7.

RA UNARSKE MREE

Potreba za informacijama naterala je oveka

da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacija i da stvara mree preko kojih e sebi olaka
prikupljanje, prenos, skladitenje i obradu podataka. Naglim razvojem ra unarske tehnologije
poslednjih godina (pove anje performansi uz
pad cena) i sa pravom eksplozijom Interneta, broj
korisnika ra unara i ra unarskih mrea raste vrtoglavom brzinom. Sa sve mo nijom ra unarskom
opremom svakodnevno se uvode novi servisi, a
istovremeno se sa umreavanjem postavljaju vii
standardi. Vremenom su se mreni sistemi razvijali da bi danas dos gli nivo prak nog ekasnog
okruenja za razmenu podataka. U ovoj lekciji
razmatraju se koncep i standardi umreavanja
neophodni za razumevanje ra unarskih mrea.

7.1. UVOD

Po eci umreavanja vezuju se za prve telegrafske i telefonske linije kojima su se

prenosile informacije do udaljenih lokacija. Dostupnost i eksibilnost tehnologija
dananjih savremenih ra unarskih mrea omogu ava da se sa bilo koje ta ke na plane
moe poveza na mreu i do i do eljenih informacija. U pore enju sa nekadanjom
cenom kori enja servisa mrea, cena eksploa sanja dananjih mrea je sve nia.
Ra unarske mree su danas nezamenjivi deo poslovne infrastrukture kako malih, tako
i velikih organizacija. Poznavanje tehnologije i kori enje mrea nije samo stvar opte
kulture. U mnogim segmen ma poslovanja primena ra unarskih mrea moe da obezbedi prednost organizacijama na tritu (npr. elektronska trgovina omogu ava i malim
rmama konkurentnost na tritu).
Ra unarska mrea u svojoj osnovi je skup dva ili vie ra unara, koji su povezani
medijumom za povezivanje i koji me usobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Koris se za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka, koji moraju bi prilago eni
odgovaraju im sistemima za prenos. Mreom se prenose ra unarski podaci, govor,
slika, video, a aplikacije na stranama korisnika mogu bi takve da se zahteva prenos
podataka u realnom vremenu (govor, video i sl.) ili to ne mora bi uslov (elektronska
pota, prenos datoteka i sl.). Mrea se sastoji od ra unara, medijuma za prenos (ica,
op ko vlakno, vazduh) i ure aja kao to su vorita, svi evi, ruteri itd. koji ine infrastrukturu mree. Neki od ure aja, kao to su mrene kar ce, slue kao veza izme u
ra unara i mree.
Svaka mrea se moe sves na slede e dve osnovne celine: hardversku i so versku.
Hardversku celinu sa injavaju mreni vorovi (nods) u kojima se vri obrada informacija, zi kih spojnih puteva i deljenih resursa. vorovi se delovi mrea u kojima dolazi do
obrade podataka. Postoje dve vrste vorova: vorovi u kojima se vri stvarna obrada i
oni predstavljaju ciljne vorove (hosts), i vorovi kojima je uloga da usmeravaju informacije (routers). Deljeni resursi su hardverski (tampa i, ploteri, faks maine, diskovi i
sl.) ili so verski elemen (datoteke, baze, aplikacije i sl.). So versku celinu mree ine
protokoli pravila po kojima se vri komuniciranje (razmena podataka) u mrei i operavni sistemi koji su u direktnoj komunikaciji sa hardverom ra unara i imaju podrku za
mreni hardver i mrene protokole.

Slika 7.1 snovna arhitektura mree

R 213

7.2. KOMUNIKACIONI SISTEM

Ra unarska mrea se moe posmatra kao komunikacioni sistem, gde se informacija

generisana na predajnoj strani (izvorite poruke) dostavlja eljenom odreditu. snovni
elemen komunikacionog sistema su:
Izvor (source) generisanje podataka za prenos
Predajnik (transmi er) Transformie generisane podatke u oblik pogodan za
prenos (npr. modem digitalne podatke iz PC ra unara transformie u analogni
signal koji se moe prene preko PSTN)
Prenosni sistem (tramission sistem) moe bi jednostavna linija ili kompleksna
mrea koja spaja izvor i odredite.
Prijemnik (receiver) Prihvata signal iz prenosnog sistema i transformie ga u
oblik pogodan za prijem
dredite (des na on) prihvata prenete podatke

Slika 7.2 Model komunikacionog sistema

Klju ni poslovi u komunikacionom sistemu su:
Povezivanje (interfacing) ure aja na komunikacioni sistem
Generisanje signala (signal genera on) propagacija, regeneracija, domet itd.
Sinhronizacija (synchroniza on) predajnika i prijemnika
Razmena podataka (exchange management) prema odgovaraju em protokolu
tkrivanje i ispravljanje greaka (error detec on and correc on) npr. kod slanja datoteka
Kontrola toka (ow control) usaglaavanje brzine slanja i brzine prijema podataka
Adresiranje i usmeravanje (addressing and routing) im postoje vie od dva
u esnika
poravak (recovery) mogu nost da se transfer podataka nastavi od mesta prekida
orma ranje podataka (message forma ng) dogovor u esnika
Za ta (security), na prenosnom putu, auten nost podataka
Upravljanje mreom (network management) mrea je kompleksan sistem, koji ne
radi sam po sebi. Neophodno je mreu kongurisa , monitorisa , intervenisa i inteligentno planira za budu u namenu.

214 IFO

7.3. VRSTE PRENOSA PODATAKA

U ra unarskim mreama postoje dva dijametralno suprotna na ina prenosa podataka. Kod prvog na ina, koji je stariji, veza izme u izvorita poruke i odredita uspostavlja
se kroz vorove mree, na na in da se zauzima kompletan spojni put. Karakteris an
primer je javna telefonska komu rana mrea (PSTN). Drugi p je paketski na in prenosa, gde se poruka deli u manje celine pakete (okvire), a kroz mreu se pake mogu
preusmerava po razli i m spojnim putevima. vakav na in prenosa je karakteris an
kod Interneta.

7.3.1. Prenos podataka sa komutacijom veza (circuit switched)

U ovom pu prenosa podataka izme u dva u esnika u komunikaciji uspostavlja se

vrsta direktna veza, a ukupna informacija se prenosi putanjom koja je utvr ena u toku
uspostave veze. Na primer, ako ra unar PC1 eli da komunicira sa ra unarom PC2 prvo
se uspostavlja veza izme u ova dva ra unara i ta veza postoji samo za da prenos podataka. Ako neki tre i ra unar poeli da komunicira sa ra unarom PC2 u tom trenutku,
to ne e bi mogu e po istom spojnom putu. snovna karakteris ka ovakvog na ina
prenosa podataka je da se podaci mogu prenosi uspostavljenom vezom maksimalnom brzinom koja je mogu a, tj. u potpunos se moe koris kompletan frekvencijski
opseg uspostavljenog spojnog puta (komunikacionog kanala) za prenos podataka.

Slika 7.3 Prenos podataka sa komutacijom veza

R 215

7.3.2. Prenos podataka sa komutacijom paketa (packe switched)

Kod ovog na ina prenosa podataka izme u dva u esnika, prvo se informacija koja
se razmenjuje deli u pakete, odgovaraju e strukture (duina paketa, redni broj, adresa
odredita, prioritet i sl.). Pake se upu uju do prvog vora u mrei (rutera), a u svakom ruteru se vri nezavisno usmeravanje paketa. Izbor putanje u ruterima se vri na
osnovu vie kriterijuma koji vae u datom trenutku. Pake prolaze razli ite putanje od
izvorita do odredita. Na odreditu se vri slaganje paketa u prvobitan redosled da
bi se dobila potpuna informacija. vakav na in prenosa podataka je karakteris an
za ra unarske mree gde ve inu mrenog saobra aja ine kratki nale podataka sa
praznim prostorom izme u i koji su obi no vremenski dui od popunjenih. Su na
ovakvog na ina prenosa podataka je da se u praznim prostorima mogu sla pake koje
alje neki tre i u esnik. Dakle, podaci od razli i h izvorita mogu prolazi is m spojnim
putem. vo je daleko ilaviji na in prenosa, zato to pake naj e e mogu da na u
bar jedan slobodan spojni put. Mana je to je efek vna brzina slanja podataka na ovaj
na in manja od maksimalne koju dozvoljava propusni opseg kanala, zato to ga koriste
vie u esnika u komunikaciji.

Slika 7.4 Prenos podataka sa komutacijom paketa

7.4. RAZLOZI ZA UMREAVANJE

Danas kada su ra unari rela vno dostupni svakom i uz to su izuzetno mo ni,
umreavanje pove ava ekasnost i smanjuje trokove poslovanja. snovni razlozi za
umreavanje su:
zajedni ko kori enje informacija ekasno komuniciranje u esnika,
zajedni ko kori enje hardvera i so vera.

216 IFO

Konkretnije, ra unari koji su u mrei mogu zajedni ki da koriste:

dokumente (memorandume, tabelarne prora une, fakture)
elektronsku potu
so ver za obradu teksta
so ver za pra enje projekata
ilustracije, fotograje, video i audio datoteke
audio i video prenose
tampa e
faks maine
modeme
CD-RM jedinice i druge prenosive jedinice
Diskove
...
Pre pojave ra unarskih mrea, bilo je neophodno da svaki korisnik ima svoj tampa ,
ploter, faks i druge periferijske ure aje. edini na in da vie korisnika koris is ure aj je
bio da se naizmeni no koris ra unar sa kojim je taj ure aj povezan.

Slika 7.5 Samostalne PC konguracije

Pojava mrea je otvorila mogu nost da vie korisnika istovremeno koris zajedni ke
informacije, ali i periferijske ure aje. Ukoliko je tampa neophodan ve em broju korisnika koji su u mrei, svi mogu da koriste zajedni ki mreni tampa .

Slika 7.6 Zajedni ko kori enje hardvera u mrenom okruenju

R 217

Mree se mogu upotrebi i za zajedni ko i standardizovano kori enje aplikacija, kao to su programi za obradu teksta, programi za tabelarne prora une ili baze
podataka, u situacijama kada je bitno da svi koriste iste aplikacije i iste verzije h aplikacija. Dalje, jednostavnije je i bolje da ljudi potpuno savladaju jedan program, nego
da moraju da rade sa e ri ili pet razli i h programa. Kada su ra unari umreeni, to
zna ajno pojednostavljuje i njihovu podrku. Za jednu kompaniju je daleko ekasnije
kada tehni ko osoblje odrava jedan opera vni sistem i kada su svi ra unari iden no
podeeni prema konkretnim potrebama te kompanije.

7.5. VRSTE RA UNARSKIH MREA PREMA PROSTORU KOJI

OBUHVATAJU
Prema prostoru koji obuhvataju, ra unarske mree se mogu podeli na:
lokalne (LAN), i

regionalne ra unarske mree (WAN) mree ireg podru ja.

7.5.1. Lokalna ra unarska mrea (Local Area Network, LAN)

Predstavlja osnovu svake mree. na moe bi jednostavna kada imamo dva

ra unara povezana kablom, ili sloena kada su povezani na sto ne ra unara i periferijskih ure aja u jednoj velikoj organizaciji. snovno obeleje lokalne ra unarske mree
je to to je ona prostorno ograni ena.

218 IFO

Slika 7.7 Lokalna ra unarska mrea (LAN)

7.5.2. Regionalna ra unarska mrea (Wide Area Network, WAN),

Nije prostorno ograni ena. na moe da povee ra unare i ure aje irom sveta. Regionalnu ra unarsku mreu ini veliki broj povezanih lokalnih mrea. Za povezivanje se
koriste usluge telekomunikacionih operatera. Neke od tehnologija za povezivanje LANova su: E1(T1), E3(T3), ATM, ISDN, ADSL, Frame Relay, radio veze i sli no. ve mree se
nazivaju i okosnice ili ki ma-mree (backbone).

Slika 7.8 Regionalna ra unarska mrea (WAN)

7.6. PRISTUP UMREAVANJU

7.6.1. Mree ravnopravnih ra unara

Kod mrea ravnopravnih ra unara (peer-to-peer mree) ne postoje namenski serveri

ni hijerarhija ra unara. Svi ra unari su jednaki, odnosno ravnopravni. Nude jednostavan pristup povezivanju ra unara radi zajedni kog kori enja resursa i me usobne
komunikacije. Svaki ra unar funkcionie i kao klijent i kao server, pa ne postoji administrator koji bi bio odgovoran za celu mreu. Korisnik svakog ra unara sam odre uje koji
se podaci sa njegovog ra unara mogu deli preko mree..

Slika 7.9 U mrei ravnopravnih korisnika ra unari funkcioniu i kao klijen i kao serveri

R 219

Mree ravnopravnih ra unara se esto nazivaju i radne grupe. vakvu mreu

naj e e ini do 10 ra unara. Takve mree su rela vno jednostavne. U situaciji kada
svaki ra unar funkcionie i kao klijent i kao server, ne postoji potreba za mo nim centralnim serverom, ili drugim karakteris nim komponentama mrea velikog kapaciteta.
Stoga su ove mree je inije od serverskih mrea.
U pi nom mrenom okruenju, ova vrsta mrea prua slede e prednos :
Umreavanje je jednostavno
Ne zahteva se kupovina posebnog so vera za umreavanje
Korisnici su sami sebi administratori i sami planiraju bezbednost.
Ispad nekog ra unara iz mree ima u caj samo na eventualno deljene resurse na
datom ra unaru. stali ra unari mogu da nastave rad.
ve mree su dobar izbor u slede im situacijama:
Na lokaciji ima manje od 10 korisnika.
Korisnici dele zajedni ke resurse, kao to su datoteke i tampa i, ali ne postoje
specijalizovani serveri.
Pitanje bezbednos nije zna ajno.
U doglednoj budu nos organizacija i mrea se ne e previe iri .
Bezbednost, spre avanje neovla enog pristupa ra unarima i podacima, podrazumeva denisanje lozinke za resurs, recimo za odre eni direktorijum, koji se koris
preko mree. U mrei ravnopravnih korisnika, svaki korisnik sam podeava sopstvenu
bezbednost, pa je zato teko sproves centralnu kontrolu. vaj nedostatak kontrole
ima zna ajne posledice na bezbednost mree, jer pojedini korisnici mogu da ne primenjuju nikakve mere bezbednos . Stoga, ukoliko je bezbednost bitan faktor, bolje
reenje predstavlja serverska mrea.

7.6.2. Serverske mree

U mrei sa vie od 10 korisnika, mrea ravnopravnih korisnika u kojoj se ra unari

ponaaju i kao klijen i kao serveri, nije pravo reenje. U takvim situacijama postoje
namenski serveri. Namenski server je ra unar ija je jedina uloga opsluivanje mree i
ne koris se kao klijent ili radna stanica. Za servere se kae da su namenski zato to
oni sami ne mogu bi klijen , ve su op mizovani da brzo opslue zahteve mrenih
klijenata i osiguraju bezbednost datoteka i direktorijuma.
Kako se mrea pove ava sa brojem ra unara, njihove me usobne udaljenos i
saobra aja izme u njih, nastaje potreba za ve im brojem servera. Podela poslova na
nekoliko servera obezbe uje da se svi poslovi obavljaju na najekasniji mogu i na in.
Raznovrsnost i sloenost poslova koje serveri treba da obave je velika. Mnoge velike
mree imaju razli ite vrste servera.
220 IFO

Server za datoteke i tampanje: Server za datoteke i tampanje upravlja pristupom korisnika i kori enjem datoteka i tampa a kao resursa. Dokument sa kojim
korisnik eli da radi, a koji se uva na serveru za datoteke i tampanje, u itava se
u memoriju njegovog ra unara, tako da se moe lokalno ure iva i koris . va
vrsta servera slui za uvanje datoteka i podataka.

Slika 7.10 Serverska mrea

Server za aplikacije: Server za aplikacije klijentu na raspolaganje stavlja serversku

stranu aplikacije klijent/ server. Razlika izme u servera za datoteke i tampanje
i servera za aplikacije nalazi se u na inu odgovora na zahtev ra unara koji je
zatraio podatke. U slu aju servera za datoteke i tampanje, podaci ili datoteke
se u itavaju u ra unar koji ih zatrai. Me u m, kod servera za aplikacije, baza podataka ostaje na serveru, a u ra unar koji je zatraio podatke u itavaju se samo
rezulta zahteva. Umesto da se u lokalni ra unar u itava itava baza podataka,
u itavaju se samo rezulta koji se dobijaju kao odgovor na upit. Na primer, ukoliko nam je iz baze podataka radnika potrebno da izdvojimo one koji su ro eni u
novembru, server za aplikacije nam, na na zahtev, ne e odgovori u itavanjem
itave baze podataka. Na lokalni ra unar e bi poslat samo odgovor na postavljeni zahtev.
Komunikacioni server: Komunikacioni serveri upravljaju protokom podataka i
elektronskih poruka izme u mree u kojoj je sam server i drugih mrea, glavnih
ra unara i udaljenih korisnika. E-pota (E-mail) je vana komponenta savremene
komunikacije. U ve ini slu ajeva, serveri elektronske pote sli ni su serverima
aplikacija, jer poruke e-pote obi no ostaju na serveru.

Serveri za organizaciju podataka: vi serveri omogu avaju korisnicima da

prona u, smeste i za te podatke u mrei. Na primer, mreni so ver moe
ra unare da grupie u logi ki organizovane grupe koje se zovu domeni, a to
omogu ava svim korisnicima mree pristup svakom mrenom resursu. Sa
irenjem mree, planiranje specijalizovanih servera dobija na zna aju. Planer
mree mora da uzme u obzir o ekivani rast mree tako da se mrea ne poreme
ukoliko se javi potreba da se uloga nekog servera promeni.
R 221

Iako su instaliranje, kongurisanje i upravljanje kod serverskih mrea znatno sloeniji

nego kod mrea ravnopravnih korisnika, one imaju brojne prednos . Server je napravljen tako da omogu i pristup brojnim datotekama i tampa ima, uz odgovaraju e performanse i bezbednost. Kod serverskih mrea je mogu e administriranje i kontrolisanje
zajedni kog kori enja resursa iz jednog centra. vako se resursi lake pronalaze i ine
dostupnijim nego kod mrea ravnopravnih korisnika. Bezbednost je naj e e osnovni
razlog opredeljivanja za serversku mreu. U ovakvom okruenju jedan administrator
moe da denie bezbednost i to, onda, vai za svakog korisnika mree. U zavisnos
od vanos podataka, mogu e je pravi rezervne kopije vie puta dnevno ili nedeljno.
Kako su najhitniji podaci centralizovani na jednom ili nekoliko servera, ovaj proces je
vrlo jednostavan.
Serverske mree mogu ima hiljade korisnika. Takvom mreom se ne bi moglo upravlja kada bi se primenio princip ravnopravnih korisnika, ali savremeni ala za nadgledanje i upravljanje mreama omogu avaju da serverska mrea normalno funkcionie
i sa ogromnim brojem korisnika.

7.7. STANDARDNE TOPOLOGIJE

LAN topologija denie na in povezivanja ra unara i ostalih ure aja u mrei. Lokalna
mrena topologija moe se opisa sa stanovita zi ke ili logi ke perspek ve. izi ka topologija opisuje geometrijsko ure enje komponen koje sadri LAN, odnosno prou ava
i objanjava kako se mrene komponente stvarno, zi ki povezuju odgovaraju im medijumom. Logi ka topologija opisuje mogu nost veze izme u dve krajnje ta ke mree
koje komuniciraju, odnosno objanjava kako informacija putuje kroz mreu.
Postoje tri glavne LAN topologije: magistrala (bus), prsten (ring) i zvezda (star). ve
topologije predstavljaju logi ku arhitekturu mree, ali zi ki, ure aji ne moraju da budu
stvarno raspore eni u ovom obliku. Izbor i specikacija topologije LAN mree zavisi
od: zi kih lokacija na kojima se nalaze korisnici sistema, koli ine podataka u lokalnim
bazama podataka, od frekvancije pristupa bazama na drugim lokacijama i zahteva za
komuniciranjem izme u dve korisni ke lokacije.

222 IFO

Slika 7.11 snovne topologije mrea

Topologija zvezde je linearna LAN arhitektura, kod koje se prenos podataka obavlja
celom duinom zi kog mediuma. Kod ove toplogije lako je doda novi mreni ure aj
i zahteva daleko manje kabla nego ostale topologije. Mane je to cela mrea moe bi
u prekidu ako negde postoji prekid na glavnom kablu. Eventualni problemi se teko
otkrivaju.

Ring topologija ili topologija prstena predstavlja na in na koji su ure aji me usobno
logi ki povezani. vakva vrsta mree se sastoji od vie ure aja povezanih jedan sa
drugim tako da se obrazuje zatvorena kruna putanja. IBM mree Token Ring/IEEE
702.5 koriste implementaciju ring topologije.
Star topologija ili topologija zvezde predstavlja takav oblik arhitekture gde su krajnji
vorovi na mrei povezani preko posebne veze na centralni hub ili svi . Logi ke bus ili
ring topologije su esto zi ki implemen rane kao star topologije. Prednos ove topologije: lako se instalira i povezuje; nema prekida u mrei pri dodavanju novog ure aja
ili uklanjanja; lako je otkri greke i zameni delove i sl. Mane ovo topologije: podlona
je zaguenjima saobra aja, zahteva vie kabla nego linearna topologija; ako se hub ili
switch pokvari svi vorovi su ugaeni; mnogo skuplja topologija od npr. bus topologije.

7.8. PASIVNA MRENA OPREMA

Pasivna mrena oprema predstavlja najjednostavniju komponentu ra unarskih
mrea. Atribut pasivna po e od ciljne karakteris ke komponen ove kategorije
da nad mrenim saobra ajem ne izvre nikakvu izmenu. Pasivne komponente mree
ine:
u nice
kablovi
paneli za prespajanje i za zavravanje kablova (patch panel)
kablovi za prespajanje (patch cabel)
rek ormani
kanalice za vo enje kabla
itd.
Za prenos signala izme u ra unara ve ina dananjih mrea koris kablove koji se
ponaaju kao mreni prenosni medijumi. Postoji mnogo razli i h pova kablova koji
mogu da se primene u razli i m situacijama. Njihov broj je izuzetno veliki i obuhvata vie
od 2000 razli i h pova. Ve ina dananjih mrea koris tri osnovne vrste kablova:
koaksijalne kablove
kablove sa upredenim paricama (twisted pair)
op ke kablove
R 223

Kroz koaksijalni kabl i upredene parice prenose se elektri ni signali, dok se kroz
op ka vlakna prenose signali u vidu svetlosnih impulsa. Za ispravan rad mree potrebno je da se kablovski sistem (kablovi i priklju ni elemen ) formira od komponen koje
zadovoljavaju odre ene tehni ke standarde.
Izbor kabla za konkretnu mreu zavisi od vie parametara:
binarnog protoka
pouzdanos kabla
maksimalnog rastojanja izme u vorova
elektri nih smetnji
podunog slabljenja
tolerancije u oteanim uslovima rada
cene i opte dostupnos kabla
lako e povezivanja i trokova odravanja
itd.

7.8.1. Koaksijalni kabl

U jednom trenutku ovo su bili najrasprostranjeniji mreni kablovi, i to iz vie razloga: rela vno su je ini, laki, eksibilni i jednostavni za rad. U svom najjednostavnijem
obliku, koaksijalni kabl se sastoji od bakarne ice u sredini, oko koje se nalazi najpre
izolacija, a za m sloj od upletenog metala - irm i, na kraju, spoljanji za tni omota
.Svrha ovog oklopa je da apsorbuje elektromagnetne smetnje ili um, i me spre i njihovo meanje sa podacima koji se prenose. Postoje koaksijalni kablovi sa viestrukom
za tom (dva sloja izolacije i dva sloja irma), koji se primenjuju u sredinama sa jakim
elektromagnetnim smetnjama.

Slika 7.12 Slojevi koaksijalnog kabla

Bakarni provodnik (ica) u sredini kabla prenosi elektromagnetne signale koji predstavljaju kodirane ra unarske podatke. vaj provodnik moe bi od punog metala, ili u
obliku vie upletenih ica. Ukoliko je od punog metala, onda je to obi no bakar. Provodnik
je obloen dielektri nim izolacionim slojem koji ga odvaja od irma.

224 IFO

7.8.2. Kabl sa upredenim paricama

Kabl sa upredenim paricama se sastoji od dve izolovane bakarne ice koje su obmotane (upredene) jedna oko druge. Na slici 7.14 prikazana su dva pa ovog kabla:
kabl sa neoklopljenim (Unshielded Twisted-Pair, UTP) i oklopljenim paricama (Shielded
Twisted-Pair, STP).

Slika 7.13 Kabl sa upredenim paricama

Grupe parica se obi no nalaze grupisane u za tnom omota u i zajedno sa njim ine
kabl. Strukturno kabliranje, koje se danas skoro isklju ivo koris za formiranje ra unarskih
mrea, propisuju da se za povezivanje ra unara moraju koris
etvoropari ni kablovi
Upredanjem se ponitava elektri ni um od susednih parica, ili ostalih izvora, kao to
su motori, releji, transformatori i energetska instalacija. S obzirom da je problem elektromagnetne za te veoma ozbiljan, neki proizvo a i (IBM, evropske rme) su razvili
tzv. oklopljene kablove, koji oko parica imaju odre enu elektri no provodnu strukturu
koja prua znatno ve i nivo za te. U praksi postoje tri pa oklopljenih kablova: TP,
S-TP i STP.

Slika 7.14 Presek: kablovi sa neoklopljenim i oklopljenim paricama

TP kabl je napravljen tako da su e ri parice potpuno obavijene tankom metalnom

folijom. va folija svoju za tnu funkciju obavlja tako to zahvaljuju i visokoj impedansi
reektuje spoljne, ometaju e, elektromagnetne signale na u estanos ma ve im od 5
MHz i tako im onemogu ava prodor do samih parica. Po odnosu cena/performanse u
praksi su se najbolje pokazali TP kablovi, tako da se oni naj e e i koriste. Kablovi sa
upredenim paricama za povezivanje sa ra unarima koriste R-45 konektore.

Slika 7.15 Konektor R45 i u nica

R 225

7.8.3. Op

ki kablovi

Kod ove vrste kablova, op ka vlakna prenose digitalne signale u obliku modulisanih
svetlosnih impulsa. Kablovi od op kih vlakana ne podleu elektri nim smetnjama, imaju
najmanje slabljenje signala du kabla i podravaju izuzetno velike brzine prenosa podataka. Koriste se i u slu ajevima kada LAN mrea treba da povee vie objekata, gde se sa bakarnim kablovima mogu o ekiva problemi sa uzemljenjem i atmosferskim pranjenjima.
p ke veze osim velike brzine prenosa obezbe uju i potrebno galvansko razdvajanje
instalacija. esto se postavljaju u objek ma, u slu ajevima kada se predvi a veliki mreni
saobra aj izme u spratnih razvoda u odnosu na centar mree.

Slika 7.16 Totalna reeksija kod prenosa kroz op ko vlakno

Sistemi prenosa sa op kim kablovima se sastoje iz tri osnovna funkcionalna dela, a

to su predajnik (izvor svetlos LED ili laserska dioda), op ko vlakno i prijemnik (foto
senzor). Standardni elektri ni signal se dovodi na LED ili lasersku diodu koje vre konverziju u svetlost, za m se svetlost ubacuje u op ko vlakno na ijem drugom kraju je
prijemnik koji vri opto-elektri nu konverziju posle koje se dobija standardni elektri ni
signal. Princip po kome se informacija prenosi po op kom vlaknu bazira se na zi kom
fenomenu pod nazivom totalna reeksija. Svako op ko vlakno se sastoji iz jezgra koga
ini staklo odre enog indeksa prelamanja i omota a presvu enog preko jezgra. vaj
omota je tako e od stakla, ali ono ima drugu vrednost indeksa prelamanja. Svetlost se
ubacuje u jezgro pod odre enim uglom potrebnim da do e do totalne reeksije, zbog
koje se svetlosni zrak neprestalno odbija od grani ne povrine jezgro/omota putuju i
tako kroz vlakno do prijemnika.

Slika 7.17 Kabl sa op kim vlaknom

p ka vlakna se mogu podeli u dve osnovne grupe: na monomodna (singlemode)

koja su tanja i omogu avaju pros ranje samo jednog svetlosnog zraka, i mul modna
(mul mode) koja su deblja i omogu avaju istovremeno pros ranje vie zraka od vie
razli i h izvora.

226 IFO

7.8.4. Strukturno kabliranje

Za formiranje LAN mree potrebno je obezbedi niz tehni kih preduslova. Svaki projekat LAN mree zapo inje detaljnim snimanjem lokacije sa ciljem da se prikupe potrebni podaci, kao to su postoje e stanje instalacija, gra evinske osnove objekta, kao i
detalji energetskog uzemljenja. Dalji postupci se sastoje od preliminarnog odre ivanja
horizontalnih i ver kalnih kablovskih trasa i razmetaja razvodnih ormana.
Savremene ra unarske mree se u najve em broju slu aja realizuju po principu
strukturiranog kabliranja, to zna i da se radni prostor objekta deli na radna mesta
do kojih se sprovodi par signalnih UTP kablova za prenos podataka i govora. Signalni
kablovi se sastoje od 4 bakarne upredene parice (twisted pair). Radno mesto se projektuje sa najmanje jednim dvostrukim signalnim priklju kom na svakih 6 do 7 m2 korisne
radne povrine.

Sistem strukturiranog kabliranja se sastoji od horizontalnih i ver kalnih kablovskih

trasa. Razvodni orman pokriva deo horizontalne povrine, potuju i tehni ko
ograni enje trase od najvie 90m duine, tako da se zavisno od arhitekture objekta,
postavlja jedan ili vie razvodnih ormana po spratnoj osnovi, u kojima se koncentriu
kablovske trase i smeta odgovaraju a ak vna mrena oprema. Ver kalne trase povezuju spratne razvodne ormane. I horizontalne i ver kalne kablovske trase se izvode u
formi zvezde, da bi se obezbedilo da u slu aju prekida pojedine trase ostatak sistema
radi. vaj sistem se osim horizontalnih trasa odnosi i na ver kalne, tako da se i sve verkalne trase zavravaju u jednom centralnom razvodnom ormanu, a kablovska struktura ima oblik sloene zvezde, kojoj je po etak u centralnom razvodnom ormanu, a kraj
u priklju noj ku ji u okviru radnog mesta.

7.9. AKTIVNA MRENA OPREMA

U nastavku su opisani ure aji koji se koriste u realizaciji mrea, po ev od onih neophodnih za realizaciju svih vrsta mrea pa sve do ure aja potrebnih za realizaciju WAN
mrea. Tu spadaju ripiteri, habovi, mostovi, svi evi, ruteri i rewall-ovi.

7.9.1. Ripiter (Repeater)

Ripiteri su jednostavni ure aji sa dva porta, koji rade na zi kom nivou. Pojednostavljeno re eno, na jednom portu (priklju ku) ripiter prima signal i prenosi na drugi
port. Pritom ripiteri vre tzv. 3R funkcionalnost - Reamply, Reshape i Re me, tj. obnavljaju amplitudu, oblik i vremenske reference primljenog signala pre nego to ga proslede. Radi u prvom sloju SI modela.

R 227

7.9.2. Hab (Hub)

Hab je mreni ure aj koji tako e funkcionie na prvom SI nivou (zi kom nivou).
Na habu postoji vie konektora (obi no su to R-45 konektori). Na svaki konektor se
priklju uje po jedan kabl, preko kojeg se povezuje jedan ra unar ili server. mogu ava
povezivanje vie segmenata mree u jedan segment. Hab funkcionie sli no kao ripiter:
ono to primi na jednom svom portu hab emituje na svim ostalim portovima. Moe
se posmatra kao vieportni ripiter. Moe se koris kao centralna ta ka u topologiji
zvezde. Habovi sadre izme u 6 i 24 porta. Svaki hab ima jo jedan dodatni port koji se
naziva uplink port. n slui za me usobno povezivanje dva haba. Povezivanje se vri
tako to se spaja uplink port jednog haba sa obi nim portom drugog haba.

Slika 7.18 Razli ite veli ine habova

7.9.3. Mreni most (Bridge)

To je ure aj koji povezuje udaljene mrene segmente. Radi u drugom sloju osi modela, tj. u sloju veze podataka. Mrenim mostom se moe izvr segmentacija mree.
Spolja je sli an ripiteru, a funkciono ima sve njegove osobine uz dodatak nekoliko novih
koje su veoma zna ajne. Most proverava sadraj zaglavlja primljenog paketa da bi
saznao MAC (zi ku) adresu izvora i odredita. Na osnovu toga, on formira tabelu MAC
adresa za svaki port. Pojedini segmen mree se nazivaju kolizioni domeni. Kada dobije
broadcast paket (paket za sve ra unare u mrei), mreni most ga samo prosle uje i ne
pam MAC adresu iz njegovog zaglavlja.

7.9.4. Svi skretnica (Switch)

Svi je za mreni most isto to je i hab za ripiter. Dakle, na sebi ima ve i broj portova.
Svaki port, kao i kod mosta, ima izvestan stepen inteligencije, odnosno ne vri samo
retransmisiju paketa, ve upisuje MAC adrese u odgovaraju u tabelu. Veoma zna ajna
mogu nost koju svi poseduje je da se na svaki port svi a moe priklju i stanica, a ne
segment mree. Kolizioni domen u ovom slu aju ini stanica sa odgovaraju im portom.
U ovom slu aju, saobra aj koji vidi stanica je samo onaj koji je direktno upu en za nju,
kao i broadcast poruke.
228 IFO

Slika 7.19 Svi omogu ava podelu LAN-a na vie kolizionih domena
Problem koji se javlja kod upotrebe svi a je preoptere enje. Moe se desi da veliki
broj paketa bude upu en na neki od portova koji treba da ih prosledi dalje i koji to nije
u stanju da uradi jer kapacitet odlazne veze to ne moe da podri. Pake koji pris u
mogu da se baferuju do izvesne granice, posle koje se odbacuju. Svi evi se bolje ili loije
nose sa ovim problemom u zavisnos od njihovog kvaliteta (veli ine bafera - memorije
i brzine obrade).

7.9.5. Ruter - usmeriva (Router)

Za razliku od mrenih ure aja koje smo do sada videli i koji su radili na prvom i
drugom SI nivou, ruteri rade na tre em nivou, odnosno mrenom sloju. Glavna uloga
rutera u mrei je da ru raju (usmeravanje) pakete kako bi oni s gli do svog odredita.
Informacija koja se koris za ovu funkciju je odredina adresa smetena u paketu. Ruter
obavlja ovu funkciju tako to po prispe u paketa izvu e odredinu adresu, za m na e
odgovaraju i zapis u tabeli ru ranja gde su smeteni podaci na koji port treba paket da
se prosledi i odredi adresu slede eg rutera na putu ka kojem se paket usmerava. Kada
se dobije ova informacija vri se proces komutacije (switching) gde se paket komu ra
sa ulaza na odgovaraju i izlazni port odakle se alje dalje.

Pored ovih osnovnih funkcija ruteri vre i druge funkcije kao npr. provera ispravnos
paketa, obrada kontrolnih paketa itd. Najnoviji trendovi su da ruteri treba da obavljaju
i dodatne funkcije kao npr. Protokoli za te, kvalitet servisa i sl. koji name u dodatne
zahteve ruterima. Tako e, broj korisnika ra unarskih mrea je u stalnom porastu tako
da je saobra aj koji generiu korisnici sve ve i. Saobra aj se tako e uve ava usled sve
novijih aplikacija koje zahtevaju veoma velike propusne opsege (npr. prenos videa u
realnom vremenu). Da bi se zadovoljili zahtevi za pove anim saobra ajnim realizuju se
linkovi sve ve eg kapaciteta (do nekoliko dese na gigabajta po sekundi) sa tendencijom da se protoci podignu na terabitske brzine. To zna i da obrada paketa mora bi
veoma brza i ekasna. Postoji vie algoritama ru ranja koji treba ovaj proces da na ine
to ekasnijim.

R 229

Slika 7.20 Ruteri usmeravaju pakete na osnovu tabele ru ranja

Svaki protokol ru ranja koris razli i algoritam za utvr ivanje kada su dostupne
nove rute i koja je ruta najbolja. Prosle ivanje paketa do mrea sa kojima ruter nije u
direktnoj vezi moe da se vri na dva na ina:
Sta ke putanje - Re je o putanjama koje administrator ru no ustanovljava.
Kada god topologija mree iziskuje auriranje (na primer, prilikom kvara na vezi),
administrator mree ovakvu putanju mora da aurira.

Dinami ke putanje - ve putanje ruter automatski saznaje nakon to administrator kongurie protokol ru ranja. Za razliku od sta kih putanja, im mreni
administrator uklju i dinami ko ru ranje, informacije o ru ranju se samim procesom ru ranja automatski auriraju svaki put kada se od nekog rutera u okviru
mree primi informacija o novoj topologiji.

7.9.6. Mreni prolaz (Gateway)

Mreni prolaz je hardverski ure aj i/ili so verski paket koji povezuje dva razli ita
mrena okruenja. Vri prepakivanje i pretvaranje podataka koji se razmenjuju izme u
potpuno druga ijih mrea, tako da svaka od njih moe razume podatke iz one druge.
Zahteva zna ajne koli ina RAM memorije za uvanje i obradu podataka. Kako povezuje
razli ite mree, mreni prolaz menja format poruka da bi ih prilagodio krajnjim aplikacijama kojima su namenjene, vri prevo enje podataka (iz ASCII u EBCDIC kod, na
primer) kompresiju ili ekspanziju, ifrovanje ili deifrovanje, i drugo. Dakle, osnovna namena mrenih prolaza je konverzija protokola. Radi izme u transportnog i aplika vnog
sloja SI modela.

230 IFO

7.9.7. Bezbednosna barijera (Firewall)

Firewall je bezbednosni hardverski ili so verski ure aj, naj e e smeten izme u
lokalne mree i javne mree (Interneta), ija je namena da podatke u mrei od
neautorizovanih korisnika (blokiranjem i zabranom pristupa po pravilima koje denie
usvojena bezbednosna poli ka). Slui za spre avanje komunikacije zabranjene
odre enom mrenom polisom.
Vrlo esto ne moraju svi korisnici u LAN-u da imaju jednaka prava pristupa mrei.
Postavljanjem rewall ure aja izme u dva ili vie mrenih segmenata mogu se kontrolisa i prava pristupa pojedinih korisnika pojedinim delovima mree. Firewall moe
bi so verski ili hardverski. snova rada rewall-a je u ispi vanju IP paketa koji putuju
izme u klijenta i servera, ime se ostvaruje kontrola toka informacija za svaki servis po
IP adresi i portu u oba smera.

Slika 7.21 Princip rada rewall-a

Firewall je odgovoran za vie vanih stvari u okviru jednog informacionog sistema:
implemen ra bezbednosnu poli ku
belei sumnjive doga aje
upozorava administratora na pokuaje napada i pokuaje kompromitovanja bezbednosne poli ke
u nekim slu ajevima obezbe uje sta s ku kori enja

7.9.8. Mrena kar ca

Mrena kar ca je ure aj koji povezuje ra unar sa ra unarskom mreom. esto se naziva: mreni adapter, mreni interfejs, NIC... edan od vanijih elemenata svake mrene
kar ce je MAC adresa koja ini da ovaj ure aj radi na 2. sloju SI modela. MAC adresa
predstavlja 47-bitni serijski broj iz opsega koji IEEE (Ins tute of Electrical and Electronics
Engineers) dodeljuje proizvo a u.

R 231

Mrene kar ce su se ranije u ra unarima mogle na i naj e e u vidu zasebnih karca dok se danas uglavnom integriu u ma ne plo e ra unara. U jednom ra unaru se
moe na i i vie mrenih kar ca, bilo na ma noj plo i, bilo u vidu zasebnih kar ca. U
tom slu aju kar ce mogu funkcionisa zasebno ili udrueno. Mrene kar ce uglavnom
imaju R-45 (za UTP kablove), BNC i/ili AUI (A achment Unit Interface) konektore.
Tako e, na mrenim kar cama se uglavnom nalaze i LED diode koje slue za pra enje
ak vnos kar ce. Naj e e brzine na kojima rade mrene kar ce su 10, 100 ili 1000
Mbit/s. Glavni proizvo a i mrenih kar ca su 3Com, Intel, Realtek, Marvell, VIA...

7.9.9. Modem

Modem je ure aj koji omogu ava prenos digitalnih podataka analognim linijama.
n modulie nose i signal da bi kodirao digitalnu informaciju i demodulie nose i signal da bi dekodirao preneene podatke. Naj e e se koris za pristup Internetu putem
telefonskih linija - PTS (Post O ce Telephone Service).
Kod PC ra unara se mogu na i kao interni (povezuju se na ISA ili PCI slot) ili eksterni
ure aji (povezuju se na serijski port). Winmodemi ili So modemi su vrsta modema sa
osiromaenim hardverom iju ulogu zamenjuje centralni procesor putem drajvera za
odre eni S (naj e e MS Windows). Naj e a maksimalna brzina prenosa je 56.000
bit/s (7KB/s).

7.10. ETHERNET
Ethernet je najvie kori ena mrena tehnologija u LAN mreama. IEEE je uveo 1973.
godine slubeni standard za Ethernet i nazvao ga IEEE 702.3 po imenu radne grupe
odgovorne za njegov razvoj, a 1975. godine uvedena je verzija 2 (IEEE 702.3a). Ethernet je preiveo niz godina, u dosta velikoj meri zahvaljuju i svojoj velikoj eksibilnos i
rela vnoj jednostavnos za implementaciju i razumevanje.
Prednos Ethernet mrea su:
mree su jednostavne za planiranje i ekonomi ne za instalaciju
mrene komponente su je ine
tehnologija se pokazala kao pouzdana
jednostavno je doda i ukloni ra unare sa mree
podravaju ga mnogi so verski i hardverski sistemi.
Ethernet sam po sebi ne obezbe uje nikakvu sigurnost on je jednostavan i predstavlja otvorenu zi ku sredinu za prenos podataka. Nije imun na prislukivanje i
pijuniranje. Slabos Etherneta su:
otvorena arhitektura gde svaki vor moe da alje ili da prima
232 IFO

koris irokodifuzne (broadcast) komunikacije

lako ga je prislukiva
nema nikakav hardver za obezbe enje
lako je onesposobi mreu.
Postoje nekoliko glavnih standardnih pova Etherneta:
standardni, ili sa debelim kablom (thickwire) Ethernet (10BASE5)
sa tankim kablom (thinnet ili thinwire) Ethernet ili Cheapernet (10BASE5)
Ethernet sa upredenim paricama (10BASET)
Ethernet sa op kim kablovima (10BASEL)
brzi Ethernet (100BASETX ili 100VGAnyLAN)
gigabitni Ethernet (1000BASET ili 1000BASE)
grani enja performansi Etherneta su prevazi ena verzijom 100BaseT, koja je poznata kao brzi Ethernet. Njome su podrane brzine prenosa podataka od 100 Mb/s. Kod
Gigabit Etherneta brzina je od 1Gb/s. Sa komu ranim Ethernetom, svaki par poiljaoca
i primaoca ima puni propusni opseg.

7.11. BEI NA MRENA KOMUNIKACIJA

Bei ne mree se mogu klasikova u dve osnovne kategorije:
1. Infrastrukturno zasnovane bei ne mree koje mogu bi :
celularne mobilne mree (mobilna telefonija)
bei ne ra unarske mree - WLAN;
2. Ad-hoc bei ne mree, kao mree koje ne zahtevaju bilo kakvu infrastrukturu za
rad, koje mogu bi :
mobilne ad-hoc mree,
senzorske ad-hoc mree (mree autonomnih senzorskih ure aja).
Prema veli ini prostora koji obuhvataju bei ne ra unarske mree mogu se jo
podeli na tri osnovne grupe:
bei ne mree na daljinu,
lokalne bei ne mree, i
personalne ili li ne mree.
Bei ne mree na daljinu (Wireless Wide Area Network WWAN), pokrivaju relavno velike geografske prostore i koriste radio i satelitske linkove. bi no se koriste za
pokrivanje velikih univerzitetskih centara i gradova. U principu su eksibilnije, jednostavnije za instaliranje i odravanje, i je inije po ceni priklju ka nego tradicionalne i ne
mree.
R 233

Lokalne bei ne mree (Wireless Local Area Network WLAN) omogu avaju da
ra unari na jednoj geografskoj lokaciji dele informacije i zajedni ke ure aje (tampa i,
baze podataka, itd.). U okviru ove mree omogu eni su is servisi kao i u i nim
mreama, a imaju niz prednos u odnosu na i ni LAN mobilnost, eksibilnost, skalabilnost, brzina protoka, jednostavnost i smanjenje trokova instalacije. WLAN su
neophodne u situacijama kada, zbog arhitektonskih, geografskih ili drugih razloga, nije
mogu e ostvari druge na ine formiranja mree. U osnovi, bei ne mree zahtevaju
odre enu infrastrukturu: bei ne PC kar ce u umreenim ra unarima, pristupnu ta ku
(Access point), bei ni PC adapter i mrenu konekciju za pristupnu ta ku. Potrebna je
samo jedna pristupna ta ka za jednu WLAN konekciju. grani avaju i faktor primene je
rela vno kra i domet veze (30300m) i frekvencijski opseg. Ako je potrebno premos
ve a rastojanja koriste se dodatne antene sa poja iva ima za podizanje nivoa signala.
Personalne ili li ne mree (Personal Area Network PAN) su mree koje omogu avaju
komunikaciju prvenstveno elektronskih ure aja unutar prostora od nekoliko metara i
razmenu komunikacionih i sinhronizacionih informacija. To su pre svega mree koje
koriste infracrvene talase (infrared) za konekciju elektronskih ure aja na vrlo kratkim
rastojanjima u okviru ograni ene radne prostorije i bluetooth mree. Bluetooth komponente su nale iroku primenu i u senzorskim mreama.

7.11.1. Komponenete WLAN-a

Za formiranje bei ne LAN mree potrebni su bei ne WLAN kar ce i Access Point
ure aji.

Bei ne WLAN kar ce se koriste umesto standardnih LAN kar ca ili modema. Karce koje se koriste imaju istu ulogu, koriste iste protokole i isto se ponaaju kao i kar ce
koje se koriste za standardnu mreu s m to za prenos podataka koriste radio talase.
Na ra unar mogu bi spojeni preko jednog od slede ih interfejsa: PCI, USB ili PCMCIA.

Slika 7.22 - Bei ne WLAN kar ce

Access Point je ure aj koji slui za me usobno povezivanje klijenata i predstavlja

centralni deo jedne bei ne mree. Tako e, moe da se koris i za spajanje wireless klijenata sa LAN-om ili sa izlazom na Internet. Svaki access point ima integrisan konektor
za antenu kao i konektor za LAN.

234 IFO

Slika 7.23 - Access point ure aj

Ukoliko postoji potreba da mrea pokriva ve i prostor nego to to mogu gore navedeni ure aji svojim fabri kim antenama (100-400 metara u zavisnos od prostora
i prepreka) reenje se trai u postavljanju ja ih antena koje se uglavnom mon raju
spolja, na krov. Na taj na in mrea moe da bude funkcionalna i par kilometara od access point-a.

7.11.2. Princip rada WLAN-a

Bei ni LAN (WLAN) je eksibilan komunikacioni sistem implemen ran u po etku

kao dodatak ili kao alterna va i nom LAN-u u zgradama, bolnicama, aerodromima
itd. Bei ni LAN-ovi koriste elektromagnetne talase za komunikaciju od jedne ta ke do
druge bez oslanjanja na bilo kakvu zi ku vezu.

U pi noj WLAN konguraciji, odailja /prijemnik, koji se zove pristupna ta ka (access point), povezuje se na i nu mreu sa ksne lokacije koriste i standardan Ethernet
kabl. Pristupna ta ka prima, obra uje i alje podatke izme u WLAN-a i i ne mrene
infrastrukture. edna pristupna ta ka moe podra malu grupu korisnika i moe funkcionisa unutar raspona od manje od tridesetak metara pa do preko sto nu metara.
Krajnji korisnici pristupaju WLAN-u preko bei nih LAN adaptera, koji su implemen rani
kao PC kar ce u prenosnim ra unarima ili koriste PCI adaptere u desktop ra unarima.

Slika 7.24 Bei an pristup LAN-u preko Access point ure aja

R 235

Radio komunikacija kod WLAN-ova se obavlja u tzv. ISM (Industrial, Scien c &
Medical) opsegu frekvencija koji je svuda u svetu prihva en kao opseg za ije kori enje
nije potrebna licenca - takozvani TA (free to air) spektar. ISM ine tri opsega frekvencija: 902 - 927 MHz, 2400 - 2473,5 MHz i 5727 - 5750 MHz. d njih se, u ovom trenutku,
naj e e koris opseg oko 2.4 - 2.47 GHz. WLAN-ovi koriste Spread Spectrum tehniku
prenosa (prenos u proirenom opsegu)
Renomirani proizvo a i WLAN opreme, uklju uju i Nortel, Asus, Lucent, ZyXEL, Siemens, Cisco i dr. kao i specijalizovane kompanije kakva je Alvarion (Tel Aviv, Izrael),
proizvode ure aje koji zadovoljavaju savremene WLAN standarde.

7.11.3. Bluetooth

Bluetooth je bei na tehnologija prenosa podataka i govora, razvijena od strane

proizvo a a raznovrsne elektronske opreme, sa ciljem da se njihovi proizvodi od
kompjutera i telefona do tastatura i bei nih slualica, umree na malim udaljenosma (do 10 metara) bez upotrebe kablova, brzo i jednostavno. Ideja iz koje je potekao
bluetooth nastala je 1994. godine kada je Ericsson Mobile Communica ons odlu io da
ispita mogu nos povezivanja mobilnih telefona sa njihovim dodacima preko je ine
radio veze sa malom potronjom struje. Godinu dana kasnije, pravi potencijal te ideje
po eo je da se kristalie. Glavna istraivanja obavljana su u Ericsson-ovim laboratorijama u Lundu, vedska. Ericsson je pre usvajanja imena bluetooth tehnologiju nazivao
Mul -Communicator Link (MC Link). riginalna zamisao bila je da se povee bei na
slualica sa mobilnim telefonom, a to to su otkrili da na is na in mogu da poveu
ve inu elektronskih ure aja, bila je, po njihovim re ima sre na slu ajnost. Po etkom
1997. godine Ericsson je uradio neto sasvim neo ekivano odlu io je da tehnologiju
ne napla uje i svim zainteresovanim kompanija dao besplatne licence, jer je to bio najbolji na in da tehnologija postane globalni standard. Ericsson je zapo eo razgovore sa
kompanijama iz razli i h sfera proizvodnje elektronske opreme (Nokia mobilni telefoni, IBM i Toshiba prenosni kompjuteri i Intel ipovi za digitalnu obradu signala) sa
ciljem da se osnuje konzorcijum koji e dalje razvija i promovisa tehnologiju.

7.12. ISDN INTEGRATED SERVICES DIGITAL NETWORK

ISDN (Integrated Services Digital Network) je, prema ITU-T, mrea integrisanih servisa koja obezbe uje digitalnu vezu izme u korisni kih mrenih interfejsa. Predstavlja
digitalni ekvivalent analogne telefonske mree, a u odnosu na nju obezbe uje bolji
kvalitet i ve u brzinu prenosa. Po etkom 70-ih godina XX veka prvi put se javila ideja o
integrisanim servisima tj. ideja da se preko jedne jedinstvene mree korisnicima ponudi
itava paleta servisa. sim standardnih servisa telefonije, telegraje i prenosa podataka
korisnicima bi se ponudio i prenos faksa, zvuka , muzike i videa. Prvi paket preporuka za

236 IFO

realizaciju i primenu ISDN-a donet je 1974. godine. ISDN se moe posmatra i kao set
protokola za uspostavljanje i raskidanje digitalne veze. Primer je mree sa komutacijom
veza (circuit switched connec ons).
ISDN predstavlja nadgradnju, odnosno vii stepen postoje e javne komu rane telefonske mree. Ve i deo komutacionih sistema (telefonskih centrala) i prenosnih sistema
izme u centrala digitalizovan je, kako u svetu, tako i kod nas. Me u m, pretplatni ki
deo mree je ostao analogan. Uvo enjem ISDN-a i pretplatni ki deo mree postaje digitalan, i to kori enjem postoje ih bakarnih parica. vo je svakako najbitnija injenica
- digitalna veza od kraja do kraja preko postoje e telefonske mree bez dodatnih ulaganja u infrastrukturu.

Slika 7.25 ISDN obezbe uje kompletan digitalni prenos od kraja do kraja
Postoje dva pa ISDN pristupa: bazni (BRI Basic Rate Interface) i primarni (PRI
Primary Rate Interface). Bazni pristup podrazumeva dva B kanala (kanali po kojima se
prenosi informacija) od po 64 kbit/s i jedan D kanal (kanal po kome se prenose informacije neophodne za sinhronizaciju i korisni ku signalizaciju) od 16 Kbit/s, to je ukupno 144 Kbit/s. Namenjen je ku nim korisnicima. Primarni pristup PRI (30B+D) sadri
trideset B kanala protoka 64kbit/s za govor i prenos podataka i jedan D kanal protoka
64kbit/s za sinhronizaciju, signalizaciju i prenos podataka (ukupno 2Mbit/s), i uglavnom
je namenjen za poslovne korisnike. Po istoj bakarnoj parici po kojoj je realizovan analogni telefonski priklju ak realizuje se i bazni priklju ak BRI (2B+D), dok je za primarni
priklju ak PRI (30B+D) potrebno dve bakarne parice.

7.13. ADSL
Termin DSL (Digital Subscriber Line) (ili xDSL) predstavlja na in prenosa digitalnih
signala po bakarnim paricama ve im brzinama (po ev od 144 kb/s pa sve do 50 Mb/s).
U tehnologiji DSL-a postoji nekoliko podvrsta, me u m, ona koja se danas naj e e
koris je takozvana asimetri na digitalna pretplatni ka linija (ADSL-Asymetric Digital
Subscriber Line). Kao to joj i samo ime kae, osnovna karakteris ka ove vrste DSL realizacije je asimetri nost. Upravo ona je i ini najzanimljivijom DSL realizacijom za privatne i poslovne korisnike. Asimetri nost, zapravo, zna i mogu nost mnogo breg prenosa
podataka od mree ka korisniku (downstream) nego to slanje podataka od korisnika ka
mrei (upstream).

R 237

Slika 7.26 Princip ADSL-a podela frekvencijskog opsega

Slika 7.27 Plas an prikaz ADSL-a

Ve ina najzanimljivijih aplikacija za korisnike na mrei su asimetri ne (video na

zahtev, pristup udaljenim lokalnim mreama, pristup Internetu, mul medijalni pristup, itd.), gde puno vie informacija korisnik uzima sa mree nego to ih u nju alje. Ta
asimetri nost ini ADSL idealnim za ove aplikacije.
ADSL usluga je bazirana na stalnom i brzom pristupu Internetu po ve postoje oj
telefonskoj liniji (parici) bez njenog zauze a ili promene telefonskog broja. Realizuje
se instalacijom dva ure aja na strani korisnika gde se nalazi delitelj frekvencije (spliter) ADSL primopredajnik (ADSL modem). i moe se realizova preko obi ne telefonske
linije ili baznog ISDN priklju ka.

7.14. PROTOKOLI
Prenos podataka kroz mreu se obavlja po protokolima utvr enim pravilima koja
su poznata svim u esnicima u komuniciranju. Razmena podataka u ra unarskoj mrei
je izuzetno sloena. Sa pove anjem broja umreenih ra unara koji komuniciraju i sa
pove anjem zahteva za sve savrenijim uslugama (servisima) neophodno je posto-

238 IFO

janje protokola. Posao komuniciranja je toliko sloen da je bilo neophodno razvi

protokole u vie slojeva. Svaki sloj je namenjen za jedan odgovaraju i posao. Kod prvobitnih ra unarskih mrea, umreavanje se vrilo zavisno od proizvo a a ra unarske
opreme. Sav hardver i so ver su bili vezani za jednog proizvo a a, tako da je bilo veoma teko vri izmene, unapre ivanja mree i sve je bilo izuzetno skupo. Uvo enjem
standarda za komuniciranje po logi ki jasno denisanim slojevima, pojavilo se vie
proizvo a a so verske opreme. Standardima se omogu ilo kombinovanje hardvera
i so vera od razli i h proizvo a a, to je sve zajedno dovelo do pada cena opreme i
so vera za umreavanje i do pove anja kvaliteta usluga u mreama.

Slojevitost protokola ozna ava razli ite funkcije i usluge pri prenosu podataka sa
jednog na drugi ra unar preko mree. Slojevi su me usobno razdvojeni granicama koje
se nazivaju interfejsi. Svi zahtevi jednog sloja prosle uju se preko interfejsa susednim
slojevima. Svaki sloj se oslanja na standarde i ak vnos sloja koji je ispod njega. Svaki
sloj obezbe uje usluge za sloj koji je neposredno iznad njega i reava ga detalja o tome
kako su one stvarno primenjene. Istovremeno, izgleda kao da je svaki sloj u direktnoj komunikaciji sa odgovaraju im slojem na drugom ra unaru. vo nudi logi ku ili
virtualnu komunikaciju izme u ravnopravnih slojeva. Me u m, stvarna komunikacija
izme u susednih slojeva odvija se samo na jednom ra unaru. Na svakom sloju so ver
primenjuje mrene funkcije prema odre enim protokolima.
edna od najbitnijih stvari kod umreavanja je adresiranje. Ako se posmatraju
samo dva ra unara, nema potrebe za adresiranjem, jer sve to se poalje sa jednog ra unara namenjeno je drugom. Ve kada mreu ine tri ra unara, pojavljuje
se potreba za adresiranjem. Posla podaci sa jednog ra unara mogu bi namenjeni
jednom od preostala dva ra unara. Dodatno uslonjavanje nastaje ako se posmatra
vise aplikacija na jednom ra unaru, koje mogu da komuniciraju sa vie aplikacija na
drugom ra unaru. vde nije dovoljno samo adresira ra unar, ve i aplikaciju sa kojom se komunicira.

7.14.1. OSI model

Referentni model za otvoreno povezivanje sistema (SI - Open Systems Interconnec on) denie sedam nivoa jedinstvene komunikacione infrastrukture koja se moe
primeni za svaki krajnji ra unar ili vor u mrei. SI model je najpozna ji i naj e e
kori en model za slikovitu predstavu umreenih okruenja. n je apstraktan model,
to zna i da stvarna implementacija mree ne mora striktno da ga sledi. Svaki nivo ima
jasno denisane funkcije koje omogu avaju deo komunikacije sa drugim sistemom. Te
funkcije koriste funkcije nieg nivoa da bi obavile jednostavnije funkcije, a obezbe uju
odgovaraju e usluge viim nivoima. Model je razvila Me unarodna organizacija za
standardizaciju (IS - Interna onal Organisa on for Standardisa on) 1974. godine. Arhitektura SI referentnog modela razvrstava mrene komunikacije u sedam slojeva.
R 239

Slika 7.28 SI model

1. izi ki sloj (Physical) je zaduen za denisanje elektri nih, mehani kih i drugih
specikacija vezanih za vezu izme u dva mrena ure aja. dgovoran je za akviranje, odravanje i deak viranje veze izme u krajnjih ta aka linka i u slu aju
prekida linka da o tome obaves drugi nivo.
2. Sloj veze (Data link) denie adresiranje zi kog sloja, topologiju, brine o detekciji i otklanjanju greaka na zi kom nivou.
3. Sloj mree (Network) obezbe uje ru ranje i funkcije potrebne za uspostavljanje
i raskidanje veze.

4. Transportni sloj (Transport) obezbe uje transparentni transfer podataka od izvora do odredita i zaduen je da se primljeni podaci proslede u istom stanju ka
des naciji.
5. Sloj sesije slui za organizovanje i sinhronizaciju razmene podataka izme u aplikacija.

6. Sloj prezentacije (Prezenta on) prevodi podatke iz aplika vnog oblika u zajedni ki
oblik uobi ajen transport podataka preko mree i obrnuto kada podaci pris u
u obrnutom pravcu.
7. Sloj aplikacije (Applica on) predstavlja interfejs prema krajnjem korisniku. Na
ovom sloju se zapo inju i zavravaju zahtevi.
240 IFO

7.14.2. Internet model (TCP/IP)

Nasuprot SI modelu koji je formalno standardizovan Internet model (TCP/IP) je

de facto standard. vaj model je razvijan za potrebe Interneta i jednostavniji je od SI
modela. ednostavnost ovog modela se ogleda u apstraktnom gledanju na tri najvia
sloja SI modela tako da Internet model propisuje samo sloj aplikacije naspram slojeva
aplikacije, prezentacije i sesije kod SI modela. Tako e, usled nedostatka formalne
standardizacije Internet modela u nekim izvorima se ovaj model denie sa 5 a u nekim sa 4 sloja. Dananje implementacije mrenog so vera uglavnom koriste Internet
model.

Slika 7.29 Ver kalna i horizontalna komunikacija u TCP/IP modelu

edna od glavnih karakteris ka kod kori enja slojevi h modela jesu horizontalna i
ver kalna komunikacija. Horizontalna komunikacija predstavlja mogu nost projektovanja protokola jednog sloja na is na in kao da on direktno komunicira sa udaljenim
sagovornikom tj. bez kori enja protokola koji se koriste ispod njega. Ver kalna komunikacija je osobina slojeva da komuniciraju sa viim/niim slojevima. Ver kalna komunikacija podrazumeva enkapsulaciju.

Slika 7.30 Ver kalna komunikacija (enkapsulacija)

R 241

Principom enkapsulacije protokol nieg nivoa pri preuzimanju podataka dobijenih

od protokola vieg nivoa dodaje sopstvene kontrolne parametre (zaglavlje) i takav skup
podataka prosle uje protokolu nieg nivoa (koji primenjuje is princip).

Slika 7.31 Enkapsulacija TCP protokola u IP protokol

Slojevita arhitektura omogu ava jednostavno premo avanje problema koji se javljaju na komunikacionom putu kao i nekompa bilnos koje postoje izme u u esnika.
Na primer, ukoliko je jedan u esnik povezan na Ethernet a drugi na Token Ring mreu,
kori enjem adekvatnog ure aja za premo avanje pomenu h razlika mogu e je ostvarivanje komunikacije.

Slika 7.32 Premo avanje razlika putem slojevite arhitekture

7.15. ZAKLJU AK

Ra unarska mrea predstavlja skup dva ili vie ra unara, koji su povezani medijumom za povezivanje i koji me usobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Deljeni
resurs moe bi tampa , skener, faks, disk, baza podataka, centralizovana so verska
aplikacija i sl. Mreom se prenose ra unarski podaci, govor, slika i video, u realnom
vremenu ili sa visokom pouzdano u. Mrea je skup povezanih vorova, koji mogu bi
ili ciljni ra unari ili usmeriva i (routers) paketa koji putuju mreom.

Ra unarska mrea se moe posmatra kao komunikacioni sistem, gde se informacija

generisana na predajnoj strani (izvorite poruke) dostavlja eljenom odreditu. snovni
242 IFO

elemen komunikacionog sistema su: izvor, predajnik, prenosni medijum, prijemnik i

odredite. Klju ni poslovi u komuniciranju su: povezivanje, generisanje signala, sinhronizacija, razmena podataka, otkrivanje i ispravljanje greaka, kontrola toka, adresiranje
i usmeravanje, za ta, upravljanje i nadgledanje mree itd. U ra unarskim mreama
razlikujemo prenos podataka komutacijom veza ( vrsta direktna veza) ili komutacijom
paketa.

Prenos podataka kroz mreu se obavlja po protokolima - pravilima i procedurama koje upravljaju komunikacijom i saradnjom umreenih ra unara. Svaki protokol
je denisan u vie hijerarhijskih slojeva, a slojevi su me usobno razdvojeni granicama koje se nazivaju interfejsi. Svi zahtevi jednog sloja prosle uju se preko interfejsa
susednim slojevima. Svaki sloj se oslanja na standarde i ak vnos sloja koji je ispod
njega. Svaki sloj obezbe uje usluge za sloj koji je neposredno iznad njega. Istovremeno, izgleda kao da je svaki sloj u direktnoj komunikaciji sa odgovaraju im slojem na
drugom ra unaru. Referentni model za otvoreno povezivanje sistema (SI) denie sedam nivoa jedinstvene komunikacione infrastrukture koja se moe primeni za svaki
krajnji ra unar ili vor u mrei. SI model je najpozna ji i naj e e kori en model za
slikovitu predstavu umreenih okruenja. n je apstraktan model. Iako je postojao pre
denisanja SI modela TCP/IP je de facto standard za ra unarske mree i Internet. Kao
i SI model, TCP/IP je zasnovan na prenosu podataka po slojevima.
Prema prostoru koji obuhvataju ra unarske mree se mogu podeli na lokalne (LAN)
i mree ireg podru ja (WAN). Mree mogu bi pear-to-pear pa gde je svaki ra unar
ravnopravan i ponaa se i kao klijent i kao server, i serverskog pa gde pojedini ra unari
(serveri) dele svoje usluge drugima, koji se nazivaju klijen . LAN topologije deniu
na in na koji su mreni ure aji organizovani. Postoje tri glavne LAN topologije: magistrala (bus), prsten (ring) i zvezda (star). Za prenos signala izme u ra unara ve ina
dananjih mrea koris kablove koji se ponaaju kao mreni prenosni medijumi (koaksijalni kablovi, upredene parice, op ki kablovi).
Ra unarske mree se realizuju primenom mrenih ure aja (ak vnih i pasivnih), koji
rade na razli i m SI slojevima. Tu spadaju ripiteri, habovi, mostovi, svi evi, ruteri i
rewall-ovi. Ethernet predstavlja naj e i standard za umreavanje. Njime se deniu
zi ki sloj i sloj veze podataka SI modela.
Bei ne ra unarske mree omogu avaju iste servise kao i i ne mree, a imaju niz
prednos u odnosu na njih mobilnost, eksibilnost, skalabilnost, brzina protoka, jednostavnost i smanjenje trokova instalacije. Bei ne mree se mogu klasikova u dve
kategorije: Infrastrukturno zasnovane bei ne mree i Ad-hoc bei ne mree koje ne
zahtevaju bilo kakvu infrastrukturu za rad. Bluetooth je bei na tehnologija prenosa
podataka i govora, razvijena od strane proizvo a a raznovrsne elektronske opreme,
sa ciljem da se njihovi proizvodi od kompjutera i telefona do tastatura i bei nih
slualica, umreen na malim udaljenos ma (do 10 metara) bez upotrebe kablova, brzo
i jednostavno.

R 243

7.16. KLJU NI TERMINI

Analog signal (analogni signal) Signal koji
nema diskon nuitete ni po vremenskoj osi
ni po amplitudi. Kae se da se kon nualno
menja.

Asynchronous communica on (asinhrona

komunikacija) Na in prenosa digitalnog signala gde ne postoji sinhronizacija sa taktom.
Svaki podatak koji se prenosi ima obeleen
po etak i kraj. Kao termin, koris se i u komunikacijama, gde izvor i odredite ne moraju
bi istovremeno prijavljeni na mreu
Bandwidth (irina opsega) irina frekvencijskog opsega kanala za prenos podataka, a
generalno se odnosi na koli inu podataka koje
mogu bi prenesene kroz kanal za odre eni
vremenski period

Bits per second (bps) (bita u sekundi b/s)

Merna jedinica se koris za merenje brzine
prenosa u digitalnim komunikacijama
Bluetooth Vrsta bei ne tehnologije koja
koris radio prenos, s m to je transmisija
ograni ena na oko 10 metara

Bridges (mostovi) Hardverski ure aji kojima

se povezuju segmen LAN mree, rade u 2.
sloju SI modela, a svoj rad zasnivaju na MAC
adresi koja je zapisana u okviru podataka.
Ukoliko su MAC adrese odredita i izvorita
u istom kolizionom domenu kao mostovi, ne
optere uju saobra aj u drugim kolizionim domenima.
Circuit switched (komutacijom veza) Prenos podataka kroz mreu sa uspostavljanjem
vrste veze izme u predajnika i prijemnika.
Kada se veza uspostavi garantuje se brzina
prenosa podataka.

Client/server model (klijent/server model)

Vrsta umreavanja ra unara u kome se jedan
ili vie kompjutera ponaaju kao serveri(dele
resurse) a svi ostali kao klijen . Upravljanje
ovakvom mreom je centralizovano.

244 IFO

Digital signal (digitalni signal) Niz bita koji se

prenosi kroz komunikacioni kanal. Predstavlja
kodiranu vrednost analognog signala koji je
zapisan u pojedinim (diskretnim) vremenskim
trenucima.
Direct connec on (direktna veza) Direktna
veza npr. dva ra unara, gde nije potrebno
posebno adresiranje. Sve poruke sa jednog
kraja sigurno s u na drugi.

Email (electronic mail) (elektronska pota)

Usluga koja omogu ava korisniku da alje i
prima poruke preko mree.

Ethernet (eternet) Naj e i standard (702.3)

za umreavanje ra unara, za speciciraju
zi kog sloja i sloja veze podataka SI modela.
Fiber-op c cable (ber-op ki kabl) p ki
kabl kroz koji se za prenos podataka koriste
svetlosno modulisani, a ne elektromagnetni
impulsi. Imaju izuzetno malo slabljenje po
duini kabla i omogu avaju najve e brzine
prenosa. Razlikuju se monomodna (za ve a)
i mul modna op ka vlakna (za manja rastojanja).
File server Skladite za so ver i podatke
koje deli nekoliko korisnika

Flow control (upravljanje tokom)

Usaglaavanje brzine slanja predajnika i
mogu nos prijema da se kod razmene podataka obezbedi da prijemnik prihva sve
podatke od predajnika, tj. da ne do e do zatrpavanja prijemnika.
Gateway (gejtavej) Ure aj ili so ver koji
spaja mree potpuno razli i h arhitektura,
protokola i sl.

Local area network (LAN) (lokalna mrea)

Mrea ra unara na bliskom rastojanju, povezanih u odgovaraju u topologiju, uz primenu
ure aja za povezivanje. mogu ava komuniciranje povezanih u esnika i deljenje resursa mree.

Modem (modem) Skra enica od modulator/

demodulator. Hardverski ure aj koji povezuje
ra unare na telefonsku liniju. Vri konverziju/
dekonverziju digitalnog signala u analogni oblik pogodan za prenos po telefonskom kanalu/i
obrnuto.

Network interface card (NIC) (mrena karca - adapter) Povezuje ra unar na lokalnu
ra unarsku mreu. Sadri zi ku adresu koja
je bitna za da mreni priklju ak. Prihvata podatke od ra unara, konvertuje ih u oblik pogodan za prenos do prvog mrenog ure aja ili
ra unara.
Packe switched (komutacijom paketa)
Prenos podataka forma ranih u manje celine
(pakete) kroz mreu. U vorovima mree bira
se najbolji prenosni put u datom trenutku, po
kome se vri usmeravanje paketa. Pake od
iste poruke mogu pro i razli ite puteve.

Peer-to-peer model (model ravnopravnih

ra unara) Ponekad se javlja i pod nazivom
P2P. Na in umreavanja za manji broj u esnika
(do 10). Svaki u esnik je ujedno i klijent i server. Ne zahteva poseban (skup) mreni operavni sistem.

Port (port, priklju ak) U nica za povezivanje na ra unaru ili ure aju.
Protocols (protokoli) Pravila po kojima se
vri razmena podataka u ra unarskoj mrei.
Zbog sloenos komuniciranja, ovaj posao
se deli u vie hijerarhijskih slojeva, a za svaki
sloj postoje posebni protokoli. Protokoli nieg
sloja pruaju usluge protokolima vieg sloja, a
protokoli vieg sloja preputaju detalje realizacije protokolima nieg sloja.

Real- me communica on (komunikacija u realnom vremenu) Vrsta komunikacije kada su

dve ta ke koje komuniciraju istovremeno na
mrei. dnosi se na p signala koji se prenosi
kroz mreu i naj e e se misli na prenos govornog i video signala. esto predstavlja
ograni avaju i faktor za uspean prenos, jer
pojedini signali zahtevaju visok bitski protok
da bi ova komunikacija bila mogu a.

Router (ruter) Hardverski ure aj ili so verski program koji radi na tre em sloju SI modela (mreni sloj). Njegova osnovna uloga je
pronalaenje najboljih putanja izme u rutera,
kako bi pake s gli do odredita. Susedni ruteri me usobno razmenjuju podatke kako bi
aurirali sopstvene tabele ru ranja.
Server (server) Veoma brz ra unar sa
zna ajnim memorijskim i drugim resursima,
koje deli sa klijent ra unarima.

TCP/IP Skup protokola za prenos podataka

kroz ra unarsku mreu. Danas predstavlja defacto standard u umreavanju i na Internetu.
Twistedpair (upredene parice) Vrsta kabla
za povezivanje ra unara u LAN mreu. Upredanjem se smanjuje u caj EM smetnji na podatke. leksibilni i jednostavni za povezivanje.
Zavisno od kvaliteta postoji vie vrsta ovakvih
kablova.

Upload (preda na udaljeni ra unar) Kopiranje so vera/podataka na server

Wide area network (WAN) (regionalna
ra unarska mrea) Povezane LAN mrea
ra unara koji su geofraski udaljeni, preko
razli i h telekomunikacionih linija.

Wireless network (bei na mrea) Mree

ra unara koje ne koriste kablove za povezivanje ve radio prenos. Neophodno je da
ra unar poseduje odgovaraju i WLAN adapter (mrenu kar cu). Mogu e je ad-hoc povezivanje (me usobno povezivanje ra unara)
ili infrastrukturno povezivanje (preko ure aja
access point koji je i no povezan na LAN).

R 245

PITANJA ZA PONAVLJANJE
ta ozna ava LAN?
bjasni ulogu modema.
ta ozna ava WAN?
Koja je osnovna razlika izme u LAN i WAN mrea?
ta su protokoli?
bjasni mree ravnopravnih ra unara i peer-to-peer komunikacije.
Navedite glavne razloge za umreavanje ra unara.
Koje su osnovne prednos standardizacije kod ra unarskih mrea?
bjasni karakteristeike paketskog prenosa podataka.
Kako radi prenos podataka sa komutacijom veza?
Nabrojte pasivnu mrenu opremu.
Navedite vrste kablova za umreavanje.
Navedite ak vnu mrenu opremu.
bjasni ulogu rutera u ra unarskim mreama.
bjasni namenu switch-a u ra unarskim mreama.
bjasni SI i TCP/IP model.
Koja je funkcija irewall ure aja?
emu slui mrena kar ca?
ta je ADSL i kako funkcionie?
ta je bluetooth?

246 IFO