Arhe XI, 22/2014

UDK 1 Vattimo : 165.721

Originalni nauni rad
Original Scientific Article

NEMANJA MII1
Novi Sad

VERWINDUNG NIHILIZMA ANIJA VATIMA

Saetak: Nihilizam se vie ne moe posmatrati iskljuivo kao pojedinani,
individualni problem svakog pojedinca ponaosob (problem sopstva), ve kao politiki
problem (u smislu pojma polis, razumljenog kao zajednica ili zajednitvo). Ono to
Vatima zanima jeste dokle moemo da stignemo sa pozitivnim nihilizmom, nakon
Niea i Hajdegera, odnosno, gde nas pretpostavljeni pozitivni aspekti nihilizma mogu
odvesti, nakon to smo, nieanskom figurom savrenog nihiliste govorei, uvideli
da je nihilizam naa (jedina) ansa. Videemo i na koji nain Vatimo odgovara na ove
krize metafizike, razuma, subjekta, ideja humanizma i prosvetiteljstva, za koje e se
ispostaviti da ih nije ba tako jednostavno odbaciti, poput iznoenog odela.
Kljune rei: Vatimo, nihilizam, Verwindung; Andenken, ontologija, hermeneutika,
postmoderna

ah-mat nain filozofiranja je zavren.

HERMENEUTIKA ONTOLOGIJA
KAO DOVRENI NIHILIZAM
Uobiajene naznake zaetaka hermeneutike ontologije se vezuju za Gadamerovu Istinu i metodu. Teorijsku sr ove publikacije predstavlja spasavanje
problema umetnike istine, kao i kritika apstrakcije estetskog doivljaja, koja
je za svoj cilj imala prikaz istorijskog znaaja estetskog iskustva, to se na
kraju moglo poistovetiti (estetski i istorijski doivljaj). Polazite za takav nain
miljenja Gadamer je pronaao u Hajdegerovim istraivanjima i tezama vezanim za umetniko delo kao ispoljavanje istine.2 To je bio i poetak razvitka
hermeneutike ontologije, koja je svoje odjeke pronala i u razradama hermeneutike, koje viu nisu, barem po Vatimovom sudu3, imale puno toga zajednikog sa osnovnim Hajdegerovim intencijama i razradama. Vatimo pokuava
1
2
3

E-mail adresa autora: nm.ulysses@gmail.com

Videti: Hajdeger, M., Izvor umetnikog dela, u: umski putevi, Plato, Beograd, 2000.
Up. Vatimo, ., Kraj moderne, Bratstvo Jedinstvo, Novi Sad, 1991., str. 117.

208

Arhe XI, 22/2014

da razjasni vezu izmeu bitka i jezika itajui Gadamera i Hajdegera uporedo,

dajui bitku jeziko odreenje koje potpomae njegovu koncepciju nihilistike
ontologije. Ovo razjanjenje Hajdegera je u neraskidivoj vezi sa radikalnom
interpretacijom Gadamera, koja je uokvirena njegovom poznatom frazom o
tome da bitak koji se moe razumeti jeste jezik.4 Naime, Vatimo se nee sloiti sa uobiajenim shvatanjima ovog iskaza, u kojima bitak biva razumljen kao
onaj koji prekorauje jezik, ali tako da je jezik deo bitka koji je inteligibilan
ljudskim biima. Umesto toga, Vatimo se zalae za korenitu identifikaciju bitka
i jezika, takvu da bitak nije nita vie do transmisija lingvistikih poruka, kroz
istoriju. Te poruke nikako nisu neto statino, na nain da bi u njima smisao bio
objektivno dat; umesto toga, smisao ovih lingvistikih poruka mora konstantno
biti iznova interpretiran. Proces primanja i tumaenja poruka konstituie ontoloka otvaranja, u kojima bitak biva otkriven. Ovakvi Vatimovi uvidi imaju
smisla ako imamo u vidu Gadamerovo insistiranje na tome da, pri svakom tumaenju, ujedno i subjekt i objekt interpretacije bivaju izmenjeni. Za Vatima e
to znaiti da ne postoji objektivno data struktura bitka, te se time objektivnost
razlae u fluidnosti tumaenja. Zatim, Vatimo ovo primenjuje na Hajdegerovo delo, tako to pojmom urbanizacije (Habermasov izraz za Gadamerovo
potinjavanje Hajdegerove misli5), odnosno, demistifikacije, otklanja iz
Hajdegerovih promiljanja sve sklonosti i aspekte koji bi mogli voditi ka ezoterinom i mistinom. Referiui na razumevanje bitka omogueno Hajdegerom,
Vatimo navodi da sve to o bitku moemo rei u ovom trenutku jeste da se on
sastoji od transmisije svet se odigrava u horizontima konstruisanim od strane
povezanih spojeva razliitih odjeka, jezikih odziva i poruka koje dolaze iz
prolosti i od strane drugih (ukljuujui tu i druge kulture). Stoga bitak nikada
nije neto to zapravo jeste, ve se on alje, na putu je, transmituje se. Odatle
nam mogu biti jasnije nihilistike implikacije bitka: razumljen kao transmisija
lingvistikih poruka, koje otvaraju horizont tumaenja, bitak se nikada ne moe
uzeti kao neto prostorno-vremenski prisutno. Umesto toga, bitak je uvek eho
iz prolosti, koji omoguuje i odreuje sadanjost. Iz perspektive metafizike,
koja bie promilja iz vizure sadanjosti, bitak je, zapravo, nita. Bitak se ne
moe misliti kao objektivna, aistorijska struktura, ve samo kao niz istorijskih
dogaaja, preko kojih jezik uspostavlja kulturalne horizonte. Vana implikacija
ovako razumljenog bitka, kao istorijskog zbivanja, sastoji se u tome da ova postavka bitka ne moe biti shvaena metafiziki, tj. kao objektivna i aistorijska
struktura sveta. Da bi bio dosledan, Vatimo mora neizostavno navoditi to da je
i ova interpretacija bitka takoe jedno zbivanje bitka, dato nam na isti nain od
njega samog. Kao to Hajdeger naglaava, mi ne moemo dati nikakav sud o
4
5

Up. Gadamer, H.-G., Istina i metoda, Veselin Maslea, Sarajevo, 1978.

Videti u: Vatimo, ., Kraj moderne, str. 134.

VERWINDUNG NIHILIZMA ANIJA VATIMA

209

bitku, kao da smo sa njim eksterno povezani. To bi znailo i da ne moemo o

bitku razvijati teorije koje bi bile tane, ili netane, na podlozi nekakvog
objektivnog kriterijuma, jer i za Hajdegera, kao i za Vatima, sama istina je razotkrivajue otvaranje bitka.
Gotovo identitetska veza bitka i jezika, koju Hajdeger uspostavlja, bila je
osnova za razvoj hermeneutike ontologije. Ono na ta Vatimo eli da nas upozori, jeste da postoje jo neki aspekti Hajdegerove misli, koji su bili konstitutivni za hermeneutiku, a ne poivaju iskljuivo na pomenutoj problematinoj
tezi o identifikaciji jezika i bitka: tu se, pre svega, misli na analizu Tu-bitka kao
hermeneutikog totaliteta, kao i definisanje ultra-metafizike filozofije uz
pomo pojma Andenken (rememorisanje), u Hajdegerovim poznim delima.
Upravo ove dve naznake, po Vatimovom sudu, pomau u uspostavljanju pune
veze izmeu bitka i jezika, na taj nain je odreujui u nihilistikim okvirima.
Ako Tu-bitak sutinski znai biti-na-svetu (koje se trostruko ralanjuje na
Befindlichkeit, razumevanje interpretaciju, razgovor), onda krug razumevanja i interpretacije zauzima centralno mesto te biti-na-svetu strukture. Biti na
svetu ne znai zapravo biti u dodiru sa svim stvarima koje taj svet i ine, nego
biti dobro upoznat sa sveukupnou znaenja, sa kontekstom6. Analizirajui
svetkovnost sveta, Hajdeger navodi da se stvari mogu pripisati Tu-bitku
samo u okviru odreenog projekta (kao instrumenti). Ovde ve moemo razaznati konture Vatimove ontologije aktuelnosti: ako Tu-bitak postoji samo u
obliku odreenog projekta, u kojem stvari jesu samo ukoliko pripadaju ovom
projektu, ukoliko imaju smisla u ovom kontekstu7, onda, svaki in spoznaje
nije nita drugo do ralanjavanje, interpretacija ove preliminarne prisnosti sa
svetom8. Meutim, da bi se u potpunosti razumele implikacije ovog stanovita, moralo bi se naznaiti da tu nema mesta nikakvoj neokantovskoj poziciji,
koja ima oblik transcendentalizma. Taj svet, sa kojim je Tu-bitak u intimnom
odnosu, ne moe se posmatrati kao neto transcendentalno, ve je on uvek
istorijski kulturno projektovan, to znai da mu se ne moe oduzeti njegova duboka povezanost sa smrtnou. Totalitet Tu-bitka je mogue promiljati
samo uz ono biti-za-smrt kao jedina neizbena mogunost projekta Tu-bitka.
Odatle Vatimo izvlai zakljuak da: Tu-bitak nastaje kao hermeneutika sveukupnost samo zato to neprestano doivljava mogunost onog ne-biti-vie9.
U kojem smislu se onda moe nazvati nihilistikom ova Hajdegerova
hermeneutika? Za odgovor na to pitanje je neophodno dozvati Niea: otko6
7
8
9

Isto, str. 118.

Isto.
Isto.
Vatimo, ., Kraj moderne, str. 119.

210

Arhe XI, 22/2014

trljavanje oveka od centra, prema X, znai i priznavanje da ne postoji osnova, Grund, koji bi bio sastavni deo njegovog stanja. Drugim reima, bog,
kao onaj koji daje temelj, polazite i smisao ljudskoj egzistenciji je mrtav.
Ta spoznaja onemoguuje identifikovanje bitka sa osnovom, to se pokazuje
i u itavoj Hajdegerovoj ontologiji bitak nije osnova, jer ona postoji ve
u okviru pojedinanih epoha bitka, ali epohe kao takve su otvorene, nije ih
bitak zasnovao10. O imperativu naputanja bitka kao osnove govori i sam
Hajdeger, u Bivstvovanju i vremenu, jer je to preduslov da bismo uli u metafiziko miljenje koje vie nije okrenuto samo ka predmetnosti. Sve ovo
je i dalje daleko od dovoljnog da bismo Hajdegera mogli da smestimo u red
nihilistikih mislilaca, jer se, to dublje zalazimo u problematiku nihilizma,
ini da Hajdegerova misao demonstrira upravo suprotne karakteristike. Ako
nihilizam razumemo tako da je on proces u kojem ne samo da bitak gubi svoju
osnovu, nego se i u potpunosti zaboravlja, odnosno, ako krenemo putem izvoda koje Hajdeger ini u svojoj analizi Niea, onda je nihilizam proces u kojem
od bitka kao takvog, ne ostaje vie nita.11 Ovo je, zapravo, jedan od momenata u kojem Vatimo Hajdegera ita protiv njega samog, pozivajui se na
miljenje kao Andenken, ne bi li demonstrirao nihilistike karakteristike Hajdegerove zaostavtine, karakteristike koje, ini se, kao da neprekidno izmiu.
Hermeneutika ontologija, onako kako je shvata Vatimo, uzima jezik kao
model svog operisanja. Ona prilazi bitku kao tekstu koji je u isto vreme neto to treba interpretirati, i kao neemu to postavlja granice interpretacije. Ono to hermeneutika ontologija dozvoljava, jeste angaovana, aktivna
povezanost sa tekstom, koji za itaoca nema samo narativnu strukturu. Ona
omoguuje tekstu da bude vizualizovan, da putovanje kroz apstraktne predele
podari recipijentu radost da bude prisvojen taj tekst postaje njegov, tumaenje postaje njegovo, to esto ne moe da bude sluaj sa striktno najavljenom,
narativnom trajektorijom, koju neangaovano, narativno pisanje osiromauje
i simplifikuje. Bez upliva tih, da se posluimo Liotarovim terminom, libidinalnih sila, mi smo obavezani na aneminost, svojstvenu modernistikoj racionalizaciji. Reenice koje jedna drugu ujedaju, koje vrite od diskrepancije,
vezane tako da oseamo neprijatnu tenziju koja narasta izmeu njih sve to je
doputeno u jezikoj igri koja vie ne ezne za idealima jedinstva i identiteta.
Ali ta jezika igra nije igra u doslovnom smislu, jer se sa jezikom ne igra12,
a samim tim, to znai i da nema, u strogom smislu uzevi, jezike igre, ve
samo ciljeva vezanih za razliite vrste govora. Ukratko: Svet hermeneutike
10 Isto, str. 121.
11 Hajdeger, M., Nie II, Fedon, Beograd, 2009.
12 Liotar, .-F., Raskol, IK Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, 1991., str. 145.

VERWINDUNG NIHILIZMA ANIJA VATIMA

211

ontologije (subjektivni i objektivni genitiv) nije ni elini kavez totalitaristike organizacije, ni Delezovo velianje kipova: jeste meutim svet nihilizma u toku, gde bitak ima ansu da se javi kao autentian samo u obliku osiromaenja ne radi se o asketskom siromatvu koje je jo uvek vezano za mit da
se na samom dnu pronae svetlucava sutina prave vrednosti, nego siromatvo
neupadljivo marginalnog, kontaminacije koja se doivljava kao jedini mogui
Ausweg iz svakako prikrivenih snova metafizike13. Odatle se jasno moe
videti da su za Vatima hermeneutika i nihilizam sinonimni, kao to se to, bez
ustezanja i najavljuje u uvodu Nihilizma i emancipacije.

MILJENJE KAO AN-DENKEN

(RE-MEMORISANJE, PODSEANJE)
An-denken je Hajdegerov termin kojim se oznaava nain miljenja, koji je
u suprotnosti sa itavom metafizikom filozofijom oznaenom kao zaborav bitka14. Taj oblik miljenja e se ispostaviti kao presudan, jer on demonstrira upravo ono kako je uopte mogue pristupiti istoriji metafizike kao podseanje,
preletanje preko svega onoga to se u miljenju pokazalo kao odluujue.
An-denken je samim tim i definitivan, jedini oblik filozofije bitka, koji je ostvariv. Vatimo itav Hajdegerov nain miljenja, nakon Bivstvovanja i vremena,
povezuje sa miljenjem kao oblikom An-denken-a, jer se sistematinost koju je
raniji Hajdeger demonstrirao, vie ne moe koristiti kao podoban metodoloki
nain prikazivanja. Umesto toga, stavljanje fokusa na fragmentarne delove iz
miljenja velikih pesnika i mislilaca ne slui samo kao pripremni rad za sistematinost koja treba da nastupi, ve, budui da je re-memorisanje i podseanje
definitivni oblik filozofije bitka koji moemo da ostvarimo15, An-denken se
moe povezati i sa onom anticipirajuom odlukom o smrti, kao temeljnom
za autentinu egzistenciju, iz perioda Bivstvovanja i vremena. Hermeneutika
ukupnost egzistencije je smrtnost, koja se razjanjava kao podseajua misao,
An-denken: Putujui istorijom metafizike kao zaboravom bitka, Tu-bitak se

13 Vatimo, ., Kraj moderne, str. 166.

14 Prema dvostrukom skrivanju bitka (zaborav bitka i zaborav zaborava bitka), razlikuje se
autentini i neautentini nihilizam. Autentini nihilizam samim tim nije nita autentino, jer se
sastoji u skrivanju smisla bitka. Neautentini nihilizam, sa druge strane, sastoji se od devijacije
nihilizma od svog smisla, jer skriva samo skrivanje bitka. Meutim, jedinstvo autentinog i
neautentinog nihilizma skrivanje bitka i skrivanje skrivanja bitka mora se razumeti kao
smisao nihilizma, koji kulminira u metafizici moderne.
15 Vatimo, ., Kraj moderne, str. 122.

212

Arhe XI, 22/2014

odluuje za sopstvenu smrt i na taj nain se zasniva hermeneutika sveukupnost

ija se sutina sastoji u nedostatku osnove16.
Hajdegerov apel za skokom u Abgrund, kao saivljenim ponorom,
koji je prisvojen zato to smo smrtnici, Vatimo tumai kao nita drugo nego
An-denken: razmiljanje sa odreene take gledita (Geschick: misija-sudbina-dar bitka) i predstavlja oslanjanje na seanje, na oslobaajuu vezu koja
nas prenosi u okvir tradicionalne filozofije. (...) Misao koja izmie metafizikom zaboravu nije dakle misao koja se pribliava samom bitku, preinaavajui ga u neto sadanje: ovo je upravo ono to metafiziku misao ini
objektivnom. Bitak se nikada ne moe zamiljati kao prisutnost; misao koja
ga ne zaboravlja je samo ona koja ga se sea, to jest, koja ga je oduvek zamiljala nestalnim, odsutnim17. To je upravo onaj momenat u kojem se moe
povezati i preneti i na misao, ono to je ve pomenuto da Hajdeger govori o
nihilizmu kao misli u kojoj od bitka kao takvog, nije ostalo nita. Tradicija,
zapravo, jeste prenoenje lingvistikih poruka, koje svojom kristalizacijom
predstavljaju situaciju u koju je Tu-bitak baen, kao projekat koji je povesno
ve determinisan: ... bitak kao horizont koji se otvara moe da se javi uvek
i samo kao trag rei iz prolosti, prenesena najava18. Geschick ima znaenje
i sudbine i poslanja, koje, uzeto kao pre-noenje, ne moe da raskine svoju
duboku ukorenjenost u smrtnosti bitka. Time bitak postaje predznak, koji se
prenosi i odgovara ritmu raanja i umiranja.
Vatimu je hermeneutika, izmeu ostalog, bitna zbog jo jedne stvari: ona
dozvoljava da se smisao bitka misli s one strane metafizikog miljenja kao
vrstog oslonca i temelja; ona omoguuje fluidnost istorijskih horizonata, ne
isputajui ni jednog trenutka iz vida to da se smisao bitka moe misliti samo
u svojoj povezanosti sa smrtnou i trans-misijom lingivistikih poruka, od
prethodnika ka njihovim naslednicima. Taj bitak vie ne moe imati prizvuk
one stabilnosti, vrstine, kako je to bio sluaj sa uobiajenim metafizikim
shvatanjem bitka. Naprotiv, to je bitak u opadanju i iezavanju slabi bitak,
kojem odgovara slaba misao.

VERWINDUNG NIHILIZMA (EREIGNIS I GE-STELL)

Postmetafiziko, anti-utemeljujue miljenje za Vatima ima kao vrhovni
cilj smanjenje nasilja. Veza, koja se oituje izmeu nasilja i metafizike, jeste
16 Isto.
17 Vatimo, ., Kraj moderne, str. 122. i 123.
18 Isto, str. 123.

VERWINDUNG NIHILIZMA ANIJA VATIMA

213

ta to metafizika demonstrira svoj nasilniki karakter time to uspostavlja autoritete, ne trpi prigovore i dalja ispitivanja, okree lea dijalogu i uutkuje
sve one glasove koji se protive nekakvoj istini, ili temelju, uspostavljenom
jednom za svagda. U tom smislu, metafizika se moe misliti kao nasilna, jer
manifestuje represivne mere u formi utemeljujue misli. Na taj nain, metafiziko miljenje limitira slobodnu dijaloku igru interpretacija, utiavajui sve
amore koji nisu propisno povezani sa osnovom te metafizike, koja pokuava
da bude arbitar legitimacije.
Lekcija koju je Vatimo nauio od Niea i Hajdegera je ta da se ne
moemo nadati definitivnom prevladavanju nihilizma, odnosno, da bi se takav
poduhvat zavrio u jo jednom metafizikom fundacionalizmu. Nieanski reeno, to to smo shvatili da nam je nihilizam jedina ansa, treba da iskoristimo
u smeru promiljanja njegovih pozitivnih aspekata. Poto Vatimo odbacuje
mogunost da se negativni nihilizam, tj. metafizika, prevlada, to znai da se
ne moemo pozicionirati i zai iza, ili preko metafizike; drugim reima, da joj
ne moemo okrenuti lea, ni na koji nain. Upravo suprotno: koristei se Hajdegerovim terminima An-denken i Verwindung, Vatimo eli da objasni vezu
izmeu metafizike i nihilizma, u formi misli kao slabljenja bitka. Kao to je
reeno, An-denken implicira pamenje, priseanje istorijski prenesene tradicije, na takav nain da ona nije data statino, ve je interpretirana u saglasju sa
sadanjim okolnostima.
Ujedno, to je i osnovni razlog zato za Vatima bilo koja rasprava o postmodernizmu, koja ne uzima u obzir pojam Verwindung, ne moe valjano promisliti svoju epohu. Hajdegerov ne tako esto korieni termin Verwindung19,
ocrtava nain na koji bi trebalo interpretirati te metafizike poruke iz prolosti,
u dobu dovrenog nihilizma.
Meutim, Vatimo nas podsea da, pre Hajdegera, upravo Nie upotrebljava pojam Verwindung, iako ne koristi tu re. U periodu Nesavremenih razmatranja, Nie pie O koristi i teti istorije za ivot, u kojem je jedan od kljunih
problema devetnaestovekovnog oveka viak istorijske svesti. Taj viak istorijske svesti onemoguuje proizvoenje istinske novine i Nie, uasnut slikom tog oveka, kao onog koji proizvoljno bira stilove prolosti u nadi da e
oblikovati svoju sadanjost, naziva tog oveka obolelim od istorijske bolesti.
Prvi Nieov odgovor na takvu dijagnozu bie poziv u pomo nadistorijskih
sila religije i umetnosti (posebno Vagnerove muzike). Ipak, ve Ljudsko, suvie ljudsko vie nee odisati tim nadama polaganim u obnoviteljski potencijal vagnerijanstva. Naznake za drugaiji nain promiljanja tog problema
19 Pominjan je najvie u tekstu Identitet i razlika, kao i u umskim putevima.

214

Arhe XI, 22/2014

se mogu prepoznati i saeti u onom poznom, neslavnom periodu Nieovog

ludila, u kojem, obraajui se jednim pismom Jakobu Burkhartu, pie da se u
njemu nalaze sva imena istorije. To je, zapravo, najindikativniji pokazatelj u
kojem smeru e se kretati Nieov stav o istoriji, poevi od Ljudskog, suvie
ljudskog. Naime, radi se o oslobaajuem karakteru koji sa sobom nosi radikalizacija dekadentne, modernistike metafizike (kao negativnog nihilizma).
Dakle, ako se modernizam moe okarakterisati kao epoha u kojoj je, po Nieovim reima, biti savremen postala jedina vrednost, ako je, po Gelenovim
zapaanjima, progres postao rutina, ukratko, ako se modernizam pokazuje kao
epoha u kojoj je prevazilaenje postao jedini modus operandi, kao zamenjivanje novine koja ekspresno postaje starina u zahtevu za novijom novinom,
onda se postmetafiziko, postmoderno doba, vie ne moe misliti kao epoha
novog prevazilaenja. Kritikujui najvie vrednosti, u Ljudskom, suvie ljudskom, Nie namerava da hemijskom analizom redukuje sve ove vrednosti
na njihove konstitutivne elemente, koji bi bili lieni svake sublimacije. Na taj
nain bi se rastoio i sam pojam istine (to dovodi do kasnije poznate izjave iz
Volje za mo, da ne postoje injenice, ve samo interpretacije), odnosno, bog
umire zaslugom svih onih religioznih, koji su, u elji za istinom, spoznali da je
i on sam njihova neizbrisiva greka. Po Vatimovom sudu, ovo je taka u kojoj
Nie zaista veruje da je uspeo da pronae put van okvira modernizma: ... iz
modernizma se nee izai putem kritikog prevazilaenja koje bi predstavljalo
samo korak unutar tog istog modernizma. Tako postaje jasno da je neophodno
traiti neki drugi put20. Taj drugi put e biti i ideja o venom vraanju jednakog, koja se, izmeu ostalog21, moe uzeti i kao ulazak u samo postmodernistiko doba i zatim interpretirati i kao ideja koja najavljuje kraj epohe u kojoj
se bitak iznova zamilja u znaku novuma. To svoenje bitka na novum se
prepoznaje i u avangardistikim pravcima, posebno u futurizmu, ali i filozofskim strujama hegelo-marksizma, kod Bloha, Adorna i Benjamina.
Da nije tako lako odbaciti sve te vrednosti razvoja, humanizma i, u krajnjoj liniji, Aufklrung-a, onako kako ga jo Kant promilja i kako na njega
reaguje Fuko nekih dvesta godina kasnije, pokazuje nam i Vatimo: Postmodernizam je tek otpoeo; identifikacija bitka sa novumom (iji simboliki izraz
Hajdeger vidi u Nieovom pojmu volje za mo), nastavlja da baca svoju senku
na nas, kao ve umrli Bog, o kojem govori Vesela nauka22. Dalje, Vatimo
objavljuje zbirku eseja o etici, politici i pravu, pod nazivom Nihilizam i emancipacija, jasno sugeriui da mi imamo itekako posla i prostora za napredo20 Vatimo, ., Kraj moderne, str. 171.
21 Vie o tome u: ani Vatimo, Subjekat i maska. Nie i problem osloboenja, IKZS, Novi
Sad, 2011.
22 Vatimo, ., Kraj moderne, str. 172.

VERWINDUNG NIHILIZMA ANIJA VATIMA

215

vanje, u epohi postmodernog nihilizma, to Verwindung, uostalom, i podrazumeva. Drugim reima, svest o okretanju novog lista znai da ne zaboravljamo
onaj stari: koliko god on delovao pohabano, gledaemo poneto sa njega da
prepiemo. Nieova filozofija osvita podrazumeva oveka jutarnje filozofije, koji je dobrog temperamenta i koji je, prema tome, shvatio da vie nita
nema od reanja i pomame. Time se podvlai neophodnost doivljavanja
iskustva greke, tako to emo se barem za trenutak izdii iznad procesa, ili
doiveti zabludu na neki drugaiji nain. ak i to to znamo da se radi o novoj
metafizikoj zabludi, barem dolazi do izmene temperamenta od reanja i
lajanja, kao najnie forme kritikog miljenja nemonog subjekta, ka oveku
dobrog temperamenta, sposobnog za milosrdan23 odnos prema drugom.
U svakom sluaju, naglaeno je da se mora napraviti jasna distinkcija izmeu pojmova Verwindung i berwindung: Verwindung je analogan pojmu
berwindung, jer oznaava, izmeu ostalog, prevazilaenje i nadvladavanje,
ali ne tako da poseduje bilo ta od dijalektikog Aufhebung-a, niti eli da bilo
ta ostavi za sobom u smislu prolosti koja vie ne bi imala ta da nam saopti.
Upravo razlika izmeu pojmova Verwindung i berwindung moe da nam
pomogne pri definisanju znaenja post u pojmu postmodernizam u filozofskom smislu24.
Nieanski poziv na ponovno oslukivanje metafizike prolosti, to ukljuuje i njene krajnje domete sadrane u modernizmu, kao i platonsko-hrianskom moralu, inspirisan je spoznajom da se moramo ograditi kako od mirenja
sa njenim grekama i proizvedenim okolnostima, tako i od kritikog prevazilaenja. Videli smo da je dobar temperament, uzet kao jedna vrsta ozdravljenja, termin kojim se Nie slui da bi na najbolji mogui nain opisao takav
poduhvat reagovanja na dekadenciju i obolelost od istoricizma modernog oveka. Hajdeger posee za pojmom Verwindung imajui na umu gotovo isto
to i Nie: Hajdeger pie da je iskustvo nametanja (Ge-Stell) uvod u Ereignis
(dogaaj, prisvajanje, itd.). On se ipak ne okotava u svom uvodu: poto se
dogaanjem (Ereignis) najavljuje [spricht ... an] mogunost da se isto i jednostavno razvijanje i upravljanje (Walten) Ge-Stella prevazie, verwindet u
neki vaniji Ereignis25. Ono to se nakon toga u Hajdegerovom tekstu moe
itati, jeste to da je Ge-Stell, kao svet tehnike, ne samo metafiziki svet na
svom vrhuncu, ve i da je upravo prvi treptaj Ereignisa26.
23 Pojmovi milosra, kao i solidarnosti, kod Vatima zauzimaju neka od centralnih mesta.
24 Vatimo, ., Kraj moderne, str. 168.
25 Isto, str. 176.
26 Heidegger, M., Identity and Difference, Harper & Row, Publishers, Incorporated, New
York, 1969, str. 38.

216

Arhe XI, 22/2014

Po Vatimovim navodima, sam Hajdeger je dao neke smernice francuskim

prevodiocima njegovih dela, u kojima je sugerisao da Verwindung predstavlja
prevazilaenje, koje u sebi sadrava i karakteristike prihvatanja i produbljivanja. Ako poemo isto leksiki, pojavljuju se i druga znaenja, poput ozdravljenja (Eine Krankheit verwinden ozdraviti, oporaviti se od neke bolesti), ali
i (u)vrtanje, distorzija (winden). To ozdravljenje, rekonvalescencija, takve je
prirode da, uzeta doslovno, podrazumeva izleenje, ali na takav nain da se
tragovi te bolesti i dalje nose, poput virusnih antitela. Vatimo takoe navodi
da je za znaenje ozdravljenja vezana i konotacija rezignacije27, zato to
verwindet nije vezano samo za bolest, ve isto tako i za gubitak i bol. Ali,
umesto rezignacije, moda bi prikladniji termin bio melanholija28, ne ak ni
nostalgija ili aljenje. Zato melanholija zato to se tim pojmom najbolje
naglaava spektar dugog opratanja, u kojem se jedan objekt ne zamenjuje
drugim (kao to je to sluaj sa tugovanjem, koje se, nakon to je zavreno, vezuje za drugi objekt). Melanholija je produeno stanje koje nikada ne
iezava u potpunosti iz nae memorije (Andenken); ona je raspoloenje koje
prihvata gubitak, ali se ne nada restauraciji to je najtipinije raspoloenje
postmoderne i nihilizma koji se u njoj ocrtava. Na taj nain je postmoderna situacija takva da u njoj snovi o, recimo, prosvetiteljstvu, predstavljaju gubitak,
ali takav da on ne moe biti zamenjen drugim snom. To je razlog zato Vatimo
i dalje moe da govori o emancipaciji, humanizmu i svemu ostalom to se
moe pokazati kao kontradiktorno u aktuelnoj konstelaciji.
Da se Ge-Stell (po-stavlje, po-stav) i metafizika, iji je Ge-Stell finalni
oblik, mogu kod Hajdegera misliti kao niti vodilje ka nekom vanijem dogaaju (Ereignis), moda i fundamentalno drugaijem od same metafizike,
pokazuje nam upravo Verwindung: ... metafizika nije neto to se moe ostaviti po strani kao miljenje. Ne moe se ni ostaviti za sobom kao uenje u
koje se vie ne veruje29; ona je neto to ostaje u nama u vidu tragova koje
za sobom ostavlja bolest ili kao bol sa kojim smo se srodili, ili poigravajui
se sa polivalentnou italijanskog termina rimettersi, mogli bismo rei da
znai i neto od ega se oporavljamo, na ta se oslanjamo, to se prenosi30.
Ovde stupa na snagu i drugi prevod Verwindunga, kao uvrnua. Kao to je ve
napomenuto, Nie negativne aspekte nihilizma, prepoznate u metafizici, vidi
i kao ansu, a ta ansa lei u tome to se Ge-Stell, zajedno sa metafizikom,
pojavljuje kao taka u kojoj je promena mogua, ali na takav nain da smer
27 Up. Vatimo, ., Kraj moderne, str. 176.
28 Up. Woodward, A., Nihilism in Postmodernity, The Davies Group, Publishers, Aurora,
Colorado, 2009., str. 167.
29 Heidegger, M., Saggi e discorsi, str. 46., cit. u: Vatimo, ., Kraj moderne, str. 176.
30 Vatimo, ., Kraj moderne, str. 176. i 177.

VERWINDUNG NIHILIZMA ANIJA VATIMA

217

njenog uvrtanja ne moe imati proroki karakter determinisan njenom sutinom, iako su nerazdvojivo povezani. Iz tog razloga se domai zadatak misli ne
moe postaviti van okolnosti u kojima se nalazi, kao dovrenju metafizikog
naina filozofiranja. Otuda biva jo jasnije zato ontologija na koju Vatimo
smera, mora biti ontologija aktuelnosti, u epohi slabljenja bitka.
An-denken, kao re-memorisanje, jednako se pribliava Nieovoj filozofiji
osvita kao preuzimanja, novog razmatranja. Isto tako, ispravno je i to da se
period Hajdegerovog Sein und Zeit-a moe tumaiti kao stavljanje zadatka
misli da ponovo razmotri smisao bitka, ali strategijama koje bi podrazumevale
drugaiji pristup od dosadanjeg sadraja metafizike i zaborava bitka. Meutim, ve je u tom periodu centralna tema bilo neto to bi se moglo nazvati
ukidanje istorije ontologije, da bi nakon preokreta koji je usledio posle
tridesetih godina, Hajdegerov primarni cilj, u vezi sa onim to misao ima kao
svoj nalog, bila destrukcija, ili, ako hoemo Deridinim renikom, dekonstrukcija.
Poto je oito da Andenken, kao rememorisanje o kojem govori Hajdeger, ne moe pretendovati na to da izvede bitak do njegovog poimanja kao
objekta koji nam je dat, preostaje nam da Andenken bitka mislimo jedino kao
gewesen, neto to je odsutno. Imajui to u vidu, ono to nam preostaje jeste
da se podseamo na bitak kao neto od ega smo se uvek opratali31. Nieovim reima: mi se ne okreemo poreklu da bismo ga prisvojili on je taj
koji iznova prelazi iste puteve zabluda, a te zablude su ono najvrednije to na
tom putu moemo da zadobijemo, one su nam jedini podareni bitak. O distorzivnoj prirodi Verwindunga, Vatimo e rei da je ona takva da omoguuje
pojavljivanje metafizikih uenja na drugaiji nain: vie se ne radi o prosuivanju o njihovoj istinitosti ili lanosti, ve o putu otvaranja prema neemu
to se na ovaj ili onaj nain javilo, putem Andenkena. U emu bi onda mogao
da se prepozna emancipatorski karakter i dejstvo Andenkena, kao smisla tog
uvrnua Verwindunga? U tome to Geschick, kao sudbina, ali kao odailjanje,
slanje, istorijsko odredite trans-misije ... oduzima metafizici sve pretenzije
na neopozivost32. To neminovno znai i jedan istoricistiki relativizam, zato
to, time to ne postoji nikakva osnova, Grund, niti ima nekakve konane
istine koja bi mogla da se dosegne, jedino to postoji jeste istorijsko otvaranje
poslato od sopstva, koje je u i preko tih otvaranja prisutno. Ali bi pogreno
bilo taj istoricizam tumaiti iskljuivo kao istoriju zabluda, jer bi to znailo
da postoji temelj koji bi mogao da demantuje te zablude. Ili, drugaije: iako je
stvarni svet postao bajka, taj pojam nee sveukupno ostati bez smisla kod Ni31 Vatimo, ., Kraj moderne, str. 178.
32 Isto, str. 179.

218

Arhe XI, 22/2014

ea. Ispravno je rei da ona to prestaje da bude u situaciji gde je ostala praznina na onom mestu na kojem je istina raskrinkavala privid i iluziju, ali ono to
bajka ini je onemoguavanje da privid koji je modelira zadobije koercitivnu
snagu metafizikog ontos on. Re koja bi definisala ovaj odnos prema prolosti i prema svemu onome to nam je, i u sadanjosti, preneseno, mogla bi da
bude pietas33. Vatimo ovde oito na umu ponovo ima Nieov spis O koristi
i teti istorije za ivot, u kojem, izmeu ostalog, stoji: ... Od nepromiljenog
presaivanja bilja dolaze mnoga zla: kritiar bez nevolje, antikvar bez pijeteta, poznavalac onog velikog bez sposobnosti za veliko, takoe su bilje izdikljalo u korov, otueni od svog prirodnog humusa i zato dakle izroeni34.
Antikvar bez pijeteta je onaj koji nema nikakvog motiva za akumuliranjem
svih tih antikviteta, on je sakuplja, poput sadanjeg oveka, ije znanje je
postalo veinom vikipedijsko.
Ono to je sigurno jeste da Vatimo preko pojmova Andenken i Verwindung
eli da ukae na koji nain bismo Hajdegerovu filozofiju morali da itamo kao
hermeneutiku: ne samo u smislu tehnike teorije tumaenja, a ni u smislu
filozofije koja u opisu bitka baca teite na interpretativni fenomen, ve u
jednom radikalnijem, ontolokom smislu: bitak nije nita drugo do trans-misija istorijskih otvaranja koja svakom istorijskom humanitetu daje specifinu
mogunost, je und je, pristupa svetu. Iskustvo bitka kao iskustvo prihvatanja i
odgovora na ove trans-misije uvek je Andenken i Verwindung35.
Kakve posledice bi onda bile emancipatorskog domaaja Andenkena,
odnosno, ta bi on mogao da prui praktikoj strani promiljanja, kao bilo kakvog preobraaja naih stvarnih prilika, ako smo konstatovali da miljenje
vie ne moe imati bilo kakav vrst oslonac? Vatimova hermeneutika ontologija podrazumeva, na etikom planu, etiku dobra, za razliku od etike imperativa. Funkcija re-memorisanja, kao iskoriavanja duhovnih oblika prolosti,
ne moe se razumeti ni na koji drugi nain nego kao ponovno zadobijanje
pijeteta prema svemu onome to smo maloduno preletali. To ne moe imati
nikakav drugi karakter osim emancipatorskog dejstva kao takvog, da bi etika
postmodernog doba, kao etika dobra, mogla da se oslobodi metafizikih i modernistikih etika koje propagiraju razvoj, novum, kao najvie vrednosti.
Svakako je jasno da hermeneutika ontologija ne moe biti jedino
okrenuta ka prolosti i onome to do nas stie poput odsjaja davno ugaenih
nebeskih tela, ve da mora ii u korak sa diverzitetom dananjih, kako nauka i
tehnike, tako i umetnosti, pa i onog znanja koje smo, u jednom trenutku, ozna33 Isto, str. 180.
34 Nie, F., O koristi i teti istorije za ivot, Grafos, Beograd, 1982., str. 22.
35 Vatimo, ., Kraj moderne, str. 180.

VERWINDUNG NIHILIZMA ANIJA VATIMA

219

ili kao vikipedijsko, a koje u sebi sadri neto od izraza mas-medija. Ali taj
korak vie ne moe biti prelaenje stepenica ka nekakvom novom jedinstvu, u
smislu dogmatskih filozofskih sistema, ve upravo pomenuti postmodernistiki sprat, na kojem smo prepoznali da istina i misao moraju ostati slabi. U
toj situaciji mislim da se mora govoriti o slaboj ontologiji, kao jedinoj mogunosti izlaska iz metafizike putem prihvatanja-ozdravljenja-distorzije to
vie nema nieg zajednikog sa kritikim prevazilaenjem karakteristinim
za modernizam/moderno doba. Moda je u ovome ansa misli postmodernog
doba za novi, oslabljeno novi poetak36.
Time se pokazalo da postmodernu situaciju odlikuje paradoksalni zahtev
za prihvatanjem nemogunosti prevladavanja nihilizma, kao i potreba za reagovanjem na taj konstantni problem. Kako bi se onda mogao opravdati bilo
kakav govor o tome? Jednostavno, ako je moderna nepokopan le, koji nam
se ne da da sahranimo, da li zbog romantiarske nostalgije, za ije preboljevanje ni postmoderna nije dovoljno kadra, onda je ona dobro balzamovan le,
pre nego to je poeo da zaudara. Stoga nema razloga da od nje beimo, jer
konzervirani delovi mogu itekako biti korisni za dalja misaona istraivanja.
Odatle sledi i da, ukoliko je tano da je ah-mat nain filozofiranja zavren,
utoliko nam tek predstoji da istraimo mogunosti nekih drugaijih naina
filozofskog izraza.

LITERATURA
Gadamer, Hans-Georg, Istina i metoda, Veselin Maslea, Sarajevo, 1978., prev. S.
Novakov.
Hajdeger, Martin, Nie I, II, Fedon, Beograd, 2009., prev. B. Zec.
Hajdeger, Martin, umski putevi, Plato, Beograd, 2000., prev. B. Zec.
Heidegger, Martin, Bitak i vrijeme, Naprijed, Zagreb, 1985., prev. H. arini.
Heidegger, Martin, Identity and Difference, Harper & Row, Publishers, Incorporated,
New York, 1969., eng. prev. J. Stambaugh.
Liotar, an-Fransoa, Raskol, IK Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, 1991., prev.
S. Stojanovi.
Nie, Fridrih, O koristi i teti istorije za ivot, Grafos, Beograd, 1982., prev. M.
Tabakovi.
Vatimo, ani, Kraj moderne, Bratstvo Jedinstvo, Novi Sad, 1991., prev. Lj. Banjanin.
36 Isto, str. 184. i 185.

220

Arhe XI, 22/2014

Vatimo, ani, Nihilizam i emancipacija, Biblioteka Adresa, Novi Sad, 2008., prev.
M. Mati.
Vatimo, ani, Subjekat i maska Nie i problem osloboenja, IKZS, Sremski
Karlovci, Novi Sad, 2011., prev. S. Hrnjez.
Woodward, Ashley, Nihilism in Postmodernity, The Davies Group, Publishers,
Aurora, Colorado, 2009.

NEMANJA MII
Novi Sad
GIANNI VATTIMOS VERWINDUNG OF NIHILISM
Abstract: Nihilism can no longer be regarded solely as an individual roadblock
(problem of self); instead of that, it must be considered as a political problem (in
terms of polis, understood as a society or community). Vattimo is most interested in
examining how far can we go with positive nihilism, after Nietzsche and Heidegger;
that is, where the presumed positive aspects of nihilism could lead us, after we have
recognized (with Nietzschean figure of perfect nihilist) that nihilism is our only
chance. We will also see in which way Vattimo responded to the questions of crisis of
metaphysics, mind, subject, conceptions of Humanism and the Enlightenment the
ideas which are not so easy to abandon in a manner of an old wardrobe.
Keywords: Vattimo, nihilism, Verwindung; Andenken, ontology, hermeneutics,
postmodernism
Primljeno: 27.8.2014.
Prihvaeno: 1.12.2014.