ODELJAK 1X Procesi za hladenje Zadatak 1.1X. Oblast primene krunih procesa za hladenje, Krulni procesi za hladenje (Ievokretni krutni procesi) korist se za hladenje obje- ‘ata kod kojih se mora odrtavati (Konstantna) temperatura niza od temperature okoline, pri emu se neka kolitina toplote mora odvoditi od objekata nize temperature i predavatiteku vile temperature (okolini). Prema drugom zakonu termodinamike za ostvarivanje ovakvih levokretnih kruznih rocesa mora se utrotiti neki rad ili neka koli¢ina toplote iz koje se taj rad moze dobiti. U na- vyedenom sluéaju kolidina toplote predaje se pri konstantnim temperaturskim razlikama izme- {4u hladenog tela (toplotni izvor) i okoline (toplotai ponor), (Od gore navedenog shiéaja principijelno se razikuje ostvarivanje krutnih procesa za hladivanje nekog tla (mater), jer seu tom slutaju Kolitina toplote predaje pri promenj- bivim temperaturskim razikama izmedu toplotnog izvora i toplotnog ponora. Zalatak 2.1% Primena drugog zakona termodinamike kod krutnih procesa 2a hladeie Ako se lame prostore u kof} je potrebno odrfavati Konstantnu temperatur 7; ‘okolin, tia je Konstantna temperatura 7,/7,>T;), ostar levokretni Camot-ov kruzni pr. T ‘oces (s1.1/1X.), radnoj materiji koja ¢e obay- {jati taj levokretni kruZni proces, dovodi se ko- [aa age i Jp _lidina toplote Qz kod nize temperature T;a a 7 Pod vile temperature T,odvodi se koli¢ina toplote Q,, pa sc za ostvarivanje takvog levo- aetna snogprocem mora uo rad : him Dat — Op olto wod prostore koa hada Qq koligina toplote 1Q,l povrsina 12ACI, sl. 2./1X) pri konstantnoj temperaturi 7; (i pr- 4 dj radne mate ka vn proces predstavijen na sci 1 /IX.) promena entrop- fje hladenog tela bie negatimna i iznosi a4! Spy = Sy - Sy = - Se qT‘Ako bi sista kolitna toplote [Qzatim ‘dvodila od radne materi ipredavala oko- Iini (povefina 34BA3, 5.2/IX), pri konsta- tno temperaturi Tp, promena entropije ‘okoline bila bi porta i iznosila bi Sox = Se - So % p Posto je Ty > T;, promena entropjeizolo- nog sistema bila b+ AS, = (BSoy + Spy) <0, Sa 21K, sto je u suprotnosti sa drugim zakonom termodinamike, Jano je da nije moguée da Koligna toplote prede sama po sebi sa tela nite temperature na telo vie temperature. Smanjenjeentropije izolovanog. sistema mora se kompenzovati raznim dodatnim procesima uz utrotak mehanitkog rada ili kolisine toplote i koje se taj rad moze dabiti, Ko- ‘mpenzacioni ad predstavjen je povsinom 12341 (a. 1/IX.) ii povrsinom 12351 (s1.2/TX.) koja je jednaka povrsini 45CB4(si.2/IX.). Koli¢ina toplote koja se odvede u toplotni ponor (0- olin) izmosi 1O,1= Og + Lh Kompenzacioni rad ULI mora da zadovoli uslov uw = +45, >a 7 4S ? Zalatak: 3.1X. — Veste krutnih procesa za hladenje. Kompenzacija smanjenja entropijeizolovanog sistema (zad.2.1X.) moze se ostvariti raznim dodatnim procesima, najéesce kruznim procesima, Razlikuju se dve osnovne vrste kt- uanth process za hladenje: 1. Kruzni procesi kod kompresionih matina za hladenje, gde se neophodna komp- enzacija smanjenja entropije izolovanog sistema viii uz utrossk mehanitkog rada; 2. Kruini procesi kod apsorpcionih masina za hladenje, gde se umesto rada za neoph- ‘xinu kompenzaciju smanjenja entropije izolovanog sistema troti jedan deo koliine toplote, i nepovratnoj predaji toplote sa tela vise temperature (Loplotnog izvora) na telo nige tempe- rature (okoliny, rashladnu vodu). Zadatek 4.1%. Stajefaktorhladenja? ‘Ako se kompenzacija smanjenja entropije izolovanog sistema viii utroskom mehani- og rada, mo-Ye se taj rad wl = 49 = Tyids,, Sivatit kao rad lvokzetnog Camotovog kruznog process, kj rai izmedy Konstantnih tempers tara T; i Ty (.3/IX) na primer, sa zasienom vodenom parom., Radnoj materi, koja obaijlevoket i ini proces, dovai se kolicina to. Dlote Qi koja sod hladenog tela od ois od radne materi odvi se koi Cina toplote Q,, koja epredse tool som ponors (oko. Ovaj run pro ces dno se na hladenje nekog tla pi onstantnojtemperaturi 7) 28 ost ‘ane takvog knvdnogprocesapoteban je kompresorzaostvarvanjepromene 12, ekspanziona maina 2a ostvarva: nj promene 3-4 i dvarazmenivacato- t TS plots 2a ostvarivanje promene 2-3 1 ‘Slika 3/1X. 4-1, Faktor hladenaje odnos doveden kolitinetopiote i trosenog mehanitkograda 94 2a 1-0, “iki” i pokazuje koja se kolitina toplote moze jedinicom mehanitkog rada podii sa temper: ature 7 na temperaturd Tt) Koja se Kolitina toplote mote jedinicom mebanickog ra da odvest od hladenog tela predati okolini. Faktor hladenja mote biti ¢, Faktor hladenja bise najveti ako je levokretni krudni proces povratan. Za Car not-ovlevokretni kruani proces (2a sve povratne levokretne kruzne procese) izmedu ko- Astantnih temperatura 7; Tpy dobija se Fakctor hladenja je povolniji ako je manja temperaturska razika 7, ~ 7, koju treba savladatiutrodom mehanitkog rada za podizanje kolicine toplote sa nize temper- ature na vi, Zadatak 5.1X. Proces obladivanja nekog tela Camot-ov levokretni kruzni proces je najpovoljniji proces 2a hlaenje samo ako se Iladenje wri med konstantnih temperatura hladenog tela (toplotnog izvora) i okoline (toplotneg ponora), Cesto je, medutim, potrebno ohladiti neku rednu materiju (telo) od temperature okoline 7, do neke odredene temperature 7, (s141X.)i (.5/1X)U tom sutaju merodavna je sredrja t- rmodinamitka temperatura (Ty) radne -materije (s.4/IX.) a temperaturska razl- ikaizmedu toplotnog invora i toplotnog ‘ponora nije vise konstantna. Za takvo ob- ladivanje najpovolinj je rathladn proces koji se najboljeprilagodava promenljivo} temperaturiradne materi. Ostrarvanje takih kruanih process za oh- ladivanie Cesto se ve8i odgovarajucim izbo- rom radne materije za ostarivanjelevok. etnog krudnog process. Povolja termodi- namitka svojstva pokazuju neki binarni ra- stvor koji ko stalnog pritiska,kljuaju na raznim temperaturama zavimost od sa tava rastvora Slike 4/1X, Druga moguénost je ostrarvanje nekoliko CCamotovih levoletaih kruznih process (415/18) sa raciitim temperaturama to plotaih vor, jr se na taj natin smanjuju temperature razlkeizmedu toplotnog z- vor radne mater ‘Slike 5/1. Zadatak 6.1X, Opis kompresionog procesa za hladenje sa zasiSenom parom. Kompresiona matina a hladenje(s1.6/IX.) sastji se iz kondenzatora, isparivaca, ‘kspanzionog ciindra (EC) i kompresionog clindra (KC). Ako se kruzni proces obavlja w ‘oblast zasiene pare lako se ispunjava uslov da se Kolitine toplote odvode pri Konstantnim pritiscima, ada se ne prekorate zadate temperature iT, U zasigenom podruéju mote se ostvariti Camot-ov levokretnikru2ni proces Koji je najpovoljnji kruzni proces izmedu zadatih Konstantnih temperatura T;i Ty, Kompresion cilindarusisava iz isparivaéa vlaanu para stanja I (6L6/IX., 8/IX.,i 9/0X.) pritsaka p; (Koji vada v isparivatu) i komprimuje se izentropski na pritsak p(ko- jivladaw ke-PT (par head irrehy Slika 6/1X. Slika 7/1X. s Slike 8/1X. Slika 9/1. - ‘denzator) do stanja 2. Kondenzator se hla rshladnom vodom (temperature okoline 7), 28 se para kondenzuje i dolaziu stanje 3, pi Gemu oda okolini (preko rahladne vode) koi; to- plote Q,,Tecnoststanja 3 ekspandira izentropski u ekspanzionom clindru do pritaka ptf d0 st anja 4, pri emu jedan deo tetnostisparii temperatura opadne na Tp Koligina toplote koja je potrebna 2a isparavanje teénosti,uzima se i hladene prostcije (toplotni izvor), pa se na taj natin postite trazeno hladenje prostorie. “Uckspanzionom cilindru dobija se jedan deo utrotenog rada kompresionog cilinua. Ri ckspanzionog cilindra ly (powrina 34AB3,d1.8/1X.), je natno manji od rada kompresionoj cin "lg (Povrina 12BAl, sl. 8/1X., Potreban rad 2a ostvarivane ovog levoketnog kru2nog process ianosi oy heFaktor hadenja Camot.ovog levokretnog krutnog procesa neée se pogorat ako se stanja 2 13 ne nalaze bat na graniénim lingam, jer je, (ead 4.1.) 6. ™ Gs Ty he ty T alijejano da treba tet to bolem iskorienju zasiGenog podratja, ers time poveéava Kapacitet hladenja po kilograms radne materi koja obavlja posmatrant levokretni kruéni proces. Zadatak 7X. Opis kompresionog process 2a hladenj sa zasienom parom i repulaio- ‘nim ventilom za priguiivanje, Posto je rad dobijen od ekspanzionog clindra neznatan,Zesto se ekspanzioni ci dar uopite ne koristi,veé se umestonjega upotrebljava regulacionipriguini ventil RV (SL.10/TX.) fog oye. = Slika 11/1X. Levokretni kruZni proces izgleda sada druketje (A. 11/0K, 12/0X.) jer se adijabatsko prigutiv anje_ vii po lini # = const. Kompresioni cilindar usisava iz isparivata viad- ‘nu para stanja 11 Komprimuje je do stanja 2. U kondenzatory od suvozasiéene pare stanja 2” ‘odvodi se kolitina toplote Q,, pa se para kond- enzuje i dobija se tetnost stanja 3. Tetnost ste: aja 3 prigniuje oe adijabatski regulacionim ven- tilom do stanja 5 (viazna para). Viaznoj pari st anja 5 dovodl se uisparivatu koli¢ina toplote Q4 od hladene prostorje pase dolazi ponovo Slike 12/1X. 1 podetno stanje 1 Prilikom upotrebe priguinog. ventila kapacitet2s ‘laden je manji nego kod maSine sa ekspanzionim cilindrom, jer od hladene prostorije svaki Kilo- gram radne materi, Koja obavia levokretni kruzni proces, uzima koligimu toplote qy = fr — is. koa je manja za povrdinu 45BA4(sL. 11 /IX) od koliine toplote qz = fi — fa kod madine sa eksp- anzionim cilindrom. Posto se u kondenzatoru, u obs sluaja, odvodi ista kolitina toplote q, = = 1s ~ iy (i predaje rashladno} vodi), sadase trod vile rada u kompresoru (za vednost povrtine 4SBA4, sl. 11/TX.) usled nepostojanja ekspanzionog cilindra. Ovaj vilak utrosenog rada u komp- resionom cilindru je posledica nepovratnosti procesa prigu8ivanja, i utoiko je vedi ukoliko je veéa ‘temperaturska razlike toplotnog ponora i toplotnog izvora. Zadatak 8.1X. Opis kompresionog procesa za hladenje sa usisavanjem suvozasicene pare i regulaci- ‘onim ventilom za prigutivane. Kendenzator Px Tp Tadvajanje kapljica pi, Ti Isparivaé 3 faq! Slika 14/1X. ka 13/1X. ele Kapacitet hladenja moze se znatno poveéati ako se kompresija vi u pregrejanom podra Gu, Sto se inade Gesto Koristi 2bog sigumosti Kompresora. Kolivina toplote (s1.14/1X.) ko- ju jedan kilogram mdne materije, koja obavija levokretni kruzni proces, odvede iz hladene pe- ‘storie, znatno je veta nego u prethodnim pro- ccesima, al je vel i utrofak mehanickog rada. Ostvarivanje ovakvog levokretnog kruznog pr- ‘ocesa moguée je izdvajanjem kapljica tetno- sti iza isparivaga (sl. 13/1X.),tako da pava ul azi u kompresor praktiGno suvozasigena, Kompresiiom u pregrejanom podrugju dolazi aie 1/1 se do stanja 2". 14/1%.,15 1X.) koje ima326 vu temperaturu od temperature T,, rashladne vode (okoline) u kondenzatoru. Ovakav levo- ‘kretni kruzni proces je sigumo vise nepovratan, ai veoma : Cesto, zbog veée sigumosti u radu ko- ‘mpresora pri usisavanju suvozasiCene pare, rasprostranjen je u priment Zadatak 9.1X. — Podhladivanje tecne faze u kompresionim procesima za hladenje. Podhladivanjem kondenzata v zadnjim cevime kondenzatora, aijebatsko priguivanje ‘iis od stanja 3° (sl. 16/1K.,17/DC) do stanja 5". Kapecitet hladenja je na taj natin poveéan jer jedan kilogram radne materi, koja obavialevokretni kruzni proces, dovede iz ladene pro- stonje veéu koliginu toplote qi (iy ~ ig! >i, ~ ig, 16/1X). Takav kruini proces je povolj jijer utrotkom istog rada u kompresoru = fg ~ i; , dobij se vedi kapacitethladenja ‘Slika 16/IX. ‘Slika 17/IX. Zadatak 10.1X. Staje termppumpe? ‘Utrotkom mehanidkog rada moguée je neku koliGinu toplote odvesti od tela nize te rature (na primer okoline) i dovesti neku koli¢inu toplote telu vige temperature (na primer| storiji koja se greje). Iamedu temperature okoline 7; i temperature prostorije koja s greje Tp, 2e se ostvariti Camot-ov levokretni kruzni proces. Radnoj mater, koja obavla taj evokretni proces, dovodi se kolidina toplote Q, na nizoj temperaturi 7; (koja se oduzima okolin), pa se kom mehanigkog rada L kolidina toplote IQ,|= 04 + Li odvodi od radne materie i predaje ori koja © gree, ito na vitoj temperaturi Ty, Ostvarivanjem levokretnog Carnot-ovog kruznog procesa faktor grejanja prostorije biol i Faktor grejanja termopumpe (toplotne pumpe ili dizalice toplote) vei je od jedinice sto zna ‘manjim utrotkom mehani¢kog rada(clektriGne energije) mote prostorj dovestiveéa koli¢inabio ti lote nego kod_direktnog grejanja. Primera radi, ako se zimi greje toplotnom pumpom prostorija temperature T,, koristeti rashladau vodu iz reke temperature T; =275°K i utroskom snage od jednog kilovata, ‘ri upotrebi Carnot-ovog levokretnog kruénog process, dovodi se prostoriji u jedinici vremena ko- litina toplote - oy 293 . Re a ee ea a direktnim grejanjem elektriGnom grejlicom snage jednog kilovata (zna@i utrotkom iste snage) samo 6,=14W Zadatak 11.IX. Opis apsorpeionog procesa za hladenje. Kod apsorpeionih masina za hladenje(zad. 3.1X.) rad za neophodnu kompenzaciju smanje- ‘ja entropije izolovanog sistema predstavlja jedan deo koliéine toplote, koja se nepovratno predaje 8 tela vide temperature (toplotnog izvora iz koga se toplota dovodi radnoj materjiu generatoru) na telo nize temperature (rashladau vodu). Deo apsorpcione mafine za hladenje, u kome se jedan deo koligine toplote utrosi kao rad za neophodnu kompenzaciju smanjenja entropije izolovanog sistema naziva se "toloptni kompresor” (sl. 18/1X.). generator kondenzator ae Vy ‘sparivaé\ uTOPLOTN! KOMPRESOR™ Slika 18/1X.Za ostvarenje apsorpcionih procesa za hladenjekoriste se binamni rastvori (najée- ‘Me rastvor amonijak-voda), koji imaju osobinu da rastvor u teénom stanju moze da spsorbu- je paru nite temperature. [Na alici 18 /IX. predstavijena je Sema najprostje apsorpcione magine za hladenje, a na slici 19/IX. proces ove apsorpcione matine za hladenje u i- £ koordinatnom sistem,329 Binarni tedni rastvor (na primer, amonijak-voda) isparava u generatoru na pritisku p ovodenjem termikog fluksa Qj, . Dobijena para, koja je bogta lake iparivom komponent ‘om u ovom sluéaju amonijakom), vodi we kroz kondenzator, gde s Kondenzuje usled odvodenja termickog fluksa Qs rashladnom vodom. Ovakavte¢nirastvorprigutyje seu regulacionom ve nti RVI na nti plitisk p, pase sada isparavanje mode izwit w isparivacu na nizoj tempera +i dovodenjem termi¢kog fluksa, Q,, kao rasladni uéinak postrojenja 2a hladenje. Hladna para koja ilar iz isparivata, odvodi ew apsorber, ge je apsorbuje te&ni rastvor, pri Zemu se odvod! termithi fuks Q, S druge strane iz eneratorailazi siromainirastvor sstava_£,. Koji sew repulacionom ventilu RVIL prigusye na pritsak apsorbera p,, i odvodi u apsorber koji se hladi rashladnom vo dom. U apsorberu sromasntrastvorapsorbuje bogatu hladnu paru i oboga¢uje se amonijakom do tastavaf, Obogideni ratvor prebacuje e pumpom na vei pritisak generatorap, ade ponovo is paravai ceo proces se ponayja Materjaniblans lake isparjve komponente (amonijaks) za generator bice Ft,= (F ~ Dik + Dig» spss Ep = Ens Ey = bas Ey" & (uporei she 18/1, 119/1X). Iz aporbera se pumpom prebacujeu generator za svaki kilogram proizvedene pare koligina teénost _# _t-& | bet a i eae —~ & fe kg pare Za sak kilogram proizvedene pare u generatoru, apsorberu se dovodi kolitina teénost /* F-D_y-& _ Meee oe a B -& Kem “Termickifluksevi i snaga koji se dovode rashladnom postrojenju moraju bit jednaki termickim fTuksevima koji se odvode, pa je energetsk bilans oelograshladnog postrojenja, kada se usposta vi stacionarn rezim Oy + Oy + Wel = Oyl + 10g! Pogonska snaga purnpe je vrlo mala (nesisiva tetnost) u poredenju ss ostalim razm« rjenim termickim fluksevimapa se snaga pumpe mote dodati termickom fluksu ko,’ se Jovodi generator 2 = 0, + Wp j ceo gornyinraz smateatitermitkim fluksom koji je doveden posmatranom rashladnom posto jenju Kolitine toplote ragunaju se. obiéno po kilogramu proizvedene pare, pa je @ % 9, = M4, -% be DB De330 «toplotni bilans celog rashladnog postrojenja 940 = OK + Aq Sve ove koli¢ine toplote mogu se grafickijednostayno odrediti(I.19/IX.) gde su svede- ne na ordinatu 4 (na jedan kilogram proizvedene pare). Koligine toplote qy, i q moguse odrediti iz toplotnog bilansa generatora(s1.20/1X.);| 5 Nas yt fh = is +P = Un Gnas yt My ~ i) = rae ‘Ako se uvede pomotna velitina iy, (91.19/1X.: fy - Mh - Slika 20/1X. Leal Posto je rad pumpe dp = Mliy ~ ia), dobija se Gp 7's — bb + fla - =k +44 ue p fa td BE Koligina toplote q, mode se odrediti iz toplotnog bilansa apsorbera (a21/x) (Vin tin = fin tag oe ~h % a] ‘Ako se uvede pomotna velitina i, i int y- & & Slika 21 /1X. a — Mis ~ tahuw qq = in ~ |, kg pare Posto se mode smatrati da je tn hy = ly dobija se ath 1 Gta Ukondenzatoru od svakog kilograma pare predse se rashladnoj vod Kolicina toplote a “cre, : ig pare a.u isparivatu svakom kilogram pare dovodi se rshladn ubinak postrojenja w kg pare Sada 6 sini analiza process rasladnog apsorpeionogpostrojenja u i Ekoordina ‘tnom sistemu (s1.19/1X.) Da bi se para mogla kondenzovatiu kondenzoru (stanje 6) pri temperaturi 1 rashladne vode, mora prtsak pu generatoruikondenzator biti ako vsok da se donja grani¢nalinja P= const. nalaziiznadtatke 6. Potto je ipred ica requlacionog venila = & Lig = h (aijabatskoprigutivanje) stanja 617 se poklapau, ali potto je p> = pa stane 7 nalaa seu ob lat vlaze pare 2a nskipiiakisparivata p,, Kondenzat se ovderazdvaja na malo pare staja Ty i mango teénoststanja Typ pri emu je temperatura nita od temperature ¢ spare jem pri p= const. raste temperatura do ty, pri emu je ty < fri stcionarnom dims mora bitifs = fy = Ee = be = by U apsorberuvatna para stanja 8 dodaje se tetnom rstvor stanja 3 da bi je on apsor bovao (stane 3jenastaloprigusivanjem vrusegrastvorasanja 2, pa se tatke 23 poklapsj) Metanjem se dobijastanje M (ustacionarnom redimu je f,, = £,, Pt emu se mora odvestikolitina topote qo 7 is i, qa 7 oe ee’ da bise tetnos stan 4 atektno pumpom prebaciau generator. Stnje 4 mora latina dons spanioj lini za” p, (il spod ne), pi demuje 4, > 1 da bi ashladnavoda mogls Mad ‘nj rato. Stanja 14 skoro poklpau, jeje ad pune nezatan sed nesilvon te nos Produienjem rave 21 odreduje se pomotna tatka H.a pave 24 pomotna lata A pomots koh se wafich odreduyju kolicnetoplote gy i dy na ordinal (avedene na jedan332 kilogram proizyedene pare u generatoru). Zadatak 121%, Uneku prostoriju ulazi spolja termitki fluks Q = 17 kW. Koliko je snage po- trebno trotiti pri upotrebi Camotovog _levokretnog kruznog procesa, 2a 0d- ‘avanje konstantne temperature od t = ~10°C u prostorj, ako je spolina te- mperatura a) ty = 20°C, b)t = 30°C, ¢) ty = 40°C, 4) = 50% ehengiiatarsreyeee minimalna snaga koju je potrebno trosi- 1 za odréavanje konstantne temperatu- eT; u prostoriji, bice odnosno, za zadate vrednosti tempera- Gee ture u prostorijij temperature okoline 293 - 263 es 303 — 263 eS Oma ir 22528 sayy, a) = 17 1,94 kW, b) wi =7 258 kW, 323 ~ 263 ® w= 17 222-28 = 3.87kW. Grafitka zavisnost minimalne snage koje se tro8i od temperature okoline (pri konstan- ‘noj temperaturi prostorije 7; = 263 K) predstaviena je na slici 23/1X.333, N w ‘ 2 : x 'C. le e 2 | 293303 33-323 Tp [Kk] Slika 23/1X. Zadatak 13.X, U neku prostoriju ulazi spolja termi¢ki fluks Q = 14 kW. Odrediti teorijsku snagu izentropskog kompresora u Kompresionom Kruknom proces. za hl ‘enje sa prigutivanjem, ako je radna materija amonijak koji iz kompresora iz- lazi u suvozasiGenom stanju, a ne vii se podhladivanje teénosti. U prostorij je potrebno odr2avati temperaturu T; = 260K = const, a temperatura okoline inosi 7, = 290K = const Zadati kompresioni krutni proces za hladenje predstavijen je na slikama 24/IX., i 25/1X ué-s i T-skoordinatnim sistemima. Slika 24/1X. Slika 25/1X. Posto je (zad.7.1X.) kompresija 1-2 u kompresoru izentropska, rad kompresora po jednom kilogramu amonijaéne pare iznosi iw 2240 - 2106 = 134 — , kg le =A l= ina jer se vrednostientalpije 2a stanje 1 12 Gitaju u és dijagramu za amonijak, ili u tablicama za334 amonijak (Prirucnik, tabela 4.4.1), Koligina toplote, prom ostvarivanja kruznog procesa 12341 dovodi se duz izobare (zoterme) 4-1 ito je bas koligina toplote koja se odvodi iz prostorije (ashladni uéinak posma- tranog postrojenja), KI Man =~ ty = 2108 ~ 10596 = 10564 =, je ia =f (adjabatsko priguivanje!) a rednostientalpie 2a stanja 113 citaju se ia fs aij. grama za amonijak, iu tabticama za amonijak (Prrucnik, tabela 4.4.1) Maseni protok amonijaka, koi je potreban da se iz prostorie odvodi koligna toplote 4 bite a je teorjska snaga za pogon izentropskog kompresora WMI = rly! = 0,013- 134 = 1,742 kW. Zadaiok 141%, Odrediti teorijsku snagu za pogon izentropskog kompresora prema zadatku 13,1X. ako je radna materia ugljendioksid. Na istinadin kao u zadatku 13.1X. (l.24/IX., 25/IX.) ad kompresora, po jednom kil ‘nu pare ugljendioksida, bige Ul = is fy = 1228 - 97,7 = mitom ete asians 112 Saji agama lendtiiv bcama a endl ive tel 4.) Kolin topos oa ofa poor logramon pr vente = = = = 977 (n= 14538 rh Wehk = 1453 8 posto se entalpije za stanja 1 i 3 progitaju u is dijagramu za ugljendioksid ili u tablicama za Ugljendioksid (Priruenik, tabela 4.8.1). Maseni protok ugljendioksida, koji je potreban da se iz prostorije odvodi koligina to plote Q4, bige pe je teorijska snaga za pogon izentropskog kompresora WML = m° Ui ~ 0,096- 25,1 = 2,47 kW.335 Zadatak 151. Za hladnjatu kapaciteta Q,, ~ 2 kW odredititeorjsku sagu za pogon izen- tropskog kompresora, ako jeu hladnjati potrebno odréavati temperatura 4 = 30°C = cons, a temperatura okoineinosi f, = 40°C = cons. edna materia fon 12 koji u kompresor ula stvozasdenom stanu Kruani proces vi esa priguivanjem,a bez podhladivanjatetnost Rashladnt Kruini proces s2_regulacionim ventilom za priguivanje i kompresorom ko- Siussava suvozasienu paru fona 12 (zad 8.1K.) predstavjen je na slikama 26/1. 127/1X. u 4-84 7-s koordinatnim sistemina, wm. 5 lia 26/1K. sa 27/1%, Poito je kompresja 1-2 u kompresor izentropka, ad kompresoa po jednom kilog ram prefeona 12, anos Wie = 602 =o Jerse wednostienalpj astanja 142 mogu otitati_ us diagram a freon 12 tabla: mma freon 12 Prirueni,tabela 46.1), Kolin toplot,prlikom osvarivanjakrutnog proces 1234, dovodl we du2izbare (aoterms) 4-1 toe ba kolitin toplote koja xe odvod iz prostrijes jednim ilogramom freona 12 (raha usinak posmtranog poston) trike = a0 se-ia , Jerse vednosti en apa za stan 143 mogu da ocitajow is diagram 2a freon 12h tab cama 2a feo 12 (viruenk aba 4.64, _ __ Maseniprotokfrona 12 koje poteban da sz prostorie odvodi kolicna toplote Gp bite an 2 woos 8 , aT ° 2 je teorijska snaga za pogon izentropskog kompresoraWI = mm" gl = 0,0196° 40 = 0,784 KW ‘Zadatak 16.1X. Za podatke iz zadatka 15. IX. odrediti teorijsku snagu za pogon izentrop skog Kompresora, ako se teGnost pre prigutivanja podhladi za 10°C. Rashladni kruani proces sa regulacionim ventilom za prigu&ivanje, kompresorom koji usisava suvozasidenu paru freona 12 i podhladivanjem te¢nosti pre prigutivanja (zad. 9.1X,) predstavijen je na sikama 28/1X. i 29/1X. ui-si 7s kooridinatnim sistemima Slika 28/1X Slika'29/1X. otto je Kompresija 1~2 u kompresoru izentropska, rad kompresora, po jednom kilogram pare freona 12, bi¢e kao i u zadatku 15.1X. Wh 62 on = 08 Koliéina toplote, keja jedan kilogram freona 12 odvodi iz hladnjave, bite sada posto se vrednosti entalpyja 2 stanja 1 i 4 mogu prositati wis dijagramu za freon 12,i u tablicama za freon 12 (Prirvénik, tabela 4.6.1). ‘Maseni protok pare freona 12 koji je potreban da se iz hladnjace odvodi koli¢ina toplote Oy. bice p2je teorijaka snaga za pogon izentropskog kompresoraWI = fi” Ip = 0.0177" 40 = 0,71 kW. Proces podhladivanja teénosti pre priguSivanja dje manju potroSnju freona 12 (cela instalacija je manja), a samim tim i manju teorjsku snagu za pogon izentropskog kompresora Zadatak 171X. Odrediti utiaj stepena dobrote adijabatske kompresije na snagu za pogon kom ‘resora za uslove iz zadatka 15.1X. ‘Ukompresionim rashladnim postrojen} ima ne moze se u kompresoru ostvariti inentropska kompresia 12° (6:30/1X nego neka adijabatska kompres Stepen dobrote adijabatskog kompres: ora definisan je odnosom teorjskog utr ‘oenog izentropskog rada prema stvar ‘no utrofenom adijabatskom radu be teh "hae A Za wrednostistepena dobrote kompres oran = 1, 0.95, 0,9, 08, 0.7 do Slika 30/1X. bijase iw ei MAW 40,00 0,784 095 42,10 0825 09 44440871 08 50,00 0,980 07 $714 1.120 Graficki prikaz dat je na slici 31/1X 7 0B a8 ‘Slike 31/1,338 ‘Zadatak 18.1X. Levokretni kruani proces a prigutivanjem i bez podhladivanja tetnosti koji obavija vodena para, odvija se izmedu pritisaka py = 0,1 bar i Pa = 1 bar, U kompresor, u kome se obavla izentropska kompresija, ‘ulazi suvozasi¢ena para. Odrediti razmenjenu koliginu toplote u ispar- vatu i kondenzatoru po jednom kilogramu vodene pare. (Ova) levokretni Kruzni proces predstavijen jena slici 32/1X. Kolitina toplote dovodi sew is parivacu (promena 4~1), a odvo- di se u kondenzatoru (promena 2-3), Promena 3—4 je adijabat- sko prigufivanje. Iz. i—s dijagra- ma i tabela za vodenu paru mo- gu se, za uslove ovog zadatka pr- otitati vednostientalpija za sta- aja 12,314: fy = 258413 /kg, Slika 32/1X. fy = 3040S kg, is = ia = = 417,413 kg. Koli¢ina toplote koja se dovodi u isparivatu iznosi a1 = hy = ta = 2584 — 4174 = 21665 uw i akoligina toplote koja se odvodi u kondenzatoru iznosi w n= ly — iy = 4174 ~ 3040 =-2622,6 aah ig Zadatok 19.X, Koliko rada treba minimalno utroliti da bise Esto telo mase im = 100 kgi specifigne toplote = 0,9 k/(kg K) ohlailo sa tem- perature okoline #, = 20°C na temperaturu t = 50°C? ‘Termodinamicka scednja temperatura évrsog tla bite = 293 - 223 ee ” = 256K, pa je faktor hladenja (predpostavijajuéi Carnotov levokretni kruzni proves)256 Bs — 756 ~ 692» a 7) - Tm jer Cwsto telo predstavljatoplotni izvor, a okolina je toplotni ponor. Koligina toplote, koja se mora odvesti od évrstog tela, imosi IQl = m-efT ~ T,) = 100° 0,9(293 ~ 223) = 6300%3, ae minimalni rad koji treba utroSiti za ovo hladenje 24 _ 121 _ 6300 Umiel = Ge = a. 7 pg 7 OAD Zadatak 201%. Za odcéavanie Konstantne temperature vazduha 1 = t= 22°C w nekoj pr cori, potrebno je dovodit termicki fluks @ = 30 EW. Kola je minima Ina elektrigna maga potrebna za odrdavanje zadane temperature, ako je tem peratura okoline f, = t; = 2°C Posto je faktor grejanja (zad.10.1X.) korsteti princip termopumpe i levokretni Carno- tov kruzni proces 295 ws aa * 14 rinimani utrotak elektriéne age za odréavanje Konstantne temperature 1, = 22°C u pro sioriji pri zadatim uslovima bite Win! Zadatak 21.1X. Vazduh (idealni gas) obavija levokretni Joule-ov kruzni proces u rashladnoj ‘masini, Temperatura toplotnog izvora je T; = Ty = 263K = const., a toplo nog ponora (okoline) 7, = Ts = 293K = const. Stepen povitenja pit ska ukompresoru ove rashladne masine iznosi p, /p, = 3. Odrediti faktor hladenja i teorijsku snagu za pogon ove rashladne matine, ako je kapacitet hladenja Q = 111 kW. otto je faktor hladenja ovog levokretnog kru2nog procesa (sl.33/1X.) definisan a. hh OW Wl 4g (Ts - Tad = (T1 - Ta)Slika 33/1X. 1paje potrebno odrediti temperature u karakteristiGnim ta¢kama: Ty 1,369 = 360K, T, 293 | T= 7369 "1309 ~ 24K Sada je faktor hladenja 263 ~ 214 ‘n* [360 B93] = [2063 — 214) ~ 7-72 Teorijska snaga potrebna za pogon ove rashladne maine iznosi - £4 ds 10.8» 10° W = 40,8 kW. wi % ‘Zadatak 22.1X. Za proizvodnju leda temperature £, = -3°C od vode temperature 1, = 10°C.| rashladna maSina koristi_ kao radnu materiju vazduh (idealni gas) i radi po levokretnom kruznom Joule-ovom procesu. Stanje vazduha na ulazw w iz entropski kompresor je 1 (¢, = -/0°C, py = 1 bar), ana izlazu iz komp- resora 2(p2 = 4 bar). Temperatura vazduha na kraju izobarskog hladenja Je fs = 20°C. Maseni protok vazduha kroz rashladnu masiny je ve = 1200 kg/h. Odrediti masu leda proievedenog za vreme + = 134 Termigki fluks koji se dovede ado} materi, koja ostvaruje dati levoretnl krutni pro- ces, jednak je termiskom ‘uksu koji se odvede od toplotnog izvora (voda-led), inom ras hiadnom kapacitetu matine. Masa lea, koji se proivede ujdiniel vemena,jednaka je odnosu rashladnog kapact- teta maine i kolisinetoplote koju je potrebno odvesti od jednog kilograms vode temperatu- re 1,=10°C, da bi se dobio jedan kilogram leda temperature f, = -3°C Oy fn Rashladni kapacitet matine dat je izrazom Og =m efTs - Tal pije prethodno potrebno odrediti temperatura vazduha u stanju 4, Iz jednatine izentrope id- calnog gasa u T — p Koordinatnom sstems t - B® fae ad! 293 4 5) ae dobija se temperatura vazduha u stanju 4(74 = 197K). Rashladni kapacitet mafine izosi 1200 Og = BO . 10° (263 ~ 197) = 22° 1 W = 22M, ie je {p= 1 kJ /(kg * K) — izobarska specifitna toplota vazduha (idealni gas), (Priruénik, tabela 3.4). Koligina toplote koju je potrebno odvest od jednog kilograma vode temperature 1,= 10°C dai se dobio jedan kilogram leda temperature ,= ~3°C, odreduje siz izraza a ego lly = A) tt elt ~ Hh Bic su 0 = 42K3/(eg” K)— soda spocfinetoplota vode w interval temperatura 0d'0— 10°C, (Priruénik, tabela 4.2.8), OPC — temperatura smrzavanja vode, 1, = 332,432 ki /kg — toplota toplenjaleda (Priruénik, tabela 5.1), 2,04 Kd /(kg K) — specifitna toplota leda (Priruétik,tabela 6.5),342 paje 9,7 42° 10°(10 ~ 0) + 332,432 10° + 2,04- 10°(0 + 3) = 380,55 10° a i = 390558 155 Fe Masa leda, koji se proizvede u jedinicl vemena je 7 is wo Ee iy = case , ‘odnosno za vreme + = Zh 'm, = mr = 0,0578- 3600 = 208 kg.