VIDEO NADZOR

Sutina sistema video nadzora je mogudnost

verne rekonstrukcije ranijih dogaaja sa datumom
i vremenom dogaanja.
Nita nije modnije, u nekoj istrazi, od video materijala.
Sistem video nadzora esto ima i preventivnu ulogu.
Ako se sistem postavi u ekspoziturama banaka tada
se drastino smanjuje broj incidenata. Isti je sluaj
sa kolama, apotekama itd.

Dananji sistemi video nadzora omogudavaju

korisniku kontrolu u realnom vremenu, detekciju
kretanja, integraciju sa drugim sistemima zatite
itd..

Prvi sistemi video nadzora postavljeni su 40-ih

godina prolog veka.
Do masovne primene sistema video nadzora je
dolo 70-ih godina prolog veka najvie zahvaljujudi tehnolokom razvoju u proizvodnji komponenata sistema.

Prve kamere su bile napravljene sa cevima.

Najednostavniji sistem je imao monitor i kameru.

Sekvencijalni svier je omogudio posmatranje slike

sa vie kamera na jednom monitoru (slike sa kamera
su se smenjivale u pravilnom vremenskom intervalu).
Na posebnom monitoru se mogla posmatrati slika
sa unapred izabrane kamere ili kamere koju je
pobudio dodeljeni joj senzor. Ako je bilo vie pobuenih kamera onda su se slike sa njih smenjivale u
pravilnom vremenskom intervalu.

Kvad je omogudavao da se istovremeno na monitoru

posmatra slika sa etiri kamere. Imao je alarmne
ulaze za svaku kameru. Na posebnom monitoru se
pojavljivala slika sa kamere koja je pobuena preko
pripadajudeg senzora.
Komercijalni video rekorder.
On se ukljuivao u sluaju alarma da snimi signal sa
pobuene kamere. Problem je bio kvalitet trake jer
je dolazilo do mehanikog otedenja trake pri ukljuivanju ureaja. Troilo se mnogo video trake a
problem je bio pregledanje snimljenog materijala.

Multiplekser omogudava da se za svaku kameru

definiu zone u kojima se oekuje aktivnost
(detekcija kretanja). Na raspolaganju je 50 frejmova
za sve prikljuene kamere.

Time lapse video rekorder.

Traka se stalno krede u ureaju ali malom brzinom
(kao da je u pitanju traka predviena za snimanje u
trajanju od na primer 60 sati)
U sluaju alarma brzina kretanja se povedava na
normalnu brzinu (traka za 3 sata snimanja).

Digitalni video rekorder - DVR.

Moe da ima do 16 ulaza. Veliina hard diska za
snimanje je reda TB. Sada se moe postidi i 400fps
i u procesu snimanja i u procesu reprodukcije.
Rezolucija moe da bude od CIF do D1 zavisno od
zahteva i potreba korisnika. Dostupni su preko LAN
ili WAN. Sva podeavanja su preko odgovarajudeg
softvera. Mogude je prikljuenje spoljnih disk
jedinica za arhiviranje snimljenog materijala.

Dvosmerna komunikacija.

IP video nadzor.
Omogudava kontrolu, snimanje i pregledanje
snimljenog video i audio materijala preko raunarske mree bilo da je u pitanju LAN ili WAN.
Podrazumeva upotrebu mrenih kamera, mrenih
sviera, PC-ja i odgovarajudeg softvera za kontrolu
sistema.
Kima sistema za slanje i prenos informacija je
raunarska mrea. U sistemu IP video nadzora
digitalizovani video signal moe biti poslat na bilo
koju lokaciju u svetu preko iane ili beine
raunarske mree.

Na bilo kom mestu u svetu koje ima pristup na

raunarsku mreu moe se kontrolisati sistem IP
video nadzora i pregledati ranije snimljeni materijal (uz odgovarajudi softver i pristupne ifre).

Kod IP sistema video nadzora komunikacija je

dvosmerna. IP kamera moe slati video, audio
Ili neke druge podatke (SMS poruku) Kao to
moe na osnovu primljenih instrukcija da otvori
vrata ili da ukljui alarm.

Vie autorizovanih korisnika moe u isto vreme

pristupiti IP sistemu video nadzora i pregledati
ranije snimljeni materijal.
IP kamere obezbeuju visoki kvalitet slike to je
posebno vano pri rekonstrukciji prethodnih
dogaanja.

IP sistem video nadzora moe rasti prema naim

potrebama i zahtevima.

Mogudnost za PoE (Power over Ethernet).

Mogudnost definisanja uslova koji moraju biti zadovoljeni da bi se ukljuilo snimanje ili alarm :
video detekcija kretanja, audio detekcija, I/O
detekcija, tamper detekcija .

Oblasti primene video nadzora

- Maloprodajni objekti
Sistem video nadzora moe znatno smanjiti
mogudnost krae i povedati bezbednost
zaposlenih. Laka integracija sa sistemom
POS (Point of sale) i EAS (electronic article
surveillance).

- Oblast transporta
Sistem video nadzora znatno povedava
sigurnost zaposlenih i korisnika usluga na
aerodromima, auto putevima, eleznikim
i autobuskim stanicama kao i vozovima ,
autobusima .
- kole
Sistem video nadzora pomae u suzbijanju
vandalizma i povedava nivo zatite uenika i
zaposlenih

- Industrija
Sistem video nadzora moe se koristiti za
kontrolu procesa proizvodnje kao i za
obezbeenje proizvodnih pogona i skladita.
- Video nadzor u gradovima
Sistem video nadzora pomae u spreavanju
vandalizma povedanju sigurnosti graana.
- Dravne ustanove (institucije)
Sistem video nadzora je u funkciji zatite
ustanova, biblioteka muzeja, zatvora .

- Zdravstvo
Sistem video nadzora omogudava pradenje
stanja pacijenata i povedava nivo zatite
zaposlenih, pacijenata, posetilaca i imovine
ustanove.
- Banke
Sistem video nadzora se koristi za obezbeenje
sedita banaka, ekspozitura i lokacija gde se
nalaze bankomati

Video enkoderi (serveri)

Omogudavaju analognom sistemu video nadzora
da se integrie u IP sistem video nadzora.

Analogna video kamera se koaksijalnim kablom

povezuje sa enkoderom koji dalje alje digitalni
signal preko LAN i WLAN.
Koridenjem enkodera sve vrste analognih kamera
(fiksne, unutranje/spoljanje, dome, PTZ kamere,
termalne ) mogu se kontrolisati preko IP mree.

IP kamera pretstavlja kameru i kompjuter u istom

kuditu. Glavni delovi su optika, senzor, jedan ili
vie procesora i memorija. Procesori se koriste za
procesiranje slike, komprimovanje slike, analizu
slike i omogudavanje rada na raunarskoj mrei.
Memorija se koristi za uvanje kompjuterskog
programa (firmware) i za skladitenje snimljenih
sekvenci.
IP kamera ima svoju vlastitu IP adresu. Ona se
prikljuuje direktno na mreu, gde za to postoje
uslovi.

Web kamera, za razliku od IP kamere, moe da

radi samo ako je povezana na PC preko USB i ako
na PC-ju postoji instaliran odgovarajudi softver.
IP kamera omogudava koridenje i rad sa mnogim
mrenim i bezbednosnim protokolima.
IP kamera moe biti konfigurisana da alje video
signal u mreu i da se on posmatra on line, moe
da se snima kontinualno, u planiranim intervalima
ili samo ako se neto dogaa ili na zahtev autorizovanog korisnika

Snimljene sekvence mogu biti poslate u mreu kao

Motion JPEG, MPEG-4 ili H.264 video pomodu
razliitih mrenih protokola ili kao fotografije preko
FTP, e-mail ili HTTP.

Fiksna optika ina daljina se ne moe menjati

Varifokalna optika ina daljina se moe runo
podeavati.
Zoom lense vrsta varifokalne optike sa posebnim
mehanizmom za podeavanje. AF (auto fokus)
algoritam se koristi za automatsko podeavanje
fokusa.

Iris ograniava koliinu

svetlosti koja dopire do
senzora slike.
Iris se izraava preko broja
F koji je odnos ine daljine
i dijametra soiva.
Iris je obrnuto proporcionalan broju F.

Manual iris
Runo se podeava okretanjem prstena na optici.
Koristi se kada se osvetljaj malo ili uopte ne menja.
Auto iris
Auto iris moe automatski podesiti koliinu svetlosti
preko automatike ugraene u kameri. Koristi se u
uslovima promenljivog osvetljaja (spoljna montaa).
Postoje dve vrste auto irisa.

Video-drive iris
Video signal se prenosi do kontrole motora koji
upravlja sa optikom. Upravljaka elektronika je
smetena u kuditu optike i ova varijanta je
znatno skuplja.
DC-drive iris
Iris se kontrolie preko nivoa DC struje. Kontrolna
elektronika je smetena u kameri i ova varijanta je
jeftinija.

Imamo dva tipa optike C i CS.

Razlika je u udaljenosti senzora.

Kod C tipa ina udaljenost je 17.526mm a kod
CS tipa ina udaljenost je 12.5mm.

Optika tipa C moe se montirati na kamere koje

trae optiku tipa CS uz upotrebu posebnog
adaptera.

CCD senzor

CMOS senzor

CCD senzori koriste se u kamerama vie od 30

godina. Imaju vedu osetljivost i manji nivo uma
nego CMOS senzori. Veda osetljivost znai i bolju
sliku pri niskim nivoima osvetljaja.

Znatno su skuplji i komplikovaniji za ugradnju od

CMOS senzora. Imaju znatno vedu potronju
od odgovarajudeg CMOS senzora.
Nove generacije CMOS senzora se pribliavaju po
kvalitetu slike CCD senzorima. CMOS senzori su
manji potroai energije, manji po gabaritu a i
cena im je manja.

Rezolucija je broj piksela u redovima i kolonama

slike. to je broj piksela vedi i rezolucija je veda.
Na primer ako je rezolucija 1280x1024 tada imamo
na raspolaganju priblino 1.3 megapiksela.
Mnogi megapikselni senzori su samo malo vedi od
senzora sa VGA rezolucijom koji obezbeuje oko
300.000 piksela (640x480). To znai da je piksel
kod senzora sa VGA rezolucijom vedi.
Mega pikselni senzori imaju bolju rezoluciju i bolje
se vide detalji na slici ali su senzori sa VGA rezolucijom sa vedom osetljivodu.

Koriste se slededi formati :

D1 720x576 do 25 fps
Koristi se uglavnom za analogne kamere.
CIF 352x288
esto se koristi za video konferencije.
VGA 640x480
Standard za PC-je i industrijske monitore.
EGA 1024x768 Extended Graphics Array
UGA 1600x1200 Ultra Graphics Array

Za prikazivanje informacija sa senzora na raspolaganju su dve tehnike : interlaced scanning i

progressive scanning. Interlaced scanning se
uglavnom koristi kada je u pitanju CCD senzor a
progressive scanning se koristi i kod CCD i kod
CMOS senzora.
IP kamere mogu koristiti obe tehnike.
Analogne kamere mogu koristiti samo interlaced
scanning za prenos signala koaksijalnim kablom
i njegovo prikazivanje na analognom monitoru.

Interlaced scanning
Slika se deli na dve poluslike. Jedna je sa neparnim
a druga sa parnim linijama. Vremenski interval
izmeu poluslika dovodi do toga da ivice predmeta
na slici nisu otre, posebno kod pokretnih predmeta.
Progressive scanning
Ovde se slika ne deli na poluslike i nema vremenskog
kanjenja. Ivice predmeta na slici su otrije negu u
prethodnom sluaju.

U situaciji kada na sceni imamo delove koji su

ekstremno svetli i tamni i kada je pozadinsko
osvetljenje jako obina kamera de dati sliku gde
su predmeti na tamnim delovima teko uoljivi.
To se reava tehnikom Wide dynamic range gde se
svaki deo slike izlae svetlosti razliito vreme i
omogudava predmetima i na svetlom i na tamnom
delu slike da budu vidljivi.

Ugao pod kojim kamera vidi scenu zavisi od ine

daljine optike i veliine upotrebljenog senzora. to
je ina daljina optike manja i to je dimenzija
senzora veda, vedi je i prostorni ugao koji kamera
kontrolie.

IR zraenje pripada nevidljivom delu spektra.

Na sliku kamere IR zraenje utie tako to imamo
pojavu nejasnih ivica predmeta na slici i
dovodi do efekta razlivanja boje.
U toku dana imamo uglavnom dovoljan nivo
osvetljaja za normalan rad kamere, IR filter je
ukljuen i dozvoljava samo vidljivoj svetlosti da
proe do senzora. U toku nodi IR filter je iskljuen,
IR zraenje prolazi do senzora a kamera se prebacuje u crno-beli reim rada koji je osetljiviji na IR
zraenje.

IR filter se postavlja izmeu optike i senzora a

kontrolie se preko motora ili elektromagneta.

U sluaju da IP kamera u radu koristi i vidljivu i IR

svetlost preporuuje se upotreba korektivnog
soiva. Korektivno soivo fokusira vidljivu i IR
svetlost u istu taku

U toku dana slika je istog kvaliteta sa i bez korektivnog soiva.

U toku nodi razlika je oigledna.

Da bi se omogudio rad kamera u uslovima niskog

osvetljaja koriste se IR reflektori ili se koriste
kamere sa ugraenim IR LED diodama.