ISPITIVANJE FUNKCIJA

Ispitivanje funkcija je centralni i svakako najbitniji deo svakog kursa

matematike. On daje matematiku osnovu za skiciranje grafika na osnovu
matematike formule odreenih pojava koje se javljaju u ekonomiji, prirodnim
naukama, tehnici, fizici...
Da ne bi imali problema sa ispitivanjem toka funkcije potrebno je da dobro
svladate reavanje jednaina i nejednaina (to je srednjokolska
matematika), odreivanje graninih vrednosti (limesa) i raunanje izvoda
funkcije.
Mi emo ispitivanje funkcija razloiti na sedam delova:
1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije)
2. Nule, znak funkcije i presek sa y-osom
3. Parnost i periodinost funkcije
4. Granine vrednosti funkcije na krajevima domena i asimptote
funkcije
5. Prvi izvod, monotonost i lokalni ekstremi funkcije
6. Drugi izvod, konveksnost i prevojne take funkcije
7. Crtanje grafika funkcije.
Na osnovu svih prethodno odreenih taaka crtamo grafik funkcije. Ukoliko se
neke 2 take ne slau meusobno ne nastavljamo sa radom, nego se
osvrnemo i ako moemo utvrdimo gde je greka (jer bi nastavak rada mogao
da prouzrokuje jo greaka).
Na grafiku oznaavamo (ako postoje) sledee take: nule, presek sa yosom to je taka (0, f(0)), minimume i maksimume, prevojne take,
zatim crtamo asimptote i oznaavamo (crticama) granine vrednosti
i na kraju sve to spojimo vodei rauna o znaku, monotonosti i
konveksnosti. Ako se neto ne slae, to je pokazatelj da smo nainili neku
greku u raunu neke od prethodnih stavki! Takoe na pozitivnom smeru xose treba staviti strelicu i x, a na pozitivnom smeru y-ose treba staviti strelicu
i f(x).
Naredni grafici vam daju predstavu kako izgleda funkcija, ali na njima morate
da oznaite sve gore navedeno. Takoe od vas se ne oekuju prirodne

proporcije nego samo da skicirate grafik (znai, da vodite rauna o znaku,

monotonosti i konveksnosti, kao i kakav je meusobni odnos odgovarajuih
taaka i pravih ta je pre, ta je gore...). Pribline vrednosti koordinata slue
za te procene, ali se od vas ne oekuje da to radite na ispitu!