosnano reenje iz stava 6. ovog lana, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se
ureuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju,
kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvoenja radova, predstavlja osnov za upis
u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno
izvoenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu
predstavlja pravnosnano reenje iz stava 6. ovog lana i pravnosnano reenje o upotrebnoj dozvoli.

lan 146
Postavljanje i uklanjanje manjih montanih objekata privremenog karaktera na povrinama javne namene
(kiosci, letnje i zimske bate, tezge i drugi pokretni mobilijar), spomenika i spomen obeleja na
povrinama javne namene, balon hala sportske namene, nadstrenica za sklanjanje ljudi u javnom
prevozu i ploveih postrojenja na vodnom zemljitu, obezbeuje i ureuje jedinica lokalne samouprave.

12. Privremena graevinska dozvola

lan 147
Privremena graevinska dozvola se izdaje za izgradnju: asfaltne baze, separacije agregata, fabrike
betona; samostojeih, ankerisanih meteorolokih anamometarskih stubova, kao i stubova za druge
namene sa prateom mernom opremom privremene saobraajnice i prikljuci, kao i za izvoenje istranih
radova na lokaciji, u cilju utvrivanja posebnih uslova za izradu glavnog projekta i za izmetanje
postojeih instalacija.
Na postupak izdavanja privremene graevinske dozvole i njenu sadrinu primenjuju se odredbe l. 121,
135. i 136. ovog zakona. Uz zahtev za izdavanje privremene graevinske dozvole ne prilae se lokacijska
dozvola.
Zavisno od vrste objekta, odnosno radova, privremena graevinska dozvola se donosi za tano odreeni
period u kome se objekat moe koristiti, odnosno izvoditi radovi, a koji ne moe biti dui od tri godine od
dana donoenja privremene graevinske dozvole.
U sluaju da investitor sam ne ukloni privremeni objekat u odreenom roku, organ koji je doneo
privremenu graevinsku dozvolu, po slubenoj dunosti dostavlja zahtev graevinskoj inspekciji za
uklanjanje.
alba na reenje graevinskog inspektora ne zadrava izvrenje reenja.

VII GRAENJE
1. Prijava radova
lan 148
Investitor je duan da organu koji je izdao graevinsku dozvolu i nadlenom graevinskom inspektoru
prijavi poetak graenja objekta, osam dana pre poetka izvoenja radova.
Ako je graevinsku dozvolu izdalo Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, prijava se podnosi i
graevinskoj inspekciji na ijoj teritoriji se nalazi objekat za koji se podnosi prijava poetka izvoenja
radova.
Prijava sadri datum poetka i rok zavretka graenja, odnosno izvoenja radova, a ako je graevinska
dozvola izdata na osnovu idejnog projekta, dostavlja se i kopija izvetaja o izvrenoj tehnikoj kontroli
glavnog projekta.

Za linijske infrastrukturne objekte, pored dokaza i podataka iz stava 3. ovog lana, dostavlja se i akt
ministarstva nadlenog za poslove finansija o uvoenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim
zakonom, odnosno zakljuen ugovor o pravu slubenosti u skladu sa ovim zakonom.
Rok za zavretak graenja poinje da tee od dana podnoenja prijave iz stava 1. ovog lana.

2. Priprema za graenje
lan 149
Pre poetka graenja investitor obezbeuje: obeleavanje graevinske parcele, regulacionih, nivelacionih
i graevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova; obeleavanje
gradilita odgovarajuom tablom, koja sadri: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom
projektantu, broj graevinske dozvole, izvoau radova, poetku graenja i roku zavretka izgradnje.

3. Izvoa radova
lan 150
Graenje objekata, odnosno izvoenje radova moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice
ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za graenje objekata, odnosno za izvoenje radova
(u daljem tekstu: izvoa radova).
Graenje objekta, odnosno izvoenje radova iz lana 133. stav 2. ovog zakona moe da vri privredno
drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za graenje te vrste objekata,
odnosno za izvoenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvoaa
radova i odgovarajue strune rezultate.
Odgovarajue strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima privredno drutvo, odnosno drugo
pravno lice koje je izgradilo ili uestvovalo u graenju te vrste i namene objekata, odnosno te vrste
radova.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva, na
predlog strune komisije koju obrazuje.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana, snosi podnosilac zahteva za utvrivanje
uslova.
Visinu trokova iz stava 5. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

4. Odgovorni izvoa radova

lan 151
Izvoa radova odreuje odgovornog izvoaa radova koji rukovodi graenjem objekta, odnosno
izvoenjem radova.
Odgovorni izvoa radova moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke,
odnosno smera, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalistike
akademske studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina ili sa steenim
visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne
studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine za objekte iz stava 5. ovog lana odgovarajue
struke, odnosno smera i odgovarajuom licencom za izvoenje radova.
Licencu za odgovornog izvoaa radova moe da stekne lice sa steenim visokim obrazovanjem
odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa steenim visokim obrazovanjem
na studijama prvog stepena odgovarajue struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom i najmanje
tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina
radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa strunim rezultatima na
graenju objekata.
Strunim rezultatima na graenju objekta u smislu stava 3. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na
rukovoenju graenjem ili saradnji na graenju najmanje dva objekta.
Graenjem objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave moe rukovoditi i
lice koje ima zavrene specijalistike strukovne studije, odgovarajue struke, odnosno smera, poloen
struni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa vaeom licencom.
Graenjem objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, spratnosti
PO+P+4+PK ija ukupna povrina ne prelazi 2.000 m2 bruto povrine, objekata manje sloenih
graevinskih konstrukcija raspona do 12 metara, lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutranjih
instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i klimatizacije, i elektroinstalacije, unutranjih gasnih
instalacija, kao i izvoenje pojedinih graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutranjem
ureenju objekata i ureenju terena, moe rukovoditi i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama
prvog stepena, odgovarajue struke, odnosno smera, poloen struni ispit, najmanje pet godina radnog
iskustva i sa vaeom licencom.

Graenjem stambenih i pomonih objekata za svoje potrebe i potrebe lanova porodinog domainstva,
kao i izvoenjem pojedinih graevinskih zanatskih i instalacijskih radova i radova na unutranjem ureenju
objekata i ureenju terena, moe da rukovodi lice sa steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog
stepena odgovarajue struke, odnosno smera ili srednjom kolskom spremom odgovarajue struke i
poloenim strunim ispitom.

5. Obaveze izvoaa radova i odgovornog izvoaa radova

lan 152
Izvoa radova je duan da:
1) pre poetka radova potpie glavni projekat;
2) reenjem odredi odgovornog izvoaa radova na gradilitu;
3) odgovornom izvoau radova obezbedi ugovor o graenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi
objekat;
4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom.
Izvoa radova podnosi organu koji je izdao graevinsku dozvolu, kao i optinskoj upravi na ijoj se
teritoriji gradi objekat, izjavu o zavretku izrade temelja.
Izvoa uz izjavu o zavretku izrade temelja prilae geodetski snimak izgraenih temelja, u skladu sa
propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova.
Nadleni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog lana, vri kontrolu
usaglaenosti izgraenih temelja i o tome izdaje pismenu potvrdu.
Ako nadleni organ po izvrenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgraenih
temelja u odnosu na glavni projekat, odmah e obavestiti graevinskog inspektora o ovoj injenici, sa
nalogom da se zapoeti radovi obustave do usaglaavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom.
Izvoa radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vri nadzor nad primenom
odredaba ovog zakona, o nedostacima u tehnikoj dokumentaciji i nastupanju nepredvienih okolnosti
koje su od uticaja na izvoenje radova i primenu tehnike dokumentacije (promena tehnikih propisa,
standarda i normi kvaliteta posle izvrene tehnike kontrole, pojava arheolokih nalazita, aktiviranje
klizita, pojava podzemnih voda i sl.).

Odgovorni izvoa radova duan je da:

1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno glavnom
projektu, u skladu sa propisima, standardima, ukljuujui standarde pristupanosti tehnikim normativima i
standardu kvaliteta koji vae za pojedine vrste radova, instalacija i opreme;
2) organizuje gradilite na nain kojim e obezbediti pristup lokaciji, obezbeenje nesmetanog odvijanja
saobraaja, zatitu okoline za vreme trajanja graenja;
3) obezbeuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilitu i okoline (susednih objekata i
saobraajnica);
4) obezbeuje dokaz o kvalitetu izvrenih radova, odnosno ugraenog materijala, instalacija i opreme;
5) vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu inspekcije;
6) obezbeuje merenja i geodetsko osmatranje ponaanja tla i objekta u toku graenja;
7) obezbeuje objekte i okolinu u sluaju prekida radova;
8) na gradilitu obezbedi ugovor o graenju, reenje o odreivanju odgovornog izvoaa radova na
gradilitu i glavni projekat, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.

6. Struni nadzor
lan 153
Investitor obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova za koje je izdata
graevinska dozvola.
Struni nadzor obuhvata: kontrolu da li se graenje vri prema graevinskoj dozvoli, odnosno prema
tehnikoj dokumentaciji po kojoj je izdata graevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvoenja svih
vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehnikih normativa, ukljuujui standarde pristupanosti;
kontrolu i overu koliina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i
instalacija koji se ugrauju; davanje uputstava izvoau radova; saradnju sa projektantom radi
obezbeenja detalja tehnolokih i organizacionih reenja za izvoenje radova i reavanje drugih pitanja
koja se pojave u toku izvoenja radova.

Struni nadzor moe da vri lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog
projektanta ili odgovornog izvoaa radova.
U vrenju strunog nadzora na objektu ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u privrednom
drutvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je izvoa radova na tom objektu, lica
koja vre inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu
nadlenom za izdavanje graevinske dozvole.

VIII UPOTREBNA DOZVOLA

1. Tehniki pregled objekta
lan 154
Podobnost objekta za upotrebu utvruje se tehnikim pregledom.
Tehniki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, odnosno svih radova predvienih
graevinskom dozvolom i glavnim projektom, odnosno po zavretku izgradnje dela objekta za koji se
moe izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za
izvrenje tehnikog pregleda objekta.
Tehniki pregled moe se vriti i uporedo sa izvoenjem radova na zahtev investitora, ako se po
zavretku izgradnje objekta ne bi mogla izvriti kontrola izvedenih radova.
Tehniki pregled obuhvata kontrolu usklaenosti izvedenih radova sa graevinskom dozvolom i tehnikom
dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehnikim propisima i standardima koji se
odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

1.1. Komisija za tehniki pregled objekta

lan 155
Tehniki pregled objekata za koje je graevinsku dozvolu donelo Ministarstvo, vri komisija koju obrazuje
ministar nadlean za poslove graevinarstva ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice kome se
poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova.
Tehniki pregled objekta za koje je graevinsku dozvolu izdao nadleni organ autonomne pokrajine, vri
komisija koju obrazuje taj organ ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vrenje
tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova.

Tehniki pregled objekta za koje je graevinsku dozvolu izdala jedinica lokalne samouprave, vri komisija
koju obrazuje organ nadlean za poslove graevinarstva jedinice lokalne samouprave ili privredno
drutvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui
registar za obavljanje tih poslova.
Tehniki pregled objekta obezbeuje investitor, u skladu sa ovim zakonom.
Trokove tehnikog pregleda snosi investitor.

lan 156
U vrenju tehnikog pregleda moe da uestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za
odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova za tu vrstu objekata.
U vrenju tehnikog pregleda, za objekte za koje je raena studija uticaja na ivotnu sredinu, mora da
uestvuje lice koje je struno iz oblasti koja je predmet studija, a koje ima steeno visoko obrazovanje
odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije master, specijalistike akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet
godina.
U vrenju tehnikog pregleda ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u preduzeu, odnosno drugom
pravnom licu koje je izradilo tehniku dokumentaciju ili je bilo izvoa radova kod investitora, lica koja su
uestvovala u izradi tehnike dokumentacije i studije uticaja na ivotnu sredinu, ili u izvoenju radova kod
investitora, lica koja su vrila struni nadzor, lica koja vre inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na
poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu nadlenom za izdavanje graevinske dozvole.
Ne moe se vriti tehniki pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako je objekat, odnosno
njegov deo, izgraen bez graevinske dozvole i glavnog projekta.

1.2. Probni rad

lan 157
Ako se, radi utvrivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vriti prethodna ispitivanja i provera
instalacija, ureaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, ureaja i postrojenja za zatitu ivotne
sredine, ureaja za zatitu od poara ili druga ispitivanja, ili ako je to predvieno tehnikom
dokumentacijom, komisija za tehniki pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice kome je povereno

vrenje tehnikog pregleda moe da predloi nadlenom organu da odobri putanje objekta u probni rad,
pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi.
Reenjem o odobravanju putanja objekta u probni rad utvruje se vreme trajanja probnog rada koje ne
moe biti due od jedne godine, kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku
probnog rada nadlenom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima.
Komisija za tehniki pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice kome je povereno vrenje tehnikog
pregleda, u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po
isteku roka probnog rada svoj izvetaj dostavlja organu nadlenom za izdavanje upotrebne dozvole.

2. Izdavanje upotrebne dozvole

lan 158
Objekat se moe koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole izdaje reenjem upotrebnu dozvolu, u roku od sedam
dana od dana prijema nalaza komisije za tehniki pregled kojim je utvreno da je objekat podoban za
upotrebu.
Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehniko-tehnoloku celinu i
moe se kao takav samostalno koristiti ili je za graenje tog dela objekta doneta posebna graevinska
dozvola.
Upotrebna dozvola se izdaje kada se utvrdi da je objekat, odnosno deo objekta podoban za upotrebu.
Objekat je podoban za upotrebu ako je: izgraen u skladu sa graevinskom dozvolom i tehnikom
dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio; obezbeen dokaz o kvalitetu izvedenih radova,
odnosno ugraenog materijala, instalacija i opreme, izdat od strane ovlaenih organizacija; izvreno
geodetsko snimanje objekta i ako su ispunjeni drugi propisani uslovi.
Upotrebna dozvola sadri i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrene posebnim propisom.
Organ iz stava 2. ovog lana odbie reenjem zahtev za izdavanje upotrebne dozvole ako investitor nije
uklonio objekte izgraene u okviru pripremnih radova.
Upotrebna dozvola se dostavlja investitoru i nadlenom graevinskom inspektoru.

Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Na reenje iz stava 2. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo nadleno za poslove
graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se moe
pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja.
Izuzetno, objekat se moe koristiti i bez izdate upotrebne dozvole, ako u roku od 90 dana od dana
formiranja komisije za tehniki pregled objekta, nadleni organ nije izdao upotrebnu dozvolu, niti je
reenjem odbio izdavanje upotrebne dozvole.

3. Odravanje objekta
lan 159
Vlasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola obezbeuje izvoenje radova na investicionom i
tekuem odravanju objekta kao i redovne, vanredne i specijalistike preglede objekta, u skladu sa
posebnim propisima.

lan 160
Objekat koji se gradi, odnosno ije je graenje zavreno bez graevinske dozvole, ne moe biti prikljuen
na elektroenergetsku, gasovodnu, telekomunikacionu ili mreu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.

IX STRUNI ISPIT I LICENCE ZA ODGOVORNOG PLANERA,

URBANISTU, PROJEKTANTA I IZVOAA RADOVA
1. Struni ispit
lan 161
Struni ispit, koji je kao uslov za obavljanje odreenih poslova propisan ovim zakonom, polae se pred
komisijom koju obrazuje ministar nadlean za poslove urbanizma i graevinarstva.
Trokove polaganja strunog ispita snosi kandidat ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice u kome
je kandidat zaposlen.

2. Izdavanje i oduzimanje licence

lan 162

Licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa radova, kao i za odgovornog planera izdaje
Inenjerska komora Srbije u skladu sa zakonom.
Trokove izdavanja licence iz stava 1. ovog lana, snosi podnosilac zahteva za izdanje licence.
Izdatu licencu Inenjerska komora Srbije e reenjem oduzeti, ako utvrdi da ovlaeno lice nesavesno i
nestruno obavlja poslove za koje mu je licenca izdata.
Protiv reenja iz st. 1. i 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministru nadlenom za poslove urbanizma i
graevinarstva.

X INENJERSKA KOMORA SRBIJE

lan 163
Inenjerska komora Srbije (u daljem tekstu: Komora) je pravno lice sa seditem u Beogradu, osnovana
Zakonom o planiranju i izgradnji u cilju unapreenja uslova za obavljanje strunih poslova u oblasti
prostornog i urbanistikog planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i drugih oblasti znaajnih za
planiranje i izgradnju, zatite opteg i pojedinanog interesa u obavljanju poslova u tim oblastima,
organizovanja u pruanju usluga u navedenim oblastima, kao i radi ostvarivanja drugih ciljeva.
lanovi Komore su inenjeri arhitektonske, graevinske, mainske, elektrotehnike, saobraajne,
tehnoloke i inenjeri drugih tehnikih struka, kao i diplomirani prostorni planeri, kojima je izdata licenca iz
lana 162. ovog zakona.

lan 164
Komora obavlja sledee poslove:
1) utvruje profesionalna prava i dunosti i etike norme ponaanja lanova u obavljanju poslova izrade
planskih dokumenata, projektovanja i izvoenja radova;
2) utvruje ispunjenost uslova za izdavanje licence za odgovornog planera, odgovornog urbanistu,
odgovornog projektanta i odgovornog izvoaa radova u skladu sa odredbama ovog zakona;
3) proverava usklaenost izdatih licenci po propisima drugih zemalja;
4) vodi evidenciju lica iz take 2. ovog lana;

5) organizuje sudove asti za utvrivanje povreda profesionalnih standarda i normativa (profesionalne

odgovornosti), kao i za izricanje mera za te povrede;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.
Organizacija i nain obavljanja poslova iz stava 1. ovog lana blie se ureuje statutom i optim aktima
Komore.
Sastav, nain izbora i razreenja sudija suda asti, postupak i nain rada blie propisuje ministar nadlean
za poslove graevinarstva.
Na statut i opte akte Komore saglasnost daje ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i
graevinarstva, uz pribavljeno miljenje pokrajinskog sekretarijata nadlenog za poslove urbanizma i
graevinarstva.

lan 165
Organi Komore su skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik.
Komora je organizovana po matinim sekcijama za odgovorne prostorne planere, urbaniste, projektante i
odgovorne izvoae radova.
Radom matine sekcije upravlja izvrni odbor sekcije.
Upravni odbor ine predsednik, potpredsednik, tri predstavnika ministarstva nadlenog za poslove
urbanizma i graevinarstva i predsednici izvrnih odbora matinih sekcija.
Sastav, delokrug i nain izbora organa iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog lana utvruje se Statutom Komore.

lan 166
Komora stie sredstva za rad od lanarine, naknade za utvrivanje ispunjenosti uslova za odgovorne
urbaniste, projektante, odgovorne izvoae radova, kao i odgovorne planere, donacija, sponzorstva,
poklona i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Komora utvruje visinu lanarine i naknade za izdavanje licence iz stava 1. ovog lana, uz prethodno
pribavljenu saglasnost ministra nadlenog za poslove graevinarstva.
Nadzor nad zakonitou rada Komore vri ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva.

XI UKLANJANJE OBJEKATA
lan 167
Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove graevinarstva odobrie reenjem, po slubenoj
dunosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je
usled dotrajalosti ili veih oteenja ugroena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za
ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraaja.
Reenje iz stava 1. ovog lana moe se izvriti ako su prethodno reena pitanja smetaja korisnika
objekta, osim u sluaju kada se uklanjanje objekta odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi.
alba na reenje o uklanjanju objekta ne zadrava izvrenje reenja.
Skuptina jedinice lokalne samouprave ureuje i obezbeuje uslove i mere koje je potrebno sprovesti i
obezbediti u toku uklanjanja objekta koji predstavlja neposrednu opasnost za ivot i zdravlje ljudi, za
susedne objekte i za bezbednost saobraaja.

lan 168
Uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u sluaju izvrenja inspekcijskog reenja, moe se
pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela.
Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:
1) glavni projekat ruenja u tri primerka;
2) dokaz o svojini na objektu
3) posebni uslovi, ako se radi o objektu ijim ruenjem bi bio ugroen javni interes (zatita postojee
komunalne i druge infrastrukture, zatita kulturnog dobra, zatita ivotne sredine i sl.).
Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se reenjem u roku od 15 dana od dana
dostavljanja uredne dokumentacije.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Na reenje iz stava 3. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo nadleno za poslove
graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se tubom
moe pokrenuti upravni spor, u roku od 30 dana od dana dostavljanja reenja.

lan 169
Ako nadleni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za ivot i zdravlje ljudi,
susedne objekte i za bezbednost saobraaja moe otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog
dela, o tome obavetava vlasnika objekta, radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom.
Reenjem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava 1. ovog lana utvruje se rok u kome
se radovi na rekonstrukciji moraju zavriti.
Ako se rekonstrukcija objekta ne zavri u utvrenom roku nadleni organ e naloiti, odnosno odobrie
reenjem, po slubenoj dunosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog
dela.

lan 170
Uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili
preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za graenje objekata, odnosno za izvoenje radova.
Uklanjanjem objekta iz stava 1. ovog lana rukovodi odgovorni izvoa radova.
Po izvrenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, mora se izvriti ureenje zemljita i odvoz
graevinskog otpada, u skladu sa posebnim propisima.

1. Izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela

lan 171
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koje se donosi na osnovu ovog zakona, izvrava
republiki, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove graevinske
inspekcije.
Organ iz stava 1. ovog lana duan je da formira posebnu organizacionu jedinicu za izvrenje reenja o
uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela.
Nadleni graevinski inspektor dostavlja reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela sa
zakljukom o dozvoli izvrenja reenja, organizacionoj jedinici iz stava 2. ovog lana, u cilju sprovoenja.
Organ nadlean za poslove graevinske inspekcije, na predlog organizacione jedinice iz stava 2. ovog
lana, sainjava program uklanjanja objekata i odgovara za njegovo izvrenje.

Trokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret izvrenika.

Ako izvrenik sam ne sprovede izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, reenje e
se izvriti preko privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim
zakonom, na teret izvrenika.
Trokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret budeta nadlenog organa, do naplate od
izvrenika.
Na zahtev organizacione jedinice iz stava 2. ovog lana, nadlena policijska uprava e, u skladu sa
zakonom, pruiti policijsku pomo radi omoguavanja sprovoenja reenja o uklanjanju objekta, odnosno
njegovog dela.
Slubeno lice zaposleno u organizacionoj jedinici iz stava 2. ovog lana, po izvrenom uklanjanju objekta,
odnosno njegovog dela sainjava zapisnik o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koji se dostavlja i
organu nadlenom za poslove katastra nepokretnosti.

XII NADZOR
1. Inspekcijski nadzor
lan 172
Nadzor nad izvravanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vri
ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva.
Inspekcijski nadzor vri nadleno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvrenog zakonom.
Autonomnoj pokrajini poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i
urbanizma na teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradnjom objekata za koje izdaje graevinsku dozvolu
na osnovu ovog zakona.
Optini, gradu i gradu Beogradu, poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekata za
koje izdaju graevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona.
Gradu Beogradu poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma,
na teritoriji grada Beograda, za izgradnju i rekonstrukciju objekata do 800 m 2 bruto razvijene graevinske
povrine.

Poslove urbanistikog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer arhitekture - master, odnosno
diplomirani inenjer arhitekture ili diplomirani graevinski inenjer - master, odnosno diplomirani
graevinski inenjer, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i poloen struni ispit i koji
ispunjava i druge uslove propisane zakonom.
Poslove graevinskog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer graevinarstva - master, odnosno
diplomirani inenjer graevinarstva ili diplomirani inenjer arhitekture - master, odnosno diplomirani
inenjer arhitekture, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i poloen struni ispit i koji
ispunjava i druge uslove propisane zakonom.
Poslove inspekcijskog nadzora koji su ovim zakonom povereni optini moe da obavlja i lice koje ima
visoko obrazovanje na studijama prvog stepena graevinske ili arhitektonske struke, odnosno lice koje
ima viu kolsku spremu arhitektonske ili graevinske struke, najmanje tri godine radnog iskustva u struci,
poloen struni ispit i koje ispunjava i druge uslove propisane zakonom.

2. Prava i dunosti urbanistikog inspektora

lan 173
Urbanistiki inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dunost da proverava da li:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje izrauje prostorne i urbanistike
planove ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom ispunjava propisane uslove;
2) je planski dokument koji se odnosi na organizaciju, planiranje i ureenje prostora izraen i donet u
skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona;
3) su lokacijska dozvola i urbanistiki projekat, izraeni i izdati u skladu sa ovim zakonom;
4) je glavni projekat, na osnovu koga je izdata graevinska dozvola, izraen u skladu sa lokacijskom
dozvolom, odnosno planskim dokumentom;
5) se promene stanja u prostoru vre u skladu s ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona,
odnosno da li se promene stanja u prostoru vre u skladu sa pravilima i standardima struke;
6) je privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno javno preduzee ili druga organizacija koje
utvruje posebne uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i tehnike podatke za prikljuak na
infrastrukturu, dostavilo potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske
dozvole u propisanim rokovima.

Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje izrauje prostorne i urbanistike planove ili obavlja
druge poslove odreene ovim zakonom, privredno drutvo, odnosno drugo pravno ili fiziko lice koje vri
promene u prostoru, kao i nadlena optinska, odnosno gradska, odnosno uprava grada Beograda, duni
su da urbanistikom inspektoru omogue potpun i nesmetan uvid u raspoloivu dokumentaciju.

3. Ovlaenja urbanistikog inspektora

lan 174
U vrenju inspekcijskog nadzora urbanistiki inspektor je ovlaen da preduzima sledee mere:
1) da zabrani reenjem dalju izradu planskog dokumenta, ako utvrdi da privredno drutvo, odnosno drugo
pravno lice koje izrauje planski dokument ne ispunjava uslove propisane zakonom;
2) da naloi reenjem organu nadlenom za poslove urbanizma, ponitavanje lokacijske dozvole i
urbanistikog projekta, u roku koji ne moe biti dui od 15 dana, ako utvrdi da ti akti nisu u skladu sa
zakonom, odnosno planskim dokumentom;
3) (brisana)
4) da podnosi inicijativu pred drugostepenim organom za ponitaj graevinske dozvole;
5) da obavesti nadleni organ, odnosno nadlenog inspektora i da preduzme druge mere na koje je
ovlaen, ako utvrdi da se promene stanja u prostoru ne vre u skladu sa ovim zakonom i propisom
donetim na osnovu zakona;
6) da obavesti organ nadlean za donoenje planskog dokumenta i da predloi ministru nadlenom za
poslove prostornog planiranja i urbanizma pokretanje postupka za ocenu zakonitosti planskog dokumenta,
ako utvrdi da planski dokument nije donet u skladu sa zakonom ili da postupak po kojem je donet nije
sproveden na nain propisan zakonom;
7) da bez odlaganja obavesti ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, ako utvrdi
da organ nadlean za donoenje planskog dokumenta nije u propisanom roku doneo planski dokument;
8) da preduzme mere protiv privrednog drutva ili drugog pravnog lica, ako u propisanom roku ne dostave
potrebne podatke neophodne za prikljuak na tehniku i drugu infrastrukturu;
9) da preduzima i druge mere, u skladu sa zakonom.

U sluaju iz stava 1. taka 1. ovog lana, privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik
moe da nastavi sa izradom planskog dokumenta kad otkloni utvrene nepravilnosti i o tome pismeno
obavesti inspektora koji je doneo reenje o zabrani izrade tog planskog dokumenta, a inspektor utvrdi da
su nepravilnosti otklonjene.
Kad urbanistiki inspektor utvrdi da je planski dokument donet suprotno odredbama ovog zakona,
predloie ministru nadlenom za poslove prostornog planiranja i urbanizma da donese reenje o zabrani
primene planskog dokumenta do njegovog usklaivanja sa zakonom i o tome obavestiti organ nadlean
za njegovo donoenje.
Ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma donee reenje iz stava 3. ovog lana u
roku od 15 dana od dana podnoenja predloga urbanistikog inspektora.

4. Prava i dunosti graevinskog inspektora

lan 175
Graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dunost da proverava da li:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje gradi objekat, odnosno lice koje vri
struni nadzor, odnosno lica koja obavljaju pojedine poslove na projektovanju ili graenju objekata,
ispunjavaju propisane uslove;
2) je za objekat koji se gradi, odnosno za izvoenje radova izdata graevinska dozvola i podneta prijava o
poetku graenja;
3) je investitor zakljuio ugovor o graenju, u skladu sa ovim zakonom;
4) se objekat gradi prema tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno
tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato reenje o prijavi radova iz lana 145. ovog zakona;
5) je gradilite obeleeno na propisan nain;
6) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju odgovaraju zakonu i propisanim
standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta;
7) je izvoa radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata, saobraaja, okoline i
zatitu ivotne sredine;

8) na objektu koji se gradi ili je izgraen postoje nedostaci koji ugroavaju bezbednost njegovog
korienja i okoline;
9) izvoa radova vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu inspekcije na
propisani nain;
10) se u toku graenja i korienja objekta vre propisana osmatranja i odravanja objekta;
11) je tehniki pregled izvren u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona;
12) je za objekat koji se koristi izdata upotrebna dozvola;
13) se objekat koristi za namenu za koju je izdata graevinska, odnosno upotrebna dozvola;
14) obavlja i druge poslove utvrene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.
Graevinski inspektor je ovlaen da vri nadzor nad korienjem objekata i da preduzima mere ako
utvrdi da se korienjem objekta dovode u opasnost ivot i zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugroava
ivotna sredina i ako se nenamenskim korienjem utie na stabilnost i sigurnost objekta.
U vrenju inspekcijskog nadzora, graevinski inspektor je ovlaen da ue na gradilite i objekte u
izgradnji, da trai isprave u cilju identifikacije lica, da uzima izjave od odgovornih lica, fotografie ili saini
video snimak gradilita ili objekta, kao i da preduzima druge radnje vezane za inspekcijski nadzor, u cilju
utvrivanja injeninog stanja.
Graevinski inspektor je duan da prua strunu pomo u vrenju poverenih poslova u oblasti
inspekcijskog nadzora i da daje struna objanjenja i miljenja, kao i da neposredno uestvuje u vrenju
inspekcijskog nadzora kad je to neophodno.

5. Ovlaenja graevinskog inspektora

lan 176
U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je ovlaen da:
1) naredi reenjem uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo graenje
zavreno bez graevinske dozvole;
1a) naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno vraanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi,
odnosno izvode radovi bez reenja iz lana 145. ovog zakona;

2) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30 dana za pribavljanje, odnosno
izmenu graevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema graevinskoj dozvoli, odnosno glavnom
projektu, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni graevinsku dozvolu, da naloi
reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;
3) naloi reenjem obustavu radova, ako investitor nije zakljuio ugovor o graenju, u skladu sa ovim
zakonom;
4) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30 dana za pribavljanje
graevinske dozvole, ako utvrdi da je za radove koji se izvode na osnovu reenja iz lana 145. ovog
zakona potrebno pribaviti graevinsku dozvolu, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi graevinsku
dozvolu, da naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;
5) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30 dana za pribavljanje, odnosno
izmenu graevinske dozvole, ako izgraeni temelji nisu usklaeni sa glavnim projektom, a ako investitor u
ostavljenom roku ne pribavi graevinsku dozvolu, da naloi reenjem uklanjanje izgraenih temelja;
6) naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ako je nastavljeno graenje, odnosno
izvoenje radova i posle donoenja reenja o obustavi radova;
7) naloi reenjem uklanjanje privremenog objekta iz lana 147. ovog zakona protekom propisanog roka;
8) naloi reenjem investitoru, odnosno vlasniku objekta zabranu daljeg uklanjanja objekta, odnosno
njegovog dela, ako se objekat ili njegov deo uklanja bez reenja o dozvoli uklanjanja objekta, odnosno
njegovog dela;
9) naloi reenjem obustavu radova, ako investitor nije reenjem odredio struni nadzor, u skladu sa ovim
zakonom;
10) naredi sprovoenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom.
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela odnosi se i na delove objekta koji nisu opisani u
reenju o ruenju, a nastali su nakon sastavljanja zabelebe i ine jednu graevinsku celinu.

lan 177
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:

1) se u toku graenja ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobraaja, okoline i zatitu ivotne
sredine, naredie reenjem investitoru, odnosno izvoau radova mere za otklanjanje uoenih
nedostataka, rok njihovog izvrenja, kao i obustavu daljeg izvoenja radova dok se ove mere ne
sprovedu, pod pretnjom prinudnog izvrenja na teret investitora, odnosno izvoaa radova;
2) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju ne odgovaraju zakonu i
propisanim standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta, obustavie reenjem dalje izvoenje
radova dok se ne otklone utvreni nedostaci;
3) gradilite nije obeleeno na propisan nain, odnosno pribavljena pismena potvrda o usaglaenosti
izgraenih temelja sa glavnim projektom, naloie reenjem obustavu radova i odredie rok za otklanjanje
nedostataka, koji ne moe biti dui od tri dana;
Reenje iz stava 1. ovog lana moe se doneti i usmenim izricanjem na licu mesta, uz obavezu inspektora
da pismeni otpravak izradi u roku koji ne moe biti dui od pet dana. Rok za izvrenje i rok za albu
poinju da teku od dana donoenja usmenog reenja.

lan 178
Ako graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, odnosno lice kome je povereno vrenje
strunog nadzora nad graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova ne ispunjava propisane uslove,
zabranie reenjem dalje izvoenje radova do ispunjenja uslova;
2) na objektu koji se gradi ili koji je izgraen postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po
stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i ivot i zdravlje ljudi, zabranie reenjem
korienje objekta ili njegovog dela dok se ne otklone utvreni nedostaci;
3) se objekat za koji je izdata graevinska dozvola koristi bez upotrebne dozvole, naredie investitoru
pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne moe biti krai od 30 ni dui od 90 dana, a ako je investitor
ne pribavi u utvrenom roku donee reenje o zabrani korienja objekta;
4) se objekat za koji je izdata graevinska i upotrebna dozvola koristi za namenu koja nije utvrena
graevinskom i upotrebnom dozvolom, naloie pribavljanje graevinske dozvole, odnosno reenja iz
lana 145. ovog zakona u roku od 30 dana, a ako investitor ne pribavi graevinsku dozvolu, odnosno
reenje iz lana 145. ovog zakona u ostavljenom roku, donee reenje o zabrani korienja objekta;

5) se korienjem objekta dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi, bezbednost susednih objekata,
bezbednost okoline ili ugroava ivotna sredina, naloie izvoenje potrebnih radova, odnosno zabraniti
korienje objekta, odnosno dela objekta;
6) objekat za koji je izdata graevinska dozvola, koji nije zavren u roku sadranom u prijavi poetka
graenja objekta, odnosno izvoenja radova, naredie reenjem investitoru da u roku koji ne moe biti
krai od 30 ni dui od 90 dana, zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova, a ako investitor ne
zavri objekat u ostavljenom roku, podnee prijavu za uinjeni prekraaj, odnosno privredni prestup.

lan 179
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se u toku graenja, odnosno
korienja objekta ne vri propisano osmatranje, odnosno odravanje objekta, naredie reenjem
investitoru i izvoau radova, odnosno korisniku objekta da uoene nepravilnosti otkloni.

lan 180
Graevinski, odnosno urbanistiki inspektor duan je da na zahtev Inenjerske komore Srbije dostavi
reenje koje u vrenju inspekcijskog nadzora donosi na osnovu ovog zakona.

lan 181
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode
pripremni radovi bez graevinske dozvole, pored mera propisanih ovim zakonom, naredie reenjem bez
odlaganja i zatvaranje gradilita.
Reenje iz stava 1. ovog lana izvrno je danom donoenja.
Mera iz stava 1. ovog lana sprovodi se stavljanjem slubenog znaka "zatvoreno gradilite", peaenjem
graevinskih maina i pribijanjem kopije reenja iz stava 1. ovog lana na vidnom mestu.
Jedan primerak izvrnog reenja kojim se nareuje zatvaranje gradilita, graevinski inspektor dostavlja
nadlenoj policijskoj upravi, koja e po potrebi pruiti policijsku pomo radi omoguavanja sprovoenja
izvrenja tog reenja.

lan 182
Kad graevinski inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, utvrdi da je investitor nepoznat, reenje,
odnosno zakljuak o dozvoli izvrenja dostavlja se pribijanjem na oglasnu tablu nadlenog organa i

pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava, to se konstatuje zabelekom inspektora o

vremenu i mestu dostave na reenju, odnosno zakljuku o dozvoli izvrenja.
Zabeleka iz stava 1. ovog lana sadri sve relevantne podatke o danu, mestu i vrsti objekta kao i o imenu
investitora ili izvoaa radova ukoliko je ono poznato, a ukoliko nije postupak e se voditi protiv
nepoznatog lica. Naknadnim identifikovanjem investitora ili izvoaa radova ili promenom investitora ili
izvoaa radova, postupak iz stava 1. ovog lana se ne prekida niti se produavaju rokovi odreeni u tom
postupku.
Reenje, odnosno zakljuak iz stava 1. ovog lana smatra se uredno dostavljenim danom pribijanja na
oglasnu tablu nadlenog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava.

lan 183
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, graevinski inspektor donosi u sluajevima
propisanim ovim zakonom.
Reenjem iz stava 1. ovog lana odreuje se rok u kome je investitor duan ukloniti objekat ili njegov deo.
Reenjem iz stava 1. ovog lana graevinski inspektor odreuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno
dela objekta potrebno uraditi projekat ruenja, kao i nain izvrenja putem druge osobe u sluaju da
investitor to sam nije uinio u roku odreenom reenjem o uklanjanju.
Izuzetno, graevinski inspektor, u sluajevima iz stava 1. ovog lana nee doneti reenje o uklanjanju
objekta, odnosno njegovog dela (potporni zidovi, pretvaranje tavanskog prostora u stambeni, otvaranje
portala na fasadi i sl.), ako bi tim uklanjanjem nastala opasnost po ivot i zdravlje ljudi ili susedne objekte
ili sam objekat, ve e investitoru reenjem naloiti vraanje u prvobitno stanje, u skladu sa ovim
zakonom.

lan 184
Na reenje urbanistikog, odnosno graevinskog inspektora moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od
dana prijema reenja.
Na reenje urbanistikog, odnosno graevinskog inspektora alba se izjavljuje Vladi, preko ministarstva
nadlenog za poslove urbanizma.
Na reenje urbanistikog inspektora autonomne pokrajine alba se izjavljuje nadlenom izvrnom organu
autonomne pokrajine, preko organa nadlenog za poslove urbanizma autonomne pokrajine.

Na reenje urbanistikog inspektora grada Beograda alba se izjavljuje nadlenom izvrnom organu
grada Beograda.
Na reenje jedinice lokalne samouprave doneto u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje
objekata alba se izjavljuje ministarstvu nadlenom za poslove graevinarstva.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja donetog u postupku
inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine.
Gradu Beogradu poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja gradske optine, donetog u
postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade na teritoriji grada Beograda, u
skladu sa ovim zakonom.
alba izjavljena na reenje iz stava 1. ovog lana ne odlae izvrenje reenja.

l. 185-200**
(Prestalo da vai odlukom US)

XIV OVLAENJE ZA DONOENJE PODZAKONSKIH AKATA

lan 201
Ministar propisuje blie:
1) energetska svojstva i nain izraunavanja toplotnih svojstava objekata visokogradnje, energetske
zahteve za nove i postojee objekte, kao i uslove, sadrinu i nain izdavanja sertifikata (lan 4);
2) tehnike standarde pristupanosti (lan 5);
3) tehnike propise o kvalitetu graevinskih proizvoda (lan 6);
4) uslove, nain voenja i pristupa, kao i sadrinu registra investitora (lan 8);
5) sadrinu, nain i postupak izrade planskih dokumenata (l. 34, 46, 49. i 50);
6) uslove i kriterijume za su/finansiranje izrade planskih dokumenata (lan 39);
7) sadrinu i nain voenja i odravanja Centralnog registra planskih dokumenata i lokalnog
informacionog sistema planskih dokumenata (l. 43. i 45);

8) sadrinu informacije o lokaciji i lokacijske dozvole (l. 53. i 55);

9) nain javne prezentacije urbanistikog projekta (lan 63);
10) sadrinu i nain donoenja programa ureivanja graevinskog zemljita, kao i kriterijume za
odreivanje naknade za ureivanje graevinskog zemljita (l. 90. i 93);
11) sadrinu i nain izdavanja graevinske dozvole (l. 136. i 137);
12) nain, postupak i sadrinu podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu
tehnike dokumentacije i licence za graenje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo,
odnosno autonomna pokrajina, kao i uslove za oduzimanje tih licenci (l. 126. i 150);
13) sadrinu i nain vrenja kontrole tehnike dokumentacije (l. 129. i 131);
14) sadrinu i obim prethodnih radova, prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, sadrinu i
nain pripreme tehnike dokumentacije (l. 111. i 116);
15) metodologiju i proceduru realizacije projekata od znaaja za Republiku Srbiju (l. 111-115);
16) izgled, sadrinu i mesto postavljanja gradiline table (lan 149);
17) sadrinu i nain voenja knjige inspekcije, graevinskog dnevnika i graevinske knjige (lan 152);
18) sadrinu i nain voenja strunog nadzora (lan 153);
19) sadrinu i nain vrenja tehnikog pregleda, izdavanja upotrebne dozvole, osmatranja tla i objekta u
toku graenja i upotrebe i minimalne garantne rokove za pojedine vrste objekata, odnosno radova (l.
154. i 158);
20) uslove, program i nain polaganja strunog ispita u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja, izrade
tehnike dokumentacije i graenja (lan 161);
21) uslove i postupak izdavanja i oduzimanja licence za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa
radova, kao i za odgovornog planera (lan 162);
22) sadrinu projekta ruenja (lan 168);
23) obrazac i sadrinu legitimacije urbanistikog i graevinskog inspektora, kao i vrstu opreme koju koristi
inspektor;

24) postupak donoenja i sadrinu programa uklanjanja objekata (lan 171);

25) izgled i sadrinu slubenog znaka, kao i postupak zatvaranja gradilita (lan 181);
26) opta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (lan 31);
27) uslovi i normativi za projektovanje stambenih zgrada i stanova (lan 120);
28) nain i postupak za raspisivanje i sprovoenje urbanistiko-arhitektonskog konkursa (lan 64).

XV KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi
lan 202
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili
drugo pravno lice, koje je investitor, ako:
1) izradu tehnike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koja ne
ispunjava propisane uslove (lan 126);
2) kontrolu tehnike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje ne
ispunjava propisane uslove (lan 129);
3) ne obezbedi vrenje strunog nadzora nad graenjem objekta (lan 153);
4) nastavi sa izvoenjem radova i posle donoenja reenja o njihovoj obustavi (lan 176);
5) ne zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova u ostavljenom roku (lan 178).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom
pravnom licu, koje je investitor, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 203
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili
drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:

1) gradi objekat bez graevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehnikoj dokumentaciji na
osnovu koje se objekat gradi (lan 110);
2) postupa suprotno odredbama lana 152. ovog zakona;
3) nastavi sa graenjem objekta posle donoenja reenja o obustavi graenja (lan 176).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom
pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 204
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili
drugo pravno lice koje je ovlaeno da utvruje posebne uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora,
kao i tehnike podatke za prikljuak na infrastrukturu, ako u propisanom roku ne dostavi potrebne podatke
i uslove za izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske dozvole (l. 46. i 54).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom
pravnom licu, koje je ovlaeno da utvruje posebne uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora, kao
i tehnike podatke za prikljuak na infrastrukturu, ako u propisanom roku ne dostavi potrebne podatke i
uslove za izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske dozvole, novanom kaznom od 50.000 do
100.000 dinara (l. 46. i 54).
Prijavu za privredni prestup iz stava 1. i 2. ovog lana podnosi organ nadlean za izdavanje lokacijske
dozvole, odnosno nosilac izrade plana, a ako je osniva tog pravnog lica jedinica lokalne samouprave,
autonomna pokrajina, odnosno Republika Srbija, obavetava osnivaa o podnetoj prijavi za privredni
prestup.

lan 204a
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili
drugo pravno lice kada trai saglasnost na tehniku dokumentaciju ako to nije predvieno posebnim
zakonom, odnosno kada ne prikljui objekat na infrastrukturu, ako je utvreno da je objekat podoban za
upotrebu, u skladu sa ovim zakonom (lan 119. st. 4. i 5).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom ili drugom pravnom
licu, novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

2. Prekraji
lan 205
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, odnosno
drugo pravno lice, ako ne omogui urbanistikom ili graevinskom inspektoru vrenje nadzora u skladu sa
ovim zakonom (l. 173. i 175).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom
licu, novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi organ nadlean za izdavanje
lokacijske dozvole, odnosno nosilac izrade plana, a ako je osniva tog pravnog lica jedinica lokalne
samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika Srbija, obavetava osnivaa o podnetoj prijavi za
prekraj.

lan 206
Novanom kaznom od 300.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo pravno lice koje
je investitor objekta ako ne obezbedi pristup objektu osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima
pristupanosti (lan 5).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom
licu, novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni urbanistiki inspektor.

lan 207
Novanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo
pravno lice koje izrauje dokumente prostornog i urbanistikog planiranja ili obavlja druge poslove
odreene ovim zakonom, ako ne omogui urbanistikom ili graevinskom inspektoru potpun i nesmetan
uvid u raspoloivu dokumentaciju (l. 173. i 175).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu,
novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni urbanistiki, odnosno
graevinski inspektor.

lan 208
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, odnosno
druga organizacija, odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:
1) ne odredi lice koje rukovodi graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova ili ako odredi lice koje za
to ne ispunjava propisane uslove (l. 151. i 152);
2) ne obavesti nadleni organ o zavretku izgradnje temelja (lan 152. stav 3);
3) pismeno ne upozori investitora ili lice koje vri nadzor nad primenom odredaba ovog zakona na
nedostatke u tehnikoj dokumentaciji (lan 152. stav 6);
4) ne vodi graevinski dnevnik i graevinsku knjigu ili ne obezbedi knjigu inspekcije (lan 152. stav 7.
taka 5).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom
licu koje gradi objekat, novanom kaznom od 500 do 50.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni graevinski
inspektor.

lan 209
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj
odgovorno slubeno lice u nadlenom organu uprave ako:
1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta (lan 46);
2) ne izda informaciju o lokaciji, lokacijsku dozvolu, graevinsku dozvolu, odnosno upotrebnu dozvolu u
propisanom roku (l. 53, 56, 136. i 158);
3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta (lan 63);
4) ne dostavi zahtev graevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata privremena graevinska
dozvola (lan 147);

5) ne saini program i ne sprovede izvrenje uklanjanja objekta (lan 171);

6) ne omogui urbanistikom odnosno graevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloivu
dokumentaciju (l. 173. i 175);
7) ne preduzme propisane mere u vrenju inspekcijskog nadzora (l. 173. i 175);
8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgraenim bez graevinske dozvole (lan 200).
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30
dana.

lan 210
Novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj
odgovorno slubeno lice u nadlenom organu uprave ako:
1) izda lokacijsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (lan 54);
2) izda graevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (l. 135. i
136);
3) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (lan 158).
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30
dana.

lan 211
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj nadleni inspektor koji u
sluajevima iz l. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese reenje, odnosno
ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne moe biti dui od sedam dana od dana saznanja za uinjeni
prekraj.
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30
dana.

lan 212

Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj lice koje je osnovalo radnju, a
obavlja delatnost izrade tehnike dokumentacije i izvoenja radova protivno odredbama ovog zakona
(lan 126).
Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice koje je investitor ako ne
zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova u ostavljenom roku (lan 178).

XVI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 213
Danom stupanja na snagu ovog zakona Republika agencija za prostorno planiranje osnovana Zakonom
o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06) nastavlja sa radom, u skladu sa ovim
zakonom.
Danom stupanja na snagu ovog zakona Inenjerska komora Srbije osnovana Zakonom o planiranju i
izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06) nastavlja sa radom, u skladu sa ovim zakonom.
Komisije za planove obrazovane na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji mogu nastaviti sa obavljanjem
poslova do isteka mandata utvrenim aktom o obrazovanju.

lan 214
Privredna drutva i druga pravna lica koja obavljaju poslove za koje su ovim zakonom propisani posebni
uslovi, duna su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od jedne godine od dana
njegovog stupanja na snagu.
Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona poloila struni ispit kojim je izvrena provera
strune osposobljenosti za rad na poslovima odreenim ovim zakonom po propisima koji su bili na snazi u
vreme njihovog polaganja, kao i lica kojima je tim propisima priznato pravo vrenja odreenih poslova,
ispunjavaju uslove za vrenje tih poslova i prema odredbama ovog zakona ako ispunjavaju i ostale
propisane uslove.

lan 215
Optina, odnosno grad donee prostorni plan u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona.

Optina, grad i grad Beograd donee plan generalne regulacije, odnosno planove generalne regulacije za
sedite jedinice lokalne samouprave u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Optina, grad i grad Beograd donee planove generalne regulacije za ostala naselja, koji su predvieni za
donoenje prostornim planom jedinice lokalne samouprave, u roku od tri godine od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Do stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog lana primenjivae se postojei prostorni i
urbanistiki planovi.
Informacija o lokaciji i lokacijska dozvola izdavae se na osnovu postojeih prostornih i urbanistikih
planova do dana stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog lana.
Postupak izrade i donoenja prostornog, odnosno urbanistikog plana zapoet pre stupanja na snagu
ovog zakona, nastavie se po odredbama ovog zakona, osim za prostorne, odnosno urbanistike planove
za koje je obavljen javni uvid koji e se okonati po propisima po kojima su zapoeti.

lan 216
Jedinice lokalne samouprave koje nisu donele prostorni plan optine do dana stupanja na snagu ovog
zakona, donee odluku o izradi prostornog plana jedinice lokalne samouprave u roku od tri meseca od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Prostorni plan optine, koji je donet do dana stupanja na snagu ovog zakona uskladie se sa odredbama
ovog zakona, u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a odluku o usklaivanju
prostornog plana sa odredbama ovog zakona jedinica lokalne samouprave donee u u roku od tri meseca
od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Grad Beograd e u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti odluku o izradi
planova iz lana 20. stav 3. ovog zakona, a u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona
donee, u skladu sa ovim zakonom, prostorne planove sa elementima prostornog plana jedinice lokalne
samouprave.
Jedinica lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima manje od 30.000 stanovnika donee
odluku o izradi plana generalne regulacije za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne
samouprave, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Stupanjem na snagu plana
generalne regulacije prestaju da vae generalni planovi, planovi detaljne regulacije, preispitani regulacioni

planovi i preispitani detaljni urbanistiki planovi, doneti u skladu sa ranije vaeim zakonima o planiranju,
koji su u suprotnosti sa planom generalne regulacije.
Jedinice lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima vie od 30.000 stanovnika, donee u
roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, odluku o usklaivanju generalnog plana sa
odredbama ovog zakona koje se odnose na generalni urbanistiki plan i odluku o izradi planova generalne
regulacije u skladu sa ovim zakonom, na celom graevinskom podruju naseljenog mesta. Stupanjem na
snagu planova generalne regulacije, prestaju da vae odredbe generalnog plana, planovi detaljne
regulacije, preispitani regulacioni planovi i preispitani detaljni urbanistiki planovi, doneti u skladu sa ranije
vaeim zakonima o planiranju, koji su u suprotnosti sa planom generalne regulacije.
Planovi detaljne regulacije, odnosno planovi generalne regulacije za pojedinana naseljena mesta koja
nisu sedite jedinice lokalne samouprave, ostaju na snazi, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog
zakona koje se odnose na plan generalne regulacije.
Planovi opteg ureenja, doneti po Zakonu o planiranju i izgradnji, usklauju se sa odredbama ovog
zakona koje se odnose na ematski prikaz ureenja naseljenih mesta za delove teritorije za koje nije
predviena izrada urbanistikog plana. Donoenjem prostornog plana jedinice lokalne samouprave
usklaeni plan opteg ureenja postaje sastavni deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave kao
ematski prikaz ureenja naseljenog mesta.

lan 217
Do stupanja na snagu planskih dokumenata predvienih ovim zakonom, za izgradnju telekomunikacionih
objekata, za koje se po ovom zakonu izdaje graevinska dozvola, na podruju za koje nije donet
urbanistiki plan ili urbanistikim planom nije predviena izgradnja te vrste objekata, lokacijska dozvola se
izdaje u skladu sa uslovima organa, odnosno organizacija nadlenih za poslove telekomunikacija, na
osnovu godinjih planova razvoja telekomunikacionih mrea na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa
zakonom.

lan 218
Reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za reavanje
o pojedinanim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po
propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 219

(Brisan)

lan 220
Naknada za korienje graevinskog zemljita plaa se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji
("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), dok se navedena naknada ne integrie u porez na imovinu.

lan 221
Odredba lana 4. stav 2. ovog zakona primenjivae se od dana stupanja na snagu propisa koji donosi
ministar nadlean za poslove graevinarstva, kojim se blie propisuju uslovi, sadrina i nain izdavanja
sertifikata o energetskim svojstvima objekta, u skladu sa ovim zakonom.

lan 222
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik
RS", br. 47/03 i 34/06).
Do donoenja podzakonskih akata na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, primenjivae se podzakonski
akti doneti na osnovu zakona koji prestaje da vai danom stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u
suprotnosti sa ovim zakonom.

lan 223
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o planiranju i izgradnji
("Sl. glasnik RS", br. 24/2011)

lan 88[s1]
Reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za reavanje
o pojedinim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po
propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Postupci za prestanak prava korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini

zapoeti u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06),
koji nisu okonani do 11. septembra 2009. godine, nastavie se po propisima koji su vaili do dana
stupanja na snagu tog zakona.
Pravnosnano reenje o odobrenju za izgradnju, izdato u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i
izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), moe se po zahtevu investitora ukinuti, ako je po
pravnosnanosti tog reenja izmenjen planski dokument na osnovu koga se moe izdati graevinska
dozvola za izgradnju objekta vee povrine od objekta ija je izgradnja odobrena reenjem ije se
ukidanje trai.
Reenje kojim se ukida reenje iz stava 3. ovog lana donosi organ nadlean za izdavanje graevinske
dozvole.

lan 89[s1]
Naknada za korienje graevinskog zemljita plaa se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji
("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), dok se navedena naknada ne integrie u porez na imovinu, a
najkasnije do 31. decembra 2013. godine.
Do isteka roka iz stava 1. ovog lana jedinica lokalne samouprave propisuje blie kriterijume, merila,
visinu, nain i rokove plaanja naknade za korienje graevinskog zemljita, a moe ih propisati
uzimajui u obzir i namenu korienja objekta.
Lica koja imaju bespravno sagraene objekte za koje nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa
odredbama ovog zakona, lica kojima je pravnosnano okonan postupak legalizacije donoenjem akta
kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, kao i lica koja nisu zakljuila ugovor iz lana 185.
Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka i 64/10 - US) do ruenja
bespravno sagraenog objekta plaaju naknadu za korienje graevinskog zemljita propisanu aktom
jedinice lokalne samouprave u trostrukom iznosu.

lan 90[s1]
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama

Zakona o planiranju i izgradnji
("Sl. glasnik RS", br. 121/2012)

lan 2[s2]
Nosilac prava korienja iz lana 103. stav 1. Zakona moe ostvariti pravo na gradnju novih objekata,
odnosno dogradnju i rekonstrukciju postojeih objekata u skladu sa namenom zemljita utvrenom
vaeim planskim dokumentom u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, bez
dostavljanja dokaza o izvrenoj konverziji zemljita u skladu sa Zakonom.

lan 3[s2]
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".