NEORGANSKA HEMIJA

Vodonik

H 1s1 - Moe da otpusti 1 elektron (kao elementri 1. grupe) ili da primi

1 elektron (kao elementi 7. grupe).
Nalazi se u 1. grupi ali nema osobine tih elemenata.
1
2
Izotopi vodonika: 1 H Protijum (najzastupljeniji) , 1 H Deuterijum
1

(D)

1
+
0
1 H p = 1 e= 1 n

3
1 H

Tricijum

2
+
0
1 H p = 1 e= 1 n = 0

(T)
3
+
1 Hp =

1 e-= 1 n0= 2
Dobijanje vodonika: Industrijsko dobijanje 1. Kada se vodena para
prevodi preko uarenog koksa (ugljenik)
C(s) + H2O(g) CO(s) + H(g) Vodeni (sintetski) gas; smea ugljenmonoksida
i
vodonika
+
2. Elektroliza vode H2O H + OH
K- 2H+ H2 - izdvaja se vodonik
se kiseonik

A+ 4OH- 2H2O + O2 Izdvaja

Laboratorijsko dobijanje 1. Reakcijom metala koji su u naponskom

nizu ispred vodonika i koji reaguju sa kiselinom. Pr. Zn + 2HCl ZnCl 2
+ H2
2. Reakcijom alkalnih metala (1.grupe) sa vodom. Pr. 2Na + 2H 2O
2NaOH + H2
Ca + H2O Ca(OH)2 + H2

Fizike osobine vodonika: U gasovitom agregatnom stanju; bez boje,

ukusa i mirisa; lako zapaljiv.
Jedinjenja vodonika: Moe da ima oksidacioni broj +1 i -1. -1 u
jedinjenjima sa metalima (hidridi). Pr. 2Na + H2 2Na+1H-1
Ca + H2 Ca+2H2-1
Al + H2 Al+3H3-1
Reaguje sa nemetalima i tada je oksidacioni broj -1. Pr. H2 + Cl2
2H+1Cl-1

2H2 + O2 2H2+1O-2
H2 + S H2+1S-2 Sumporna kiselina; kada reaguje sa bromom nastaje
bromovodonina kiselina.

Primena vodonika: raketno gorivo; u industriji u procesu hidrogenizacije

(biljno ulje i margarin); za dobijanje metala u metalurgiji, u njihovim
oksidima ima jako izraene redukcione osobine pr. CuO + H2 Cu +
H2O; voda je najznaajnije jedinjenje vodonika, pri normalnim uslovima
je u tenom agregatnom stanju.
Kljua na 100oC jer je potrebna velika energija za raskidanje vodoninih
veza (po proceni bi trebalo na -80o; na 4o je najgua; anomalija vode
gradi se posebna struktura vode koja je karakteristina za led gde je
svaki molekul vode povezan sa 4 susedna molekula.

HALOGENI ELEMENTI

Elementi 7. grupe; ovde spadaju fluor (F), hlor (Cl), brom (Br), jod(I)
nemetali i astat (At) radioaktivni metal.
Elektronska konfiguracija: ns2 np5. Pr. 17Cl 1s22s22p63s23p5
Svi elementi 7. grupe imaju oksidacioni broj od -1 do +7.
Imaju naziv halogeni zato to sa metalima grade soli (sem astata). U
elementarnom stanju nalaze se u obliku dvoatomnih molekula.
Jedinjenja halogenih elemenata: 1. Fluor: CaF 2 Fluorit, Na3AlF6 kriolit,
morska voda; 2. Hlor: NaCl kamena so, KCl silvin; Brom: morska
voda
Otrovni su u elementarnom stanju i reaguju burno sa metalima i
nemetalima.

FLUOR

Gasovitog

agregatnog stanja; uto-zelene boje; najotrovniji i

najreaktivniji element-reaguje sa svim elementima; najjae oksidaciono
sredstvo; nadrauje organe; dobro se rastvara u vodi.
Dobija se elektrolizom fluorita.

Primena fluora: teflon, fluorisanje vode, razne industrijske sinteze.

Ima ga u kostima, zubima i mleku.

 Nema ga u prirodi u elementarnom stanju ve uglavnom u obliku

jedinjenja.
F2 + H2O HF + O noscentni (atomski) kiseonik
HF bromovodonina kiselina

HLOR

uto-zeleni gas; otrovan(bojni otrov).

Primena hlora: razne industrijske sinteze, dezinfekcija vode.
Industrijsko dobijanje hlora: 1. rastop natrijum-hlorida NaCl Na + + ClK- 2Na+ Na2
A+ 2Cl- Cl2 izdvaja se hlor
Laboratorijsko dobijanje hlora: KMnO 4 + HCl KCl + MnCl2 + Cl2 + H2O
2Na + Cl2 2HCl
;
Cl 2 + H2O HCl + HClO; HCl hlorovodonina
kiselina; HClO hipohlorasta kiselina
Sona kiselina je rastvor hlorovodonine kiseline dok su sredstva za
izbeljivanje odee soli hipohloraste kiseline.

BROM

Modrocrvena tenost; u vodi se slabo rastvara; gradi bromnu vodu(za

odreivanje stepena nezasienosti organskih jedinjenje); manje
reaktivan od hlora; izuzetno otrovan; vrlo isparava na sobnoj
temperaturi.
Primena: Organska jedinjenja, farmacija, fotografija.
Dobijanje broma: 2KBr + Cl2 2KCl + Br2
H2 + Br2 2HBr Bromovodonina kiselina

JOD

vrsta supstanca tamnosive boje; sublimuje; ne rastvara se u vodi;

potpuno se rastvara u nepolarnim rastvaraima; najmanje reaktivan.
Primena: Dezinfekcija, jodna punktura.

KISEONIK

O 1s22s22p4

1
Oksidacioni broj kiseonika je najee -1, -2 ili - 2 .

U elementarnom stanju nalazi se u obliku dvoatomnih molekula (O2).

Zastupljen je u litosferi, hidrosferi i delu atmosfere (45.9%

zastupljenosti); ima ga u elementarnom stanju u vazduhu (20%), dok
mu maseni procenat iznosi 23%.
Ima ga i u obliku vode, silikata, karbonata (CaCO3) i oksida.
Industrijsko dobijanje kiseonika: 1. Elektroliza vode na anodi se
izdvaja kiseonik; 2. Frakcionom destilacijom tenog vazduha.
Kiseonik se laboratorijski dobija termikim razlaganjem (zagrevanjem)
razliitih jedinjenja. KClO3
temperaturu; 2HgO

2KCl + 3O2; t oznaava poveanu

2Hg + O2

Osobine kiseonika: gas; bez boje, mirisa i ukusa; slabo se razlae u

vodi ali dovoljno da bi vodeni organizmi preiveli; reaktivan.
Alotrofske modifikacije oblici jednog istog elementa sa potpuno
razliitim osobinama (O2, O3 ozon).
Freoni unitavaju ozon; nalaze se u svim bocama sa prititskom.
Ozon je gas svetloplave boje i ima karakteristian miris slian mirisu
luka. 2O2 2O3 uz pomo zraenja ili elektrinog praenjenja.
Oksidacioni broj je -2 u jedinjenjima, kao i u oksidima, kiselinama i
solima tih kiselina.
Oksidi jedinjenja kiseonika sa nekim elementom.
Kiseli oksidi su oksidi nemetala. Npr. CO2 + H2O H2CO3 ; kiseli oksidi
sa vodom uvek daju kiselinu (SO2, N2O3, P2O5) S+4O2-2 + H2O H2+1SO3+4
Bazni oksidi su oksidi metala 1. i 2. grupe (Na 2O, CaO, CdO, HgO) npr.
Na2O + H2O 2NaOH ; CaO + H2O Ca(OH)2
Amfoterni oksidi (BeO, Al2O3, Sb4O6, ZnO) ponaaju se i kao kiseli i kao
bazni oksidi u zavisnosti sa im reaguju. Ukoliko reaguju sa kiselinom,
onda su bazni, a ukoliko reaguju sa bazom onda su kiseli.
Neutralni oksidi (N2O, NO, CO) uopte ne reaguju sa vodom.
Oksidacioni broj je 1 kod peroksida H2O2 ; vodonina veza: H-O-O-H ;
molekul nije linearan; veza izmeu kiseonika naziva se peroksidna veza
tj. nepolarna kovalentna; vodonik peroksid je hidrogen; oksidaciono i
redukciono
sredstvo;
2H2O2

2H2O
+
O2

SUMPOR

Pripada 16. tj. 6-a grupi

2
2
6
2
4
16S 1s 2s 2p 3s 3p

Oksidacion broj je od -2 do +6
Ima ga u elementarnom stanju 600m ispod zemlje (vulkanskog
porekla ili nastao bakterijskim razlaganjem sulfata); najee se
javlja
u
obliku
sulfata
ili
sulfita
u
prirodi.
CaSO4 Kalcijum sulfat; ZnS Cink sulfat; FeS 2 gvoe disufid
(za dobijanje gvoa); CuS; CaSO4 + 2H2O gips kalcijum sulfit
dihidrid
Reaktivan; reaguje sa skoro svim elementima osim sa zlatom,
platinom; u vrstom agregatnom stanju; svetlo ute boje; ne
rastvara se u vodi; rastvara se u nepolarnim rastvaraima
(ugnjen-disulfid CS2 ili toluen).
Industrijsko dobijanje sumpora: 2H2S + SO2 3S + H2O
sporedni proizvod pri dobijanjem metala
S8 Osmoatomni molekul
Jedinjenja sumpora: Sumpor vodonik (H2S) oksidacioni broj -2;
kad se rastvori u vodi dobija se sumporvodonina kiselina H 2S
(soli sulfidi). FeS + HCl FeCl2 + H2S
Sumporvodonik gas vrlo neprijatnog mirisa; sumporvodonina
kiselina lako reaguje sa kiseonikom pri normalnoj temperature.
2H2S + O2 2S + 2H2O
Sumpor gradi 2 kisela oksida (SO2 i SO3); S + O2 S+4O2-2 ; 2S+4O2
2S+6O3-2 ; S+4O2-2 + H2O H2+1S+4O3-2 ; SO3 + H2O H2SO4
Na vrhu ibice se nalazi sumpor i u kiselim kiama.