Pravni Zapisi 2015-01-06 Vodinelic - Unlocked

PRAVNI ZAPISI, God. VI, br.
1 (2015)
2015 Pravni fakultet Univerziteta Union
UDK 343.533:347.789
doi:10.5937/pravzap0-8587
IZVORNI NAUNI LANAK
PRAVNE AKTUELNOSTI
44Prof.
dr dr h.c. Vladimir V. Vodineli*
ZABRANA PLAGIRANJA I PRAVO

CITIRANJA U NAUCI
Ilustrovano prikazom knjige Vesne Dabeti-Trogrli,
Graansko pravo Uvod i Opti deo, 1. izd.,
izdava Univerzitet Sinergija, Bijeljina, 2013, XII + 199 str.
Apstrakt: U prvom delu porede se razliita znaenja izraza plagijat i razliita ureenost plagijata u linom pravu, pravu o nauci i autorskom pravu. Autor smatra
da su u autorskom pravu plagijat i zabrana plagiranja korisni pojmovi, mada
ne i neophodni. Predlae iru od rasprostranjene definicije plagijata, kao kombinaciju sedam elemenata, ije ispunjenje je ogreenje o zabranu plagiranja i povreda
prava autora, a izaziva autorskopravnu reakciju. Pojedinano analizira svaki od
sedam elemenata plagijata. Takoe analizira i svaki od sedam uslova za doputeno
citiranje, ije nepotovanje od strane lica koje u svoje delo preuzima delove tueg
autorskog dela uvek predstavlja povredu autorskog prava, nekada i u vidu plagijata,
a uvek izaziva pravnu reakciju. Obrauje i pitanje pravne prirode prava citiranja.
U drugom delu rada autor na primeru jednog udbenika, u koji su preuzeti delovi
drugih autorskih dela, pokazuje da li se radi o vrenju prava citiranja ili ogreenju
o zabranu plagiranja.
Kljune rei: plagijat, zabrana plagiranja, citat, pravo citiranja, sastojci plagijata,
sastojci doputenog citata, pravna priroda prava citiranja, nauka,
analiza konkretnog sluaja.
Povodi i dometi**
Pratei literarnu produkciju iz oblasti graanskog prava u regionu, naiao sam na podatak da je godine 2013. objavljena knjiga doc. dr
Vesne Dabeti-Trogrli, sada sudije Privrednog suda u Beogradu, Gra*
**
Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu

e-mail: vladimir.vodinelic@pravnifakultet.rs
Zahvalan sam prof. dr Katarini Damnjanovi (Pravni fakultet Univerziteta Union u
Beogradu) za podsticajnu razmenu miljenja.
126 |
Vladimir V. Vodineli, Zabrana plagiranja i pravo citiranja u nauci
ansko pravo Uvod i Opti deo, izdava Univerzitet Sinergija, Bijeljina.

Nabavio sam je, proitao, i zakljuio da je znatnim delom plagijat. U
otprilike isto vreme odvijale su se u Srbiji, na drutvenim mreama i u
tradicionalnim medijima, afere u vezi sa doktorskim disertacijama pojedinih javnih funkcionera. I njih sam pratio, uoio da uesnici u raspravi
uglavnom nisu definisali oigledno razliite pojmove plagijata od kojih
su polazili, i zakljuio da se radilo o plagijatima, kako u autorskopravnom smislu, tako i u smislu prava o nauci.1 Ova dva odvojena i razliita
dogaaja daju, meutim, povoda jednom istom, nikako jednostavnom
pitanju: ta je plagijat pravno; naroito, onaj u naunom stvaralatvu?
A i oba povlae za sobom jo jedno zajedniko, ali pre retoriko pitanje:
sme li javni funkcioner da bude plagijator i sme li plagijator da bude
javni funkcioner?2
U vezi sa naukom redovno se zajedno javljaju re plagijat i re citat:
prigovor plagiranja i plagijata esto se ba svodi na prigovor necitiranja i
nepostojanja citata, nenavoenja dela iz kojih se preuzima i njihovih autora. Tako je bilo i u raspravi o pomenutim plagijatima javnih funkcionera, a tako e biti uglavnom i u pogledu prvopomenute knjige. Ne samo
plagiranje i plagijat nego i citiranje i citat predstavljaju pravno relevantne
pojmove: citat je predmet prava na citiranje, a pravo citiranja je zakonom
ureeno, kao to je nepridravanje odredaba o uslovima doputenog citiranja zakonski sankcionisano. Pitanja u pogledu citata manje su pravno
sloena od onih o plagijatu.
Pitanjem plagijata i citata baviu se sa pravnog stanovita, prvo naelno (I), a potom plagijatom i citatom u prvopomenutoj knjizi, u okviru
njenog prikaza (II). U prvom planu su pritom plagijat i citat u nauci,
poto su oni dali povoda ovom radu. Autorskopravni tretman plagijata i
citata u nauci, koji e pritom biti u prvom planu, naelno vai i za plagijat i citat i u drugim domenima stvaralatva, umetnosti, knjievnosti,
na filmu i dr.
1
Da ne postoji plagijat, namah je i unapred presudio predsednik Vlade Srbije, ne hajui za ono: Nauka je sama sebi sudija..., to je stajalo ak i u Programu SKJ, jo pre
vie od pola veka, v. Program Saveza komunista Jugoslavije (usvojen na 7. Kongresu
SKJ 2226. aprila 1958), Beograd, 1958, str. 232.
I plagijat moe biti razlog za razreenje javnih funkcionera u odgovarajuim postupcima, na primer, za ministre, u primeni lana 22. Zakona o Vladi (Sl. glasnik
RS, br. 55/05, 71 /05, 101/07, 65/08), za sudije, u primeni l. 30, 45, 57, 62, 89, 92.
Zakona o sudijama (Sl. glasnik RS, br. 116/08, 58/09 odluka US, 104/09 i 101/10)
u vezi sa odredbama Etikog kodeksa (Sl. glasnik RS, br. 96/10) o dostojanstvenosti
sudija.
127
PRAVNI ZAPISI Godina VI br. 1 str. 126200
I. Plagijat i citat u nauci

A. PLAGIJAT I ZABRANA PLAGIRANJA
1. Jezika praksa
I laici i pravnici plagijatom nazivaju brojne pojave, u vrlo razliitim
sferama ivota. U vanpravnoj sferi plagijat stoji za imitiranje gotovo bilo
ega, na primer, neijeg naina odevanja, stila govora, naina minkanja,
bez obzira na to ima li u iem od toga stvaralake komponente, i bez
obzira na uspenost podraavanja. U pravnom domenu, naroito se tako
oznaavaju imitiranje tueg dizajna, falsifikovani proizvodi sa tuim igom ili drugom zatienom oznakom, a najee kad se autorsko delo
preuzme od drugoga, a sebi pripie autorstvo. U vanpravnoj upotrebi rei
tipino je da se plagijatom oznaava upotreba nekog dela, bilo ono autorsko ili ne, bilo ono autorskopravno zatieno ili ne, bila upotreba doputena ili ne.3 Mada se i meu pravnicima govori o duhovnoj (umnoj,
intelektualnoj) krai,4 nekad otimaini, pljaki, razbojnitvu,5 na krau
se ne misli bukvalno, budui da se po pravnikom shvatanju krasti mogu
jedino stvari, nego se ima na umu uglavnom preuzimanje tue duhovne
3
O tome, primera radi, Rehbinder, M., 2002, Urheberrecht, Mnchen, p. 180. kae:
pod plagijatom se nepravniki razume svako preuzimanje tueg duhovnog dobra
prisvajanjem autorstva (duhovna kraa...); Rehbinder, M., 1993, Urheberrecht (Ein
Studienbuch), Mnchen, p. 170: U nepravnoj literaturi esto se kao plagijat oznaava
i doputeno preuzimanje delova slobodnih dela. Iscrpnije o nepravnikoj upotrebi
Markovi, S. M., 2000, Plagijat u kontekstu autorskog prava, Pravni ivot, 11, str.
615616; Waiblinger, J., 2012, Plagiat in der Wissenschaft Zum Schutz wissenschaftlicher Schriftwerke im Urheber und Wissenschaftsrecht, Baden-Baden, pp. 19. i d.
O manifestacijama mnogoznanosti izraza plagijat u nauci, v. Rieble, V., 2011, Wissenschaftsplagiat (Vom Versagen eines Systems), Frankfurt a. M., pp. 9. i d.
Rasprostranjeno i kod nas, v. na primer, Tomi, Z. R., Plagijat ili ne? V. . protiv
S. L. ili obrnuto (Nalaz i miljenje jednog vetaka), u: Tomi, Z. R., 2003, Struka
i Politika (19972003), Beograd, str. 72: nije pravi plagijat (nije nauna kraa, ne
predstavlja nedoputeno prisvajanje tue duhovne svojine...); Ignjatovi, ., 2013,
Metodologija istraivanja kriminaliteta (sa metodikom izrade naunog rada), Beograd,
str. 156: jedan sluaj intelektualne krae.
Taj izraz je najblii istorijskom kontekstu u kom se, kako veina dri, prvi put javila
upotreba rei plagiarius (plagijar, plagijator) u vezi sa svojatanjem pesama rimskog
pesnika Marka Valerija Marcijala (42104. g. n. e.). Upuivanje na specijalizovane
rasprave o pitanju porekla izraza, i mogunosti da je re o preuzimanju izraza od
Grka, v. kod Waiblinger, J., 2012, pp. 22. i d.; Mathis, K., Zgraggen, P., Eine rechtskonomische Analyse des Plagiarismus, u: Gruber, M.-C. i dr. (ur.), 2011, Plagiate
Flschungen, Imitate und andere Strategien aus zweiter Hand, Berlin, p. 63. ukazuju
na to da je sa stanovita itaoca re u stvari o duhovnoj prevari, a o krai, gledano iz
ugla plagiranog autora.
128 |
tvorevine, prikazivanjem kao sopstvene. Sa pravnog stanovita jo je pogrenije pojavu zvati pozajmicom,6 poto pozajmica podrazumeva saglasnost onoga od koga se zajmi, pozajmljeno postaje onoga kome se zajmi,
a on je duan da vrati ne ono to mu je dato nego iste vrste i svojstava.7
Tako, mada strana re, plagijat ostaje (i u ulozi terminus technicus-a) najbolje reenje da se oznai svojatanje, prisvajanje, pripisivanje sebi tueg
autorstva, dakle, taj vid ponaanja prema autorstvu tueg dela kao da
je sopstveno. Pod 5.(b) predloiu pravnicima drugaiju jeziku praksu:
jedno (ire) znaenje, kome takoe najvie odgovara izraz plagijat, jer bi
izrazi kraa i pozajmica za to (ire) znaenje jo manje bili podesni nego
za opisano (ue) znaenje.
2. Plagijat u normativnim jezicima

Nai propisi iz oblasti autorskog i drugih intelektualnih prava ne upotrebljavaju re plagijat; zakonodavac je, kao i mnogi inostrani, oigledno
smatrao da je u stanju da se normativno podjednako uspeno izrazi i bez
te rei. Izraz je kod nas, ipak, pozitivnopravni, jer se njime slue zakon i
6
Taj izraz (Entlehnung, Entlehnen) sree se kod nemakih pravnika za oznaavanje

niza pojava, ukljuujui i plagijat, recimo kod Fritzsche, J., Wankerl, B., 2011, p. 179
(razgranienje plagijata od drugih oblika pozajmica od parodije, od nesvesne
pozajmice, od duplog dela, samostalnog nastanka dva istovetna dela, str. 180. i d.);
Dreyer, G. u: Dreyer, G., Kotthoff, J., Meckel, A., 2009, Urheberrecht (Urheberrechtsgesetz, Urheberrechtswahrnehmungsgesetz, Kunsturhebergesetz), Heidelberg i dr., pp.
439, 441.
Iz tog razloga pozajmica nije dobar izraz ni za oznaavanje citata. Pozajmicom su
neki raniji domai zakoni o autorskom pravu, recimo, lan 49. Zakona o autorskom
pravu (Sl. list SFRJ, br. 30/68), lan 48. Zakona o autorskom pravu (Sl. list SFRJ, br.
19/78) u stavu 3. nazivali ono to se sme objaviti bez odobrenja autora, ali uz naknadu, na primer, pojedini deo knjievnog, naunog ili umetnikog dela u svrhe nastave, aktuelni lanak o optim pitanjima od javnog interesa u svrhe pretampavanja u
periodici, aktuelnu novinsku fotografiju u svrhe objavljivanja u drugim novinama i
dr. (stav 1). U svim tim sluajevima mora se jasno oznaiti lino ime autora, izvorno
delo i poreklo pozajmice (stav 3). U jednoj presudi sud je izraz pozajmice upotrebio da bi njime oznaio citate, tj. doslovno navedene odlomke iz objavljenog knjievnog, umetnikog ili naunog dela, koji se smeju objaviti bez dozvole autora i naknade
ako ukupno ne iznose vie od etvrtine citiranog dela, a uz jasno oznaenje imena
autora, izvornog dela i porekla pozajmice (reenje Vrhovnog suda Srbije, G. 585/92
od 13.10.1992: autorsko pravo tuioca povreeno je time to su tueni u svoju knjigu
iz naunog dela tuioca prepisali pojedine reenice, delove stranica i itave stranice,
sa ilustracijama, ukupno 42 stranice, jer, iako te stranice ine manje od etvrtine dela
iz kog su uzete, tueni nisu ni kod jedne pozajmice teksta ili slike posebno citirali
izvorno delo, ime i prezime tuioca kao autora i poreklo te pozajmice). I Markovi,
S. M., Miladinovi, Z., 2014, Autorsko i srodna prava, Kragujevac, str. 122. pozajmicom nazivaju citat.
129
podzakonski akti iz oblasti prava o nauci,8 a istim povodom i autonomni

propisi visokokolskih i naunih ustanova (uglavnom pravilnici). U nauno-obrazovnim i naunim ustanovama te vrste sree se i u kodeksima
profesionalne etike,9 a meu naunim poslenicima smatra se najpodmuklijim vidom naunike neestitosti. Sudska praksa, bar ona objavljena, prilino je skromna, pa onda utoliko i sudijska upotreba tog izraza na koju
se nailazi u primeni autorskopravnih propisa koji se njime i ne slue.10 U
pravnoj knjievnosti iz oblasti intelektualnog prava, ukljuujui i udbeniku, plagijat je tretiran maehinski,11 ali uniformno: sve ono razno to
8
10
11
lan 88. stav 1. taka 2. Zakona o naunoistraivakoj delatnosti (Sl. glasnik RS, br.
110/05, 50/06 ispr. i 18/10) i lan 33. stav 2. taka b. Pravilnika o postupku i nainu
vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naunoistraivakih rezultata istraivaa
(Sl. glasnik RS, br. 38/08), istim reima kazuju: Nauno, odnosno istraivako zvanje
moe se oduzeti: [...] ako se utvrdi da nauni radovi na osnovu kojih je kandidat izabran u zvanje predstavljaju plagijat.
Primerice, lan 5. stav 3. Kodeksa profesionalne etike na Univerzitetu u Beogradu od
17.10.2007: Kao moralno neprihvatljivo ponaanje posebno se izdvaja svaki oblik
plagiranja radova i ideja uinjen od strane lana akademske zajednice; lan 17. stav
3. Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Novom Sadu od 22.04.2010: U naunim istraivanjima moralno je nedopustivo svako [...] plagiranje.
Vidi reenje Vrhovnog suda Srbije, G. 11/2002 od 07.03.2002. godine: plagijat,
plagiranje, plagijatorska povreda autorskog prava; presudu Vrhovnog suda Srbije, G. 89/94 od 01.09.1994: plagiranje; presudu Vrhovnog suda BiH, G. 439/77
od 12.05.1977: plagijat. Na istu problematiku, ali bez upotrebe rei plagijat odnose se i sledee odluke: reenje Vrhovnog suda Srbije, G. 585/92 od 13.10.1992 (autorsko pravo tuioca povreeno je time to su tueni u svoju knjigu iz naunog dela
tuioca prepisali pojedine reenice, delove stranica i itave stranice, sa ilustracijama, ukupno 42 stranice, a da ni kod jedne pozajmice teksta ili slike nisu posebno
citirali izvorno delo, ime i prezime tuioca kao autora i poreklo pozajmice); presuda Vrhovnog suda BiH, G 283/80 od 31.07.1980 (tueni je povredio autorsko pravo tuioca time to je, bez prethodno pribavljene dozvole tuioca, pod svojim imenom objavio sadraj tuioevog rukopisa koji sadri sintetizovanu etnoloku grau
o porodinim zadrugama koju je tuilac prikupio istraujui na terenu, primenom
odgovarajuih metoda prikupljanja i obrade, a taj rukopis je primljen u depozit
Etnolokog zavoda JAZU u Zagrebu, i predstavlja intelektualnu tvorevinu u smislu
autorskog dela); presuda Vrhovnog privrednog suda, Sl. 966/64 od 17.11.1964 (ne
predstavlja povredu moralnog autorskog prava kad se knjizi da naslov Savremeno
novinarstvo, kakav naslov ve ima druga knjiga, a doda i podnaslov u svetu i kod
nas). Sve ove odluke objavljene su i kod Mili, D. P., 2011, Komentar Zakona o
autorskom i srodnim pravima (sa sudskom praksom), Novi Sad, str. 2223, 2526,
3132, 3536, 3638, 81, 142143. Upadljivo je koliko se sudovi u Nemakoj
slue tim izrazom, gde propisi takoe tu re ne upotrebljavaju, v. upuivanja kod
Waibinger, J., 2012, pp. 3637.
U domaoj novijoj pravnoj literaturi naao sam samo ove specijalizovane radove:
Markovi, S. M., 2000, Plagijat u kontekstu autorskog prava, Pravni ivot, 11, str.
603. i d.; Bati, S., 2011, Plagijarizam kao vid devijantnog ponaanja u naunoistraivakom radu, Bezbednost, 2, str. 115. i d.; Leposavi, V., Plagiranje i nauni
130 |
se naziva plagijatom smatra se pravno nedoputenim.12 U moralnom disputu i diskursu izraz ima neproblematinu upotrebu diskvalifikatora, jer
(za razliku od kraa stvari, koje mogu bar nekada biti pravdane, ili blae
tretirane ako su iz nevolje ili zbog poremeaja) intelektualna kraa iz
nude ili psihopatoloki uzrokovana teko je i zamisliva.
3. Plagijat u linom pravu

Najiru mogunost zatite od plagijata prua, u stvari, lino pravo
(pravo linosti), mada izraza plagijat nema ni u jednom linopravnom
propisu i mada se u linopravnoj literaturi retko pominje. Pojam plagijata
je tu najiri. Da bi plagijat predstavljao povredu linog prava na identitet
(prava svakoga da vai onakvim kakav jeste, da mu se ne odrie ono to
jeste, niti pripisuje ono to nije, to ni onda kad se time ne naruava ast
ili ugled, privatnost ili koje drugo lino dobro),13 dovoljno je, naime, da
se svojata neto to je tvorevina nekog lica (bila ona autorsko delo ili ne,
bila nauno delo ili ne itd.), jer se svakim takvim svojatanjem (bilo ono
skrivljeno ili ne) ujedno porie licu da je to njegova tvorevina (tzv. amputacija), a ne moraju biti ispunjeni uslovi za povredu po propisima iz
drugih grana prava.14 Zato svojatanje tue duhovne (umne, intelektualne)
tvorevine moe da bude plagijat u smislu linog prava i onda kada nije
plagijat u smislu autorskog prava ili u smislu krivinog prava poto ne
ispunjava njihove uslove za zatitu (na primer, zato to se svojata delo koje
ne zadovoljava zakonske potreptine da bude autorsko delo, ili zato to
svojatanje nije uinjeno sa sveu ili ni iz nepanje) ili mada nije plagijat u
12
13
14
rad kao autorsko djelo (studija o problemima dokazivanja i drugim vezanim pitanjima), u: Blakovi, B. (ur.), 2013, Pravne i infrastrukturne osnove za razvoj ekonomije zasnovane na znanju, knj. 2, Kragujevac, str. 27. i d. Domai autorskopravni
udbenici, ukljuujui i ranije, redovno ne sadre o plagijatu usredsreena i zaokruena izlaganja.
Uz radove nav. u prim. 11, v. i, na primer, Jan[j]i, M., 1973, Industrijska svojina i autorsko pravo, Beograd, str. 272, Besarovi, V., 2005, Intelektualna svojina (Industrijska
svojina i autorsko pravo), Beograd, str. 248; Damnjanovi, K., Mari, V., 2012, Intelektualna svojina, Beograd, str. 46, 75; Ignjatovi, ., 2013, str. 154. i d.
O pravu na identitet, v. sa upuivanjima, Vodineli, V. V., 1974, Graanskopravna zatita ovekovog identiteta (autentinosti), Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 3, str.
349366; Vodineli, V. V., Lina prava, u: Stankovi, O. i dr. (ur.), 1978, Enciklopedija
imovinskog prava i prava udruenog rada, tom 1, Beograd, str. 923924; Vodineli, V.
V., 2014, Graansko pravo Uvod u graansko pravo i Opti deo graanskog prava,
Beograd, str. 265266.
Vodineli, V. V., u: Stankovi, O., Vodineli, V. V., 2007, Uvod u graansko pravo,
Beograd, str. 122, prim. 295; Vodineli, V. V., 2014, Graansko pravo Uvod u graansko pravo i Opti deo graanskog prava, Beograd, str. 253, 265266.
131
smislu prava o nauci (na primer, poto se svojata u delu koje nije doktorska disertacija, niti ima ikakve veze sa naukom).15
4. Plagijat u autorskom pravu i u pravu o nauci

Zajedniko je plagijatu u autorskom pravu i u pravu o nauci da je ue
postavljen nego u linom pravu i da se za zatitu trae dodatni uslovi. Ali
su znatne i znaajne razlike izmeu plagijata u domenu autorskog prava i
u domenu prava o nauci. One se tiu, bar: osnova na kom se gradi pojam,
ekstenzije pojma, razgranienja sa srodnim pojmovima, pravne posledice
primene pojma, stepena neodreenosti pojma, odnosno neophodnosti i
korisnosti pojma.
(a) Na osnovu ega se gradi pojam? Ne zato to je re plagijat strana naim autorskopravnim propisima, dok je u upotrebi u propisima
koji ureuju nauku, nego ni u onim dravama gde nije tako ne postoji
jedinstven pojam plagijata za ceo pravni poredak, ve se razlikuju autorskopravni i naunopravni pojam plagijata. Na podruju autorskog prava,
iako se izraz plagijat ne javlja u propisima, pojam plagijata se ipak gradi
prvenstveno upravo na osnovu samih zakonskih odredaba, jer se gradi kao
skupna oznaka za neke zakonski definisane povrede pojedinih ovlaenja
iz sastava prava koje ima autor. Na podruju prava o nauci, iako propisi
sadre izraz plagijat, pojam plagijata se uopte ne gradi na osnovu zakonskih odredaba i odredaba podzakonskih akata, nego se formira u primeni
autonomnopravnih akata kao oznaka za neke povrede to pisanih, to preteno nepisanih pravila ispravnog postupanja naunika u pogledu naunog
rada koji objavljuje, nezavisno ak od toga da li se tim ogreenjima povreuje neije autorsko ili drugo pravo.16
15
16
U pogledu dela koja ne uivaju autorskopravnu zaitu, jer su slobodna ili nisu autorska, mogua je u Nemakoj zatita njihovog tvorca na osnovu opteg linog prava,
v. Schack, H., 2010, Urheber und Urhebervertragsrecht, Tbingen, p. 14; Wandtke,
A.-A., u: Wandtke, A.-A. (ur.), 2010, Urheberrecht, Berlin, p. 40.
Za glavni osnov daljeg prikaza razlika u materiji plagijata izmeu autorskog i prava
o nauci, koje izlaem pod (b), (c) i (d), uzeo sam, kao znatno razvijenije i odreenije
od naeg, nemako pravo o nauci, tamonju upravnosudsku praksu i naunopravnu
literaturu: autonomnopravni izvori prava o nauci sadre vie odredaba o plagijatu
nego kod nas; odredbe su sadrajnije a i pojmovno odreenije; postoje brojnije sudske odluke u upravnim stvarima u vezi sa plagijatom; ima i monografskih dela o
plagijatu u pravu o nauci. Najradikalniju kritiku raznih aspekata nemakog prava o
nauci u pogledu materije plagijata v. kod Rieble, V., 2010. Najdetaljniju analizu mogunosti zatite od plagijata po pravu o nauci sadri Waiblinger, J., 2012, naroito pp.
168. i d. Zbog njihove nerazraenosti, sadrinskog siromatva i pojmovne neodreenosti, primenu domaih odredaba prava o nauci, to se tie plagijata, kao najtei
problem prati velika realna mogunost za nejednako postupanje u istim i bitno slinim sluajevima neovlaenog preuzimanja tuih naunih dela. Kako sam mogao
132 |
(b) Ekstenzija pojma. U oba prava se plagijat dominantno pojmi kao

svesno prisvajanje tueg duhovnog dela. Pojam plagijata iri je, meutim,
u primeni naunopravnih propisa nego u autorskom pravu, u nizu aspekata. Svaki plagijat u autorskopravnom smislu ujedno je plagijat u smislu
prava o nauci, dok obrnuto ne vai: ima naunopravnih plagijata koji nisu
plagijati sa stanovita autorskog prava. Sve to je autorskopravno zabranjeno kao plagiranje, nedoputeno je i po pravu nauke, ali sve to je po
pravu nauke zabranjeno kao plagiranje, nije samim tim relevantno i po
autorskom pravu. Evo, konkretno. Plagijat je po pravilima prava o nauci
uinjen i kada se, ne oznaivi to, preuzima od nekoga ko po autorskopravnim propisima nije autor (dakle, od nekoga ko nije tvorac originalne duhovne tvorevine), poto je u smislu prava o nauci autor svako ko
je bitno doprineo delu, bilo postavljanjem koncepcije, bilo prikupljanjem
podataka.17 Plagijat je po pravilima prava nauke posredi, nadalje, i kada
se ne radi o preuzimanju autorskopravno zatienog dela,18 ve slobodnih
autorskih dela, ali i dela koja i nisu autorska u smislu autorskog prava.
Osim toga, mogue je da u kontekstu primene odredaba prava o nauci pravno bude relevantno i delo koje nije objavljeno (na primer, ako se
izbor u zvanje sme izvriti i na osnovu /jo/ neobjavljenih dela), u kom
sluaju, ako je delo nastalo nedoputenim preuzimanjem iz drugog dela,
to to ono nije (ili jo nije) objavljeno nije smetnja da se kvalifikuje kao
plagijat, dok se u autorskopravnoj problematici plagijata radi iskljuivo o
nedoputenom preuzimanju od strane objavljenih dela (odnosno, dela ije
objavljivanje neposredno predstoji). Plagijat u smislu prava nauke jeste,
potom, i preuzimanje tuih bitnih naunih saznanja, hipoteza, teorija,
naunih postupaka, podataka do kojih se istraivanjem dolo.19 U naunopravnom smislu od plagijata je zatien ba sadraj dela,20 dok se po
autorskom pravu titi samo forma (izraz) autorskog dela, a sadraj (ideja)
dela nauna saznanja sama, same hipoteze, uenja sama i same teorije
koje nauno delo sadri ne uiva autorskopravnu zatitu,21 ve se titi
17
18
19
20
21
da sagledam, najrazvijenije su autonomne odredbe o plagijatu u Standardima rada na

Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu od 08.10.2007, lan 109. stav 2. taka 27,
stav 3. taka10, l. 67. i 87.
V., sa upuivanjima, Waiblinger, J., 2012, pp. 113. i d.
Waiblinger, J., 2012, pp. 177, 188.
Waiblinger, J., 2012, p. 177.
Uglavnom se i drugde, kao i kod nas, autorskopravno razlikuje izmeu sadraja i
forme, za koju dihotomiju je reeno da predstavlja kamen temeljac arhitekture autorskog prava, tako Gtting, H.-P., Der Schutz wissenschaftlicher Werke, u: Loewenheim, U. (ur.), 2004, Urheberrecht im Informationszeitalter (Festschrift fr Wilhelm
Nordemann zum 70. Geburtstag am 8. Januar 2004), Mnchen, p. 9. O raznim pristupima razgranienju izmeu sadraja i forme, i posebno kod naunih dela, v. kod
133
jedino konkretno oblikovanje sadraja, saznanja, hipoteza, uenja, teorija,

pod uslovom da predstavlja originalnu tvorevinu autora.22 Dok (po uveliko vladajuem stavu) autorskopravno nije zatien sadraj naunog dela
kao ni bilo kog autorskog dela druge vrste,23 po pravu o nauci upravo je
sadraj dela taj ija je zatita u prvom planu.24 Bitna nauna saznanja, teorije, nauni pristupi se ne smeju koristiti bez navoenja duhovnog autora.25 Nauno postignue je naunopravno zatieno kao takvo, nezavisno
od toga da li je autorskopravno zatieno ili nije.26 Razliitost naunopravnog i autorskopravnog reima plagijata proistie iz razliitosti ciljeva
zatite. Autorsko pravo je koncipirano kao iskljuivo, monopolsko pravo
autora radi ostvarivanja njegovih idealnih interesa u pogledu dela i radi
ostvarivanja materijalnih (ekonomskih) interesa iskoriavanjem dela na
22
23
24
25
26
Waiblinger, J., 2012, pp. 62. i d., Kopp, L., 2014, Die Freiheit der Idee und der Schutz
von Schrifttwerken, Tbingen, pp. 121. i d., 128. i d. Direktive EU, kao i angloameriki
pravni krug, poznaju dihotomiju ideja izraz (idea expression), v. o znaaju te razlike za odnos evropskog i nacionalnog prava, kod Kopp, L., 2014, pp. 8. i d., 102.
Stav da se titi samo nain oblikovanja a ne i sadrina, jer je ideja slobodna i dostupna novim oblikovanjima, dugo je vladao u starijoj literaturi zato to se smatralo da
originalnost (individualnost) nekog dela moe da poiva samo na uobliavanju, ali je
postepeno naputen u sudskoj praksi i uvrstilo se stanovite da se zatita dela moe
zasnivati i na sadraju dela. Obrazloenje predloga nemakog Zakona o autorskom
pravu od 1965. jasno je izrazilo da mogu da se tite i forma i sadraj. U obrazloenju
za 2 reeno je da su line duhovne tvorevine oni proizvodi koji predstavljaju neto
novo a osobito formom, sadrajem ili povezivanjem sadraja i forme. Pregled razvoja
stavova u lit. i sudskoj praksi kod Waiblinger, J., 2012, pp. 60. i d., 6263, 70. i d.,
Kopp, L., 2014, pp. 121. i d.
U pogledu naunih dela ta je razlika u Nemakoj jo izraenija nego u pogledu drugih dela, v. Waiblinger, J., 2012, pp. 181, 70, Kopp., L., pp. 49. i d., 52, 99. i d., 128. i
d.. Kako e se reiti pitanja autorskopravne zatienosti naunih dela, to zavisi pre
svega od toga kako se pojmi naelo slobode naunih ideja i teorija, i kako se gleda
na dihotomiju forme i sadraja. Izvorno posebna pozicija naunih dela u odnosu na
druga proistie iz stava, prihvaenog ve u prosvetiteljstvu, da su ideje slobodne, da
ne smeju biti ni pod ijom kontrolom, niti u iijoj svojini, to e se potom konkretizovati u stavu, koji i dalje vai kao dogma, da ideja iz dela postaje slobodna objavljivanjem dela, dok forma ideje pripada autoru. U pogledu naunih dela, sloboda sadraja se obrazlae time da bi razvoj nauke, kao delatnosti fundamentalno znaajne
za drutvo, koja se i razvija zahvaljujui slobodi rasprave, bio otean ili zakoen time
to bi sadraj dela bio monopolisan u vidu autorskog prava naunika. Zato nauna
znanja, tj. sadraj dela svakome mora biti dostupan, pa se on autorskopravno ne titi,
dok zatitu uiva samo konkretna forma sadraja. Za razliku od tog, vladajueg stava, drugi predlau, ne dovodei u pitanje premisu slobodu pristupa naunim delima, drugaija reenja od nezatienosti sadraja naunog dela. O razvoju vladajueg
shvatanja i drugim shvatanjima v. kod Waiblinger, J., 2012, pp. 58. i d., 60. i d., 70. i d.;
Kopp, L., 2014, pp. 121. i d., 179. i d.
Rieble, V., 2010, pp. 82. i d., Waiblinger, J., 2012, pp. 181182.
134 |
tritu, a ogranieno je na naine i u meri potrebnoj radi ostvarenja interesa javnosti u pogledu dela. Zbog toga su kljune kategorije objavljivanje
i izdavanje dela, paternitet, integritet dela, dozvola autora i autorska naknada. Pravo o nauci ne prua nikakvo monopolsko pravo nauniku kao
tvorcu dela sa ekonomskim ciljem, jer je nauka javna stvar, i u interesu je
kako drugih naunika tako i javnosti da dela budu dostupna a ne monopolisana, autentinost i naunost dela osnovi su (uz druge) kako za radni
poloaj tako i za poloaj (ugled) naunika u struci, a titi i naunikove
idealne interese u pogledu dela (interes paterniteta i integriteta) pri korienju dela od strane drugih za naune svrhe. Shodno tome su kljune
kategorije paternitet, integritet dela, javnost dela, nauna vrednost dela i
naunika estitost.
(c) Razgranienje sa srodnim pojmovima. Pri ispitivanju postojanja
plagijata po pravilima autorskog prava, plagijat se ne brka u primeni normi i ispitivanju postojanja plagijata sa nekim drugim pojmovima koji bi
mu bili slini i konkurentni, jer takvih nema, a ima ih u vezi sa pravom o
nauci. Tzv. autoplagijat, tj. neoznaena upotreba sopstvenog ranijeg dela
za nastanak sopstvenog docnijeg dela, autorskopravno je u naelu doputena, a sasvim izuzetno nedoputena. Ali je i tada nedoputena iz sasvim
drugaijih razloga27 (meu kojima moralna prekornost postupka, neestitost nije uslov za izricanje autorskopravne sankcije) nego to su razlozi
zbog kojih je uvek nedoputena po pravu o nauci28 (gde je prekor neestitosti pratilac i pravne sankcije). Tzv. nesvesni plagijat,29 tj. neoznaena
upotreba tueg teksta pri nastanku sopstvenog dela zbog zaborava da je
tu (kriptomnezija), ne brka se u autorskom pravu sa plagijatom jer nije
sluaj plagijata poto se ne moe pripisati ni nemaru (nepanji, tako da
nema ni odgovornosti za tetu, jer ova trai bar nemar, a ne kanjava se
ni krivinopravno, jer nema namere, dok su upotrebljiva druga sredstva
graanskopravne zatite). U pravu o nauci nesvesni plagijat nije nikada
jednak namernom plagijatu zbog nedostatka prigovora naunike neestitosti (tako da ne bi usledila disciplinska sankcija), ali moe izazvati
primenu nekih mera (recimo, oduzimanja steenog zvanja, ponitaja doktorske diplome) zbog same neoriginalnosti. Opet, neoznaena upotreba
tueg teksta pri nastanku sopstvenog, kada potie iz onog zaborava koji
se moe pripisati nemaru, ni u autorskom ni u pravu o nauci ne povlai
za sobom sankcije uslovljene postojanjem namere. Tzv. duple tvorevine, tj.
nastanak dva istovetna dela dvaju tvoraca, nezavisno jednog od drugog,30
27
28
29
30
Vidi u prim. 80.

V. i Leposavi, V., 2013, str. 35.
Vidi prim. 6.
Vidi u prim. 6. i 57.
135
nije plagijat ni po autorskom ni po pravu o nauci. Dok je za postojanje i sankcionisanje plagijata u autorskom pravu nevano da li delo koje
sadri plagijat sadri i nauno vredne delove koji nisu plagijati, dotle
pri ispitivanju postojanja plagijata po pravilima prava o nauci, naroito
valja razdvojiti ispitivanje da li se radi o plagijatu od ispitivanja da li je
delo koje je pod sumnjom plagijata doprinelo nauci. Mora se razdvojiti nauni plagijat od nauno (u pogledu doprinosa nauci) bezvrednog
dela, budui da njihovog brkanja ima u praksi. Da bi delo koje plagira
moglo opstati kao nauno delo i bez onoga to je u njemu plagijat, to sa
stanovita autorskog prava ne igra nikakvu ulogu pri utvrivanju da je
posredi plagijat. I jedna jedina preuzeta reenica moe predstavljati plagijat i autorskopravni problem, makar svi ostali delovi tog dela bili bez
ikakve autorskopravne mane. Ali je sa stanovita prava o nauci i te kako
vano da li deo koji nije plagijat poseduje naunost kao kvalitet koji se
trai po pravu nauke za izbor u zvanje, za sticanje doktorata nauka i dr.
Vano je da li delo u onom svom bezgrenom delu (tj. u onom svom
delu koji nije plagijat) predstavlja doprinos nauci, koji je dovoljan da
u konkretnom sluaju opravda, na primer, dodelu naunog ili strunog
stepena (recimo, doktora nauka, specijaliste) ili izbor u zvanje (primerice, docenta, redovnog profesora, naunog savetnika). Doprinos nauci je
po ranije vaeim zakonskim pravilima, a sada, bar po obiajnopravno
vaeim pravilima,31 jedan neizostavni uslov da bi se radilo o doktorskoj
disertaciji koja sme biti branjena i predstavljati osnov za sticanje naunog stepena doktora nauka. Plagijat (kao autorskopravni i naunopravni
delikt poinjen) u jednom delu nekog naunog dela ne ponitava naunopravni kvalitet ostalih delova, ako taj postoji.32
(d) Pravne posledice upotrebe pojma. Pravne posledice (sankcije) naunopravnog i autorskopravnog plagijata su razliite. Brojnija su
pravna sredstva protiv plagijatora po autorskom pravu (krivinopravna
odgovornost33 i svi graanskopravni zahtevi34 koji stoje na raspolaganju
autoru ije je autorsko pravo povreeno recimo, zahtev, odnosno tuba
za utvrenje, tuba za uklanjanje, tuba za proputanje, za naknadu tete
i dr.). Praktino najvanije pravno sredstvo protiv plagiranja po pravu
31
32
33
34
Nije nezanimljiv podatak da su ranije domai zakoni o visokom obrazovanju (o univerzitetu) definisali ta je doktorska disertacija (a pre toga i magistarski rad), to sada
ne ine.
Na toj razlici gradi razgranienje izmeu plagiranja i plagijata Leposavi, V., 2013, str.
52. i d., 5960.
lan 198. Krivinog zakonika Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 85/05, 88/05 ispr.,
107/05 ispr., 72/09 i 111/09). Vidi Lazarevi, Lj., 2011, Komentar Krivinog zakonika, Beograd, str. 669. i d.
lan 204. i d. ZASP-a.
136 |
nauke jeste oduzimanje steenog naunog ili istraivakog stepena ili

zvanja (doktora nauka, vanrednog profesora, samostalnog istraivaa ili
dr.).35 Mada dolaze u obzir i neka druga, na primer, zahtev za naknadu
tete organizacije koju je pretrpela zbog angaovanja drugih na poslovima umesto plagijatora, zbog neostvarenih sredstava po nekom projektu i dr. Kada se primenjuju autorskopravni propisi, plagirani direktnom
tubom trai zatitu od suda. U sluaju naunopravnog plagijata, sud e
biti adresa, ne za postupanje po tubi onoga ko je predstavnik opteg
interesa naruenog plagijatom (visokokolska, nauna ustanova), nego
po tubi onoga ko je lien naunog stepena ili zvanja zbog plagijata, ako
smatra da nema osnova za oduzimanje i izricanje sankcije. Reagovanje
na autorskopravni plagijat ostvaruje se u potpuno izgraenom sudskom
sistemu zatite koji nema nikakvih konstrukcijskih mana koje bi spreavale efikasnost reakcije. Reakcija na plagijat po pravu o nauci nije ni
izdaleka izvesna ne postoji jedan izgraeni sistem, jednak za sve u dravi, nali se oni na strani poinilaca plagijatora ili rtve plagiranih.
Sistem rasute, difuzne institucionalne pravne reakcije na plagijat po pravu o nauci mogao bi biti upotpunjen u interesu efikasnosti pravne reakcije instrumentima prava o nauci izgradnjom jedne nacionalne institucije nadlene za pitanja ispravnosti postupanja u nauci, naune estitosti,
ukljuujui i pitanja plagijata.
(e) Neophodnost i korisnost pojma. U pravu o nauci plagijat jeste pozitivnopravni ali neodreeni pravni pojam. Njemu konkretizacija (blie
odreivanje smisla) nije samo potrebna nego je i neizostavna, u svakom
sluaju kada valja primeniti odredbu lana 88. stav 1. taka 2. Zakona o
naunoistraivakoj delatnosti i lan 33. stav 2. taka b. Pravilnika o postupku i nainu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naunoistraivakih rezultata istraivaa koji se njime slue. Konkretizacija se ostvaruje upravo definisanjem ta taj izraz znai da bi se primenila merodavna
norma koja se njime slui. U autorskom pravu (u propisima), naprotiv, ne
javlja se izraz plagijat, te se zato on uopte ne mora ni upotrebljavati ni definisati. Da bi primenio autorskopravne propise o povredi autorskog prava
preuzimanjem tueg dela, sud ne mora da posee za pojmom plagijat jer
i bez njega i bez njegove definicije mora da rei pravni problem o kom
odluuje: da li je posredi povreda autorskog prava kako je zakon odreuje
ne upotrebivi izraz plagijat.36 Mada zato izraz plagijat, i njegovo definisanje, nisu neizostavni u pravnikom radu sa autorskopravnim propisima,
ima mesta pitanju da li je taj izraz, uprkos tome to nije neophodan
35
36
Vidi prim. 8.
U tom smislu i Rehbinder, M., 2002, p. 180, Waiblinger, J., 2012, p. 41.
137
ipak koristan, i da li je onda korisno definisati ga. Moj odgovor je potvrdan: upotreba tog izraza uistinu nije neophodna u autorskom pravu, ali je
opravdana jer je korisna. Iz sledeih razloga.37 1. Pojam plagijat omoguuje ekonomiju izraavanja: moe se upotrebiti kao skraena oznaka umesto
da se svaki put blie opisuju razne radnje koje predstavljaju nedoputeno
ophoenje sa tuim intelektualnim dobrom i njihov rezultat. 2. Reju plagijat se obeleava ono to je zajedniko nizu raznovrsnih ivotnih situacija, a opet razliito po neemu, takoe vanom, od drugih situacija koje
povlae za sobom istovetne pravne posledice. Tako je plagijat dobrodoao
kao i svaki drugi sistematizacijski pojam sposoban da dri zajedno razne
situacije na osnovu nekih zajednikih im bitnih karakteristika po kojima
se razlikuju od drugih slinih situacija. Zajedniko je da je re o sluajevima povrede autorskog prava namernim ili nemarnim nepotovanjem pripadanja autorskog dela autoru svojatanjem autorstva dela ili pripisivanjem
treem, u kojim sluajevima imalac povreenog autorskog prava moe da
upotrebi sva pravna sredstva koja poznaje autorsko pravo. 3. Korisnost
pojma plagijat je i u tome to se, kako u pokazati, pojam plagijata d definisati nekim tipovima definicija (na nain klasine logike i disjunktivno)
koje za pravnika poveavaju i sigurnost u primeni pojma, umesto to se
sada sree njegova primena bez definicije.
5. Definicija plagijata u autorskom pravu

(a) Stanje u pogledu definicije plagijata. Ne postoji jedinstvena definicija plagijata u domenu autorskog prava. Ne treba da udi to kod nas
nema nikakve pravno obavezujue zakonske (ni podzakonske) definicije
(ako se uopte htela definicija) i to ni u sudskoj praksi i nauci nema opteprihvaene definicije.38 Do jedinstvenog odreenja nije se dospelo ni
tamo gde je sudska praksa bogatija a pravna knjievnost o plagijatu ak
37
38
Da je taj pojam opravdano koristiti, to oigledno smatraju i svi oni u autorskopravnoj

literaturi koji se njime slue kada (u udbenicima i lancima) izlau o povredama
ovlaenja autora (pre svega, o povredama prava paterniteta) i o nekim institutima
(najee kada izlau o preradi i citatu), mada to ne bi morali poto propisi kada ureuju ta ovlaenja i te institute uopte ne upotrebljavaju izraz plagijat. Ali, ne objanjavaju zato se njime slue kad propisi to ne ine, i zato je, iz kojih razloga korisno
sluiti se tim pojmom.
Dok se u literaturi (prim. 4. i 11) i nastoji na tome, nijedna sudska presuda (nav. u
prim. 11) u kojoj je upotrebljen izraz plagijat ne sadri neku optu definiciju, ali se
za svaki presueni sluaj analizom d utvrditi ta je sud smatrao i nazvao plagijatom.
U tim sluajevima radilo se o tome da li je postojala obaveza da se tuilac navede
kao autor i da se dobije njegov pristanak, da li to to je tueni objavio neko delo pod
svojim imenom predstavlja nedoputenu upotrebu tuioevog dela, bez prethodno
traenog pristanka tuioevog.
138 |
izuzetno razvijena.39 Sreu se ve od 19. veka razliite definicije izraza

plagijat u pravnikim napisima.40
(b) Preskriptivna definicija plagijata. U domenu autorskog prava
plagiranjem bi, smatram, trebalo nazivati nedoputeno, namerno (svesno i
voljno) ili nemarno objavljivanje autorovog dela kao svog, pod svojim imenom ili pseudonimom (pripisivanje sebi tueg autorstva), ili kao da je delo
treeg, imenovanog ili anonimnog (pripisivanje tueg autorstva treem), a
plagijatom delo autora koje je nedoputeno, namerno ili nemarno objavljeno kao svoje delo ili kao delo treeg. Takvo odreenje je blisko najrasprostranjenijoj jezikoj praksi po tome to ukljuuje svojatanje, prisvajanje autorstva (pa je ova definicija utoliko deskriptivna, realna). Ali, osim
svojatanja autorstva, u pojam plagijata ukljuuje i druge vidove ophoenja
prema tuem autorstvu kao svom ili kao tuem ali ne kao autorovom,
a, uz to, naglaava pravnu nedoputenost radnje i njeno namerno ili nemarno preduzimanje, to sve nije rasprostranjeno u jezikoj praksi (te je
utoliko preskriptivna, nominalna).41
Plagijat je suprotnost, obrnuta slika autorskog dela, ne-autorsko delo,
delo ne-autora. Autor je onaj koji je delo stvorio (pater), pa niko drugi
to nije niti moe postati. Veza izmeu autora i dela je neraskidiva, fakti39
40
41
Na primer, u Nemakoj, uz redovna izlaganja u udbenicima o autorskom pravu, kao

i u komentarima zakona i brojnim specijalizovanim lancima, esto se (otprilike svakih 45 godina) neka pravna knjiga posveti temi plagijata, ne zaobilazei ni pitanje
pojma: Schulze, E. i dr., 1959, Plagiat, Berlin i dr.; Fuchs, E., 1983, Urheberrechtsgedanke und verletzung in der Geschichte des Plagiats unter besonderer Bercksichtigung der Musik, Tbingen; Gravenreuth, G. v., 1986, Das Plagiat aus strafrechtlicher
Sicht, Kln i dr.; Jrger, T. M., 1992, Das Plagiat in der Popularmusik, Baden-Baden;
Fischer, F., 1996, Das Literaturplagiat: Tatbestand und Rechtsfolgen, Frankfurt a.M. i
dr.; Dieth, M., 2000, Musikwerk und Musikplagiat im deutschen Urheberrecht, BadenBaden; Rieble, V., 2010, Das Wissenschaftsplagiat (Vom Versagen eines Systems), Frankfurt a.M.; Waiblinger, J., 2012, Plagiat in der Wissenschaft (Zum Schutz wissenschaftlicher Schriftwerke im Urheber und Wissenschaftsrecht), Baden-Baden; Dreier, T.
i dr. (ur.), 2013, Plagiate: Wissenschaftsethik und Recht, Tbingen; Goltschnigg, D., i
dr. (ur.), 2013, Plagiat, Flschung, Urheberrecht im interdisziplinren Blickfeld, Berlin; Herzberg, A., 2014, Miturheberschaft, Bearbeiterurheberrecht, freie Benutzung und
Plagiate, Mnchen.
Kod Waiblinger, J., 2012, pp. 34. i d. pregled raznih pravnikih definicija od kad se
u 19. veku nastojalo u pravnoj nauci definisati plagijat, ali je pravni pojam plagijata
razliito odreivan. Njegov zakljuak u pogledu savremenih definicija je da gotovo
svaki autor definie pojam na svoj nain, ali su definicije bliske, dok se razilaze donekle u terminoligiji i preciznosti (p. 38).
O tim, kao i o tipovima definicija (deskriptivna, preskriptivna, realna, nominalna,
klasina, disjunktivna, konjunktivna, enumerativna egzemplifikativna) o kojima govorim (pod 5. (b), (c) i (d) i 7. (a)) u vezi sa definicijom plagijata koju predlaem, v.
uopte kod Vodineli, V. V., 2014, str. 131. i d.
139
ki (tj. po prirodi stvari) i pravno (normativno). Plagijator42 je ne-autor

(non-pater). Plagijator je lice koje namerno ili nemarno pripisujui sebi
ili treem autorstvo tueg dela ne uvaava neraskidivost veze autora i njegovog dela. Plagirani autor je lice iju faktiki i pravno neraskidivu vezu sa
delom plagijator ignorie namernim ili nemarnim prisvajanjem njegovog
autorstva (paterniteta), oznaivi sebe imenom ili pseudonimom kao
autora, ili namernim ili nemarnim pripisivanjem njegovog autorstva (paterniteta) treem, oznaivi treeg ili anonimnog kao autora. Plagiranje
je nedoputeno autorskopravnim propisima jer plagijator, nepotovanjem
faktike i pravne neraskidivosti veze izmeu tvorca i njegovog dela, uvek
povreuje autorsko pravo: povreuje uvek autorovo ovlaenje na priznavanje autorstva (pravo paterniteta), ujedno i autorovo ovlaenje da bude
oznaen kao autor, nekada i autorovo ovlaenje na neizmenjivost dela, a
redovno i autorovo ovlaenje na autorsku naknadu, nekada ovlaenje na
umnoavanje dela i dr. Objavljivanje plagijata je nedoputeno u optem
i interesu autora, pa povlai raznovrsnu pravnu odgovornost plagijatora,
krivinopravnu, upravnopravnu, radnopravnu, disciplinskopravnu, a i
onu u vidu graanskopravne zatite autora.
(c) Definicija plagijata u klasinom obliku njegov najblii vii rod
i njegova specifina razlika. Definicija kojom u se sluiti (te plagiranjem
zvati nedoputeno, namerno ili nemarno objavljivanje tueg autorskog dela
kao svog dela ili kao dela treeg imenovanog ili neimenovanog lica, a plagijatom autorovo delo koje je nedoputeno, namerno ili nemarno objavljeno
kao svoje ili kao delo treeg imenovanog ili neimenovanog) jeste klasina
definicija (per genus proximum et differentia specifica). Nedoputeno sluenje tuim duhovnim (umnim, intelektualnim) dobrom najblii je vii rod
u koji spada i plagijat. Od drugih istorodnih pojava od drugih nedoputenih sluenja tuim duhovnim dobrom, plagiranje se specifino razlikuje
po tome to se pri tome autorovo delo nedoputeno, namerno ili nemarno
objavljuje kao svoje ili kao delo treeg imenovanog ili neimenovanog.
(d) Disjunktivna definicija plagijata (ili-definicija). Navedena definicija je disjunktivna. Bitna specifina diferencijalna obeleja, bez kojih
nikad nema plagijata, alternativno su postavljena: da se autorovo delo bilo
svojata, bilo pripie treem, imenovanom ili anonimnom. Svojatanje je nedoputeno, namerno ili nemarno objavljivanje tueg autorskog dela kao
svog; pripisivanje treem je nedoputeno, namerno ili nemarno objavljivanje tueg autorskog dela kao dela treeg imenovanog ili neimenovanog
lica a ne kao autorovog dela. A plagijata ima uvek im se tue autorsko
delo ili svojata (objavi kao svoje) ili pripie treem (objavi kao delo treeg,
42
Sinonim plagijar jo uvek se kod nas ree upotrebljava, kao i plagijarizam umesto
plagijatorstva.
140 |
imenovanog ili neimenovanog lica a ne autora). Recimo, objavljivanje pod

svojim ili tuim imenom delova preuzetog autorskog dela bez oznaenja
dela iz kog su preuzeti i oznaenja njegovog autora, objavljivanje pod svojim imenom ili anonimno izmenjenog tueg dela bez oznake dela koje
je izmenjeno i njegovog autora, objavljivanje pod svojim ili pod imenom
treeg lica preraenog autorskog dela sa prepoznatljivim sastojcima izvornog dela ali bez oznake da je izvorno delo sluilo kao osnova i ko mu je
autor, objavljivanje slobodnog autorskog dela ali pod svojim imenom, ili
pod imenom treeg, ili anonimno.
(e) ta nije plagijat? Polazei od toga ta ini najblii vii rod pojava u
koji spada plagijat, nije plagijat nego je suprotnost plagijatu, njegova obrnuta
slika, doputeno objavljivanje tueg intelektualnog dobra, a s obzirom na
ono to ini specifina svojstva plagijata unutar roda pojava u koji spada,
nije plagijat nego je suprotnost plagijatu, njegova obrnuta slika, doputeno
objavljivanje autorskog dela kao autorovog. Takvo objavljivanje moe da
bude, primerice, doputena prerada autorovog dela i objavljivanje preraenog dela sa naznakom da predstavlja preradu dela tog autora, doputeno
citiranje autorovog dela i objavljivanje citiranog dela i imena njegovog autora, objavljivanje slobodnog autorovog dela sa autorovim imenom. Polazei
od disjunktivnih, alternativno postavljenih specifinih obeleja namernog
ili nemarnog objavljivanja autorovog dela bilo pod svojim imenom ili pseudonimom, bilo pod imenom ili pseudonimom treeg ili anonimno, nije
plagijat ono svojatanje autorovog dela ili njegovo pripisivanje treem koje
se ne moe kvalifikovati ni kao namerno, ni kao nemarno. Takvo svojatanje
autorstva i pripisivanje treem, nije, meutim, nikakva suprotnost, obrnuta
slika plagijata, nego je samo drugaiji vid povrede autorovog prava paterniteta neskrivljena povreda (poto se pripisivanje autorstva sebi ili treem
moe ostvariti i bez ikakve krivice), ali je kao i plagijat nedoputena.
6. Konstitutivni sastojci plagijata i modaliteti plagijata

(a) Sastojci plagijata. Specifian spoj elemenata bez kog nikada u autorskom pravu nema plagijata, a koji kad god se ostvari uvek tvori plagijat,
sastoji se iz sledeih sedam konstitutivnih a kumulativno potrebnih sastojaka plagijata:
a. da postoji autorsko delo,43 sa ili bez autorskopravne zatite (dalje:
izvorno delo44 ili preuzeto delo);
43
44
Autorsko delo je skup etiri konstitutivna sastojka, v. dalje pod 7.(a).

Kao ni izraz plagijat, plagirano delo itd., tako ni ovaj izraz izvorno delo nije u navedenom znaenju zakonski izraz. Izraz izvorno delo upotrebljava se u posve drugaijem smislu u ZASP-u, lan 4. stav 2: oznaava ono autorsko delo koje je preraeno;
141
b. da postoji jo jedno delo (plagijatorsko delo) koje je potpuno ili

bitno podudarno sa izvornim delom;
c. da je to podudarno drugo delo nastalo docnije;
d. da je nastalo namernim ili nemarnim preuzimanjem izvornog
dela;
e. da je objavljeno bez navoenja izvornog dela i/ili njegovog autora;
f. da je objavljeno kao sopstveno, prisvajanjem autorstva izvornog
dela, ili kao delo imenovanog ili anonimnog treeg, pripisivanjem
treem autorstva izvornog dela;
g. da protivpravnost njegovog objavljivanja nije izuzetno iskljuena.
(b) Modaliteti plagijata. Sve druge osobine plagijata: da li je plagijator
izvorno delo objavio pod svojim punim imenom, ili pod svojim pseudonimom, ili pod punim imenom ili pseudonimom treeg, da li je preuzeo
izvorno delo celo, delove ili samo jedan deo i dr., jesu osobine nekonstitutivne za sam pojam plagijata, ali informativne u pogledu pojavnih oblika
plagijata. Poto se na tim drugim osobinama zasnivaju samo modaliteti
plagijata (varijacije u okviru istog kvaliteta), a ne sam pojam plagijata, o
njima e biti rei pod 8, nakon to se sada pod 7. prvo posvetim svakoj od
osobina konstitutivnih i neizostavno potrebnih za plagijat.
7. Sastojci plagijata, ponaosob

Plagijat je, prema tome, nedoputeno namerno ili nemarno pripisivanje tueg autorskog dela sebi ili treem. Razloeno na elemente, plagiranje
je specifian spoj sedam sastojaka: Preuzimanje 1. nedoputeno (g), 2. namerno ili nepaljivo (d), 3. postojeeg tueg autorskog dela (a), 4. u vidu
drugog identinog ili bitno podudarnog (b) 4. kasnije nastalog dela (c), i
njegovo objavljivanje 6. bez naznaenja dela i njegovog autora (e) 7. kao
da je sopstveno delo (pod svojim imenom ili pseudonimom) ili delo treeg (pod imenom ili pseudonimom treeg ili anonimno) (f).
(a) Izvorno autorsko delo, sa ili bez autorskopravne zatite. Delo
koje se plagira je autorsko delo. Pojam autorskog dela je zakonom definisani pojam: AUTORSKO DELO JE ORIGINALNA DUHOVNA TVOREVINA AUTORA,
IZRAENA U ODREENOJ FORMI, BEZ OBZIRA NA NJEGOVU UMETNIKU, NAUNU ILI
DRUGU VREDNOST, NJEGOVU NAMENU, VELIINU, SADRINU I NAIN ISPOLJAVANJA,
KAO I DOPUTENOST JAVNOG SAOPTAVANJA NJEGOVE SADRINE
(lan 2. stav 1.
Markovi, S. M., Miladinovi, Z., 2014, str. 38, tim izrazom oznaavaju, ba naprotiv,
delo koje u sebi ne sadri prepoznatljive originalne elemente drugih, ranije stvorenih
autorskih dela; raniji zakoni o autorskom pravu, npr. onaj od 1968. u lanu 49. stav 3,
oznaavali su tim izrazom ona autorska dela ili delove tih dela koji su se smeli objavljivati bez dozvole autora.
142 |
ZASP-a). Ova, po svome tipu klasina, konjunktivna definicija sadri,

kako se uobiajeno uzima,45 etiri konstitutivna sastojka, kumulativno potrebna za autorsko delo; da je posredi: tvorevina odreenog ili odredivog
oveka koja predstavlja duhovni (umni, intelektualni) sadraj izraen
u odreenom obliku (formi) a originalno46 (osobito,47 jedinstveno, samosvojno, individualno48).49 Pravni znaaj ove legalne definicije u tome
je to se ni u kom sluaju u kom su ispunjeni svi ti sastojci ne moe porei da je posredi autorsko delo, i onda tvrditi da poto nije re o autorskom delu nije zbog toga posredi ni plagijat u sluaju njegovog preuzimanja. Najspornije je u praktinim sluajevima da li je neko konkretno delo
stvaralaki originalno (odnosno, precizno, ta je stvaralaki originalno u
nekom delu), a u teoriji, ta je kriterijum originalnosti.50 Kada je re o
45
46
47
48
49
50
Istina, uz odreena odstupanja u upotrebljenoj terminologiji za pojedine sastojke, i

uz isticanje u prvi plan u pogledu pojedinih sastojaka ovog ili onog njihovog aspekta:
primerice, neko e istu stvar naglaavati tako da kae da je delo izraeno u odreenoj
formi (recimo, nai autori), a neko da se moe ulima opaziti (recimo, nemaki autori), neko isti element naziva originalnost (recimo, nai autori), a neko individualnost
(recimo, nemaki autori). Za nemako pravo Kopp, L., 2014, pp. 102103. prim. 366.
razmatra da li individualnost zameniti originalnou.
O originalnosti govori npr. i engleski Copyright Act od 1911, u sec. 1.(1): original
[...] work, a devet decenija kasnije i ameriki presedan koji je postavio Supreme Court 1991. g. u sluaju Feist Publications, Inc. v. Rural Telephone Service Co., Inc. (499
US 340).
U kom smislu, na primer, austrijski Das Bundesgesetz ber das Urheberrecht an Werken der Literatur und der Kunst und ber verwandte Schutzrechte od 2006, u 1. stav
1.: eigentmliche geistige Schpfungen.
Kako, recimo, nemaki Gesetz ber Urheberrecht und verwandte Schutzrechte od
1965, u 2. stav 2: persnliche geistige Schpfungen, i vajcarski Bundesgesetz ber
das Urheberrecht und verwandte Schutzrechte (Urheberrechtsgesetz) od 1992, u lanu
2. stav 1: geistige Schpfungen ..., die individuellen Charakter haben.
Originalnost je prihvaen uslov i u dravama iji je zakoni ne navode izriito u definiciji zatienog dela, kao na primer, francuski Code de la propriet intellectuelle, lan
L112.1, ili makedonski Zakon za avtorskoto pravo i srodnite prava, lan 3. stav 1.
Direktive EU ne pominju originalnost, nego delo definiu kao rezultat sopstvenog
duhovnog stvaranja svog autora. Smatra se da je i u tome implicirana originalnost
poto korienje prostora za kreativno oblikovanje neizbeno odraava i linost autora, pa da se onda evropski i nacionalni (nemaki) pojam dela ne razlikuju budui
da je i tzv. autorskopravni sitni dovoljan za individualnost. U tom smislu Kopp, L.,
2014, p. 98.
Bez opipljive koristi razilaze se stavovi o tome da li je re o originalnosti dela ili
originalnosti linosti tvorca, da li se zahteva da delo ima individualne crte ili da je
tvorac svoje individualne crte ispoljio u delu. Nedavno okonalo je odlukom najvieg nemakog suda (Bundesgerichtshof, presuda I ZR 143/12. od 13.11.2013. tzv.
Geburtstagszug-sluaj) svoju uspenu karijeru, ako ne i svoju karijeru u potpunosti,
uenje sudske prakse o tzv. nivou ili visini uoblienja, stvaralakoj visini, kreativnoj
visini, visini dela (Gestaltungshhe, Schpfungshhe, Werkhhe), koje je kao merilo
(bilo i sada je) vrlo rasprostranjeno, ne samo u Nemakoj, i to ne samo, kao isprva,
143
naunim delima, kao i u bilo kom drugom domenu stvaranja duhovnih

sadraja, odluuje da li je predmet naunog bavljenja, dakle, tema, uopte takva da je mogue obraditi je drugaije od ve postojeih radova i to
originalno, to e rei: zamislima (idejama) dati takvo uoblienje kakvo do
tada nije postojalo, a koje odskae od ve postojeih svojom stvaralakom
osobitou. Takva mogunost redovno, a ne tek izuzetno, postoji u nauci,
bilo da se radi o tehnikim, prirodnim ili humanistikim disciplinama.51
A nijedan knjievni rod (udbenici, monografije, zbornici radova, prirunici, komentari propisa, lanci, komentari sudske prakse, prikazi, predavanja ili dr.) nije kao takav prepreka originalnosti.52 Originalnost zavisi
samo od postojanja autorske individualnosti (osobitosti, samosvojnosti,
jedinstvenosti). To je lako uoiti poredei dela posveena istoj temi: pored
niza dela koja se ne izdvajaju iz jednog naina na koji su uobliene ideje,
uvek se nau dela koja se izdvajaju svojom stvaralakom osobitou. To ne
znai da autorsko delo u nauci jeste samo onaj tekst koji proseni naunik
(na primer, proseni pravni pisac) ne bi mogao sastaviti takav stav bi autorskopravno priznanje i zatitu obezbedio jedino izuzetnim stvaraocima,
51
52
pri utvrivanju da li je u pitanju autorsko delo ili delo primenjene umetnosti bez
autorskopravne zatite (to je promenom zakona o dizajnu postalo suvino), v. Kopp,
L., 2014, p. 101. Uenje je kritikovano iz niza razloga, v. upuivanje kod Hoeren, T.,
2012, Internet und Kommunikationsrecht (Praxis-Lehrbuch), Kln, pp. 98. i d. Kritiku tog uenja v. i kod Markovi., S. M., 2000, str. 609. i d. Noviji nemaki judikati vie
ne upotrebljavaju taj izraz, upuivanja kod Kopp, L., 2014, p. 100.
Nije se odrao ni stav da je u prirodnim naukama manje prostora za originalnost i
autorskopravnu zatitu, v. Waiblinger, J., 2012, pp. 68. i d.
Davno je naputen stav da udbenici ne mogu biti autorska dela, pa onda ni plagirani. Za nemaku sudsku praksu i literaturu v. upuivanja kod Dreyer, G., 2009, pp.
729, 730; Waiblinger, J., 2012, pp. 9899. Tomi, Z. R., 2003, prvo pie da univerzitetski udbenici iz domena pozitivno-pravnih disciplina nisu i ne mogu da budu,
po svojoj prirodi, originalna dela onoga kalibra i stepena kao to su to monografije,
studije ili izvorni lanci. Mnogi pasusi ili stranice takvih uila, odnosno ak celi
pojedini delovi njima obuhvaene materije postaju (ili su to ve) deo opte pravne
kulture, uivaju status neke vrste javnih dobara. Kao takvi, oni se manje-vie, na
ovaj ili onaj nain, skoro nuno pojavljuju, da ne kaem ponavljaju u maltene svim
udbenicima posveenim datoj pravnoj grani (str. 71) i, nadalje, da se s obzirom
na naunu uhodanost teme i iznetih ideja, ne moe govoriti o bilo ijem izvornom
autorstvu [nekih] reenica (str. 75) (to, uzgred, nije drugaije ni sa monografijama, studijama, lancima itd. posveenim jednoj istoj temi svuda se sreu opta
mesta). Ali on ne ostavlja nikakve sumnje u to mogu li udbenici biti originalna
dela: univerzitetska uila posveena poglavito ivim normama pravnog sistema
kadra su da zadobiju individualnost njihovih pisaca, da njihovo pojavljivanje u javnosti bude opravdano putem utisnutog linog peata autora u pripadajue stranice
(str. 72) i precizira da se originalnost udbenika upravnog prava moe iskazati bar u
etiri vida (str. 72), a navodi i koji bi to bili najeklatantniji sluajevi plagiranja neijeg udbenika (str. 74).
144 |
natprosenim naunicima,53 a pri tome bi se, u stvari, jedan neodreeni

pojam (originalnost) koji iziskuje konkretizovanje samo zamenio drugim
(natprosenost) koji i sam tek trai konkretizovanje. ime bi se izlino
obogatio usud autorskopravnih normi da ionako barataju mnogim neodreenim pojmovima. Autorsko delo je jedno pojam se ne stepenuje
sve i da se originalnost stepenuje:54 nema dela koja su vie autorska i onih
koja su to manje; delo ili jeste autorsko ili nije ako je originalno, autorsko je. Ako delo nije originalno, ni njegovo svojatanje ili pripisivanje
treem nije plagijat u autorskopravnom smislu.
Definicija autorskog dela iz lana 2. stav 1. ZASP-a upotpunjena je
i zakonskom enumerativnom egzempflikativnom definicijom autorskog
dela u lanu 2. stav 2. ZASP-a: AUTORSKIM DELOM SMATRAJU SE, NAROITO:
1) PISANA DELA (KNJIGE, BROURE, LANCI, PREVODI, RAUNARSKI PROGRAMI U BILO
KOJEM OBLIKU NJIHOVOG IZRAAVANJA, UKLJUUJUI I PRIPREMNI MATERIJAL ZA
NJIHOVU IZRADU I DR.); 2) GOVORNA DELA (PREDAVANJA, GOVORI, BESEDE I DR.); 3)
DRAMSKA, DRAMSKO-MUZIKA, KOREOGRAFSKA I PANTOMIMSKA DELA, KAO I DELA
KOJA POTIU IZ FOLKLORA; 4) MUZIKA DELA, SA REIMA ILI BEZ REI; 5) FILMSKA
DELA (KINEMATOGRAFSKA I TELEVIZIJSKA DELA); 6) DELA LIKOVNE UMETNOSTI (SLIKE, CRTEI, SKICE, GRAFIKE, SKULPTURE I DR.); 7) DELA ARHITEKTURE, PRIMENJENE
UMETNOSTI I INDUSTRIJSKOG OBLIKOVANJA; 8) KARTOGRAFSKA DELA (GEOGRAFSKE
I TOPOGRAFSKE KARTE); 9) PLANOVI, SKICE, MAKETE I FOTOGRAFIJE; 10) POZORINA
REIJA. Pravni znaaj ove legalne definicije u tome je to svako delo iz navedenih vrsta dela, navedenih egzemplifikativno u stavu 2, ako ima konjunktivna obeleja iz stava 1. lan 2. ZASP-a, jeste autorsko delo, pa se ni u
kom sluaju postojanje plagijata ne moe poricati ve time to e se tvrditi
da konkretno delo iz kog je preuzimano, a koje spada u neku od deset u
zakonu pobrojanih vrsta, nije autorsko delo zbog vrste u koju spada. Ako
se pak preuzima neko od dela van kruga pobrojanih deset vrsta u stavu
2, moe biti sporno u konkretnom sluaju ne samo da li je preuzeto delo
originalno nego i da li konkretno delo moe biti autorsko delo s obzirom
na to da spada u vrstu koju nije ve sam zakon naveo. Dakle, kao to je
autorsko delo pisano delo, govorno delo, dramsko itd., tako je i plagijat
pisano delo, govorno delo, dramsko itd.
53
54
Mada je u nemakoj praksi svojevremeno bilo ba i takvih stavova: ako je re o neemu to bi proseni profesor mogao u odreenoj stvari isto tako napisati, tada nema
zatite; ako bi se dralo tog najrigidnijeg stava u sudskoj praksi, koji je potom naputen, autorskopravno bi se titili samo izuzetni i genijalni autori, dok autorskopravni
propisi ne prave razliku izmeu autorskog dela i izuzetnog autorskog dela, v., sa upuivanjima, Waiblinger, J., 2012, pp. 97, 98, 99; tako i Markovi, S. M., 2000, str. 609.
prim. 15.
Ali, nekad se iza tvrdnje o stepenovanju originalnosti krije neprecizno izraavanje:
misli se u stvari na to da su razna dela, kako koje, to u veoj to u manjoj meri originalna, tj. da je kod nekih originalan vei deo dela, a kod drugih njihov manji deo.
Za razlikovanje apsolutno i relativno originalnih dela, v. upuivanje kod Besarovi,
V., 2005, str. 252. prim. 24.
145
Odredba stava 1. lana 2. ZASP-a ima pravnu vanost i u delu u kom

navodi ta nisu konstitutivni sastojci autorskog dela (umetnika, nauna i
druga vrednost dela, namena, veliina, nain ispoljavanja, doputenost njegovog objavljivanja i dr.). Kao to su ti sastojci nevani za autorsko delo,
tako se ni plagijat ne moe poricati pozivanjem na to da ono to je preuzeto
nema vrednost, naunu i dr., nema praktinu upotrebljivost ili ta drugo
navedeno. Ali bi moglo biti sporno u konkretnom sluaju: da li se ne bi
radilo o autorskom delu, i onda o plagijatu kad preuzima to delo, zbog postojanja ili nepostojanja nekog daljeg sastojka, koji zakon ne navodi meu
nabrojanim, kao, na primer: da bi delo iz kog se preuzima moglo da opstane i bez onoga to je preuzeto, pa da zato ono to je preuzeto nije autorsko
delo, da je preuzeto samo ono to u delu iz kog se preuzima predstavlja
sporedan sadraj, a da jedino glavni sadraj ini autorsko delo itd.?
Autorsko delo koje predstavlja originalno uoblienu optu ideju, postupak, metod rada, matematiki koncept, naelo, princip, i uputstvo, mada
ne uiva autorskopravnu zatitu u tom smislu to se sme bez odgovornosti
koristiti ne traei saglasnost autora i ne dajui autorsku naknadu (arg. iz
lana 6. stav 1. ZASP-a),55 ne sme se plagirati, tako da preuzimanje originalno uobliene opte ideje, postupka, metoda rada itd. jednako tako
predstavlja nedoputenu radnju, plagijat, ako se preuzima uz svojatanje ili
uz pripisivanje treem, kao i kada se ne radi o optim idejama, postupcima, metodama rada itd. nego o preuzimanju originalno uoblienih drugih
ideja. Dakle, i ta tzv. autorska dela bez autorskopravne zatite u stanju su
tada da budu objekti plagiranja, za razliku od optih ideja, postupaka itd.
kao takvih, dakle, samih optih ideja, postupaka, naela itd., kada su bez
originalnog konkretnog uoblienja.
(b) Postojanje jo jednog dela koje je potpuno ili bitno podudarno sa
izvornim delom. Plagijat podrazumeva nastanak jo jednog dela, koje je
podudarno s izvornim delom, sasvim ili bitno. Podudarnost se utvruje
poreenjem. Ali, nije re samo o kvantitativnoj dimenziji podudarnosti
naunog dela, nego i o kvalitativnoj. Ako su dva dela, na primer, dva nauna lanka, podudarni od naslova do poslednje take poslednje reenice, podudarnost je potpuna ne samo u smislu istoglaseeg teksta nego i
u smislu istovetnosti intelektualne tvorevine iskazane kroz taj tekst. Ali, i
ako je jedno delo krae a drugo due, jedno sa veim brojem rei, drugo
sa manjim, jedno sa kraim a drugo sa duim reenicama, jedno sa dopadljivijim a drugo sa manje dopadljivim stilom, jedno sa elegantnijim a
drugo sa manje otmenim izraavanjem itd., time nije dovedena u pitanje
55
lan 6. stav 1: Autorskopravnom zatitom nisu obuhvaene opte ideje, postupci,

metode rada, ili matematiki koncepti kao takvi, kao i naela, principi i uputstva koji
su sadrani u autorskom delu.
146 |
bitna podudarnost dela kao osobitog uoblienja istovetne ideje, ako je to

uoblienje doista osobito. Kvantitativno, dakle, dela mogu s raznih aspekata biti divergentna, ali je za postojanje ovog uslova za plagijat neophodno
i dovoljno da su kvalitativno podudarna da oba sadre istu originalno
uoblienu autorsku ideju. Ne moraju biti podudarna i formalno, tj. da glase
isto, dovoljno je da im je smisao isti; plagijat nije samo ropsko, doslovno
preuzimanje nego i preuzimanje smisla ili sadrinska modifikacija, preformulisanje, dodavanje delu ili skraivanje dela.56
(c) Kasniji nastanak drugog dela, potpuno ili bitno podudarnog sa
izvornim delom. I vremenska dimenzija je bitna za plagijat. Autor ranije
nastalog dela ne moe plagirati kasnije nastalo; moe samo obrnuto. Plagijat podrazumeva naknadni nastanak drugog dela koje je podudarno sa
izvornim, prvonastalim delom. Nastanak dva potpuno ili bitno podudarna dela u jednom istom asu bio bi blizak udu.57 U nauci, sigurno, poto
je re ne samo o istoj zamisli (ideji) nego i isto konkretno a originalno
(osobito, jedinstveno, samosvojno, individualno) izraenoj, uoblienoj.
Ako dela ne predstavljaju isto uoblienu ideju, nego razliito uoblienu,
tada se ne radi o istom delu. Dok se i moe zamisliti, a i empirijski potvrditi da se u nekim drugim, uglavnom samo krajnje jezgrovitim rodovima
stvaralatva ista zamisao bitno slino uoblii istovremeno na dva kraja zemljine kugle (primer, dve bitno sline karikature, dva bitno slina aforizma), ne znam da je zabeleeno da se ikad desilo da se u svemu podudare
kako zamisao sama, tako i njeno istovremeno konkretno uoblienje (npr.
zbog uticaja razliitih tehnika ili stilova crtanja, upotrebe razliitih materijala). Nauno delo se sastoji, redovno, iz niza misli, povezanih u sistem, a
tek su krajnje hipotetiki izgledi da ih u iole sloenijem i obimnijem radu
dva ili ak i vie lica uoblie i istovetno i istovremeno, a nezavisno jedno
od drugog, i da se oceni kako je re o jednoj te istoj, identinoj individualnosti, o delima sa identinim individualnim obelejima. Za ovakav sluaj
zakonodavac bi mogao da izabere izmeu toga da li e tvorcima nezavisno
nastalih identinih dela priznati autorskopravnu zatitu za odvojeno, samostalno a paralelno autorstvo,58 i to zbog samostalnosti nastanka, ili za
neku vrstu nepravog (kvazi) koautorstva, zasnovanog ne na zajednikom
stvaranju nego na istovremenosti samostalnog ali istovetnog stvaralakog
56
57
58
vrst stav u Nemakoj, v. upuivanja kod Waiblinger, J., 2012, pp. 37, 122, 187.
Za mogunost nezavisnog nastanka istovetnih dela (tzv. duplih tvorevina) naglaava
se i kod nas da je teorijska (Jan[j]i, M., 1973, str. 272; Damnjanovi, K., Mari,
V., 2012, str. 46), da je statistika verovatnoa da se tako neto desi, takorei, ravna
nuli (Markovi, S. M., 2000, str. 608). Ne precizira se da li to vai i kada dela istovremeno nezavisno nastanu, i kada nezavisno nastanu jedno za drugim, to odvojeno
razmatram u tekstu.
to se redovno zagovara, istina, uz naglasak da je situacija u potpunosti hipotetika.
147
rezultata. Ako, kao to mislim, originalnosti nema bez novosti59 (dok obrnuto ne vai), a novost je implicirana u originalnosti (to ne znai da su
jedno te isto),60 tada oba ta reenja dolaze u obzir poto zbog istovremenosti nastanka iste originalnosti re je i o zajednikoj novosti. I po oba
reenja obojica mogu biti rtve plagijata, te uivaju zatitu.
Iz pomenutih razloga nita verovatniji nije ni naknadni nastanak naunog dela, istovetnog ili bitno podudarnog sa ve postojeim, nastanak
u punoj samostalnosti u odnosu na prvonastalo delo. Zato ako se i desi
da neko naknadno, a samostalno u odnosu na autora izvornog dela, isto
uoblii istu ve realizovanu naunu autorsku ideju, kad to sazna, to svakako jeste od (psiholokog) znaaja za samog pisca: za potvrivanje njegove
sposobnosti za bavljenje naukom, dok ne zasniva pretenziju da e se u nauci ono do ega je samostalno doao vezivati za njegovo ime a ne za tvorca
izvornog dela.61 Ali ne reava ni pitanja koja se postavljaju pred autorsko
pravo. Na zakonodavcu je da za ovakav sluaj, za razliku od sluaja istovremenog nastanka dela (ista i istovremena originalnost i novost), opredeli hoe li uopte potonjem tvorcu priznati autorstvo, i to zbog samostalnosti nastanka dela, ili e uzeti da, poto to autorsko delo ve postoji, i poto
oba lica ne mogu odvojeno, jedan za drugim, biti autori jednog dela (ista
naknadna originalnost, ali ne i novost), jer je autor jedan kao to je i autorsko delo jedno (to je onda apsolutno pravilo, a ne naelo), tada potonji
moe da bude samo ne-autor, a njegovo delo ne moe da bude autorsko,
ni autorskopravno zatieno. Mada se potonjem tvorcu dela, budui da
59
60
61
Makar se radilo o novom originalnom spoju starog i neoriginalnog. Pogotovo originalnost u stvaralatvu podrazumeva novost, jer kreativnost i jeste sposobnost stvoriti
neto novo, v. upuivanja kod Waiblinger, J., 2012, p. 73. prim. 390.
Povezivanje novosti sa originalnou, a kod nekih ak i poistoveivanje, jeste manjinski stav, v. upuivanja na francuske zagovornike kod Jan[j]i, M., 1973, str. 272. prim.
4, Besarovi, V., 2005, str. 247. prim. 13, a za Nemaku v. Nordemann, A., Urheberstrafrecht u: Achenbach, H. Ransiek, A. (ur.), 2012, Handbuch Wirtschaftsstrafrecht,
Heidelberg i dr., pp. 12581259 (subjektivno novo novo za autora). O novosti u
smislu prava intelektualne (industrijske) svojine nije re ve zato to u sticanje autorskog prava nije ukljuena javna vlast, niti je predvien ikakav postupak utvrivanja
novosti. Da je novost element originalnosti pokazuje se i svim onim (negativnim)
definicijama originalnosti koje naglasak stavljaju na to da je neko delo originalno ako
se u poreenju sa drugim delima razlikuje od onoga to ve postoji i to je uobiajeno, ako nije nastalo imitacijom neega ve postojeeg i neega to je ve sastojak kulturne tradicije. Jer, svim tim se opisuje i novost: novo je ako ve ne postoji, ako ve
postoji, nije novo; novo je ako nije ve uobiajeno, ako je ve uobiajeno, nije novo;
novo je ako nije imitacija ve postojeeg, a imitacija ve postojeeg nije novost; novost je ako delo nije ve ostvarena kulturna tekovina, a ako je ve ostvarena kulturna
tekovina, delo nije novost.
Talentovanim naunicima se dogaa da spoznaju da su otkrili ve otkriveno, ali
su naisto sa time da su isto mogli postii i bez stvaralakog napora, samo da su bili
informisani o onome to ve postoji.
148 |
je istu naunu ideju ostvario nezavisno od prvog autora i njegovog ve

postojeeg dela, ne moe ni moralno, ni etiki, ni pravno uputiti ikakav
prekor to je sebe oznaio kao autora, a ni diskvalifikacija kakva je da je
plagijator, to bi onda iskljuilo odgovornost za eventualnu tetu autoru
prvonastalog dela, ipak mu se ne mora pravno dozvoliti da sebe oznaava
kao autora, to bi ga, ako bi to ipak inio, izloilo odgovarajuem zahtevu
autora prvonastalog dela. A u odnosu na tree, ne bi uivao zatitu ako bi
oni autora prvonastalog dela, a ne njega oznaavali kao autora. Autor prvonastalog dela bio bi zatien od plagijata i u odnosu na tree.62
Umesto neverovatnim, mada zamislivim mogunostima, okrenimo
se ivotnim situacijama. Tvorac potonjeg dela redovno ne porie svaku
vezu u nastanku njegovog dela sa prvonastalim delom, nego redovno tvrdi
da je re o ovlaenom preuzimanju (doputenom citiranju, doputenoj
preradi, doputenom preuzimanju za svrhe nauke i dr.). Kao to je razliitost indicija originalnosti dela,63 a originalnost dela se pretpostavlja,64
podudarnost, potpuna ili bitna kasnijeg dela sa prvonastalim indicija je
postojanja plagijata i osnov presumpcije plagiranja.65 U svakom sluaju,
ako su dva dela istovetna ili bitno podudarna, teret dokaza originalnosti
je na tvorcu potonjeg a ne prvonastalog. Naime, za lice koje je oznaeno
na delu kao autor, vai presumpcija autorstva (l. 9. i 207. ZASP-a). Ta
presumpcija vai za onoga ko je oznaen kao autor u odnosu na trea lica
koja nisu oznaena kao autori na delu. A kad su na oba istovetna ili bitno
podudarna dela naznaeni autori, tada u njihovom meusobnom odnosu
vai presumpcija za onoga za kog je presumpcija prvo nastala, dakle, za
autora prvonastalog dela. Na tvorcu potonjeg dela je teret dokaza da je bio
prei u vremenu ili da je prvonastalo delo neoriginalno, da nije autorsko.
(d) Namerno ili nemarno preuzimanje izvornog autorskog dela. Pojam plagijata valja izgraditi tako da omogui izricanje svih pravnih posledica i upotrebu svih pravnih sredstava koje se mogu nadovezati na
injenino stanje preuzimanja tueg dela uz svojatanje autorstva. Pojam
plagijata izgraen kao namerno ili nemarno66 preuzimanje tueg autorskog
62
63
64
65
66
Uzajamno ne mogu jedan drugom zabraniti korienje samostalno nastalih dela, ni

prenos drugima prava da koriste delo, Fritzsche, J., Wankerl, B., 2011, pp. 181182.
Dakle, praktino gledano, sud o razliitosti dela slui kao indicija za originalnost
dela, Markovi, S. M., 2000, str. 608.
to se tie umetnike originalnosti dela, pretpostavlja se da ona postoji [...], Besarovi, V., 2005, str. 248.
Za stav o (naem materijalnom pravu nepoznatom) prima facie dokazu da je ranije
delo korieno pri nastanku mlaeg ako mu je ovo bitno slino, v. upuivanje na nemaku praksu i lit. kod Fritzsche, J., Wankerl, B., 2011, p. 181. i prim. 65.
Ni meu nepravnicima ni meu pravnicima nema sloge oko toga da li je za plagijat
neophodna svest tj. namera, to, kako se ini, preovladava i kod jednih i kod drugih,
149
dela to sigurno omoguuje, poto sadri subjektivni element (namere ili

nemara) ime je ostvaren injenini skup potreban i za najzahtevniji (to
se tie injeninog skupa) meu zatitnim zahtevima za zahtev za naknadu tete. Krivica povredioca je, naime, uslov da bi autor ije je autorsko pravo povreeno stekao zahtev na naknadu tete (dok su svi ostali
zahtevi, na primer, za utvrenje postojanja povrede autorskog prava, za
redovno bez ikakvog obrazloenja. Rieble, V., 2010, pp. 60. i d. tvrdi da je taj stav
vladajui i u nemakoj lit. i u sudskoj praksi. Waiblinger, J., 2012, p. 38. navodi neke
primere iz istorije za objektivno shvatanje. Kod nas Markovi, S. M., 2000, str. 614.
nameru smatra nunim elementom, dok Besarovi, V., 2005, str. 292. i Leposavi,
V., 2013, str. 37. ne izjednaavaju plagiranje sa namernim postupanjem. Meu retkim obrazloenjima stava, jedno je ovakvo: opravdano bi bilo nekome predbaciti
plagijat samo ako poinilac prisvaja tue duhovno dobro, dakle, strogo govorei,
dela umiljajno, Rieble, V., 2010, p. 62. Ali svojatati tue duhovno delo mogue je,
ba kao i stvar ili ta drugo, i iz nepanje, kad se prema delu ili stvari i bez svesti
da je tua ponaa u zabludi kao da je sopstvena. Izraz koji je zbog toga moda primereniji od rei svojatanje (i prisvajanje) jeste pripisivati sebi. Bitnije od jezikog
razloga jeste da se ne vidi zato bi iz kvalifikacije plagiranja bio izuzet neko ko je s
odgovarajuom panjom mogao znati da nema osnova da tue pripisuje sebi (svojata, prisvaja), da se prema tuem ponaa kao da je njegovo. Jer, princip je neminem
lede. Jedno drugo obrazloenje iznose Fritzsche, J., Wankerl, B., 2011, p. 170: ako
se pravni autorskopravni pojam plagijata ogranii na sluajeve namere, tada je
jasno na ta se misli. Ako se pak proiri na sluajeve preuzimanja iz nepanje, [...]
odnosno nepaljivog nenavoenja izvora [...], tada se ista pojmovna ishodina taka
upotrebljava za krajnje razliite injenine situacije, koje ne treba pravno jednako
tretirati. Ali, s jedne strane, ako misle na pravni tretman u pogledu autorskopravnih
sankcija koje bi bile primenjive, sve one ionako ne dolaze u obzir da se primene
u svakoj situaciji ni ako se plagijat pojmi najue (samo kao namerno pripisivanje
sebi), budui da primenjivost pravnih sredstava zatite u konkretnom sluaju ne zavisi samo od postojanja namere nego i od drugih uslova (na primer, bez obzira na to
to je plagijator namerno preuzeo tu tekst i prikazao ga kao svoj, nee biti upotrebljiva tuba za proputanje ako u konkretnom sluaju nema opasnosti od ponavljanja, ili zahtev za objavljivanje u masmediju, ako je objavljeni plagijat dospeo samo u
relativno uzak krug lica). S druge strane, ako se suzi pojam plagijata uslovljavanjem
postojanja namere pri pripisivanju tueg dela sebi, tada se kasnije opet javlja potreba da se i za sluajeve nemarnog svojatanja govori o plagijatu, upravo zato to
i povreda autorskog prava iz nepanje takoe povlai za sobom pravne sankcije.
Zato su i Fritzsche, J., Wankerl, B., 2011, p. 183. prinueni da namerni plagijat zovu
pravi plagijat, a da onda kau da i kod plagijata iz nemara (koji takoe zovu plagijatom) takoe nastupaju iste pravne posledice. Na taj nain nita se ne postie ni
na teorijskom, ni na praktinom planu razlikovanjem pravog i nepravog plagijata. I
sami naglaavaju da je preventivna i reaktivna zatita (po tubi za proputanje i po
tubi za uklanjanje) ionako nezavisna od krivice, i da se u pogledu panje postavljaju vrlo visoki zahtevi kako bi se obezbedila zatita duhovnih tvorevina, zbog ega se
i u sudskoj praksi smatra da valja poi od toga da je u sluaju svojatanja tueg dela
uvek posredi nepanja. U naem pravu je svakako izvesno, s obzirom na odredbu
lana 154. ZOO, da bi se i za onoga ko je tue delo prikazao kao svoje, makar i samo
zato to je zaboravio da naznai delo i autora, oborivo presumiralo da je kriv (da je
tetu prouzrokovao nepanjom).
150 |
uklanjanje primeraka iz opticaja, za zabranu ponavljanja radnje i dr. upotrebivi i kada je radnja povrede autorskog prava uinjenja bez krivice).
Subjektivni element namernog (tj. svesnog i voljnog) preuzimanja tueg
autorskog dela svojatanjem ili pripisivanje treem, omoguuje takoe da
u pojmu plagijata doe do izraaja i moralni prekor da je pravno nedoputena radnja ujedno i moralno nedoputena, a to je tradicionalni vrsto etablirani sastojak plagijata shvaenog kao svojatanja tueg (tavie,
plagijat je dugo bio samo moralni prekor).67 Zbog njega (zbog moralne
prekornosti plagiranja) mora se i dalje diferencirati, da li je potonji autor
znao ili nije znao, a mogao je znati da svojata tue ili da treem pripisuje
ono to je autorovo, jer teko da bi se prigovor nemoralnosti, ve jedino
nepaljivosti mogao uputiti onome ko nije znao za izvorno delo i njegovog
autora a propustio je da postupi s odreenom panjom da bi to saznao.
Da je neto plagijat, ne predstavlja moralni prigovor plagijatoru to je bio
neobaveten, ili nemaran, ve prigovor zbog namernog svojatanja tueg
dela ili takvog pripisivanja dela onome kome ne pripada. Ako se moralna
prekornost postupka smatra bezuslovnim sastojkom pojma plagijat, tada
samo uzak pojam plagijata (sveden na namerno, svesno i voljno svojatanje
tueg autorskog dela ili takvo pripisivanje treem kome ne pripada) nalazi
legitimitet.68 Ali, kako je u autorskom pravu bitno da se zatite autor i njegova duhovna tvorevina, to za pojam plagijata ne treba da je neophodna
namera (i moralna prekornost, koja uostalom, ni u jednom autorskopravnom propisu nije integrisana u pojam povrede prava autora na paternitet
i na oznaavanje da je autor)69 nego je dovoljna nepanja (nemar) budui
da je po autora ista posledica u oba sluaja (i u sluaju namernog i u sluaju nemarnog svojatanja ili pripisivanja dela onome kome ne pripada):
neovlaeno se zadire u njegovo pravo. Nijedan autorskopravni propis ne
odreuje da se autorovo delo sme sebi ili treem pripisati iz nepanje (nemara), i da to onda ne povreuje autorovo pravo.70
67
68
69
70
V. prim. 82.
Neki autori korisnost upotrebe pojma plagijat u autorskom pravu zasnivaju ba na
tome to se putem njega izraava moralna neprihvatljivost takve povrede autorskog
prava kakvu predstavlja plagijat (prisvajanje autorstva), upuivanja kod Waiblinger, J.,
2012, p. 39. in fine.
Tvrdei da prigovor plagijata izraava istina moralnu diskvalifikaciju, ali da moralni
prekor plagijatoru nema nita sa autorskopravnim propisima, Hoeren, T., 1993, prikaz knjige Thomas Jrger, Das Plagiat in der Popularmusik, Gewerblicher Rechsschutz
und Urheberrecht, 11, p. 699. to istie kao jedan od argumenata koji navodi protiv
toga da se pojam plagijata uopte upotrebljava u autorskom pravu.
Diferenciranje s obzirom na nameru ili nemar plagijatora ostvaruje se na planu sankcija: to razlikovanje je za preventivnu i u veini sluajeva za reaktivnu zatitu (za
negatornu i kvazinegatornu zatitu, za tubu za uklanjanje i tubu za proputanje,
sudski penal, objavljivanje presude, za tubu za utvrenje), a relevantno je za od-
151
(e) Objavljivanje izvornog dela bez oznaavanja izvornog dela i/ili

njegovog autora. Plagijata nema dok se sve odvija u privatnosti. A tako
je sve dok je izvorno, tue delo, dodue, preuzeto, ali je preuzeto ostalo
nedostupno drugima. Za plagijat je potrebno bar objavljivanje u smislu
autorskopravnih propisa (lan 9. st. 1. i 2. ZASP-a): da je delo uinjeno
dostupnim veem broju lica koja nisu meusobno povezana rodbinskim
ili drugim linim vezama. Ali nije neophodno i izdavanje (u smislu lana
9. stav 3): da su primerci dela puteni u promet u broju koji, s obzirom na
vrstu i prirodu dela, moe da zadovolji potrebe javnosti.71 Bez akta objavljivanja nema ni uslova za traenje reaktivne i preventivne zatite (l. 204.
i d. ZASP-a).
Nema ni plagijata, ni druge kakve povrede autorskog prava ako se autorovo delo objavi pod autorovim imenom, ili ako se voljom autora izostavi (u sluajevima kada je to pravno doputeno, misli se na ghostwriter-e i
sl.). Plagijat se javlja kao jedna od brojnih mogunosti da se autorsko pravo
povredi time to se autor dela ne oznai pri objavljivanju dela. To se moe
ili tako da se ne oznai ni naziv dela iz kog se preuzima, ni njegov autor, ili
da se ne oznai samo autor. U osnovi isti problemi nastaju za autora i kada
se njegovo delo objavi pod imenom treeg, ili kao delo nepoznatog autora,
ili bez navoenja ikoga kao autora. Dovoljno je za nedoputenost objavljivanja, za povredu autorskog prava i za nastanak zahteva povreenog autora ve to da se delo objavi bez oznaavanja njegovog autora. Za postojanje
povrede autorskog prava zato je svejedno ko je pri objavljivanju oznaen
kao autor, ako autor nije oznaen (arg. iz l. 14. i 15. ZASP-a). Iz istog
razloga, da autor nije oznaen, povreda autorskog prava je posredi i ako
niko nije oznaen kao autor, dakle, ako je delo objavljeno bez oznake ikoga
kao autora, ili kao delo nepoznatog autora. Takoe, ako pri objavljivanju
izvorno delo nije oznaeno, svejedno je koje je delo oznaeno, odnosno kao
koje delo je izvorno delo objavljeno. Razlog tome je zakonska naredba da se
oznai autor dela i delo iji se kratki delovi doputeno objavljuju (lan 54.
ZASP-a), a da se to uini i kada se objavljuje doputena prerada dela u kojoj su prepoznatljivi izvorni originalni elementi (lan 38. stav 3. ZASP-a).
71
govornost za naknadnu tetu (ukljuujui i za penalnu naknadu, lan 206. ZASP-a,

kada se jo dalje diferencira da li je posredi gruba ili laka nepanja) i za krivinu odgovornost. Za proireni pojam plagijata je, sa drugaijom argumentacijom, i Rieble,
V., 2010, pp. 64. i d.
Autorsko delo je objavljeno kad je, na bilo koji nain i bilo gde u svetu, prvi put
saopteno javnosti od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio (lan 7. stav
1). Autorsko delo je saopteno javnosti ako je uinjeno dostupnim veem broju lica
koja nisu meusobno povezana rodbinskim ili drugim linim vezama (lan 7. stav
2). Autorsko delo je izdato kad su primerci dela puteni u promet od strane autora,
odnosno lica koje je on ovlastio, u broju koji, imajui u vidu vrstu i prirodu dela,
moe da zadovolji potrebe javnosti (lan 7. stav 3).
152 |
Ovaj uslov da je neoznaavanjem autora pri objavljivanju njegovog dela

raskinuta faktiki i pravno neraskidiva veza izmeu autora i njegovog dela,
jeste neophodan uslov i za postojanje plagijata.
Da je plagijat i nemarno a ne samo namerno objavljivanje dela bez
naznake autora,72 to vai iz razloga objanjenih u vezi sa preuzimanjem
autorovog dela (d).
(f) Objavljivanje preuzetog dela pod svojim imenom, imenom treeg
ili anonimno. Ali, za razliku od nekih drugih povreda autorskog prava, za
postojanje plagijata nije dovoljno da se delo objavi bez saoptavanja imena
njegovog autora. Plagijat je posredi tek kad se tue autorsko delo objavi
pod svojim imenom, imenom treeg ili anonimnom dakle, tek oznaavanje sebe, treeg ili neimenovanog a ne njegovog tvorca kao autora. Plagijator u svakom sluaju (namerno ili nemarno) porie autoru autorstvo da
je tvorac autorskog dela, ime ne potuje faktiku i pravnu neraskidivost
veze izmeu autora i njegovog dela i povreuje njegovo pravo paterniteta i
pravo da bude na delu oznaen kao njegov autor. Ali plagijator (za razliku
od drugih povredilaca autorskog prava) to poricanje autorovog autorstva
ne ini samo time to autora ne priznaje za tvorca dela i to autora ne
oznaava na delu kao tvorca dela, nego jo time to delo svojata ili ga pripisuje treem, imenovanom ili neimenovanom time to sebe prikazuje
kao autora i sebe oznaava na delu kao njegovog tvorca, to treeg, imenovanog ili anonimnog prikazuje kao autora i oznaava ga kao njegovog
tvorca. Pripisivanje sebi ili treem moe biti poinjeno izriitim i preutnim prisvajanjem, kada izriito prikae sebe ili treeg kao autora ili kad
takvo prikazivanje proistie iz okolnosti. U tome se kod plagijata sastoji
naruavanje autorovog prava paterniteta kao jednog vida prava na identitet
da vai kao tvorac svoga dela73 i naruavanje izvedenice ovog prava
prava da bude na delu oznaen kao autor. Plagijat, dakle, nije samo obino
72
73
Ni Besarovi, V., 2005, str. 292. ni Leposavi, V., 2013, str. 37. ne izjednaavaju plagiranje sa namernim postupanjem.
I kada delo nije autorsko pa tvorac nema autorsko pravo, poricanje licu da ga je ono
stvorilo i pripisivanje sebi, treem ili nepoznatom autoru povreuje pravo na identitet kao pravo linosti (tzv. amputacija), v. Vodineli, V. V., 1978, str. 923924. I tzv.
pravo na nepaternitet (droit de non-paternit) jeste u stvari aspekt prava na identitet
(zatita od imputacije kada se licu pripisuje delo koje ono nije stvorilo). O pravu
na nepaternitet u vezi sa autorskim pravom v. Neumann-Duesberg, H., 1967, Das besondere Persnlichkeitsrecht der Nichturheberschaft (droit de non-paternit), Archiv
fr Urheber-, Film-, Funk und Theaterrecht, 50, pp. 464. i d.; Neumann-Duesberg,
H., 1970, Persnlichkeitsrecht und Namensanonymitt, Juristenzeitung, 18, pp. 565.
i d.; Troller, A., 1971, Immaterialgterrecht Patentrecht, Markenrecht, Urheberrecht,
Muster und Modellrecht, Wettbewerbsrecht, Bd. II, Basel i dr., p. 786; Rehbinder, M.,
2002, p. 187; Gtting, H.-P., Das Urheberpersnlichkeitsrecht, u: Gtting, H.-P. i dr.
(ur.), 2008, Handbuch des Persnlichkeitsrechts, Mnchen, pp. 289, 292.
153
osporavanje autorstva, nego osporavanje kvalifikovano jo prisvajanjem

autorstva74 ili pripisivanjem autorstva treem. Radnja plagiranja je svrena
objavljivanjem plagijata, a mogua je kako namerno, tako i nemarom (to
sam ve objasnio pod (d)). (Naravno, plagijatom se autoru uskrauje i sve
ono to mu kao autoru sleduje na osnovu imovinskih autorskih prava.)
(g) Objavljivanje za koje ne postoje razlozi iskljuenja protivpravnosti. Nijedan autorskopravni propis ne odreuje da je u nekom sluaju
doputeno objavljivanje plagijata. Ali opti razlozi koji iskljuuju nedoputenost radnji (osnovi iskljuenja protivpravnosti) vae i za objavljivanje u smislu autorskog prava. Ako bi u nekom sluaju, to je ipak teko
zamislivo,75 stanje nude (krajnja nuda), ili nuna odbrana, ili slubena
radnja i mogli opravdati objavljivanje plagijata (predstavljanje plagijatora
kao tvorca tueg dela), ni to nije zamislivo za pristanak autora izvornog
dela, budui da je autor jedan i da je autorstvo neprenosivo poto je veza
izmeu tvorca i njegovog dela neraskidiva. Autorstva se autor ne moe
odrei, moe se odrei vrenja pojedinih autorskopravnih zahteva.76
8. Modaliteti plagijata
Reeno je ve pod A.6.(b) da nita od drugih osobina koje plagijat
moe da ima ne spada meu sastojke konstitutivne za pojam plagijata. Ali
poto se tako ispoljava svojatanje, prisvajanje, pripisivanje sebi tueg autorstva ili pripisivanje autorovog dela treem, re je o vrstama, modalitetima plagijata. Plagijat se manifestuje tako to plagijator, recimo: izvorno
delo objavi pod svojim punim imenom ili pod svojim pseudonimom ili
ga objavi anonimno; izvorno delo objavi pod punim imenom ili pseudonimom treeg lica; izvorno delo objavi kao iskljuivo svoje ili kao iskljuivo treeg lica; izvorno delo objavi kao koautorsko sa plagiranim autorom,
sa treim ili kao koautorsko delo treeg i plagiranog; objavi celo izvorno
delo, samo delove ili samo jedan jedini deo tog dela; izvorno delo objavi
kao samostalno delo ili ga ukljui u drugo delo; izvorno delo preuzme doslovce ili prepriavanjem i parafrazom; preuzeto izvorno delo menja, dopunjujui ga ili skraujui; objavljeno delo stvori preradom izvornog dela
ne navodei autora prepoznatljivog preraenog dela; preuzme dovreno
ili nedovreno izvorno delo; preuzeto izvorno delo objavi na istom ili na
drugom jeziku, u prevodu. Itd. to se tie obima plagiranja, potpuni pla74
75
76
Up. Weber, U., 1976, Der strafrechtliche Schutz des Urheberrechts, Tbingen, pp. 83
84.
Weber, U., 1976, p. 261: razlozi iskljuenja protivpravnosti igraju na podruju autorskog prava tek jednu manje-vie teoretsku ulogu. Potrebna je raskona fantazija da
bi se konstruisao, na primer, sluaj nune odbrane [...].
Waiblinger, J., 2012, pp. 105106.
154 |
gijat nije posredi samo u sluaju preuzimanja svega, doslovce, nego i kada
sva odstupanja od tuioevog preuzetog izvornog teksta jesu beznaajna
za identitet i autorski profil teksta, jer nijedno odstupanje od plagiranog autorskog dela ne izraava nikakvu duhovnu individualnost plagijatora koja
bi tekst objavljen pod njegovim imenom inila samostalnim delom, razliitim od izvornog autorskog dela.
Kada se ukrste obim preuzimanja dela (celo izvorno delo, delovi, samo
jedan deo) sa pojavnim oblikom u kome se nakon preuzimanja preuzeto
delo objavljuje, moguih je est situacija: 1. da se deo tueg autorskog dela
objavi kao jedno samostalno celo delo koje se predstavi kao sopstveno; 2.
da se vie delova tueg autorskog dela objave kao jedno samostalno celo
delo koje se predstavi kao sopstveno; 3. da se celo tue autorsko delo objavi kao samostalno celo delo koje se predstavi kao sopstveno; 4. da se deo
tueg autorskog dela predstavi kao sopstveni time to se objavi kao deo
sopstvenog dela; 5. da se vie delova tueg autorskog dela predstave kao
sopstveni tako to se objave kao deo ili delovi sopstvenog dela; 6. da se
celo tue autorsko delo predstavi kao sopstveno time to se objavi kao deo
sopstvenog dela.
Rekao bih da je svojatanje tueg autorskog dela ei vid plagijata
nego pripisivanje treem. A da meu uestalije vidove ophoenja prema
tuem autorskom delu kao da je sopstveno spadaju prerada tueg dela
kao da je prerada sopstvenog dela i preuzimanje iz tueg dela bez citiranja kao da se preuzima iz sopstvenog. U nedostatku empirijskih podataka, delim utisak da je preuzimanje delova tueg autorskog dela u svoje
delo taj u praksi najrasprostranjeniji vid plagijata,77 i ujedno najzahtevniji za dokazivanje.78 Suprotnost takvom plagijatu predstavlja zakonski
doputeno preuzimanje iz tueg dela citiranjem, dakle, uz navoenje dela
i njegovog autora. Zato u se nadalje (B) ograniiti na taj najrasprostranjeniji i najtee dokazivi vid plagijata i na doputeno preuzimanje citiranjem. Plagijat je uvek nedoputeno preuzimanje predstavlja povredu
autorskog prava autora izvornog dela; ne postoji doputeni plagijat, niti
uslovi za zakonski doputeno plagiranje. Za razliku od toga, preuzimanje citiranjem doputeno je kada su ispunjeni zakonski uslovi. Tada se
ne plagira ve vri zakonsko pravo preuzimanja citiranjem: ukratko, pravo citiranja.
77
78
Najei sluaj je, pak, kad odreeno lice neovlaeno integrie delove tueg autorskog dela u svoje autorsko delo, Markovi S. M., 2000, str. 615
Kao tipine situacije kada se javljaju problemi Waiblinger, J., 2012, p. 16 navodi: kada
se tui nauni rad upotrebljava u manjim isecima; kada je sadrinski identian, ali
preuzet drugim reima; kada je sadrinski identian ili i sadrinski modifikovan a
nedostaje upuivanje na autora upotrebljenog dela.
155
B. CITAT I PRAVOTERET CITIRANJA
1. Citat i citiranje
Pravo na citat (pravo citiranja) kao ogranienje prava autora. ZASP
ureuje citiranje (tj. preuzimanja iz tueg dela u svoje uz navoenje dela
i autora) postavljajui uslove samo kada se citira tue autorsko delo, ne i
kada se radi o citiranju sopstvenih dela (autocitat),79 slobodnih dela i dela
koja nisu autorska (to je predmet regulisanja u pravu o nauci i predmet
dobrog obiaja da ozbiljan nauni rad podrazumeva uzimanje u obzir svih
dostupnih relevantnih dela koja su se prethodno bavila temom). ZASP,
time to predvia pravo drugih da citiraju autorovo delo (lan 49), ograniava, u stvari, pravo autora o ijem se delu radi. Naime, autor ima, izmeu
ostalog, ovlaenje da sam odlui o objavljivanju svoga dela, ovlaenje
da odlui hoe li dozvoliti drugima da se slue njegovim delom preuzimanjem u vidu objavljivanja, i ovlaenje na naknadu za takvo sluenje
njegovim delom (l. 16. i 19. ZASP-a). Zakon je ta ovlaenja autora ograniio (suspendovao) time to je odredio da se pod odreenim uslovima
citati mogu objavljivati i bez saglasnosti autora i bez davanja autorske naknade (lan 49). Time zakonodavac nije dirao u ostala ovlaenja autora citiranog dela, ukljuujui ovlaenje paterniteta, ovlaenje autora da
bude oznaen kao tvorac dela i ovlaenje da samo on sme menjati delo. I
ne samo da se pri citiranju autorovog dela moraju potovati ta ovlaenja
autora, nego se mora ispuniti i niz drugih uslova u pogledu citiranja samog
koje ZASP propisuje za doputenost citiranja bez dozvole autora i bez autorske naknade (dalje 2.(b)). Autorska ovlaenja su ograniena pravom
citiranja radi ostvarenja slobodne intelektualne komunikacije povodom
postojeih dela80 i pre svega radi slobodne rasprave,81 ali i zbog praktine
neizvodivosti da se, i uz najbolju volju, u sluaju potrebe sluenja delima
kontaktira radi dozvole citiranja i ugovaranja autorske naknade svaki tangirani autor, gde god bio na zemaljskoj kugli. Takvo reenje bi donekle
79
80
81
Postoji i pojam autoplagijat (takoe ne kao zakonski): kad autor svoje ranije delo
upotrebi u svojoj kasnijoj tvorevini, to je u oblasti autorskog prava redovno doputeno, ali moe da predstavlja povredu ugovornih obaveza koje je preuzeo spram drugoga (prenevi mu pravo korienja ili obavezavi se da nee koristiti svoje ranije delo),
v. Rehbinder, M., 2002, pp. 180. i d.; Fritzsche, J., Wankerl, B., 2011, p. 181.
Tako i glase uobiajena objanjenja: razvoj i napredak kulture i nauke mogu je samo
ako je steeno pravno slobodno, dok je monopolisanje ostvarenog od strane naunika i drugih autora, koje je i samo ostvareno zahvaljujui i dostupnosti onog ve
dostignutog, nespojivo sa fundamentalnim znaajem kulture i nauke.
Upravo u oblasti nauke primenjivi su primeri navedeni u Direktivi o harmonizaciji,
lan 5d: kritika i recenzija.
156 |
spreilo, omelo ili otealo stvaralatvo, a unapred stvorilo pozamanu sivu

zonu (tamnu brojku) neprimenjivanja.
2. Pravo citiranja
(a) Pravo na citat (pravo citiranja), istorijski, meunarodnopravno
i uporednopravno. Moe se rei da se danas smatra samorazumljivim
da je nenavoenje autora a navoenje sebe kao autora nedoputeno i da
povreuje pravo autora. Isto tako je danas iroko rasprostranjena svest
da se tue delo sme citirati i da to nije povreda prava autora. Ali kao to
se ni pravna zabrana plagiranja nije oduvek podrazumevala,82 tako ni
pravo na citat, odnosno pravo citiranja nije odvajkada.83 Potovanje linosti autora poelo se ispoljavati ve u renesansi, ali se svest o duhovnoj
svojini razvila tek u 17. veku. Od Petrarke se pravi razlika izmeu citata
i plagijata, a postepeno se uvruje i danas uobiajeni nain citiranja,
tj. oznaavanje dela i autora.84 Nadnacionalni izvori ureuju pravo citiranja.85 Razlike postoje uporednopravno,86 a i tokom vremena u istoj
dravi.87
82
83
84
85
86
87
Razvojni put od samo moralnog prekora do pravnog pojma, prikazan je kod Waiblinger, J., 2012, pp. 22. i d. Pravni aspekt se izuava tek od 17. veka, v. kod Waiblinger, J., 2012, pp. 31. i d.
Ve u 19. veku se citiranje zakonom ureuje, isprva kao neograniena sloboda citiranja ako se navede izvor i autor, v. kod Waiblinger, J., 2012, pp. 33. i d.
V., sa upuivanjima, Eckstein, E., 2001, Fussnoten: Anmerkungen zu Poesie und Wissenschaft, Mnster i dr., pp. 41. i prim. 7. i 8. na toj str.
Citati dela koja su na doputen nain ve uinjena dostupnim javnosti, doputeni
su ako odgovaraju dobrim obiajima a po obimu su opravdani ciljem kome slue
(lan 10. stav 1. Revidirane Bernske konvencije, lan 2. stav 1. TRIPS-a, lan 5. stav
3d. Direktive o harmonizaciji), s tim da se, osim kad je to nemogue, naznai izvor
ukljuujui ime autora (lan 5. stav 3d. Direktive o harmonizaciji).
Komparativna analiza nemakog i amerikog reima doputenog citata data je kod
Frster, A., 2008, Fair use (Ein Systemvergleich der Schrankengeneralklausel des USamerikanischen Copyright Act mit dem Schrankenkatalog des deutschen Urheberrechtsgesetzes), Tbingen, pp. 96. i d., 111. i d. Znatne razlike izmeu amerikog (fair use
sistema) i evropskog sistema ogranienja autorskog prava predstavljene su u komparativnoj analizi Frster, A., 2008, pp. 9. i d., 95. i d.; Dreyer, G., 2009, p. 658, a i
spram reenja meunarodnih i nadnacionalnih izvora, Frster, A., 2008, pp. 187. i
d. I ZASP polazi od autora kao suverenog, pa legitimisanje nije potrebno autorskom
pravu, nego njegovom ograniavanju.
Videti samo razlike izmeu sada vaeeg i ranijeg ureenja u domaim zakonima o
autorskom pravu: da li i kada je doputeni citat vid suspenzije a kad zakonske licence,
da li se i kako odreuje mera doputenog citiranja, moe li se citirati celo delo, da li
se mera doputenog citiranja razlikuje prema vrsti dela koja se citiraju i svrsi citiranja
itd. Poreenje reenja za citiranje iz novele nemakog Zakona o autorskom pravu
2007. g. sa ranijim reenjem, v. kod Frster, A., 2008, pp. 85. i d.
157
(b) Sastojci doputenog citata. to se tie domaeg autorskog prava, lan 49. ZASP-a citiranje ureuje ovako: Dozvoljeno je bez dozvole
autora i bez plaanja autorske naknade umnoavanje, kao i drugi oblici
javnog saoptavanja kratkih odlomaka autorskog dela (pravo citiranja),
pod sledeim uslovima: 1) da je delo objavljeno; 2) da se pomenuti delovi, bez izmena, integriu u drugo delo ako je to neophodno radi ilustracije, potvrde ili reference, uz jasnu naznaku da je re o citatu; 3) da
se na pogodnom mestu navede ko je autor citiranog dela, koji je naslov
citiranog dela, kada je i gde je citirano delo objavljeno, odnosno izdato
(kurziv i bold V.V.V.).
Odredba lana 49. ZASP-a jasna je: i u pogledu toga koji su uslovi, i
koliko ih je, i da su uslovi taksativno navedeni, i da su neizostavno svi (kumulativno) neophodni.
Specifian spoj elemenata bez kog nikada nema doputenog citata bez
dozvole autora i autorske naknade, a koji kad god se ostvari uvek tvori doputeni citat i bez dozvole autora i autorske naknade, sastoji se iz sledeih
sedam konstitutivnih a kumulativno potrebnih sastojaka citata:
a. da postoji ve objavljeno autorsko delo, sa ili bez autorskopravne
zatite (dalje: izvorno delo,88 preuzeto delo, citirano delo);
b. da se iz tog dela preuzima u drugo autorsko delo (citirajue delo);
c. da je preuzimanje tih delova neophodno radi tano odreenih ciljeva;
d. da se preuzimaju kratki delovi;
e. da se jasno oznai da je posredi preuzimanje;
f. da se navede delo iz kog se preuzima i njegov autor;
g. da se preuzima bez izmena u odnosu na izvorno delo.
Doputen citat predstavlja, dakle, preuzimanje u autorsko delo (citirajue delo) kratkih delova ve objavljenog tueg autorskog dela, bez
izmena, sa jasnom oznakom da su preuzeti, uz navoenje dela iz kog
su preuzeti i njegovog autora, a neophodnih radi ilustracije, potvrde ili
reference. Na takav citat svako ima zakonsko pravo bez dozvole autora
i bez autorske naknade. A na citat kome nedostaje ma i jedan jedini od
uslova niko nema zakonsko pravo ni sa ni bez dozvole autora i autorske
naknade. Ako je neko citirao ne ispunivi sve zakonske uslove, sama injenica da takav citat ve postoji ne stvara nikakav osnov ostalima da
ga onda dalje preuzimaju. Svako ko hoe da citira mora da uvek iznova
ispita da li je ispunio zakonske uslove za citiranje, kakva god bila ve
postojea citatna praksa.
88
O ovom izrazu v. prim. 44.
158 |
(c) Pravna priroda prava citiranja: pravo citiranja kao pravo-teret.

Postoji pravo citiranja pod zakonskim uslovima, ali pravna obaveza citiranja ne postoji ni pod zakonskim uslovima (ona je u oblasti nauke
staleka obaveza i predmet dobrog obiaja).89 Sa autorskopravnog stanovita, citiranje je pravo, ne i obaveza. Postoji samo pravna zabrana
onog preuzimanja (citiranja) koje ne ispunjava zakonske uslove, a tako i
zabrana plagiranja kao zabrana preuzimanje delova tueg autorskog dela
bez oznaavanja dela i njegovog autora, uz svojatanje ili pripisivanje treem. Pravo citirati nije ni pravo-obaveza, pravo praeno obavezom da se
vri.90 Nismo obavezni da citiramo iako imamo pravo da citiramo, niti
moemo biti prinueni da citiramo, niti gubimo pravo citiranja ako ga
ne vrimo. Ali je pravo citiranja pravo-teret u pogledu naina kako se
citira: imamo pravo citiranja samo na zakonom propisani nain citiranja (samo kratki delovi, uz naznaku da se citira, uz navoenje i dela i
autora i dr.). Nismo, istina, duni da citiramo ni na taj propisani nain,
niti moemo biti prinueni da citiramo na taj nain, niti gubimo pravo
citirati na taj nain zbog nevrenja ili zbog citiranja na drugi nain. Ali
ako citiramo ne potujui propisani nain, ne moemo ostvariti sopstveni
interes da u svoje delo preuzimamo delove tueg autorskog dela bez autorove dozvole i bez autorske naknade, a izlaemo se sankcijama zbog toga
to smo u citiranju odstupili od propisanog naina. Citirati na propisani
nain jeste, prema tome, pravo-teret pravo praeno nepravom obavezom, obavezom u sopstvenom interesu.91
3. Sastojci doputenog citata, ponaosob

(a) Da je citirano autorsko delo ve objavljeno, sa ili bez autorskopravne zatite (da se citiraju delovi objavljenog dela, lan 49. taka 1.
ZASP-a). Ni pod uslovima iz lana 49. ne sme se bez dozvole autora, i bez
autorske naknade, preuzimati iz autorskog dela (o sastojcima autorskog
dela, napred A.7(a)) koje nije objavljeno. U protivnom, naruavalo bi se
ovlaenje autora da samo on odlui o tome hoe li uopte delo uiniti
dostupno drugima, objaviti ga, i na koji nain, tavie, hoe li o delu dati
ikakva obavetenja i smeju li drugi delo makar opisivati (lan 16. ZASP-a).
Kad autor izvri pravo objavljivanja svog dela, jedna od pravnih posledica
objavljivanja jeste da delo postaje dostupno za citiranje, pod ostalim zakonskim uslovima.
89
90
91
Vidi napred B.1.

Time se razlikuje pravo citiranja od na primer roditeljskog prava koje je pravo-obaveza, pravo koje se mora vriti da se ne bi izgubilo, O pravu-obavezi vidi Vodineli, V.
V., 2014, str. 195. i d.
O pravu-teretu vidi Vodineli, V. V., 2014, str. 195. i d.
159
(b) Da se preuzeti delovi citiranog dela ukljue u drugo autorsko delo

(u citirajue delo)(da se preuzeti delovi integriu u drugo delo, lan 49.
taka 2. ZASP-a). Smeju se preuzeti delovi citiranog dela samo da bi se
ukljuili u iru celinu koja je i sama autorsko delo u drugo autorsko delo
(o sastojcima autorskog dela, napred A.7.(a)). Re je o dva autorska dela,
od kojih se jedno slui citiranjem drugog. Moraju postojati dva razliita
originalna toka misli, dva razliita originalna izlaganja, dva razliita originalna uoblienja (makar i jedne iste ideje). Dakle, citirati se sme samo radi
potreba druge originalne duhovne (umne, intelektualne) tvorevine. Poto
se u nauci redovno radi o tekstu, znai da mora postojati drugi i drugaiji
autorski tekst, da tekst u kom se citira jeste i sam originalni, autorski tekst.
Nikada se radnja citiranja ne sme svesti na puko preuzimanje, nego
podrazumeva ukljuivanje (integrisanje) preuzetog u sopstveni tekst.
Tekst iz kog se preuzima i tekst u koji se ukljuuje moraju biti istog kvaliteta autorska dela, ali razliitog obima po prirodi stvari preuzeto ne
moe biti vee od onoga u ta se ukljuuje, niti jednako tome. Nego, delo
u koje se preuzima i preuzeto iz drugog dela zajedno moraju nadilaziti
preuzeto. Koja je to ira celina, iri tekst, to varira od sluaja do sluaja
primerice, preuzima se tui tekst i ukljuuje kao deo u sopstvenu knjigu,
koja se ne svodi na preuzeti tekst, u sopstveni odeljak, koji se ne iscrpljuje
u preuzetom tekstu, u sopstveni lanak, koji kao celina nadilazi i kvantitativno i po sadraju ono to se preuzima.
Poreenje izmeu delova koji se preuzimaju i dela u koji se navodno
ukljuuju ne svodi se samo na poreenje obima preuzetog i obima preuzimajueg (recimo, na razliku u pogledu broja stranica). Poreenje se mora
izvriti i u pogledu ne/postojanja: razliitosti originalnosti (osobitosti, jedinstvenosti, samosvojnosti, individualnosti) duhovne (umne, intelektualne) tvorevine, i razliitosti tematskih celina, dakle, onoga ta je obraeno u
autorskom tekstu iz kog se preuzima i teksta u koji se ukljuuje, i razliitosti sastavnih jedinica jednog i drugog dela koje se tiu tih tematskih celina.
Da bi se doista radilo o doputenom citiranju, rezultat preuzimanja mora
se iskazati kao viak citirajueg dela u odnosu na citirano delo: ne samo po
obimu, nego, precizno reeno, kao viak stvaralatva u pogledu tema, saznanja, zamisli, rezultata sopstvenog istraivanja, stavova, sistematike, formulacije, terminologije ili dr. I to viak stvaralatva to se tie originalnosti.
Ako se posle navodno izvrenog citiranja tekst navodno citirajueg dela podudara u svemu ili bitno sa onime to je preuzeto (u pogledu tema, tematskih jedinica, saznanja, zamisli, stavova, terminologije, obima ili dr.), tada
nema nikakvog ukljuivanja (integrisanja) u svoje delo. Postoji samo puko
reprodukovanje, ponavljanje preuzetog, i nita vie od toga i nita drugaije
od toga. A to ne sme, jer pravo citiranja slui nastanku drugog, sopstvenog
160 |
i drugaijeg autorskog dela, a ne obinom ponavljanju onog ve postojeeg,

tueg. Da bi se radilo o drugom delu, ono se mora razlikovati od dela iz
kog se delovi preuzimaju. Mora postojati sadrinska razlika izmeu citiranog i citirajueg dela, ega nema bez sopstvenog autorskog udela tvorca
citirajueg dela.
ZASP, dakle, ne doputa preuzimanje u neto to i samo nije autorsko
delo.92 Jer, ako delo u koje se preuzima nije autorsko, tada nema ni razloga
koji bi mogao opravdati da se dopusti preuzimanje delova autorskog dela
bez dozvole autora i bez plaanja autorske naknade, i zbog kog je ZASP
to dopustio: ne postoji ono to je ratio legis za doputenost preuzimanja.
Citiranje se doputa u nauci radi podrke stvaralatvu, da se akt stvaranja
ne bi spreio, omeo ili oteao bilo time to bi stvaralac morao traiti saglasnost svakog autora za svaku upotrebu njegovog dela, bilo time to bi
morao uiniti imovinski izdatak plaanja autorske naknade za svaku upotrebu tueg dela. Prosto ponavljanje tueg teksta, puka reprodukcija nije,
meutim, nikakav akt stvaralatva. Zato, radnja koja se svodi na obino
reprodukovanje, puko ponavljanje tueg dela ne moe da se podvede pod
odredbu lana 49. ZASP-a. Zbog izvrenog pukog ponavljanja, delo plagijatora se iscrpljuje u delu plagiranog.
(c) Da je preuzimanje delova neophodno za odreene svrhe (neophodno radi ilustracije, potvrde ili reference, lan 49. taka 2. ZASP-a). Iz
odredbe lana 49. taka 2. ZASP-a vidljivo je sledee. Citiranje je doputeno uvek samo kao sredstvo, nikada kao cilj (instrumentalnost citiranja).
I to kao sredstvo za zakonom odreeni krug ciljeva (ciljna vezanost citiranja). I to samo kao neophodno sredstvo za neki od ciljeva iz tog kruga
(neophodnost citiranja). I to samo kao sredstvo u meri koja je neophodna
za postizanje takvog cilja (srazmernost citiranja). Drugim reima, doputenost citata zavisi od toga da li se zadovolje etiri sledee potreptine.
1. Delovi koji se preuzimaju iz izvornog autorskog dela nikada se ne
smeju preuzimati samo radi toga da bi bili preuzeti, samo radi toga da bi
ponovo bili objavljeni preuzimanje u vidu obinog reprodukovanja, ponavljanja (preuzimanje radi preuzimanja) nije doputeno. Ako moda tako
izgleda, ovime se ne ponavlja drugim reima prethodno (pod b) opisani
uslov, jer i kada se preuzeto ukljui u drugaiji autorski tekst, to jo uvek ne
znai samo po sebi da je preuzeto ukljueno tako da u novonastalom tekstu slui iem drugom do tome da bude ponovo objavljeno (preuzimanje
kao cilj za sebe, a ne kao sredstvo). Citirajue delo mora se nauno baviti
citiranim, a ne prosto ga ponoviti u sebi. Doputeni citat predstavlja tue
92
U Nemakoj je to nesporan rekvizit doputenosti citata, v. sa upuivanjima, Frster,

A., 2008, pp. 89. i d.
161
duhovno dobro kojim se slui autor drugog duhovnog dobra da bi njime

ispoljio neto sopstveno. 2. Preuzimanje mora sluiti ilustrovanju, potvrivanju ili dokumentovanju sopstvene autorske ideje, tome da se preuzetim
ilustruje, potvrdi ili dokumentuje sopstveno izlaganje, sopstveni tok misli,
primerice, da se citirani stav, teorija, hipoteza i dr. upotrebi kao dodatni
argument za svoj nauni stav, da se potvrdi sopstvenim dodatnim naunim argumentima, da se kritikuje, da se dalje razvije, da se analizira radi
daljih saznanja o njemu i dr. preuzimanje koje ne slui da se preuzetim
ilustruje, potvrdi ili dokumentuje sopstveno izlaganje, sopstveni tok misli,
emu god drugom da slui (citiranje van zakonskog cilja), nije doputeno;
zbog numerus clausus-a dozvoljenih ciljeva citiranja, citiranje se nikako ne
sme vriti za druge svrhe van pobrojanih. 3. Preuzimanje radi ilustrovanja, potvrivanja ili dokumentovanja mora biti neophodno u sopstvenom
delu, dakle, mora biti jedini mogui nain ilustrovanja, potvrivanja ili
dokumentovanja sopstvene autorske ideje preuzimanje bez kog se moe
ostvariti sopstvena autorska ideja, ilustrovati, potvrditi, dokumentovati sopstveno izlaganje (nepotrebno, bezrazlono citiranje) nije doputeno.
4. Preuzimanje koje je potrebno za ostvarenje zakonom doputene svrhe
mora biti i u srazmeri sa svrhom preuzimanja, dakle, preuzimanje mora
biti onoliko koliko je neophodno (= dovoljno) da se svrha ostvari, da se
sopstvena autorska ideja ilustruje, potvrdi ili dokumentuje preuzimanje
koje nadilazi meru dovoljnu da se ostvari konkretna zakonska svrha preuzimanja (prekomerno citiranje) nije doputeno.93 Mera neophodnog citata
ne moe se odrediti unapred, aritmetiki, jer zavisi od vrste citata, od vrste
citiranog dela i vrste citirajueg dela94 i svrhe za koju se citira.95
Samu neophodnost citiranja valja usko tumaiti,96 kako u pogledu
neophodnosti citiranja za ostvarenje pobrojanih ciljeva, tako i u pogledu neophodnosti mere citiranja: da se bez tog konkretnog preuzimanja,
93
94
95
96
Vidi i prim. 85.

Ni kada se ogranii na segment nauke, ne moe se rei nita preciznije od onoga to
vai i inae: Da je obim srazmeran cilju, to se prosuuje kako s obzirom na vrstu citata, tako i s obzirom na vrstu dela iz kog se citira i dela koje citira. Tako bi moglo biti
primereno u sluaju kritike da se dui pasai citiraju. Ali dui citati nisu opravdani
ako slue samo tome da se prikae shvatanje drugog autora koje je saglasno autorovom. Dreyer, G., 2009, p. 728; Frster, A., 2008, pp. 9495
Frster, A., 2008, p. 89. i d.; Dreyer, G., 2009, pp. 728, 741.
I iz naeg ZASP-a je vidljivo da se zasniva na koncepciji da je autor suveren, i da
opravdavanje nije potrebno autorskom pravu, nego njegovim ogranienjima. Zakonska ogranienja su kogentno postavljena, nezavisno od volje kako autora tako i svih
ostalih, ukljuujui i sudsku vlast. Shvaena kao izuzeci u odnosu na norme o pravima autora, ogranienja se u naelu tumae usko (po pretenom stavu u nemakoj lit.,
v. Dreyer, G., 2009, p. 658, i u praksi, p. 659; Frster, A., 2008, p. 108. prim. 458). To
svakako vai za ogranienje u vidu prava drugih da citiraju autorovo delo, Frster, A.,
162 |
takvo kakvo ono jeste i toliko koliko jeste, doista ne moe. To nije sluaj, na primer, kada se citira samo radi korisnosti, preporuivosti citiranja
iz bilo kog motiva drugaijeg od pobrojanih, ili samo zato da bi se tekst
uinio privlanijim, ili jedino radi toga da bi izgledao ueniji, ozbiljniji,
ili samo radi ostavljanja utiska o informisanosti, ili samo radi toga da bi
autoru bilo komotnije da ponovi tui tekst kako bi sebe potedeo truda
sopstvenog izlaganja. Ali ne kodi ako je bilo ta od toga sporedna svrha
citiranja.97 Uskim tumaenjem pravno neodreenog pojma neophodnosti
vodi se rauna o tome da pravo citiranja predstavlja ogranienje autorovih
prava radi ostvarenja nekih drugih konkuriuih vrednosti, a da bi preuzimanje iz autorovog dela koje nije neophodno za navedene ciljeve, niti je
po meri neophodno da se oni ostvare, predstavljalo nerazumno vreanje
legitimnih interesa autora (lan 41. stav 2. ZASP-a):98 vreanje interesa
da on odluuje o korienju svog dela, i da za tue korienje njegovog
dela dobije naknadu. Neophodnost citiranja se ne podrazumeva, nego dokazuje u konkretnom sluaju.
Teko da se moe prenaglasiti vanost ovog uslova: meu uslovima za
pravo na citat on je podjednako bitan kao to je originalnost bitna meu
uslovima za autorsko delo. Sva ta pravila kojima je konkretizovan zakonski uslov doputenosti preuzimanja samo za navedene svrhe, i samo ako je
preuzimanje neophodno za te svrhe, i samo u meri u kojoj je neophodno,
slue tome da se obezbedi da ono to je preuzeto slui nastanku novog
dela u koje se ukljuuje, i da se tako sprei da, obrnuto, novonastalo delo
u koje je ukljueno ono to je preuzeto slui onome to je preuzeto. Drugaije kazano, ovaj zakonski uslov postoji da bi se osujetilo da ono to
je preuzeto dominira, gospodari novonastalim delom u koje je ukljueno,
i da se obezbedi da novonastalo dominira, gospodari u odnosu na ono
to je preuzimanjem u njega ukljueno. Doista, ako preuzeto uistinu slui
samo ilustrovanju, potvrivanju ili dokumentovanju sopstvene autorske
ideje, tada je nemogue da to preuzeto dominira novonastalim delom.99
97
98
99
2008, p. 108. prim. 458, a ne mora da vai za sva druga ogranienja, vidi primere kod
Dreyer, G., 2009, p. 659.
Opteprihvaeno, upuivanja kod Dreyer, G., 2009, p. 731.
lan 41. stav 2. ZASP-a: U svakom konkretnom sluaju, obim ogranienja iskljuivih prava ne sme biti u suprotnosti sa normalnim iskoriavanjem dela niti sme nerazumno vreati legitimne interese autora. Trostepeni test sadran u lanu 9. stav 2.
Revidirane Bernske konvencije, lanu 13. TRIPS-a, lanu 10. WCT-a, lanu 5. stavu 5.
Direktive o harmonizovanju to takoe pokazuje: ogranienje se sme predvideti samo
za poseban sluaj, ne sme da dovede u pitanje normalno iskoriavanje dela, i ne sme
neopravdano da zadire u opravdane interese autora.
Ako se preuzima tue, naravno uz navoenje, to moe da bude doputeno samo ako
ono to je preuzeto ne dominira u novom radu nego je izbledelo u poreenju s onim
to je novo dato, dakle, u sutini ako je sluilo samo kao podsticaj za sopstveni rad
163
(d) Da su preuzeti samo kratki delovi teksta (da delovi koji se integriu u drugo delo, lan 49. taka 2. ZASP-a jesu kratki odlomci objavljenog dela, lan 49. re. 1. ZASP-a). Zakon doputa citiranje samo kratkih
odlomaka tueg dela (lan 49. re. 1. ZASP-a). Preuzimanje koje nadilazi
meru kratkih odlomaka ne moe ni pod kojim uslovima biti doputeno bez
dozvole autora i plaanja autorske naknade (arg. iz lana 49. re. 1. ZASPa). I ovo (kratkoa odlomaka) jeste samostalan uslov, a ne uslov impliciran u prethodnom (u neophodnosti citata). Naime, delovi vei od kratkih
delova ne smeju se preuzeti bez dozvole autora i autorske naknade sve
i da je preuzimanje neophodno za zakonom pobrojane svrhe za koje se
mogu preuzimati kratki delovi dela. to se tie meusobnog odnosa ova
dva uslova, kao to se nijedan za svrhe citiranja nefunkcionalni deo ne sme
preuzeti, bez obzira na veliinu, tako se ne sme preuzeti nijedan funkcionalni, ako nije kratak.
Kljuni izraz kratak odlomak, kratki odlomci predstavlja neodreen pravni pojam (sa uskim jasnim jezgrom pojma i irokom a neodreenom periferijom pojma) koji se konkretizuje s obzirom na okolnosti
sluaja, a ne moe se fiksirati unapred, kao odreena aritmetika veliina
(na primer, da je toliki i toliki broj stranica uvek kratki odlomak ili da
nije nikad). Kao i kod drugih neodreenih pravnih pojmova, tako i ovde
postoji usko jasno jezgro pojma koje u primeni norme ne stvara tekoe i
iroka periferija pojma kad je nejasno sleduje li njena primena. Van sumnje je uvek da se nikada ne sme na osnovu lana 49. ZASP-a bez dozvole
autora i autorske naknade preuzeti autorsko delo u celosti: deo, koliki god
bio, nikada nije isto to i celo. Takoe, da ni vei deo celine ne moe nikada
biti shvaen kao kratak deo.
Poto je posredi relacioni pojam (neto je kratko u odnosu na celinu
iji je deo), glavni posao konkretizovanja sastoji se u tome da se oceni kolikog obima je smeo biti tekst koji je preuzet u srazmeri sa celim autorskim
tekstom iji je deo. Za ocenu da li se radi o preuzimanju kratkih odlomaka,
mora se sprovesti, s jedne strane, brojano izraena kvantifikacija: koliko
stranica, reenica ili karaktera ine preuzeti delovi od ukupnog broja stranica, reenica ili karaktera dela iz kog se preuzima, s druge strane, kvantifikacija preuzetog u odnosu na tematske celine citiranog dela i u odnosu na
sastavne jedinice citiranog dela: da li su tematske celine i sastavne jedinice
preuzete sve ili samo neke, i da li su one koje su preuzete preuzete u celosti, u veem delu ili u manjem delu.100 Ocena, da li se radi o preuzimanju
Waiblinger, J., 2012, pp. 8687, 187; Frster, A., 2008, pp. 90. i d.; Dreyer, G., 2009,
pp. 731, 734. Citirajue delo ne sme da bude sporedno u poreenju s citiranim.
100 Dok se tako kvantifikuje /ispituje kratkoa preuzetog dela u odnosu na delo iz kog se
preuzima, dotle se u okviru ispitivanja ispunjenosti uslova neophodnosti citata tako-
164 |
samo kratkih odlomaka, ne sme se formirati samo na osnovu brojane

kvantifikacije, jer bi to omoguilo, a to bi bilo protivno prirodi i funkciji
zakonske zabrane plagijata, preuzimanje bez dozvole autora i bez autorske
naknade sadrinski vrlo velikih delova autorskih dela, cele tematske celine
ili cele sastavne jedinice, ako ovi predstavljaju po broju stranica, reenica
ili karaktera samo kratke delove znatno veih celina. Recimo, neko bi tada
smeo preuzeti i punih 100 stranica, ako preuzima iz knjige koja se sastoji
od 1.500 stranica; ili bi smeo preuzeti ceo lanak, ako se radi o zborniku
sastavljenom od 15 lanaka; ili bi isti tekst, istog obima, istog autora smeo
preuzeti ceo iz obimnije knjige tog autora, a ne bi smeo iz njegove manje
obimne. Autorsko delo je svaka originalna duhovna tvorevina u nekom
obliju, bez obzira na njen obim. Za njen kvalitet da je posredi autorsko
delo, nikakvu ulogu ne igra njen kvantitet kog je delo obima, tako da i
jedna jedina reenica (pa i manje) moe da bude autorsko delo, kao to i
svaka reenica neke tematske celine ili neke sastavne jedinice celine moe
da bude autorsko delo. Zato se plagijat moe sastojati u prisvajanju bilo
celog dela, bilo samo nekog dela autorske celine, ma i jednog jedinog za
koji se ne navede da je tu i iji je. Zakonski izraz kratak odlomak nikako ne moe da znai sve to ini tematsku celinu u tekstu iz koga se
preuzima (na primer, sve to u tekstu iz koga se preuzima stoji o pojmu
neega, sve o vrstama neega), niti moe kratak odlomak da znai sve
to ini sastavnu jedinicu (ceo odeljak, ceo pododeljak ili dr.) u tekstu iz
koga se preuzima.
Kratki delovi autorskog dela nisu dostupni za slobodno preuzimanje
(citiranje) ni onda kada sumirajui, zbirni efekat svih preuzetih, pojedinano uzeto kratkih delova, izlazi na preuzimanje celog autorskog dela ili
velikog njegovog dela.
Po dikciji ZASP-a, za sve to nadilazi standard kratkih delova mora
se traiti dozvola autora i duguje se autorska naknada, osim ako se autor
odrekne. Rigidnost takvog reenja moe se de lege lata donekle i sada ublaiti primenom nekih nepisanih pravnih naela. Zabrana zloupotrebe prava mogla bi spreiti da se prui zatita autoru u sluaju kada je, primerice,
tek reenica, ili njih nekoliko, mada se u njoj, odnosno u njima iscrpljuje
celo autorsko delo, upotrebljena u citirajuem naunom delu kao moto ili
deviza koja tematski slui citirajuem delu.101 Gruba nesrazmera izmeu
e kvantifikuje citirano, ali ne u odnosu na citirano delo, nego u odnosu na citirajue
delo: kvantifikacija preuzetog s obzirom na funkciju preuzimanja; da li ono to je
preuzeto nadilazi meru dovoljnog za ostvarenje svrhe citiranja; nije li i krai citat
dovoljan. Problem je onda kada je citiran deo nedovoljno kratak, jer je i krai mogao
ostvariti cilj.
101 U nemakoj praksi je to prihvaeno: citat stavljen ispred dela kao deviza ako odgovara onome o emu se raspravlja u delu, v. kod Dreyer, G., 2009, p. 728.
165
interesa autora citiranog dela kojem se kodi takvim citiranjem i interesa

autora citirajueg dela (ostvarivanje nesrazmerno manje vrednog interesa
na utrb znatno vrednijeg) mogla bi, naime, biti razlog da se ne usvoji,
recimo, zahtev za zabranu stavljanja u promet ili za uklanjanje tog dela
iz knjige.102 Da bi se de lege lata postiglo vie od toga, bilo bi potrebno
pokazati da je za koliziju ustavno zajemenog prava na slobodu nauke103
sa ustavom zajemenim pravom na zatitu autorskog prava,104 primereno
reenje po principu nalaenja praktine sloge: da se obe vrednosti ostvare
koliko je mogue kako se jedna ne bi rtvovala druge radi kad su oba prava ve zajemena.105 U tom smislu bi se moglo obrazlagati da bi nauni
rad u nekim sluajevima bio potpuno onemoguen ako se ne bi moglo
citirati celo delo: na primer, kada je celo delo predmet naunog prouavanja (na primer, ceo originalni lanak, cela originalno uobliena teorija, ceo
komentar sudske presude, cela pesma, cela pripovetka), pa je za sticanje
naunih znanja o delu neophodno da se moe u celosti citirati;106 ili kada
je u pitanju delo koje je nemogue ili vrlo teko citirati u izvodima.107
Pravna sigurnost bi svakako nalagala dobro promiljenu novelu ZASP-a u
ovom pogledu.
Preuzimanje koje nadilazi standard kratkih odlomaka redovno nije
drugo do ist oblik parazitiranja, lagodnog pisanja navodno sopstvenih
dela krmenjem tuih, poto znai korienje znatnog dela tueg teksta
za sopstvene potrebe bez naknade, tj. niim nenadoknaeno prisvajanje
rezultata tueg rada koje je pravno, ekonomski, etiki i moralno bez ikakvog opravdanja, jer autor citirajueg dela od toga moe da ima istovrsnu
ekonomsku korist koja se uskrauje autoru citiranog dela.
102 O koenju nesrazmerno vrednijem interesu radi ostvarenja nesrazmerno manje
vrednog, kao vidu zloupotrebe prava, v. Vodineli, V. V., 1997, Takozvana zloupotreba
prava, Beograd, str. 15. i d., 85. i d.
103 Nauno [...] stvaralatvo je slobodno, lan 73. stav 1. Ustava RS 2006.
104 Autorima naunih [...] dela jeme se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom, lan 73. stav 2. Ustava RS 2006.
105 Up. Vodineli, V. V., 2014, str. 89; Vodineli, V. V., 1997, str. 155. prim. 33.
106 Na primer, u tom smislu 51. re. 2 br. 1. nemakog Zakona o autorskom pravu
doputa, upravo i samo za oblast nauke, citiranje celog naunog dela, i to samo radi
razjanjavanja citiranog dela (tzv. veliki citat, Grozitat).
107 U tom smislu je pod nazivom tzv. malog velikog citata (kleines Grozitat) ili velikog
malog citata (groes Kleinzitat) sudska praksa u Nemakoj dopustila i da se izvan nauke citiraju cela dela, na primer, fotografija, gde je problem da se citira samo deo ili
samo delovi, up. kod Frster, A., 2008, p. 102; Fritzsche, J., Wankerl, B., 2011, p. 180.
O lutanjima u sudskoj praksi Francuske, v. Geiger, C., u: Hilty, R. M. i dr. (ur.), 2007,
Perspectives dharmonisation du droit dauteur en Europe (Rencontres franco-allemandes), Berlin i dr., p. 341.
166 |
(e) Da su delovi preuzeti uz jasnu naznaku da je re o citatu (lan

49. taka 2. ZASP-a). Neodreen pravni pojam jasna naznaka da je re o
citatu, konkretizuje se u primeni. Obelodanjivanje jasnom naznakom da
se preuzima tue autorsko delo slui, s jedne strane, orijentisanju treih,
italaca, slualaca i dr. u pogledu toga ta je originalna autorska tvorevina
u citirajuem delu, a ta je preuzimanje tueg, a, s druge strane, uva interese autora ije se delo preuzima. Autoru citirajueg dela je preputeno
da izabere odgovarajui nain kojim e postii jasno saoptenje itaocima
da citira: primerice, navoenjem pre citata da postoji i drugaije miljenje: ..., podravam stav da ..., ne prihvatam miljenje kakvo je iskazao
..., u ovoj stvari ve je o tome razmatran u literaturi ovakav stav: ..., ili
stavljanjem pod navodnice onoga to se preuzima, ili i direktno rekavi da
se citira. Izabranim nainom autor citirajueg dela treba da postigne efekat
upozorenja, skretanja panje ili najave da je preuzeto tue izlaganje ili da
sledi tue izlaganje, tua uobliena autorska ideja, tu tok misli itd. koji
nije njegov, a sve to radi obaveznog razgranienja sopstvenog od tueg.
Time se ujedno titi od inae zamislivog prigovora plagiranja koji je osnovan kad god citat nije prepoznatljiv kao takav, a to je uvek sluaj kada je
ono to je preuzeto stopljeno sa citirajuim tekstom bez ikakve naznake.
Prepoznatljivost da se preuzima tui tekst toliko je bitan element da bez
njega nije ni re o citatu: spada u sutinu citata da ne bude ukljuen u
citirajue delo kao neprepoznatljiv ve da bude u citirajui tekst ukljuen
vidljivo kao tu tekst.108
(f) Da se na podesnom mestu navedu odreeni identitetski podaci o
delu iz kog se preuzima i njegovom autoru (da se na pogodnom mestu
navede ko je autor citiranog dela, koji je naslov citiranog dela, kada je i
gde je citirano delo objavljeno, odnosno izdato, lan 49. taka 3. ZASP-a).
Jasnom razgranienju citiranog dela i citirajueg dela, uvanju identiteta
citiranog dela i njegovog autora i iskljuenju prilike za zabludu o njemu,
slui i pravilo da se ono ta je, jasnom naznakom da je re o citiranju,
najavljeno da predstavlja preuzeti tekst, i ta je preuzeto bez izmena, uz
to jo na nesporan nain identifikuje odakle je i ije je, dakle, u pogledu
izvora i autora: da se izriito i precizno navede ko je autor dela iz kog se
preuzima, njegov naslov, vreme i mesto objavljivanja, odnosno izdavanja.
Vie od toga (recimo, navoenje i izdavaa) ne kodi, dok manje znai
krenje zakona. Ako citirajue delo ne sadri jasno uspostavljenu vezu izmeu onoga to je preuzeto i podataka iz kog i ijeg dela je preuzeto, tada
108 I ovaj uslov je nesporan kao opti uslov za svaki citat u Nemakoj, mada nije, kao kod
nas, izriito naveden u zakonu, v. Dreyer, G., 2009, p. 727; Rieble, V., 2010, pp. 19. i
d.; Waiblinger, J., 2012, p. 140.
167
nije mogua ni efikasna provera da li je preuzimanje bilo neophodno i da

li je izvreno u meri koja je neophodna ili je prekomerno.
Odgovarajua, podesna (pogodna) mesta u citirajuem delu za navoenje identitetskih podataka o citiranom delu i njegovom autoru odavna su u nauci poznata i u opticaju su kao predmet dobrog obiaja: podaci
se navode ili u osnovnom tekstu, bilo pre ili posle samog citiranog sadraja,
bilo u tzv. napomenama u fusnotama ili u endnotama, ispod, odnosno
posle osnovnog teksta.
Naprotiv, popis literature sam po sebi, bilo da je na poetku citirajueg
dela ili na njegovom kraju, bilo da je na poetku ili na kraju sastavnih jedinica (na primer, ispred ili iza glava, odeljaka), ne omoguuje u naelu da
se uspostavi dovoljno odreena veza izmeu toga ta je preuzeto u osnovnom tekstu citirajueg dela i dela iz kog je preuzeto i njegovog autora. Samo
ukljuenje nekog dela i podataka o njegovom autoru u popis literature ne
zadovoljava po sebi zakonski zahtev, jer niti predstavlja nain citiranja,
niti predstavlja jasnu oznaku da je u osnovnom tekstu posredi citat, niti
predstavlja mesto podesno da se uspostavi veza izmeu onoga to se citira
i njegovog autora, naslova citiranog dela, vremena i mesta objavljivanja,
odnosno izdavanja. Iz vie razloga. 1. Popis literature koji nije u osnovnom
tekstu ili u fusnotama i endnotama praen jo na konkretnim mestima navoenjem konkretnog autorskog dela iz popisa literature iz kog je to konkretno
mesto teksta preuzeto, nije u naunim delima nigde i nikada predstavljao
informaciju o tome ta je to u osnovnom tekstu preuzeto iz kog i ijeg od
dela iz popisa. To vai ak i kada je jedno jedino delo navedeno u popisu
literature, a pogotovo kada popis sadri vie dela. 2. Kada delo sadri samo
popis literature, a da se ne naznai za preuzeto da je citat, takav popis slui
samo tome da itaoca (u zavisnosti od obimnosti popisa i vrsta dela koje
popis sadri da li samo novija dela, samo domaa, samo knjige itd. ili i
ranija, i inostrana, i priloge u periodici itd.) bilo potpunije bilo manje potpuno, ali uvek i samo obavesti o tome da postoje i druga (to tua, to sopstvena) dela koja se bave istom materijom. Kad se u popisu literature posle
navoenja dela i njihovih autora upuuje na odreene stranice iz popisanih dela, takav popis slui samo lakem orijentisanju itaoca o tome gde
se u delu navedenom u popisu literature nalaze izlaganja o istoj materiji o
kojoj izlae delo koje sadri popis. I u tome se iscrpljuje funkcija takvog
popisa, dok sam popis nita ne govori o tome kakve stavove o istoj materiji sadri koje delo iz popisa, i kako glase tekstovi u tim delima u poreenju
sa osnovnim tekstom koji ini citirajue delo, odnosno da li je njegov autor
ita, i ta to, preuzeo iz tih tekstova i ukljuio, i na kojim mestima, u svoj
tekst. 3. ak i kad se radi o popisu koji se nazove Citirana literatura, ne
zna se i ne moe se znati ve na osnovu samog popisa da li je ita, i ta je to
168 |
konkretno u osnovnom tekstu preuzeto (citirano) iz kog od dela sadranog

u popisu i ukljueno u njega, i gde je ukljueno u citirajue delo. 4. Navoenje u Literaturi ili u Citiranoj literaturi samo imena urednika nekog dela
ili navoenje imena svih autora (dva ili vie) jednog dela koje se sastoji od
samostalnih autorskih priloga svakog od njih, bez upuivanja na konkretnog autora priloga iz ureene publikacije od kojeg se preuzima, odnosno
bez upuivanja na konkretnog od vie autora raznih priloga u delu iz kog
se preuzima, ne kazuje koji od tih autora se citira, odnosno ije autorsko
delo iz zbirnog dela se citira. Saeto, popis literature nikad nije zamena
za jasnu naznaku u citirajuem delu da je neto i ta je preuzeto, nego ako
je jasno naznaeno da je neto i ta je preuzeto, popis literature moe da
bude odgovarajui nain da se saopte identitetski podaci o delu iz kog
je preuzeto i njegovom autoru. Ako je pak to uinjeno ve u osnovnom
tekstu gde je preuzimanje izvreno ili u napomenama, tada je sa stanovita
ZASP-a popis literature suvian, mada nekodljiv.
(g) Da su delovi neizmenjeno preuzeti (integrisani u drugo delo bez
izmena, lan 49. taka 2. ZASP-a). Kad je zakonodavac pruio mogunost da se bez dozvole autora i autorske naknade preuzmu delovi autorovog teksta, nije ni na koji nain ograniio ovlaenje autora da samo on
odlui o izmeni sopstvenog dela, a da svi ostali moraju potovati celovitost
dela. Zato se ono to se preuzima mora ukljuiti u novonastalo delo onakvo kakvo je u delu iz kog se preuzima (tel-quel pravilo). Ali bi to valjalo
tumaiti ire,109 pogotovo u nauci: ne mora se citirati doslovce, nego ne
dirajui smisao. Ba nikakve izmene smisla u odnosu na originalno delo ne
mogu se nikada opravdati, jer se ne da nai nikakav legitiman cilj kome bi
sluile, te uvek predstavljaju neovlaene zahvate naruavanje integriteta
tueg autorskog dela. Autor citirajueg dela nema obavezu da vri ikakvo
preuzimanje, ali ako se odlui da preuzme autorov tekst, ne moe da ga
preinauje. Ako mu ne odgovara, i ne uklapa se u njegovo delo, mora da
se uzdri od preuzimanja, a ne da njegov smisao prilagoava svom tekstu.
Prilikom izbora ta e preuzeti a ta ne, autor citirajueg dela mora da
vodi rauna o tome da tim izborom i izdvajanjem iz izvornog kon/teksta
ne izmeni smisao delova koje preuzima, ali i da im ne promeni smisao
ukljuivanjem u drugi kon/tekst. Nedoputene su sve one izmene u odno109 U Nemakoj, meutim, stav je da se u naelu mora doslovno preuzimati kada se citira citiranje kao ponavljanje verno originalu. Takav, autorskopravni pojam citiranja
znatno je ui od pojma citiranja u lingvistici i drugde. Preinaenja originalnog teksta,
makar i samo u vidu saimanja ili parafraze, nisu dozvoljena kao citiranje, nego samo
kao prerada, pod zakonskim uslovima. Odstupiti od citiranog teksta sme se pri citiranju samo kad je re o prenoenju direktnog govora u indirektni, izmeni reda rei radi
uklapanja u citirajue delo, ispravci tamparskih greaka ili pogrene interpunkcije.
Up. Waiblinger, J., 2012, pp. 8384, 124125, 138. i d., 144146.
169
su na izvorno delo koje su sadrinske prirode. Ali se s obzirom na prirodu

naunih radova i ukljuivanje tueg teksta u novu, drugaiju celinu mogu
tolerisati nesadrinske (formalne) izmene ako ne odstupaju od izvornog
smisla (prevod, drugo pismo, promena reda rei, redosleda misli, indirektan
govor umesto direktnog, saimanje, prepriavanje, parafraza i dr.). Uvek se
pri tome mora sauvati mogunost jasnog razgranienja ta je tekst citiranog dela, a ta tekst citirajueg dela, i potovati identitet citiranog dela,
a iskljuiti mogunost zablude o tome ta ono kazuje. Pravo citiranja bez
dozvole autora i bez autorske naknade pogotovo ne sadri ovlaenje za
toliko dalekosean zahvat u delo iji se delovi preuzimaju kakva je prerada (arg. iz lana 4. stav 3. i lana 17. taka 3. ZASP-a).110 Poto i autor
(kao i bilo ko drugi) ima pravo da mu se ne pripisuje ono to nije njegovo
(imputacija kao povreda linog prava na identitet),111 ne sme se makar
se time ne menja smisao koji tvori originalnost autorove duhovne tvorevine staviti pod navodnike tekst koji odstupa od autentinog autorovog,
ma se razlikovao od njega samo u pogledu formulacije, upotrebljenih rei,
redosleda celina, redosleda rei itd., kao to se ne smeju izostaviti navodnice za ono to je osobeno u autorovom tekstu, ma to bila i samo autorova
terminologija, stil kazivanja i sl.
II. Prikaz knjige Vesne Dabeti-Trogrli,

Graansko pravo uvod i opti deo, izdava
Univerzitet Sinergija, Bijeljina, , XI + str.
(a) O tome kako je poelo. Teko da bih se tako brzo nakon to sam
za nju saznao, zainteresovao za knjigu koja, kao ova, na svega 194 stranice
izlae i Uvod u graansko pravo i Opti deo graanskog prava, predstavlja
udbenik za privatni pravni fakultet kakve, po pravilu, ne prati glas da su
najizazovnija literatura u svojoj oblasti, a potie od autorke bez renomea u
nauci graanskog prava. Knjiga me je ipak smesta privukla time to jedina ba kao moja prethodno objavljena112 ima u podnaslovu i: Uvod u
graansko pravo i Opti deo graanskog prava. Samo to je u sluaju mog
udbenika re o jednoj koncepciji o razlikovanju Uvoda i Opteg dela113
110 Nesporno i u Nemakoj, v. sa upuivanjima, Dreyer, G., 2009, p. 724; Waiblinger, J.,
pp. 84, 143.
111 V. napred u tekstu kod prim. 14. i 73.
112 Graansko pravo Uvod u graansko pravo i Opti deo graanskog prava, Beograd,
2012.
113 Razlikovanje Uvoda u graansko pravo i Opteg dela graanskog prava lei, meutim, u prirodi stvari. Razgranienje meu njima temelji se na stvarno postojeim
razlikama. 1. Uvod u graansko pravo sadri teme koje logiki ili istorijski prethode
170 |
koju sam izgradio i razvijao decenijama unazad,114 dok je ovde re o preuzimanju koje nije propraeno ak ni pukom napomenom autorke, makar
u jednoj jedinoj fusnoti o tome odakle je preuzela to razlikovanje, kojim
se slui ne samo u podnaslovu knjige nego i u predgovoru,115 i na kom,
kao i ja, organizuje oba dela knjige.116 Ovo zatajivanje je probudilo dodatnu znatielju. I onda proitah celu knjigu. Evo rezultata itanja.
(b) O uinku knjige u celosti. to se tie nauke delo je bez ieg novog, ne samo u pogledu razlikovanja izmeu uvoda i opteg dela nego i
bez ikakvog drugog doprinosa nauci. Kao didaktiko tivo117 neuspelo
je zbog nedovoljnih objanjenja (a pogotovo zbog izostavljanja objanjenja zato je neto takvo kako jeste, bez kojih nema ni nauke ni dobrog
uenja),118 zbog greaka, zbog zbunjujuih mesta, zbog besmislica, zbog
protivrenosti. to se tie pomoi praktiarima119 ni od kakve koristi za njih, kako zbog mnotva zbunjujuih a nerazjanjavajuih mesta,
tako i zato to ne sadri nikakvu sudsku praksu, ni lokalnu, ni inostranu.
Kao autorsko delo nije autorsko, jer je nedopustivo nesamostalno, sa
toliko toga preuzetog od drugoga bez ikakvog spomena, precizno: plagiranog. Poslednja navedena karakteristika je razlog zbog koje e sud biti
taj (ako ne sam autor ili izdava) zbog kojeg nee biti drugog izdanja
114
115
116
117
118
119
bavljenju samim graanskim pravom. Uvod je utoliko nuan (a ne fakultativan) pred

govor o graanskom pravu. Nasuprot tome, Opti deo (a ne tek posebni delovi)
bavi se ve samim graanskim pravom (i to njegovim zajednikim kategorijama).
2. Uvod u graansko pravo ne izlae graansko pravo ili njegov deo ni na jednom
stepenu apstrakcije: ni pojedine norme, ni institute, ni grane koje ga ine, ni kao
Opti deo zajednike elemente. Uvod izlae o graanskom pravu. 3 Dok Opti deo
obuhvata samo zajednike kategorije graanskog prava, Uvod ima u vidu ono to se
odnosi na graansko pravo u celini (a ne kao Opti deo samo na one kategorije
koje su zajednike svim posebnim delovima), ukljuujui, dakle, i ono to se ne odnosi na njegov Opti deo. 4. Opti deo je usmeren na graansko pravo kao pozitivno
pravo i pravnodogmatske je prirode. Uvod nije., Graansko pravo Uvodne teme,
Beograd, 1991, str. 10.
Poev od knjige Graansko pravo Uvodne teme, Beograd, 1991, str. 10, preko svih
izdanja knjige Stankovi, O. Vodineli, V. V., Uvod u graansko pravo, Beograd,
1992, 1995, 1997, 2004, 2007, i nastavljajui u knjizi Graansko pravo Uvod u graansko pravo i Opti deo graanskog prava, Beograd, 2012, str. 24. i d., 26. i d.
Str. III.
Deo prvi. Uvod u graansko pravo, str. 153, Deo 2. Opti deo graanskog prava, str.
55194.
Pretenzije autorke nadilaze upotrebu udbenika u lokalu, u Bijeljini: Ova knjiga bi
trebalo prvenstveno da slui studentima pravnih fakulteta kao udbenik (str. III).
Ako je izostavljanje neophodnih objanjenja toliko esto, kao u tom udbeniku, tada
je oigledno da autorka misli da izlaganje uz primerenu detaljizaciju o graanskom
pravu (str. III) znai: izneti kako je neto, ali ne i zato je takvo kakvo jeste.
Na takvu funkciju svog dela autorka rauna: autora bi posebno radovalo, ako bi se
[ova knjiga] nala i na radnim stolovima pravnika u praksi (str. III).
171
prvog izdanja. tete od toga nee biti, jer je udbenika pravna knjievnost Bosne i Hercegovina kao i Republike Srpske posve mogla bez ovog
delca. A nije da pretenzije autorke nisu bile ogromne. Ne moe se stei
nikakav do ba takav utisak kad se u Predgovoru proita: Pripremajui
prvo izdanje ove knjige, autor je imala nameru da aktuelizuje materiju
graanskopravnih odnosa (str. III). Manje je vano to se i na ovoj reenici (kao i na brojnim mestima u knjizi) vidi da uteda izdavaa na
izdatku za lektora zna i te kako da se osveti. Vanije je to ta najava na
itaoca deluje toliko obeavajue bar koliko i pretenciozno. A opet je
posve isprazna: jer, kako se to udbenikom moe aktuelizovati materija
graanskopravnih odnosa!? Kao to e itaocu preostati da o tome samo
nagaa, nagaae i o jo mnogo toga nedoreenog to e imati prilike da
proita u knjizi.
(c) O dimenzijama i razmerama plagijata. U Predgovoru (str. III)
autorka se, ne pomenuvi poimence nikoga, zahvaljuje svima koji su,
svako na svoj nain, dali doprinos da ova knjiga nastane. U toj knjizi
na desetine je mojih stranica, sastavljenih od mojih autorskih reenica.
Budui da sam tako na direktniji od svih moguih naina dao doprinos
da ova knjiga nastane, oekivalo bi se da, ako je ve preutala da je na
mojoj noseoj konstrukciji izgradila naslov i arhitektoniku knjige, onda
bar na jednom jedinom mestu, bar nekim povodom pomene moja dela
iz kojih je i drugo preuzimala tematske celine, sastavne jedinice knjige,
pojmove, argumentaciju, kompoziciju teksta, terminologiju. Nigde, meutim, ba nikakve takve naznake. Budui da je na pojedinim mestima,
na kojima je preuzimala od mene, ak citirala autore ija dela nemaju
dodirne take sa onime o emu autorka pie preuzimajui od mene, ne
mogu a da ne zakljuim da je sistematino izbegavala da pomene izvor
onoga to preuzimajui od mene prenosi svojim itaocima. Razlog zatajivanju: toliko obimno preuzimanje bilo bi nedoputeno sve i da se radilo o
citatu (autentinom prenoenju, uz navod izvora i autora), i da je reeno
da je posredi citat, i da je preuzeto sluilo nekom njenom toku misli, i
da preuzeto nije menjala, a ne o plagijatu. Zabluda da se tako sme, ne bi
opravdala ni laika, a tek se autorka, kao pravnica, ne moe pozivati na
pravnu zabludu.120
(d) O autorki. Poto u udbeniku ne naoh nikakvu njenu nauku,
htedoh da je kao pravnog pisca upoznam posredstvom njene doktorske
disertacije, jer ova, po definiciji i pravnoj normi, mora biti doprinos pravnoj nauci. Uprkos trudu, ne uoh joj u trag COBISS121 je ne belei.
120 O tome da pravna zabluda ne izvinjava plagijatora, v. kod Waiblinger, J., 2012, str. 120.
121 Bibliografska baza podataka Kooperativni onlajn bibliografski sistem i servisi.
172 |
Okrenuh se internetu, za kog bi Hegel danas rekao da je jutarnji molitvenik savremenog oveka. Autorka se tu pominje kao sudija iju fakultetsku
diplomu ne krasi ba slavna prosena ocena. Pominje se potom kao sudija koja je, ne bivi reizabrana u tzv. reformi pravosua, o sebi govorila
kao o najboljoj sudiji u svome sudu. Pominje se i kao sudija za prekraje koja je izrekla astronomsku kaznu Dnevnom telegrafu, po onom, po
zlu uvenom Zakonu o javnom informisanju od 1998. g., po tom istom
nepravu u formi zakona. Iz COBISS-a saznaje se da je koautorka lanka Pravinost i rad sudija za prekraje (u svetlu zakonitosti i prava na
pravino suenje)122 koji, s obzirom na taj njen zapameni prekrajnosudijski obol pravnoj dravi, mora biti da je proivljeno osmislila. A sa
univerzitetskog sajta Singipedia saznaje se i za rad nepodnoljive privlanosti naslova: Iniciranje spoznaje o mentalnoj zagaenosti, za koji se,
u kontrastu sa sadrinom apstrakta i kljunih rei,123 posve neoekivano
ispostavlja da je, u stvari, ispovedna proza povodom njenog ne-reizbora.
Iz istog izvora i iz COBISS-a saznaje se svakako najbitniji podatak za stvar
ovog prikaza: autorka je apsolutni rekorder meu srpskim pravnim piscima,
i ire, po broju pravnih udbenika ak ih je etiri proizvela u jednoj jedinoj
godini!!!124 Takvim postignuem ne moe se podiiti ba niko ni meu
najznaajnijim srpskim profesorima, od kada je srpske civilistike i proce122 Zajedno sa Mitrovi, D. M., 2005, Arhiv za pravne i drutvene nauke, 12, str. 29.
i d.
123 Saetak: Mentalna zagaenost je negiranje sutine oveka. Rezultira krenjem osnovnih egzistencijalnih ljudskih prava, kao to su pravo na ivot i pravo na zdrav ivot.
Orijentacija oveka mora ii prema mentalnoj higijeni, a da bi se samopotvrdio i
istinski iveo. U suprotnom, oekuje nas mrana ljudska budunost, to Planeti nee
smetati da ivi i dalje, samo sa smanjenim brojem ekosistema. Kljune rei: kriza,
stres, mentalna zagaenost, mentalna higijena, kultura ivota. Svakako je itanja
vredan apstrakt i jednog drugog njenog rada Uticaj mentalne zagaenosti na ivotnu
sredinu. Saetak: Ekoloke sposobnosti koje su nam potrebne da bi danas opstali,
moraju biti kolektivna ekoloka inteligencija, koju usvajamo i savladavamo kao vrsta i
koja je rasporeeno prisutna na Planeti. Samo kolektivna ekoloka inteligencija moe
biti pokreta ostvarenja i primene egzistencijalnih ljudskih prava, a jer primenu nee
svoditi na obian automatizam, niti je transformisati u pretorsku praksu. Oba rada
su izloena na Naunom skupu Univerziteta Sinergija u Bijeljini 2010. g. DabetiTrogrli, V., 2010, Iniciranje spoznaje o mentalnoj zagaenosti, http://www.singipedia.
singidunum.ac.rs/attachment.php?attachmentid=2787&d=1339419376; Dabeti-Trogrli, V., 2010, Uticaj mentalne zagaenosti na ivotnu sredinu, http://www.singipedia.
singidunum.ac.rs/attachment.php?attachmentid=2786&d=1339418748.
124 Graansko pravo Uvod i Opti deo, 1. izd., izdava Univerzitet Sinergija u Bijeljini, 2013, XII+199 str.; Stvarno pravo, 1. izd., izdava Univerzitet Sinergija u Bijeljini,
2013, str. XI+288. str.; Graansko procesno pravo, knj. 1, 1. izd., izdava Univerzitet
Sinergija u Bijeljini, 2013, XV+401. str.; Ostali graanski postupci Vanparnini, Izvrni i Likvidacioni postupak, knj. 2, 1. izd., izdava Univerzitet Sinergija u Bijeljini,
2013, XIII+226. str.
173
sualistike, pa do danas. Ne moe to, recimo, ni Andra orevi koji je

etiri udbenika objavio u periodu od 17 godina; ni ivojin Peri ija su
etvora skripta objavljena u periodu od 12 godina; ni Lazar Markovi
dva udbenika u razmaku od 8 godina; ni Mihajlo Konstantinovi jedna
skripta; ni Borislav Blagojevi tri udbenika u razmaku od 3 godine; ni
Andrija Gams dva udbenika u periodu od 4 godine; ni Borivoje Pozni
jedan udbenik; ni Obren Stankovi dva udbenika u razmaku od 11
godina, oba u koautorstvu; ni Slobodan Perovi jedan udbenik. Za razliku od njih, ona oigledno nikada nije stigla do pomisli da pisanje udbenika iz graanskog prava, taj po sebi punovani i preteak posao dueg
vremena iziskuje.125 Ali, da je autorka imala skromnije pretenzije nego
da postane rekorderka u proizvodnji udbenika u jedinici vremena, moda
bi i nala vremena da o onome o emu pie smisli bar neto to bi imalo
kakav takav njen lini kreativni znak, makar zrno originalnosti umesto
na desetine preuzetih stranica. Pri toj injenici nesnosne vremenske stiske da se bude kreativan, postaje razumljivo, ne dodue i (pravno, etiki i moralno) opravdano, to je u konkretnom sluaju udbenik velikim
delom nastao preuzimanjem tuih dela i njihovim ponavljanjem u tekstu
objavljenom kao svojem. A kako bi inae!? Kako da se autorka u takvoj
vremenskoj stisci ne oseti stenjeno u svome intelektualnom radu koji se
onda mogao odvijati samo u okvirima namernog ili nesvesnog podraavanja ve postojee kulturne batine, ili koji je tada mogla doiveti samo
kao intelektualni rad u strogo determinisanim spoljnim okvirima koji ne
ostavljaju prostor za izraavanje line duhovne individualnosti onoga koji
radi.126 U tako vraki kratkom vremenu ni najvei genij ne bi, pogotovo ako se ak prethodno nije uopte bavio nikakvim pisanjem iz tolikih
oblasti prava koje je sada valjalo odjednom udbenicima pokriti a ova
autorka nije, uspeo da naini neto to je pomena vredno bar kad je re
o individualnosti napisanog. A ona, sve vreme od kad je postala pravnica
pa do te 2013. godine eksplozije njenih izdanja, u kojoj je postigla vie
nego udbeniki het-trik (het-trik + 1), nije prethodno napisala makar jedan nauni lanak koji bi se doticao bar jedne od etiri oblasti u kojima
je proizvela napreac ak etiri udbenika! Ovako, prvo pa udbenik, i to
etvorke. Dva, u toj meri podudarna teksta, kao njen i moj, ne mogu na125 Kako je vo vremja ono pisao Maksim Simonovi, profesor koji je na Kneevskom liceju predavao Graansko pravo i Graansko procesno pravo, v. Stankovi, G., Prilozi
za biografiju Andre orevia, u: orevi, A., 1996, Sistem privatnoga (graanskoga) prava, Beograd, str. 20. prim. 2.
126 Na koji nain mnogi nemaki autori ili, na primer, Markovi, S. M., 2000, str. 610;
Damnjanovi. K., Mari, V., str. 47. opisuju delo koje zbog nedostajue originalnosti
nije autorsko delo.
174 |
stati na (mentalno zagaenoj) planeti Zemlji sluajno bez svesne veze sa

tuim delom, tj. bez svesnog preuzimanja i ponavljanja. uda ne postoje u
stvaralatvu, ali plagiranje da. Pravni pisac se odmee i od pravne nauke
time to se odmee od autorskog prava, od univerzitetskog prava i od profesionalne etike naunika. Plagiranjem, a o njemu je ovde re, to se ini. A
ona je to uinila beskrupulozno, u velikim razmerama, a tako oigledno. I
kratkovido, kao da Drina koja deli Srbiju od Republike Srpske, u kojoj je
objavila udbenik, plagirajui delove mojih knjiga, objavljenih u Srbiji, u
stvari razdvaja svetove bez ikakvih dodirnih taaka. Svet je, i to se nauke
tie, ve odavna svetsko selo. tavie, jedno ba vrlo malo selo, koje je postalo dodatno tesno neestitima otkad postoje kompjuterski programi za
otkrivanje plagijata.
(e) aci avoli, profesori jo gori. Profesori su i kod nas neretko u
prilici da konstatuju plagijatorstvo u radovima studenata, jer smo za lagodne neestitosti postali dovoljno ukljueni u internet.127 Ipak, koliko
god ono bilo rasprostranjeno meu studentima, i u ovom pogledu vai
ona: aci avoli, profesori jo gori. Jer, mada je istina da niko ne sme
da plagira i da se nikome i nikada ne moe opravdati plagiranje,128 zna se
ko u tom odnosu profesor student treba od koga da ui ta se sme a ta
ne, i ko bi trebalo kome da je uzor. Onda je tek poraavajue ako profesor
plagira studenta, koliko god to studentu moda godi. Na jedinom mestu u
udbeniku na kom je u pogledu tematskih celina i sastavnih jedinica koje
je preuzela odstupila od mog teksta plagirala je plagijat. Ne navodei
ni ovaj put delo ni njegovog pisca, preuzela je iz studentskih skripata, raenih, objavljenih i stavljenih u promet kao autorskopravno nedoputena
prerada nenaznaenog udbenika i beleki sa nenaznaenih predavanja:
iz skripata Graansko pravo Opi dio, Obvezno pravo, koja su postavljena na sajt www.scribd.com odnosno www.pravokutnik.net februara
2009, a student Miroslav je oznaen kao autor (http://www.scribd.com/
doc/185387059/materijali-b5).129
127 O studentskom plagijatorstvu, v. sa podacima za Nemaku Knoop, S., 2011, Plagiat per Mausklick Das Plagiieren von Internettexten in wissenschaftlichen Hausarbeiten, Mnchen, Waiblinger, J., 2012, p. 16. prim. 6; Mathis, K., Zgraggen, P.,
2014, pp. 5051, za SAD upuivanja kod Leposavi, V., 2013, str. 56; Ignjatovi, ,
2013, str. 156. Schimmel, R., Das Wissenschaftsplagiat Eine vorlufige Bestandnahme aus juristischer Perspektive, u: Rommel, T. (ur.), 2011, Plagiate Gefahr
fr die Wissenschaft? (Eine internationale Bestandnahme), Berlin, p. 199. prim. 5.
procenjuje da je jednocifreni procenat onih profesora koji su se suoili sa plagijatom studenata.
128 Vidi I.A.7.(g).
129 Pravokutnik je e-zine studenata Pravnog fakulteta u Zagrebu.
175
Doc. dr Vesna Dabeti-Trogrli,

str. 7273
student Miroslav, Graansko pravo

Opi dio, Obvezno pravo, str. 1719
4.2. Pravna priroda pravnog lica
2. Pravna narav pravne osobe

str. 17. a) povijesni korijeni pravne konstrukstr. 72. Koreni pravne konstrukcije pravnog cije pravne osobe korijeni pravne konstrukcije pravne osobnosti juristike osobe nalaze se u
lica nalaze se u
srednjevekovnim pravnim shvatanjima koja srednjovjekovnim pravnim shvaanjima koja
delom poniru u rimsko i kanonsko pravo, a dijelom poniru u rimsko i kanonsko, a
str. 18. dijelom u germanska i druga obiajna
delom u germanska i druga obiajna
prava europskog kontinenta. ()
prava evropskog kontinenta.
Za pandektiste je ishodina toka i model
Za pandektiste je model
pravnog subjektiviteta bio ovjek to je za
pravnog subjektiviteta bio ovek, a to je za
izgradnju pravnog lica kao pravnog subjekta, izgradnju pravne osobe kao pravnog subjekta
imalo dalekosene posledice. U prvom redu imalo dalekosene posljedice.
U duhu rimskog prava
je, u duhu rimskog prava,
reafirmiran je rimski individualistiki koncept
reafirmisan rimski individualistiki koncept
da samo ovjek pojedinac moe
uenjem, da samo ovek pojedinac moe
biti pravni subjekt, persona jer je samo on
biti pravni subjekt, persona, jer je samo on
nositelj slobodne volje. Pandektisti
imalac slobodne volje. Pandektistima
je bila blia ideja da pravnim subjektom pro- jo nisu uili da je supstrat pravnog subjektiviglase oveka kao bie obdareno sopstvenom teta kod ovjeka zapravo
voljom81, nego oveka kao
ivo ljudsko tijelo.
ivo ljudsko telo.
81Prema Windscheidt-u, volja je jedini merodav- Oni su proglasili pravnim subjektom oni tvorac subjektivnih prava u okviru odreenog vjeka kao bie obdareno vlastitom voljom
pravnog poretka.
koja je jedini mjerodavni tvorac subjektivnih
prava u okviru odreenog pravnog poretka
(npr. prema Windscheidtu).
To je bilo vrijeme kad je na podruju znanosti
To je bilo vreme kad je na podruju nauke,
o subjektivnim pravima suvereno vladala
o subjektivnim pravima vladala
teorija o gospodstvu volje (Willensdogma).
teorija o gospodstvu volje, kao dogma.
Stanovite da je samo ovek persona u pravnom smislu, nije davalo rezultat na temelju
kojeg bi se, na zadovoljavajui nain, reio
problem pravnog subjektiviteta postojeih
organizacija, koje
po shvatanju pandektista, nisu mogle
biti personae. Takav stav je praktino bio
neprihvatljiv, jer se postavilo pitanje
Time se nikako nije mogao
rijeiti
problem pravnog subjektiviteta postojeih
organizacija i drutvenih tvorevina jer one
prema shvaanju pandektista nisu mogle
biti personae. ()
Pitanje se postavilo na irem opeteorijskom
planu s dalekosenim praktinim posljedicada li organizacije, kao i
ma, a glasilo je da li mogu organizacije kao i
ovek, mogu zasnivati sve pravne odnose
ovjek ulaziti u sve pravne odnose.
i jer se traio odgovor na to pitanje, a nauka Traio se generalni stav, a znanost
je trebalo da iznedri neku vrstu opteg pravila. je trebala dati neku vrstu opeg pravila.
Za nalaenje kakvog-takvog reenja bilo je
Za nalaenje rjeenja trebalo
potrebno pronai teorijski modus putem kojeg je pronai teorijski model po kojem
bi se premostio jaz izmeu individualistikog bi se premostio jaz izmeu individualistikog
i tzv. kolektivistikog koncepta (koji se bavi
i tzv. kolektivistikog koncepta. Taj kolektiproblemom zajednice pojedinaca grupe).
vistiki koncept (umjesto pojedinca susree
Tzv. kolektivistiki koncept je u rimskom
se s problemom grupe) bio je u rimskom
pravu bio indiciran posredno82.
pravu tek sporadino indiciran.
176 |

82Poznati rimski pravnik Ulpijan, na jednom mestu u D. 3,4,7,1 kae: Si quod universitati debetur,
singulis non debetur, nec quod debet universitatis
singuli debent Ako se neto duguje drutvu, ne
duguje se pojedincima (njegovim lanovima), niti
pojedinci duguju ono to duguje drutvo.
Rimski pravnici, koji su izgradili

pojedine tipove pravnih odnosa,
kod pitanja pravnog subjektiviteta pravnog

lica, uprkos pravilnim pojedinanim konkretnim reenjima, smatrali su nepotrebnim
da se izvodi apstrakcija koja se u savremenom
pravnom jeziku naziva pravno lice.
Str. 73. U istorijskom toku dogaaja,
obradu rimskih tekstova, vekovima posle
propasti rimskog carstva, preuzeli su najpre
glosatori. Glossa
ordinaria nas obavetava da Ulpijanov fragment
nije ostao nezapaen od glosatora.
Naprotiv, glosatori su, komentariui taj fragment, postavili pitanje da li je universitas
identian sa skupom pojedinaca83.
Ulpijan
u Digestama kae da
ako se neto duguje drutvu ne
duguje se pojedincima (njegovim lanovima)
niti pojedinci duguju ono to duguje drutvo.
Isto kao to su rimski pravnici izgradili
pojedine tipove pravnih odnosa (najam,
zajam, kupoprodaja)
a da ipak iz toga nisu izvukli apstrakciju
koja se danas naziva pravni posao, isto tako
su i kod pitanja pravnog subjektiviteta,
usprkos pravilnim pojedinanim konkretnim rjeenjima, smatrali nepotrebnim
izvoditi apstrakciju koja se danas
naziva pravna osobnost. ()
Dok su rimski pravnici rjeavali konkretna

pitanja, glosatori su u svoja razmiljanja
unosili ve spekulativne elemente. Glossa
ordinaria istie da ovaj Ulpijanov fragment
nije ostao nezapaen od glosatora.
Glosatori su komentirajui tekst
jasno postavili teorijsko pitanje je li universitas
identina sa skupom lanova pojedinaca ili nije.
()
ali paralelno sa tom tezom esto su spomiParalelno sa tom tezom, razvili su
njali i drugu sasvim suprotnu da ono to
i potpuno suprotnu.84 Dakle, ako ono
pripada drutvu ne pripada pojedincima,
to pripada drutvu ne pripada pojedincima,
stoga iz ovoga moemo zakljuiti da se suma
bilo bi logino zakljuiti da se suma
pojedinaca ne podudara sa drutvom.
pojedinaca ne podudara sa zajednicom
Usprkos takvom stavu, glosatori
(drutvom). Uprkos takvom stavu, glosatori
su dali svakom lanu pravo na
su zagovarali tezu da svaki lan ima pravo na
alikvotni dio drutvene imovine. To se smaalikvotni deo drutvene imovine, to se u
tra u literaturi neobjanjivom anomalijom.
pravnoj teoriji smatra anomalijom.
Meutim, izgleda da u vrijeme djelovanja
U vreme delovanja
glosatora praktine potrebe nisu
glosatora, praktine potrebe jo uvek nisu
imperativno zahtevale opte pravno reenje, imperativno traile ope pravno rjeenje,
a ni znanstveni analitiki aparat nije bio
a nauni aparat nije bio
dorastao za ispravno reavanje inae pravilno dorastao za ispravno rjeavanje pravilno
postavljenog pitanja.
postavljenog pitanja.
Protivreni i neizgraeni glosatorski tzv.
Glosatorski proturjeni
kolektivistiki koncept,
koncept
ispravio je sa pozicija kanonskog prava,
ispravio je i usavrio s pozicija kanonskog prapapa Inocent IV85
va papa Inocent IV.
85Sinibaldo de Fiescho () koji se pribliio rim-
skom shvatanju pravnog lica i izrazu persona dao

novi sadraj.
(Sinibaldo de Fiescho) koji se vratio korak

blie rimskom shvaanju, a u njegovo
doba izraz personae je poeo dobivati novi
sadraj.
177
Dakle, po shvatanju pape,

universitas je pojam, netelesno
bie, nomen iuris zbog ega ne moe biti
ekskomuniciran,
a kao nomen iuris ne
moe biti niti subjekt prava86.
86Papa Inocent IV je u pravnoj literaturi ostao zapamen po svojoj poznatoj tvrdnji: Cum collegium
in causa universitatis fingitur una persona.
Ovom tvrdnjom je formulisana osnovna postavka
teorije fikcije, koju je est stotina godina kasnije,
prihvatio Savigny; teorija je i dalje razvijana.
Budui da supstrat subjektiviteta i sam

subjektivitet nisu bili odvojeni, ne moe ni
universitas biti drugo nego pojam, netjelesno
bie, nomen iuris pa stoga ne moe biti ni
ekskomunicirana.
Meutim, kao nomen iuris, universitas ne
(str. 19) moe biti ni subjekt u pravu.
Inocent je uao u literaturu svojom poznatom tvrdnjom: cum collegium
in causa universitatis fingitur una persona.
Time je formulirana osnovna postavka
tada stvorene, a 600 godina kasnije
od Savignya prihvaene i dalje razvijane
teorije fikcije.
U ovoj protivprirodnoj plagijatorskoj zajednici dirljivo je to profesorka ima toliko poverenja u studenta da prepisuje ak i greke; primerice,
kod oboje je asni Windscheid prekrten u Windscheidt-a, a jo je i gore
proao Sinibaldo de Fieschi, kojem preimenovae i rodno ime u Fiescho, i
papsko Innocent u Inocent.
Ali, vratimo se plagiranju mojih tekstova.
(f) Pustimo da oi govore. Kad bih, kako sam to uradio u pogledu
studentskog rada, ovde sinoptiki prikazao podudarnost njenog i mog teksta (a to je tek poetni element, neophodan u analizi plagijata), i sam bi taj
deo izneo najmanje ezdesetak tampanih stranica. Raunam, meutim,
da bi mi toliki prostor bio voljan staviti na raspolaganje jedino asopis
(ako bi takav postojao) koji je posveen specijalno dokumentovanju plagijatorstva. Zato mi preostaje da ovde ponudim tek ilustracije, kako za taj
element,130 tako i za sve ostale. Za poetak neka o podudarnosti tekstovi
sami govore, i to ne birajui ih, nego ve prve stranice na koje se naie kad
se otvori njena knjiga:
Vesna Dabeti-Trogrli, str. 1
Glava prva.
O POJMU GRAANSKOG PRAVA
1. Naziv graanskog prava

1.1. Opte napomene
Izraz graansko pravo postoji samo u
delu sveta, ne postoji npr. u zemljama
islamskog prava i hindu prava.
Graansko pravo postoji prvenstveno
u Evropi, jer su se pravo i pravna nauka u
Evropi razvijali u srednjem i novom veku na
rimskom pravu kao osnovu.
. , . 243
II.

.
704.
. , .,
, . (...)
705. (...)
,
,
130 Svakom zainteresovanom elektronski u dostaviti celokupan sinoptiki prikaz plagijata.
178 |
Van Evrope graansko pravo postoji u

zemljama na ije je pravo i pravnu nauku,
Evropa uticala u XIX i XX veku, a to su
npr. Juna Amerika, Japan, Kina.
U nekim zemljama se graansko pravo
oznaava kao civilno pravo i
privatno pravo.
U Republici Srpskoj se privatno pravo
izobiajilo kao sinonim za graansko
pravo. Civilno pravo se upotrebljava
znatno ree od graanskog prava,
a sasvim retko imovinsko pravo
znai isto to i graansko pravo.

19. 20. . (.
, , ).
706.

.

. ,
,

.
. , . 244, 246
Graansko pravo nastaje kao prevod

latinskog izraza ius civile (civis
graanin).
U rimskom pravu ovaj izraz ima vie znaenja
u zavisnosti od toga sa kojim je izrazom
upotrebljen u paru.
U podeli ius civile ius gentium
oznaavao je celokupno rimsko pravo
koje vai samo za rimske graane.
U podeli ius civile ius praetorium oznaavao
je pravo koje potie iz drugih izvora, a ne iz
pretorskog edikta.
U srednjem veku, u paru sa tadanjim
nacionalnim pravima, ius civile oznaava
rimsko pravo uopte sadrano u Justinijanovom Corpus iuris civilis (to znai da je
obuhvatalo i upravno i procesno i krivino
pravo), a nasuprot crkvenom pravu ius
canonicum koje je oznaavalo svetovno
rimsko pravo.
U novom veku, izraz ius civile oznaava
recipirano rimsko pravo (ius commune)
nasuprot tadanjem nacionalnom pravu
(ius patrium, ius propriam, ius hodiernum).
U najduem periodu istorije,
ius civile je oznaavalo celokupnu raznovr
snu pravnu materiju obuhvaenu jednim
pravnim izvorom Corpus iuris civillis2.
Meutim, od XVIII veka graansko pravo
oznaava materiju odreenog sastava bez
obzira na izvor.
akvo znaenje graanskog prava
obrazovalo se prvo u nastavi prava na
taj nain to je prestalo da oznaava one
pravne materije koje su se u nastavnim
707.
ius civile (civis
). (...)
,

.
ius civile ius gentium,
.
,
ius civile ius praetorium,
,
.
,
, ius civile
, orpus iuris civilis- (,
, , ),
(ius
canonicum), ,
.
,
(ius commune),

(ius patrium, ius proprium, ius hodiernum).
710. (...)
ius civile ,
Corpus iuris civilis-,
18. .
,
.
708. (...)

179
planovima pravnih fakulteta postepeno

izdvojile u zasebne nastavne predmete
kao to je dravno pravo (ius publicum),
krivino pravo, procesno pravo i dr.
Dakle, pojam graansko pravo je obuhvatao materiju opteg dela graanskog prava,
stvarno pravo, obligaciono pravo, porodino
pravo i nasledno pravo.
Nakon to je nastao u pravnoj nastavi,
savremeni pojam graanskog prava je,
poev od druge polovine XVIII veka, i u
zakonodavstvu dobio isti obim i to kroz
kodifikacije pod nazivom graanski
zakonik.
Obim i sastav graanskog prava formiran
u XVIII veku menjao se u XIX i XX veku.
Promene su se odvijale u dva pravca:
grananje unutar graanskog prava i izdvajanje iz graanskog prava.
1.2 Grananje unutar graanskog prava
Ovaj proces zapoinje u XIX veku
i nastavlja se u XX veku i to na taj nain to
je na osnovu niza naunih dela dolo do
zaokruenja
novih nastavnih predmeta, a time i do
regulisanja u odvojenim zakonima materije
tih novih nastavnih predmeta, kao to su:
Obligaciono pravo, Trgovinsko pravo (Privredno pravo), Pravo tvorevina uma (Pravo
intelektualne svojine), Radno pravo, Lino
pravo i Stambeno pravo.
Od svih ovih graanskih prava, u nauci
Republike Srpske (kao i Republike Srbije) je
najmanje posveena panja
Linom pravu koje se tie odnosa povodom
linih dobara (asti, ugleda, fizikog integriteta, imena, privatnog ivota itd.).

( /ius publicum/,
, .)

,
,
, ,
.
709.
, .
, 18. .
(...) ,
,
.
721.
18. .
:
.
. , . 246247
.
722. 19. .:
,
( , )
,
(
,
,
).
19. . ,
20. , ,
.
723. (...)
(, , , , .) (...)
. , . 247
1.3 Izdvajanje iz graanskog prava

Pod sovjetskim uticajem u socijalistikim
zemljama je zavladao stav da
porodino pravo
ne spada u graansko pravo iz dva razloga:
prvo, zato to je to neimovinsko pravo i
.
724.
( )

(...):
1
,
;
180 |
drugo, zato to je nain regulisanja

neimovinskih odnosa razliit od naina
regulisanja imovinskih odnosa kojim se slui
graansko pravo, a jer je vie preporuka u
porodinom pravu nego strogih normi.
Meutim, takav stav o izdvajanju nema osnova
jer je porodino pravo kao i statusno pravo,
neimovinski deo graanskog prava,
nasuprot stvarnom, obligacionom i naslednom pravu kao imovinskim delovima
graanskog prava,
a s druge strane razlike u pogledu naina
regulisanja su samo kvantitativne, a ne i
kvalitativne.
Takoe se novorazvijena prava
esto ne smatraju delom
graanskog prava i to iz tri razloga:
prvo, zato to vae samo za odreene kategorije lica, a ne za sva lica kao savremeno
graansko pravo;
drugo, zato to su regulisana u posebnim
zakonima odvojeno od savremenog
graanskog prava i
tree, zato to sporove iz tih odnosa
raspravljaju sudovi posebne nadlenosti.
Meutim, ovo nisu dovoljni osnovi za
izdvajanje ovih prava iz graanskog prava
i to:
prvo, zato to neka novorazvijena prava
(npr. trgovinsko) ne vae samo za odreenu
kategoriju lica,
ve za odreene vrste
poslova, makar stranke i ne pripadale toj
kategoriji;
drugo, zato to neka novorazvijena prava
(npr. brano pravo) ne vae za svako lice,
a neretko su regulisana u istom
izvoru prava tj. istom zakoniku;
tree, sudovi posebne nadlenosti
(privredni, radni i sl.) ne postoje u brojnim
zemljama.
2

.
725. .

( 18. . )
( )

(
, ).

,
.
726. (,
.)
.
:
1 (
),
2
(
)
3
.
727. .

(. ,
),
,
.

(.
).

( ).

(. , )
.
130
181
(g) Pred zakonskom raskrsnicom: zabranjeni plagijat ili doputeni citat? Kako je greno poelo, tako se i nastavilo u pogledu ukupno 59 stranica mog udbenika: prvenstveno prepisivanjem, ponegde prepriavanjem,
odakle uglavnom istovetni tekst, a i gde nije istovetan, bitno je podudaran.
I to u svemu: iste teme, iste misli, isti stavovi, isti raspored izlaganja, isti
krug argumenata, ista kompozicija teksta, iste sistematike, iste formulacije,
ista terminologija. Tekst podudaran sa mojim tekstom, etvrt veka starijim
od njenog. Podudarnost docnijeg dela sa prvonastalim, naravno, nije isto
to i plagijat, nego samo indicira plagijat. Obim podudarnosti takoe nije
odluujui za postojanje plagijata: i jedna jedina podudarna reenica moe
predstavljati plagijat, a da desetine podudarnih stranica to ne budu. Kljuno je ta u ovom sluaju postoji: da li svih sedam sastojaka neophodnih za
plagijat (napred I.A.6.(a)), ili svih sedam sastojaka neophodnih za doputenost citiranja (napred I.B.2.(b)). Krenimo sa prvim elementom analize.
(h) Moje delo autorsko delo? Originalnost mog dela? Da su posredi
dve duhovne tvorevine, moja i njena, opredmeene kao knjige, jasno je, ali
je odluujue da li je moja knjiga autorsko delo, to e rei originalna.
Jer, ko preuzima iz dela koje nije originalno i time autorsko, ne ini povredu autorskog prava u vidu autorskopravnog plagijata a moe doputeno
da citira i bez dozvole tvorca i autorske naknade. Zaotreno formulisano,
intriga je u pogledu svega podudarnog u tome da li sam ja autor, tvorac autorskog dela (originalno uoblienog duhovnog sadraja itaj: originalnog
teksta) ili sam tvorac ne-autorskog dela, ne-autor, i da li je ova ekspertkinja
za mentalno zagaivanje,131 osoba koja zakonito citira i autorka, tvorac autorskog dela ili je nezakonita plagijatorka i ne-autorka, tvorac ne-autorskog
dela? Dakle, da li je preuzimajui moj tekst preuzimala moje originalne
(osobite, jedinstvene, samosvojne, individualne) zamisli (ideje) i da li ih
je preuzimala takve kakve sam ih ja originalno (osobito, jedinstveno, samosvojno, individualno) uobliio, i da li je preuzimala ideje koje sam, iako
nisu moje, originalno (osobito, jedinstveno, samosvojno, individualno) uobliio? Zbog prostorne ogranienosti, opet tek nekoliko saetih ilustracija
mojih originalnih stavova koje je preuzela, i to, prvo, u pogledu tema i kategorija koje se javljaju gotovo u svakom udbeniku graanskog prava.
131 Poto je (vidi u prim.123) Mentalna zagaenost [...] negiranje sutine oveka, i poto Rezultira krenjem osnovnih egzistencijalnih ljudskih prava, kao to su pravo na
ivot i pravo na zdrav ivot, plagijat ne bi bio emanacija mentalne zagaenosti jer
autorsko pravo, mada ga mnogi dre ljudskim pravom (pozivom na lan 17. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN od 1948. i na lan 17. Povelje osnovnih prava EU), ne spada meu osnovna egzistencijalna ljudska prava. Ali, ako plagiranje
nije mentalno zagaivanje, jeste intelektualno, duhovno zagaivanje sfere ljudskog
stvaralatva. Pitanje je, dakle, da li je ova ekspertkinja za mentalno zagaivanje intelektualno zagadila sferu stvaralatva plagiranjem i povredom autorskog prava.
182 |
1. Izrazi Uvod u graansko pravo i Opti deo graanskog prava postoje

odavna, pa prema tome i zamisao (ideja) da ima smisla neto zvati Uvodom i Optim delom graanskog prava. Ali, dok to nisam napisao 1991. g.,
mnogi su tim izrazima davali isto znaenje a niko nije razlikovanju izmeu Uvoda u graansko pravo i Opteg dela graanskog prava dao sadrinu
kakvu sam izloio 1991. g., u delu Graansko pravo Uvodne teme, odreujui Uvod u graansko pravo po etiri osnova drugaijim od Opteg
dela, i opredeljujui mu ba odreenu strukturu, a upuujui u udbeniku
iz 1992. g. na to da ta podela treba da bude osnovna konstrukciona ideja
udbenika i ta ini strukturu Uvoda u graansko pravo. 2. Da je izraz
graansko pravo prevod rimskog izraza ius civile, odavna se zna i govori. U udbenicima Graanskog prava se (ostavimo sada po strani razloge
tome) stvar prikazivala kao da je pojam graanskog prava, takav kakvim
se njime sluimo u sadanjem pravu, postojao ve u rimskom pravu. Dok
nisam 1989. g. u lanku Savremeni pojam graanskog prava nastanak i
sistematika, izloio rezultate svojih istraivanja, a zatim 1991. u Uvodnim
temama, i od 1992. i u udbeniku, niko nije prikazao nastanak i razvoj tog
pojma od rimskog prava do modernih vremena tako kako sam tada uinio. 3. Isto vai za promene sastava graanskog prava u 19. i 20. v., koje su,
naravno, bile poznate kao pojave, ali sam ih izrazio drukije nego to su to
inili drugi, u vidu dva procesa, imenujui ih, s jedne strane, grananjem u
okviru graanskog prava, i drugaije od svekolike tadanje literature obrazlagao, s druge strane, zato se ne radi o izdvajanju i osamostaljivanju.
4. Da postoji pojava koja se zove metod graanskog prava, tu zamisao (ideju) sretali smo valjda u svim jugoslovenskim posleratnim udbenicima civila, i to onako kako je o tome uio Andrija Gams. Godine 1991. u delu
Graansko pravo Uvodne teme, ideju o metodu graanskog prava uobliio sam viestruko drugaije: dok su drugi pisali da se taj metod sastoji iz
etiri naela, uobliio sam i peto; dok su drugi vaenje tih naela regulisanja objanjavali ekonomskim razlozima (marksistiki), izloio sam drugaija objanjenja; dok su drugi metod gradili na analizi regulisanja samo
imovinskih delova graanskog prava s kojima su izjednaavali graansko
pravo, izradio sam ga analizirajui i naine regulisanja neimovinskih grana, smatrajui i ove delovima graanskog prava; dok drugi nisu u izlaganju objanjavali razloge odstupanja od svakog od tih naela, ja jesam; dok
drugi nisu pisali o razlici da li je neko od tih naela apsolutno (vaee bez
izuzetka u graanskom pravu) a neko specifino (vaee samo u njemu),
ja jesam; dok se drugi nisu bavili time u kakvoj se kombinaciji javljaju, ja
jesam. 4. Podela prava na javno i privatno je davnanja, ali pre udbenika
iz 1992. g. i prethodno pre moje disertacije Javno i privatno pravo iz 1986. g.,
ni u jednom udbeniku nisu se razlikovale ni objanjavale tri funkcije koje
183
ono ostvaruje (praktinopravna, sistematizacijska i ideoloka), poreklo i

struktura problema razgranienja, nije se o graanskom pravu govorilo
kao sastavljenom od privatnopravnih i od javnopravnih normi nego se
izjedanaavalo sa privatnim pravom, nije zastupan stav da se takve celine
mogu u njemu uoiti primenom svake od bar 40 teorija o razlici koje niko
nije ni identifikovao i dr.
to se tie onog ostalog iz mojih dela, o emu ni danas mnogi ne
iznose nikakve zamisli (ideje) poput mojih, ili to ine ali ne na nain
kako sam ih ja uobliio, ili ne samosvojnom terminologijom kakvu sam
skovao,132 evo u ovoj prilici tek nekoliko lagvorta: graansko pravo kao
porodica prava a ne kao grana prava; struktura predmeta regulisanja; inioci recepcije rimskog prava; konstrukcioni princip pravne razdvojenosti
i samostalnosti kod pravnog lica i odstupanja od njega; deset elemenata
pravnog lica, razvrstanih u tri skupine; etiri funkcije pravnog lica; drugaije sistematike pravnih lica; kompozicija udbenikog odeljka u vezi sa
linim pravima; struktura i pravna priroda linih prava kao subjektivnih
prava; razlikovanje tipova povreda subjektivnih prava i tipova zatite; preteni interes, a ne steena prava ili pravna sigurnost, kao razlog zabrane
retroaktivnosti; opti i posebni kriterijumi za retroaktivnost.
Nije na meni da sudim o tome ima li naunu vrednost ita pomenuto
iz mojih dela sa kojima se podudara njen tekst. Ako nema, utoliko gore po
mene i nauku, jer su mnogo toga drugi preuzimali, citirajui to kao moje
u skladu sa pravilima struke, propisima o nauci i propisima autorskog prava, pridajui tome neku naunu vrednost i priznajui mi originalnost. Kao
to za autorsko delo nije uslov da ima naunu vrednost, tako ni za plagijat
nije uslov da je nauno vredno ono to se preuzima. Ali, makar sve to bilo
i bez ikakve naune vrednosti, sve ono to su moje originalne zamisli (ideje), originalno uobliene, i sve ono to su moja originalna uoblienja ideja
koje nisu moje, sve to ipak vredi autorskopravno. Ne sme se plagirati,
sme se citirati, pod zakonskim uslovima. Vesna Dabeti-Trogrli opredelila se da o onome o emu sam pisao preuzme ono i onakvo ta sam i kako
sam ja pisao i objavio, a ne da preuzme ono ta su pisali drugi o istom a
drugaije. Preuzimala je iz neega to jeste autorsko delo, i to moje. Ali,
kako da li plagiranjem ili doputenim citiranjem, pokazae dalji elementi analize, jer element identinosti i bitne podudarnosti samo indicira plagijat, a da ga sam jo ne dokazuje.
132 Kao to moji tekstovi iz kojih je preuzimala predstavljaju originalnu duhovnu sadrinu, originalnu obradu materije o kojoj piem, tako sadre i terminologiju koju sam
stvorio, to za obeleavanje pojava koje nisu pre ni bile obraivane kod drugih autora, to za one pojave koje jesu, a koju terminologiju sam stvorio i po prvi put upotrebio, i koja, dakle, nije ni postojala do tog asa. I ovo je uoeno, poznato i priznato u
strunim krugovima, i na to je ukazivano u strunoj javnosti, u kojoj su neki autori i
prihvatili te termine, upravo kao moje.
184 |
(i) Plagijat Vesne Dabeti-Trogrli kao manjak est od sedam uslova

potrebnih za doputeni citat. 1. Prvi, i jedini koji je ispunjen, jeste uslov da
je preuzimala iz mojih autorskih dela koja su objavljena.133
2. Ali, ve sledei uslov, da je preuzeto ukljuila (integrisala), i to
ukljuila u svoje delo koje je autorsko, nije ispunila: ne postoji nikakvo njeno autorsko delo, niti ikakvo ukljuenje preuzetog u njega, nego puko preuzimanje koje ne slui ukljuivanju ve sebi samom.
Postoji, dodue, knjiga objavljena pod njenim imenom, kao opredmeena duhovna tvorevina. (No, nije svaka knjiga samim tim autorsko delo,
niti je svaka cela autorsko delo, nego je knjiga jedan od vidova u kojima
se moe javiti autorsko delo.) Ali, svi oni delovi te knjige koji se sastoje iz
mog preuzetog teksta134 ne sadre ba nikakav njen autorski tekst pride
ne postoji nikakva ira tekstualna celina, potekla od nje, u koju bi on bio
ukljuen, nego se tekst knjige svodi u tim delovima njene knjige na moj
identian ili bitno podudaran preuzeti tekst. Ba nijedna tematska celina
u toj knjizi u kojoj je zavrio moj tekst, i nijedna sastavna jedinica (glava,
odeljak, pododeljak) te knjige u koju je preuzet, ne sadri nikakav njen autorski tekst nita to bi ona uobliila na njoj osobit nain, dakle, originalno, nikakav njen dodati stvaralaki udeo, nikakav originalni, autorski doprinos tekstu. Nijedna ta tematska celina i sastavna jedinica knjige ne sadri
nikakav neophodni viak stvaralatva, u poreenju sa preuzetim, i povrh
njega (nikakve samostalne teme, saznanja, zamisli, rezultate sopstvenog istra133 Moje autorske tekstove preuzela je iz sledeih knjiga: Obren Stankovi Vladimir V.
Vodineli, Uvod u graansko pravo, Beograd, 2007, (5. izd.), i to: 3. Pravna lica
(str. 70100), Odeljak b. Lina prava (prava linosti) (str. 120131), Glava trinaesta. Povreda i zatita prava (225241), Glava etrnaesta. Sistem graanskog prava
(str. 242248), Glava petnaesta. Predmet i metod graanskog prava (str. 249257),
Glava esnaesta. Graansko pravo u sistemu prava (str. 250267), i Glava sedamnaesta. Uporedno graansko pravo i istorija graanskog prava (str. 268277);
odnosno iz ranijih izdanja 2004, 1997, 1995, 1992; iz knjige V. V. Vodineli, 2012,
Graansko pravo (Uvod u graansko pravo i Opti deo graanskog prava), Beograd,
str. 2343, 4665, 264, 311, 315316, 318320, 376390, 392408; iz knjige V. V. Vodineli, 1991, Graansko pravo (Uvodne teme), Beograd, str. 1011, 30, 37, 4748,
50, 5663, 7576, 8283, 85, 88, 90, 93103, 105110, 112115, 118119, 121123,
125130, 132142, odnosno iz drugog izdanja te knjige 2012.
134 Moje autorske tekstove sadre u knjizi Vesne Dabeti-Trogrli, Graansko pravo
Uvod i Opti deo: Deo prvi. Uvod u graansko pravo, Glava prva, Glava druga i
Glava trea; Glava prva O pojmu graanskog prava, i to svih deset odeljaka te
glave (str. 116); Glava druga O mestu graanskog prava u sistemu prava, i to
svih osam odeljaka te glave (str. 1722), Glava trea O nauci graanskog prava, i
to sva tri odeljka te glave (str. 2328); Deo drugi. Opti deo graanskog prava, i to:
Glava druga Subjekti graanskopravnog odnosa, i to odeljci 4. do 10 (str. 7285),
sa izuzetkom pododeljka 4.2 i 4.3. u odeljku 4. (str. 7275); Glava deveta Povreda
i zatita subjektivnih graanskih prava, i to svih sedam odeljaka (str. 190194).
185
ivanja, stavove, sistematike, termonologiju i dr.), da bi se moglo govoriti o

ukljuivanju. Nego je posredi puko preuzimanje, ponavljanje tueg, a ne
nikakvo ukljuivanje, integrisanje u iru celinu.
ta je njeno u njenom tekstu? Evo, opet tek poneka ilustracija, iz razloga ekonomije prostora. 1. Zamenila je nekom reju drugu, ali istog znaenja, nekom recom interpunkcijski znak, bez promene znaenja, rimskim
brojem arapski, ili obrnuto: na rimskom pravu kao osnovu (str. 1. kod nje),
umesto: na rimskom pravu kao osnovi (str. 243. kod mene); oznaavao je (str.
2), umesto: znaio je (str. 244); nazivaju se (str. 10), umesto: zovu se (str.
250); svrha odn. cilj (str. 15), umesto: cilj (str. 254); (i upravno i procesno
i krivino) (str. 2), umesto: (i upravno, procesno, krivino) (str. 249); XVIII
vek (str. 3), umesto: 18. v. (str. 246): u Republici Srpskoj (str. 1, 21, 22), umesto: kod nas (str. 243, 264, 266). 2. Dodala je poneku re, ali bez ikakve promene znaenja reenice: u mom tekstu itamo Glavnina neimovinskih odnosa
spada u (str. 250), a kod nje Moe se rei da je glavnina neimovinskih odnosa
u (str. 10); kod mene pie naela regulisanja i odstupanja od naela, ispoljavaju
se time kako su ureeni: (str. 251), a kod nje naela regulisanja i odstupanja od
tih naela ispoljavaju se u zavisnosti od toga kako su ureeni: (str. 10); kod mene
stoji Za ostvarivanje graanskih prava u sluaju povrede predvien je (str. 256),
a kod nje Za ostvarivanje graanskih prava u sluaju njihove povrede predvien
je (str. 16). 3. Ponegde stavila je u kurziv ili boldirala neku re: kogentnih
normi (str. 12); ne vri odreeno vreme, tj. privremeno (str. 14); sastoji se,
svrha (str. 15); Tuilatvo, Organ starateljstva, sam sud (str. 16); grana
prava (str. 17). 4. Ponegde je izmenila redosled dve ili vie rei ili redosled
istoglaseih reenica: ako ja kaem logiki i istorijski (str. 242), ona e rei
istorijski i logiki (str. III); ako ja napiem jednakost i sloboda (str. 273), ona
e napisati sloboda i jednakost (str. 26); izrazio sam se ovako U socijalistikim
zemljama zavladao je (pod sovjetskim uticajem) stav da (str. 247), a ona ovako
Pod sovjetskim uticajem u socijalistikim zemljama je zavladao stav da (str. 3);
ja ovako Graansko pravo ureuje, s jedne strane, tzv. statuse (pravne poloaje)
subjekata, oveka i organizacije, a s druge, pravne odnose (str. 249), a ona S jedne strane graansko pravo ureuje statuse (pravne poloaje) pravnih subjekata i
taj deo graanskog prava nosi naziv statusno pravo, a s druge strane ureuje pravne odnose (str. 9); meni je dobro ovako ee se zagovaraju ovi kriterijumi (zasebno ili kombinovano): posedovanje prerogativa vlasti; sluenje optim interesima;
nastanak javnopravnim aktom; obaveznost lanstva; direktan uticaj i kontrola drave
(str. 83), a njoj ovako Tako se esto koriste zasebno ili kombinovano sledei krite-
rijumi: posedovanje prerogativa vlasti, nastanak javnopravnim aktom, obaveznost

lanstva, direktan uticaj i kontrola drave, obavljanje delatnosti u optem interesu (str. 7879); ja prvo u podnaslovu navodim b. Neposredno meunarodno
graansko pravo, a onda izlaem o njemu (str. 267), a ona prvo izlae o njemu,
a onda mu na kraju navodi ime Neposredno meunarodno graansko pravo
(str. 22). 5. Podelila je poneku reenicu u dve, ne menjajui smisao: namesto
jedne reenice koja kod mene glasi Dok je u najduem periodu istorije ius civile
186 |
oznaavalo celokupnu raznovrsnu pravnu materiju, obuhvaenu jednim pravnim

izvorom Corpus iuris civilis-om, graansko pravo od 18. v. oznaava materiju
odreenog sastava, bez obzira na izvor (str. 246), kod nje stupaju dve istog smisla: U najduem periodu istorije, ius civile je oznaavalo celokupnu raznovrsnu
materiju obuhvaenu jednim pravnim izvorom Corpus iuris civilis. Meutim,
od XVIII veka graansko pravo oznaava materiju odreenog sastava bez obzira
na izvor (str. 23). 6. Ponegde je izostavila neku re, deo reenice ili reenicu,
ne menjajui smisao celine: ali iz mog teksta Civilno pravo se upotrebljava,
ali znatno ree (str. 243), iezlo je kod nje Civilno pravo se upotrebljava znatno ree od (str. 1). 7. Ponegde je pogreno prepisala neke rei: Savigny-jevo
delo koje se kod mene, kao i u originalu kod Savigny-ja, zove System des heutigen
Rmischen Rechts (str. 95. prim. 141), prepisuje pogreno ovako: System des heutligen Rmischen Rechts (str. 20. prim. 27); Schmidt-ovo delo, koje se u originalu
kod Schmidt-a, i kod mene (str. 95. prim. 141), zov Die Unterscheidung von privatem und ffentlichem Recht, pogreno je prepisala kao Die Unterscheidung von
private und ffentlicem Reht (str. 18. prim. 24); ius proprium (iz mog teksta na str.
246) postaje nepostojei ius propriam (str. 2). 8. Ponegde je dopisala re, broj,
deo reenice ili reenicu: Preuzimajui moj stav i sve razloge zato se za neke
grane graanskog prava pogreno uzima da su se izdvojili iz graanskog prava
(str. 247), ona preuzima sva etiri razloga ali ih pogreno prebrojava i numerie
kao tri (str. 3). Moju reenicu u jednini (str. 91) prenela je u mnoinu, ali je zaboravila da izmeni kako onda glasi glagol, pa smo dobili: (3) Razliita dravljanstva
pravnih lica kao stranaka u sudskom postupku izaziva sukob zakona u prostoru (str. 81). 9. Jedna stranica (str. 7273) bitno se razlikuje od mog teksta
na istu temu (str. 99), a predstavlja ve prikazani plagijat tueg plagijata.

10. Njena knjiga je tampana latinicom, moja (u svih pet izdanja knjige
Uvod u graansko pravo, 1992, 1995, 1996, 2004, 2007) irilicom. Ali, ak ni ta
razlika ne postoji u odnosu na moju knjigu Graansko pravo Uvod u graansko
pravo i Opti deo graanskog prava iz 2012. godine, i knjigu Graansko pravo
Uvodne teme, iz 1991. i 2012. 11. Budui da njen tekst, za razliku od mog, nije
lektorisan i korektorski tretiran, sadri njene brojne razliite jezike i stilske

greke, ponavljanja istog teksta na vie mesta, proizvoljnu upotrebu interpunkcije i sl., ega nema u mom tekstu.
Nijedna od tih jedanaest osobina, a takoe ni sve one zajedno, po kojima je njena knjiga drugaija od moje, ne ine tu knjigu drugim delom
u odnosu na moju u smislu lana 49. ZASP-a (to se tie istovetnog ili
bitno podudarnog teksta podudarnih tematskih celina u obe knjige i podudarnih sastavnih jedinica u njima). Nijednom od tih jedanaest osobina,
a takoe ni svim tim osobinama zajedno, ne zasniva se, naime, autorstvo
teksta, iako je zbog njih tekst drugaiji od moga. Delo autorskim ini originalno uoblienje autorske ideje da bi neko delo bilo autorsko, u njemu se
mora ovaplotiti osobena kreativnost linosti njegovog tvorca. Osobine ove
spisateljice, koje su onda knjizi dale pobrojane drugaije karakteristike,
187
kakve nemaju moja preuzeta dela (povrnost, nehaj u pogledu jezikih i

stilskih greaka, manjak autentinosti pri navoenju imena autora i dela,
spremnost da se u tuem tekstu posve nemotivisano tu i tamo zameni
neka re, bolduje, izostavi, upotrebi rimski broj umesto arapskog, preuzme neka stranica jo od nekog drugog a ne samo od onoga od koga je sve
ostalo preuzeto i sl.), predstavljaju karakteristike nebitne i nekonstitutivne
za autorstvo, originalnost i postojanje autorskog dela. Ona nije stvorila, u
odnosu na moje istovetne ili podudarne delove knjige i u njima originalno
obraene teme, nikakvu novu i originalnu duhovnu tvorevinu, nikakvo
drugaije i drugo delo. Delove svoje knjige koji su nastali pukim ponavljanjem, reprodukovanjem mog istovetnog ili bitno podudarnog autorskog
dela, stvorila je prepisivanjem i prepriavanjem, a pobrojana odstupanja
u preuzetim tekstovima su nekonstitutivna za to da bi se zbog njih radilo
o intelektualnom inu ukljuivanja tueg dela u drugo i drugaije svoje
delo. Izvrenim ponavljanjem moga dela u njenom, ne nastaje u pogledu
svih ponovljenih delova nikakvo novo autorsko delo, nego samo novi fiziki predmet (knjiga) u koji su oni ukljueni. Konkretna knjiga u pogledu
toga u ovom sluaju ne predstavlja oblik u kom se pojavilo autorsko delo,
jer ponavljanje tueg postojeeg autorskog dela nije stvaralaki in: poto
ne znai ni stvaranje autorskog dela ni izraavanje autorske ideje, pa onda
ni knjiga koja samo ponavlja ve postojee tue autorsko delo ne predstavlja oblik autorskog dela.
3. Da ne postoji nikakvo ukljuivanje mog teksta u neku njenu iru
a stvaralaku tekstualnu celinu, ve puko preuzimanje, ponavljanje istog
i bitno podudarnog, to se samo jo bolje vidi kada se, ispitujui sledei
uslov za doputenost preuzimanja neophodnost preuzimanja za odreene
propisane doputene svrhe, konstatuje da preuzeto od mene ni na koji nain ne slui nikakvom njenom tekstu nema nikakvu funkciju u odnosu
na neki njen tekst. Za doputenost preuzimanja uslov je da preuzeto ima
neophodnu funkciju, i to jednu iz zakonom zatvorenog kruga: da je ono
to je preuzeto neophodno preuzimaocu kao ilustracija, potvrda ili referenca za sopstveni tekst, za sopstveno izlaganje, za sopstveni tok misli. Preuzimanje koje je izvrila nedoputeno je zbog nedostatka svega toga: preuzimanje je bilo cilj a ne sredstvo delo koje je objavila pod svojim imenom
sastavljeno je u svim njegovim navedenim istovetnim i bitno podudarnim
delovima od onoga to je preuzeto, i preuzeto dominira delom jer se delo
svodi na preuzeto; preuzimanje nije sluilo nikakvom ilustrovanju, potvrivanju, dokumentovanju sopstvenog izlaganja tuene, njenoj realizaciji
autorskih ideja, jer takvih i nema; ona mojim tekstom ne potvruje nikakvu svoju ili tuu ideju, ni na kakav nain, ni originalno ni neoriginalno, ona se mojim tekstom ne slui da bi ga kritikovala ili razmatrajui ga
188 |
afirmisala stavove izraene u njemu, da bi proirila ili pobila ikakvu argumentaciju koju on sadri, da bi ga razvila dalje itd.; preuzimanje nije bilo
neophodno za ilustrovanje, potvrivanje, dokumentovanje ikakvih njenih
autorskih ideja, ve, obrnuto, ono ve pomenuto nebitno to je ona tekstu
dodala ili u njemu izmenila ili iz njega izostavila slui onome to je preuzeto od mene istim stavovima koje sam izloio, istom toku misli; a nije
ni neophodno za te svrhe, jer je nebitno, poto i bez tih odstupanja stavovi
su isti kao to su bili, tok misli se time ne menja; a ono to je preuzela od
mene nadilazi meru koja bi bila dovoljna za ilustrovanje, potvrivanje ili
dokumentovanje njenih sopstvenih autorskih ideja ak i kada bi ih bilo.
4. Da se i radilo o ukljuivanju mog dela u njeno, i da je to ukljuivanje bilo neophodno za zakonske svrhe, opet bi preuzimanje koje je
izvrila bilo nedoputeno zbog nedostatka sledeeg uslova: zato to je prekomerno, to preuzimanje nadilazi meru kratkih odlomaka teksta mog autorskog dela. Ve brojana kvantifikacija preuzetog 59 stranica od 89 koliko iznosi ceo moj tekst pokazuje da je vidno nadmaen, kako god bio
opredeljen, standard za preuzimanje samo kratkih odlomaka: preuzimanje
tolikog obima pribliava se, naime, preuzimanju celog dela. I nikako se
ne bi moglo nai opravdanje zato bi ona ostvarivala naknadu (honorar)
za plasman tolikog mog teksta, ne dugujui nikakvu naknadu meni, iji
je tekst upotrebila kao ponavljanje bez sopstvenog stvaralakog dodatog
udela. Ali, i da se zanemari numeriki aspekt preuzimanja, i preuzimanje
izrazi putem koliine tematskih celina koje su preuzete iz mog teksta, i
putem koliine preuzetih sastavnih jedinica mog teksta, i tada u ovom sluaju obim preuzimanja nadilazi svaki branjivi standard kratkih odlomaka.
Tematski, dakle, to se tie mojih shvatanja o obraenim temama, preuzela
je sve stavove o temama, a i sve sastavne jedinice mog teksta, tj. svaku navedenu sastavnu jedinicu, i to u celosti onoga to je u njima moje, autorsko.
Kratak odlomak, koliko bi smela preuzeti, nikako ne moe da znai sve
to u mom tekstu pie, recimo, o pojmu graanskog prava, sve to pie o
naelima metoda regulisanja, sve to pie o elementima pravnog lica, sve
to pie o iniocima recepcije i dr., niti moe kratak odlomak da znai
sve to u mom tekstu ini bilo koji ceo odeljak, sve to ini ceo pododeljak
ili dr. A ovde se radi upravo o tome: preuzimala je tematske celine moje
knjige i celine sastavnih jedinica moje knjige, a ne odlomke tematskih celina ili odlomke sastavnih jedinica moje knjige. Ukratko, preuzela je sve
one sastavne delove koji su u toj koautorskoj knjizi sa Obrenom Stankoviem moje autorsko delo. To to ba nita moje nije zaobila, godi mojoj
sujeti, ne i mom autorskom pravu.
5. Da se i nije radilo o pukom ponavljanju istog i bitno podudarnog
mog autorskog teksta, ve o ukljuivanju kratkih delova mog autorskog
189
dela u njeno, i to neophodnih za njeno sopstveno izlaganje kao ilustracija,

potvrda ili referenca, i tada bi njen postupak bio nezakonit poto nije jasno naznaila da je re o preuzimanju. Nije re o tumaenju da li je jasno
naznaila, poto nije nikako naznaila da je re o preuzimanju tueg, mog
autorskog teksta: nije preuzimanje naznaila nijednim moguim metodom, i ni za ta preuzeto. Ni za glavnu konstrukcionu ideju o razlici uvoda
i opteg dela graanskog prava, ni za ijednu od drugih pomenutih mojih
originalno uoblienih originalnih ideja i originalno uoblienih tuih ideja, ni za jednu jedinu reenicu, ni za jedan jedini deo reenice, ni za jedan
jedini izraz koji sam skovao. Ali, jasno naznaiti ta se preuzima, ionako je
mogue samo pod uslovom da je ono to se preuzima razliito od onoga
u ta se ukljuuje, jer zakonski nalog jasnog naznaavanja citiranja slui
tome da se ono to je tue transparentno razgranii od svoga. Kako ne
postoji nita njeno emu bi sluilo ono moje to je preuzeto, nego se njen
tekst svodi na moj preuzeti, istovetan ili bitno podudaran, mogla je nalog
jasnog naznaavanja sprovesti samo tako da je sav tekst oznaila kao moj.
6. Da je uopte naznaila, makar i nejasno, da je neko mesto u njenoj
knjizi citat, preuzimanje iz mog dela, autorskopravna doputenost tog citiranja traila bi jo i to da je na podesnom (zgodnom) mestu navela rad iz
koga je to citirano preuzela i autora tog rada. Ali kao to nigde nita nije
oznaila kao citat, tako nigde nije uspostavila vezu izmeu onoga to je
preuzela nenaznaeno da je citat i mojih dela iz kojih je preuzimala i mene
kao autora. ZASP trai oboje: i da se jasno oznai da je neto i ta je preuzimano, i da se navede od koga je, odnosno iz ijeg dela je to preuzimano.
Kako e to uiniti, ZASP preputa autoru. ZASP tako ne nalae, izmeu
ostalog, ni da delo koje preuzima iz tuih dela mora sadrati ikakav popis
literature. Ako je autor koji preuzima oznaio da preuzima ve tamo gde
preuzima (u osnovnom tekstu ili u fusnotama ili endnotama), i ta preuzima, kao i to iz kog dela kojeg autora preuzima, tad ne mora uz to da saini
i popis literature. A ako saini popis literature, a da nigde u delu nije jasno naznaio da neto preuzima i iz kog dela kojeg autora preuzima, time
nije ispunio zakonski nalog. A to je upravo sluaj sa ovom knjigom. Ona
ispred svake glave sadri popis literature, a da izmeu dela sa tog popisa
i njihovih autora, s jedne strane, i preuzimanja u samoj knjizi iz tih dela
i od tih autora nije uspostavljena ba nikakva veza. Jer, u knjizi nigde ni
za ta nije oznaeno da predstavlja preuzimanja (citiranje). To vai i za
moja dela iz kojih je onoliko preuzimala: navodila je neka u popisu literature, ali ih nije dovela ni u kakvu vezu ni sa im to je iz njih preuzimala,
jer ni za ta u svojoj knjizi nije naznaila da je preuzeto (citirano). Sam
popis literature ne stvara nikakvu presumpciju da je ta knjiga, koja sadri
popis, sastavljena od preuzimanja tuih tekstova. Takva presumpcija bila
190 |
bi, tavie, pravno nemogua jer je pravno pravilo da se delo ne sme sastojati samo iz citata tuih dela,135 a ne postoji nikakav propis o tome u
kojoj se meri knjiga sme sastojati od preuzetog, da bi se onda presumiralo
da je toliki deo konkretne knjige sastavljen od preuzetog. Najvie to bi
se moglo zakljuiti iz injenice da je delo nekog autora uvreno u popis
literature jeste to da je u knjizi, u kojoj je taj popis sadran, na nekom
mestu neto preuzeto iz dela sa popisa. ta je preuzeto, i gde u knjizi, to se
ne moe znati samo na osnovu injenice ukljuenosti nekog dela u popis,
nego iziskuje da preuzeto kao citat bude oznaeno u knjizi. Da sama injenica ukljuenosti nekog dela u popis literature nita ne kae o tome da li je
ita u knjizi doista preuzeto iz tog dela, i ta to odreeno, vidi se i po tome
to popisi redovno sadre niz dela raznih autora, a nema nikakvog osnova
da se smatra da je u nekoj srazmeri preuzimano od svih tih autora, dakle,
od svih podjednako. Ako bi se tako smatralo da je glava njene knjige na
koju se odnosi popis literature sastavljena srazmernim preuzimanjem iz
svih dela sa popisa, tada bi, na primer, to znailo u pogledu Glave prve. O
pojmu graanskog prava (str. 116) da je ona sastavljena podjednako od
preuzimanja iz 24 dela sa tog popisa. Ispalo bi da su u toj Glavi prvoj od
mene preuzete 2/24, jer su dva moja dela navedena meu ukupno 24. I to
bi bilo pogreno, budui da je gotovo sve u Glavi prvoj preuzeto od mene,
a da iz veine navedenih dela nije preuzeto ba nita.
7. Dalji element testa ne/zakonitosti odnosi se na to da li je moj autorski tekst preuzimala bez izmena, ime zakon takoe uslovljava doputenost preuzimanja citiranjem. I to je, naravno, vano ispitati onda kad
se tue preuzima u svoje ukljuivanjem a ne ponavljanjem, tako da se i o
ovome moe u konkretnom sluaju govoriti samo hipotetiki, tj. da li bi
to kako je preuzimala znailo preuzimanje bez izmena da se uopte radilo
u ukljuivanje mog autorskog teksta u ita njeno. Ni taj test ne bi poloila. Na njene izmene mog teksta koje su nebitne ve sam ukazao (pod 2).
Ali iz istog korena iz njene povrnosti ili nedovoljnog znanja, proistie
i sijaset bitnih izmena mog teksta, bitnih poto menjaju smisao onoga to
je preuzela od mene, to je, meutim, ve naruavanje celovitosti (integriteta) dela kakvo pri citiranju nikada nije ni legalno ni legitimno. Nijedna od tih izmena nije izraz njenog originalnog preoblienja onih mojih
i tuih zamisli koje sam originalno uobliio, tako da se ne radi o njenom
autorskom delu kao doputenoj preradi mog autorskog teksta. Prostorna ogranienost doputa tek neke ilustracije ove vrste ogreenja koja, na
alost studenata kojima je namenila knjigu kao obrazovno tivo, gotovo
sva predstavljaju besmislice, protivrenosti, pogreke, tvrdnje dobre samo za
zbunjivanje studenata.
135 Stav usvojen u nemakoj sudskoj praksi i teoriji, up. kod Frster, A., 2008, p. 90;
Dreyer, G., 2009, p. 728.
191
1. Preuzetu moju reenicu (str. 71) preinauje tako da glasi Pravno lice
oznaava pravno svojstvo jedne organizacije tj. njen pravni poloaj (status) na
osnovu kojeg je organizacija subjekt prava i obaveza ili nije subjekt prava i obaveza (str. 72, italik moj). 2. Po njoj Pravno lice je deliktno sposobno, kako da ima
pravo na naknadu tete, tako da ima i obavezu da tetu naknadi (str. 84, italik
moj). 3. U delu 3. Razvoj nauke graanskog prava (str. 2528), kao i ja (str.
271277), pod istim naslovom, mojim reima i reenicama prikazuje iste kole
(ukupno trinaest), ali niim racionalnim motivisano, proizvoljno menja redosled
tako da kole iz druge polovine i s kraja 19. veka (Pojmovna jurisprudencija i
Ciljna jurisprudencija) i one iz 20. veka (Interesna jurisprudencija, Jurisprudencija vrednovanja i Topika jurisprudencija) navodi ve iza vekovima ranijih kola
(ve iza Elegantne jurisprudencije a jo pre Usus modernus Pandectaruma).136
4. Mom, kompletno preuzetom tekstu (str. 260261), dodaje reenicu: Naravno
da se ovaj sukob zakona mora reiti u korist ranijeg zakona koji je vaio u vreme
nastanka spornog pravnog odnosa (str. 19). Takvo reenje nije naravno: nikakvo takvo moranje ne proistie ni iz logike, niti se zasniva na prirodi stvari, niti
ima potvrdu u istoriji i uporednom pravu koji, naprotiv, poznaju i suprotno reenje. 5. Interpolacijom u moje reenice (str. 246. i d.), meu novorazvijena prava,
prava koja su se kao velike zaokruene grupacije normi razvila tek u 19. i 20. v.
ubraja jo i Brano pravo (neka novorazvijena prava (npr. brano pravo), str. 4)
i Obligaciono pravo (kao to su Obligaciono pravo ..., str. 3), mada su ta prava
postojala od davnina. 6. Stvarno pravo kao poseban deo graanskog prava koji se
uvek prouava uz uvod u graansko pravo i opti deo graanskog prava, dopisuje
(str. 9) mojim reenicama (str. 242. i d.), ne znajui da je to ovdanja osobenost,
koja ima svoje objanjenje u personalnim a ne u supstancijalnim razlozima. 7. Sve
razloge kojima objanjavam odstupanja od vaenja naela prenosivosti subjektivnih graanskih prava (str. 254) preuzima kao takve, ali samo pasus pre toga iste
te razloge navodi i kao razloge za vaenje naela prenosivosti (str. 13). 8. U svetu postoji vie pravnikih krugova: Anglo-ameriki Common Law, erijatski,
Kontinentalno Evropski itd. (str. 23, italik moj.). 9. Uz Irneriusa je i Accursiusa oznaila kao utemeljivaa kole glosatora (U periodu od XI do XIII veka
136
V. V. Vodineli str. 271277
Glosatori
Postglosatori
Humanistika (elegantna) jurispreudencija
Usus modernus Pandectarum
Prirodnopravna kola (jusnaturalizam)
Istorijska pravna kola i Pandektistika
Marksizam
Pojmovna jurisprudencija
Zakonski pozitivizam
kola slobodnog prava
Ciljna, interesna i jurisprudencija vrednovanja
Topika jurisprudencija
kola ekonomske analize prava
192 |
V. Dabeti-Trogrli str. 2428

Glosatori
Postglosatori
Humanistika (elegantna) jurisprudencija
Pojmovna jurisprudencija
Ciljna, interesna i jurisprudencija vrednovanja
Topika jurisprudencija
Usus modernus Pandectarum
Prirodnopravna kola (jusnaturalizam)
Istorijska prava kola i Pandektistika
Marksizam
Zakonski pozitivizam
kola slobodnog prava
kola ekonomske analize prava
deluju glosatori (utemeljivai Irnerius, Accursius ...) (str. 25, italik moj). 10. Dok
govorei o istorijskoj koli i pandektistici, kaem da su uticali i na nau nauku,
pa i na najveeg pravnika Bogiia (str. 274), ona to preinauje tako to Bogiia
svrstava meu pandektiste (U okrilju ove kole iznikli su i pandektisti (Windscheid, Bogii, Savigny) (str. 27), redosled da i ne pominjem. 11. Poetkom XIX
veka u Francuskoj i Austriji, a u Nemakoj krajem XIX veka javlja se ovaj pravac
sa donoenjem zakonika, koji pravo ograniava na tumaenje teksta zakona (str.
28, italik moj). Izvorno je stajalo pravnu nauku, a ne pravo, to nije ni slino.
12. Da bi jedna organizacija bila pravno lice neophodno je: (1) da je pravno ureena ...; (2); da je pravno dopustiva ...; (3) da joj pravni poredak priznaje sposobnost da ima prava i obaveze ...; (4) da je upisana u odgovarajui registar pravnih
lica (str. 72, italik moj). Brojnim organizacijama registracija nije uslov sticanja
pravnog subjektiviteta. 13. Izlaui o deset optih elemenata pravnog lica, koji su
svi opti jer se sreu kod svakog pravnog lica, grupisao sam ih u tri celine neke
u okvir Organizacionog jedinstva, neke u okvir Identiteta, a neke u okvir Pravnog
subjektiviteta. Ona, meutim, govorei o istih deset elemenata kao o optim, to
preinauje u kontradikciju da se svaka od te tri grupe optih elemenata sastoji
iz posebnih elemenata: Svaki od optih elemenata pravnog lica sadri posebne
elemente (str. 79, italik moj). 14. Sedite je dravna pripadnost pravnog lica (str.
81, italik moj). 15. Posebna lina prava su takva lina prava koja su nepotpuno
ureena i nisu sistematizovana. Meutim, radi postizanja preglednosti, utvrivanja pravnih praznina, njihovog popunjavanja, korisno bi bilo sistematizovati posebna lina prava tj. razvrstati ih u grupe na osnovu zajednikih karakteristika
i karakteristinih razlika (str. 96). Nesistematizovanost ne stoji u vezi sa time
da li je neko lino pravo posebno. 16. Raspolaganje linim dobrom moe biti
faktiko, pravno i komercijalno (str. 96). Elemente dvaju podela pomeala je u
jednu sistematiku, a studentima ostaje skriveno da postoji i besteretno raspolaganje. 17. Govorei o znaenju ius civile u paru sa ius canonicum, za ius canonicum
kae: ius canonicum koje je oznaavalo svetovno rimsko pravo (str. 2, italik moj).
18. Reenicu (sa str. 273) preinauje dodajui rei koje navodim italikom i tako je
ini netanom: Ljudska prava smatraju uroenim oveku zbog ega su izraivali
opsene kataloge o ljudskim pravima (str. 27, italik moj). 19. Moje razmatranje o tri razliita shvatanja o tome ta je razlog zabrane retroaktivnosti (str. 262)
preinaila je tako da sva tri jesu razlozi zabrane (str. 1920), a to naprosto nije
mogue. 20. Povreda subjektivnog prava podrazumeva sukob konkretnih subjektivnih prava raznih titulara, do kojeg je dolo zbog toga to je jedno subjektivno
pravo ostvareno unutar pravnih granica, ali protivno svom osnovnom cilju koje
objektivno pravo priznaje i odobrava, ime je dolo do ometanja ili onemoguavanja ostvarenja drugog subjektivnog prava (str. 190). Reenica je apsolutno
nepopravljiva. Sve je pogreno: da povrede subjektivnog prava nema van sluajeva sukoba subjektivnih prava, i da je ima samo kada je jedno od prava u sukobu
vreno unutar pravnih granica a protivno cilju, i samo kada je ostvarivanje prava
ometano ili onemogueno takvim vrenjem. 21. ... kod povrede i ugroavanja
prava bitno je to, da se ne ini neto to je zabranjeno jer bi to bio onda graanski
delikt, a ne povreda prava, ve to da usled ostvarivanja doputenog subjektivnog
prava dolazi do povrede ili ugroavanja tueg subjektivnog prava (str. 190191,
italik moj). Eto jo jedne zanavek izgubljene reenice. Niko se nikad nije odluio
193
za besmislenu tvrdnju da kad se povreuje ili ugroava pravo, tada se ne ini neto to je zabranjeno, i da povreda prava ne moe da bude graanski delikt, i da
postoje doputena i nedoputena subjektivna prava. 22. ... zatita ugroenih ili
povreenih subjektivnih prava mogua je u dva vida: privatna ili vansudska zatita (samozatita) i pravna ili sudska zatita (str. 192, italik moj), tako da ispade da
samozatita nije pravna zatita. 23. Dok razlikujem opte i posebne uslove doputenosti samozatite (str. 235, 237), ona govori o optim i tako ih zove (str. 192), a
da nigde nema pomena posebnih.
Ekskurs: Zbunjujua mesta te vrste proizvela je i u delovima knjige u kojima
nije preuzimala iz mojih dela. Tek primerice: 1. Zbrkano izlaganje o zahtevu i tubi u materijalnom smislu (str. 9091), uz to bez pominjanja razloga koji su naveli
veinu da napusti taj poslednji pojam. 2. Neprenosiva prava definie kao ona subjektivna graanska prava koja se ne mogu dobrovoljnim sporazumom prenositi
s jednog subjekta na drugog (str. 91, italik moj), kao da neprenosivost zavisi od
toga da li je do sporazuma dolo dobrovoljno ili obaveznim kontrahiranjem, ili
kao da su prinudno prenosiva prava neprenosiva. 3. Naziv preobraajno pravo
jeste prevod nemakog naziva Gestaltungrecht (str. 92, italik nije moj), dok takva
re i ne postoji, a to nije prevod ni postojee rei Gestaltungsrecht. 4. Navedenu
kompromisnu kvalifikaciju izneo: Krneta, S., u delu: ... (str. 92. prim. 115, italik
moj). 5. Pravni pojam stvari nije identian sa ekonomskim pojmom stvari, jer
pod reju stvar razumemo sve telesne predmete, bez obzira na njihovu vrednost
i korisnost za oveka, dok se za pravni pojam stvari trai da stvar moe sluiti
pravnim subjektima za zadovoljenje njihovih potreba (str. 100101, italik moj),
tako da ispada kao da pravni pojam stvari ne obuhata stvari bez upotrebne vrednosti. 6. ... stvar se moe definisati kao telesni predmet, materijalni deo prirode
prostorno ogranien i potinjen pravnoj vlasti pravnih subjekata, koji je podoban da zadovolji potrebe pravnih subjekata i koji prema pozitivnom objektivnom
graanskom pravu moe biti objekat subjektivnog prava pravnih subjekata (str.
101), a onda se ve u sledeoj reenici gube traena svojstva: Jo konkretnije,
stvari se mogu definisati na sledei nain: Pod stvarima u graanskopravnom smislu podrazumevaju se materijalni delovi prirode, koji se mogu ulima primetiti, koji
su prostorno ogranieni i koji postoje u sadanjosti ili za njih postoje pretpostavke
da e zaista nastati u budunosti (str. 101, italik nije moj).
(j) Zakljuak. Sve u svemu, Vesna Dabeti-Trogrli nije ispunila ak

est od sedam zakonskih uslova (27), potrebnih za doputeno citiranje
mojih autorskih dela: (1) preuzimajui iz mojih, pre nastalih objavljenih
autorskih knjiga, (2) preuzimala je istovetan ili bitno podudaran tekst
pukim prepisivanjem ili prepriavanjem u istovetne ili bitno podudarne
tematske celine i sastavne jedinice njene kasnije nastale knjige koje ne
predstavljaju autorska dela poto osim preuzetog ne sadre nita njeno
stvaralaki originalno, (3) tako da preuzeto i ne slui nikakvom njenom
toku misli kao ilustracija, potvrda ili referenca, a samim tim preuzeto
ujedno nadilazi meru neophodnog (dovoljnog) preuzimanja, (4) preuzi-
194 |
mala je znatno vie od samo kratkih odlomaka, mereno kako u odnosu

na obim dela iz kog je preuzimala, tako i u odnosu na tematske celine i
sastavne jedinice koje ine delo iz kog je preuzimala, jer je preuzimala
tematske celine i sastavne jedinice a ne delove tematskih celina i delove
sastavnih jedinica, (5) a da nita preuzeto nije oznaila kao preuzeto, (6)
niti je dela iz kojih je preuzimala i njihovog autora navela kao dela iz kojih
je i autora od kojeg je preuzimala, niti je navela ta je iz tih dela preuzela,
(7) pri emu je preuzeto jo i menjala.
A ostvarila je svih sedam uslova za postojanje plagiranja kao nedoputenog preuzimanja autorskih dela: (1) preuzimajui iz mojih, pre nastalih objavljenih autorskih knjiga, (2) preuzimala je pukim prepisivanjem ili
prepriavanjem tekst koji je to istovetan to bitno podudaran istovetnim
ili bitno podudarnim tematskim celinama i sastavnim jedinicama (3) njene kasnije nastale knjige, (4) i to je uinila svesno i voljno, (5) a knjigu je
objavila ne navodei ni preuzeta izvorna dela ni njihovog autora, (6) nego
je tekst objavila kao svoj, pripisujui sebi njegovo autorstvo, (7) a da nijedan razlog ne iskljuuje protivpravnost objavljivanja.
(k) Recenzentska fikcija. Jedan plagijat tolikih razmera, i onoliko besmislica, zbunila, kontradikcija, greaka itd., neizbeno nameu pitanje recenzenata knjige. Jer, ova knjiga je recenzirana. ak troje univerzitetskih
profesora137 stavilo je potpis da je sve u najboljem redu umesto da autorku
preventivno upute da knjigu proisti, ako uopte moe, i da stvori autorsko delo, ako je u stanju. Ali, funkcija recenzenata je oigledno bila tek
dekorativna lepo zvui da su ak tri umne glave podrale delo. Stvarne
recenzije nije bilo. Nereprezentativan je, uostalom, i sastav recenzentskog
tima. Samo jedan je zaduen za predmet Uvod u graansko pravo (i Stvarno pravo), i taj je mada sam nema radove iz Uvoda u graansko pravo
(dok ih ima iz Stvarnog prava) morao bar formacijski biti u stanju da
prepozna toliko tueg u njenom tekstu i tolike greke. Drugim dvoma ne
nedostaju samo ikakve stvaralake veze sa disciplinom Uvod u graansko
pravo i Opti deo graanskog prava, nego i bilo kakve, ma bile formalne.
Razumevao sam instituciju recenzenata knjiga u socijalizmu: da se izdava
pred monima pokrije upirui prst u recenzenta ako delo stvori (pre svega
politike) probleme. Kvalifikovanom izdavau knjige recenzent ne treba,
ali (iako nije pravno obavezan da ga ima) moe da mu bude koristan. A
ako recenzent nije ak ni koristan emu onda? Stvar je samo gora kad se
autorsko ne-delo pozitivno recenzira: recenzenti, a s njima i izdava, ma
137 Dr Duko Medi, redovni profesor Fakulteta pravnih nauka Panevropskog univerziteta Apeiron u Banja Luci, dr Dragan Mitrovi, redovni profesor Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu, dr Gordana Gasmi, vanredni profesor na fakultetima Univerziteta Singidunum u Beogradu.
195
ih angaovao i u zabludi o linom svojstvu njihove kompetentnosti, postaju tada sauesnici ne-autora. Ova izdata knjiga je upravo takva: autorsko
ne-delo, delo ne-autora, podrano ne-recenzentima i izdavaem, kao sredstvo njihovog zajednikog povreivanja autorskog prava autora plagiranih
dela.
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
Bati, S., 2011, Plagijarizam kao vid devijantnog ponaanja u naunoistraivakom radu, Bezbednost, 2.
Besarovi, V., 2005, Intelektualna svojina (Industrijska svojina i autorsko pravo),
Beograd.
Dabeti-Trogrli, V., 2010, Iniciranje spoznaje o mentalnoj zagaenosti, http://
www.singipedia.singidunum.ac.rs/attachment.php?attachmentid=2787
&d=1339419376
Dabeti-Trogrli, V., 2010, Uticaj mentalne zagaenosti na ivotnu sredinu,
http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/attachment.php?attachmentid=2786
&d=1339418748
Dabeti-Trogrli, V., 2013, Graansko pravo Uvod i Opti deo, Bijeljina.
Dabeti-Trogrli, V., 2013, Stvarno pravo, Bijeljina.
Dabeti-Trogrli, V., 2013, Graansko procesno pravo, Bijeljina.
Dabeti-Trogrli, V., 2013, Ostali graanski postupci Vanparnini, Izvrni i Likvidacioni postupak, knj. 2, Bijeljina.
Damnjanovi, K., Mari, V., 2012, Intelektualna svojina, Beograd.
Dieth, M., 2000, Musikwerk und Musikplagiat im deutschen Urheberrecht, BadenBaden.
Dreier, T. i dr. (ur.), 2013, Plagiate: Wissenschaftsethik und Recht, Tbingen.
Dreyer, G., Kotthoff, J., Meckel, A., 2009, Urheberrecht (Urheberrechtsgesetz, Urheberrechtswahrnehmungsgesetz, Kunsturhebergesetz), Heidelberg i dr.
Eckstein, E., 2001, Fussnoten: Anmerkungen zu Poesie und Wissenschaft, Mnster
i dr.
Fischer, F., 1996, Das Literaturplagiat: Tatbestand und Rechtsfolgen, Frankfurt
a.M. i dr.
Frster, A., 2008, Fair use (Ein Systemvergleich der Schrankengeneralklausel des
US-amerikanischen Copyright Act mit dem Schrankenkatalog des deutschen Urheberrechtsgesetzes), Tbingen.
Fritzsche, J., Wankerl, B., Das Plagiat im Recht, u: Rommel, T. (ur.), 2011, Plagiate
Gefahr fr die Wissenschaft? (Eine internationale Bestandnahme), Berlin.
Fuchs, E., 1983, Urheberrechtsgedanke und verletzung in der Geschichte des Plagiats (unter besonderer Bercksichtigung der Musik), Tbingen.
Geiger, C., u: Hilty, R. M. i dr. (ur.), 2007, Perspectives dharmonisation du droit
dauteur en Europe (Rencontres franco-allemandes), Berlin i dr.
Gtting, H.-P., Das Urheberpersnlichkeitsrecht, u: Gtting, H.-P. i dr. (ur.),
2008, Handbuch des Persnlichkeitsrechts, Mnchen.
196 |
20. Gtting, H.-P., Der Schutz wissenschaftlicher Werke, u: Loewenheim, U. (ur.),

2004, Urheberrecht im Informationszeitalter (Festschrift fr Wilhelm Nordemann
zum 70. Geburtstag am 8. Januar 2004), Mnchen.
21. Goltschnigg, D. i dr. (ur.), 2013, Plagiat, Flschung, Urheberrecht im interdisziplinren Blickfeld, Berlin.
22. Gravenreuth, G. v., 1986, Das Plagiat aus strafrechtlicher Sicht, Kln i dr.
23. Herzberg, A., 2014, Miturheberschaft, Bearbeiterurheberrecht, freie Benutzung und
Plagiate, Mnchen.
24. Hoeren, T., 2012, Internet und Kommunikationsrecht (Praxis-Lehrbuch), Kln.
25. Hoeren, T., 1993, prikaz knjige Thomas Jrger, Das Plagiat in der Popularmusik,
Gewerblicher Rechtsschutz und Urheberrecht, 11.
26. Ignjatovi, ., 2013, Metodologija istraivanja kriminaliteta (sa metodikom izrade
naunog rada), Beograd.
27. Jan[j]i, M., 1973, Industrijska svojina i autorsko pravo, Beograd.
28. Jrger, T. M., 1992, Das Plagiat in der Popularmusik, Baden-Baden.
29. Knoop, S., 2011, Plagiat per Mausklick Das Plagiieren von Internettexten in wissenschaftlichen Hausarbeiten, Mnchen.
30. Kopp, L., 2014, Die Freiheit der Idee und der Schutz von Schriftwerken, Tbingen.
31. Lazarevi, Lj., 2011, Komentar Krivinog zakonika, Beograd.
32. Leposavi, V., Plagiranje i nauni rad kao autorsko djelo (studija o problemima
dokazivanja i drugim vezanim pitanjima), u: Blakovi, B. (ur.), 2013, Pravne i infrastrukturne osnove za razvoj ekonomije zasnovane na znanju, knj. 2, Kragujevac.
33. Markovi, S. M., 2000, Plagijat u kontekstu autorskog prava, Pravni ivot, 11.
34. Markovi, S. M., Miladinovi, Z., 2014, Autorsko i srodna prava, Kragujevac.
35. Mathis, K., Zgraggen, P., Eine rechtskonomische Analyse des Plagiarismus, u:
Gruber, M.-C. i dr. (ur.), 2011, Plagiate Flschungen, Imitate und andere Strategien aus zweiter Hand, Berlin.
36. Mili, D. P., 2011, Komentar Zakona o autorskom i srodnim pravima (sa sudskom
praksom), Novi Sad.
37. Mitrovi, D. S., Dabeti-Trogrli, V., 2005, Pravinost i rad sudija za prekraje (u
svetlu zakonitosti i prava na pravino suenje), Arhiv za pravne i drutvene nauke, 12.
38. Neumann-Duesberg, H., 1967, Das besondere Persnlichkeitsrecht der Nichturheberschaft (droit de non-paternit), Archiv fr Urheber-, Film-, Funk und Theaterrecht, 50.
39. Neumann-Duesberg, H., 1970, Persnlichkeitsrecht und Namensanonymitt, Juristenzeitung, 18.
40. Nordemann, A., Urheberstrafrecht u: Achenbach, H. Ransiek, A. (ur.), 2012,
Handbuch Wirtschaftsstrafrecht, Heidelberg i dr.
41. Program Saveza komunista Jugoslavije (usvojen na 7. Kongresu SKJ 2226. aprila
1958), Beograd, 1958.
42. Rehbinder, M., 1993, Urheberrecht (Ein Studienbuch), Mnchen.
43. Rehbinder, M., 2002, Urheberrecht, Mnchen.
44. Rieble, V., 2010, Wissenschaftsplagiat (Vom Versagen eines Systems), Frankfurt a.M.
197
45. Schack, H., 2010, Urheber und Urhebervertragsrecht, Tbingen.

46. Schimmel, R., Das Wissenschaftsplagiat Eine vorlufige Bestandnahme aus juristischer Perspektive, u: Rommel, T. (ur.), 2011, Plagiate Gefahr fr die Wissenschaft? (Eine internationale Bestandnahme), Berlin.
47. Schulze, E. i dr., 1959, Plagiat, Berlin i dr.
48. Stankovi, G., Prilozi za biografiju Andre orevia, u: orevi, A., 1996, Sistem privatnoga (graanskoga) prava, Beograd.
49. Tomi, Z. R., Plagijat ili ne? V. . protiv S. L. ili obrnuto (Nalaz i miljenje jednog vetaka), u: Tomi, Z. R., 2003, Struka i Politika (19972003), Beograd.
50. Troller, A., 1971, Immaterialgterrecht Patentrecht, Markenrecht, Urheberrecht,
Muster und Modellrecht, Wettbewerbsrecht, Bd. II, Basel i dr.
51. Vodineli, V. V., 1974, Graanskopravna zatita ovekovog identiteta (autentinosti), Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 3.
52. Vodineli, V. V., Lina prava, u: Stankovi, O. i dr. (ur.), 1978, Enciklopedija imovinskog prava i prava udruenog rada, tom 1, Beograd.
53. Vodineli, V. V., 1991, Graansko pravo Uvodne teme, Beograd.
54. Vodineli, V. V., 1997, Takozvana zloupotreba prava, Beograd.
55. Vodineli, V. V., u: Stankovi, O., Vodineli, V. V., 2007, Uvod u graansko pravo,
Beograd.
56. Vodineli, V. V., 2012, Graansko pravo Uvod u graansko pravo i Opti deo
graanskog prava, Beograd.
57. Vodineli, V. V., 2014, Graansko pravo Uvod u graansko pravo i Opti deo
graanskog prava, Beograd.
58. Waiblinger, J., 2012, Plagiat in der Wissenschaft Zum Schutz wissenschaftlicher
Schriftwerke im Urheber und Wissenschaftsrecht, Baden-Baden.
59. Wandtke, A.-A. (ur.), 2010, Urheberrecht, Berlin i dr.
60. Weber, U., 1976, Der strafrechtliche Schutz des Urheberrechts, Tbingen.
PROHIBITION OF PLAGIARISM AND

THE RIGHT TO QUOTATION IN SCIENCE
Vladimir V. Vodineli
SUMMARY
I. In section A of its first part the article deals with the concept of plagiarism and prohibition of plagiarism, with a specific review of plagiarism
in science. Since in relation to scientific work the objection of plagiarism
often comes down to the objection of non-citation, i.e. not referencing the
work from which parts are taken over and their authors, section B deals
with the right to a citation. A. Every definition of plagiarism supposes that
the plagiarist, by his/her action, does not respect the factually and legally
unbreakable connection between the author and his/her work. Since by
198 |
doing that the plagiarist denies the author of being the creator of his/her
work, then regardless of how plagiarism is defined the law of personality provides the widest possibility of protection, because any denial that
someone has created something presents a breach of his/her right to an
identity. The law of science provides a narrower possibility of protection,
since only authors of scientific works are protected from plagiarism. However, that protection is wider than the one offered by copyright law, because
every plagiarism in terms of copyright law is at the same time a plagiarism in terms of the law of science, while the reverse is not true: there are
scientific law plagiarisms which are not plagiarisms from the viewpoint of
copyright law. Everything that is forbidden as plagiarism by copyright law
is not permitted by the law of science as well, but not everything forbidden by the law of science is at the same time relevant in terms of copyright
law. For instance, anyone who has provided a relevant contribution to the
emergence of the work (collected data, set the main concept, systematics,
argumentation, theory etc.) even if his/her work does not represent a copyrighted work is protected from plagiarism by the rules of law of science,
while copyright law does not at all protect the idea itself, but only the form.
Differences in the law of science and copyright law regimes originate from
their differing objectives of protection. In the copyright law domain plagiarism is usually understood as conscious attribution to oneself of someone elses copyrighted work. The writer of this discussion proposes that plagiarism should be defined more broadly in two directions: as intentional or
unintentional attribution of someone elses copyrighted work to him/herself or a third person. The definition of plagiarism is useful for following
reasons, even though it is not necessary, also in a country like Serbia whose
copyright law does not utilise the term: for the economy of expression the
possibility to use it as an abbreviated designation for a number of situations,
instead of them being described; for reasons of systematisation the possibility to delineate these situations from other, related situations with the
same or different legal consequences; for reasons of increasing the security
of legal work because the concept can be defined in the form of a classical definition (per genus proximum et differentia specifica) and disjunction
(usurpation or attribution to third person) and such definitions reduce the
prospects of a misunderstanding which follows from the present usage of
the term without a definition. The suggested definition presents plagiarism
as a specific composition of seven elements: 1. illicit, 2. intentional or negligent, 3. identical or significantly corresponding transfer 4. of someone elses
already existing copyrighted work, in whole or partially, and 5. its publication, 6. without determination of the work and/or its author, 7. as ones
own work (publication under ones own name or pseudonym) or a work
of a third person (publication under full name or pseudonym of the third
199
person or anonymously). Only when all elements are fulfilled, but also always when they are all fulfilled, there is a plagiarism and the author is also
entitled to damages, as a form of copyright law protection for which most
conditions are demanded. The article analyses every element while the elements used to widen the definition of plagiarism are particularly explained:
from only intentional action to unintentional as well; from only usurpation
to attribution to a third person as well. B. According to Serbian copyright
law a permitted citation represents the transfer into ones copyrighted work
short sections of someone elses already published copyrighted work, without changes, with a clear designation that they were taken over, and with an
identification of the original work and its author, which are necessary for
illustration, confirmation or reference. Everyone has a legal right to such
a citation without permission from the author and without royalties. And
nobody has the legal right to a citation missing a single of the listed conditions without permission of the author or royalties. Plagiarism exists when,
even if all other conditions for citation are fulfilled, there is no listing of the
work from which the citation comes from and/or its author. The author of
this discussion analyses all seven elements of a permitted citation and particular attention is paid to the legal condition of necessity of citation and
necessity of the volume of citation for the purpose of illustration, confirmation or reference. The author also determines the legal nature of the right
to a citation. II. In the second part of the article it is demonstrated by way
of analysis of a university text book which contains parts of another text
book that such a transfer represents plagiarism consisting in unfulfilment
of six out of seven legal conditions for the right to citation and in fulfilment
of all seven conditions for prohibition of plagiarism.
Key words: plagiarism, prohibition of plagiarism, citation, right to a citation, contents of plagiarism, contents of permitted citation,
legal nature of the right to citation, science, case study.
Dostavljeno Redakciji: 1. juna 2015. god.
Prihvaeno za objavljivanje: 23. juna 2015. god.
200 |

Pravni Zapisi 2015-01-06 Vodinelic - Unlocked

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pravni Zapisi 2015-01-06 Vodinelic - Unlocked

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAVNI ZAPISI, God. VI, br.

IZVORNI NAUNI LANAK

dr dr h.c. Vladimir V. Vodineli*

ZABRANA PLAGIRANJA I PRAVO

Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu

Vladimir V. Vodineli, Zabrana plagiranja i pravo citiranja u nauci

ansko pravo Uvod i Opti deo, izdava Univerzitet Sinergija, Bijeljina.

PRAVNI ZAPISI Godina VI br. 1 str. 126200

I. Plagijat i citat u nauci

Vladimir V. Vodineli, Zabrana plagiranja i pravo citiranja u nauci

2. Plagijat u normativnim jezicima

Taj izraz (Entlehnung, Entlehnen) sree se kod nemakih pravnika za oznaavanje

PRAVNI ZAPISI Godina VI br. 1 str. 126200

podzakonski akti iz oblasti prava o nauci,8 a istim povodom i autonomni

Vladimir V. Vodineli, Zabrana plagiranja i pravo citiranja u nauci

3. Plagijat u linom pravu

PRAVNI ZAPISI Godina VI br. 1 str. 126200

4. Plagijat u autorskom pravu i u pravu o nauci

Vladimir V. Vodineli, Zabrana plagiranja i pravo citiranja u nauci

(b) Ekstenzija pojma. U oba prava se plagijat dominantno pojmi kao

da sagledam, najrazvijenije su autonomne odredbe o plagijatu u Standardima rada na

PRAVNI ZAPISI Godina VI br. 1 str. 126200

jedino konkretno oblikovanje sadraja, saznanja, hipoteza, uenja, teorija,

Vladimir V. Vodineli, Zabrana plagiranja i pravo citiranja u nauci

Vidi u prim. 80.

PRAVNI ZAPISI Godina VI br. 1 str. 126200

Vladimir V. Vodineli, Zabrana plagiranja i pravo citiranja u nauci

nauke jeste oduzimanje steenog naunog ili istraivakog stepena ili

PRAVNI ZAPISI Godina VI br. 1 str. 126200

5. Definicija plagijata u autorskom pravu

Da je taj pojam opravdano koristiti, to oigledno smatraju i svi oni u autorskopravnoj

Vladimir V. Vodineli, Zabrana plagiranja i pravo citiranja u nauci

izuzetno razvijena.39 Sreu se ve od 19. veka razliite definicije izraza

Na primer, u Nemakoj, uz redovna izlaganja u udbenicima o autorskom pravu, kao

PRAVNI ZAPISI Godina VI br. 1 str. 126200

ki (tj. po prirodi stvari) i pravno (normativno). Plagijator42 je ne-autor

Vladimir V. Vodineli, Zabrana plagiranja i pravo citiranja u nauci

imenovanog ili neimenovanog lica a ne autora). Recimo, objavljivanje pod

6. Konstitutivni sastojci plagijata i modaliteti plagijata

Autorsko delo je skup etiri konstitutivna sastojka, v. dalje pod 7.(a).

PRAVNI ZAPISI Godina VI br. 1 str. 126200

b. da postoji jo jedno delo (plagijatorsko delo) koje je potpuno ili

7. Sastojci plagijata, ponaosob

Vladimir V. Vodineli, Zabrana plagiranja i pravo citiranja u nauci

ZASP-a). Ova, po svome tipu klasina, konjunktivna definicija sadri,

Istina, uz odreena odstupanja u upotrebljenoj terminologiji za pojedine sastojke, i

PRAVNI ZAPISI Godina VI br. 1 str. 126200

naunim delima, kao i u bilo kom drugom domenu stvaranja duhovnih

Vladimir V. Vodineli, Zabrana plagiranja i pravo citiranja u nauci

natprosenim naunicima,53 a pri tome bi se, u stvari, jedan neodreeni

PRAVNI ZAPISI Godina VI br. 1 str. 126200

Odredba stava 1. lana 2. ZASP-a ima pravnu vanost i u delu u kom

lan 6. stav 1: Autorskopravnom zatitom nisu obuhvaene opte ideje, postupci,

Vladimir V. Vodineli, Zabrana plagiranja i pravo citiranja u nauci

bitna podudarnost dela kao osobitog uoblienja istovetne ideje, ako je to

PRAVNI ZAPISI Godina VI br. 1 str. 126200

Vladimir V. Vodineli, Zabrana plagiranja i pravo citiranja u nauci

je istu naunu ideju ostvario nezavisno od prvog autora i njegovog ve

Uzajamno ne mogu jedan drugom zabraniti korienje samostalno nastalih dela, ni

PRAVNI ZAPISI Godina VI br. 1 str. 126200

dela to sigurno omoguuje, poto sadri subjektivni element (namere ili

Vladimir V. Vodineli, Zabrana plagiranja i pravo citiranja u nauci

PRAVNI ZAPISI Godina VI br. 1 str. 126200