XXV

12/2010

:
: XXV
: 12
:
: . ,

:

: , 6
:
: - .
: .

CIP-
,
378.9(497.113)(082)
62
/
. . 7, . 9 (1974)-1990/1991, .21/22 ; . 23, 1 (2008)-. :
, 1974-1991; 2008-. . ; 30 . (:
)

ISSN 0350-428X
COBISS.SR-ID 58627591

,

.
1960. ,
, , 1965. .
,
,
1974. 9 (VII ).
, , -,
-,
. 17 (1986. .), Publications of the School of Engineering.

/
21/22, 1990/1991. .
.
, .
,
,
, , , ,
.
, ,
, .
- - , 2008. .
, 2009. . , - -
. - ,
,
-.
w - (www.ftn.uns.ac.rs)
, . e
-.
master studija,
, 16.05.2010. do 31.08.2010. .,
12.10.2010. .
.
: , 2009, , , 2010, IN-TECH 2010,
, -, 2010.
I

 .

.
, 12,
.
9. ,
.
10.
.
11.
.
-

.
.
, ,
--
,
:

II

SADRAJ

Strana

Radoviizoblasti:Saobraaj

1. DijanaMilanovi,MomiloKujai,
PRIMJENANOVIHTEHNOLOGIJAUPOTAMASRBIJE ....................................................... 2403
2. MilicaMianovi,MomiloKujai,
INOVACIJEIPREDUZETNITVOUPOTISRBIJE.................................................................. 2407
3. ,
................ 2411
4. ,
............................ 2415
5. MalinaVuki,PavleGladovi,
ORGANIZACIJAVANREDNOGPREVOZAUDRUMSKOMSAOBRAAJU.............................. 2419
6. abaNapal,
SAVREMENOISKUSTVOUANALIZISAOBRAAJNIHNEZGODASADVOTOKAIMA ........ 2423
7. SanjaDunovi,eljenTrpovski,
LOKALNERAUNARSKEMREE(LAN) ................................................................................ 2427
8. ,
........................ 2431
9. SlobodanGoloorbin,
EFIKASNOSTMERAZAUNAPREENJEBEZBEDNOSTIPEAKAUSAOBRAAJU................. 2435
10. GoranDrakuli,SvetozarKosti,
ANALIZAPOTREBAZAIZGRADNJOMPARKINGGARAAUIROJCENTRALNOJZONI
NOVOGSADA ..................................................................................................................... 2439
11. AleksandarJovanovi,PavleGladovi,
ANALIZAOPRAVDANOSTIUVOENJAPOGONANAGASUSAVREMENIMMOTORNIM
VOZILIMA............................................................................................................................ 2443
12. DarkoJovanovi,VukBogdanovi,
ANALIZAUSLOVAODVIJANJASAOBRAAJANAULICIJOVANASUBOTIAUNOVOM
SADU................................................................................................................................... 2447
13. ZaviaLui,VladetaGaji,
UNUTRANJITRANSPORTULOGISTIKOMSISTEMUJEDNOGPOLJOPRIVREDNO
INDUSTRIJSKOGPREDUZEA............................................................................................... 2451
14. DaniloStefanovi,
INTERNEVIRTUALNEMREE .............................................................................................. 2455
15. PredragNei,PavleGladovi,
ANALIZAMEUNARODNEAUTOBUSKELINIJEI.SARAJEVOH.NOVISAPRIJEDLOGOM
MJERAZAPOVEANJERENTABILNOSTIRADA................................................................... 2459
16. MilanJovanovi,eljenTrpovski,
MOGUNOSTIPRIMENEWIMAXTEHNOLOGIJEURURALNOMPODRUJU ..................... 2462
17. BrankoToholj,
DIJAGNOSTIKAIPMREAPOMOUBATCHDATOTEKA..................................................... 2466
18. LjubiaSimi,eljenTrpovski,
JAVNIMOBILNIRADIOSISTEMITREEGENERACIJE .......................................................... 2470
19. JelenaVui,Emileerov,
INSTALACIJABEINEMREEUPOTI21121NOVISAD ................................................... 2474
20. ,
, ........................... 2478
III

21. Zoranivkovi,IlijaTanackov,
DRUTVENOEKONOMSKIASPEKTIPRIMENEINTERMODALNETEHNOLOGIJE
MODALOHRNADELUKORIDORAX,SUBOTICABEOGRAD................................................ 2482
22. ,
.............................................................. 2486
23. Markoukovi,
NAJBOLJEPRAKSEZANAJEFIKASNIJEPUTNOBEZBEDNOSNEINFRASTRUKTURNE
INVESTICIJE ......................................................................................................................... 2490
24. ,,
,
.......................................................... 2494
25. AleksandarJaki,
MEREZAPOBOLJANJEPRISTUPANOSTIZAOSOBESAINVALIDITETOMU
GRADOVIMA....................................................................................................................... 2498
26. PredragKoprivica,

...................................................... 2501
27. NebojaMilovanovi,eljenTrpovski,
BLUETOOTHBEINADIGITALNATEHNOLOGIJA .............................................................. 2505
28. DraganaGrbi,eljenTrpovski,
PREGLEDSISTEMAZAPRENOSGOVORNOGSIGNALA....................................................... 2509
29. ,,

........................................................................................................................ 2513
30. SlobodanCvetkovi,TodorBakali,
IDENTIFIKACIJARIZIKANADELULOGISTIKOGLANCANARELACIJIRENOMORSKA
LUKAKONSTANCARENALUKABEOGRAD..................................................................... 2517
31. MiloMileti,eljenTrpovski,
KABLOVSKISISTEMIUSRBIJI,STANJEIPRAVCIRAZVOJA .................................................. 2521
32. DamirJovi,eljenTrpovski,
ANALIZAPRIMENEBEINOGINTERNETAUMANJEMMESTU ......................................... 2525
33. DaliborZdjelar,eljenTrpovski,
LOGIKISLOJEVIETHERNETA ............................................................................................. 2529
34. MiroslavPratalo,eljenTrpovski,
BEINIPRISTUPINTERNETUPRIMENOMWLANa............................................................ 2533
35. TijanaStojkov,ObradPekovi,
PODRKARFIDTEHNOLOGIJEPROCESUPRERADEPOTANSKIHPOILJAKA..................... 2537
36. IvanaTodorovi,VladetaGaji,
OPTIMIZACIJADOSTAVEPOTANSKIHPOILJAKANAPODRUJUPOTE75400
ZVORNIK ............................................................................................................................. 2540
37. ,,
.......................................... 2544
38. JovanaProdanovi,IlijaTanackov,
MODELIRANJETEHNOLOGIJEIKAPACITETAELEZNIKESTANICEID ............................. 2548
39. DukoStanojevi,eljenTrpovski,
DIGITALNIPOTPIS ............................................................................................................... 2552
40. DraganTasi,
ANALIZAPOSLOVANJAATPKAVIMJEDINSTVOVRANJEPREIPOSLEPRIVATIZACIJEI
PREDLOGMERAZAUSPENIJEPOSLOVANJE..................................................................... 2556

IV


Radoviizoblasti:Grafikoinenjerstvoidizajn
1. InesRadi,DragoljubNovakovi,ivkoPavlovi,
UTICAJSREDSTVAZARAZVIJANJENAFORMIRANJETAMPAJUIHINETAMPAJUIH
POVRINANATERMALNIMCTPTAMPARSKIHFORMAMA.............................................. 2560
2. TihomirZoraje,DragoljubNovakovi,SandraDedijer,
ANALIZAREPRODUKCIJETONSKIHVREDNOSTICTPFLEKSOGRAFSKETAMPARSKE
FORMEIOTISAKA ............................................................................................................... 2564
3. NikolaPapi,Ilijaosi,
PROJEKTOVANJEPROIZVODNOGSISTEMAZAFLEKSOTAMPU ....................................... 2568
4. IvanaSretenovi,JelenaKiurski,
OZONUGRAFIKOMOKRUENJU ..................................................................................... 2572
5. ,,,

..................................................................................................................... 2576
6. JovankaBobi,MiljanaPrica,DragoljubNovakovi,
KARAKTERIZACIJAOTPADNIHVODAIZPOSTROJENJAZAPROIZVODNJUI
TAMPUGRAFIKIHMATERIJALA ...................................................................................... 2580
7. VanjaBantuli,DragoljubNovakovi,GojkoVladi,
KOMUNIKACIJABOJAMA.................................................................................................... 2584
8. Nemanjaui,DragoljubNovakovi,SandraDedijer,
UTICAJVISKOZITETABOJENAKVALITETTAMPEUDUBOKOJTAMPI ............................ 2588
9. VesnaJovii,JelenaKiurski,
FOTOKATALITIKADEKOLORIZACIJAOTPADNIHVODAUGRAFIKOJ
INDUSTRIJI .......................................................................................................................... 2592
10. MirjanaBokov,JelenaKiurski,
CINKUGRAFIKOJINDUSTRIJITAMPI.............................................................................. 2596
11. NataaVukadinov,JelenaKiurski,
TOKSIKANTIUGRAFIKOMOKRUENJUINDUSTRIJI......................................................... 2600
12. IvanaVarga,JelenaKiurski,
PRIMENAPOLIMERAUGRAFIKOJINDUSTRIJI ................................................................. 2604

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.8

PRIMJENA NOVIH TEHNOLOGIJA U POTAMA SRBIJE

APPLICATION OF NEW TECHNOLOGIES IN THE SERBIAN POST
Dijana Milanovi, Momilo Kujai, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U radu je pokazano koliko je
dizajniranje nacionalne strukture PTT preduzea usko
povezano sa brzim razvojem informacione tehnologije.
Abstract The paper has shown how to design the
structure of national postal company closely linked to the
rapid development of information tehcnology.
Kljune rei RFID sistemi, kontrola pranjenja
potanskih sanduia
1. UVOD
U sve jaoj i neizvesnijoj trinoj utakmici, JP PTT
saobraaja "Srbija" treba da inoviranjem postojeih i
uvoenjem novih komercijalnih servisa zauzme poloaj
koji joj pripada a to je mjesto nacionalnog lidera i jednog
od regionalnih lidera na savremenom tritu potanskih
usluga. Izazove nove trine ere na nacionalnom i
regionalnom tritu, Javno preduzee PTT saobraaja
"Srbija" treba da doeka sa savremenijom infrastrukturom
i osnovnim sredstvima, kao i sa unapreenim poslovnim
aplikacijama.
Ciljevi razvoja potanskih usluga u savremenim uslovima,
prema svetskim iskustvima, slini su za veinu operatora.
Naime, razvojem novih tehnologija, izraene su uestale
promene zakona i propisa koji reguliu rad u sektoru i to
je najvanije, zahtevi korisnika se sve vie odnose na
kvalitet i raznovrsnost usluga.
Cilj ovog rada jeste da se pokae kako se implementacijom jedne nove tehnologije, RFID sistema za kontrolu
pranjenja potanskih sanduia, moe da se unapredi
kvalitet prenosa potanskih poiljka.
2. RFID SISTEM
RFID je skraenica od Radio Frequency Identification.
Ako to prevedemo na srpski: Radio Frekventna (RF)
komunikacija kratkog dometa i IDentifikacioni sistemi
RFID. U slobodnom prevodu se moe rei da je to
identifikacija korienjem radio talasa, odnosno beinim
putem.

Princip rada RFID se moe predstaviti na sledei nain:

ita alje signal na antenu u periodu od 50 ms. Tada se
generie magnetno polje koje prihvata antena u tagu.
Antena je podeena na istu frekvenciju kao i ita.
Primljena energija se smeta u mikro kondenzator u tagu.
Kada se zavri slanje signala, tag istog trenutka transmituje podatke koji se nalaze smeteni u mikroprocesoru i
memoriji taga. Ovi podaci se prihvataju na anteni itaa i
dekodiraju se. Kada se poalju svi podaci, kondenzator se
prazni i resetuje se da bi se tag pripremio za sledei ciklus
oitavanja.

Slika 1: Princip rada RFID sistema

RFID tehnologija je nova informaciona tehnologija koja
ima niz prednosti u odnosu na do sada najee korien
bar kod kao nosaa neophodnih podataka tj. deklaracije
proizvoda koji je predmet transporta i prodaje. Gotovo
sve to kupujemo na sebi ima UPC bar kod (Universal
Product Code) nastao 1970-ih godina kako bi se ubrzao
proces kupovanja i plaanja i omoguilo praenje stanja
skladita.
Prednosti RFID tehnologije u odnosu na bar-kod:
nije potrebna vidljivost prazan prostor izmeu itaa i
transpondera
transponder se moe itati ili na njega upisati
informacija
EPC je jedinstven za svaki proizvod

2.1. Osnovne komponente i prednosti RFID sistema

RFID sistem se sastoji od tri osnovne komponente:
antene,
transivera (prijemnik i predajnik sa dekoderom)
transpondera (RF tag).
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad pristekao je iz diplomskig-master rada iji
mentor je bio dr Momilo Kujai, red. prof.

mogunost praenja proizvoda tokom procesa

proizvodnje po tipu, modelu, ili bilo kojem drugom
podatku zapisanom u EPC
nema negativnih posledica uticaja okoline (prljavtina,
vlaga, praina) koje ometaju rad transpondera, otporan je
na nedostatak svetla

2403

 transponder ima jako dug ivotni vek, ponovno

koritenje istog transpondera (tip za viestruko koritenje)
smanjuje trokove
transponder moe imati veliki kapacitet memorije za
uvanje podataka.
Glavna osobina RFID sistema jeste da se mogu oitavati
stari i upisivati novi podaci u tag dok se objekat, za koji je
tag fiksiran, kree u radnom procesu. Ovakav nain rada
nije mogu sa starim sistemima za identifikaciju kao to
je npr. bar kod.
Osim navedenih velikih prednosti, RFID ima i neke
nedostatke u odnosu na bar kod tehnologiju, prvi od njih
je znatno via cena. Osim cene, budui da se bazira na
radio talasima, RFID pati i od svih nedostataka radio
komunikacije: radio talasi se loe prenose u prisustvu
mnogo metala, kao i u prisustvu elektrike buke.
2.2. Primjena RFID sistema u poti
Najrasprostranjeniju upotrebu u oblasti potanskog saobraaja RFID tehnologija je nala u AMQM (Automatic
Mail Quality Measurements) sistemima za merenje
kvaliteta potanskih usluga.
Kvalitet prenosa poiljaka rauna se od trenutka preuzimanja poiljaka od poiljatelja do trenutka uruenja (ili
pokuaja uruenja) poiljke primatelju, odnosno po endto-end metodi. Kako je potanski kovei jedna od
pristupnih taaka potanskoj mrei na kojoj primatelj
moe predate svoju poiljku, mjerenje kvalitete pranjenja
potanskih koveia jedna je od aktivnosti koje pota
Srbije treba da preduzme radi poboljanja kvaliteta svojih
usluga.
Sistem @track je sistem koji e poti Srbije osigurati
egzaktne pokazatelje kvaliteta pranjenja potanskih
koveia, kao jednog od elemenata u fazi prikupljanja
potanskih poiljaka. Sistem @track zamiljen je kao
jedna od komponenti u dizajniranju nacionalne AMQM
dijagnostike mree za praenje kvalitete univerzalnih
potanskih usluga. Odgovarajui elementi sistema bit e
instalirani u organizacijskim jedinicama iji zaposlenici
obavljaju pranjenje potanskih koveia.
Za implementaciju ovog sistema neophodne su sledee
komponente:
indikator postavlja se na unutranju stranu vrata
potanskog koveia i aktivira se pri svakom otvaranju
vrata, odnosno pri samom pranjenju koveia. Indikator
je opremljen baterijom iji vijek trajanja iznosi oko pet
godina;
mobilni ureaj oitava signal koji odailje indikator, a nosi se prilikom pranjenja koveia. Kada se vrata
potanskog koveia otvore, s indikatora se prenose
signali na mobilni ureaj;
postolje instalira se u prostoriji ovlatenoga kontrolora/voditelja. Radnik koji je obavio pranjenje potanskog koveia, nakon obavljenoga dnevnog rada ulae
mobilni ureaj u postolje kojim se oitavaju podaci o
pranjenju i prenose u sopstveni raunar;

sopstveni raunar slui za lokalno praenje podataka o obavljenom pranjenju, ali i za prenos podataka u
sredinji server;
osnovni program omoguuje kontrolu pranjenja
potanskih koveia na lokalnom nivou potanskog
ureda ili nekog specijaliziranog odjela;
program za izradu plana pranjenja na nivouu
sredita pota;
sredinji server slui za praenje kvaliteta usluga;
program za izradu izvjetaja i analizu podataka na
nivou Direkcije pota.
Sistem @track je sistem za automatsko registrovanje
pranjenja koveia. Karakteristike sistema su sledee:
Bolji uvid u poslove pranjenja koveia. Sistem
dokumentira obavljaju li se pranjenja na vrijeme, prije
vremena, s kanjenjem ili se uope ne obavljaju.
Objektivno oznaavanje vremena i obavljanja
pranjenja koveia, te mogunost dokumentiranja
stvarnog vremena (realtime) pranjenja koveia. U
sluaju bilo kakve reklamacije korisnika, radnik e imati
dokaz da je svoj posao obavio na vrijeme.
Uporedba plana sa stvarnim stanjem na terenu. Nakon
razdoblja testiranja sistema vidjet e se jesu li rasporedi
pranjenja koveia usklaeni sa stvarnim operativnim
mogunostima na terenu i s vremenima pranjenja
oznaenim na koveiima.
Laka upotreba i slobodne ruke mobilnih ureaj za
oitavanje signala moe se nositi u depu.
Sistem @track, osim potvrde da je pranjenje potanskog
koveia obavljeno, prua i ostale znatne mogunosti
poboljanja, kao to su sledee:
optimizacija pranjenja, a time i optimiziranje
cjelokupnoga logistikog lanca prijenosa potanskih
poiljaka;
optimizacija broja koveia po smjerovima
pranjenja;
optimizacija broja izvritelja na poslovima pranjenja;
dokumentiran kvalitet pruene usluge;
dokumentirano obavljanje radnog zadatka, to je
posebno vano kod pritubi korisnika;
poboljanje kvaliteta prenosa pismovnih poiljaka.
Implementacija sistema @track omoguit e tri nivoa
upravljanja kvalitetom pranjenja potanskih koveia:
1. na lokalnom nivou potanskog ureda omoguit e
kontrolu pravodobnosti pranjenja potanskih koveia;
2. na nivou sredita pota omoguit e optimizaciju
pranjenja (vrijeme pranjenja, broj koveia, broj
izvritelja) i laku izradu planova pranjenja koveia;
3. na nivou Direkcije pota omoguit e analizu
podataka, izradu izvjetaja i upravljanje kvalitetom
pranjenja potanskih koveia.

2404

U potanskom sistemu postoje tri zainteresirane strane u

pogledu kvaliteta: korisnik, pota i potanski radnici.
Sistem @track e svim zainteresiranim stranama osigurati
odreena zadovoljstva:
poti mogunost dokumentiranja pruene usluge;
radniku mogunost dokumentiranja obavljanja
radnog zadatka;
korisniku poboljanje kvaliteta usluge optimizacijom pranjenja potanskih koveia.
2.3. Kvalitet prenosa potanskih poiljaka u potama
Srbije
Snimanje i kontrola prenosa obinih pismonosnih poiljaka neophodan je preduslov za potovanje definisanih
standarda kvaliteta prenosa poiljaka koje propisuju
Evropska unija odnosno Svjetski potanski savez. Iz tog
razloga pokrenuta je nabavka sistema za automatizovano
merenje kvaliteta za potrebe unutranjeg potanskog
saobraaja, tkz AMQM sistem i poetkom 2007. godine
pokrenut je projekat AMQM.
Metodologijom praenja kvaliteta u potanskom saobraaju definisani su parametri kojima se prati kvalitet potanskog saobraaja. Shodno tome, izvreno je sagledavanje rokova prenosa potanskih poiljaka u unutranjem
potanskom saobraaju.
Analizom podataka utvrdjuje se proseno vrijeme prenosa
poiljaka, u formi D+n gdje je D dan prijema poiljke, a
n- broj dana po uruenju poiljke. Metod obrauna koji je
koriten je 5/7, to znai da da vrijeme prenosa obuhvata
vrijeme proteklo od prijema do uruenja, odnosno ne
rauna se dan prijema, subota, nedelja i dani dravnih i
vjerskih praznika. Za poiljke primljene posle poslednje
opreme, danom prijema smatra se naredni dan.

Grafikon 2:Procentualni prikaz uruenja pismonosnih

poiljaka u periodu 2007.-2009. godine
Sa grafikona se vidi poboljanje kvaliteta prenosa pisama
primljenih putem sanduia. Medjutim neophodno je i
dalje raditi na skraenu rokova prenosa naroito ukoliko
se ima u vidu standard EU i strategija razvoja potanskih
usluga, koja za 2010.godinu predvidja 90% uruenih
poiljaka u roku D+2 dana. S obzirom na to da su se u
2009. godini premaili zacrtani ciljevi kvaliteta, potrebno
je samo da se sa dosadanjim kvaliltetom rada nastavi i u
buduem vremenu.
Prosjeno vrijeme uruenja pisama primljenih putem potanskih sanduia za period 2007-2009 je predstavljeno
na grafikonu:

Na grafikonima koji slijede je prikazan procenat pisama

primljenih putem potanskih sanduia uruen u roku
D+1 dan, odnosno u zakonom propisanim rokovima D+2,
za period od 2006.-2009. godine:

Grafikon 3:Prosjeno vrijeme prenosa pisama primljenih

putem potanskih sanduia
Prosjeno vrijeme prenosa pisama znaajno je popravljeno, tokom 2009.godine, gdje je prosjeno vrijeme
prenosa D+1,41 dan odnosno, uinjen je znaajan
napredak u cilju smanjenja vremena prenosa.

Grafikon 1:Procentualni prikaz primljenih pismonosnih

poiljaka putem potanskih sanduia 2006.-2009.godine

3. ZAKLJUAK
Razvoj novih tehnologija mnogi analitiari videli su kao
pretnju poti, meutim u praksi se pokazuje upravo
suprotno, da upravo one stvaraju plodno tlo za razvoj
novih potanskih usluga.
RFID tehnologija je nova informaciona tehnologija koja
ima niz prednosti u odnosu na do sada najee korien

2405

bar kod kao nosaa neophodnih podataka. Primjena RFID

tehnologije u potama Srbije moe nai svoje mjesto gdje
god je potrebna sigurna i jedinstvena identifikacija,
dugotrajnost i izuzetna otpornost identifikatora na razne
specifine uticaje okoline, a nije potrebna direktna
vidljivost. Primenom ove tehnologije poveava se
efikasnost, smanjuju se greke (zbog elimnisanja rada sa
papirima), i poveava se kvalitet upravljanja i planiranja.
Iz svega navedenog moe se rei da je potanski sektor
svakako inspirativno mjesto za inovative ljude. Potencijal
potanskog sektora nije konaan, ve se stalno proiruje
razvojem novih tehnologija i usluga i integracijom novih
znanja. Svoje mjesto Pota Srbije e najbolje utvrditi
ukoliko ima sposobnost da dolazee promjene pretvori u
svoju ansu.

4. LITERATURA
[1]Momilo Kujai: Potanski saobraaj, Fakultet
tehniki nauka, Novi Sad 2005
[2]http://www.posta.co.yu
[3]http:/www.posta.ba
[4]http://www.posta.hr/
[5]http://www.postacg.me
[6]http://www.postesrpske.com
[7]http://www.upu.int/
[8]ptt glasnik

Kratka biografija:
Dijana Milanovi roena je u Brkom 1985.
godine. Fakultet tehnikih nauka je upisala
kao redovan student 2004.godine na odsjeku
za Saobraaj. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehnikih nauka branila je 2010.
godine.

2406

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.8

INOVACIJE I PREDUZETNITVO U POTI SRBIJE

INNOVATION AND ENTREPRENEURSHIP IN THE SERBIAN POST
Milica Mianovi, Momilo Kujai, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu opisana je implementacija hibridne pote, kao nove usluge, odnosno inoviranje uslunog portfolia Pote Srbije putem inovacionog
modela faza - kapija.
Abstract This paper describes the implementation of
hybrid post, as well as new services, innovation and
service portfoliol Serbian Post through innovation model
"Phase - Gate".
Kljune rei: Inovacija, preduzetnitvo, hibridna pota
1. UVOD
Savremeni trendovi u komunikacionoj i raunarskoj
tehnologiji utiu da se u poslovanju Pote elektronske
usluge razvijaju za kratko vreme, brzo prelaze put od
inovacije do standardnog, opteprihvaenog sredstva za
komunikaciju. Raunarske mree egzistiraju paralelno sa
drugim saobraajnim infrastrukturama, ali su i
nezaobilazna logistika podrka u pruanju tradicionalnih
potanskih usluga.
Hibridna pota predstavlja ozbiljnu priliku da se pota
okrene dosadanjim korisnicima svojih usluga i pone da
ih tretira kao potroae.
Zakonska regulativa, propisi i institucionalna organizacija
potanskog saobraaja ne pruaju vie mogunost da se
tradicionalne usluge zatite od konkurencije koje same po
sebi stvaraju elektronske usluge. Kako se konstantno
obim tradicionalnih usluga smanjuje, potanski sistem
najpre radi svog opstanka, a potom i napretka mora brzo
da reaguje.
Hibridna pota je komunikacioni medij koji predstavlja
kombinaciju mogunosti elektronskog prenosa podataka i
osobina tampanih dokumenata.
2. INOVACIONI MODEL FAZA - KAPIJA
Model Stage - Gate predstavio je profesor Robert G.
Cooper, 1986. godine u svojoj knjizi Winning at New
Product.
Ovaj model inovacija je proces kojim se daje
operacionalni i konceptualni putokaz za kretanje razvoja
novog proizvoda. To je ematski plan menadmenta
procesa inovacije proizvoda, usmeren ka poveanju
efektivnosti i efikasnosti. Pristup faza - kapija razlanjuje inovacioni proces na planirani skup faza, od kojih
svaki sadri skup predvienih, viefunkcionalnih i
paralelnih aktivnosti. Na ulazu u svaku fazu nalazi se
kapija, kao kontrola kvaliteta i donoenja odluka da/ne u
procesu.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr Momilo Kujai, red. profesor.

Faze modela
Faze ovog modela predstavljaju akcije, odnosno aktivnosti. Projektni timovi prikupljaju informacije neophodne
za napredovanje projekta do sledee kapije ili take
odluivanja. Faze su viefunkcionalne i svaka faza
obuhvata skup paralelnih aktivnosti koje preuzimaju
lanovi projektnog tima za inovacije proizvoda iz
razliitih funkcionalnih oblasti preduzea.
Upravljanje rizikom u ovom modelu predstavlja
projektovanje paralelnih aktivnosti u pojedinim fazama
radi prikupljanja vitalnih informacija. Kompletan
inovacioni proces, po modelu faza - kapija, ima pet
osnovnih faza:

Otkrivanje- brzo istraivanje i izrada

projekta.

Izrada biznis sluaja- detaljan, unapred

sproveden istraivaki rad koji vodi ka biznis sluaju,
definisan proizvod, poslovno opravdanje i detaljan plan
akcija za narednu fazu.

Razvoj- stvarni dizajn i razvij novog

proizvoda. Proizvodni ili opracioni proces je isplaniran,
planovi operacija i marketing lansiranja su razvijeni, kao i
planovi testiranja za narednu fazu .

Testiranje i validacija- verifikacija i

validacija predloenog novog proizvoda, marketinga i
prodaje.

Lansiranjepotpuna
komercijalizacija
proizvoda, poetak pune proizvodnje i prodaje.
Kapije modela
Struktura modela faza - kapija je karakteristina po
tome to svakoj fazi prethodi kapija. Efikasne kapije su
kljune za uspeh inovacije proizvoda, jer su one take
kontrole kvaliteta. Takoe, su i take odluivanja da li se
projekat nastavi ili prekine, ali i take na kojima se
odluuju prioriteti. Na kapijama se obino postavljaju tzv.
uvari kapija iz razliitih funkcija, koji raspolau
resursima projektnog lidera i timom neophodnim za
sledeu fazu. Na slica 1. ematski je prikazan inovacioni
model faza - kapija.

2407

Slika 1. Proces faza-kapija

Sve kapije modela faza - kapija su sline i obuhvataju:

Elemente koji se dostavljaju, a predstavljaju

ulaz-rezultat akcije prethodne faze i zasnovane su na
standardnom obrascu za svaku kapiji.

Kriterijume na osnovu kojih se odluuje o

projektu.

Izlaze koji predstavljaju rezultate pregleda

kapija, odnosno odluka da/ne/saekaj/preradi.
3. IMPLEMENTACIJA HIBRIDNE POTE PUTEM
INOVACIONOG MODELA FAZA - KAPIJA
Hibridna pota nosi takvo ime jer predstavlja kombinaciju
elektronskog i fizikog prenosa. U zavisnosti od pruaoca
usluge ona moe da podrazumeva i uslugu pakovanja,
adresiranja, tampanja i dr. Hibridna pota omoguava
elektronsku komunikaciju u fazi kreiranja i prenosa
podataka i tampanje dokumenata u fazi uruenja
potanske usluge. Takoe, nije iskljueno i obrnuto,
predati poiljku u fizikoj formi, a distribuirati je u
elektronskoj. Tada, kod elektronske isporuke omogueni
su potvrda o uspenosti isporuke, potvrda da je poruka
proitana, vreme vanosti poruke, isporuka u odreeno
vreme, zahtevanje odgovora, i dr.
Uslugom hibridne pote bie omogueno opsluivanje
velikog broja korisnika, ali je njena ekonomska
opravdanost uslovljena angaovanjem velikih korisnika
koji bi slali stotine poiljaka meseno jednim od naina
usluga hibridne pote.
Hibridna pota omoguava korisnicima da poiljkama
sami trasiraju put, da njeno kretanje prate, kontroliu,
zahvaljujui mogunosti da u bilo kom trenutku mogu da
pristupe sistemu. Korisnici mogu sami da odreuju izgled
dokumenta i kvalitet njegove finalne izrade, definiu
krajnje korisnike i utvruju kvalitet dostave.
Da bismo sagledali nastanak hibridne pote kao novog
oblika pruanja potanske usluge, neophodno je uoiti tri
evolutivna tipa potanskih usluga i odgovarajui paralelni
tehnoloki razvoj:

Prenos pisama. Preko teritorijalne i personalne

dostupnosti pota se bavi samo prenosom. Glavni sadraj
usluge je promena mesta poiljke. Poiljalac ovde mora
da se prilagodi poti.

Prenos poruka. Proizvod je brzog tehnolokog

razvoja koji neizostavno dovodi do razliitog nivoa i vrste
tehnolokih reenja koja primenjuju uesnici u procesu
komunikacije. Sutina je da se obezbedi prenoenje
poruke bez obzira u kojem obliku ona bila, odnosno
obezbeuje odgovarajui oblik poruke za svakog uesnika
u komunikaciji. Pota nudi proizvodnju i asortiman
poiljaka, omoguava ''opisno'' adresiranje. Na ovaj nain
se menja odnos prema korisnicima usluga, pota se
prilagoava poiljaocu i oni postaju njeni potroai.

Povezivanje.
Povezivanjem
se
usluge
''produbljuju'', i prema poiljaocu i prema primaocu.
Osnovna ideja, ovde je da se povezuju poslovne
aktivnosti kod razliitih poslovnih subjekata. Pota u
potpunosti kontrolie nain i oblik sistema realizacije
usluge. Takoe, mogue je uslugu razvijati u pravcu
povezivanja sa ''nepoznatim'' primaocem tj. korisnici i ne
moraju znati da su u vezi, dovoljno je da su u vezi sa
potom. Pota ovim postaje svojevrsni drutveni
integrator usluga.

Kod Hibridne pote nije re samo o prenosu, ve o

proizvodnji i distribuciji kompletnog asortimana
proizvoda. Hibridna pota omoguava misiju potanskog
sistema: ''danas predato, sutra urueno''.
U daljem tekstu bie opisan postupak uvoenja nove
usluge, u ovom sluaju hibridne pote, korienjem
prethodno opisan inovacioni model faza - kapija,
SWOT analize, tako da bi se nakon toga mogao prmeniti
novi postupak prijavljivanja projekta prema Pravilniku o
pristupku izrade, verifikacije, realizacije i praenja
projekta u JP PTT saobraaja "Srbija".
3.1. Brainstorming tehnika
Menaderska tehnika koja je primenjena za planiranje
akcija je Brainstorming. Navedena tehnika je iroko
rairena, popularna i efikasna tehnika kreativnog
reavanja ili kreiranja ideja. Najee se prevodi kao
oluja mozgova ili oluja misli.
Tehnika je zasnovana na generisanju ideja od strane vie
uesnika u procesu odluivanja. Tehnika Brainstorming
ima dva osnovna pravila, a to su:

Dok traje kreativni proces ideje se ne

kritikuju.

Kvantitet vodi do kvaliteta.

U procesu kreiranja ideja vae odreena pravila:

Strogo je zabranjena kritika bilo ije ideje.

Poeljne su sve ideje ma kako besmisleno

izgledale.

Kvantitet ide iznad kvaliteta.

Potrebno je naslanjati se i razvijati ideje

drugih.
Za realizaciju projekta uvoenja usluga hibridne pote u
JP PTT saobraaja "Srbija" potrebno je formirati multidisciplinarni tim iji lanovi pripadaju funkcionalnim
oblastima: potanske tehnologije, pravnih i kadrovskih
poslova, ekonomsko-logistikih poslova. Zadatak lanova
tima je da pored aktivnog uea i praenja realizacije
ideje, obezbedi podrku unutar poslovne funkcije kojoj
pripada.
Osnovna ideja uvoenja ove usluge je ekonominost same
proizvodnje dokumenata, smanjenje trokova koji se
odnose na fiziku manipulaciju, poveanje prisustva Pote
Srbije na tritu, rast obima usluga i finansijska dobit.
Usvajanje ideje predstavlja prvu kapiju inovacionog
modela Faza-kapija.
3.2. Preliminarno istraivanje
Preliminarno istraivanje vri se u nekoliko faza sa ciljem
utvrivanja opravdanosti projekta. Izrada SWOT anlize
predstavlja prvu fazu istraivanja. Druga faza obuhvata
proveru usaglaenosti ciljeva projekta i stratekog plana
JP PTT saobraaja "Srbija"ispitivanje i odreivanja ciljne
grupe korisnika dok trea faza obuhvata ispitivanje
postojeeg stanja i nabavku potrebne opreme za uvoenje
usluga hibridne pote. etvrta faza pronalazi odgovore na
pitanje zbog ega e nova usluga pronai mesto na tritu
i peta faza utvruje spremnost usluge za trite.
Nakon preliminarnog istraivanja vri se provera
opravdanosti nastavka projekta (druga kapija inovacionog
modela Faza-kapija), na nain da se definiu elementi
na osnovu kojih se odluuje o nastavku projekta
prethodne faze, odnosno utvrde ulazni podaci koji moraju
zadovoljiti postavljene kriterijume uvara kapija.

2408

3.3. SWOT analiza

Proveru opravdanosti nastanka projekta vre strunjaci iz
razliitih polovnih funkcija na osnovu postavljenih
kriterijuma po fazama:

Usaglaenost sa stratekim planom JP PTT

saobraaja "Srbija".

Ciljne grupe korisnika.

Stepen automatizacije opreme.

Spremnost i kvalitet usluge hibridne pote.

Provera se vri analizom elemenata koji predstavljaju
ulazne podatke za svaki kriterijum.
Strateki plan JP PTT saobraaja "Srbija" za period 20092011 kao jedan od ciljeva globalnih trendova razvoja
potanskih usluga ima i unapreenje i rast trita i usluga,
koji obuhvata modernizaciju i diversifikaciju potanskih
proizvoda i usluga i stimulisanje rasta trita kroz
upotrebu novih tehnologija. Ovaj cilj podkrepljuju i
projekti razvoja uslunog asortimana, gde spadaju i
usluge hibridne pote, po kome se u proloj godini ve
uraeni prvi koraci.
U narednom trogodinjem periodu planirano je proirenje
uslunog portfolija, kroz uvoenje visoko propulzivnih
usluga nove generacije, logistikog i elektronskog tipa,
kao i usluga hibridne pote.
Grafikon 1. prikazuje segmentaciju potanskog trita
Republike Srbije prema kriterijumu usluge, na kom se
vidi da je podtrite univerzalne potanske usluge najvee
i iznosi 75% potanskog trita Republike Srbije to
predstavlja dobru osnovu za uvoenje usluga hibridne
pote.

;
75%

;
3%

;
21%

; 1%

Grafikon 1. Segmentacija potanskog trita prema

kriterijumu usluge
Shodno tome Pota Srbije, prema kriterijumu broja usluga
koje realizuju korisnike grupe, na tritu razlikuje dve
najire grupe korisnika, pri emu prvi segment, koji
obuhvata oko 80% korisnika, predstavljaju pravna lica,
dok drugi segment koji ini oko 20% korisnika, obuhvata
fizika lica, to se vidi na grafikonu 2. Ovakva
segmentacija potanskog trita s aspekta korisnika usluga
direktno ide u prilog uvoenju usluga hibridne pote, jer
su ciljne grupe korisnika usluga hibridne pote upravo
pravna lica.
3.4. Biznis plan
Nakon preliminarnog istraivanja i prve provere pristupa
se izradi biznis plana (druga faza inovacionog modela
faza-kapija).

19%

81%

Grafikon 2. Segmentacija potanskog trita sa aspekta

korisnika usluga
Ciljevi projekta: Implementacija hibridne pote ima za cilj
poveanja prisustva Pote Srbije na tritu, rast obima
usluga, i podizanje kvaliteta i skraenja rokova prenosa
poptanskih poiljaka, kao i poveanje profitabilnosti.
Trini potencijal: Pota Srbije ima veoma dobru osnovu
za uvoenje usluga hibridne pote koja se ogleda u:
liderskoj poziciji na domaem tritu; imidu preduzea
kao najpouzdanijeg potanskog operatera; maksimalno
razvijenoj potanskoj mrei koja obezbeuje pokrivenost
celokupnog teritorijalnog podruja Republike Srbije;
posedovanju najvee intranet mree u Srbiji (PostNet).
Strategija: U uslovima ogranienih resursa Pota Srbije je
u prethodnom periodu razvila i trino plasirala uslugu
slinog tipa, pod nazivom masovna personalizovana
tampe. Strategija koja e biti primenjena je model
kontinualnog poboljanja poslovanja i uvoenje novih
usluga. Postepeno e se usluga masovne personalizovane
tampe preobraziti u usluge hibridne pote zbog
savremene tendencije razvoja trita koja zahteva
intenzivniji pristup uslugama koje se baziraju na konceptu
efikasnog upravljanja vremenom.
Organizacija i tehnologija rada u potama: Predvienom
realizacijom projekta hibridne pote e se obezbediti
zaokruen sistem masovnog prijema i distribucije
pismonosnih poiljaka standardizovanog formata, u formi
adresovanih i neadresovanih poiljaka. Analizom rezultata
masovne personalizovane tampe definisae se nova
tehnoloka reenja na osnovu integracije raspoloivih
kapaciteta sa projektovanim tehnolokim potrebama
adaptacija objekata, nabavka opreme, izrada softverskog
reenja, obuka zaposlenih i trina implementacija, prvo
na podruju Beograda, a kasnije na teritoriji Vojvodine i
ue Srbije.
Finansijski aspekt: Uvoenje usluga hibridne pote koja
e imati tzv. dodatnu vrednost za korisnike, ime e se u
izvesnom smislu kompenzirati sve intenzivnije dejstvo
konkurencije u tradicionalnim potanskim uslugama.
Prema projekciji rasta fizikog obima usluga u 2010.
godini za usluge hibridne pote oekuje se nominalno 712
000 statistikih jedinica, a u 2011. godini 854 400
statistikih jedinica.
Projekcija poslovnih prihoda hibridne pote iznosi 7 120
000 dinara za 2010. godinu, dok za 2011. godinu ona
iznosi 9 057 000 dinara.
Rizici: Rizici uvoenja usluga hibridne pote se ogledaju
u pojavi konkurencije u segmentima tampanja, kao i
trokovima visokokvalitetne tampe i odravanja opreme

2409

za tampanje; neiskorienosti tampaa; sporom rastu

trita; zatvorenosti klijenata za nove mogunosti
poslovanja; kao i u pojavi konkurencije u segmentu bre
dostave.
3.5. Razvoj projekta
Razvoj projekta implementacije hibridne pote (trea faza
inovacionog modela faza - kapija) ie u smeru
promotivne aktivnosti kroz korienje razliitih tehnika,
instrumenata i medija za komunikaciju sa tritem, jer
ukoliko preduzee istupa na tritu sa kvalitetnim
proizvodom po prihvatljivoj ceni, ali ukoliko ova ponuda
nije na pravi nain predstavljena tritu, ili ukoliko nije
predstavljena ciljanom trinom segmentu, mogunosti
osvajanja znaajnog trinog uea tog preduzea su
izrazito skromne. Marketing strategijom izvrie se
diferenciranje promotivnih aktivnosti prema razliitim
kategorijama korisnika i razliitim trinim segmentima,i
to:

organizacijom
pojedinanih
promocija
usluga i uslunih paketa za segmentirane grupe korisnika,

organizacijom programa edukacije korisnika

i razvoj tzv. customer care sistema radi razvijanja to
prisnijeg kontakta sa postojeim i potencijalnim
korisnicema.
3.6. Testiranje i provera
Usluga hibridne pote se prvenstveno usmerava na trite
usluga za Pravna lica sa znaajnom korespodencijom i
zahtevima za sofisticiranim varijabilnim dokumentima,
posebno pri realizaciji usluge ''direct mail''-a kao to su:

velike robne kue i trgovine,

proizvodne kompanije,

osiguravajua drutva,

banke,

uslune delatnosti,

inenjering i konsalting firme.

Projekat implementacije hibridne pota se moe testirati i
proveriti (etvrta faza inovacinog modela faza - kapija)
na najveim korisnicima PTT usluga. Potrebno je izvriti
pregovore sa najveim potencijalnim korisnicima ove
usluge koji imaju i po 3.5 miliona poiljaka, kao to je na
primer Elektodistibucija.
3.7. Trino lansiranje
Rivalstvo meu konkurentima zahteva konstantno
manevrisanje radi osvajanja i zadravanja strateke trine
pozicije, to zahteva primenu razliitih taktika, kao to su:
konkurisanje cenama, rat reklamama i slino.
Trino lansiranje usluga hibridne pote podrazumeva
aktivnosti u dva pravca delovanja:

promocija, i

tehnika podrka.
Promocija se obavlja u skladu sa projektovanim ciljnim
trinima i unapred se definie broj, kvalifikacije i
geografski raspored ljudi koji e obaviti ovaj posao,
pristupa se njihovoj obuci ili treningu i ulaganje u sve
mogue oblike promocije koje obuhvataju demonstriranje,
reklame, odgovarajue broure i slino. Promocije se vre
lokalno od strane Radnih jedinica i nacionalno od strane
Samostalnog sektora za marketihg i velike korisnike.

Tehnika podrka se ogleda u dobro razraenim kanalima

distribucije i ponude servisa.
4. ZAKLJUAK
Izbor stratekih prioriteta uslovie strukturne promena
Preduzea sa ciljem da se do kraja 2010. godine izvri
potpuna korporatizacija JP PTT saobraaja "Srbija", uz
pozicioniranje Preduzea na profitne principe poslovanja,
u delu bazinih servisa.
U ovom radu prikazana je primena preduzetnikog
menadmenta zasnovanog na inoviranju usluga hibridne
pote na podruju celokupnog domaeg potanskog
trita. Implementacija hibridne pote kao modela
pojeftinjenja poslovanja ima za cilj poveanje prisustva
Pote Srbije na tritu, rast obima usluga, podizanje
kvaliteta i skraenje rokova prenosa potanskih poiljaka,
odnosno predstavlja, po prioritetu drugu vanu kariku,
posle izgradnje logistikih centara, za izgradnju moderne
pote.
Primenjeni inovacioni model faza kapija uveo je
disciplinu u sam proces implementacije usluga hibridne
pote koji je obino haotian; usmerio je panju na
kvalitet izvravanja i ubrzao proces uvoenja usluga
hibridne pote; obezbedio kompletnost tog procesa i
olakao fokusiranje na performanse hibridne pote.
Da bi se unutranje preduzetnike inicijative mogle
realizovati, poslovanje JP PTT saobraaja "Srbija"
zahteva fleksibilniju organizaciju, sa manjim brojem
organizacionih nivoa, preduzetniku orijentisanost koja
planira promene, uvaavajui uticaje okruenja i
maksimalno koristei savremene tehnoloke resurse u
cilju uspenog delovanja na tritu.
5. LITERATURA
[1] JP PTT saobraaja Srbija, Strateki plan 2009-2011
godine, Beograd 2009.
[2] Heslenji T., Inovacije, rizik i preduzetnike strategije
u potanskom poslovanju, Beograd 2009.
Kratka biografija:

2410

Milica Mianovi roena je u Zrenjaninu

1980. god. Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Eksploataciaje
potanskog saobraaja branila je 2010.god.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.1.053

THE ROLE AND SIGNIFICANCE OF THE TRAFFIC ENFORCEMENT IN TERMS OF
TRAFFIC SAFETY
, ,
:
-
,
.


,
.


.
Abstract - Situation in the traffic enforcement, analysion
of its activities from the aspect of traffic safety. Analysis
of traffic police activities in previous circumstances was
conducted, and it indicated the solutions that can improve
the situation in this area, and which would be applicable
in practice. As the measures of improvement, activitys
wich meaning education drivers and prevention lawless
behaviour, are suggested.
: , .
1.
,

.
,
( ,
) ,

o .

,
, ,
,

.
.
,

. .

,
,
.
______________________________________________
:
-
, .

, .


.


. .

,
.
2.


[2].


(
)

(, 1974) [13].

(, 1990)
()
. ,


.
()
.
()
.
()

.
,

[3].


,
.
(1987)

, :

;
,

;

2411

 ,

[14].
,
,
,
,
[4].


,


.
3.

-

,
.
a
.
[1]
.
,
,

, .
.
,

.

,
. ,
(1991) (
),
:
1.

;
2.
,

;
3.
;
4.
;
5.
.


.


(, 1984).

(, 1988).
,
, .


,
[10].



.
,

.


,
,
(, 1984).
,
,
- .


,
(, 1983).



.
(random breath
testing - )
.
(1990)

.



.

,

,
[11].
4.
eaoo aae o oaa a
oee o ojaea aajoj e
aje , e oe oj
aoaaj . Oaaj e a eae
ja ao oa, a (1985) je ao
a ao e oea ojaea oea a 0 a 100%
ao e e 47% 60% ajea
aoaaj o aee oea o ajea e o.
ojae e oe a e a aa a
a eoo aa (e, 1992).
e e o aa
, a aje,
. ao o, o eaaj aae

2412

oa , oaaj oj oeaa o
200% 400% (e, 1985). ao ee,
oo oaaja jae e e
o ojae ea
e . o a a
aj eoe ea. a aj, ojae
aj

oaaa

ajea ao o ooaaj a oe
aaaa oe aje.
ooje oj ao ao e e oe ojae.
ae (1991) je aeo 12 o oa, ojao
ea o eeo a , ao
oa e oe ojaee, oo je:
eaeeoao, aoao;
a o oa a a e aa ;
eea o a ojae aj oe;
eoo;
aeo aooo o;
aae a;
a oaa a a e oo.
a ooea aoa o oe
ojaea jee a e oe e ojaea.
ao o oa aeaa aoa, eaa
aaaa, oj e oo oe ojeaa oe.
ojeao aaae, oo e oo a
oee ojaea, e aa a eoa a e
oa oj aae eaj e ej
oja oeae a ooo aae ae
eaje. oeo aaae e aa a
eoa a oa oj oa e a
aea aaaa aaj ooaaje
oaae e a eae ojaea a e
oee ooea aoa [12].
oj oaa e aoa o
ojae je eoa ,
oo a o 1% (e, 1986), oo
aa a o a oe aaae oe
oo eaa aeaa oj a
oaae e a oee
ojaea.
ooje a aa a aoa o ojaea oj
a oae a eoo a aa.
aoa e oo ao a oo, je aea a e
oaeo ae o ojae.
aoa e oo aoo a oae, ao o
oaeje e oj e oe a
oja.
ao ea , o ao e eo oaaj a
aeaa, oja e aaj a
, e ooaa oea
ojaea a e e a e
oo oa a o o.
oa oe oaa oee ojaea
jee a e ee ao oj oaeje e ee a
oe ojaee oa oja
oe.
Oaj aoa, oj je aa ee oe 40
eaa, e aa ao eooa eo a e
oea oee ojaea a o oj ea 50%
(ae aee, 1991).

1.
[6].
ea ea oaa jao oaje a je oee
aoa o oaeo oe ojaea oooo a
aajo aee oja ajea oea
a . ao eoooja, oja e oa a
oeae aea ajea, eo
aoaa o jeo o o aaa, oe
je oao a ao oj aeaj a oa oe
ojaee ea eee oea
ajea a 15% o 20% a ooe o
ooe ee ooa (, 1988).
(1993) je jea oj aoa ao
oje a eaaj a ooe aoe o
ojaea, a o :
aae a a eo;
Oeaj a oae ooee
aoa e ;
eee a oa eao a aj ao
a a aj a a oe ( e) oja;
eo
ea
ojaeo

eao ojaea;
a a ooje aj ao oje ea
oo;
ao a ea ooe aoa o
ojaea [8].
oja oa eoaa o oooa
oea ojae o oja e
oo a eao oaa . aoa o
ojaea.
5.

. (1990)

, , ,

.
,
,
, ,
,
,
.

()
, ,
,
,
.[1]


.

2413

,
[1]
8
7.5
7
6
5
4
3.5

3
2

2
1

1
0.5

0
55

60

65

70

75

1. [7].

5 km/h 65
km/h 60 km/h
( 1.).

, :
,
. ,



.

.

.


.




(, 1985).




.
6.


, ,

,
,
,
.
,

. .


. ,

, ,
.

,

.
, ()


.



.
7.
[1] . .: ,
, 2004.
[2] Ross, H.L.: Drunk driving: beyond the criminal
approach:Edmonton, Alberta, Canada, March 28-30,1990.
[3] Australian Automobile Association: Traffic law
enforcement measures and their effectiveness, Canberra, 1986.
[4] Axup, D.R.: Enforcement: a review of Australian
techniques. Darwin, 2000.
[5] Mathijssen, M.P.M.: Efficient politietoezicht op
alcohol in het verkeerrsveiligheid SWOV, 1991.
[6] Bailey, P.K.: Vehicle deployment options for traffic
enforcement operations: Journal of Behavioural Sciences, 1987.
[7] Cameron, M.H.: Speed Research and Current Issues in
Scandinavia. Monash University Accident Research
Centre, 1993.
[8] Campbell, B.J. & Campbell, F.A.: Seat belt law
experience in four foreign countries compared to the
United States, 1986.
[9] Mackay, M.: Vehicle Occupant Protection, Monash
University Accident Research Centre, Melbourne, 1988.
[10] Homel, R.J.: Deterring the drinking driver: random
breath testing in New South Wales, University of
Melbourne, July, 1984.
[11] Hunter, W.W., Campbell, B.J. & Stewart, J.R.: Seat
belts payoff: the valuation of a community-wide
incentive program. Journal of Safety Research, 1986.
[12] Jernigan, J.D.: How to make selective enforcement
work: lessons from completed evaluations. Virginia
Highway and Transportation Research Council, 1986.
[13] Lane, M.: Personal Communication, New South
Wales Police Department, 1993.
[14] Roads and Traffic Authority of New South Wales:
Speed Cameras in New South Wales - An interim
Evaluation, April, 1992.
www. saobracajna prinuda.com
www. alkohol i voznja.com
www. sigurnosni pojasevi.com
www. prebrza voznja.com
:

2414

1985. .

2010.
.
, , p je
1974. .
2005. ,
2006. .
, .

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.022.31.08

CHARACTERISTICS OF ROAD ACCIDENTS WITH TAXI DRIVERS
, ,
-

.
,

.

.
Abstract In the paper presented analysis of
characteristics of road accidents with taxi drivers. Paper
presents expirience of Australia, and besides that carried
out research in Novi Sad. Taxi drivers are very important
factor for traffic safety and for the number of road
accidents.
: , .
Key words: road safety,taxi drivers
1.
,
.

.
,


.

,
,
,

.

.
,

.
2.



, ____________________________________________
:
-
.
, .

.
,
.
. [1]
2.1


/ (
).

:
:
, ,
.

,

.
:

,

.
,
,
,
.
3.

.


,

.

-
.
,
, 1,7% [2].

39-40
.
8 11 17 20 .

,
.
.

2415


,
[3].

.
43 .
,
.

,

. ,
25 % ,
32% , 27 % , 16 %
.

, 58
, 16,
16 112 .
22 ,
11, 2
44 .
10 ,
8, 1 36 .
-
() 10 .

33 .
,
(
),
,
.
4.


.

.
:
-,

,
, , ,
, ,

.
4.1.

. .


190 .
,
,
, ,
.

.
4.2.

25-44 (58,4%),
45 64

(41,1%). 24
(0,5%).

87,9%.
6,3%,
5,3%.
0,5%

:
" "

.
" "


.
" "


.
" "

.

.

10 20 (41,1%).

.
20 30 30,3%.


0 10 (9,2%).

10 .
76,5%
10 .

10 (80,0%).
10 20

2416

 18,4%,
20 1,6%.

(56,2%). "

22,7%.
(38,4%) 25 30 .
(21,6%)
20 25 . 30 35
16,8% , 15 20
10,8% .

(53,2%). 37,9%
.
7,4% ,
1,6% .
43,7%
.
41,1%,
, 14,25 ,
1,1%
. 63,7%
.
14,7% .
7,9%
.

,
.
44,7%
.

(18,9%).
16,3%
, 11,1%
.

(1,1%)
,
.

. , 40,5%
1 5 .
(31,6%),
.

,
5
.


, ,
, .

13,7%

.

(19,5%).

.

:
.

.
55,8%
.
(23,2%)

, 20,0%

.
54,7%
, 33,7%

.
7,9%,
, 3,7%

.

.
, 57,9%
. 5,3%

2417

 .
(2,6%)
.

.

.
42,1%

, 39,5%
.
(0,5%)
, 8,4%
.

5.

,

.

.

, ,

.

.

,
,

.



, :
.
,
.
.

,
.

.

.

.

.

, .

..
6.
[1] Lancaster, R. and Ward, R.: Management of work
related road safety, Entec UK Limited, 2002.
[2] Rowland, B., Davey, J., Freeman, J. and Wishart, D.:
A profile of taxi drivers road safety attitudes and
behaviours: is safety important, Centre for Accident
Research and Road Safety, Australia, 2007
[3] Dalziel, J. R. and Job, R. F. S.: Taxi Drivers and Road
Safety, Department of Psychology, University of Sydney,
Australia, 1997.
[4] Oppe, S.: A comparison of some statistical techniques
for road accident analysis, Accident Analysis and
Prevention, 1992.
[5] Burns, P. C. and Wilde, G. J. S.: Risk taking in male
taxi drivers: Relationships among personality,
observational data and driver records. Personality and
Individual Differences, 1995.
[6] Lauver, K. J., and Kristof-Brown, A.: Distinguishing
between employees' perceptions of person-job fit and
person-organization fit, Journal of Vocational Behavior,
2001.
[7] Gregersen, N. P., Brehmer, B., and Moren, B.; Road
safety improvement in large companies: An experimental
comparison of different measures, Accident Analysis &
Prevention, 1996.
[8] Symmons, M.A. and Haworth, N.L.: Characteristics of
Taxi Crashes in New South Wales, Monash University
Accident Research Centre, Monash University, 2000.
[9] Haworth, N., Tingvall, C., and Kowadlo, N.: Review
of best practice road safety initiatives in the corporate
and/or business environment. Monash University
Accident Research Centre, Australia 2000.
[10] Haworth, N., Senserrick, T., Watson, L., and
Symmons, M.: Review of fleet safety and driver training:
Analysis of claims data, Monash University Accident
Research Centre, Australia, 2004.
[11] Australian Taxi Industry Association: State and
territory statistics as at December 2004, ATIA, 2004.
:

2418

1979.
.
-

2010. .

1974.
2005. ., 2006
.
.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.022.3

ORGANIZACIJA VANREDNOG PREVOZA U DRUMSKOM SAOBRAAJU

ORGANIZATION OF ABNORMAL TRANSPORTATION
IN ROAD TRAFFIC
Malina Vuki, Pavle Gladovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast - SAOBRAAJ

2. POJAM I ZNAAJ VANREDNOG PREVOZA

Sadraj U ovom radu je objanjen pojam vanrednog

prevoza. Predstavljena su transportna sredstva, tereti koji
se javljaju u okviru vanednog prevoza, nain
obezbeivanja tereta, zakonska regulativa, dobijanje
razliitih dozvola, kao i nain formiranja cene.
Abstract A term of abnormal transportation is
explained in this paper. Also, there are presented the
means of transportation, the loads appeared in abnormal
transportation, a way of protection of loads, a legal
regulations, receiving the different permissions as well as
a way of price fixing.
Kljune rei: Vanredni prevoz, vangabaritni teret,
tegljai, poluprikolice

U zakonskoj regulativi [4] nae zemlje pod vanrednim

prevozom se podrazumeva svaki prevoz kada vozilo ili
skup vozila, sa ili bez tereta ne ispunjavaju uslove u
pogledu dimenzija (duina, irina i visina), najvee
dozvoljene ukupne mase ili osovinskog optereenja.
Prevoz tereta definisan je zakonskom regulativom koja
propisuje granice kada transport nekog tereta mora biti
tretiran kao vanredni prevoz.
U naoj zemlji uobiajeni su transporti novih
transformatora iz mesta proizvodnje u mesto rada
transformatora, ili onih koji su ve u upotrebi na remont u
remontni pogon i nazad u mesto rada transformatora
(slika 1.).

1. UVOD
U drumskom transportu sve ee se kao predmet
transporta javljaju tereti velikih dimenzija i teina.
Transport ovakvih tereta unosi povean rizik u saobraaj
u odnosu na transport tereta koji se javlja u redovnom
drumskom transportu robe. Povean rizik je uslovljen
karakteristikama tereta koji se prevozi, kao i vozilima
kojima se vri ovaj prevoz (negativan uticaj na ostale
uesnike u saobraaju i na putnu infrastrukturu). S
obzirom da se radi o specifinom obliku prevoza koji se
svojim karakteristikama bitno razlikuje od uobiajenog
transporta drumskim saobraajnicama, ovakav vid
prevoza se naziva vanredni ili vangabaritni prevoz
(prevoz vangabaritne i preteke robe).
Tereti velikih dimenzija i teina, tj dobra koja se prevoze
u okviru vanrednih prevoza esto imaju visoku
materijalnu vrednost i od velikog su znaaja za iru
drutvenu zajednicu. Samim tim i vanredni prevoz ima
veliki znaaj na nivou celog regiona ili drutva.
Predmet ovog rada je prikaz vanrednog prevoza kroz
upoznavanje
sa
njegovim
karakteristikama
i
specifinostima u odnosu na druge vidove drumskog
transporta.
Ovaj rad ima za cilj da na osnovu prikupljene, obraene i
sistematizovane literature, kao i na osnovu linih
saznanja, prikae ulogu i znaaj vanrednog prevoza kao i
njegove posebnosti koje ga izdvajaju u okviru drumskog
transporta.
____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog-master rada
iji mentor je bio prof. dr Pavle Gladovi.

Sl.1. Transport transformatora

Tereti koji e se javljati u vanrednom prevozu u velikoj
meri zavise od okruenja u kome se obavlja prevoz,
odnosno od razvijenosti i raznolikosti privrede i industrije
posmatranog regiona. Razlog lei u tome to se ovaj vid
prevoza najee koristi za potrebe industrije i privrede.
Tereti koji se najee transportuju su delovi ili cele
maine neophodne za funkcionisanje fabrika, energetskih
postrojenja, rudnika, gradilita i sl..
Znaaj vanrednog prevoza proizilazi iz vrednosti i znaaja
tereta koji se transportuje, neophodnosti transporta takvog
tereta, kao i interesa zajednice ije funkcionisanje zavisi
od realizacije ovakvog transporta. Sada se ve slobodno
moe zakljuiti da vanredni prevoz ima veliki znaaj u
drumskom prevozu.
3.TEHNIKI USLOVI ZA VOZILA KOJA
OBAVLJAJU VANREDNE PREVOZE
Dimenzije, ukupne mase i osovinska optereenja kojima
vozila moraju odgovarati da bi bezbedno uestvovala u

2419

saobraaju na putevima, propisane su Pravilnikom o

dimenzijama,
ukupnim
masama
i
osovinskom
optereenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da
ispunjavaju ureaji i oprema na vozilima u saobraaju na
putevima. Pravilnik definie najveu dozvoljenu irinu
vozila i ona iznosi 2,5m, zatim najveu dozvoljenu visinu
vozila od 4,0m i najveu dozvoljenu masu vozila na
motorni pogon ili skupa vozila u iznosu od 40t [3]. Ovako
precizno definisanim dimenzijama i masom vozila
odreena je granica do koje neko vozilo moe bezbedno
uestvovati u saobraaju na putevima, odnosno nakon
koje granice vozilo da bi uestvovalo u saobraaju na
putevima, mora da ispuni posebne uslove koji vae za
vozila u vanrednom prevozu.
Dimenzije i mase vozila bie regulisane novim
Pravilnikom o podeli motornih i prikljunih vozila i
tehnikim uslovima za vozila u saobraaju na putevima
[6]. Za sada postoji samo Predlog pravilnika o podeli
motornih i prikljunih vozila u saobraaju na putevima.
Promene u odnosu na postojei zakon sastoje se u:

Poveanoj ukupnoj duini sklopa vozila u

zavisnosti od kategorije vozila od 0,75 3,0m;

Poveanoj bruto masi za prevoz kontenera za 4t;

Poveanom osovinskom optereenju na vunoj

jednostrukoj osovini za 1,5t;

Poveanoj dozvoljenoj irini za radne maine do

3,0m.
Znaaj promena predloga novog pravilnika u odnosu na
postojei Pravilnik ogleda se u usaglaavanju dimenzija
sa zemljama u okruenju i u EU, a posebno po osnovu
osovinskog optereenja i duine vozila.
4. ZAKONSKA REGULATIVA
U Republici Srbiji vanredni prevoz je regulisan kroz
sledee zakone, pravilnike, protokole i odluke:

Zakon o bezbednosti saobraaja;

Zakon o javnim putevima;

Pravilnik o dimenzijama, ukupnim masama i

osovinskom optereenju vozila i osnovnim uslovima koje
moraju da ispunjavaju ureaji i oprema na vozilima u
saobraaju naputevima;

Protokol o usklaivanju postupanja Ministarstva

unutranjih poslova, Ministarstva za infrastrukturu i
Javnog Preduzea Putevi Srbije u vezi izdavanja
posebnih dozvola za vanredni prevoz, odreivanje naina
i uslova prevoza i meusobne korespodencije i
informisanja.

Odluka o visini naknade za vanredni prevoz na

magistralnim i regionalnim putevima.
Upravljau javnog puta poverava se vrenje javnih
ovaenja koja se odnose na izdavanje posebne dozvole
za obavljanje vanrednog prevoza na javnom putu [4]. Kod
podnoenja zahteva za izdavanje dozvole za vanredni
prevoz kod JP Putevi Srbije podnosioci zahteva uz
pismeni zahtev sa priloenom skicom skupa vozila sa

teretom u dve projekcije i dokazom o uplati propisane

Republike administrativne takse, treba da dostave i
sledee neophodne podatke navedene u tabeli 1.
Tabela 1. Neophodni podaci za podnoenje zahteva za
vanredni prevoz
Dimenzije
i
karakteristike

Teglja
vuno
vozilo

Poluprikolica
prikolica

Teret

UKUPNO

Duina (m)
irina (m)
Visina (m)
Masa (t)
Broj osovina
Razmak
osovina
Osov.
optereenje
Reg. broj
Duina
relacije
van. prev. u
km

5. VOZILA I OBEZBEIVANJE TERETA

Izbor vozila kojim se vri vanredni prevoz zavisi od
dimenzija, masa i karakteristika tereta, prikljunog vozila
prikljunog vozila i trase kretanja, odnosno karakteristika
puta kojim prevoz treba da se obavi.
U vanrednom prevozu transportni sastavi se sastoje od:
1)
vunih vozila,
2)
prikolica,
3)
poluprikolica i
4)
specijalnih vunih elementa za transport tereta
(kao to su modularne osovine sa razliitim
nadogradnjama).
Vuno vozilo moe biti teglja (truck tractor), na ije se
sedlo kae poluprikolice, i vuni kamion (prime mover)
koji slui za vuu prikolica, modularnih osovina ili
specijalnih transportnih elemenata. Izbor vunog vozila
zavisi prvenstveno od tereta (mase, dimenzija i
karakteristika) koji se tranportuje, kao i od terena
(nosivost puta, mostovi, usponi i padovi puta) kojim teret
treba transportovati. Tereti veih masa i putevi sa veim
nagibima zahtevae vozilo sa motorom velike snage i
veim brojem osovina (u cilju stvaranja to bolje trakcije,
odnosno boljeg prenosa snage na podlogu).
Savremena vozila za vuu tereta velikih masa poseduju
motore snage od najmanje 400 KS, dok se najee
koriste motori snage izmeu 500 i 600 KS. Prilikom
transporta izuzetno tekih tereta po terenima sa velikim
nagibom puta esto se koristi kombinacija vie tegljaa i
vunih kamiona prilikom ega se vri njihovo meusobno
povezivanje rudama kako bi se poveala vuna mo,
odnosno kako bi se obezbedilo sigurnije zaustavljanje
tekih tereta.
Tegljai se proizvode prema posebnim porudbinama i ne
predstavljaju standardnu ponudu u proizvodnom
asortimanu jednog proizvoaa.

2420

Vuni kamioni (prime mover) koriste se za prevoz tereta

pomou modularnih osovina ili poluprikolica, odnosno
tamo gde je veza izmeu vunog i prikljunog vozila
ostvarena pomou rude. Za najzahtevnije vangabaritne
transporte ni najjai serijski tegljai nisu dovoljno jaki. U
tom podruju maloserijski proizvoai poput francuskog
Nicolas- su neprikosnoveni vladari trita. Vuno vozilo
najvee snage motora koje se moe nai na tristu je
upravo vozilo ovog proizvoaa, Tractomas TR 10x10
D100, prikazanog na slici 2.

U okviru vanrednog prevoza prikljuna vozila se mogu

podeliti u nekoliko grupa:
1)
Plato prikolice (flat trailers);
2)
Prikolice sa niskim leitem (low loaders);
3)
Prikolice sa jako niskim leitem (ultra low bed
trailers);
4)
Prikolice sa gredom (beam trailers);
5)
Specijalni vuni elementi.
Vodei proizvoai prikolica, poluprikolica i ostalih
specijalnih elemenata su Goldoher, Nootteboom
Cometto.
Prilikom transporta tereta neophodno je izvriti njegovo
obezbeivanje, odnosno osiguranje tereta. Obezbeivanje
tereta [12] podrazumeva njegovo uvrivanje i osiguranje
odgovarajuim elementima koji omoguavaju da se teret
uvrsti, blokira, vee, podupre i dr., odnosno
obzbeivanjem tereta da se sprei curenje, prosipanje,
noenje vetrom (oduvavanje), padanje ili bilo koji drugi
nain gubitka tereta (u celini ili njegovog dela) sa vozila
ili njegovo oteenje, kao i pomeranje tereta (gore, dole ili
u stranu) koje bi ugrozilo stabilnost vozila, odnosno
njegove manevarske sposobnosti.

Sl.2. Tractomas TR 10x10 D100

6. IZBOR OPTIMALNOG VOZILA

Tehnike karakteristike ovog vozila su prikazane u tabeli

2.
Tabela 2. Tehnike karakteristike vunog kamiona
Tractomas TR 10x10 D100
Marka i tip vozila
Tip motora
Zapremina motora
Snaga motora
Obrtni moment
Transmisija
Duina
irina
Visina
Sopstvena masa
Ukupna masa

Tractomas TR 10x10 D100

V 12 Caterpillar 3412E
27,3 l
900KS
3460 Nm pri1400 pm
Dana Spicer
12,62m
3,48m
4,515m
40t
71t

Prikljuna vozila nemaju sopstveni pogon, ve se njihovo

kretanje ostvaruje zahvaljujui vui od strane vunog
vozila. U zavisnosti od tipa veze izmeu vunog i
prikljunog vozila, razlikuju se prikolice (veza je
ostvarena preko vune viljuke) i poluprikolice (veza je
ostvarena preko sedla).
Prikolica [2] se definie kao prikljuno vozilo, na kojem
su sve osovine postavljene iza njegovog teita
(odreenog pri ravnomerno optereenom vozilu) i koje je
opremljeno
ureajem
koji
obezbeuje
prenos
horizontalnih i vertikalnih sila na vuno vozilo, i pri emu
jedna ili vie osovina mogu biti pogonjene sa vunog
vozila.
Poluprikolica se definie kao prikljuno vozilo koje ima
najmanje dve osovine [2] i opremljeno je zglobno
vezanim vunim ureajem (rudom) koji moe da se
pomera vertikalno (u odnosu na prikolicu) i kontrolie
pravac prednje osovine(a), i koje ne prenosi znaajno
vertikalno optereenje na vuno vozilo, i pri emu jedna
ili vie osovina mogu biti pogonjene sa vunog vozila.

Pod optimalnim tipom vozila podrazumevaju se vozila

koja mogu da izvre transportni rad u odreenim uslovima
eksploatacije (optereenje, uslovi puta i vremena, reim
vonje, itd.). Problem se svodi na izbor vozila koje e
posedovati odreena eksploataciono-tehnika svojstva
ija e efektivnost u odnosu na druga vozila slinih
svojstava biti maksimalna. Cena prevoza predstavlja
jedan od vanijih ekonomskih pokazatelja za ocenjivanje
kvaliteta rada transportnog preduzea i da bi se odredila
potrebno je poznavanje ukupnih rashoda koji su ostvareni
prilikom izvrenja transporta u odreenom periodu.
U cilju preciznijeg definisanja transportnih trokova
vanrednog prevoza izvrena je podela prema
proizvodnom obeleju na :
1)
2)

Stalne (fiksne) trokove i

Promenljive (varijabilne) trokove.

Stalni trokovi obuhvataju trokove iji se iznos formira

po vremenu i koji su nezavisni od ukupnog preenog puta
vozila, i tu spadaju:

2421

Amortizacija vozila;
Takse za tehniki pregled vozila;
Republika administrativna taksa;
Naknade za korienje javnih puteva;
Obavezno osiguranje vozila;
Kasko osiguranje vozila;
Osiguranje tereta;
Bruto plate;
Markice;
Topli obrok;
Radna odea i obua, itd.

Promenljivi trokovi obuhvataju trokove koji se menjaju

u ukupnoj sumi u funkciji preenog puta vozila, odnosno
to je vei broj ukupno preenih kilometara, to e suma
promenljivih trokova biti vea. U promenljive trokove
spadaju:

Trokovi goriva;
Odravanje vozila;
Trokovi guma;
Dnevnice vozaa, itd.

Cena vanrednog prevoza je visoka. Ovakva cena je

posledica prvenstveno uticaja stalnih trokova koji ine
80% ukupnih trokova. Visoko uee stalnih trokova je
posledica visoke vrednosti transportnih tovara koji
zahtevaju visoke vrednosti premije osiguranja. Na visoku
cenu utie i velika nabavna vrednost vozila koja se u
stalnim trokovima pojavljuje kroz amortizaciju. Izbor
tipa vozila na osnovu iskustvenog razmatranja je opte
prihvaen i koristan, ali se ujedno smatra i ne toliko
optimalan u pogledu tanosti [13]. Pragmatinost datog
izbora omoguava dobijanje dobrih i dovoljno brzih
reenja.
7. ZAKLJUAK
Vanredni prevoz predstavlja poseban oblik drumskog
transporta kako po karakteristikama vozila koja se koriste,
tako i po teretu koji se transportuje. Sloenost
organizacije ovakvog transporta, kao i njegov znaaj za
funksionisanje regiona i drutva, svrstavaju vanredni
prevoz kao jedan od najvanijih oblika transporta tereta.
Nepostojanje adekvatne zakonske regulative u naoj
zemlji koja e precizno urediti ovu oblast prevoza, po
ugledu na zakone iz ove oblasti u zemljama EU,
negativno se odraava na usluge vanrednog prevoza u
naoj zemlji. Obzirom na velike vrednosti vozila i tereta
koji se transportuje, kao i potrebe da transport bude to
bezbednije realizovan i u odgovarajuem vremenskom
roku, realno je oekivati rast cena vanrednog prevoza u
buduem periodu.
Kao mogui pravci delovanja u cilju poboljanja usluge
vanrednog prevoza u Srbiji neohodno je vee
razumevanje drave za ovakav transport u smislu bolje
organizacije administracije koja se bavi potrebnim
dozvolama i dokumentima za obavljanje prevoza sa jedne
strane, a sa druge strane bolja organizacija samih
prevoznika kako bi se na tritu stvorila zdrava
konkurencija koja bi uslugu vanrednog prevoza mogla da
podigne na vii nivo. Za bolji meunarodni vanredni
prevoz u prvom redu je neophodno da asocijacije naih
transportera zajedno sa dravom uu u pregovore sa
drugim dravama i njihovim prevoznicima za to
povoljniji poloaj naih prevoznika u smislu lakeg
dobijanja potrebnih dozvola.

8. LITERATURA
[1] dr. Pavle Gladovi, Tehnologija drumskog
saobraaja, FTN Novi Sad, 2003.
[2] Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima,
Slubeni glasnik R. Srbije 02.06.2009.
[3] Pravilnik o dimenzijama, ukupnim masama i
osovinskom optereenju vozila i o osnovnim uslovima
koje moraju da ispunjavaju uraaji i oprema na vozilima u
saobraaju na putevima, Slubeni list SFRJ, broj 50/82,
11/83 ispr., 4/85, 65/85, 64/86, 22/90, 50/90 i 51/91 i
Slubeni list SCG, br. 1/2003 Ustavna povelja.
[4] Zakon o javnim putevima, Slubeni glasnik RS, br.
101/2003.
[5] Odluka o visini naknade za vanredni prevoz na
magistralnim i regionalnim putevima, Slubeni glasnik
RS, br. 56/03 od 30. maja 2003.godine.
[6] Predlog pravilnika o podeli motornih i prikljunih
vozila i tehnikim uslovima za vozila u saobraaju na
putevima.
[7] Protokol o usklaivanju postupanja Ministarstva
unutranjih poslova , Ministarstva za infrastrukturu i JP
Putevi Srbije u vezi davanja posebnih dozvola za
vanredni prevoz, odreivanje naina i uslova prevoza i
meusobne korespodencije i informisanja, Ministarstvo za
infrastrukturu, broj 344-08-731/2006-12 od 17.02.2006.
godine.
[8] www.putevi-srbije.rs, Internet sajt Javnog Preduzea
Putevi Srbije
[9] www.gosa-fdv.com, Internet sajt Fabrike drumskih
vozila Goa
[10] www.comettoind.com, Internet sajt Cometto
Industrie, Italija
[11] www.goldhofer.com, Internet sajt Goldfoher AG,
Nemaka
[12] www.liftech.rs, Internet sajt, Liftech, oprema za
prenos tereta.
Kratka biografija:
Malina Vuki roena je u Sr.Mitrovici 1981. godine. Diplomski
master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Drumskog
saobraaja Tehnologija drumskog saobraaja odbranila je je
2010. godine.
Profesor dr Pavle Gladovi roen je u Beogradu 1951. godine.
Doktorirao je na Saobraajnom fakultetu Univerziteta u
Beogradu 1994. godine. Dobitnik je Oktobarske nagrade
Privredne komore Beograda za najbolju magistarsku tezu u
kolskoj 1985./86. godini u Beogradu. Zaposlen je na Fakultetu
tehnikih nauka-Saobraajni odsek u Novom Sadu od 2000.
godine u zvanju vanrednog profesora za predmete: Tehnologija
drumskog transporta i Osnovi drumskog transporta.

2422

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.18.08

SAVREMENO ISKUSTVO U ANALIZI SAOBRAAJNIH NEZGODA SA

DVOTOKAIMA
CONTEMPORARY EXPERIENCES IN THE ANALYSIS OF TRAFFIC ACCIDENTS
INVOLVING TWO WHEELERS
aba Napal, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu je prikazana
sistemetizacija tehnikih karakteristike dvotokaa
(bitnih za analizu saobraajnih nezgoda) i karakteristike
saobraajnih nezgoda sa dvotokaima. Opisane su
mogunosti PC-CRASH-a za simulacije nezgode sa
dvotokaima.
Abstract This paper presents the systematization of the
technical characteristics of two wheelers (that are
essential for the analysis of traffic accidents) and the
characteristics of traffic accidents involving two
wheelers. Paper describes PC-Crashs abilities of
simulation of traffic accidents involving two wheelers.
Kljune rei: Dvotokai, saobraajne nezgode,
karakteristike
1. UVOD
Pokazatelji bezbednosti saobraaja ukazuju na izraeno
uee bicikla sa motorom i motocikla u saobraajnim
nezgodama koje se dogaaju na putevima u Republici, sa
veoma tekim i opasnim posledicama.
U toku 2008. godine, vozai ovih vozila uestvovali su u
4.289 saobraajnih nezgoda, od kojih su vie od 50%
izazvali upravo vozai ovih vozila, nepotujui propise o
bezbednosti saobraaja. U ovim saobraajnim nezgodama
poginulo je 124 lica, dok je 3.831 lice zadobilo telesne
povrede. Zbog nepotovanja saobraajnih propisa od
strane drugih uesnika u saobraaju ivot je izgubilo 58
vozaa motocikla i bicikla sa motorom, dok je 1.556
povreeno.
Metode koje su znaajne za dobijanje parametara
potrebnih za vetaenje ovog tipa nezgoda su se zasnivale
na analizi povreda uesnika i oteenje na vozilu, to
ponekad nije dovoljno za preciznu analizu nezgode. U
poslednje vreme, pojavio se vei broj raunarskih
softvera, koji imaju mogunost simulacije i nezgode sa
dvotokaima. Pored softvera se koristi rezultati crash
testova koji nam pokazuju otpornost motocikla prilikom
sudara sa odreenom brzinom, kao i uglom sudara.
Testovi u vonji su takoe veoma bitni za dobijanje
parametara o tehnikim sposobnostima dvotokaa.
Osnovni cilj rada je da se prikupe i sistematizuju podaci
koji su znaajni za rekonstrukciju saobraajnih nezgoda u
kojima su uestvovali dvotokai.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio profesor dr Svetozar Kosti.

Parametri se odnose na ubrzanje, usporenje dvotokaa,

kao i drugi podaci koji su neophodni za reavanje
saobraajnih nezgoda (tragovi koenja, skraivanje
meuosovinskog razmaka, deformacija vile, stabilnost
dvotokaa u vonji, uticaj tehnike opremljenosti na put
koenja, itd).
2. DVOTOKAI
Dvotokai su esti uesnici saobraaja, a takoe i
uesnici saobraajnih nezgoda. Zbog toga je neophodno
istraivati ih, jer vozilo bilo da je bicikli ili motocikl, sa
vozaem ini jedinstvo, njihovo ponaanje prilikom
nezgode je vrsto povezano. [4]
2.1. Sistematizacija dvotokaa
Dvotokae moemo grupisati u dve velike grupe. U prvu
grupu spadaju bicikli koje koriste ovekovu snagu kao
pogon, a u drugu grupu spadaju motocikli opremjeni sa
SUS motorima. Maarski zakon o bezbednosti vozila
dvotokae deli u tri grupe:

Bicikli:to je takvo vozilo sa dva ili tri toka,

koje pokree snaga jednog ili dva oveka, ili motor ija
snaga ne prelazi 300W. Na biciklu sme da se postavi
pomono sedite za dete do 10 godina, ili moe da se
postavi sprava za prikljuenje prikolice za bicikli.

Bicikli sa pomonim motorom: takvo vozilo

koje ima dva ili tri toka, a moe da ima i etri toka
ukoliko se koristi za prevoz bolesnika, njegov motor ne
sme da ima veu zapreminu od 50 cm3, odnosno na
ravnom putu ne moe da razvije uz pomo sopstvene
snage veu brzinu od 40 km/h i pored vozaa nije
pogodan za prevoz drugog lica.

Motocikl: je takvo motorno vozilo koje ima dva

ili tri toka, i ija ukupna teina ne prelazi 400kg.
Kao to se vidi zakon o bezbednosti saobraaja ne pravi
razliku samo na osnovu naina pogonjenja, nego od
motocikla razlikuje motocikle sa pomonim motorom.
3 TEHNIKE KARAKTERISTIKE DVOTOKAA
3.1 Ubrzanje dvotokaa
Kod istraivanje saobraajne nezgode sa dvotokaima,
neophodne su mogue vrednosti ubrzanja. Posebno se
vri istraivanje osobine za biciklove a posebno za
motocikle.

2423

3.1.1 Ubrzanje bicikala

Bicikli kao i sve druge maine pogonjene od strane
oveka mogu da ubrzaju na mnogo naina. Vrednosti koji
se mogu dostii zavisi od veliine bicikla, tipa, a najvie
od osobe koja upravlja biciklom, od njegove volje kao i
fizike snage, zbog toga kod istraivanja saobraajne
nezgode uvek treba imati u vidu ko je, na koji nain
vozio bicikli pre nego to se dogodila saobraajna
nezgoda (npr. Starija ena biciklista, mlad ovek sa
trkakim biciklom, ovek u alkoholisanom stanju, dete
itd.). Rezultati testova su prikazani na grafikonu 1.

t [s]

PUT-VREME dijagram
5
4,5
4
3,5
3
2,5
2
1,5
1
0,5
0

Normalno
Brzo
Normalno
Maksimalno

osnovu toga, prednja konica treba da ostvari usporenje

na suvom putu 3,4 m/s2, zatim na vlanom putu 2,2 m/s2.
U istim uslovima zadnja konica treba da ostvari 2,2
m/s2 odnosno 1,4 m/s2 usporenja. [4]
3.2.2 Koione osobine motocikla
Na motociklovima se koriste dva koiona sistema
meusobno nezavisna jedan od drugog. Na jednu konicu
upravljamo pritiskom noge: Ova konica koi zadnji
toak, a drugom konicom upravljamo pritiskom ruke, i
ona deluje na prednji toak (poznata su i kombinovana
reenja).
Na sadanjim motociklovima najee se nalaze dobo i
disk koioni sistemi. Kod koenja motociklova vanu
ulogu igra prednja konica, prednji toak ima vee
optereenje zato to se voza naginje na prednji kraj
motora i prilikom koenja bolji koioni efekat se postie,
jer vei deo mase motora dolazi na prednji toak.

Brzo
Maksimalno

10

s[m]

Grafik 1. PUT-VREME dijagram

3.1.2. Ubrzanje motocikla
Drugi ugao posmatranja zahteva ispitivanje ubrzanja
motocikala kao i odluivanje prilikom nezgode. Velika je
razlika, motocikli nisu pogonjeni ljudskom snagom, ve u
svakom sluaju motorizovani, ovako fizike osobine
vozaa mnogo manje dolaze do izraaja nego kog bicikla.
Ovde dolazi do izraaja stepen razvijenosti, snaga
motora,
obrtni moment
ugraenog motora. Nije
iznenaujue da su istraivanje kod motocikala grupisana
prema zapremini motora.
Treba imati u vidu da rezultati testova nisu vrednosti
ubrzanja u svakodnevnom saobraaju, odnosno razliiti
su i od vrednosti koje su opisane u strunoj literaturi kao
maksimalne vrednosti, zbog toga ih ne moemo smatrati
odgovarajuim. Mogu da prue osnovu kao odgovarajue
polazne vrednosti. [4]
Tabela 1. Vrednosti ubrzanja kod motocikala
Mogunost
ubrzanje
Enduro
Ulini
motocikli
Mali
motocikli
Bicikli sa
pomonim
motorom

Bez putnika (m/s2)

normalno maksimalno
33,5
67

Sa putnikom (m/s2)
normalno maksimalno
2,5
4

2,53

4,55

1,52

34

23

44,7

1,52

2,53,5

1,52

24

1,5

2,5

4. IZRAUNAVANJE SUDARNE BRZINE

MOTOCIKLA
Kada motociklista u sluaju iznenadne prepreke samo
koi zadnji toak onda e imati usporenje polovine
normalnog vozila, odnosno put koenja e se duplirati.
Ako polazimo od utvrene maksimalne brzine za nivo
jednog savremenog vozila, ovako maksimalna brzina
motocikala koji koi samo zadnji toak bi mogla da bude
u naseljenim mestima 40km/h, a van naselja 75km/h.
4.1 Matematiki modeli
Na osnovu jednostavnosti i upotrebljivosti, odnosno
pouzdanosti, preporuen je eksponencijalni model koji
ima 2 parametara koji su vezani za rutinu vozaa,
odnosno okolnosti nezgode.
Parametri:
a0 Za vreme koenja postignuto maksimalno usporenje
(m/s2)
T0 Maksimalno usporenje (a0) i potrebno vreme za
dostizanje (s)
Pomou modela moe da se izrauna ubrzanje.
1

T0

(1)
a (t ) = a 0 1 e
m / s2

1
A zamenom
= u izrazima dobija se brzina pre
T0

koenja i preeni put:

V0 = V (t ) + aoT0 + e 1 (m / s )

3.2 Koione osobine dvotokaa

Kod rekonstrukcije saobraajnih nezgoda centralno
pitanje su koione osobine vozila koja su uestvovala u
saobraajnoj nezgodi.
3.2.1 Koione osobine bicikala
Ispitujui postojee bicikle, sreemo mnoge razliitih
vrsta bicikala. Nemaki standardi propisuju minimalni
koioni efekat koji koioni sistem mora da ispuni. Na

(2)

s(t ) = V0 t a 0T02 2 e + 1(m ) (3)

2

Ove jednaine mogu da se ree i grafiki, a preporuljivo

pomou raunara. Kod upotrebe ovog naina kao i kod
svih korienih u sudsko tehnikim vetaenjima treba
da se radi u okviru vrednostnih granica, iji izbor je jedan
od najteih i najkritinijih za vetaka.

2424

Nain
reenja
Trpeljivost
V0 (km/h)
Duina
koenja
Rastojanje do
mesta
opaanja

Tradicionalno

Eksponencijalno

43

62

Donja
granica
a0=6,8
T0=0,6
53,6

14 m

14 m

20,6 m

16,3 m

26 m

31 m

32 m

65 m

Donja
granica
a=3,5

Gornja
granica
a=9

pored navedenih parametara vanu ulogu igraju odbaaji

delova razbacanih delova vozila.
Put odbaaja dvotokaa odnosno tela vozaa, predstavlja
rastojanje izmeu mesta sudara i krajnjeg poloaja
odbaenog dvotokaa, odnosno tela vozaa.

Gornja
granica
a0=10
T0=0,3
60

Tabela 2. Uporeivanje rezultata uobiajnog i

eksponencijalnog modela
5. KARAKTERISTIKE SAOBRAAJNIH
NEZGODE SA MOTOCIKLIMA
Kada se dogodi nezgoda sa putnikim vozilom u veini
sluajeva putnici ne moraju da se povrede. Tvrda
karoserija kod automobila prilikom male sudarne brzine
obino prua zadovoljavajuu zatitu za putnike (kada
putnici koriste zatitne ureaje kao na primer zatitni
pojas ili pravilno podeen naslon za glavu). Ali kod
motocikala u odnosu na putnika vozila nema okolne
zatite i zbog toga ak i najmanja nezgoda izaziva
povredu kod vozaa.
Prilikom uviaja nezgode pomo mogu da pruaju ne
samo dogaaji neposredno pre nezgode, nego i povrede
vozaa i suvozaa, zatim i one deformacije koje su
nastale prilikom sudara na vozilu (na primer: krivljenje
prednjih vila i nastala udubljenja na podu putnikog
vozila). Prilikom istraivanja nezgode sa motociklima
mogu se koristiti rezultati testova. Moe se uoiti da kod
razliitih oblika sudara i brzina odgovarajue deformacije
daju polaznu osnovu za svakodnevni rad. [4]
5.1. Deformacije vila
Najbitnija polazna osnova moe da bude ispitivanje
prednjih vila kod motocikla. U sluaju dovoljnog broja
ispitivanja, pokazujui rezultate u koordinatnom sistemu
moe se zapaziti linearna zavisnost izmeu veliine
skraenja i brzine.

Grafik 3. Daljina odbaaja dvotokaa u zavisnosti od

sudarne brzine automobile pri boom okrznuu
5.3. Odreivanje mesta udara na osnovu tragova
nastalih pod dejstvom inercijalnih sila
U sluajevima sobraajnih nezgoda u kojima uestvuju
vozila sa dva toka (bicikl, bicikl sa pomonim motorom,
moped, motocikl) poljavljuju se na putu tragovi odbaaja
u obliku ogrebotina koje ostavlja prevrnuto vozilo koje
po kolovozu u odbaaju klizi ili biva potiskivano.
Istraivanja ovakvih sobraajnih nezgoda pokazuju da se
u odbaaju prevrnuto vozilo sa jednim tragom kree
teitem po ravnoj liniji sve dotle dok u toku svog
inercijalnog kretanja ne udari u neku prepreku (ivinjak).
Ogrebotine pri ovom odbaaju ne poinju uvek sa samog
mesta sudara. Na osnovu poznatog poloaja ostalih
tragova grebanja kolovoza delovima oborenog
dvotokaa koji je klizanjem odbaeno od mesta sudara
do smirivanja i konanog poloaja moe se odrediti
mesto sudara, tako to se trag ogrebotina kolovoza
produava unazad po mogunosti do presecanja sa
putanjom ili tragovima koenja automobila. Prema
lokaciji i izgledu oteenja na vozilu mogue je precizno
odrediti mesto sudara na kolovozu.
5.4. Povrede
Poznavanje povrede motocikliste u mnogome moe da
pomogne vetaku, teina, koja pomae kod izraunavanja
brzine i moe da da podatke za odreivanje pozicije
sudara. Na slici se vidi procenat povreda na telu. Moe da
se primeti da najee donji ekstremiteti dobiju oteenja.
Drugi najei oteeni deo tela je glava, ali treba znati
da po teini posledice stoji na prvom mestu.

Grafik 2. Smanjenje meuosovinskog razmaka u

zavisnosti od brzine
5.2. Duina odbaaja
Trag koenja je jedan od najee korienih parametara
nezgode iz kojih saobraajni vetak izraunava brzinu,
ako ovaj parametar nije na raspolaganju onda se trai
drugi parametar iz kojeg je mogue izraunati brzinu
kojom se vozilo kretalo. Tragovi koji pruaju najvie
podataka kod nezgoda sa dvotokaima je uglavnom
duina odbaaja. Moe da se razlikuje duina odbaaja
osobe koja je doivela nezgodu i odbaaja vozila, ali i
2425

Slika 1. Raspodela povreda kod oveka

6. SIMULACIJE NEZGODE MOTOCIKALA

KORIENJEM PC CRASH PROGRAMA
U sluajevima kada treba prouavati kompleksne pojave
kao to su saobraajne nezgode, koje predstavljaju
komplikovane i sloene probleme, bez dovoljno
pouzdanih podataka, pristup preko simulacije dogaaja
predstavljao bi najbolji nain za prikaz i reavnje ovih
problema. [2]
PC CRASH je program koji vetacima pri dvo i
trodimenzionalnim situacijama svih vrsta saobraajnih
nezgoda prua pomo.
Osnov programa je Windows, ali se u njega mogu
unositi i drugi podaci: skice, mesta nezgode, digitalna
fotografija nezgode, skenirana fotografija i dr. Sve to se
moe koristiti kao podloga simulaciji. Program sadri
vie od 2000 vozila unutar sopstvene baze podataka. U
njemu se ve nalaze podloge veine standardnih
saobraajnih nezgoda.
6.1 Izgradnja modela motocikala

7. ZAKLJUAK
U analizi saobraajnih nezgoda sa dvotokaima koriste
se:
Matematiki modeli;
Raunarski softveri omoguavaju rekonstrukciju
saobraajne nezgode sa zadovoljavajuom
tanou.
Da bi simulacija odgovarala stvarnom dogaaju
neophodno je odrediti parametre (npr. usporenje,
ubrzanje dvotokaa i drugi podaci.) koji se dobijaju ili
izraunaju na osnovu merenja sa mesta nezgode. Sa tog
aspekta jedan od odluujuih faktora za dobijanje to
tanije rekonstrukcija jeste tanost i preciznost izmerenih
parametera.
Kod rekonstrukcija saobraajnih nezgoda preporuljivo je
korienje oba naina zajedno (matematikih modela i
raunarskih softvera). To omoguava dobijanje
rekonstrukcije saobraajne nezgode iz razliitih aspekata
i prua brojnije informacije. Samo iskusan saobraajni
vetak zna da uoi kljune informacije i iskoristi ih.
8. LITERATURA

Slika 2 Simulacioni model

Kod simuliranja nezgode sa motociklima, program
modelira motocikl i njegovog vozaa u takozvanom "
viedelnom" sistemu (MKS Postupak). Iz ugla
motocikla to znai da model motocikl deli na 7 glavnih
regiona, koji su:
Prednji toak
Zadnji toak
Rezervoar goriva
Blok motora
Sedite
Upravlja
Teleskopske vile

[1] Ini, M. (2004) Bezbednost drumskog saobraaja,

Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
[2] Kosti, S. (2005)Tehnike bezbednosti i kontrole
saobraaja, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
[3] Wojciech W. (2002) PC CRASH, program for
siulation of road accsidents
[4] Melegh G. (2004) Gpjrmszakrts Marti,
Budapest
[5] Nanemedi A. (2007) Priprema raunara u
saobraajnoj tehnici Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
[6] Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima
(2009), Slubeni glasnik, Beograd
Kratka biografija:

6.2. Modeliranje vozaa i putnika

Model vozaa motocikla i njegovog putnika mora u
potpunosti da odgovara parametrima tela oveka, da bi
simulacija prikazala rezultate koji su uporedljivi sa
stvarnim rezultatima.
Model oveka se pravi na osnovu viedelnog postupka.
Na osnovu toga rastavljanje jednog mehanikog sistema
na vrste delove koji su spojeni zglobovima i oprunim
priguivaima. Pomou zglobova moe da se uokviri
kretanje pojedinih delova tela. Svako jedno telo moe da
se opie sa masom, inercijom, teinom takom, i na
osnovu izabranih spoljanjih kontura. Izvan toga za spoj
pojedinih delova mogu je definisanja odreene vrstine.

2426

aba Napal roen je u Kikindi

20.6.1985. godine. Diplomski - master
rad iz oblasti Saobraaja Drumski
saobraaj, odbranio je 2010. godine na
Fakultetu tehnikih nauka u Novom
Sadu.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 004.732

LOKALNE RAUNARSKE MREE (LAN)

LOCAL AREA NETWORKS (LAN)
Sanja Dunovi, eljen Trpovski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast - SAOBRAAJ
Kratak sadraj - U ovom radu dati su osnovni pojmovi
vezani za lokalne raunarske mree, ISO OSI model,
mrenu opremu, topologije, beine lokalne raunarske
mree, a u njemu se mogu pronai i neki odgovori na
pitanja o performansama lokalnih mrea, kao i zatiti
podataka u njima. Na kraju rada dat je i kratak opis
primene ovih mrea u Poti Srbije.
Abstract - In the following paper a brief introduction to
the local area networks, ISO OSI model, network
equipment, topology, wireless local area networks, is
given, and it also has some answers to questions about
the performance of local area networks as well as
protection of their data. At the end of this paper it is given
a short description of the application of these networks in
the post office in Serbia.

OSI (Open System Interconnection) model definie okvir

za implementaciju protokola u sedam slojeva. Kontrola se
predaje od jednog do drugog sloja poevi od
aplikacionog sloja i kreui se ka donjim slojevima.
OSI model (slika 1) opisuje kako se informacija od
softverske aplikacije na jednom raunaru pomera kroz
mreni medijum do softverske aplikacije na drugom
raunaru. OSI referentni model je konceptualni model
sainjen od sedam slojeva od kojih svaki specificira
odreene mrene funkcije.

Kljune rei: LAN, mrea, OSI, WLAN, performanse,

zatita, Pota
1. UVOD
Svaki od prethodna tri veka u razvoju ljudske civilizacije
bio je dominantan po nekoj od tehnologija. XVIII vek
poznat je kao vek industrijske revolucije, dok je XIX vek
vek parnih maina. U XX veku kljuna tehnologija je
sakupljanje, obrada i distribucija informacija, dominantna
je i instalacija telefonske mree u celom svetu, zatim
pronalazak radija i televizije, pojava i izuzetno irenje
raunarske industrije i lansiranje komunikacionih satelita.
Raunarska mrea je telekomunikacioni sistem za prenos
podataka koji omoguava odreenom broju nezavisnih
ureaja da meusobno komuniciraju.
2. TA JE TO LAN?
LAN (Local Area Network) je komunikaciona mrea koja
ostvaruje meusobno povezivanje razliitih ureaja kakvi
su raunari, terminali, i periferni ureaji u okviru
ograniene geografske oblasti. Jedan LAN definie se kao
skup raunara unutar jednog poslovnog prostora ili zgrade
koji su povezani zajednikom sredinom za prenospoznatom pod optim nazivom okosnica (backbone)
mree.
3. ISO OSI MODEL
ISO (International Organization for Standardization) je
agencija Ujedinjenih Nacija, sa seditem u enevi, zaduena za standardizaciju, odnosno izdavanje standarda.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr eljen Trpovski, vanr.prof.

Slika 1: OSI model

4. MRENA OPREMA
Jedan LAN unutar neke organizacije moe da se sastoji
od vie manjih LAN i/ili vie mrenih segmenata. Veina
modernih mrea ima okosnicu (backbone) koja je
zajedniki link za sve mree unutar jedne organizacije.
Segmenti mrea, kao i same mree, se dele od drugih
mrea korienjem ripitera (repeater), mostova (bridge),
komutatora (switch), rutera (router) i mrenih prolaza
(gateway).
Ripiter, kao to ime kae, samo ponavlja (obnavlja) signal
sa ulaza i prosleuje ga ka izlazu.
Mostovi povezuju mree istog tipa, kao npr. Ethernet sa
Ethernet, ili prstenastu sa etonom (Token Ring) sa
prstenastom sa etonom.
Komutatori podatke sa ulaza prosleuje na eljeni izlaz.
Mreni prolaz povezuje dve mree razliitog tipa.
Ruteri rade slino mrenim prolazima i mogu da poveu
mree razliitog ili mree istog tipa.
5. TEHNOLOKI ELEMENTI LAN-ova
Kljuni elementi LAN-ova su:
Topologija magistrala, stablo, prsten ili zvezda
Prenosni medijum upredene parice, koaksijalni
kabl ili optiki kabl
Layout linearni ili zvezda

2427

 MAC - CSMA/CD ili Token Passing.

Svi ovi elementi ne odreuju samo cenu i kapacitet LANa nego i tip podataka koji se prenosi, brzinu i efikasnost
komunikacije, kao i tip aplikacije koji se podrava.
U kontekstu komunikaciona mrea, termin topologija se
odnosi na nain kako su krajnje take ili stanice, prisutne
u mrei, meusobno povezane. Standardne topologije kod
LAN-ova su magistrala (slika 2), stablo (slika 3), prsten
(slika 4) i zvezda (slika 5).

kraa rastojanja jer podrava rad malog broja ureaja koji

mogu prenositi podatke na velikim brzinama.
6. MERE ZA OCENU PERFORMANSI LAN-OVA
Za ocenu performansi LAN-ova koriste se razliite mere.
Tri najee koriene performansne mere jesu:
Informaciona propusnost,
Iskorienost kanala,
Kanjenje.
7. WLAN

Slika 2: Magistrala

Slika 3: Stablo

Slika 4: Prsten

Slika 5: Zvezda
Izbor topologije zavisi od velikog broja faktora
ukljuujui pouzdanost prenosa, cenu mree i
performanse. Kada je potrebno ostvariti prosene brzine u
prenosu podataka tada su topologije tipa magistrala/stablo
najpogodnije. Topologije tipa stablo su pogodne za
instalaciju kod fizikih konfiguracija u razuenim
zgradama kada su grananja neophodna. Topologija tipa
prsten se koristi kod ostvarivanja veze koja radi na veim
brzinama. Nedostatak ove topologije jeste taj to otkaz
jedne veze ili repetitora dovodi do potpunog otkaza
operativnosti mree. Topologija tipa zvezda najbolja je za

WLAN (Wireless Local Area Network) je vrsta lokalne

mree u kojoj se za komunikaciju umesto ica koriste
radio-talasi. To je fleksibilan komunikacioni sistem koji
se upotrebljava kao dopuna ili zamena za iane lokalne
mree. Beini sistemi su nali svoju primenu zbog svoje
jednostavnosti, cene kotanja i praktinosti.
Domet, posebno u zatvorenom prostoru, zavisi od
razliitih faktora: karakteristika samih ureaja,
ukljuujui emitovanu snagu i konstrukciju prijemnika,
zatim od interferencije i propagacijskog puta. Pored toga,
interakcija sa objektima koji se nalaze unutar zatvorenog
prostora, kao to su zidovi, metali, pa ak i sami ljudi,
mogu znatno uticati na irenje talasa.
Radijus pokrivanja tipinog WLAN sistema sa jednim
Access Point-om (AP) varira zavisno od broja i vrsti
prepreka na koje signal nailazi, odnosno da li se nalazi u
zatvorenom ili otvorenom prostoru, kao i da li koristi
spoljanju ili unutranju antenu. Naravno, pokrivanje
signalom moe biti i znatno uveano primenom sloenijih
antenskih sistema ili instalacijom veeg broja pristupnih
taki (AP). Najee primenjivan je 2,4 GHz
frekvencijski pojas koji se naziva ISM (Industrial,
Scientific and Medical) pojas ili nelicencirani pojas.
Rad beinih mrea propisan je odreenom IEEE 802.11
porodicom standarda propisanim od IEEE (Institute of
Electrical and Electronics Engineers).
IEEE na sledei nain opisuje 802.11 standarde: IEEE
802.11 specifikacije su standardi koji definiu interfejs
preko vazduha izmeu beinog klijenta i bazne stanice
odnosno pristupne take, kao i izmeu beinih klijenata
meusobno. 802.11 standardi uporedivi su sa IEEE 802.3
standardom za Ethernet u ianim lokalnim mreama.
IEEE 802.11 specifikacije odnose se na fiziki i na MAC
sloj, a stvarane su tako da reavaju pitanja
kompatibilnosti izmeu proizvoaa beine LAN opreme.
Osnovu WLAN sistema ini ureaj koji se zove Access
Point (AP), ili pristupna taka. To je ureaj koji slui kao
sredinja povezna taka na koju se spajaju klijentski
ureaji, a po pravilu slui i kao veza ka ianoj mrei.
AP, zavisno od potreba, mogu raditi u razliitim
modovima rada:
Infrastrukturni nain rada (slika 6) odnosi se na sistem
baziran na pristupnoj taki posredstvom koje komuniciraju klijentski ureaji. Kod infrastrukturnih veza postoji
dodatna infrastruktura.

2428

Slika 6: Infrastrukturna veza

Ad-hoc nain rada je beina mrea u kojoj su raunari
povezani po peer-to-peer principu, po kojem svaki
raunar u mrei direktno komunicira sa svakim, kao na
slici 7. To su veze dva raunara ili drugih ureaja koji
imaju ugraene module za WLAN komunikaciju. Dodatni
ureaji nisu potrebni. U takvom nainu rada ne koristi se
pristupna taka.

Slika 7: Ad-hoc veza

7.1. Wi-Fi Alliance
Wi-Fi Alliance (biva WECA (Wireless Ethernet
Compatibility Alliance)) je neprofitna organizacija
oformljena 1999. godine sa zadatkom da sertifikuje
interoperabilnost IEEE 802.11 proizvoda, te ih promovie
kao globalni beini standard kroz sve segmente.
Wi-Fi je beina lokalna raunarska mrea (WLAN) koja
poiva na standardu IEEE 802.11. Svi ureaji koji su
povezani na ovu mreu su u blizini (par desetina metara)
antene (ureaja) koja prima i predaje potrebne signale.
7.2. WLAN standardi
WLAN tehnologija beinog prenosa podataka definisana
je sa IEEE 802.11 familijom protokola. Trenutno postoje
nekoliko varijanti u upotrebi, a takoe i nekoliko
nadogradnji protokola koji su jo u fazi razvoja. Protokoli
u najiroj upotrebi su 802.11, 802.11a, 802.11b i 802.11g.
Najnoviji WLAN protokol je definisan 802.11i
standardom, a cilj mu je da implementira sigurniji prenos
podataka, jer se do sada pokazalo da postojei standardi
imaju veoma velike probleme sa sigurnou. 802.11i
standard jo uvek nije uao u iru upotrebu zato to je jo
uvek relativno nov, pa je hardver koji ga podrava redak
na tritu.
Na slici 8 moemo videti maksimalne brzine nekih
WLAN standarda.

WLAN
STANDARD

MAKSIMALNA
BRZINA

IEEE 802.11

2 Mb/s

IEEE 802.11a

54 Mb/s

IEEE 802.11b

11 Mb/s

IEEE 802.11g

54 Mb/s

IEEE 802.11h

54 Mb/s

IEEE 802.11n

300 Mb/s

Slika 8: Pregled maksimalnih brzina nekih WLAN

standarda
8. ZATITA PODATAKA U RAUNARSKIM
MREAMA
U prolosti se termin zatita podataka obino vezivao za
zatitu podataka na izolovanim raunarima. Meutim,
pojavom raunarskih mrea i njihovim stalnim razvojem i
proirivanjem otvorila su se nova pitanja koja se tiu
zatite podataka koji se razmenjuju komunikacionim
kanalima. Opasnost od ugroavanja podataka je ovoga
puta vea nego ikada ranije pre svega zbog fizikih i
funkcionalnih karakteristika raunarskih mrea.
Potencijalne pretnje podacima koji se transportuju kroz
raunarsku mreu zasnivaju se na slabostima medija koji
se koristi za transport podataka (beina komunikacija,
koaksijalni kabl, optiki kabl i sl. ), komunikacione
opreme koja opsluuje raunarsku mreu, kao i softvera
za mrenu komunikaciju.
Ugroavanje podataka u raunarskim mreama moe biti
viestruko i obino se odnosi na prislukivanje, analizu,
menjanje ili zadravanje informacija, lano predstavljanje
itd. Ove nelegalne operacije mogu se izvesti na bilo kom
mestu informacionog toka od izvora do odredita.
U zavisnosti od uticaja potencijalnog napadaa na tok
informacija sve napade na raunarske mree moemo
podeliti na dve grupe, a to su:
1. Pasivni napadi i
2. Aktivni napadi.
Pasivni napadi odnose se na sve oblike prislukivanja i
nadgledanja toka informacija bez aktivnih izmena u
samom toku, dok aktivni napadi podrazumevaju promenu
sadraja informacija ili njihovog toka.
U raunarskim mreama se u cilju spreavanja
eventualnih napada na mreu i moguih oteenja
podataka realizuju sledei sigurnosni servisi:
Autentifikacija
Tajnost podataka
Neporicanje poruka
Integritet podataka
Kontrola pristupa i
Raspoloivost resursa.
9. PRIMENA LAN MREA U POTI SRBIJE
Pota predstavlja veoma vanu instituciju za drutvo i
dravu koji ne mogu da funkcioniu bez organizovanih
veza i saobraaja. Iako je razvoj telekomunikacija smanjio
potrebu za pisanjem i slanjem pisama, usluge koje pota
prua su i dalje aktuelne. Danas potanski sistem

2429

omoguava brz prenos pisanih, tampanih ili na drugi

nain oblikovanih saoptenja, robe i novca. Sa veoma
razvijenom mreom, Pota Srbije je organizacija sa
najvie punktova u zemlji.
Jedan od koraka koje je pota preduzela za ukljuivanje u
savremene tokove jeste stvaranje potanske raunarske
mree PostNet. PostNet mrea predstavlja WAN (Wide
Area Network) mreu nastalu povezivanjem vie LAN
mrea.
PostNet je rezultat saradnje JP PTT Srbija (naruioci
projekta) i IBIS SYS (firma izvoa). Instalacija prve
pote u PostNet izvrena je 8. maja 1998. godine.
PostNet je raunarska mrea koja predstavlja osnovu za
jedinstven informacioni sistem Pote. Ona je privatna
mrea zatvorenog tipa (Intranet), zasnovana na istim
principima kao i Internet, koja koristi prednosti TCP/IP
protokola u cilju zajednikog korienja informacija i
resursa unutar preduzea.
PostNet mrea se sastoji iz tri fiziko-logike celine:
1. Nivo A - osnova ili kima mree
2. Nivo B - regionalni nivo
3. Nivo C - nivo lokalnih raunarskih mrea
Topologija PostNet mree u velikoj meri zavisi od
telekomunikacionih sistema prenosa preduzea Telekom
Srbija, koji omoguavaju povezivanje vorita PostNet
mree. Na slici 9 prikazana je topologija PostNet mree
na teritoriji Republike Srbije na kojoj se vide glavna i
regionalna komunikaciona vorita (u kojima se nalaze
odgovarajui serveri i ruteri) i digitalni komunikacioni
vodovi koji povezuju ta vorita i omoguavaju protok
podataka od 2 Mb/s.

10. ZAKLJUAK
LAN predstavlja kombinaciju hardvera, softvera i
komunikacionih kanala koji povezuju dva ili vie
raunara unutar odreenog ogranienog podruja.
Lokalne raunarske mree su bile, jesu i bie glavna
pokretaka snaga informacionih aparata modernih velikih
firmi i kompanija, kao jedino sredstvo za brz prenos i
razmenu razliitih vrsta informacija, poevi od tablinih
podataka, tekstualnih dokumenata i knjigovodstvenih
podataka do, u novije vreme, multimedijalnih podataka.
Normalno, prenos multimedije zahteva neto novije
tehnologije i stabilniji prenos bez mnogo gubitaka.
11. LITERATURA
[1] Kujai, Momilo: Potanski saobraaj, Novi Sad,
FTN, 2005.
[2] Hamidovi, Haris: WLAN - beine lokalne
raunalne mree:prirunik za brzi poetak,
Zagreb,
Info Press, 2009.
[3] http://en.wikipedia.org
[4] http://sr.wikipedia.org
[5] http://hr.wikipedia.org
[6] http://www.phearless.org
[7] http://www.bnwireless.net
[8] http://www.knowledge-bank1.org
[9] http://info.biz.hr/Typo3/typo3_01/dummy-3.8.0

Kratka biografija:

Sanja Dunovi roena je u Banja Luci

1983. godine. Diplomski - master rad na
Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
potanskog saobraaja i telekomnikacija
odbranila je 2010. godine.

eljen Trpovski roen je u Rijeci 1957.

godine. Doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 1998. godine. Od 2004.
ima zvanje vanrednog profesora. Oblast
interesovanja su mu telekomunikacije i
obrada signala.

Slika 9: Topologija PostNet mree

2430

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.1.08:368

ROLE OF INSURANCE COMPANY IN ROAD SAFETY
, ,
-


.
Abstract In the paper presented possibilities of
influence of insurance company in road safety.
: , .
1.
,
,
, ,
.
, .

,
,
.
.
, .
,
,
( )
,
, .


. ,
, , ,
,
.

,
,
.
2.

, ,
. ,
,
.
, ,

______________________________________________
:
-
.
, .

. ,
,
:
) ,
,
.
,
, ,
,
.
) .
.

, ,

.
)
,
.
) .

.
.

,
.
) .
.
.
, , ,
. ,
,
, .



,

.

, -
( ),
( ),
, foenus nauticum-a ,
, ( ) (
),
.

, ,

.

2431

 ( )
,

, .
, ,
,

.
3.


3.1.
,
.
,
.

, .

.
,
,
.
, ,
,
, -
. ,
,
, ,
.

, .
, ,
, ,

,
. ,

, .

,
, .
,
, : , ,
, , , ,
,
, .
,
, ,
,
.
3.2.

,

.
, ,
.
.


, .

.
,
,
.

.

,


.

,

-


.

.
,
.

,
, , ,
.

,
.
,

.
( )
,
.


,
,


, ,

.
,

.
,


. ,

2432

 ,
:

;

-
;
;


.
3.2.1.



. ,
,
.


,
. ,
,

, ,
.



.



.
10
,

.
,

.


.

,
, .


(
),

(- ),

.

.

.
,
.


,
.


.

,

.
3.2.3.
,




,
,
, ,
. ,




.

,
, .


,
, .



,

.

,

.
,


.

,


.
4.

3.2.2.

:
,

2433

, ,


.

,

.

.
-
,


. ,
,
,

. ,

.



.
,
.
,
.
,
,

.

,
,


.
,
.

,



.

,
,
.
,
, .

.

,
.
,

.


,
.

,

:


,
,

,

,
,

,



5.
[1] , .: , ,
, 2004.
[2]
Richard, A. Retting; Michael, A. Greene: Traffic
speeds following repeal of the national maximum speed
limit, Preliminary results, Washington D.C., 1996.
:

2434

1985. . -

2010. .

1974.
2005. ., 2006
.
.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK:656.14.08

EFIKASNOST MERA ZA UNAPREENJE BEZBEDNOSTI PEAKA U SAOBRAAJU

EFFICIENCY OF MEASURES FOR IMPROVE PEDESTRIAN ROAD SAFETY
Slobodan Goloorbin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast - SAOBRAAJ
Sadraj - U ovom diplomskom radu napravljena je
sinteza postojeih istraivanja o peacima, njihove uloge
u saobraaju, karakteristika nezgoda sa peacima, uzroka
nezgoda i dr. Istraivanja su u velikoj meri sprovedena u
Americi, ali u i znatnom broju drugih zemalja kao to su
Velika Britanija, Kanada, Holandija, Austrija i vedska.
Diplomski u celini sadri dva dela, prvi deo, koji nas
uvodi u bezbednosne probleme peaka i drugi deo, koji se
bavi i razmatra karakteristike nezgoda sa peacima i
protivmere za spreavanje ovih nezgoda.
Abstract - This graduate thesis made a synthesis of
existing research on the pedestrians, their role in the
traffic, characteristics of pedestrians accidents, causes of
accidents etc. The research is largely conducted in the
United States, but also in the substantial number of other
countries such as Great Britain, Canada, Netherlands,
Austria and Sweden. The graduate thesis as a whole has
two parts, one that introduces us to the security concerns
of pedestrians and the second part, which deals with and
discusses the characteristics of pedestrian accidents and
countermeasures to prevent these accidents.
Kljune rei: Nezgode
bezbednost saobraaja,.

sa

peacima,

protivmere

1. UVOD
Veliki potencijal za unapreenje bezbednosti saobraaja
ogleda se u promeni i unapreenju ponaanja uesnika u
saobraaju kao i u unapreenju saobraajne okoline.
Razvoj transporta istorijski je usmeren na poveanje
mobilnosti i bezbednosti motornih vozila, dok je mnogo
manje panje usmereno na bezbednost peaka. Poslednjih
godina taj trend je poeo da se menja. Sprovedeno je
nekoliko detaljnih studija sa razliitim aspektima
bezbednosti peaka. Ove studije su pokuale da
kvantifikuju veliinu i karakteristike nezgoda sa peacima
i identifikuju karakteristike saobraaja i puteva povezene
sa tim nezgodama.
Predmet ovog rada su peaci kao uesnici u saobraaju.
Svrha ovog rada je da prui pregled istraivanja na polju
bezbednosti peaka, ukljuujui detalje o karakteristikama
nezgoda u kojima uestvuju peaci, opasnosti kojoj
su peaci izloeni i specifinim poboljanjima i njihovom
uticaju na poveanje bezbednosti peaka. Razmatrana je
edukacija peaka i sprovoenje programa [1].
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr Dragan Jovanovi, docent.

2. OBELEJA SAOBRAAJNIH NEZGODA SA

PEACIMA
Za efikasno reagovanje na unapreenju bezbednosti
peaka u saobraaju neophodno je poznavanje njenih
osnovnih obeleja. Meu najznaajnijim obelejima
saobraajnih nezgoda sa peacima spadaju:
Vremenska raspodela nezgoda
Nezgode se mogu desiti bilo kad, ali broj nezgoda varira u
zavisnosti od doba dana. Najvei broj nezgoda dogaaju
se u periodu od 18 do 24 asa. Broj nezgoda sa peacima
takoe varira u zavisnosti od dana u sedmici. Podaci
govore da se nezgode sa peacima najee dogaaju
petkom i subotom, ak 35% nezgoda se desi ovim
danima, a ovo se posebno odnosi na decu i petak kao dan
sa najvie nezgoda. Pored razlike u vremenu kada se
nezgode deavaju, sat u toku dana, dan u nedelji, tako
postoje i razlike u broju nezgoda u zavisnosti od doba
godine. Istraivanja su pokazala da se najvie nezgoda
dogaa u periodu od septembra do januara, period u kome
ima najmanje dnevnog svetla i kada su najloiji vremenski
uslovi.
Uesnici u saobraajnim nezgodama
Najvei broj peaka koji stradaju u saobraaju je starosti
od 25 do 44 godine. Peake grupe koje su najugroenije
u saobraaju su mukarci i deca, dok starije osobe imaju
vei rizik od ozbiljnijih povreda i smrti u sluaju kontakta
sa motornim vozilom. Kada je re o polu peaka mukarci
su vie ukljueni u nezgode sa smrtnim ishodom nego
ene, dok je kod nezgoda sa povredama odnos neto
ravnomerniji.
Alkohol je takoe znaajan faktor za nastajanje nezgoda
sa peacima i on je najee prisutan kod peaka starosti
izmeu 25 i 44 godine, a prekomerne koliine alkohola
znaajno poveavaju mogunost smrtnog ishoda nezgoda
sa peacima.
Prostorna raspodela nezgoda
Distribucija nezgoda razliita je na osnovu podruja gde
se dogaaju. Od ukupnog broja nezgoda (71.200) koje su
se desile u Sjedinjenim Amerikim Dravama tokom
1993. godine, 75% se dogodilo u urbanim podrujima gde
je saobraaj mnogo intenzivniji nego u ruralnim. U
ruralnim oblastima je 23,1% nezgoda sa povredama dok
se procenat penje na 45,2 za nezgode sa smrtnim
ishodom. Ovo je posledica toga to se u ruralnim
oblastima nezgode deavaju pri znatno veim brzinama
nego u urbanim.
Jo jedan nain kategorizacije nezgoda se peacima je na
osnovu vrste regulisanja saobraaja i saobraajne
signalizacije na mestu nezgoda. Preko 74% saobraajnih
nezgoda sa peacima se dogaa tamo gde nema
saobraajne signalizacije, od toga 96% ukljuuje nezgode
koje se deavaju na otvorenom putu.

2435

Raskrsnica ili otvoren put je jo jedan nain kategorizacije

nezgoda sa peacima. Gotovo 60% nezgoda sa peacima u
urbanim sredinama se dogaa van raskrsnica, dok je u
ruralnim oblastima 67% nezgoda sa peacima. U ruralnim
oblastima 85% nezgoda sa smrtnim ishodom dogaa se
van raskrsnica.
Pojavni oblik nezgoda sa peacima
Veliki broj faktora, pojedinano ili u kombinaciji,
poveava verovatnou nezgoda sa peacima. Faktori koji
utiu na nastanak nezgode su podeljeni u 4 grupe:
faktori kod peaka
faktori puta i okoline
faktori kod vozaa
faktori kod vozila
U kategoriji peakih faktora, najvea podkategorija je
izletanje na put, koja predstavlja 15% nezgoda. U
kategoriji faktora puta i okoline, najvea podkategorija je
slaba vidljivost sa 11%, dok je za kategoriju vozakih
faktora najuestaliji udariti i pobei.
Iako mnogi peaci stradaju u nezgodama sa motornim
vozilom, veina nezgoda sa peacima ne rezultira fatalnim
povredama uprkos velikom riziku i njihovoj ranjivosti u
odnosu na teinu i vrstou vozila. Ozbiljnost povreda
zavisi i od starosti peaka. Takoe i najmlaa starosna
grupa ima neto izraeniji procenat smrtnosti u odnosu na
najniu taku krive.
3. PREGLED PROTIVMERA PROGRAMA
BEZBEDNOSTI ZA NEZGODE SA PEACIMA
Istraivanje o efikasnosti mera za bezbednost peaka je
teko sprovesti jer su nezgode sa peacima retkost na
svakoj pojedinanoj lokaciji. Da bi se kompenzovao mali
broj nezgoda, podaci se sakupljaju sa vie lokacija.
Prouavaju se mnoge raskrsnice i period posmatranja se
produava koliko god je mogue, jer je to jedini nain da
se dobije potreban broj nezgoda za analizu. Meutim,
problem kod ovog istraivanja je taj to mere uvedene za
odreene lokacije mogu biti neodgovarajue za tu
lokaciju.
3.1 Oznaeni peaki prelazi
Grupa istraivaa je 2002. godine [2] kompletirala do
sada najveu i sveobuhvatnu studiju o obeleenim
peakim prelazima. Analizirani su podaci sa 1.000
lokacija sa oznaenim peakim prelazima i 1.000
lokacija bez oznaenog peakog prelaza u 30 amerikih
gradova. Informacije su prikupljane na svakoj od 2.000
lokacija, ukljuujui istoriju peakih nezgoda (proseno
u periodu od 5 godina po lokaciji), dnevni obim peaka,
obim saobraaja, broj saobraajnih traka, ogranienje
brzine, tip i stanje peakih prelaza, tip lokacije
(raskrsnica ili meupravac) i druge karakteristike lokacija.
Sve ove studije su raene na raskrsnicama ili
meupravcima bez svetlosne saobraajne signalizacije i
bez znakova STOP na prilazima.
Studija pokazuje da je na saobraajnicama sa dve trake,
prisustvo samo obeleenog peakog prelaza na lokaciji
bez sistema regulacije gotovo ima istu ulogu kao i mesto
bez obeleenog peakog prelaza, bez razlike u broju
nezgoda sa peacima. Dalje, na saobraajnicama sa vie
traka, sa protokom saobraaja veim od 12.000 vozila na
dan, postojanje samo peakog prelaza, bez dodatnih

znakova bezbednosti, je povezan sa veim brojem

saobraajnih nezgoda, u poreenju sa brojem nezgoda na
neobeleenim peakim prelazima. Postojanje razdelnog
ostrva znaajno smanjuje stopu saobraajnih nezgoda na
putevima sa vie traka, u poreenju sa putevima bez
razdelnog ostrva. Stopa nezgoda sa starijim peacima je
vea, obzirom na njihove mogunosti na prelazima.
Predlozi izvesnih poboljanja od strane autora na
prelazima bez saobraajne signalizacije:
postavljanje razdelnih ostrva na putevima sa vie traka,
to moe znaajno smanjiti nezgode i olakati prelazak
ulica.
Instaliranje svetlosnih saobraajnih znakova (sa
peakim signalima) gde je opravdano potrebno i/ili gde
postoji ozbiljan problem prelaska peakog prelaza.
Smanjenje udaljenosti prelaza za peake pravei suenje
i/ili proiriti razdelna ostrva, odnosno suziti puteve
(smanjiti 4 trake puta na dve trake sa dodatnom trakom za
leva skretanja) na tim mestima.
Pravljenje izdignutih prelaza u odnosu na put (izdignut
peaki prelaz, izdignuta raskrsnica, leei policajac).
Uspostavljanje mera suavanja ulica (ikane, mrave
ulice, take usporavanja, i dr.)
Projektovanje raskrsnice (dijagonalno preusmeravanje).
Postavljanje adekvatnih nonih osvetljenja za peake.
Projektovanje bezbednijih raskrsnica i puteva za peake.
Izgradnja odvojenih peakih prelaza i peakih ulica.
Upotreba inovativnih znakova, signala i oznaka,
pokazala se kao efikasna.
Postoje i alternativni pristupi peakim prelazima gde se
instaliraju kombinacije znakova, obeleja, svetala i
signala za prilazak peaka. Alternativne konfiguracije
ukljuivale su i znake postavljene u visini iznad glava sa
unutranjim osvetljenjem, svetlima koja trepere i
signalima za peake. Studije su pokazale znaajno
smanjenje nezgoda posle uvodjenja ovih mera kao i posle
uvodjenja mere osvetljenja peakih prelaza.
3.1 Barijere, signali i signali za ogranienje kretanja
peaka
Kao deo testiranja razliitih protivmera instalirane su
barijere, kako sredinje tako i ivine kao i barijere na
autoputevima. Nakon instalacije sredinjih barijera, kod
61% identifikovanih peaka barijere su bile razlog za
korienje peakih prelaza. Slini rezultati su dobijeni i
za ivine barijere.
Signali se iroko upotrebljavaju u cilju usmeravanja i
pomoi peacima na prelazima. Studija je zakljuila da
agencije koje su zaduene za puteve ne bi smele nasumice
instalirati peake signale na svim lokacijama sa
signalizacijom. Umesto toga, znaaj postavljanja peake
signalizacije treba da bude izvagan u odnosu na njihovu
efikasnost na datoj lokaciji. S druge strane, navodi se
neophodnost za peakom signalizacijom na nekim
mestima (npr. u okviru novopostavljenih kolskih prelaza,
prelazima na irokim ulicama, ili tamo gde signale za
vozila ne vide peaci).
Razni problemi su identifikovani u poslednjih nekoliko
godina u vezi kontrole saobraaja za peake, posebno u
vezi sa neefikasnou i konfuzijom sa znakovima na
kojima su ispisane poruke u vezi peaka. Shodno tome
razvijene i testirane su alternative radi upozorenja peaka

2436

i/ili vozaa na potencijalne probleme koji mogu nastati

izmeu peaka i vozila koja skreu na raskrsnici. U ove
mere spadaju i osvetljeni znakovi iznad kolovoza, peaki
tasteri za aktivaciju zelene faze kao i sistem za
automatsku detekciju peaka. Ove mere su bile efikasne
na veini lokacija na kojima su primenjivane, ali
zakljuak autora je da ovi ureaji ne mogu sami osigurati
da e vozai usporiti i proputati peake, i da je potrebno
koristiti ove ureaje zajedno sa edukacijom i prisilom. Na
kraju, autori preporuuju da saobraajni inenjeri koriste
druge mere, ukljuujui prvenstveno izradu prijateljske
sredine za peake.
Neki peaci ne mogu da preu raskrsnicu u za to
predvienom vremenu, a neki peaki prelazi su suvie
dugaki za bezbedan prelaz. Zbog toga se pristupa
izgradnji jo jedne protivmere u cilju poveanja
bezbednosti peaka, a to je izgradnja peakih ostrva.
Peaka ostrva izmeu saobraajnih traka su mesta gde
peaci mogu da stanu, dok prelaze ulicu sa vie traka. Ona
takoe omoguavaju peacima da preu jedan po jedan
deo puta. Peaka ostrva mogu biti oznaena na putu ili
mogu biti izdignuta iznad povrine kolovoza. Potreba za
ostrvima je najverovatnije povezana sa irinom ulice,
brzinom peaka i prostorom izmeu vozila. Uputstvo za
uniformisanje saobraajnih kontrolnih ureaja zahteva da
interval ienja bude zasnovan na brzini kretanja od
1,2m/s; meutim ovo moe biti nedovoljno za peake sa
tekoama u kretanju. Predloena je upotreba brzine
kretanja od 0,91m/s za starije peake i 1,22m/s za obine
peake.
3.3. Propisi za peake sa invaliditetom
Pojedine studije su sakupljale reakcije na opasnosti
okoline od hendikepiranih osoba u pet amerikih gradova.
etiri elementa peakog sistema su identifikovana u 81%
nezgoda. Oni navode:

Staze i koridori
36%

Ulice i peaki prelazi

17%

Ivinjaci i rampe na njima 11%

Stepenice
17%
Serijom intervjua sa osobama oteenog vida u
Vaingtonu, Haler (Hulscher) je ukazao na potrebu za
uzimanjem u obzir ovu vrstu invaliditeta prilikom
proirivanja ulica i raskrsnica ili drugih fizikih promena.
Glavne preporuke intervjuisanih su ukljuivale:

Vee razdvajanje izmeu automobilskih i

peakih povrina

Upotreba teksturnih trotoara

Ugaoni, umesto okruglih, uglovi ulica (bolji za

orijentaciju)

Mape sa brajovom azbukom na znaajnim

mestima
Radi pomoi peacima oteenog vida i poveanja
njihove bezbednosti u saobraaju koriste se razni ureaji
kao to su zujalice i biperi, audio signali na raskrsnicama,
vibrirajue trake na trotoarima itd.
3.4. Smirivanje saobraaja
Smirivanje saobraaja je kombinacija uglavnom fizikih
mera, koje redukuju negativne efekte upotrebe motornih
vozila, menjanjem naina ponaanja vozaa i
poboljanjem stanja za uesnike saobraaja.

Mnoge mere se podrazumevaju pod smirivanjem

saobraaja. Neke od osnovnih mera smirivanja saboraaja
su [3]:
1. Zatvaranje ulica
2. Cul-de-sacs - Slepe ulice
3. Preusmeravanje (dijagonalno ili polu-dijagonalno)
4. Saobraajni krugovi
5. Woonerfs (eng. living yard) Ulice gde peaci i
biciklisti imaju prioritet
6. ikane
7. Suenja
8. Leei policajci
9. Znaci ogranienja brzine i zone ogranienja
10. Nadgledanje brzine i sprovoenje programa
11. Peake staze
12. Kontrole parkiranja
13. Ostali signali
Ostale mere ukljuuju diverziju saobraaja, to
podrazumeva premetanje saobraaja na druge ulice, dok
druge kao to su znakovi ogranienja brzine i primene
spadaju u tradicionalne pristupe saobraajnih inenjera.
Pravljeni su izvetaji pre-i-posle za mnoge projekte i u
mnogim sluajevima ini se da su mere za smirivanje
saobraaja imale eljeni efekat na usporavanje i
preusmeravanje saobraaja. Isto tako, u mnogim
sluajevima je primeen znaajan pad u broju nezgoda
nakon primenjivanja mera, dok u pojedinim sluajevima
promene ili su bile male ili ih nije bilo.
3.5. Ostale protivmere
y Lokacija autobuskih stanica. Od svih nezgoda u
urbanim oblastima 2% mogu se klasifikovati kao peake
nezgode na autobuskim stajalitima. Veina nezgoda nije
nastala tako to peaka obara autobus, ve autobus stvara
vizuelnu prepreku izmeu automobila koji nailaze i
peaka koji prelaze ispred autobusa. Predloene
protivmere za urbana podruja ukljuuju premetanje
autobuskih stajalita na suprotnu stranu raskrsnice da bi
podstakle peake da prolaze iza autobusa umesto ispred.
Ovo omoguava da peak bude vidljiv i da vidi saobraaj
koji prilazi autobusu.
y Bezbedan put do kole. Bezbednost peaka na putu od i
do kole dobila je veliku panju javnosti i istraivaa.
Zbog toga se ovde tretira kao poseban entitet i daje razna
saobraajna uputstva i kontrolu protivmera. Regulacioni
svetlei znakovi nisu smatrani efikasnim u smanjenju
brzine vozila na 40 km/h. U kolskim zonama svetlei
znakovi u kolskim periodima rezultirali su poveanje
varijacija brzine i na taj nain stvorili su potencijalno
veu ansu za naletanje vozila koja se kreu iza.
Meutim, prisustvo uniformisanih uvara i/ili policijske
kontrole doprinelo je veem potovanju ogranienja.
y Retrorefleksija i uoljivost. Istraivanja su identifikovala retrorefleksiju kao izuzetno efikasno sredstvo za
poboljanje vidljivosti. U istraivanju specijalista za bezbednost protivmere retrorefleksijom imaju najvii rejting
za spreavanje nezgoda sa kolskom decom koje nastaju
tokom noi. Kao protivmera inenjera, reflektujui materijali se koriste za oznaavanje puteva i to za oznaavanje
peakih prelaza, zaustavnih linija i razdelnih linija. Ovi
materijali reflektuju svetlost automobilskih farova kao i
ulinog osvetljenja. Reflektujui prsluci i druga odea za
peake su takoe pravljeni od reflektujueg materijala.

2437

Retrorefleksija je pokazala poveanje vidljivosti peaka

faktorom pet.
y Jednosmerne ulice kao protivmera peakim
nezgodama. Sveobuhvatna studija peakih i biciklistikih
nezgoda u nekoliko kanadskih gradova ocenila je da je
bilo manje nezgoda u jednosmernim ulicama u jezgru
grada nego u dvosmernim. Stoga, konverzija u
jednosmerni sistem ulica takoe moe biti protivmera
relativno niske cene, imajui efikasnost od 40-60%. U
mnogim sluajevima pretvaranje dvosmernih ulica u
jednosmerne ne moe biti opravdan samo razmatranjem
peake bezbednosti. Nekoliko pitanja kao to su
kapacitet, cirkulacija saobraaja i ukupna bezbednost
saobraaja su glavna razmatranja. Brzina vozila moe da
se povea nakon konverzije dvosmernih u jednosmerne
ulice. Meutim, jednosmerne ulice mogu uveliko
pojednostaviti zadatak prelaska ulice i u nekim
sluajevima poboljati bezbednost peaka.
y Peaki nadvonjaci i podvonjaci. Efikasnost peakih
nadvonjaka u velikoj meri zavisi od intenziteta
korienja od strane peaka. Uoeno je da korienje
zavisi od duine hoda i pogodnosti objekta. Pogodnost
mera (R) je definisana kao odnos vremena za prelaz ulice
korienjem nadvonjaka i vremena prelaska ulice u
nivou. Oko 95% peaka koristiti nadvonjak ukoliko je
vreme peaenja koristei nadvonjak isto kao i vreme
prelaska ulice u nivou (odnosno R=1). Meutim, ako
prelaz preko nadvonjaka oduzima 50% vie vremena od
prelaza u nivou (R=1,5), skoro niko nee koristiti
nadvonjak.
y Edukacija kao protivmera. Edukacija je svakako bitan
deo programa bezbednosti peaka zajedno sa
inenjeringom i sprovoenjem. Gradovi koji tradicionalno
imaju nisku stopu peakih nezgoda obino su aktivni po
pitanju programa za edukaciju peaka. Mnoge peake
nezgode su rezultat loeg ponaanja delom peaka, a
delom vozaa. ovo ukazuje da protivmere edukacijom
mogu poboljati bezbednost peaka. Mnoge edukacione
kampanje i javno informisanje je sprovedeno radi
unapreenja ponaanja peaka i vozaa. Meutim, postoji
jasna potreba za daljim razvojem i irokom primenom
programa peake bezbednosti koji su usmereni na decu
razliitog uzrasta, roditelje i vozae.
y Sprovoenje zakona i propisa. Pored inenjeringa i
obrazovanja, sprovoenje zakona i propisa je jo jedan
vaan element u bezbednosti peakih aktivnosti. To
znai suzbijanje opasnih radnji vozaa koji se odnose na
ugroavanje peaka. Vozai koji prekorae ogranienje
propisane brzine, neproputanje peaka prilikom skretanja
na raskrsnici, prelazak na crveno svetlo ili znak stop bez
zaustavljanja, i/ili vonja u alkoholisanom stanju moe
dovesti peake u opasnost. Veliki napori sprovoenja

programa bezbednosti od strane policije neophodni su da

bi se smanjio broj nezgoda i povreda peaka.
4. ZAKLUNA RAZMATRANA
Otvaranjem ove teme otvoren je itav jedan sloen
proces, zavisan od svake njegove komponente, namenski i
precizno povezan u itav jedan sistem. Sve to u svrsi
poboljanja bezbednosti peaka u saobraaju. Poslednjih
godina interes za bezbednost peaka je u porastu, razlog
tome je alarmantan broj nezgoda sa peacima, kako sa
povredama, tako i sa smrtnim ishodom.
U tom cilju, kao ishod istraivanja osmiljena su
poveana ureenja peakih kretanja, mere bezbednosti i
edukacije peaka to dovodi do primetnog pada broja
nezgoda sa peacima. Takoe, istraivanje baza podataka
nam daje bolje razumevanje uzroka nezgoda i srodnih
faktora. Sve izuavane mere su efikasne u poveanju
bezbednosti peaka i ine osnovu za smanjenje broja
nezgoda sa peacima. Mnogo se moe nauiti i doi do
konkretnih reenja kroz istraivanja koja su uraena
poslednjih godina. Ako se ulazi dublje u tematiku,
otvaraju se nova poglavlja to ini bezbednost peaka
neiscrpnom temom za razmiljanje, te pronalaenje
adekvatnih reenja u sprovoenju mera u korist njihove
bezbednosti i mobilnosti.
5. LITERATURA
[1] B.J. Campbell, Charles V. Zegeer, Herman H. Huang,
i Michael J. Cynecki: A Review of Pedestrian Safety
Research in the United States and Abroad, U.S.
Department of Transportation, 2004.
[2] Evaluation of Pedestrian Facilities, U.S. Federal
Highway Administration, 2004.
[3] R.C. Pfefer, A. Sorton, J. Fegan, i M.J. Rosenbaum:
Pedestrian Ways, 2005.

Kratka biografija:

2438

Slobodan Goloorbin roen je u Vrbasu

1981. godine. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Saobraaj
odbranio je 2010. godine.
Dragan Jovanovi roen je u Zrenjaninu
1974. Doktorirao je na Fakultetu tehnikih
nauka 2005. god., a od 2006 je zvanju docent.
Oblast
interesovanja
je
bezbednost
saobraaja.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.015

ANALIZA POTREBA ZA IZGRADNJOM PARKING GARAA U IROJ CENTRALNOJ

ZONI NOVOG SADA
ANALYSIS OF NEEDS FOR BUILD CONSTRUCTION OF PARKING GARAGES IN
WIDE CENTRAL ZONE OF NOVI SAD CITY
Goran Drakuli, Svetozar Kosti, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast - SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu je izvrena analiza
potreba za izgradnjom javnih parking garaa u iroj
centralnoj zoni Novog Sada. Lokacije garaa su zadate u
planu za izgradnju grada. Za potrebe izrade rada vreno
je brojanje vozila na parkiralitima u centralnoj zoni
grada.
Kljune rei: Garae, parking , vozilo.
Abstract In this paper has been done analysis of needs
for a building of public parking garages in wide central
zone of Novi Sad .Location of garages are instructed in a
plan for building of city. For the purposes of the paper,
vehicles were counted in parking places in the city central
area.
Key words: Garage, parking, vehicle.
1. UVOD
U ovom radu je prikazano trenutno stanje na
parkiralitima u Novom Sadu i reenje problema
parkiranja u uoj i iroj centralnoj gradskoj zoni. Zbog
prostorne ogranienosti, jedini nain za poveanje broja
parking mesta je izgradnja javnih parking garaa. Za
izradu rada, korien je plan za izgradnju grada Novog
Sada, a lokacije garaa su uzete iz plana inicijalne mree
parking garaa.
Studija parkiranja je raena samo sa saobraajnog
aspekta, i nisu razmatrani detalji u pogledu imovinskopravnih odnosa oko zemljita na kojima je planirana
izgradnja garaa, finansijski aspekti izgradnje, zatita
kulturno-istorijskih spomenika i sl. Na osnovu rezultata
dobijenih istraivanjem i sprovoenjem ankete, izvrena
je analiza potreba za dodatnim kapacitetima, rangiranje
garaa prema priorotetu gradnje i mogunosti izvoenja
gradnje. Lokacije, za koje je utvreno da postoji potreba
za izgradnjom parking garaa su posebno obraene i
izvreno je uporeivanje zahteva za parkiranjem sa
kapacitetom novih garaa.
2. METODOLOGIJA ISTRAIVANJA I
TRENUTNO STANJE NA PARKIRALITIMA
U okviru istraivanja izvrene su sledee aktivnosti: evidentiranje ulaska i izlaska vozila sa parkiralita, evidentiranje 15-o minutne akumulacije vozila, anketiranje
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog-master rada iji
mentor je dr Svetozar Kosti, red.prof.

korisnika. Brojanje su jednim delom obavili studenti da bi

dobili potrebne podetke za izradu seminarskih radova iz
predmeta Drumski i gradski terminali, a drugi deo je
uraen naknadno za parkiralita koja nisu bila
obuhvaena prvim brojanjem, u organizaciji autora rada, a
u cilju njegove izrade.Na osnovu podataka iz brojakih
listia, na definisanom podruju, utvrene su
determinante parkiranja na osnovu kojih je mogue
sagledati stanje odnosa u kojima se nalazi sistem
upravljanja parkiranjem. To su sledee determinante:
obim parkiranja, obrt, vreme zadravanja, nakupljanje i
zahtevi za parkiranjem.
Uporedo sa brojanjem sprovedena je i anketa po metodi
direktnog kontakta sa korisnikom parkiralita u trenutku
kada je vozilom pristupio na parking mesto.
Obzirom na injenicu da se neka parking mesta nalaze u
sistemu naplate naknade za njihovo korienje,
parkiralita za putnike automobile se mogu razvrstati u
tri grupe: Grupa A: Parkiralita na kojima se VRI
naplata naknade za korienje parking mesta; Grupa B:
Parkiralita na kojima se OSEA uticaj naplate to su
parkiralita locirana u okviru zone prihvatljivih distanci
peaenja od sadraja u neposrednoj blizini parkiralita u
sistemu naplate. Na njima se, pored redovnih korisnika ili
prirodnih korisnika koji gravitiraju sadrajima u
neposrednoj blizini, javljaju i parkirana vozila korisnika
koji izbegavaju naplatu; i Grupa V: Parkiralita na
kojima se NE OSEA uticaj naplate to su parkiralita
pozicionirana van zone prihvatljivih distanci peaenja
tako da se ne koriste od strane korisnika koji izbegavaju
naplatu.
Korisnici parkiralita se, u zavisnosti od svrhe korienja,
mogu podeliti u tri kategorije: Stanari - koji vozilima
dolaze na parkiralita u blizini mesta stanovanja. Kao
podkategorija tu se javljaju i povlaene grupe
preduzetnika i pravnih lica, koji vozilima dolaze na
parkiralita u blizini mesta rada;
Zaposleni - koji vozilima dolaze na parkiralita u blizini
mesta stalnog ili trenutnog zaposlenja; i Posetioci - koji
vozilima dolaze na parkiralita u blizini mesta izvrenja
relativno kratkotrajnih aktivnosti (privatnih, poslovnih,
rekreativnih i sl.).
Sa stanovita primenjenog sistema naplate naknade za
korienje parkiralita, ista se mogu podeliti na zatvorena
i otvorena.
Otvorena parkiralita su razvrstana u tri zone: crvena (I
zona), u kojoj je vreme zadravanja vozila na parking
mestu administrativno ogranieno na 120 minuta, a
jedinina naknada za korienje parking mesta iznosi 40
dinara/sat; plava (II zona), u kojoj ne postoji ogranienje

2439

u pogledu vremena zadravanja vozila na parking mestu,

a jedinina naknada za korienje parking mesta iznosi 30
dinara/sat; i bela (III zona), u kojoj takoe ne postoji
ogranienje u pogledu vremena zadravanja vozila na
parking mestu, dok jedinina naknada za korienje
parking mesta iznosi 20 dinara/sat. Trenutno nema
parkiralita koja se nalaze u reimu bele zone. Naknada za
parkiranje u javnoj Uspenskoj garai iznosi 22 dinara/sat.
Centralna gradska zona je za potrebe rada podeljena na
uu i iru centralnu gradsku zonu.
3. ANALIZA REZULTATA BROJANJA

Grafik 3. Parkiranje iz prvog pokuaja

Prema rezultatima izvrenog brojanja se vidi da je u

centralnoj zoni najvee optereenje na sledeim
lokacijama: Trifkoviev trg, Njegoeva ulica, Ulica
Modene, Ulica Ilije Ognjanovia i afarikova ulica. Na
osnovu prezentovanih podataka moe se zakljuiti da su
ove lokacije prioritetne za izgradnju dodatnih kapaciteta
za parkiranje.
U iroj centralnoj zoni najvea optereenja su na
parkiralitima sa desne strane Bulevara Oslobodjenja,
gledano prema eleznikoj stanici, izmedju ulice Pap
Pavla i Bulevara Kralja Petra i na parkiralitima u
irpanovoj ulici.
Anketa je posebno vrena na parkiralitima iz Grupe A i
Grupe B. U nastavku rada e graficima biti prikazani
rezultati sprovedene ankete u centralnoj zoni (na
parkiralitima iz Grupe A) po redosledu kako su
postavljena pitanja.
Sa Grafika 1. vidi se da je najvie dolazaka u centralnu
zonu zbog privatnih obaveza a odmah potom slede posao
i kupovina. Grafik 2. nam pokazuje da apsolutna veina
posetilaca dolazi svaki dan u centar grada. Neoekivano
mnogo korisnika parkiralita nalazi slobodno parking
mesto iz prvog pokuaja (Grafik 3.).

Grafik 4. Ocena parkiranja

Grafik 5. Potreba izgradnje novih p.m.

Grafik 1. Uzrok parkiranja

Grafik 2. Dolasci u centralnu zonu

Kao i to je bilo oekivano, parkiranje u uoj centralnoj

zoni grada je ocenjeno srednjom ocenom, a znaajan broj
anketiranih je dao i ocenu 4. Na postavljeno pitanje, da li
je potrebna izgradnja novih kapaciteta za parkiranje,
apsolutna veina ispitanika je odgovorila potvrdno, to
moemo da vidimo na Grafiku 5.
Izgradnja mree parking garaa predstavlja jedan od
najznaajnijih dugoronih ciljeva upravljanja sistemom
parkiranja uopte. U sluaju izgradnje svih predloenih
garaa, iji je ukupni kapacitet 6800 parking mesta,
pitanje parkiranja bi bilo u potpunosti reeno i to ne samo
trenutno, nego i na dui vremenski period ali je taj
kapacitet veliki za trenutne potrebe parkiranja i potrebno
je rangirati garae prema prioritetu gradnje.
Vrni period na parkiralitima u centralnoj zoni je od
11:00 do 15:00 sati i tada su parkiralita u centralnoj zoni
znatno optereenija nego tokom celog dana.
Prilikom izbora parking mesta, korisnici usluge
parkiranja, pored cene, vrednovanje najee vre prema
sledeim kriterijumima: atraktivnost lokacije parking
prostora, odnosno parking garae i mogunost
prikljuenja na mreu gradskih saobraajnica; tehnologija,
2440

odnosno nain parkiranja, nain i vreme plaanja usluge

parkiranja; reim parkiranja, odnosno vreme parkiranja i
mogunost produenja vremena parkiranja; sigurnost
parkiranog vozila.
4. PLAN GARAA I DINAMIKA REALIZACIJE
Lokacije svih garaa su predloene planom za izgradnju
grada. U ovom radu analizirana je potreba za izgradnjom
parking garaa gledano iskljuivo sa saobraajnog
aspekta, ne uzimajui u obzir ostale znaajne inioce
izgradnje istih (finansijsku opravdanost izgradnje,
imovinsko-pravne odnose, zatitu kulturno-istorijskih
spomenika i ivotne sredine i sl.). Prema tome, osnovni
kriterijumi koji su korieni u analizi potencijalnih
lokacija za izgradnju parking garaa su:
zahtevi za parkiranjem;
pristupanost sadrajima centralne zone sa
najveom atraktivnou;
saobraajna pristupanost.
U skladu sa rezultatima istraivanja, sprovedenog za
potrebe ovog rada, izveden je zakljuak o tome koje
potencijalne garae e imati prioritet izgradnje i kojim
redosledom. Lokacije, u uoj centralnoj zoni, na kojima
su utvrene najvee potrebe za dodatnim kapacitetima su:
1. Trg Slobode;
2. Njegoeva ulica;
3. Trifkoviev trg;
4. Ulica Ilije Ognjanovia;
5. afarikova ulica;
6. Trg Republike (terminal GRAS-a).
Navedene lokacije su predloene od strane autora rada za
izgradnju novih garaa. Projektno tehnika dokumentacija
za izvoenje radova na izgradnji garae na Trgu
Republike trenutno je u izradi i oekuje se skori poetak
radova. Meutim, rezultati sprovedenog istraivanja u
okviru ovog rada su pokazali da prioritet izgradnje ima
garaa na Trgu Slobode. Ovakvoj tvrdnji, pored injenice
da trenutno uopte ne postoje parking mesta na ovoj
lokaciji, doprinosi i to da prilikom izgradnje iste ne bi
dolo do ukidanja parking mesta i dodatnog pogoranja
stanja na parkiralitima u uoj centralnoj zoni. Parking
garaa na Trifkovievom trgu nije predviena postojeom
prostorno planskom dokumentacijom, te bi trebalo
preduzeti hitne aktivnosti na njenom definisanju i
usvajanju odgovarajuih planova. Za izgradnju garae na
uglu ulice Josifa Runjanina i prolazu Miloa Hadia ne
moe se dobiti graevinska dozvola, tako da je mogue
reenje izgradnja garaa na drugim lokacijama u
centralnoj zoni. Prema rezultatima brojanja, pored
navedenih, prioritet za izgradnju bi trebale da imaju
garae u ulici Ilije Ognjanovia, kod Sokolskog doma i u
Njegoevoj ulici broj 13. Ostale od navedenih garaa, ija
se izgradnja planira, imaju uraene planove za gradnju.
Parkiranje nije samo problem u uoj centalnoj zoni grada,
nego da i kapacitet pojedinih parkiralita u iroj centralnoj
zoni ne moe da udovolji zahtevima za parkiranjem.
Najvea nakupljanja vozila, kada su u pitanju parkiralita
iz Grupe B, su u stanarskim blokovima sa desne strane
Bulevara Osloboenja gledajui od mosta Slobode
prema eleznikoj stanici, izmeu Ulice Pap Pavla i
Bulevara Kralja Petra. Prema planu grada, u ovom naselju
predloena je izgradnja garaa na sledeim lokacijama:

1.

Gr08 Blok izmeu Bulevara Osloboenja (k.br.

43 i 45) i ulice Brae Jovandi (k.br. 13 i 15);
2. Gr09 Blok izmeu Bulevara Osloboenja (k.br.
59 i 61) i ulice Dimitrija Avramovia (k.br. 8 i
10);
3. Gr11 Blok izmeu Bulevara Osloboenja (k.br.
69) i Slovake ulice.
Potrebna je izgradnja svih predloenih garaa jer njihov
kapacitet nije veliki (kapacitet garaa namenjenih za
vozila stanara je znatno manji od kapaciteta komercijalnih
garaa), a zahtevi za parkiranjem su mnogo vei od
raspoloivog broja parking mesta pa bi taj deficit trebalo
da se nadoknadi izgradnjom novih kapaciteta za
parkiranje.
Pored gore navedenih garaa, u iroj centralnoj zoni je
potrebna izgradnja novih kapaciteta za parkiranje i na
lokaciji preko puta Futoke pijace, odnosno u bloku
izmeu irpanove ulice (k.br. 1 do 5) i Futoke ulice
(k.br. 6 do 10). Ova garaa e biti podeljena na deo, koji
e koristiti stanari i komercijalni deo, koji e biti dostupan
svima, naravno uz plaanje utvrene naknade.
Ukupan broj parking mesta u uoj centralnoj zoni
trenutno iznosi 1140. Novom organizacijom parkiranja
planira se ukidanje 493 parking mesta (40% od ukupnog
broja p.m.). U Tabeli 1. prikazan je trenutni broj parking
mesta, na lokacijama na kojima e se graditi javne garae,
broj ukinutih mesta, kao i koliko e mesta biti na tim
lokacijama posle realizacije izgradnje predvienih
objekata. Napravljen je presek posle izgradnje prve etiru
garae (garae koje e sigurno biti izgraene) i sumirano
je stanje u sluaju izgradnje svih est planiranih garaa.
Tabela 1. Oekivani broj parking mesta, na lokacijama
planiranih garaa, u uoj centralnoj zoni
Red
.
broj

Lokacija parkiralita

1.

Trifkoviev trg

2.

Trg Slobode

3.

Ul. Ilije Ognjanovia

4.

Ul. Njegoeva

Broj
postojeih
parking
mesta
84

Broj
ukinutih
parking
mesta
84

Broj novih
parking
mesta

250

250

134

41

350

443

330

Oekivani
broj parking
mesta
330

35

35

350

350

Ukupno:

253

160

1280

1373

5.

Ul. afarikova

64

64

550

550

6.

Trg Republike (terminal

GRAS-a)
UKUPNO:

117

117

250

250

434

341

2080

2173

Kao to se moe iz prezentovanih podataka uoiti, najpre

je potrebno izgraditi etiri garae po redosledu
navedenom u tabeli, ime bi se dobilo 1280 novih parking
mesta u garaama. Razlika od oko 800 mesta, koja se
dobija umanjenjem broja novoizgraenih parking mesta
(1280) brojem onih koja se ukidaju u celoj uoj centralnoj
zoni, a to je 493 (u tabeli su prikazana samo parking
mesta koja se ukidaju na lokacijama izgradnje novih
garaa, a zbog raznih nepravilnosti neophodno je ukinuti
odreen broj parking mesta na vie lokacija u uoj
centralnoj zoni), predstavlja poveanje ukupnog
kapaciteta parkiralita u uoj centralnoj zoni. Po
zavretku izgradnje ove etiri garae i odreenog vremena
njihove eksploatacije, potrebno je napraviti novu studiju,
da se vidi da li su i dalje zahtevi za parkiranjem vei od
kapaciteta parkiralita i da li je potrebna dalja izgradnja.
Na isti nain kao to je u Tabeli 1. prikazana promena
broja parking mesta, na lokacijama izgradnje novih
parking garaa, u uoj centralnoj zoni (pre i posle

2441

izgradnje garaa), tako je u Tabeli 2. prikazano stanje u

iroj centralnoj zoni.
Tabela 2. Oekivani broj parking mesta, na lokacijama
planiranih garaa, u iroj centralnoj zoni
Red.
broj
1.

2.

3.
4.

Lokacija parkiralita
Blok izmeu Bulevara
Osloboenja i ulice Brae
Jovandi
Blok izmeu Bulevara
Osloboenja i ulice Dimitrija
Avramovia
Blok izmeu Bulevara
Osloboenja i Slovake ulice
Blok izmeu irpanove i
Futoke ulice
UKUPNO:

Broj
postojeih
parking
mesta

Broj
ukinutih
parking
mesta

Broj novih
parking
mesta

Optimalan
broj
parking
mesta

319

18

180

481

207

145

180

242

142

98

300

344

314

330

638

982

267

990

1705

Broj postojeih parking mesta u ovoj zoni je 982, a po

zavretku gradnje kapacitet e se poveati na 1705 mesta.
Od 700 novih parking mesta, 500 e biti namenjeno za
vozila stanara, a 200 e biti komercijalna parking mesta u
garai u bloku izmeu irpanove i Futoke ulice. Sa ovim
poveanjem kapaciteta problem parkiranja u ovom delu
grada bi bio trajno reen.
Parking garaa treba da predstavlja funkcionalan objekat
sa mreom unutranjih komunikacija i rampi za vozila i
peake, izmeu ulaza/izlaza i organizovanih povrina za
parkiranje vozila. Postoje razliite vrste i tipovi parking
garaa u zavisnosti od naina organizovanja parkiranja,
graevinske i prostorne dispozicije, poloaja ulaza i
izlaza, naina postavljanja rampi i sl. Prema
arhitektonskom i urbanistiko-graevinskom reenju,
parking garae mogu biti samostalne ili kombinovane sa
drugim sadrajima. Parking garae se izgrauju kao trajni,
ali i kao privremeni, odnosno montani objekti, tzv. fast
garae na jednoj ili vie etaa. Bruto povrina po jednom
parking mestu na klasinim parkiralitima iznosi od 22 do
24 m2, dok se u parking garai ova povrina kree u
rasponu od 25 do 30 m2. Vea povrina po jednom
parking mestu u parking garaama u odnosu na klasina
parkiralita
je
posledica
zauzimanja
prostora
konstrukcionim elementima, noseim stubovima i
vozakim i peakim komunikacijama. Jedinina cena
gradnje parking mesta u nadzemnim parking garaama je
5 do 8 puta vea u odnosu na cenu gradnje parking mesta
povrinskog parkiralita. Podzemne parking garae
praktino ne zauzimaju gradsko graevinsko zemljite, ali
je jedinina cena izgradnje parking mesta 9 do 15 puta
vea u odnosu na jedininu cenu izgradnje parking mesta
na povrinskom parkiralitu.

nakupljanja su evidentirana u Ulici Brae Jovandi,

Dimitrija Avramovia i Slovakoj. Lokacije u uoj
centralnoj zoni, koje imaju prioritet za realizaciju,
odnosno redosled izgradnje parking garaa je sledei: Trg
Slobode, Njegoeva ulica, Trifkoviev trg, Ulica Ilije
Ognjanovia, afarikova ulica, Trg Republike (terminal
GRAS-a). U iroj centralnoj zoni, najvee potrebe za
izgradnjom dodatnih kapaciteta za parkiranje javljaju se
na sledeim lokacijama: Blok izmeu Bulevara
Osloboenja i ulice Brae Jovandi, Blok izmeu
Bulevara Osloboenja i ulice Dimitrija Avramovia, Blok
izmeu Bulevara Osloboenja i Slovake ulice. Pored
toga to je izgradnja javnih parking garaa jedini mogui
nain poveanja kapaciteta za parkiranje zbog prostorne
ogranienosti javnih povrina za izgradnju, njihova
prednost u odnosu na klasina otvorena parkiralita se
ogleda u sledeem: za razliku od povrinskih parkiralita
bolja je iskorienost zemljita, postoji vea mogunost
kombinovanja sa drugim atraktivnim sadrajima, nia je
naknada za njihovo koritenje, ukidanjem postojeih
povrinskih parking mesta omoguen je vei protok
vozila i neometano kretanje drugih uesnika u saobraaju,
itd.
U svakom sluaju, kada je re o politici parkiranja u
gradu, izgradnja i ureenje parking garaa mora biti jedan
od prioritetnih infrastrukturnih zadataka i na njoj treba
konstantno raditi.
6. LITERATURA
[1] Prof. Dr. Nikola Putnik: Autobaze i autostanice,
Saobraajni fakultet, Beograd, 1992. godine
[2] Prof. dr Mihailo Maletin: Skripta sa predavanja na
temu Parkiranje planerske osnove, stanovanje,
elementi i objekti, Novi Sad, Skuptina Grada, 2008.
Godine
[3] Vukan Vui: Transportation for Livable Cities,
Center for Urban Policy Research, New Jersey, 2000.
[4] Grupa autora: Istraivanje karakteristika parkiranja,
Parking servis, Novi Sad, 2008. godine
[5] Grupa studenata: Utvrivanje osnovnih karakteristika
parkiranja na parkiralitima u centralnoj zoni grada
(seminarski rad), Saobraajni fakultet, Novi Sad, 2010.
godine
Kratka biografija:

5. ZAKLJUAK
U ovom radu je obraen problem parkiranja u iroj
centralnoj zoni Novog Sada. Za potrebe izrade rada,
sprovedena su istraivanja, koja su obuhvatila parkiralita
u uoj i iroj centralnoj gradskoj zoni. Osnovne
determinante dobijene na osnovu sprovedenog
celodnevnog brojanja su: vreme zadravanja (najea
zadravanja na parkiralitima su izmeu 1 i 1,5 sati), obrt
vozila (na udarnim lokacijama u uoj centralnoj zoni
najmanji obrt je 4,10 vozila po parking mestu, a najvei je
11,90), obim parkiranja (tokom dana u uoj centralnoj
zoni je kroz parkiralita prolo preko 6000 vozila).
Najvea nakupljanja vozila u uoj centralnoj zoni su u
Ulici Ilije Ognjanovia, afarikovoj i na Trifkovievom
trgu. Kada je u pitanju ira centralna zona, najvea
2442

Goran Drakuli roen je u Vlasenici 29.11.1983. god.,

osnovnu kolu i gimnaziju je zavrio u Vlasenici 2002.
godine. Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih nauka
na katedri za saobraaj odbranio je 2010. godine.
Svetozar Kosti roen je u Pljevljama 1949. Doktorirao je na
Saobraajnom fakultetu u Beogradu 1989. god., a od 2004.
god. je zvanju redovnog profesora na Fakultetu tehnikih
nauka u Novom Sadu.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.1

ANALIZA OPRAVDANOSTI UVOENJA POGONA NA GAS U SAVREMENIM

MOTORNIM VOZILIMA
ANALISYS OF FEASIBILITY OF INTRODUCING A GAS PLANT IN MODERN MOTOR
VEHICLES
Aleksandar Jovanovi, Pavle Gladovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ

2. GASNA GORIVA

Sadraj Rad ima zadatak da objasni karakteristike

gasnih goriva, mogunosti primene, princip rada motora
koje pogone gasna goriva, infrastrukturu snabdevanja
gasom, ekoloki aspekt. Takoe su zadataci rada
sagledavanje svih prednosti i nedostataka primene gasnih
goriva i uporeenje gasnih goriva sa ostalim fosilnim
gorivima (benzin i dizel) u primeni u motornim vozilima.
Izbor jednog gasnog goriva kao najboljeg reenja u
primeni na osnovu kriterijumskog vrednovanja.

Kada govorimo o gasnim gorivima kao pogonskim

gorivima koja pokreu motorna vozila mislimo na:

Abstract The work have duty to explain the performance of gas fuel, gas fuel application, the principle of
engine powered by gas fuel, gas supply infrastructure,
environmental aspects. It is also the task of understanding
all the advantages and disadvantages of application of
gas fuels and gas fuel compared to another fossil fuels
(gasoline and diesel) during their use in motor vehicles.
Selecting the best solution between the gas fuels under
evaluation criteria.
Kljune rei: Teni naftni gas, teni prirodni gas, komprimovani prirodni gas, princip rada, emisija gasova,
infrastruktura snabdevanja, kriterijumi vrednovanja.
1. UVOD
Procenjuje se da e kontinuirano snabdevanje fosilnim
gorivima (benzin, dizel) biti nastavljeno u dananjem
tempu sve do narednih 30 do 50 godina kada se oekuju
zastoji usled smanjenja svetskih rezervi nafte. Zbog toga
je uveliko intenzivirana aktivnost na pronalaenju alternativnih goriva.
Svetski strunjaci mehaniari, fiziari i ostali ve
godinama pokuavaju da unaprede reenje za pogon na
vodonik, elektrinu energiju, bio-goriva, etanol, metanol,
bave se tehnologijom gorivih elija pa je ak bilo i
pokuaja konstruisanja vozila na pogon solarnom
energijom.
Meutim, trenutno su aktuelna gasna goriva, njihov
razvoj i podsticaj za njihovim korienjem. Njihova
primena nije novost, postoji podatak da se jo 1912.
godine teni nafti gas (LPG) koristio u motorima sa
unutranjim sagorevanjem kao jedno od pogonskih
goriva. Nivo otkrivenih rezervi prirodnog gasa
opredeljuje gas kao osnovno pogonsko gorivo 21. i 22.
veka.
______________________________________________
NAPOMENA
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr Pavle Gladovi, red. prof.

Teni naftni gas koji se jo naziva propan-butan ili

samo autogas, a engleski naziv je liquified petroleum gasLPG;
Teni prirodni gas, engleski naziv je liquified
natural gas-LNG;
Komprimovani prirodni gas, engleski naziv je
comprimated natural gas-CNG.
2.1. Teni naftni gas LPG
Teni naftni gas je smea propana i butana. Ove dve
komponente se u normalnim uslovima
nalaze u
gasovitom stanju, meutim, pri sobnoj temperaturi i
povienom pritisku od samo 2 do 8 bara smea
komponenti prelazi u teno stanje. Kao pogonsko gorivo
teni nafti gas je poznat po akronimu LPG, a koristi se i u
domainstvima gde se naziva, prosto, gas ili plin.
2.2. Teni prirodni gas - LNG
Teni prirodni gas je alternativno gorivo koje je nalo
primenu u dizel motorima i direktan je konkurent dizel
gorivu, ipak njegov proboj na tritu je uslovljen mnogim
faktorima koji se moraju prevazii da bi se teni prirodni
gas naao u komercijalnoj upotrebi. Teni prirodni gas je
uglavnom 95%-tni metan sa 5% moguih primesa etana,
propana, butana ili azota. U prirodi se nalazi u gasnom
stanju. Neophodno prevoenje u teno stanje je sloen
kriogeni postupak koji podrazumeva temperature od 170C to je temperatura prilikom koje prirodni gas
prelazi u teno stanje tj. teni naftni gas. Prilikom ovog
postupka utenjavanja zapremina prirodnog gasa se
smanjuje za 600 puta i na taj nain je teni naftni gas
pogodniji za skladitenje i transport.
2.3. Komprimovani prirodni gas - CNG
Komprimovani prirodni gas je oblik prirodnog gasa pod
visokim pritiskom. To je zapaljiva gasovita smea prostih
ugljovodonika i obino se formira u rezervoarima koji
nastaju po uticajem poroznih stena na 1000-5000 metara
ispod povrine zemlje. Zbog svoje raspoloivosti, niske
cene i ekolokih karakteristika prirodni gas postao je
glavna alternativa benzinu i dizelu kao gorivo za motore
SUS. Glavne tekoe primene u vozilima bili su
rezervoari na vozilima i radijus kretanja. Komprimovani

2443

prirodni gas se u rezervoaru nalazi na pritisku od 200

bara. Bez obzira na pritisak pod kojim se nalazi upotreba
CNG-a se smatra bezbednijom u odnosu na druga
standardna tena i alternativna goriva.
2.4. Prednosti i nedostaci gasnih goriva
Gasna goriva su vrlo pogodna za primenu u motorima sa
unutranjim sagorevanjem jer imaju niz povoljnih
svojstava:
Brzo i lako se meaju sa vazduhom i obrazuju
smeu potrbnih karakteristika;
Kvalitetno sagorevaju u razliitim uslovima;
Sagorevaju bez dima, ostataka, taloga i neprijatnih
mirisa;

Tokom sagorevanja ne stavraju se naslage na

klipovima i ventilima;
Produkti sagorevanja imaju povoljan sastav, ak i u
pogledu emisije CO2 koja je takodje ograniena novim
zakonskim propisima;
Lako obrazuju homogenu smeu to omoguava
ujednaenu ditribuciju smee kod viecilinsrinih motora;
Poseduju visoku otpornost na detonaciju, doputaju
rad sa viim stepenima kompresije to je od znaaja za
primenu u OTO motorima;
U normalnim uslovima nalaze se u gasnom stanju
pa ne stvaraju kondenzat tako da ne postoji opasnost od
razreivanja ulja za podmazivanje. Pored gotovo idealnih
svojstava za primenu u motorima sa unutranjim
sagorevanjem gasna goriva imaju ozbiljne nedostatke
zbog kojih je njihova primena za sada vrlo ograniena. S
obzirom da su u gasnom stanju, ova goriva zahtevaju
primenu posebnih u glavnom velikih rezervoara na
vozilu, a manipulacija gorivom kao i skladitenje i
distribucija prilino su sloeni. Ipak, najnoviji trendovi
pootravanja zakonskih propisa u pogledu emisije iz
motornih vozila i ostalih izvora, kao i kretanja cena na
tritu konvencionalnih tenih goriva polako ali sigurno
nameu kao jeftinija i ekoloki pogodnija.
3. PRINCIP POGONA NA GAS U DIZEL MOTORU
3.1. Princip rada LPG dizel
Modifikovanje dizel motora za pogon na LPG je
kompleksan proces. Dva postojea sistema su: dvogorivi i
potpuno posveeni. Posveeni sistem koji za pogon
koristi samo LPG najee je modifikovani benzinski
motor. S obzirom na cenu gasa i potronju bre se
kompenzuju trokovi ugradnje ili kupovine posveenog
vozila. Konvencionalni benzinski motori se lako mogu
modifikovati u posveeni motor. Modifikacija dizel
motora u posveeni LPG motor mogua je ali se postavlja
pitanje isplativosti. Zato se u dizel motorima najee
koristi dvogorivi sistem. U ovakvim sistemima izvrene
su izmene dizel motora za potrebe pogona na teni naftni
gas. Na slici vidimo odvojenu liniju za snabdevanje
motora gasom, poev od posebnog rezervoara za gas
preko regulatora pritiska, kontrolnog ventila pa sve do
jedinice za meanje sa usisnikom za vazduh posle koje se
gas pod pritiskom dovodi u cilindre motora gde i
sagoreva.

Slika 1. Blok-ema dvogorivog sistema

Sagorevanje tenog naftnog gasa (LPG) u dizel motoru
potpomognuto je samim dizel gorivom iz razloga to dizel
gorivo ima niu temperaturu paljenja. Naime, temperatura
unutar cilindra motora je 400C i propan (LPG) se na toj
temperaturi nee upaliti jer je temperatura paljenja
propana 500C. Zato se meavini gasa i vazduha dodaje
dizel gorivo koje se ve na temperaturi od 385C (manje
od 400C) pali i samim tim pali i smeu vazduha i gasa u
cilindru i na taj nain potpomae sagorevanju u motorima.
Na ovaj nain troi se u proseku 10% do 15% dizel goriva
u zavisnosti od performansi dizel motora.
3.2. Princip rada LNG - dizel
Teni prirodni gas (LNG) se takoe koristi kao gorivo u
dizel motorima. Primer za ovakvu vrstu modifikovanog
dizel motora je DETROIT S60G koji deli 90%
sastavnih delova kao njegov predhodnik DETROIT S60
koji je klasini dizel motor namenjen za pogon tekih
teretnih vozila. Osnovne razlike izmeu modifikovanog
motora namenjenog za pogon LNG-om i klasinog dizel
motora su:
Korienje ventila za dovod goriva-leptira za gas;
Nizak stepen kompresije i
Paljenje smee varnicom
Znaajna razlika kod vozila sa pogonom na LNG u
odnosu na dizel vozilo su rezervoari za gorivo. Standardni
dizel tankovi su jednozidni aluminijumski kontejneri dok
su tankovi za LPG dvoslojne konstrukcije od ne rajueg
elika sa super izolacijom i vakumom ispunjenom
unutranjou. Dvogorivi sistem LNG-dizel razvila je
firma CUMMINS-WESTPORT. To je HPDI sistem gde
se i gas i dizel gorivo ubrizgavaju u komoru za
sagorevanje istovremeno. LPG se prevodi u gasovito
stanje i pod visokim pritiskom ubrizgava u komoru. Udeo
dizela u odnosu na koliinu gasa u smei je 6%. Dizel
gorivo se ovde koristi kao upalja smei vazduha i tenog
prirodnog gasa.

2444

3.3. Princip rada CNG - dizel

Sistem dizel motora sa pogonom na komprimovani
prirodni gas (CNG) je mogue primeniti na sledea dva
naina:
CNG-dizel pogon (tzv. bi-fuel sistem) i
isto gasni pogon.
CNG-dizel pogon podrazumeva da se dizel gorivo
upotrebljava umesto sistema paljenja goriva u cilindrima
motora. Za paljenje smee gasa i vazduha u cilindre se u
odreenom trenutku ubrizgava mala koliina dizel goriva
koja slui kao upalja jer je temperatura smee gasa i
vazduha u cilindrima motora dovoljna za samopaljenje
smee dizel gorivo-vazduh.
Osnovne karakteristike ovog goriva su:
Oko 70% dizela se zamenjuje CNG-om;
Pogon motora samo na dizel mogue je ostvariti u
bilo kom trenutku;
Dizel pogon automatski se aktivira u sluaju
nestanka CNG-a;
Moderni motori su u potpunosti kontrolisani i
upravljani raunarskim sistemom to motor ini
bezbednim i efikasnim;
Korienje CNG-a ne utie na smanjenje snage
dizel motora.
isto gasni pogon nudi dva pristupa:
Pretvaranje dizel motora u OTTO motor i pogon
gasom i
Fabriki motor sa istim gasnim pogonom.
Specifinost ovog sistema se ogleda u masivnim
rezervoarima. Poseban tip rezervoara je razvijen
poslednjih godina. Ovaj rezervoar omoguava znatno
smanjene teine rezervoara u odnosu na njegovu
zapreminu uz takoe znatno nie pritiske koji su u opsegu
30-50 bara u odnosu na klasine gde su pritisci 200 do
250 bara. Apsorpcioni materijal je aktivni ugalj uz iju
pomo se ve pri pritiscima od 40 bara moe uskladititi 4
puta vie gasa nego kod standardnih rezervoara, to je i
prikazano na dijagramu.

uestvuju sa 10 do 20% u ukupnom zagaenju vazduha.

Svesni injenice kakva opasnost preti svetu, mnoge
zemlje uvode stroge propise ograniavajui sadraj
tetnih materija u izduvnim gasovima. Zagaenje vazduha
nije samo lokalni ili regionalni ve globalni problem, pa
se u skladu sa tim ove mere koordiniraju i sprovode u
celom svetu. Cilj je smanjiti emisiju tetnih gasova, a
pogotovu onih gasova koji izazivaju efekat staklene bate.
Po nekim istraivanjima udeo transporta u stvaranju
efekata staklene bate je i do 50%.
4.1. Izduvni produkti tetni po ivotnu okolinu i
ljudsko zdravlje
Najzasluniji izduvni produkt za stvaranje efekta staklene
bate je CO2 (ugljen-dioksid). Meu izduvnim
produktima tokom procesa sagorevanja ima i gasova
tetnih za ljudsko zdravlje. PM ( eng. particular matter )
estice koje nastaju kao produkt nepotpunog sagorevanja
goriva. Dizel motori regeneriu znatno veu PM emisiju
od OTTO motora. Ove estice su sastavljene od tekih
ugljovodonika i estica sulfata. PM estice imaju
kancerogeni efekat tako da je potrebno da se ogranii
ljudska izloenost ovom zagaivau. Azotni oksidi (
NOx) ukljuuju nekoliko gasnih jedinjenja azota i
kiseonika koja se emituju u procesu sagorevanja dizela i
benzina. Oksidi azota iritiraju plua i poveavaju
verovatnou
nastanka
bolesti
respiratornih
organa(naroito astme). Ugljovodonici CH ili isparljiva
organska jedinjenja su organska jedinjenja u gasovitom
stanju koja nastaju kao produkti sagorevanja dizel goriva,
benzina kao i alternativnih goriva.
4.2. Emisija vozila EURO-3 norme
Prilikom naruenih labaratorijskih istraivanja vozila
EURO-3 norme dolo se do sledeih podataka. Napredak
u tehnologiji proizvodnje vozila na LPG doveo je do
priblino istih emisija CO2 LPG vozila i njihovih dizel
takmaca. Razlika u emisiji CO2 prelazi u korist LPG
vozila (to je i prikazano u grafiku 1.) ako se posmatra
baza od izvora do tokova (well-to-wheel) to
podrazumeva emisiju ugljen-dioksida kroz ceo ciklus
goriva tj. od vaenja (proizvodnje) pa do sagorevanja u
motorima SUS.
250

224,3
189,7

186,4

200

150

100

50

Dijagram 1. Uporedni prikaz kapaciteta sa i bez

apsorbenta

ULS Diesel

Benzin

LPG

Grafik 1. Emisija ugljen-dioksida prema gleditu od

izvora do tokova

4. EKOLOKI ASPEKT
Svet se suoava sa ozbiljnim ekolokim problemima
izazvanim izduvnim gasovima motornih vozila koja

Razlika u emisiji CO2 prelazi u korist LPG vozila (to je i

prikazano u grafiku 1.) ako se posmatra baza od izvora
do tokova (well-to-wheel) to podrazumeva emisiju

2445

ugljen-dioksida kroz ceo ciklus goriva tj. od vaenja

(proizvodnje) pa do sagorevanja u motorima SUS. Grafik
emisije azotnih oksida pokazuje da ak i poslednje verzije
dizel vozila imaju 20 puta veu emisiju od benzinskih
motora i 40 puta veu od LPG konkurenta. Dizel motori
sa lean burn tehnologijom emituju znaajniji manjak
azotnih oksida ali je postizanje ovakvog efekta oteano i
skupo.
0,45

gorivima viestruko prevazilazi broj stanica za

snabdevanje CNG-om to odgovara trenutnom odnosu u
broju CNG i konvencionalnih vozila. Iako broj stanica za
snabdevanje u svetu raste, CNG vozila zbog svoje
ograniene autonomije kretanja zahtevaju ee punjenje
pa nedostatak stanica za snabdevanje ograniava njihov
radijus kretanja.
6. ZAKLJUAK

0,417

0,4

Ukoliko svako od gasnih goriva ocenimo na osnovu

odreenih kriterijuma ocenama od 1 do 3 (3
najpovoljnije gorivo za dati kriterijum; 2 - manje
povoljno; 1 - najnepovoljnije) dobiemo odreene
informacije o prednosti jednog od tri gasna goriva.

0,35
0,3
0,25
0,2
0,15
0,1

0,05

Kriterijum
Cena vozila
Trokovi odravanja
Trokovi goriva
Emisija
Mrtav teret
Radijus kretanja
Infrastruktura
Srednja ocena

0,018

0,05
0
ULS Diesel

Benzin

LPG

Grafik 2. Emisija azotnih oksida iz izduvnih grana vozila

4.3. Emisija putnikih automobila
Kao primer uzeto je vozilo FORD FOCUS kao tipino
vozilo nie-srednje klase koje ispunjava EURO-3 norme.
Sa dijagrama se moe videti da dizel varijanta emituje
visok sadraj azotnih oksida i PM estica. Ovi produkti
generalno najvie utiu na zagaenje. Diajgram pokazuje
da je u svim kategorijama LPG ispred benzinske varijante
vozila.
0,6

0,5

0,4
Diesel
Petrol
LPG

0,3

LPG
2
3
1
3
3
3
3
2,57

CNG
1
2
3
2
1
1
1
1,57

LNG
1
2
2
2
2
2
1.57

Tabela 3. Poreenje goriva po datim kriterijumima

Analiza kriterijuma pokazala je da najbolju ukupnu ocenu
ima LPG, ali mora se napomenuti da je LPG najbolje
gorivo u optem sluaju tj. u uslovima podjednakog
vrednovanja svakog od navedenih kriterijuma. Za zamenu
dizel motora gasnim potrebna je inicijativa ili od strane
drave ili od strane privatnog kapitala koji je podran
zakonima i standardima koje opet donosi drava.
7. SADRAJ

0,2

[1] Guide to Alternative Fuel Vehicles; Alan C.

Argentine; California Energy Commision, 2002.
[2] Komprimovani prirodni gas u saobraaju; Stanko
Kovaevi dipl. ing. Globus auto doo Beograd (2004)
[3] Natural Vehicle Purchasing Guide; Natural Gas
Vehicle Coalition, 2009.

0,1

0
HC [gr/km]

Nox [gr/km]

PM [gr/km]

CO2 [kg/km]

Grafik 3. Poreenje emisije dizela sa niskom sadrajem

sumpora, benzina i LPG-a za vozilo FORD FOCUS

Kratka biografija:

5. INFRASTRUKTURA SNABDEVANJA
Infrastruktura za snabdevanje tenim gasom je razvijena,
za razliku od stanica za snabdevanje drugim alternativnim
gorivima. U naoj zemlji na svakoj veoj stanici za
snabdevanje pored konvencionalnih goriva postoji i natpis
auto-gas. Prema [1] trenutno u svetu postoji vrlo mali broj
stanica za snabdevanje vozila sa pogonom na teni
prirodni gas. Javne stanice za snabdevanje su vrlo retke
ali postoji i jedan broj snabdevakih stanica koje su u
vlasnitvu kompanija koje se bave transportom. Ove
stanice opsluuju vozila jedne flote na terenu. Prema [2]
trokovi izgradnje stanice za snabdevanje LNG-om su do
4.000.000$ za izdvojenu stanicu. Najvei deo trokova
otpada na specijalnu opremu za skladitenje i rukovanje
kriogenom tenou. snabdevanje konvencionalnim

Aleksandar Jovanovi roen je u Prizrenu 1980. godine.

Fakultet Tehnikih Nauka upisao je 2004. godine.

Diplomski master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
tehnologije drumskog saobraaja odbranio je 2010. godine.
Profesor dr Pavle Gladovi je roen u Beogradu 1951. godine.
Doktorirao je na Saobraajnom fakultetu Univerziteta u
Beogradu 1994. godine. Dobitnik je Oktobarske nagrade
Privredne komore Beograda za najbolju magistarsku tezu u
kolskoj 1985./86. godini u Beogradu. Zaposlen je na Fakultetu
Tehnikih Nauka Saobraajni odsek u Novom Sadu od 2000.
godine u zvanju redovnog profesora za predmete: Tehnologija
drumskog saobraaja i Organizacija drumskog saobraaja.

2446

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.11

ANALIZA USLOVA ODVIJANJA SAOBRAAJA NA ULICI JOVANA SUBOTIA U

NOVOM SADU
ANALYSIS CONDITIONS TRAFFIC FLOW ON THE STREET JOVANA SUBOTIA IN
NOVI SAD

Darko Jovanovi, Vuk Bogdanovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U okviru diplomskog rada potrebno je
ispitati uslove odvijanja u ulici Jovana Subotia, od
afarikove do Temerinske. Ova ulica spada u glavne
gradske saobraajnice i nedavno je izvrena njena
rekonstrukcija. Zbog poloaja u ulinoj mrei, za
funkcionisanje saobraajnog sistema grada veoma vano
je kakvi su uslovi odvijanja saobraaja u ovoj ulici. U
okviru diplomskog rada sopstevnim istraivanjem
neophodno je utvrditi karakteristike saobraajnog toka.
Nakok toga potrebno je izvriti analizu rezultata
istraivanja uobiajenim inenjerskim metodama, ispitati
uslove odvijanja saobraaja i utvrditi nivo usluge. Nakon
identifikacije kritinih taaka definisati mere za
poboljanje nivoa usluge i proveriti efekte njihovog
sprovoenja.
Abstract In the dissertation is to examine the conditions
needed to conduct street Jovana Subotia from afarikova
to Temerinska. This street is one of the main city roads
and has recently completed its restructuring. Because the
position of the street network, to the operation of the city
traffic system is very important conditions such as road
traffic in the street. In his own dissertation research is
necessary to determine the characteristics of traffic flow.
After that, it is necessary to analyze results of
conventional engineering methods, to examine road
traffic conditions and determine the level of service. After
the identification of critical points to define measures for
improving the services and check the effects of their
implementation
Kljune rei: kapacitet, tok, nivo usluge
1. UVOD
Funkcionisanje jedne zemlje, regije ili grada bi bilo
nezamislivo bez podrke odgovarajueg transportnog i
saobraajnog sistema. Razvoj ove oblasti desio se u
okolnostima kada je porast saobraaja izazvan brzim
razvojem i masovnom upotrebom putnikih automobila,
pre svega u gradovima, poeo da stvara brojne probleme,
pa se pojavila potreba za sloenijim oblicima praenja,
analize i kontrole razvoja saobraaja.
Novi Sad je grad od oko 400 hiljada stanovnika na iji
razvoj je u poslednjih nekoliko godina uticao niz faktora.
U proteklih nekoliko godina dolo je do poveanja
stepena motorizacije, a i sama struktura grada je
poprimila velike izmene, kako stvaranjem novih naselja,
tako i promenom i urbanizacijom ve postojeih. Sve ovo
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr Vuk Bogdanovi, docent.

je dovelo do poveanih zahteva za kretanjem tako da

postojea putna i ulina mrea grada ne moe da istrpi sve
te promene.
Ovaj rad predstavlja analizu odvijanja saobraaja du
ulice Jovana Subotia u Novom Sadu, koja je usled
navedenih promena u drutvenom, politikom i
ekonomskom ivotu dobila vei znaaj sa aspekta potreba
saobraaja. Ovaj rad predstavlja analizu odvijanja
saobraaja du ulice Jovana Subotia u Novom Sadu, koja
je usled navedenih promena u drutvenom, politikom i
ekonomskom ivotu dobila vei znaaj sa aspekta potreba
saobraaja. Ovaj putni pravac predstavlja jedan od
najvanijih koridora kojim se ostvaruje saobraajna veza
izmeu severnih i junih delova grada. Privlaenjem
saobraajnog optereenja dolazi do nagomilavanja
problema na posmatranoj saobraajnici, pogoranja
uslova odvijanja saobraaja, zaguenja, kolapsa, kako
saobraajnog sistema tako i grada u celini.
2. Prikaz deonice gradske saobraajnice
Ulica Jovana Subotia u Novom Sadu se nalazi u uem
centru grada i spada u red glavnih gradskih saobraajnica.
Prostire se pravcem sever jug i u direktnoj je sprezi sa
Uspenskom ulicom koja vodi u sam centar grada to se vidi
na slici 1.

Slika 1. Prikaz deonice gradske saobraajnice

Predmet ovog rada su jedna trokraka i tri etvorokrake
signalisane raskrsnice:

Raskrsnica ulica Uspenske i afarikove ( R1).

Raskrsnica ulica afarikove, Masarikove,

Njegoeve i ulice Jovana Subotia (R2).

Raskrsnica ulica Jovana Subotia, Vojvode

Bojovia i Svetozara Miletia (R3).

Raskrsnica ulica Jovana Subotia, Kisaka,

Temerinska i Trg Marije Trandafil (R4).

2447

3. METODOLOGIJA RADA
Utvrivanje saobraajnog optereenja se vri brojanjem
saobraaja na pomenutim raskrsnicama da bi se daljom
obradom dobile odgovarajue informacije vezane za
merodavna saobraajna optereenja. Brojanje na
raskrsnicama je sprovedeno u sredu 20.05.2009. od 0700
do 0800 i od 1400 do 1500 asova po petnaestominutnim
intervalima. to se tie vremenskih uslova vreme je bilo
sunano. Vrednosti dobijene brojanjem saobraaja
izraene su izraene u voz/as i u jedinicama putnikih
automobila PAJ. Za obradu podataka su korieni sledei
softerski alati:

Microsoft Excel,

Grafik 2. Raspodela saobraajnog optereenja po

prilazima za sve etiri raskrsnice u poslepodnevnom
vrnom period pre rekonstrukcije.

4. PRIKAZ REZULTATA BROJANJA

U ovom poglavlju prikazani su podaci i na osnovu njih se
vidi kakvi uslovi vladaju na analiziranim raskrsnicama,
koji je nivo usluge na svakoj od njih i koja su
najkrtitinija mesta na svakoj od posmatranih raskrsnica.
Jo jedna bitna napomena da je cela saobraajnica Jovana
Subotia rekonstruisana 2008 god., i prilikom te
rekonstrukcije dolo je do bitnijih promena u odvijanju
saobraaja na pomenutoj deonici.

Grafik 2a. Raspodela saobraajnog optereenja po

prilazima za sve etiri raskrsnice u poslepodnevnom
vrnom period posle rekonstrukcije.
NAPOMENA: Raskrsnica R1 nije uzeta u analiziranje
zato to ne postoje podaci o njoj pre rekonstrukcije.
to se tie poslepodnevnog vrnog asa pre i posle
rekonstrukcije na raskrsnici R3 i R4 prilazi 1 i 3 su
ujednaeni dok se na prve dve raskrsnice javlja jae
optereenje na prilazima 1 te je stoga i u ovom sluaju
pravac jug sever optereeniji. Pravac sever jug je
manje optereen, a istoni i zapadni prilazi se ponaaju
slino kao u jutarnjem periodu to se vidi na graficima 2 i
2a.

Grafik 1. Raspodela saobraajnog optereenja po

prilazima za sve etiri raskrsnice u jutarnjem vrnom
period pre rekonstrukcije.

5. ANALIZA USLOVA ODVIJANJA SAOBRAAJA

rekonstrukcije dolazi do smanjenja broja vozila.

Raskrsnica R3 ima priblino iste vrednosti s tim to pre
rekonstrukcije prilazi 1 i 3 su jae optereeni to se vidi
na graficima 1 i 1a.

2448

1
2
3
4

Trake

Prilaz

Grafik 1a. Raspodela saobraajnog optereenja po

prilazima za sve etiri raskrsnice u jutarnjem vrnom
period posle rekonstrukcije.
U jutranjem vrnom asu na svim raskrsnicama najjae
opterenje je na prilazu 1 pravac jug - sever je
najoptereeniji. Pravac sever jug je 15% manje
optereen, dok su istoni i zapadni prilazi na svim
raskrsnicama znatno manje optereeni. Na raskrsnici R2
posle rekonstrukcije na prilazu 1 primauje se znatno
poveanje ( vie od 30%) od ukupnog broja vozila na
prilazu. Na raskrsnici R3 na svim prilazima posle

Analize kapaciteta i nivoa usluge izvrena je prema

metodologiji HCM 2000 i istim principima kao kod
analiza izvrenih za postojee stanje. U narednim
poglavljima bie analizirana svaka od raskrsnica u
jutarnjem i poslepodnevnom vrnom asu.
Vremenski gubici (s)

Nivo usluge

Traka
Prilaz
Raskrsnica
Traka
Prilaz
L
13
B
P
24
C
23
D
15
B
20
B
Ulaz u jednosmernu ulicu
L
13
B
16
P
16
B
D
Ulaz u garazu
Na ovom prilazu nije dozvoljeno kretanje

Raskrsnica

Tabela 1.Vremenski gubici i nivo usluge na raskrsnici R1

u jutarnjem vrnom periodu

Nivo usluge

1
2
3
4

Raskrsnica

Na raskrsnici R3 pre rekonstrukcije u jutarnjem vrnom

asu javlja se nezadovoljavajui nivo usluge D na prilazu
4 dok u periodu posle rekonstrukcije problem prave
prilazi 1 i 2 . Na ostala dva prilaza vladaju odlini nivoi
usluge A, stim to i na prilazu 3 i 4 po jedna traka na
kojoj se javljaju veliki gubici i nivo usluge D to se vidi u
tabeli 3.
Prilaz

Tabela 1a.Vremenski gubici i nivo usluge na raskrsnici

R1 u poslepodnevnom vrnom period.

2
3

F
F

B
B
B
D

B
D

Tabela 2.Vremenski gubici i nivo usluge na raskrsnici R2

u jutarnjem vrnom period posle rekonstrukcije.
U jutarnjem vrnom periodu na raskrsnici R2 pre i posle
rekonstrukcije najvei problem se javlja na prilazu 1 gde
se i pored poveanja broja traka sa jedne ( pravo + desno)
na tri odvojene trake (levo, pravo, pravo + desno) dobijaju
ne zadovoljavajui nivo usluge F, s tim to su smanjeni sa
91,9 s na 79s prikazano na tabeli 2.

3
4

Nivo usluge

Raskrsnica

58

Traka
C
F
F
B
B
B
D

Prilaz

Raskrsnica
4

2
3

Trake

Prilaz

Dok u poslepodnevnom vrnom periodu na raskrsnici R2

pre rekonstrukcije nivo usluge raste i dostie
zadovoljavajui nivo usluge C dotle on u peridu posle
rekonstrukcije jo vie pada. Primeujemo da sad problem
vie ne pravi prilaz 3 ve prilaz 2 u periodu pre
rekonstrukcije. Na njemu se javljaju gubici od 101.2 s, a
najvei problem je bila traka za levo. Vidimo da u tabeli 2
posle rekonstrukcije u poslepodnevnom vrnom asu i
dalje veliki problem prave prilaz 3 i 4.

L
P
P+D
L
P+D
L
P
D

Traka
Prilaz
Ovo kreatanje
52
47
22
40
40
39
8
9
10
Ovo kreatanje

L
P
D

40
7
1
Ovo kreatanje

30

Raskrsnica

37

L
P
P+D
P+L
D
P+L
P+D
L
P
D

Vremenski gubici (s)

Traka
23
44
36
38
0
22
29
38
42
108

Prilaz

Nivo usluge

Raskrsnica

41
32

44
25
88

Traka
C
D
D
D
A
C
C
D
D
F

Prilaz

Raskrsnica

D
C

D
C
F

Traka
Prilaz
nije dozvoljeno
D
D
C
D
D
D
A
A
A
nije dozvoljeno

Na raskrsnici R4 posle rekonstrukcije u jutarnjem vrnom

asu javljaju se nezadovoljavajui vremenski gubici na
svim prilazima. Najnepovoljnija situacija je na prilazu 4,
tj. U traci za desno skretanje gubici su 108 sekundi na
kojem je nivo usluge F prikazano u tabeli 4.

1
2
3
4

L
P
P+D
P+L
D
P+L
P+D
L
P
D

Vremenski gubici (s)

Traka
26
32
33
51
0
24
30
42
44
69

Prilaz

Nivo usluge

Raskrsnica

Traka

40

C
D
C
D
A
C
C
D
D
E

39
44
27
58

Prilaz

Raskrsnica

D
D

D
C
E

Tabela 4a. Vremenski gubici i nivo usluge na raskrsnici

R4 u poslepodnevnom vrnom period posle rekonstrukcije.

Nivo usluge

Raskrsnica

Prilaz

nije dozvoljeno
E
E
C
D
D
D
A
B
B
nije dozvoljeno
D
A
A
nije dozvoljeno

Tabela 2a.Vremenski gubici i nivo usluge na raskrsnici R2

u poslepodnevnom vrnom period posle rekonstrukcije.

Vremenski gubici (s)

Ovo kreatanje
78
58
28
46
44
42
9
12
13
Ovo kreatanje
40
8
0
Ovo kreatanje

Traka

Tabela 4.Vremenski gubici i nivo usluge na raskrsnici R4

u jutarnjem vrnom period posle rekonstrukcije.

Prilaz

T rake

Prilaz
1

Traka
Prilaz
L
21
P
82
79
P+D 81
Kretanje na prilazu nije dozvoljeno
L
12
P
15
14
D
12
45
L+P+D 45

Nivo usluge

Raskrsnica

U poslepodnevnom vrnom period pogoravaju se uslovi

na raskrsnici R3 u periodu posle rekonstrukcije, rastu
vremenski gubici na svakom prilazu i na svakoj traci. Na
prilazu 4 i 3 vladaju odgovarajui uslovi i nivo usluge A i
B , a na svim ostalim nivoi usluge E i D. Dok u periodu
pre rekonstrukcije se poboljavaju uslovi na svim
prilazima ili ostaju isti ukupni gubici su 24.9s to
odgovara nivou usluge C prikazano u tabeli 3a.

Vremenski gubici (s)

Prilaz

Tabela 3a.Vremenski gubici i nivo usluge na raskrsnici R3

u poslepodnevnom vrnom period posle rekonstrukcije.

Trake

57

Traka
C
F
F

Prilaz

Traka
L
21
P
83
79
P+D
82
Kretanje na prilazu nije dozvoljeno
L
11
P
14
13
D
12
43
L+P+D 43

Nivo usluge
Prilaz
Raskrsnica

Trake

Trake

Prilaz

Vremenski gubici (s)

Prilaz
Raskrsnica

Traka

L
P
P+D
L
P+D
L
P
D
L
P
D

U poslepodnevnom vrnom asu javljaju se identini

gubici kao i u jutarnjem vrnom asu. Oni iznose 20
sekundi to odgovara nivou usluge B to je prikazano na
tabeli 1 i 1a.

Vremenski gubici (s)

Trake

Trake

Prilaz

Vremenski gubici (s)

Traka
Prilaz
Raskrsnica
Traka
Prilaz
L
13
B
P
24
C
23
D
15
B
20
B
Ulaz u jednosmernu ulicu
L
13
B
17
P
18
B
D
Ulaz u garazu
Na ovom prilazu nije dozvoljeno kretanje

Raskrsnica

D
A
A
nije dozvoljeno

Tabela 3.Vremenski gubici i nivo usluge na raskrsnici R3

u jutarnjem vrnom period posle rekonstrukcije.

Dok se u periodu pre rekonstrukcije poboljavaju uslovi

na svim prilazima, i dalje problem pravi levo skretanje na
prilazu 2 ali su se gubici smanjili in a tom manevru sa
143.7s na 91.9s. Ukupni gubici na raskrsnici u periodu
posle rekonstrukcije su 22.8s to odgovara nivou usluge
Cprikazano u tabeli 4a.

2449

6. IDENTIFIKACIJA KRITINIH MESTA NA

ANALIZIRANOM ODSEKU GRADSKE
SAOBRAAJNICE
Sva etiri ukrtanja, sa postojeim reimom saobraaja i
sa postojeim saobraajnim optereenjem, su kritine
take. Na sva etiri ukrtanja, na nivou celokupnog
sektora saobraajnice koja je predmet diplomskog rada,
izvrena je sanacija i rekonstrukcija postojeeg stanja.
Gledano sa stanovita mikrolokacija, odnosno samih
ukrtanja zasebno, mogu se uoiti kritina mesta, i na
osnovu izvedenog prorauna, definisati mere koje bi
vodile poboljanju uslova odvijanja saobraaja.
Evidentno je, na osnovu podataka i prikazanih tabela
prorauna kapaciteta i nivoa usluge, da se na raskrsnici R2
u oba posmatrana perioda javljaju veliki problemi.
Kritian odnos toka i kapaciteta vei od 1,0 ukazuje na to
da celokupna signalizacija dovodi do neadekvatnog
kapaciteta za date tokove . Meutim, sama injenica da je
iskorienje kapaciteta po prilazima u 5 od 8 sluajeva
vee od 0,8 ve dovoljno govori o zasienosti protoka.
Naroito se to odnosi na glavne prilaze (prilaz 1 i
sporedni prilaz 4) gde se i u jednom i u drugom sluaju
javljaju nezadovoljavajui nivoi usluge to je posledica
kratkog trajanja zelenog vremena.
7. PREDLOG REENJA PROBLEMA NA ULICI
JOVANA SUBOTIA

Iz tog razloga, za funkcionisanje saobraajnog sistema

Novog Sada veoma je vano da se na ovoj deonici
ostvaraju dobri uslovi odvijanja saobraaja. Dinamian
porast obima saobraaja u Novom Sadu, u budunosti
sigurno e dovesti do pogoranja uslova odvijanja
saobraaja u iroj zoni ove ulice, ukoliko se ne budu
sprovodile mere koje mogu odgovoriti poveanim
zahtavom za protokom. Shodno vanosti ove gradske ove
gradske saobraajnice nedopustivo je dozvoliti
pogoranju uslova odvijanja saobraaja, koji potencijalno
mogu ugroziti saobraajni sistem ovog dela grada i
umanjiti njegovu atraktivnost. U okviru ovog rada
izvrena je analiza saobraaja na pomenutoj deonici i dati
predlozi reenja problema na kritinim mestima.
9. LITERATURA
[1]

[2]

[3]

[4]

Na bazi rezultata prorauna i analize: kapaciteta,

vremenskih gubitaka i nivoa usluge, uz identifikovana
problematina mesta na sektoru saobraajnice koja je
predmet ovog rada, mogu se predloiti reenja koja e
poboljati postojee stanje odvijanja saobraaja.
Uopteno gledano, identifikovani problemi mogu se
reavati na tri naina i to: adekvatnijim nainom
regulisanja saobraaja svetlosnom signalizacijom (duina
ciklusa, fazna raspodela, koordinacija...), rekonstrukcijom
prilaza (proirenje prilaza, promena namene saobraajnih
traka...) i uz pomo regulativnih mera (zabrana saobraaja
odreenoj kategoriji vozila, zabrana pojedinih pravaca
kretanja...).
Od sva tri naina reavanja problema, najjednostavniji je
nain uz najmanja ulaganja je promena naina regulisanja
saobraaja svetlosnom signalizacijom i u svakom sluaju
treba prvo sa njim probati i videti da li se sa dobijaju
zadovoljavojua poboljanja. Sama koordinacija se
namee kao logino reenje, sa obzirom na blizinu
raskrsnica kao i njihov meusobni uticaj. Ostale
intervencije su izvrene pri rekonstrukciji ulice Jovana
Subotia i kao to se vidi u radu nisu se dobili
zadovoljavajui rezultati

[5]
[6]

Kuzovi Ljubia, Bogdanovi Vuk TEORIJA

SAOBRAAJNOG TOKA, Fakultet tehnikih
nauka, Novi Sad 2004.
Tihomir
orevi,
Vuk
Bogdanovi
,,KAPACITET
PUTNIH
I
ULINIH
UKRTANAJA - prioritetne raskrsnice (Novi
koncept)
orevi, T. '' REGULISANJE SAOBRAAJNIH
TOKOVA SVETLOSNOM SIGNALIZACIJOM'',
Institut za puteve, Beograd 1997 god.
Mili, B.,, ANALIZA MOGUNOSTI
POBOLJANJA USLOVA ODVIJANJA
SAOBRAAJA NA ULICI JOVANA SUBOTIA
U NOVOM SADU'', Diplomski rad, FTN 2007
HIGHWAY CAPACITY MANUAL (HCM) 2000.
Kuzovi, Lj., Topolnik, D. '' KAPACITET
DRUMSKIH SAOBRAAJNICA '', Graevinska
knjiga , Beograd, 1989 god

Kratka biografija
Darko Jovanovi roen je u Vrbasu
1982. godine. Fakultet tehnikih nauka
upisao je kao redovan student 2004.
god. na odseku za Saobraaj - smer:
Drumski saobraaj. Diplomski-master
rad na Fakultetu tehnikih nauka
odbranio je 2010. godine.

Vuk Bogdanovi roen je u Sremskoj Mitrovici 1966 godine.

Zaposlen je na Departmanu za saobraaj, Fakulteta tehnikih
nauka u Novom Sadu. Trenutno u zvanju docenta na Katedri za
saobraajne sisteme.

8. ZAKLJUAK
Ulica Jovana Subotia, zbog svog poloaja, predstavlja
veoma znaajnu saobraajnicu u okviru uline mree
Novog Sada.

2450

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 658.286.2

UNUTRANJI TRANSPORT U LOGISTIKOM SISTEMU JEDNOG

POLJOPRIVREDNO INDUSTRIJSKOG PREDUZEA
INTERNAL TRANSPORTATION IN LOGISTICS SYSTEM OF ONE
AGRI - INDUSTRIAL COMPANY
Zavia Lui, Vladeta Gaji, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U radu su analizirani postojei procesi
unutranjeg transporta i objekti logistikog sistema u
preduzeu PIK Beej Poljoprivreda A.D., RJ Flora
fabrika za preradu voa i povra, kao i potrebe i
mogunosti za buduu racionalizaciju procesa
unutranjeg transporta.
Abstract In the following paper are analyzed the
processes of internal transport and logistic facilities of
the company PIK Beej - Agriculture A.D., WU "Flora"
factory for processing fruit and vegetables, as well as
needs and opportunities for further rationalization of the
process of internal transport.
Kljune rei: Unutranji transport, objekti logistikog
sistema, racionalizacija
1. UVOD
Mikrologistiki sistem u oblasti industrije, trgovine i
uslunih delatnosti obuhvata logistiku nabavke,
proizvodnje i distribucije koja obezbeuje transport,
pretovar,
skladitenje
i
pakovanje
materijala,
poluproizvoda i finalnih proizvoda kao i sa ovim
operacijama vezane procese komunikacije.

2.3. Karakteristike transportovanih materijala

U RJ FLORA svakodnevno transportuje se velika
koliina materijala koji se moe podeliti u dve grupe:
1. nasipni (rasuti) materijal
U ovu grupu spada sav sirovinski materijal koji
pristie u fabriku i to: graak, boranija, krastavac,
paprika, kukuruz eerac, karfiol i cvekla.
2. komadni materijal
Komadni materijal predstavlja pojedinane terete
ili terete koji su nastali pakovanjem nasipnog i
komadnog materijala. Komadni materijal u fabrici
predstavljaju:
palete,
prazna ambalaa (staklenke i limenke),
dakovi, kutije i vree i
paletne jedinice formirane u pogonima
hladne i tople prerade.
2.4 Organizaciona struktura
Slika 1. daje uvid u organizacionu strukturu preduzea.
Izvrni direktor
RJ FLORA

Glavni
magacioner

1
SSS

Magacioner gotovih 2
proizvoda - Hladna SSS
Prerada

Magacioner gotovih 2
proizvoda - Topla SSS
Prerada

2. PRIKAZ OSNOVNIH PODATAKA O

PREDUZEU

Preraiva
povra

2.1. Istorijat
RJ Flora - fabrika za preradu voa i povra je graena u
periodu od 1956. godine, do 20. avgusta 1960. godine.
1960. godine proizvedeno je 233t koncentrata od
paradajza i neto malo paprike. 1961. godine uvodi se i
prerada graka i boranije i ukupna proizvodnja do 1964.
godine dostie nivo od 1400t, da bi konstantno rasla do
1969. godine kada je postignuto 4950t konzerviranog
povra. Sledeih godina, 1970-1971. godine asortiman
proizvodnje se jo vie iri uvoenjem proizvodnje
sokova od kontinentalnog i junog voa.
2.2. Proizvodni program RJ FLORA
U RJ FLORA mogue je proizvesti preko 20.000t
gotove robe godinje, uglavnom preraevine od povra, i
to: sterilisani graak, boraniju, kukuruz eerac,
pasterizovano povre u vidu raznih salata i trenutno i
brzosmrznuto povre.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr Vladeta Gaji, red.prof.

Referent optih
poslova

Magacioner
za sirovinu

Tehniki
rukovodilac
RJ FLORA

1
SSS

uvar

6
KV

Radnik u
veeraju

1
KV II

Spremaica

1
PKV

Spremaica

2
KV

Tehnolog za ISO
i HACCP

Referent za
1
tehniku pripremu SSS

Referent za
sirovinu

1
SSS

1
SSS

Referent za
BZR i PPZ

1
SSS

ef
laboratorije

1
VSS

Operater

1
SSS

Mikrobiolog

1
VSS

Blagajnik

1
SSS

Obraunski
slubenik

1
SSS

Laborant

Rukovodilac
odravanja i
energetike

1
VSS

2
KV II

Magacioner teh.
2
materijala i
SSS
ambalae

1
VSS

8
SSS

1
VSS

1
VSS

Rukovodilac OJ
1
Hladna Prerada VSS

Rukovodilac OJ
Topla Prerada

1
VSS

Inenjer
energetskih
postrojenja

1
VSS

Bravar I

8
KV

Kompresorista

6
KV

Smenovoa

3
SSS

Bravar II

1
KV

Loza

3
KV

Preraiva
povra

59
KV I
KV II

Elektriar

8
KV

Viljukarista

8
KV

Poslovoa
mainske
radionice

1
VSS

Tehnolog u
proizvodnji

Tehnolog

1
VSS

Odravanje
elektronskih
ureaja

1
KV

Smenovoa

3
SSS

Odravanje
objekata

1
KV

Preraiva
povra

40
KV I
KV II

Radnik na
odravanju
voznog parka

2
KV

Viljukarista

6
SSS

1
VSS

Tehnolog za
pakovanje

1
VSS

Voza teretnih
5
vozila i hladnjae KV

Slika 1. Organizaciona struktura preduzea

3. LOGISTIKA KONCEPCIJA
Logistika koncepcija moe se predstaviti kroz:
sistemski pristup,
procesni pristup i
misao funkcije preseka.
Sistemski pristup karakterie istovremeno posmatranje
svih elemenata sistema kao i njihovih meusobnih veza.
Procesni pristup upuuje da se logistiki procesi moraju
oblikovati kao celoviti tokovi materijalnih dobara i
informacija izmeu ulaza i izlaza.

2451

Misao funkcije preseka ukazuje da se u okviru logistikih

podsistema ne mogu donositi parcijalne odluke usmerene
na postizanje ciljeva meusobno konkurentskih funkcija
nabavke, proizvodnje i prodaje, ve o celovitoj logistikoj
odluci zasnovanoj na ukupnim trokovima i obrtu.
3.1 Poslovna strategija preduzea
Svoju poslovnu strategiju PIK BEEJ gradi na
zahtevima trita, pri emu je imperativ poslovne
strategije zadovoljiti zahteve kupca poslovnou i
kvalitetom proizvoda i usluga u skladu sa standardima.
Osnovno opredeljenje u daljem razvoju biljne
proizvodnje, proizvodnje i prerade povra je:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

konkurentnost na tritu,
proizvodnja za poznatog kupca,
uvoenje novih proizvoda,
visok nivo finalizacije biljne proizvodnje,
primena modernih tehnologija,
osvajanje inostranog trita,
poveanje kvaliteta transportnih usluga (otpreme
proizvoda),
racionalizacija procesa skladitenja.

LOGISTIKI SISTEMI

3.2 Struktura logistikog sistema

Logistiki sistemi mogu se u odnosu na institucionalnu
omeenost, poslovnu obuhvatnost, veliinu i nivo
razmatranja diferencirati na (slika 2.):
Mikrologistiki sistemi

Logistika na nivou preduzea,

ustanova, organizacija, itd.

Metalogistiki sistemi

Razliiti oblici povezivanja i

kooperacija

Makrologistiki sistemi

Logistika na nivou
drave i privrede

Posebno se definiu i razgraniavaju zadaci unutar

logistike preduzea vezani za skladitenje i transport
(slika 3.).

LOGISTIKA

prijem robe u prijemno

skladite
kontrola zaliha u
skladitu
upravljanje prijemnim i
skladitem gotovih proizvoda
meuskladita u proizvodnim
pogonima

3.3 Logistika atraktivnost i kompetentnost preduzea

Atraktivnost logistike je pokazatelj veliine uspeha,
odnosno izraz potencijala uspeha, koji moe biti ostvaren
organizovanjem optimalno oblikovane logistike u nekom
preduzeu. Pri tom logistika ima visoku atraktivnost ako
preduzee moe da ostvari eljenu konkurentsku prednost
angaovanjem logistike. Logistika atraktivnost je
prvenstveno determinisana moguim smanjenjem
trokova a potom moguim poveanjem uinka.
Logistika kompetentnost preduzea je sposobnost
preduzea da koristi logistiki koncept u planiranju i
realizaciji svojih aktivnosti. Poto je logistika
kompetencija odreena razvojnim mogunostima
preduzea, ona utie i na logistiku strategiju.
4. TEHNIKA BAZA LOGISTIKOG SISTEMA
PREDUZEA
Prerada voa i povra predstavlja tehnoloki proces kod
koga je, pored primene relativno velikih koliina raznih
materijala, zastupljena i velika cirkulacija i esto
premetanje materijala u raznim etapama proizvodnje.
4.1 Transportna sredstva unutranjeg transporta
U fabrici se koriste transportna sredstva neprekidnog
dejstva i transportna sredstva prekidnog dejstva.

Slika 2. Institucionalni nivoi logistikih sistema

Skladitenje

3.2.2 Osnovi podsistema skladitenja

Kada govorimo o unutranjem transportu nemogue je ne
pomenuti i podsistem skladitenja.Prostor koji slui za
zatitu, uvanje i raniranje zaliha u skladu sa zahtevima
dopreme i otpreme naziva se skladite. Skup aktivnosti
kojim se obezbeuje prijem, smetaj, uvanje i izdavanje
ulaznog materijala, energenata ili odreene opreme, kao i
proizvoda sopstvenog preduzea naziva se skladitenjem.

Transport
centralizovana
distribucija materijala

Transportna sredstva neprekidnog dejstva koja se najee

koriste u fabrici su:
1. trakasti transporteri,
2. kofiasti elevatori,
3. puni transporteri,
4. hidraulini transporteri,
5. vibracioni transporteri i
6. valjkasti transporteri.
Transportna sredstva prekidnog dejstva koja se koriste u
fabrici su:
1. Viljukari,
2. Radna maina - traktor sa prikolicom
3. Runa paletna kolica

unutranji transport
otprema (spoljni transport)

4.2 Transportni putevi

Slika 3. Razgraniavanje zadataka unutar logistike

skladitenja i transporta
3.2.1 Osnovi podsistema unutranjeg transporta
Unutranji transport je transport u sferi reprodukcije. Pod
unutranjim transportom podrazumevamo prenos
materijala unutar preduzea (od ulaza materijala do
skladita, od skladita do proizvodnje, izmeu pojedinih
radnih mesta i od zavrne izrade do skladita).

Transport u krugu fabrike se odvija na vrstoj i relativno

ravnoj betonsko-asfaltnoj podlozi. Saobraajnice za
kretanje transportnih sredstava sa prekidnim dejstvom
unutar proizvodnih pogona i skladita su jasno oznaeni
punom linijom ute boje radi bolje bezbednosti i
preglednosti.

2452

4.2.1 Unutranji transport

U fabrici se primeuje nekoliko odvojenih ali i
meusobno povezanih krugova unutranjeg transporta.
Jedan krug je vezan za pogon Hladne prerade a ostali za
pogon Tople prerade.
ema postojeeg unutranjeg transporta za pogon Hladne
prerade data je na slici 4.

5. KRITIKA ANALIZA POSTOJEEG STANJA

LOGISTIKOG SISTEMA PREDUZEA
Kritika analiza moe da se posmatra na vie nivoa. Prvi
je analiza logistikih kapaciteta, drugi je analiza
ostvarenih efekata korienja logistikog sistema
preduzea, trei analiza ostvarenih trokova logistikog
sistema, etvrti komparativna analiza planirano-ostvareno
i peti identifikacija i rangiranje problemskih taaka.
5.1 Analiza logistikih kapaciteta
5.1.1 Proraun kapaciteta transportnih sredstava
Proraun kapaciteta transportnih sredstava podrazumeva
proraune ugraenih kapaciteta svih transportnih
sredstava koja se koriste u fabrici tj. svih transportnih
sredstava sa prekidnim i neprekidnim dejstvom.

Slika 4. ema postojeeg unutranjeg transporta za pogon

Hladne prerade
Pogon Tople prerade karakteriu transportni putevi
sirovine (slika 5.), poluproizvoda, gotovih proizvoda,
repromaterijala, ambalae i otpada.

5.2 Analiza ostvarenih efekata korienja logistikog

sistema preduzea
Kako je u pitanju industrijska proizvodnja tj. prerada
povra njen krajnji cilj je gotov proizvod ili polu
proizvod. Tabela 2. daje uvid u ostvarenu proizvodnju u
prvih devet meseci 2009. godine.
Tabela 2. Ostvarena proizvodnja
Vrsta proizvoda

Ukupno gotovi proizvodi

Brzosmrznuti
poluproizvodi
UKUPNO

Ostvareno I - IX 2009

5858
54
5912

5.3 Analiza ostvarenih trokova logistikog sistema

Ukupni poslovni trokovi RJ FLORA za period od
01.01.2009. 30.09.2009. godine iznose 997,534,467.51
dinara. Detaljniji uvid u strukturu navedenih trokova daje
grafikon 1.

Slika 5. Unutranji transport za pogon Tople prerade

sirovina
4.3 OBJEKTI LOGISTIKOG SISTEMA
U objekte logistikog sistema u RJ FLORA spadaju
skladita. Tabela 1. daje uvid u postojea skladita u
fabrici.
Tabela 1. Postojea skladita u fabrici
R.br.

Skladite

Povrina
m2

Kapacitet

skladite gotove i polu gotove

robe

2000

12000t

skladite repromaterijala

300

350 paleta

skladite prazne ambalae

600

700 paleta

otvorena skladita paleta

2000

6000
paleta

komore hladnjae

1660

3500t

skladite za TNG

12

200 boca

Grafikon 1. Stuktura trokova RJ FLORA

5.4 Komparativna analiza planirano-ostvareno
Na osnovu podataka o planiranoj proizvodnji i podataka o
ostvarenoj proizvodnji za prvih devet meseci 2009.
godine mogue je uraditi komparativnu analizu uinka
logistikog sistema preduzea. Tabela 4. daje uvid u
pomenute podatke.
2453

Tabela 4. Planirana i ostvarena proizvodnja

Vrsta proizvoda

Ukupno gotovi
proizvodi
Brzosmrznuti
poluproizvodi
UKUPNO

Planirano
I - IX
2009

Ostvareno
I - IX
2009

Tabela 5. Postojee stanje i stanje posle mera

Indeks (%)

5858

98,80

83

54

65,10

6003

5912

98,40

Stanje
posle mera

smanjenje

smanjenje
(%)

96

16

80

83,33

96

96

96

16

80

83,33

248,250.00

246,000.00

2,250.00

0,91

Broj vonji

2009/pl.2009

5920

Postojee
stanje

Koliina robe
(t/smeni)
Preeni put
(km/smeni)
Trokovi
(din/mesec)

Planirana proizvodnja je u velikoj meri ispunjena tj.

indeks koji poredi ostvarenu i planiranu proizvodnju je za
neke proizvode i iznad 100% a za sve proizvode ak
98,40%.
5.5 Identifikacija i rangiranje problemskih taaka
Na osnovu snimanja stanja u samom preduzeu i na
osnovu prethodnih analiza primetni su sledei problemi:
1. zastareo i dotrajao vozni park transportnih
sredstava sa prekidnim dejstvom,
2. neodgovarajui transport smrznute sirovine od
pogona Hladne prerade do pogona Tople prerade
uz pomo gasnog viljukara,
3. tehnologija skladitenja u skladitu gotove i polu
gotove robe kao i visoko dranje zaliha u istom
skladitu.
6. PREDLOG MERA ZA RACIONALIZACIJU I
UNAPREENJE LOGISTIKOG SISTEMA
U ovom radu identifikovano je nekoliko problemskih
taaka u procesu unutranjeg transporta kao i u
skladinom procesu. Predloene su samo one mere za
koje investiciona ulaganja nisu potrebna, ili su ta
ulaganja mala.
6.1 Predlog mera i reenja za eleminaciju uoenih
problemskih taaka
Reenje prve take se ogleda u nabavci novih viljukara,
to je dosta velika investicija.
Drugu taku je mogue reiti uvoenjem radne maine
traktora sa prikolicom za obavljanje transporta pomenutih
paletnih jedinica na istom rastojanju.
Trei problem se reava izgradnjom novih skladinih
prostora i primena FIFO principa (first in, first out). Sama
izgradnja novih skladita je veoma skupa investicija.
Jedno od reenja mogla bi da bude i racionalizacija
postojeeg procesa skladitenja u cilju pronalaenja
prelaznog reenja dok se ne izgradi novi skladini prostor.

7. ZAKLJUAK
U ovom radu je analizirano postojee stanje. U sklopu
analize postojeeg stanja date su osnovne karakteristike
poslovanja preduzea PIK Beej Poljoprivreda A.D., RJ
Flora fabrika za preradu voa i povra, potom je
opisan unutranji transport i skladini podsistem. Takoe
su dati osnovni podaci o robi koja se transportuje i
skladiti.
Nakon analize postojeeg stanja u preduzeu, pristupilo se
kritikoj analizi stanja i identifikaciji problemskih taaka.
Potom su analizirane mogunosti racionalizacije i dat
predlog mera sa oekivanim efektima.
Najvaniji efekti koji se postiu predlogom mera u ovom
radu su:
1. Smanjenje preenog puta gasnog viljukara koji
opsluuje pogon Hladne prerade i samim tim i
njegovo manje habanje,
2. Bolje iskoriavanje preenog puta traktora sa
prikolicom i manji broj vonji za 83,33%,
3. Nii trokovi transporta paletnih jedinica sa
smrznutom sirovinom od pogona Hladne do
pogona Tople prerade (nii za 0,91% na
mesenom nivou).
Iako nisu reavani svi problemi, kao to je problem
racionalizacije tehnologije skladitenja, ovaj rad moe
posluiti kao dobra osnova za nastavak procesa
racionalizacije.
8. LITERATURA
[1] Gajiv V., Logistika preduzea, Integralni transport,
Izvod sa predavanja,Novi Sad 2003.
[2] Nikolii S., Logistika preduzea, Integralni transport,
Izvod sa vebi, Novi Sad
[4] Interna dokumenta preduzea PIK Beej
Poljoprivreda A.D., RJ Flora fabrika za preradu voa i
povra
[5] Razni internet sajtovi
Kratka biografija

6.1 Komparativna analiza efekata eleminisanja

uoenih problemskih taaka
Radi poreenja postojeeg stanja i stanja posle uvoenja
mera poboljanja iskoriene su veliine date u tabeli 5. tj.
broj vonji, koliina robe, preeni put i trokovi.

2454

Zavia Lui roen je u Novom Sadu

1982. godine. Fakultet tehnikih nauka
upisao je kao redovan student 2001.
god. na odseku za Saobraaj - smer:
Drumski saobraaj. Diplomski-master
rad na Fakultetu tehnikih nauka iz
oblasti Logistika preduzea odbranio je
2010. godine.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 004.738.4

INTERNE VIRTUALNE MREE

INTERNAL VIRTUAL NETWORKS
Danilo Stefanovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj Ovaj rad se bavi virtualnim mainama
i internim virtualnim mreama izmeu njih. Prikazane su
virtualizacione tehnike kojima se vri vurtualizacija
raunarskih komponenti, prikazana je struktura interne
virtualne mree, objanjeni su principi rada njenih
komponenti, kao i njene mogue konfiguracije. Prikazana
je i virtualna mrea izmeu tri virtualne maine.
Abstract This paper describes virtual machines and
internal virtual networks between them. It shows
virtualization technique for hardware virtualization, the
structure of internal virtual network has been described,
operational principles of its components and possible
configuration setups. Example of internal virtual network
between htree virtual machines has also been decribed.
Kljune rei: interne virtualne mree, hardverska
virtualizacija
1. UVOD
Virtualna maina je softverska implementacija
hardverske, fizike maine (raunara), koja izvava
programe ba kao i fizika maina. Umreavanjem ovih
virtualnih maina dobijamo internu virtualnu mreu. Ovu
mreu moemo povezati na neku od fizikih mrea i time
omoguiti komunikaciju izmeu fizikih i virtualnih
maina, pri emu fizike maine nisu svesne da
komuniciraju sa virtualizovanim mainama.
Postoji vie naina za hardversku virtualizaciju i kao vie
naina za konfigurisanje mree izmeu virtualnih maina
i oni e biti prikazani u sledeim poglavljima.
2. HARDVERSKA VIRTUALIZACIJA
Postupkom hardverske virtualizacije sakrivaju se fizike
karakteristike raunarkse platforme na kojoj se vri
virtualizacija i umesto nje korisniku se prikazuje
apstraktna
raunarska
platforma.
Hardverska
virtualizacija se esto naziva i Platformska virtualizacija,
a od skoro i Serverska virtualizacija. Virtualizacija se vri
na datom hardveru uz pomo host softvera, odnosno
kontrolnog programa (tzv. virtualne maine), koji simulira
kompjutersko okruenje za gostujui softver. Gostujui
softver nije ogranien samo na korisnike aplikacije, nego
je mogue izvravati kompletne operativne sisteme.
Gostujui softver se izvrava kao da radi direktno na
fizikom hardveru, ali uz nekoliko ogranienja. Pristup
fizikim sistemskim resursima (mrena kartica, monitor,
tastatura, hard disk...) je mnogo vie kontorilsan nego
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr Emil eerov, docent

pristup procesoru i memoriji. Gostu je esto zabranjen

pristup odreenim perifernim ureajima, ili moe biti
ogranien da koristi samo neke od funkcija ureaja, to
sve zavisi od pravila za pristup hardveru koji su
implementirani u virtualizacioni softver.
Prilikom virtualizacije dodaje se virtualni sloj, koji se
naziva hipervizor, izmeu hardvera i operatvnog sistema.
Ovaj virtualni sloj omoguava pokretanje vie operativnih
sistema odjednom u okviru virtualne maine na jednom
raunaru, zatim dinamiko deljenje rapoloivih fizikih
resursa kao to su CPU (Central Processing Unit), hard
disk, memorija, I/O ureaji.
2.1 Puna virtualizacija
Puna virtualizacija je dizajnirana tako da omogui
potpuno odvajanje od fizikog hardvera stvarajui
kompletno virtualno okruenje u kome se izvravaju
gostujui operativni sistemi. Nije potreban nikakva
modifikacija gostujuih OS-a ili aplikacija; gostujui OS i
aplikacije nisu svesni da se nalaze u virtualnom okruenju
tako da se oni izvravaju na virtualnoj maini onako kako
bi se izvravali na fizikom hardveru. Prednost ovakvog
pristupa je to se vri potpuno odvajanje softvera od
hardvera, tako da je omoguena laka migracija izmeu
razliitih hardverskih sistema. Takoe, puna virtualizacija
omoguava potpunu izolaciju razliitih aplikacija, to je
ini veoma sigurnom.
Nedostatak pune virtualizacije je to ima loije
performanse sistema, jer se svakoj virtualnoj maini
moraju omoguiti svi servisi fizikog sistema, ukljuujui
virtualni BIOS (Basic Input/Output System), virtualne
ureaje i virtualnu memoriju. Meutim, glavni nedostatak
pune virtualizacije je taj to se prilikom virtualizacije
procesora odreene procesorske instrukcije ne mogu
virtualizaovati, to stvara dodatne probleme prilikom
virtualizacije i ija reenja znatno utiu na peformanse.
Najbolje reenje ovog problema ponudila je kompanija
VMware koja je razvila tehniku Binarne Translacije.
Binarna Translacija prevodi kd kernela kako bi zamenila
one instrukcije koje se ne mogu virtualizovati sa novim
sekvencama instrukcija koje su upuene virtualnom
hardveru, dok se korisniki kd direktno izvrava na
procesoru. Reenja za ovaj problem je i virtualizacija uz
pomo hardvera, koja prilazi ovom problemu sa
hardverske strane.
2.2 Paravirtualizacija
Kod paravirtualizacija svakoj virtualnoj maini prikazuje
se hardver koji je slian, ali ne identian osnovnom
fizikom hardveru. Paravirtualizacija se odnosi na
komunikaciju izmeu gostujueg operativnog sistema i
virtualizacionog sloja, pri emu je neophodna
modifikacija kernela gostujueg operativnog sistema kako

2455

bi se zamenile one instrukcije koje nije mogue

virtualizovati sa instrukcijama (koje se nazivaju
hypercalls)
koje
komuniciraju
direktno
sa
virtualizacionim slojem, odnosno hipervizorom. Kako je
razvoj podrke za binarnu translaciju neophodne za punu
virtualizaciju mnogo komplikovaniji nego modifikacija
kernela gostujueg operativnog radi paravirtualizacije,
paravirtualizacija prua vee performanse. Ali s obzirom
da nije mogue paravirtualizovati one sisteme koji ne
dozvoljavaju promenu njihovog kda (npr. Windows XP)
kompatibilnost i prenosivost je slaba. Ovaj problem je
donekle reen razvojem drajvera i programa koji se
naknadno instaliraju u gostujui OS.
2.3 Virtualizacija uz pomo hardvera
Proizvoai hardvera poinju da prihvataju virtualizaciju i
da razvijaju i dodaju nove mogunosti hardveru kako bi
se pojednostavile virtualizacione tehnike. Prvu generaciju
ovako unapreenog hardvera ine Intel Virtualization
Technology (IVT) i AMD-Virtualization (AMD-V). Obe
ove tehnologije ciljaju na instrukcije koje je bilo teko
virtualizovati dodajui procesoru nove mogunosti.
Instrukcije gostujueg operativngo sistema su direktno
hvatane od strane hipervizora i nema potrebe za binarnom
translacijom ili za paravirtualizacijom.
Kako su tehnologije IVT i AMD-V relativno novijeg
datuma (od 2005-2006 god.) i kako su jo uvek u razvoju
one trenutno ne pruaju vee performanse od pune
virtualizacije i paravirtualizacije. Iako je prva generacija
hardverske virtualizacije bila korak nazad to se tie
performansi sistema, napravila je mnogo koraka napred u
pristupu virtualizaciji. Hardverska virtualizacija tek treba
da se razvija, dok softverska polako zastareva i u njoj nije
ostalo puno mesta za poboljanja.
Ono to se trenutno radi jeste hibridizacija, kombinacija
svih pristipa. Razliiti proizvoai implmentiraju razliite
mogunosti u svoje proizvode, tako da je danas teko
izvriti podelu koji softverski paket radi koju
virtualizaciju i ova kombinacija virtualizacionih tehnika
prua najbolje peformanse.
2.4 Parcijalna virtualizacija
Kod parcijalne virtualizacija vri se parcijalna simulacija
osnovnog hardvera. Ne simulira se ceo hardver, nego
njegova veina, to za rezultat ima virtualnu mainu u
kojoj se moe pokretati samo odreen softver. U principu,
ovo znai da se u virtualnoj maini ne moe pokrenuti ceo
operativni sistem, to bi bila odlika pune virtualizacije,
nego samo odreene aplikacije. Ovu vrstu virtualizacije je
najlake implementirati. Njen nedostatak je to u koliko
nisu simulirane odreene hardverske karakteristike
aplikacija nee moi da se pokrene. Takoe, ponekad je
teko odrediti koje hardverske funkcije koristi pojedina
aplikacija.
3. INTERNE VIRTUALNE MREE
Virtualizacija mree podrazumeva kombinovanje
hardverskih i softverskih mrenih resursa i funkcija u
jedan softverski zasnovan entitet, virtualnu mreu. Cilj
mrene virtualizacije da omogui korisnicima efikasno,
kontrolisano i sigurno deljenje mrenih resursa. Postoje
dva tipa mrene virtualizacije: eksterna i interna. Eksterna
virtualizacija povezuje vie fizikih mrea ili delova

mrea u jednu virtualnu jedinicu, dok interna

virtualizacija omoguava kreiranje virtualne mree u
okviru jednog raunara, odnosno pravljenje mree izmeu
virtualnih maina. Razlika izmeu eksterne i interne
virtualne mree je u tome to eksterna virtualna mrea
koristi razliite protokole za virtualizaciju, tj. dodaju se
dodatni slojevi izmeu osnovnih mrenih protokola, a
sam saobraaj se odvija kroz fiziki hardver, dok se kod
interne virtualne mree saobraaj odvija preko virtualnog
hardvera, a sama struktura podataka u okviru protokola
ostaje neizmenjena. Naravno, u praksi se esto sree
kombinacija eksternih i internih virtualnih mrea i po tom
pitanju nema ogranienja u teorijskom smislu, sve zavisi
od funkcija i podrke koju e proizvoai softvera i
hardvera implementirati u svoje proizvode.
Osnovu interne virtualne mree ine virtualne mrene
kartice, koje se dodeljuju virtualnim mainama, i virtualni
switch-evi, koji povezuju virtualne maine jedne sa
drugima i sa eksternom mreom (Slika 1).

Slika 1. Interna virtualna mrea

3.1 Virtualne mrene kartice
Virtualna mrena kartica (VNIC ili virtual Ethernet
adapter) je softver pomou kojeg se vri umreavanje
virtualnih maina. One imaju sve odlike fizikih mrenih
kartica, samo to se sve potrebne instrukcije izvravaju u
procesoru i memoriji raunara. Dok fizike kartice rade u
okviru prvog i drugog nivoa OSI (Open System
Interconnection) modela, virtualne kartice rade iskljuivo
na drugom nivou (Data Link nivo). Takoe, one poseduju
i sopstvenu MAC (Media Access Control) adresu i
unicast, multicast i broadcast filtere.
Postoje dve vrste kartica za virtualne maine. Prva je u
obliku paravirtualizovanog ureaja za kojeg je potrebno
instalirati dodatni softver i drajvere u okviru gostujueg
sistema i ta kartica je svesna da radi u virtualizovanom
okruenju. Dok je druga vrsta u obliku puno
virtualizovanog ureaja za koga nije potrebno instalirati
dodatni softver na gostujui OS i ona moe biti u dve
verzije, za 32-bitne ili za 64-bitne gostujue operativne
sisteme.
3.2 Virtualni switch-evi
Switch je ureaj koji povezuje vie raunara u okviru
jednog LAN-a (Local Area Network). On vrii
nadgledanje paketa i na osnovu toga odreuje na koji od
svojih portova treba da prosledi primljeni paket. Ovim je
osigurano da poslati paket stigne iskljuivo na naznaenu

2456

adresu. Time je poveana sigurnost jer je spreeno

prislukivanje podataka upuenih drugim raunarima i
racionalnije se koristi protok pa su performanse mree
vee. Virtualni switch-evi funkcioniu na slian nain kao
i fiziki switch-evi, ali razlike meu njima postoje. Kao i
fiziki, virtualni switch radi na drugom nivou OSI
modela, to znai da radi samo sa zaglavljima ovog nivoa
i samim tim je nezavisan od protokola gornjih nivoa OSI
modela, kao i od razlika izmeu fizikih mrenih kartica i
razlika izmeu primenjenih virtualizacionih tehnika za
virtualne mrene kartice.Virtualni switch-evi takoe
izbegavaju nepotrebna isporuivanja paketa (ne ponaaju
se kao hub-ovi), odravaju MAC tabelu za prosleivanje
portova pretraivanjem pristiglih paketa za odredinim
adresama i prosleuju te pakete na odgovarajui port ili
portove (ponaaju se kao hub-ovi). Takoe, podrka za
VLAN tehnologiju je prisutna i kod virtualnih switch-eva.
Sve ove komponente virtualnog switch-a se po potrebi
uitavaju kao moduli. Ukoliko neka od funkcija nije
potrebna (recimo VLAN podrka) ona se nee ni uitati.
Prednost modularnog pristupa je to se uitava samo ono
to je potrebno za podrku odreenih fizikih i virtualnih
mrenih kartica korienih u mrenoj konfiguraciji. Ovo
znai da se sistem manje optereuje, to kao rezultat daje
vee performanse. Modularan pristup prua drugim
proizvoaima softvera da razvijaju sopstvene module za
unapreenje sistema.
Razlika u odnosu na fizike switch-eve je u tome to
hipervizor stvara direktnu vezu izmeu virtualne mrene
kartice i virtualnog switch-a pa se auriranje MAC tabele
i unicast/multicast adresa vri automatski i nisu potrebni
dodatni protokoli za njihovo auriranje.
Topologija virtualne mree organizovana je tako da ne
dozvoljava kaskadno povezivanje switch-eva, odnosno ne
postoji mogunost direktnog povezivanja dva switch-a.
Svaki virtualni switch ima svoju sopstvenu tabelu za
prosleivanje paketa i ne postoji mehanizam koji bi
dozvolio da upis iz jedne tabele upuuje na port drugog
virtualnog switch-a. Drugim reima, svaka odredina
adresa koje switch potrauje u tabeli mora odgovarati
iskljuivo nekom od portova istog virtualnog switch-a,
ak i ako se ta adresa nalazi u tabeli drugih switch-eva.
Ovo izolacija switch-eva je neophodna iz bezbednosnih
razloga kako bi se spreile loe konekcije switch-eva i
problemi sa switch loop-ovima (postojanje vie putanja
izmeu dva switch-a).
Meutim, mogue je napraviti switch loop, ili upotrebom
softvera na gostujuem operativnom sistemu koji bi
premostio dve virtualne mrene kartice koje pripadaju
istoj mrei ili povezivanjem dva virtualna switch-a na istu
fiziku mrenu karticu. Ovim se otvaraju vrata
problemima koji postoje kod fizikih switch-eva, ali male
su anse da se ovakvo povezivanje dogodi sluajno jer
nema potrebe za njim u tipinim konfiguracijama. Tako
da stvarna opasnost za ovo ne postoji, osim ako neko to
ne uradi namerno i na sopstvenu odgovornost, to moe
da dovede ne samo do nefunkcionalnosti virtualne mree
nego i do nestabilnosti rada samih virtualnih maina.
3.3 Agregacija linkova
Agregacija linkova (Link Agregation) predstavlja
grupisanje vie mrenih linkova u jedan logiki link radi
poveanja protoka ili obezbeivanja kontinuiteta rada

mree u sluaju prestanka funkcionisanja nekog od

linkova.
Grupisani linkovi imaju vei kapacitet nego pojedinani
linkovi. Ovde treba napomenuti da se ovo poveanje
kapaciteta odnosi na ukupan saobraaj, a ne na
pojedinanu komunikaciju izmeu korisnika. Brzina
pojedinane komunikacije ne moe biti vea od brzine
jednog linka, pa se zato najvee performanse postiu kada
se prenosi vie simultanih konverzacija.
Kod virtualnih maina i interne virtualne mree agregacija
linkova se koristi na prelazu izmeu virtualne i fizike
mree, odnosno vri se agregacija linkova izmeu fizikih
mrenih kartica i portova na virtualnom switch-u. Ovo
grupisanje mrenih kartica naziva se NIC teaming.
Kao i kod fizikih linkova, mogua su razliita
podeavnja za Load Balancing i Failover konfiguracije
kod virtualnih linkova. Load Balancing omoguava
deljenje mrenog saobraaja virtualnih maina
prikljuenih na virtualni switch preko dve ili vie fizikih
mrenih kartica, ime se postie vea propusna mo.
Podeavanje izbora linka za prenos saobraaja jedne
konverzacije moe se vriti na osnovu: ID-a porta
virtalnog switch-a, MAC adrese ili IP adrese. Failover
konfiguracija podrazumeva konfigurisanje detekcije
prekinutog linka i postoje dva metoda za ovo: Link Status
i Beacon Probing.
3.4 Konfiguracija interne virtualne mree
Mrea izmeu virtualnih maina se moe konfigurisati na
nekoliko naina, kao: Bridged Networking, NAT
(Network Address Translation) i kao Host-only
Networking.
Bridged Networking povezuje virtualnu mainu na
spoljanju mreu koristei mrenu karticu hosta, pri tome
Bridged Networking konfigurie virtualnu mainu kao
jedinstven identitet na mrei, odvojen i nepovezan sa
svojim hostom. Virtualna maina je vidljiva drugim
raunarima na mrei koji sa njom mogu da komuniciraju
direktno. Kod ovog pristupa virtulna maina se na mrei u
potpunosti ponaa kao i fizika, ima sopstvenu IP i MAC
adresu, ima direktan pristup drugim raunarima na mrei i
drugi raunari mogu sa njom da komuniciraju kao da je u
pitanju fiziki raunar. U ovom sluaju ne postoji lokalna
mrea izmeu hosta i virtualnih maina, nego virtualne
maine imaju direktan izlazak na spoljnu mreu.
NAT konfiguie virtualne maine tako da dele IP i MAC
adresu hosta na spoljnoj mrei. Pri tome se stvara lokalna
mrea izmeu hosta i virtualnih maina, odnosno interna
virtualna mrea, u kojoj virtualne maine i host imaju
sopstvene identite koji nisu vidljivi izvan nje. Virtualne
maine na ovoj mrei dobijaju IP adrese od virtualnog
DHCP servera. NAT je koristan kada administrator mree
dozvoljava upotrebu samo jedne IP i MAC adrese i tada
NAT omoguava virtualnim mainama izlaz na spoljnu
mreu koristei konekciju hosta.
Host-only Networking kreira mreu koja se u potpunosti
nalazi u okviru host raunara. Ovaj pristup je koristan u
koliko je potrebno da se napravi izolovana virtualna
mrea kod koje virtualne maine nemaju izlaz na Internet.
Dodeljivanje IP adresa u okviru ove interne virtualne
mree vri virtualni DHCP server. Ipak, mogue je ovoj
internoj mrei obezbediti izlaz na spoljnu mreu
upotrebom odgovarajueg softvera za rutiranje koji

2457

uspostavlja konekciju izmeu hostove fizike i virtualne

mrene kartice.
4. KONFIGURISANJE VIRTUALNIH MAINA I
INTERNE VIRTUALNE MREE
Konfigurisanje virtualnih maina i interne virtualne mree
obavljeno je uz pomo VMware Workstation (ver. 6.5)
softvera za virtualizaciju, Slackware Linux-a (ver. 12.2)
koji je sluio kao host i tri Windows XP operativna
sistema koji su instalirani kao virtualne maine.
Interna virtualna mrea je organizovana na sledei nain:
prva virtualna maina "Windows XP 01" ima direktan
izlaz na spoljnu mreu preko Bridged Netwroking opcije
(vmnet0) i ona slui kao gateway i firewall za druge dve
virtualne maine (Windows XP 02 i 03) koje se nalaze na
vmnet2 host-only mrei. Ova interna virtualna mrea
koristi dva virtualna switch-a. Prvi virtualni switch
omoguava direktan izlazak virtualnoj maini "Windows
XP 01" na lokalnu mreu hosta preko vritualne kartice
VNIC 1 i fizike kartice hosta. Drugi switch povezuje u
lokalnu mreu virtualne maine "Windows XP 01" preko
virtualne kartice VNIC 2, "Windows XP 02" preko
kartice VNIC 3 i "Windows XP 03" preko kartice VNIC
4, a u ovu mreu se prikljuuje i host preko virtualne
kartice VNIC 0 koja se automatski kreira pri pravljenju
host-only mree. "Windows XP 03" maina je
konfigurisana da bude i Web server. Organizacija ove
mree moe se videti na slici 2.

fiziki prostor, jeftiniji su, pouzdaniji i lako dostupni.

Jednostavna prenosivost i funkcionalnost na razliitom
hardveru daje veliku prednost virtualnim mainama pri
testiranju i prezentaciji operativnih sistema i aplikacijama
predvienih za drugaiji hardver, a bez korienja tog
hardvera. Trenutno ostaje jedino razvoj hardvera i
njegove podrke za virtualizaciju da obezbedi vee
performanse sistema.
Neophodnost postojanja interne virtualne mree izmeu
virtualnih maina je sasvim oigledna. Kada bi virtualne
maine bile bez interne mree, njihova upotrebljivost bi se
prilino ograniila. Bile bi korisne za testiranje softvera ili
operativnih sistema u izolovanom okruenju ili
eventualno korienje jedne maine po jednoj fizikoj
mrenoj kartici za pristup Internetu. Ovim bi se morala
obezbediti fizika kartica za svaku mainu posebno, to je
u sluaju velikog broja virtualnih maina nemogue jer su
fiziki raunari ogranieni sa brojem slotova za mrene
kartice. Ovim mainama se ne moe pruiti zatita u vidu
firewall maine koja bi kontrolisala saobraaj, nego bi se
firewall aplikacije morale konfigurisati na svakoj maini
posebno, to bi dodatno opteretilo resurse hosta.
Kopiranje fajlova sa jedne maine na drugu ne bi bilo tako
jednostavno kao kopiranje preko mree.
Interna virtualna mrea prua jednostavno reenje za
testiranje buduih fizikih mrea i maina u okviru njih.
Virtualne maine i njihove virtualne kartice i switch-evi se
mogu veoma lako prekonfigurisati bez potrebe za
fizikim premetanjem kablova, switch-eva i ostale
mrene opreme. Kada se pronae odgovarajui model
mree, on se onda moe i fiziki realizovati.
Iako interna virtualna mrea ima ogranienja u vezi sa
njenom topologijom (nemogunost direktnog povezivanja
dva virtualna switch-a ili ak nepostojanje virtualnih
router-a) i protokolima koji nisu podrani, nije iskljueno
da e budui softver prevazii ove probleme. ak i sa
ovim ogranienjima, kombinacije za organizaciju interne
virtualne mree su velike.
Zbog svega ovoga, proizvoai softvera za virtualizaciju
(VMware, Xen, Microsoft i drugi) se konstantno utrkuju
da sadanjim i buduim korisnicima prue to pouzdaniji
softver za ostvarivanje njihovih planova, uz to manje
trokove i to vee mogunosti i performanse.
6. LITERATURA
[1] http://www.vmware.com/support/
[2] http://www.xen.org/support/documentation.html
[3] http://technet.microsoft.com/en-us/library/default.aspx
[4] http://searchservervirtualization.techtarget.com
[5] http://en.wikipedia.org

Slika 2. Interna virtualna mrea

Naknadnim podeavanjem u okviru samih virtualnih
mana one su konfigurisine tako da pripadaju istom
VLAN-u, to je omoguilo deljenje fajlova izmeu njih.
Konfigurisani Web server bio je bez problema vidljiv u
lokalnoj mrei, ali za pristup serveru sa spoljne mree
neophodno je bilo konfigurisati firewall na "Windows XP
01" virtualnoj maini, kao i proslediti odgovarajui port
na ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line) router-u.

Kratka biografija:

5 ZAKLJUAK
injenica je da hardverska virtualizacija predstavlja
budunost, pre svega za konsolidaciju servera.
Virtualizovani serveri su laki za upotrebu, ne zauzimaju
2458

Danilo Stefanovi roen je u apcu 1983.

god. abaku gimnaziju "Vera Blagojevi"
zavrio je 2002. god. kada i upisuje Fakultet
tehnikih nauka na odseku za Saobraaj,
smer Potanski saobraaj i telekomunikacije.
Diplomski-master rad odbranio je 2010. god.
na Katedri za telekomunikacije i obradu
signala.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.1

ANALIZA MEUNARODNE AUTOBUSKE LINIJE I. SARAJEVO-H. NOVI SA

PRIJEDLOGOM MJERA ZA POVEANJE RENTABILNOSTI RADA
ANALYSIS OF INTERNATIONAL BUS LINES I. SARAJEVO-H. NOVI WITH
PROPOSED MEASURES TO INCREASE PROFITABILITY
Predrag Nei, Pavle Gladovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast - SAOBRAAJ
Kratak sadraj - U okviru rada izvrena je analiza
meunarodne autobuske linije Istono Sarajevo - Herceg
Novi, sa prijedlogom mjera kojim se postojee stanje
moe unaprijediti i podii na vii nivo prelaskom
autobusa kapaciteta sa 49 sjedita na kapacitet autobusa
32 sjedita, ime se smanjuju trokovi.
Kljune rijei: Analiza poslovanja, organizaciona
struktura, autoprevoz
Abstract- In this paper is carried out an analysis of
international bus line Istocno Sarajevo-Herceg Novi. Also
are proposed certain measures to improve the current
situation by switching buses capacity from 49 to 32 seats
and thereby reduce costs.
Key words: Analysis of business, organizational
structure, car traffic
1. UVOD
Saobraaj je izuzetno vaan inilac sveukupnog
privrednog i drutvenog razvoja zemlje. U okviru ovog
rada poseban akcenat se daje pitanju organizacije
autobuske linije na relaciji Istonog Sarajeva i Herceg
Novog kao i svi prihodi i rashodi koji nastaju na ovoj
liniji. Pokazuju se mjere, odnosno finansijski pokazatelji
ove meunarodne autobuske linije.
Osnovni cilj ovog rada jeste da pokae opravdanost
eksploatacije autobuske linije Istono SarajevoHerceg
Novi, te da se daju konkretne preporuke za dalja
poboljanja i usavravanja. Analizirana je organizaciona i
kadrovska struktura, struktura voznog parka kao i naini
prikupljanja, obrade i analize podataka koji su bitni da bi
preduzee uspjeno poslovalo. Nakon analize i
identifikacije problema predloene su konkretne mjere
kako bi se poboljali postojei uslovi odvijanja saobraaja
.
2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PREDUZEA
Osnovna djelatnost preduzea d.o.o. BALKAN
EXPRESS je prevoz putnika u linijskom i vanlinijskom,
drumskom saobraaju i to kao meunarodni, republiki i
gradski saobraaj.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio Prof. dr Pavle Gladovi.

Pod osnovnim djelatnostima podrazumijeva se:

- prevoz putnika u prigradskom saobraaju,
- prevoz putnika u meugradskom saobraaju,
- prevoz putnika u meunarodnom saobraaju,
- izdavanje i zakup autobusa sa vozaem.
Pod prateim djelatnostima podrzumjeva se:
- pruanje usluga iz oblasti turizma i ugostiteljstva,
- opravka i odravanje autobusa,
- odlazak na seminare,
- organizovanje prevoza na znaajne manifestacije (dani
mimoze u Hereg Novom...itd.)
2.1. Organizaciona struktura preduzea
Prema namjeni voznog parka, teritorijalnom domenu,
heterogenosti voznog parka i drugih specifinih funkcija u
okviru d.o.o. BALKAN EXPRESS zastupljene su
sledee slube:
- sektor za saobraaj,
- sektor za remont i servis,
- sektor strunih slubi.
Sektor za saobraaj ima zadatak da redovno i uredno
izvrava preuzete obaveze u izvrenju ugovorenih
transportnih usluga, tj. stara se da ugovorene transportne
zadatke obavi na vrijeme i korektno.
Rad sektora za saobraaj obuhvata: evidentiranje i
normiranje linija, izradu i redovno odravanje redova
vonje, izradu cjenovnika prevoza, izbor vozila,
planiranje rasporeda voznog osoblja i vozila, dnevno
izvravanje rasporeda voznog osoblja i vozila, praenje i
kontrolu rada voznog osoblja i vozila, praenje
optereenja vozila i kretanja putnika u cilju optimalnog
rasporeda vozila na liniji sa veim brojem putnika,
pravovremeno obavljanje tehnikog pregleda vozila i
produenje vanosti registracije vozila, analizu potreba za
novom opremom u tehnologiji rada saobraaja, pripremu
dokumentacije za izvrenje prevoza, izdavanje putnih
naloga, prijem dokumenata po izvrenom prevozu uz
kontrolu putnih naloga. Organizaciona cijelinasektor za
remont i servis obavlja poslove tekueg i investicionog
odravanja vozila sa zadatkom postizanja optimalnog
nivoa tehnike ispravnosti vozila u voznom parku, uz
minimalne trokove odravanja i opravke vozila.
Sektor za remont i servis ine sledee slube: sluba
dnevnog odravanja, sluba preventivnog odravanja,
sluba tekueg odravanja, sluba investicionog
odravanja.

2459

osnovnih
sredstava
autotransportne
organzacije.
Inventarski broj vozila u voznom parku d.o.o. BALKAN
EXPRESS iznosi 8. Vei dio voznog parka su vozila tipa
MERCEDES, izuzev nekolicine vozila tipa MAN, WW,
ISUZU.
Postoje tri tipa MERCEDES vozila:
- Mercedes 303-koji raspolae sa 50 sjedita i vri prevoz
aka;
- Merceds 309koji raspolae sa 25 sjedita i vri prevoz
aka;
- Mercedes 404koji raspolae sa 50 sjedita i slui za
linijski prevoz.
Slika 1.Odravanje vozila d.o.o.Balkan Express
Sektor strunih slubi obavlja poslove i radne zadatke za
cijelo preduzee. Podjeljen je na sledea odjeljenja: odjeljenje za raunovodstveno-finansijske poslove, odjeljenja
za pravne, kadrovske i opte poslove, odjljenje za
komercijalne poslove, odjeljenje kontrole i obezbjeenja.

Jedan tip autobusa je MAN, a to je MAN 292 - koji

raspolae sa 50 sjedita, slui za linijski prevoz. Jedan tip
autobusa je WW, a to ja WW LT 31, mini bus koji
raspolae sa 15 sjedita i slui za vanlinijski prevoz. Jedan
tip autobusa je ISUZU, a to je ISUZU 31 koji raspolae
sa 33 sjedita i slui za linijski prevoz.

3. STRUKTURA ZAPOSLENIH
Kadrovska struktura , odnosno struktura zaposlenih u
d.o.o. Balkan Express, prikazana je sa dva aspekta, to
je prikazano u tabeli 1 i 2.

31 god.
29 god.
21 god.

STEPEN STRUNE

Broj radnika

SPREME

Odre.

Neod.

III ST. STRUNE SPREME

Broj radnika

20 god.

Odre. Neod.

15 god.

4 god.

17,7
%

IV ST.STRUNE SPREME

12

70,5
%

V ST.STRUNE SPREME

VII ST.STRUNE

11,8

17

100%

Grafik 1.Starosna struktura vozila

SPREME
UKUPNO

5. UKUPNI PRIHODI I TROKOVI

Analizom prihoda i trokova dae se ocjena rada vozila na
liniji,odnosno utvrdie se da li je postojanje ove linije
ekonomski opravdano.

Tabela 1: Klasifikaciona struktura zaposlenih po

sektorima
STEPEN STRUNE
SPREME
III ST. STRUNE

Broj radnika

- C-prosjecna cjena karte

Broj radnika

Odre.

Neod.

Odre.

Neod.

17,7%

C=

c1 xp1 + c 2 xp 2 + ... + c k xp k
k

i =1

SPREME
IV ST.STRUNE

12

- P-ukupan broj prevezenih putnika na liniji

70,5%

V ST.STRUNE SPREME

VII ST.STRUNE

11,8%

17

100%

i =1

i =1

P= pi = =P i =P A +P B =37+48=85 put.

SPREME

- P p -prihod od prevezenog prtljaga

SPREME
UKUPNO

=22,1 km

pi

P p =pcp=17 km
R 1 =CP+P p =22,1085+17=1879+17=1896 km

Tabela 2.Struktura zaposlenih po stepenu strune spreme

Ukupan mjeseni prihod dobijen radom meunarodne
autobuske linije Istono Sarajevo - Herceg Novi
Ru=189630= 56 880 km

4. VOZNI PARK d.o.o. BALKAN EXPRESS

Pod inventarskim voznim parkom podrazumijeva se skup
svih vozila koja se vode u invetaru - knjigovodstavu

2460

Na osnovu izraunatih vrijednosti, izvreno je

izraunavanje trokova. Ovaj obraun dat je u narednoj
tabeli
Vrsta vozila

Ukupno-

Cijena po

km

U ostale mjere za poboljanje poslovanja spadaju:

Cijena kotanja(KM)

jednom
kola-(KM)

Bus

143 445

2,448

351 153,36

Tabela 3.Ukupna cijena kotanja sistema na nivou godine

za liniju I.Sarajevo-Herceg Novi

uvoenje kontrolnih listova, koji bi dali taniju i

precizniju informaciju o prevezenom broju
putnika za razliku od dosadanjeg naina koji se
radio na veoma grub i neprecizan nain, to je u
velikoj mjeri odstupao od stvarnog broja
prevezenih putnika,
kupovinom novih vozila preko lizing kua, to bi
dovelo do smajnjenja trokova a samim tim
obezbjedio bolji i kvalitetniji prevoz ,
uvoenjem fiskalne kase u autobuse.

8. ZAKLJUAK

6. UPOREIVANJE DOBIJENIH VRIJEDNOSTI

ZA PRIHODE I TROKOVE
Dobijeni prihodi i trokovi radom meunarodne
autobuske linije Istono Sarajevo - Herceg Novi prikazuje
se u funkciji preenih kilometara (KM/km), jer takav
prikaz daje realnu sliku trenutnog stanja rada linije.
Ukupni godinji prihodi rada linije (Ru) izraeni u
konvertibilnim markama, iznose 682 560 KM, dok
ukupni godinji trokovi (T) rada linije, takoe izraeni u
konvertibilnim markama iznose 341 280 KM. Poreenjem
prihoda i trokova izraenih u konvertibilnim markama
utvreno je da su prihodi vei od trokova, odnosno da je
funkcionisanje ove meunarodne autobuske linije
ekonomski opravdano.
7. PRIJEDLOG MJERA
Jedan od moguih prijedloga mjera bi bio zamjena
autobusa kapaciteta q=49 autobusom kapaciteta q=32.
Ukoliko bi na liniji Istono Sarajevo - Herceg Novi
saobraao autobus kapaciteta q=32, dolo bi do poveanja
statikog, dinamikog koeficijenta i koeficijenta
iskorienja kapaciteta autobusa to se moe vidjeti iz
prorauna.
Dobijeni rezultati potvruju porast:

koeficijent statikog iskorienja kapaciteta

autobusa( ),
koeficijent dinamikog iskorienja kapaciteta
autobusa( ),
koeficijent iskorienja kapaciteta autobusa
(Kik), po dionici.
Pored analize izmjeritelja rada potrebno je uraditi analizu
trokova, zamjenom vozila na liniji smanjuju se godinji
trokovi osiguranja, trokovi goriva, trokovi guma, pa su
ukupni trokovi :
Tu=300 144,31 KM
Prelazom sa veeg na manji autobus,odnosno sa autobusa
kapaciteta q=49 na autobus kapaciteta q= 32 dolazi do
poveavanja ukupnih prihoda, ali sa druge strane dolazi
do smanjenja udobnosti i konfora, jer autobus manjeg
kapaciteta ne moe da prua udobnost kao vei autobus.
Jedan od razloga je taj, da autobus sa manjim kapacitetom
ima manji meuosovinski razmak.

U ovom radu je izvrena analiza odabrane meunarodne

autobuske linije Istono Sarajevo - Herceg Novi
autobuskog transportnog preduzeca d.o.o. Balkan
Express" iz Istonog Sarajeva. U skladu sa prikazanom
analizom, evidentno je da je za preduzee isplativije
koristiti, za pomenutu autobusku liniju, autobus sa
kapacitetom od q=32 sjedita, nego poredbeni sa
kapacitetom od (q=49). U ovom radu panja se posvetila
na niz prijedloga mjera koje bi trebalo realizovati u
budunosti radi boljeg i uspjenijeg poslovanja.
Konani rezultati analize su pokazali znatno veu
isplativost, u sljedeim sluajevima:
- registrovanju ,osiguranju i tehnikom pregledu vozila
- potronji goriva,ulja,antifriza;
- trokovima odravanjima,kao i trokovima guma.
11. LITERATURA
[1] S.Buni Tehnika eksploatacija motornih vozila,
Saobraajni fakultet , Beograd, 2000.
[2] Pavle Gladovi, Milan Simeunovi: Sistemi javnog
autotransporta robe, FTN, Novi Sad, 2004.
[3] V. Veovi, N. Bojovi., Organizacija saobraajnih
preduzea, Saobraajni fakultet, Beograd , 2002.
[4] Studija javnog prevoza na podruju optine Inija,
Fakultet tehnikih nauka, Departmant za saobraaj Novi
Sad, 2009. god.
[5] www.autobusi.net
[6] Dokumentacija preduzea D.O.O. Balkan Express,
2007, 2008, 2009. god.
[7] Pavle Gladovi: Tehnologija drumskog saobracaja,
FTN, Novi Sad, 2003.
Kratka biografija:
Predrag Nei roen je u Sarajevu 1980. god. Diplomskimaster rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Saobraaj Analiza meunarodne autobuske linije I. Sarajevo - H. Novi
d.o.o. Balkan Express iz I. Sarajeva sa prijedlogom mjera za
poveanje rentabilnosti rada odbranio je 2010 godine.

2461

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 621.39

MOGUNOSTI PRIMENE WIMAX TEHNOLOGIJE U RURALNOM PODRUJU

POSSIBILITIES OF APPLICATION OF WIMAX TECHNOLOGY IN RURAL AREAS
Milan Jovanovi, eljen Trpovski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U radu su predstavljene mogunosti
primene WiMAX tehnologije za privatne i bankarske
mree, off-shore komunikacije, tematske parkove, kao i
primena u ruralnom podruju sa potencijalnim reenjem
na osnovu ankete i ruralnog business case-a.
Abstract The project presents possibilities of
application of WiMAX technology in private and banking
networks, off-shore communications,theme parks, as
well as their use in a rural area with a potential solution
based on the survey and rural business case.
Kljune rei: WiMAX, primena
1. UVOD
WiMAX (Worldwide interoperability for Microwave
Access) tehnologija omoguava irokopojasno povezivanje poslednje milje na daleko veoj teritoriji u odnosu
na WiFi, pri tom omoguavajui poslovnim korisnicima
T1/E1 servise, a rezidencijalnim korisnicima servise
ekvivalentne kablovskim/DSL pristupnim sistemima. S
obzirom da omoguava pokrivanje od 2 do 50km,
WiMAX prua mnogo veu mobilnost aplikacijama
velikih brzina. [6]
2. EVOLUCIJA STANDARDA 802.16
Institucija IEEE (Institute of Electrical and Electronical
Engineers) je 1998. godine oformila grupu nazvanu IEEE
802.16 sa svrhom da razviju standard za neto to je tada
bilo nazvano beinom mreom gradskog podruja
(wireless metropolitan area network = wireless MAN).
Grupa je poela raditi na modifikovanju i proirivanju
standarda na frekvencije koje su pod licencom, u opsegu 2
11 GHz, koje bi omoguile postavljanje ureaja kako bi
bili dostupni i izvan vidljivosti (NLOS non line of
sight). Dalje revizije standarda 802.16a uinjene su 2004.
godine. Taj novi standard, nazvan IEEE 802.16-2004
zamenjuje 802.16, 802.16a i 802.16c standarde sa jednim
standardom, koji se pak kasnije adaptirao kao baza za
HIPERMAN (highperformance metroplitan area network
(beina mrea gradskog podruja s visokim performansama)).
Radi otklanjanja problema i pronalaenja nekih reenja,
bazirana na IEEE 802.16 standardima, osnovan je
WiMAX Forum.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr eljen Trpovski, vanr.prof.

WiMAX Forum ima lanove iz mnogih grana industrije,

ukljuujui proizvoae opreme i provajdera za internet.
Forum je zapoeo sa testiranjem interoperativnosti i
najavio je prvi proizvod baziran na IEEE 802.16-2004 za
fiksnu primenu u januaru 2006. godine. Proizvodi
bazirani na IEEE 802.16e-2005. su bili sertifikovani na
poetku 2007. godine. [3]
3. KARAKTERISTIKE WiMAX-A
Nekoliko istaknutih mogunosti koje prua ova
tehnologija:
- brz razvoj: u poreenju sa realizacijom inih reenja,
WiMAX zahteva malo ili bez spoljne izgradnje
konstrukcija;
- veliki protoci: ostvaruju se uvoenjem tehnologije
MIMO (Multiple Input Multiple Output) antenskih sistema sa fleksibilnim upravljanjem resursima koristei
SOFDMA, kao i unapreen sistem kodovanja koji omoguava najvii downlink (DL) protok od 63 Mb/s, uplink
(UL) protok od 28 Mb/s po sektoru, a kanal od 10 MHz;
- kvalitet servisa (QoS): najbitnija stavka IEEE 802.16,
kontrola pristupa medijumu, MAC (Medium Access
Control) arhitekture je QoS (Quality of Service);
- skalabilnost: da bi se postigla harmonizacija korisnikih
zahteva i iskoristivost spektra na dui period, WiMAX
tehnologija koristi adaptivni pristup izbora irine kanala u
zavisnosti od potrebe korisnika;
- bezbednost: mogunosti zatite koje sadri mobilni
WiMAX najbolje su u klasi i sadre EAP (Extensibile
Authentication Protocol) baziranu autentifikaciju, AESCCM (Advanced Encryption Standard Counter with
Cipher-block chaining Message authentication Code)
baziranu autentifikaciju i CMAC (block Cipher-based
Message Authentication Code) i HMAC (keyed Hash
Message Authentication Code) bazirane eme zatite
kontrolnih poruka;
- mobilnost: mobilni WiMAX omoguava optimizovan
handover (prelaz iz jedne elije u drugu bez prekida veze)
koji ne traje due od 50 ms [1].
4. PODRUJE PRIMENE WiMAX-A
4.1. Bankarske mree
Centralna banka moe se povezati sa filijalama i bankomatima tako da kroz privatnu WiMAX mreu prenosi
glas, podatke i video. Ova mrea banaka obino zauzima
velike povrine i potrebna je visoka bezbednost, kao i
propusni opseg za odvijanje saobraaja. WiMAX-ova enkripcija podataka nudi odline bezbednosne veze, meutim, bankama e najverovatnije biti potrebna bezbednost
sa kraja na kraj ime se postie zatita od neeljenog

2462

upadanja i manipulacija kod osetljivog bankarskog

sistema.
4.2. Mree obrazovanja i javna bezbednost
kolski sistem moe da koristi WiMAX tehnologiju za
povezivanje kola unutar odreenog okruga. Neki od
kljunih uslova za kolski sistem je NLOS, visok
propusni opseg (> 15 b /s), umreavanja taka-taka i
taka vie-taaka kao i velika pokrivenost. WiMAX
mree obrazovanja", korienjem servisa QoS, mogu da
iskoriste pun opseg komunikacionih zahteva, ukljuujui
telefoniju, rad sa podacima (kao to je evidencija ue
nika), e-mail, internet i internet pristupi (podaci), edu
kacija na daljinu.
Javne bezbednosne ustanove poput policije, bolnice i
vatrogasne slube, mogu iskoristiti WiMAX tehnologiju
za podrku medicinskim i drugim vanrednim situacijama.
Pored pruanja dvosmerne komunikacije izmeu centra i
vozila odreene slube, WiMAX omoguava slanje video
slike i podataka sa mesta nesree ili katastrofe u kontrolni
centar.

5.1.1. WiMAX planiranje, pokrivenost i kapaciteti

WiMAX planiranje obuhvata postavljanja baznih stanica
za pokrivanje teritorije Laarka. Predvieno korienje
frekvencija prema dozvoli Ministarstva za kapitalne
investicije to je est frekvencija u opsegu 3.5 GHz.
Razlog su najave u okviru WiMAX foruma da e inter
operabilnost prvo biti doneta za opremu koja radi u
opsegu 3.5 GHz. Potrebno je izvriti analizu lokacija u
Laarku koje bi bile pogodne za postavljanje baznih
stanica kako bi se pokrila cela teritorija sela. Na slici 20 je
predstavljena lokacija na kojoj se moze postaviti pome
nuta bazna stanica [2].

4.3. Off-shore komunikacije i Tematski parkovi

Proizvoai nafte i gasa mogu da koriste WiMAX opremu
koja bi obezbedila komunikacione veze izmeu kompa
nije i objekata na naftnim platformama, podrku za
eksterne operacije, bezbednosti i osnovne komunikacije.
Daljinske operacije ukljuuju daljinsko reavanje sloenih
problema sa opremom, monitoring i pristup bazi
podataka.
Operateri tematskih parkova mogu koristiti WiMAX za
pruanje irokog opsega komunikacionih usluga za
njihove zabavne parkove, izlobe, skladita i logistike
centre kao i autobuse i servis vozila. WiMAX tehnologija
u ovom sluaju moe da ponudi irok spektar komu
nikacija kao to su: dvosmerni saobraaj izmeu lokacija i
kontrolnog centra, video nadzor irom parka, rezervacije
preko interneta, pristup podacima i auriranje.

Slika 1. Prikaz mogue lokacije bazne stanice i

pokrivenost sa tri sektora
5.1.2. Dizajn WiMAX mree
Dizajn WiMAX-mree u Laarku moe iskoristiti
kombinaciju P-P i P-MP-topologija. P-P poveznice bi se
koristile za povezivanje bazne stanica sa core mreom,
dok stanice prema krajnjim korisnicima koriste P-MPpoveznice.
5.1.3. Implementacija WiMAX mree

4.4. Ruralne mree

Provajderi mogu da iskoriste WiMAX tehnologiju za
isporuku usluga na neusluenom tritu u ruralnom
podruju i naseljima na preriferiji gradova. Razvoj
ruralnih povezivanja je kritina u mnogim zemljama u
razvoju i neusluzenim oblastima razvijenih zemalja, gde
je malo ili nimalo infrastrukture na raspolaganju.
Ruralnim povezivanjem uvela bi se neophodna telefonija i
internet usluge. WIMAX reenja obezbeuju veliku
pokrivenost, isplativije je od fiksnih tehnologija u podru
jima sa manjom gustinom stanovnitva.

Realizacijom ovog projekta u Laarku u sklopu

implementacije neophodno je izvriti sledee zadatke:
Integrisanje WiMAX infrastrukture
IP povezivanje
QoS konfiguracija
Upravljanje i monitoring
Mere bezbednosti
Testiranje mree
5.2. Potencijalne bazne stanice MicroMAX i
MakroMAX

5. RURALNI BUSINESS CASE

5.1. Mogui plan projektovanja WiMAX mree u
mestu Laarak
Plan projektovanja WiMAX mree obuhvata tri celine:
1. WiMAX planiranje, pokrivenost i kapaciteti
2. Dizajn WiMAX mree
3. Implementacija WiMAX mree.

MicroMAX predstavlja porodicu jednomodnih (802.16d

ili 802.16e), visokointegrisanih baznih stanica za
mikroelije sa kompletnim RF i baseband komponentama
upakovanim u jedno kuite predvieno za spoljanju
montau.
MacroMAX predstavlja carrier-grade ili core baznu
stanicu. Namenjena je pre svega profesionalnim prua
ocima Internet VoIP usluga (Inernet provajderi, Telekom i
dr.).
2463

Na slici 2. prikazan je izgled MacroMAX i MicroMAX

bazne stanice.

Tabela 2. Biznis case za Laarak

Pretpostavke za WiMAX mreu u Laarku
Segment trita
Samo rezidencijalno
Gustina domainstva
300 domainstava po km2
Pokrivenost
50km2
Bazne stanice
Jedna WiMAX bazna stanica
pokriva oko 50km2
Prodor na trite i
2 godine za prihvatanje rasta
prihvatanje stope
od 3.3% penetracije za 10
godina
Edge,Core,Central
0$
Office
Bazna stanica
3-kanalna bazna stanica od
45000$ (WiMAX
oprema=20000$. graevinski
radovi itd. = 25000$)
Rezidencijalna CPE
Operateri zahtevaju da
(unutranja i spoljna)
krajnji korisnik kupi CPE
Ruralni Scenario 1
Operater ne nudi popust na
CPE
300 korisnika u dve godine
Ruralni Scenario 2
Operater nudi popust od 50$
za CPE u toku prve dve god.
350 korisnika za dve godine
Ruralni Scenario 3
Operater nudi popust od
100$ za CPE u toku prve dve
godine
400 korisnika za dve godine

Slika 2. MacroMAX i MicroMAX bazne stanice

Tabela 1 pokazuje pretpostavku trokova MikroMAX
bazne stanice koja bi bila postavljena na krovu Mesne
zajednice u Laarku. Cena po kanalu pretpostavljena u
tabeli je srednja cena dobijena iz razgovora sa razliitim
proizvoaima [5].
Tabela 1. Pretpostavka trokova MikroMAX bazne stanice
Komponente bazne
stanice
Iznajmljivanje prostora,
graevinski radovi i
ostala oprema bazne
stanice

Pretpostavka kapitalnih
izdataka
Pretpostavka:

Beini point-to-point
backhaul

Pretpostavka: 15000$ po
baznoj stanici, 3 kanala

WiMAX point-tomultipoint oprema

Promenljivi trokovi:
5000$ po kanalu

15000$ po baznoj stanici

u ruralnom podruju

Slika 4 pokazuje kapacitet downlink-a za konfiguraciju od

3 kanala sa spoljnim CPEs i sa kombinovanim spoljnjim i
zatvorenim CPEs za teren karakteristian za ruralna
podruja kao to je i sam Laarak

Ukupni kapitalni trokovi bazne stanice

3-kanalna BS = 30000$ do 40000$ + 15000$ =
45000$ do 55000$ (ruralno i suburbano podruje)
5.3. Potencijalna WiMAX korisnika oprema
Jedan od propratnih efekata te trine utakmice jeste
pojavljivanje irokog spektra razliite korisnike opreme.
Za ovaj projekat je odabrana sledea korisnika oprema:
MiMAX USB, WiMAX EasyST i WiMAX ProST.
Na slici 3. prikazani su WiMAX korisniki terminali.

Slika 4. Kapacitet downlink-a za 3-kanalnu baznu stanicu

Slika 5 pokazuje finansijski rezultat za tri ruralna scenarija, to moe biti uspeno primenjeno u Laarku [4].

Slika 3. WiMAX korisniki terminali

WiMAX USB (levo) i WiMAX EasyST (desno)
5.4. Predlog projekta za WiMAX mreu u Laarku sa
tri scenarija
Detaljniji pregled pretpostavki za ruralni biznis case za
Laarak dat je u Tabeli 2.

Slika 5. Potencijalni Business case za ruralno podruje

2464

6. ISTRAIVANJE POTREBA ZA UVOENJEM

WIMAX TEHNOLOGIJE U MESTU LAARAK
U ovom delu istraivanja se govorilo o WiMAX-u i o
potencijalima za uvoenje WiMAX-a u Laarku.
Na pitanje da li ste uli za WIMAX, njih 22 je odgovorilo
potvrdno. Preostala 63 ispitanika nisu uli za WiMAX,
kao to je prikazano na slici 6.

Slika 9. Grafiki prikaz eventualne realizacije WiMAX-a

u Laarku
7. ZAKLJUAK

Slika 6. Grafiki prikaz poznavanja WiMAX tehnologije

Na pitanje ukoliko bi se pojavio u Laarku od ega bi
zavislo da ga koristite (dozvoljen je izbor vie odgovora),
ispitanici su odgovorili kao na slici 7.

Beina tehnologija, iako je mnogi smatraju nunim

reenjem, predstavlja oblast koja danas ima najveu stopu
razvoja na polju telekomunikacija.
U ovom radu predstavljen je ruralni biznis case WiMAX
pristupne mree za pokrivanje Laarka. Na osnovu obraenih podataka dolo se do zakljuka da bi eventualno
uvoenje WiMAX mree bilo isplativo u vremenskom
periodu od 5 do 10 godina. Takoe, prikazani su rezultati
ankete koje je sporovedena i vidi se da su stanovnici
Laarka zainteresovani za nova reenja koje e im doneti
bolji i jeftiniji servis.
8. LITERATURA

Slika 7. Grafiki prikaz razloga za korienje WiMAX

tehnologije
Da li su Vam cene korisnikih ureaja skupe, 52
ispitanika je odgovorilo potvrdno. Preostala 33 ispitanika
odgovorilo je da cena ureaja nije skupa.
Koja cena WIMAX korisnikih ureaja bi Vam odgovarala, ispitanici su odgovorili kao na slici 8.

[1] Jeffrey G. Andrews, Arunabha Ghosh, Rias

Muhamed, Fundamentals of WiMAX; Understanding
Broadband Wireless Networking, Prentice Hall
Communications
Engineering
and
Emerging
Technologies Series, Februar 2007.
[2] Marko Nikoli, WiMAX mrea za pristup za
pokrivanje Beograda, Saobraajni fakultet, Beograd
[3] Marko Hlebar, eljko Luka, WiMAX Tehnogija,
Prirodno-matematiki Fakultet,Zagreb
[4] http://www.wimaxforum.org
[5] http://www.wimax.com
[6] http://www.wikipedia.org
Kratka biografija:
Milan Jovanovi roen je u Sremskoj
Mitrovici 1985. godine. Diplomskimaster rad iz oblasti Saobraaja Potanski saobraaj i telekomunikacije
odbranio je u junu 2010. godine.

eljen Trpovski roen je u Rijeci 1957.

godine. Doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 1998. god. Od 2004.
ima zvanje vanrednog profesora. Oblast
interesovanja su telekomunikacije i
obrada signala.

Slika 8. Grafiki prikaz cena koje bi odgovarale

ispitanicima
Na pitanje ta mislite kada e WIMAX zaiveti u Laarku,
ispitanici su odgovorili kao na slici 9.

2465

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 004.738.5

DIJAGNOSTIKA IP MREA POMOU BATCH DATOTEKA

IP NETWORK DIAGNOSTICS WITH BATCH FILES
Branko Toholj, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U radu je objanjena Internet mrea
(IP mrea), kako i protokoli koji se potuju u toj mrei
(TCP/IP protokol). Detaljno su objanjene ICMP aplikacije koje se koriste pri dijagnostici IP mrea (ping,
tracert, netstat, arp, ipconfig). Prikazan je jedan nain
korienja naredbi ping i tracert preko batch datoteka.
Dat je pregled ruta do servera na raznim kontinentima
kao i primjeri kad je prisutno manje optereenje prenosa
podataka kroz komunikacione kanale.
Abstract In the work internet network (IP network) has
been explained, as well as network protocols (TCP/IP
protocol). ICMP applications has been detaily explained.
They are used during IP network diagnostic (ping,
tracert, netstat, arp, ipconfig). The way of using ping and
tracert commands over batch files has been showned.
Overview of routes to server on different continetns has
been showned as well as examples of presence less
charge data transmittion through communication
channels.
Kljune rei: IP mrea, TCP/IP, ICMP aplikacije, batch
datoteke, ping, tracert
1. UVOD
Internet je globalna raunarska mrea. Prije svega, pojam
Internet znai mrea unutar mree, ili internakonekcija
izmeu vie raunara. Strukturno postoje male mree k
se meusobno vezuju i time ine ovu strukturu. Internet se
sve vie naziva globalnom mreom informacija.
Procjenjuje se da u svijetu ima oko 150 miliona raunara
(servera koji imaju zadatak da pruaju pristup ogromnom
broju unformacija. Najvaniji trenutak to se tie Interneta
se dogodio 1983. godine kad je tadanja mrea prela sa
NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP
(Transmission Control Protocol / Internet Protocol), to
znailo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.
Meutim, odravanje i administriranje IP mrea nije
toliko jednostavan posao te se koriste razni naini da se
uoe nastali problemi i da se otklone. Najbolje bi bilo kad
bi se ti problemi mogli predvidjeti i da se dejstvuje prije
nego on i nastane.
2. TCP/IP protokol
Ovaj protokol stek je skup protokola razvijen da omogui
umreavanje sa raunarima da dijele resurse putem mree.
Razvijen je od strane agencije Darpa u okviru Arpanet - a
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio doc.dr Emil eerov.

ranih 1970-ih. TCP/IP (Transmission Control Protocol /

Internet Protocol) skup protokola, dok su TCP i IP
samo jedni od protokola u tom skupu. Razlog zato je
cijeli skup protokola dobio ime po ovim protokolima je to
to su oni najpoznatiji i najkorieniji. Sve aplikacije koje
koriste TCP/IP skup protokola koriste IP, ali ne moraju
koristiti TCP (mogu koristiti na primjer UDP (User
Datagram Protocol), ili ak ni jedan od ova dva).
Tabela 2.1. Odnos nivoa slojeva TCP/IP protokola i nivoa
OSI modela
TCP/IP
OSI
Aplikacija

TCP

UDP
IP
Data nivo
Fiziki nivo

Aplikacija
Nivo prezentacije
Nivo sesije
Transportni nivo
Mreni nivo
Data nivo
Fiziki nivo

2.1. IP protokol
Internet protokol (IP) protokol koji se koristi za prenos
podataka u i izmeu packet switched mrea. Ovaj
protokol se odnosi na mreni sloj OSI i TCP/IP modela.
znai da ovaj protokol u sebe enkapsulira podatke
viih slojeva (aplikativnog i transportnog) i u okviru
paketa se podaci ovog protokola enkapsuliraju kao podaci
za protokole nieg sloja, sloja veze.
Glavna uloga IP protokola je obezbjediti jedinstven
sistem za globalno adresiranje raunara i time obezbjedi
jedinstvenu identifikaciju svakog od njih. Prtokoli niih
nivoa (protokoli sloja veze) imaju sopstvene naine
adresiranja a za pronalaenje njihove adrese preko IP
adrese zaduen je Adress Resolution Protocol .
Internet protokol ne garantuje dostavu paketa. Takoe,
ovaj protokol ne garantuje ispravnost podataka (npr. da li
je sadraj paketa oteen pri transsportu, dozvoljava
dupliranje pketa, prenos paketa u izmjenjenom
redoslijedu. Nedostatak ovih funkcionalnosti omoguava
veu jednostavnost i performanse a one su izmjetene u
protokole vieg nivoa.
IP paket se sastoji od dijela za zaglavlje i dijela za
podatke. Zaglavlje ini dio nepromjenljive duine od 20
bajtova i dio promjenljive duine koji je opcioni (max 40
bajtova). alje se redoslijedom: s lijeva na desno, sa
bitom najvee teine polja na prvom mjestu. Sastoji se od
sledeih polja:
Verzija (version)
IHL (Internet Header Lenght)

2466

Tip usluge (Type of Service - ToS)

Ukupna duina (total lenght)
Identifikacija (identification)
Ne dijeliti (Dont Fragment DF)
Jo dijelova (More Fragment MF)
Vrijeme postojanja (Time to Live TTL)
Protokol (protocol)
Kontrolni zbir zaglavlja (Header Cheksum)
Adresa izvorita (Source Address)
Adresa odredita (Destination Address)
Opcije (options)
Dodatak (padding)

Slika 3.1. Sintaksa komande ping za Windows

Vanije opcije komande ping su:

3. ICMP aplikacije
Korisnici Interneta esto nisu svjesni koliki put pree
neka informacija koja je poslata putem njihovog Web
itaa. Na primjer, ukoliko elimo da vidimo web
prezentaciju sa sajta koji se nalazi na nekom drugom
kontinentu najvjerovatnije e se, prije nego to stigne do
nas, ona proetati kroz vie desetina servera. Spisak IP
adresa kroz koje ona proe mogue je vidjeti naredbama
Ping Tracert. One nam mogu dati samo brojani prikaz
preko koliko raunara je prola odreena informacija, ali
to nam ni izbliza ne moe doarati kuda je sve ta
informacija zaista prola.
Neke od ICMP aplikacija koje se koriste za dijagnostiku
mree
Ping
Tracert
Netstat
Arp
Ipconfig

t podrazumjeva kontinualno pingovanje

eljenog hosta

l omoguava da se promjeni veliina ping

paketa koji se alje

n moguava da se promjeni broj

poslatih ping paketa

Na slici 3.2. je prikazano pingovanja sajta koji alje eho

odgovore.

3.1. PING
Packet Internet Grouper (Ping) osnovni paket za
ispitivanje postojanja konekcije izmeu dva entiteta i
otkrivanja problema u raunarskim mreama. Ping
podrazumjeva slanje ICMP (Internet Control Message
Protocol) poruke echo request (zahtjev za eho) do
odredinog vora.
k konekcija ispravna (funkcionalna), odredini vor
prima ICMP zahtjeve i na njih odgovara porukom echo
response (eho odgovor). k host koji alje zahtjev primi
odgovor u odreenom roku, smatra se da j veza stabilna,
to znai da su svi mreni ureaji izmeu krajnjeg vora i
stanice koja alje ping ispravno podeeni za prenos
podataka.
Komanda ping nee dati odgovor ako postoji problem na
linkovima ili ako mreni ureaji nisu konfigurisani na
odgovarajui nain (npr. krajnjem voru nije dodjeljena
IP adresa, server nije dobro konfigurisan i sl.). Sintaksa
komande ping zavisi od operativnog sistema, kako
izgleda u Windows-u prikazano je na slici 3.1.
Naredba ping se zadaje u jednom od sledea dva oblika:
ping IP adresa odredinog vora (ping
192.168.1.155) ili
ping URL adresa (ping www.yahoo.com)

Slika 3.2. pingovanje sajta koji alje eho odgovore

3.2. TRACERT
Tracert (skraenica od traceroute) naredbom dobijaju se
informacije o RRT-u, ujedno stie se uvid o broju
skokova izmeu izvorinog i odredinog vora u mrei.
n koristi iste echo request i echo response zahtjeve kao i
ping, samo na neto drugaiji nain. Tracert alje tri puta
uzastopno pakete do svakog rutera na putu do odredinog
vora i daje informaciju RTT svakog od njih. ada
ruter, koji se nalazi na putu prema odredinom hostu,
primi jedan od echo request paketa, on izvoru alje
poruku koja sadri ime i adresu rutera.
Ako nije mogue ostvariti konekciju izmeu dva hosta,
tracert naredba omoguava da se precizno utvrdi koji
ureaj izaziva gubitak paketa.
Sintaksa naredbe tracert izgleda:
tracert [-d] [-h maks_skok] [-j racunari] [-w
rok_za_odgovor] odrediste
pri emu opcije znae sledee:
-d vrati samo IP adrese i ne dodjeljuj adrese
imenima raunara
-h maks_skok definie maksimalan broj
skokova prilikom traenja odredinog vora
-j racunari zadaje priblinu putanju paketa
(usmjeravanje na izvoru)

2467

-w rok_za_odgovor broj milisekundi kao

vrijeme ekanja prije isteka roka za odgovor.

Rezultat naredbe tracert je prikazan na slici 3.3.

Komanda ipconfig / all prikazuje detaljan izvjetaj o

konfiguraciji svih interfejsa, ukljuujui i konfigurisane
serijske prikljuke.
Ti podaci se mogu upotrijebiti za provjeru TCP/IP
konfiguracije umreenog raunara ili dalje istraivanje
problema sa TCP/IP mreom.
4. BATCH DATOTEKE

Slika 3.3. Pikaz rezultata naredbe tracert

3.3. NETSTAT
Netstat prikazuje sve mrene informacije o ureajima,
sistemu, konekcijama, itd.
Sintaksa:
netstat [-a] [-e] [-n] [-s] [-p protocol] [-r] [interval]
Vaniji parametri:

- prikazuje sve veze i prikljuke spremne za

uspostavljanje veze
- prikazuje statistike podatke o svim Ethernet
vezama
-s prikazuje statistike podatke za sledee
protokole: TCP, IP, UDP, ICMP
-r prikazuje sadraj tabele usmjerivaa.

Pored interaktivnog rada, DOS ima mogunost i za

programsko izvravanje svojih komandi. brada u kojoj
sistem izvrava naredbe iz datoteke, ne sa tastature,
naziva se batch obrada (be). Be datoteke (.bat) su
obine tekstualne datoteke koje sadre naredbe koje je
potrebno izvravati jednu poslije druge. Naredbe upisane
u ..bat datoteku se izvravaju kroz Windows Command
Prompt (CMD).
Da bi napravili ..bat datoteku potrebno je otvoriti tekst
editor (npr. Notepad) i upisati naredbe koje se trebaju
izvriti. Ove naredbe su veoma jednostavne i itljive.
Pokretanje be datoteka se moe izvriti na dva naina.
Prvi je direktno pokretanje dvostrukim klikom mia na
be datoteku, a drugi je pozivanje datoteke u CMD.
4.1. Naredba ping
Ova naredba je u mom primjeru uraena na sledei nain:
@echo off
:pocetak
set /p t=Unesite zeljeni sajt:
echo.
set /p v=Unesite report datoteku(*.txt):
echo.

3.4. ARP
Komandom rp moe se vidjeti i mjenjati ke protokola
za prevoenje adresa (Address Resolution Protocol,
ARP). ARP- sadri prevod softverskih adresa u
hardverske koji Windows 2000/XP koristi za slanje
podataka kroz lokalnu mreu. Pomou komande arp
mogu se prikazivati i mijenjati tabele prevoenja IP
adresa u fizike Ethernet ili Token Ribg adrese koje
koristi protokol za prevoenje adresa.
Sintaksa naredbe arp je:
arp a [inet adresa] [-N adresa interfejsa], ili
arp d inet_adresa [adresa interfejsa], ili
arp s inet adresa ethernet adresa [adresa interfejsa]
opcije naredbe arp su:

-a prikazuje tekue zapise ARP-a pretraujui

protokol TCP/IP.

-d brie zapis dat parametrom IP_adresa

-s u ke ARP-a unosi zapis koji povezuje IP
adresu zadatu parametrom IP_adresa sa
adresom
zadatom
parametrom
fizikom
ethernet_adresa.

3.5. IPCONFIG
Ova naredba prikazuje podatke o mrenoj konfiguraciji
svakog mrenog adaptera u sistemu. Podaci obuhvataju IP
adresu, masku podmree, podrazumjevani mreni prolaz,
DNS servere, informacije o domenu.

set /p x=broj paketa koji se salju:

echo.
set /p s=duzina paketa koji se salje u bajtima:
echo.
ping -n %x% -l %s% %t% >%v%
if %errorlevel%==0 echo server je u redu!
if %errorlevel%==1 echo server ne postoji ili
nije dozvoljen pristup!
set /p a=Nastaviti? (d/n):
if "%a%"=="d" goto pocetak
if "%a%"=="n" exit

U ovom primjeru program zahtjeva od korisnika da uns:

Sajt koji eli da pinguje (parametar t),
Report datoteku u koju e biti smjeten rezultat,
pod uslovom da se unese naziv datoteke u obliku
*.txt (parametar v),
Broj paketa koji se alje (parametar ) i
Duinu paketa koji se alje u bajtima (parametar
).
4.2. Naredba tracert
Naredba tracert je u mom primjeru uraena na sledei
nain:
@echo off
:pocetak
set /p t=Unesite zeljeni sajt:
echo.
set/p v=Unesite report datoteku(*.txt):

2468

echo.
tracert -w 500 %t% >%v%
if %errorlevel%==0 echo server je u redu!
if
%errorlevel%==1
echo
nemoguce
doci
servera!
set /p a=nastaviti (d/n):
if "%a%"=="d" goto pocetak
if "%a%"=="n" exit

do

Od korisnika se trai da unese:

Sajt do koga eli da otkrije putanju (parametar t)
i
Report datoteku u koju eli da sauva rezultat
(parametar v).
5. ISTRAIVANJE
U istraivanju su koriene samo naredbe ping i tracert.
Naredba ping je sprovedena na 4 sajta (Australija, Finska,
google.com i yahoo.com), dok je naredba tracert raena
za sajtove iz Australije, Aljaske, Japana, Indije, Maroka,
Junoafrike Republike, ilea i Finske (plus google.com i
yahoo.com) etiri puta u toku dana. Na slici 5.1. su
prikazane rute koje paketi prou do odredinih servera. U
prilogu u Master radu se nalaze razultati naredbi ping i
tracert.
Zanimljivo je za primjetiti pri rutiranju sajta iz
Junoafrike Republike je da paketi putuju relacijom:
Begrad Njujork Kanzas London Kejptaun. Ovaj
put je preskoen server u vajcarskoj koji je skoro uvijek
prvi na putu signalima iz Srbije. Ali signal se iz Amerike
vraa u Evropu pa ide dalje za JAR.
Primjetno je da rute do Australije i Japana idu preko
Amerike iako je vazdunom linijom blie direktno iz
Evrope preko Azije.

Meutim to nije uopte problematino s obzirom na broj

korisnika interneta kod nas. Iako se broj korisnika
svakodnevno poveava, ne postoji bojazan da e biti
nekih problema u funkcionisanju mree jer je mrea
daleko veeg kapaciteta nego to je u ovom trenutku
potrebno.
U toku rutiranja sajtova iz navedenih zemalja uoeno je
da postoje povremena optereenja usputnih servera
(rutera), meutim nisu zabiljeeni nikakvi problemi u
funkcionisanju mree. Nije se dogaalo da se prekine
rutiranje zbog toga to je neki server ispao iz sistema.
Primjetno je na kraju da u Evropi postoje tri centra
prekojih se usmjerava saobraaj: vajcarska (Lucern),
Holandija (Den Bo) i Velika Britanija (London). U
Americi glavni centar preko koga se odvija prenos
podataka je u Kanzasu, mada kad je taj dio optereen
podaci se usmjeravaju preko Kolorada. Jo neke lokacije
u Americi preko kojih se odvija saobraaj se nalaze u
Njujorku, Miigenu i Los Anelesu.

7. LITERATURA
[1] Miodrag Jovanovi, Diplomski rad ICMP protokol i
njegove aplikacije , Fakultet ehnikih Nauka, Novi
Sad, 2006.
[2] www.etf.unssa.rs.ba
[3] http://www.ic.ims.hr/cmd/cmd-slike/cmd-9.html
[4] http://www.osvemu.com
[5] http://www.geoiptool.com/en/?IP=
Kratka biografija:

Slika 5.1. Rute do eljnih sajtova

6. ZAKLJUAK
Uoeno je da je u svim sluajevima veza stabilna. Bila su
primjetna manja zaguenja u protoku podataka. Za rutere
koji ine kimu mree SBB kablovsko distributivnog
sistema primjeeno je malo optereenje mree. Neko
podrazumjevano vrijeme odziva ovih rutera je ispod 10
ms ali ima mnogo sluajeva u kojima je to vrijeme dva ili
tri puta vee.

2469

Branko Toholj roen je u Ljubinju 1984.

god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Saobraaj
Potanski saobraaj i telekomunikacije
odbranio je 2010.god.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 621.396

JAVNI MOBILNI RADIO SISTEMI TREE GENERACIJE

THIRD GENERATION PUBLIC MOBILE RADIO SYSTEMS
Ljubia Simi, eljen Trpovski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj Ovaj rad analizira javne mobilne radio
sisteme tree generacije kroz sisteme koji su prethodili
kao i tehnologije koje su implementirane u njenom
uvoenju i funkcionisanju .
Abstract This paper gives a brief analysis of public 3G
systems. Previous generations are discussed as well as
new technologies.
Kljune rei: UMTS, 3G mobilni sistemi, WCDMA
tehnologija
1. UVOD
Zadatak ovog rada jeste opis tree generacije mobilne
telefonije, odnosno UMTS standarda i WCDMA radio
interfejsa koji se koristi u Evropi kao 3G standard za
celularnu telefoniju. Pored toga dat je kratak uvod u svet
mobilne telefonije i istorijski pregled razvoja mobilne
telefonije u svetu. U radu su prikazane osnovne
karakteristike 3G mree i mrena arhitektura 3G sistema,
date su karakteristike fizikog i mrenog sloja, uz
poseban osvrt na kljune tehnologije pri razvoju ovog
sistema.
2. ISTORIJAT MOBILNE TELEFONIJE
ovek je oduvek imao potrebu za komuniciranjem. U
praistorijsko doba ljudi su se sporazumevali spojem
neartikulisanog govora i gestikulacije, da bi nakon
nekoliko hiljada godina ovek poeo da komunicira
arikulisanim govorom. Nakon toga postavlja se pitanje
komuniciranja na daljinu. Indijanci su korisili prazna
debla, da udarajui u njih, prenesu poruku na daljinu.
Nakon toga koristili su dimne signale to otvara eru
vizuelnih komunikacija. Prvo ozbiljnije reenje
predstavlja svetlosna telegrafija koju je usavrio francuski
naunik Klod ap. U Francuskoj je 1793. godine, a
kasnije i u drugim evropskim zemljama, poela izgradnja
na uzvienim mestima, kula sa pokretnim polugama pored
izvora svetlosti, pomou kojih su otpremani ugovoreni
znaci (apova azbuka). Ubrzo se postavlja problem
dometa takvih veza, koje su bile ograniene na domet
optike vidljivosti. Taj problem se reava postavljanjem
vie ovakvih primo-predajnih stanica. To je donekle reilo
ovaj problem, ali ljudske potrebe rastu i zadatak je bio
uspostaviti vezu preko Atlantika. Mobilne komunikacije
spadaju u beine komunikacije. Era beinih
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr eljen Trpovski, van.prof.

komunikacija poinje 1860.god. u Engleskoj, postulatima

elektromagnetnih talasa Maxwell-a. Eksperimentalna
potvrda postojanja elektromagnetnih talasa se vezuje za
Hertz-a, 1880. godine, u Nemakoj. Marconi je 1896.
objavio prvi patent iz sfere beinih komunikacija
(beina telegrafija). 1905. ostvaren je Prvi prenos govora
i muzike beinim linkom.
Mobilna telefonija, onakva kakvu je mi danas poznajemo,
poinje da se razvija krajem 1970-ih, i sa prvim
eksperimentima poelo se u ikagu 1978. godine. Sistem
je koristio tehnologiju koja se zvala napredan mobilni
telefonski servis i radila je na opsegu od 800 MHz. Iz
mnogobrojnih razloga, ukljuujui i propadanje
kompanije AT&T, prolo je nekoliko godina pre nego to
je prvi komercijalni sistem poeo sa radom u Americi.
Sistem je najpre puten u ikagu 1983. godine, a ubrzo
zatim i u drugim amerikim gradovima. AMPS i ostali
slini sistemi poznati su kao mobilni sistemi prve
generacije, i sa njima praktino poinje era prave
komercijalne primene mobilnih komunikacija. Celularni
sistem je podrazumevao potpuno novu arhitekturu
mobilne mree. Mrea se sastoji od vie distribuiranih
baznih stanica koje pokrivaju znatno manje oblasti, a iji
predajnici rade sa viestruko manjim snagama i sa
antenama na znatno manjim visinama. Novi koncept
mree omoguava viestruko korienje raspoloivog
frekvencijskog opsega istovremenim korienjem istih
radio kanala od strane vie baznih stanica. Interferencija
izmeu elija koje koriste isti set radio kanala izbegnuta
je njihovim prostornim razmetanjem na dovoljne
udaljenosti. Kod AMPS sistema je koriena analogna
tehnologija. Kao tehnika viestrukog pristupa za
ostvarivanje veze izmeu mobilnih pretplatnika i bazne
stanice korien je multipleks na bazi frekvencijske
raspodele kanala (FDMA - Frequency Division Multiple
Access). AMPS sistem koristio je frekvencijski opseg
ukupne irine 50 MHz (od 824 do 849 MHz za vezu
izmeu mobilnog korisnika i bazne stanice i od 869 do
894 MHz za vezu izmeu bazne stanice i mobilnog
korisnika). U ovom opsegu smeteno je 832 kanala, po
416 kanala za svaki smer prenosa.
Paralelno, i u drugim delovima sveta poeli su da se
razvijaju sistemi mobilne telefonije. 1969. godine
skandinavske zemlje (vedska, Finska, Norveka i
Danska) formirale su radnu grupu iji je zadatak bio da se
postavi zajedniki celularni sistem za ove zemlje.
Operateri i proizvoai opreme u ovim zemljama razvijali
su zajedniki standard. 1981. je zahvaljujui tome uveden
tzv. NMT (Nordic Mobile Telephone). U poetku je radio
u frekvencijskom opsegu od 450 MHz, a kasnije u opsegu
od 900 MHz. Meutim, prvi NMT sistem nije startovao u
skandinavskim zemljama, ve u Saudijskoj Arabiji leta

2470

1981., dok je u vedskoj i Norvekoj uveden u jesen

1981., a u Finskoj i Danskoj 1982. godine.
Dok je sistem prve generacije bio analogni, sistem druge
generacije je digitalni. Korienje digitalne tehnologije
ima nekoliko prednosti, ukljuujui vei kapacitet, veu
sigurnost od zloupotreba, i pruanje novih naprednih
servisa.
Iako je NMT sistem uveden u Evropu 1981. godine,
uskoro se javila potreba za jedinstvenim evropskim
digitalnim sistemom. Postoji mnogo razloga za ovo ali
glavni je taj to je postojalo mnotvo nekompatibilnih
analognih sistema irom Evrope. Zbog ovoga nije bio
mogu ni roming izmeu razliitih zemalja, pa se
jednistveni mobilni sistem nametnuo kao logino reenje.
Zbog toga je 1982. godine oformljena organizacija koja se
zove Evropska konferencija za potu i telekomunikacije
(CEPT). Ova organizacija je zatim osnovala grupu koju je
nazvala Group Spciale Mobile (GSM). Zadatak ove
grupe bio je da radi na razvoju novog digitalnog
standarda.
Ogroman deo posla bio je uraen pre nego to je formiran
Evropski institut za standarde u telekomunikacijama
(ETSI), 1989 godine. ETSI je najpre zavrio i izdao skup
tehnikih specifikacija, a nova tehnologija je dobila isto
ime kao i grupa koja ju je razvila GSM.
Prva GSM mrea lansirana je 1991. godine, a ubrzo zatim
1992. godine lansirano je jo nekoliko mrea.
Meunarodni roming izmeu razliitih drava postao je
stvarnost. GSM je doivljavao sve vei i vei uspeh kako
je jedna po jedna zemlja uvodila ovaj sistem u upotrebu.
ta vie GSM se proirio i van Evrope, pa je stigao ak i
do Australije. Jasno je bilo da GSM nee biti samo
evropski ve i globalni sistem. Zbog toga je skraenica
GSM dobila i novo znaenje Global System for Mobile
communications (globalni sistem mobilne telefonije). U
poetku GSM je bio namenjen da radi samo na podruju
od 900 MHz, i veina GSM mrea u svetu i koristi ovaj
band. Meutim postoje i druga frekventna podruja na
kojima radi GSM. Prvo korienje neke druge frekvencije
desilo se u Engleskoj 1993. godine. Ovaj sistem je za
poetak nazvan DSC1800 i radio je na frekvenciji od
1800 MHz. Meutim danas je taj sistem poznat pod
imenom GSM1800.
Kasnije GSM je uveden i u Severnoj Americi kao jedna
od tehnologija za servis personalnih komunikacija (PCS) i
radio je na 1900 MHz. ak prvi PCS servis koji je poeo
sa radom u Severnoj Americi bio je ba GSM.

Sistem prenosa moe istovremeno da prihvati razliite

brzine komunikacije, sa saobraajem razliitih servisa.
U Evropi je standard, zasnovan na WCDMA, dobio je
ime UMTS (Universal Mobile Telecommunications
System) univerzalni mobilni telekominikacioni sistem, i
primena ovog standarda usvaja se 1997. godine, nakon
UMTS foruma.
Meunarodna unija je za 3G predvidela frekvencijske
opsege od 1885 do 2025 MHz za uplink i od 2110 do
2200 MHz za downlink (slika 1).

MSS-Mobile Satellite Service,

MDS-Multipoint Distribution Service/Mobile Data Service

Slika 1. Raspodela opsega u zavisnosti od regiona

3.1. Arhitektura UMTS mree
Univerzalni mobilni telekomunikacioni sistemi (Universal
Mobile Telecommunication Systems, UMTS) kao sistemi
javnih mobilnih telekomunikaija tree generacije,
omoguavaju prenos podataka kako na bazi komutacije
kola tako i na bazi komutacije paketa velikog digitalnog
protoka (teoretski do 2Mbit/s za lokalne oblasti-Local
Area, odnosno do 384 kbit/s za ire oblasti-Wide Area).
Otvorena arhitektura jezgra mree UMTS sistema omoguava migraciju postojeih javnih mobilnih telekomunikacionih sistema druge generacije ka sistemima tree i
sledeih generacija.
UMTS mrea predstavlja nadogradnju postojee GSM
mree sa novim komponentama. Funkcionalno, elementi
mree su grupisani u jezgro mree (Core Network) koja je
odgovorna za komutaciju i usmeravanje poziva i prenos
podataka ka vanjskim mreama i radio pristupnu mreu
(RAN-Radio Access Network, UMTS Terrestrial RAN=
UTRAN), koja upravlja svim radio funkcionalnostima
(Slika 2).

3. JAVNI MOBILNI 3G SISTEMI

U ovom poglavlju dat je uvod u svet 3G celularne
telefonije i IMT2000 globalnog standarda telefonije
tree generacije i UMTS standard.
Osnovni koncept UMTS-a zasnovan ja na:
UMTS koristi ATM u domenu transporta i WCDMA u
domenu radio-kanala.
Radi podrke velikim protocima, u radio-opsegu sistem
se realizuje kao irokopojasni sistem koji radi u
frekvencijskom FDD (frekvencijski dupleks) i
vremenskom TDD (vremenski dupleks) modu.
ATM prenosi podatake u elijama fiksne duine sa
razliitim garantovanim kvalitetima za pojedine servise.
2471

Slika 2. Arhitektura UMTS mree

3.2. Jezgro mree

Dok se za radio pristupnu mreu UMTS/WCDMA
sistema moe rei da predstavlja revoluciju u odnosu na
radio pristupnu mreu GSM sistem, za jezgro mree se
moe u potpunosti rei da predstavlja evoluciju postojee
jezgro mree GSM sistema. Drugim reima, promene u
jezgro mrei nisu tako velike kao u radio delu, te se
UMTS/WCDMA mrea moe realizovati nadogradnjom
postojee GSM mree.
Jedna od kljunih stvari UMTS/WCDMA sistema, koja se
najvie dotie jezgrene mree je tzv. slojevita arhitektura
(layered architecture). Naime, za razliku od postojeih
mrea koje su bile vertikalno ustrojene, pri emu je svaka
mrea imala svoju zasebnu prenosnu mreu, svoju
upravljaku logiku, te je bila dizajnirana za tano
odreenu vrstu usluge (prenos govora, prenos podataka
itd.), ideja je da nove mree, pa tako i UMTS/WCDMA
mree budu horizontalno ustrojene. Drugim reima, to
znai da, vie mrea deli istu prenosnu infrastrukturu
(zajednika prenosna mrea), da su pojedine usluge
dostupne bez obzira na mreu u kojoj se korisnik trenutno
nalazi (zajednika usluna mrea), a ono to je specifino
za svaku mreu je vlastita upravljaka logika.
Ovako horizontalno ustrojena, slojevita arhitektura
realizovana je i u jezgru mree UMTS/WCDMA sistema
realizovana je kroz tri sloja (slika 3):
Usluni (aplikacioni) sloj (service layer)
Upravljaki sloj (control layer)
Prenosni sloj (conectivity layer)

odnosno za zatitu od njih. Slika 4 prikazuje spektar

emisije jednog operatora sa tri elije, pri raspoloivom
opsegu od 15 MHz. Vee rastojanje izmeu nosioca moe
se upotrebiti izmeu operatora, kao i unutar raspoloivog
opesga dodeljenom jednom operatoru, kako bi se izbegla
interoperatorska interferencija.

Slika 4. Korienje spektra kod WCDMA protokola

4.1. Arhitektura protokola
Slika 5. pokazuje arhitekturu WCDMA protokola. Ova
arhitektura je slina ITU-R arhitekturi koja nosi slubenu
oznaku ITU-R M.1035. Kompletan komunikacioni sistem
je podeljen na tri protokolna sloja (layer) i to:
Fiziki sloj (layer 1, L1)
Sloj za povezivanje podataka (layer 2, L2)
Mreni sloj (layer 3, L3)
Fiziki sloj sueljava se sa kontrolom pristupa mediju
(MAC) koji je podsloj sloja 2 (znai podslojem koji
kontrolise pristup mediju), i sa slojem za kontrolu radio
resursa (RRC) sloja 3. Fiziki sloj nudi razliite
transportne kanale ka kontroli pristupa mediju (MAC
Medium Access Control). Transportni kanal je
okarakterisan nainom na koji se informacije prenose
kroz radio interfejs. Transportni kanali su kanalno
kodovani i onda mapirani u fizike kanale koji su
odreeni u fizikom nivou. MAC daje razliite logike
kanale za kontrolu radio linka (RLC Radio Link
Control) podsloja sloja 2. Logiki kanal je okarakterisan
tipom informacije koju prenosi.

Slika 3. Arhitektura jezgro mree UMTS/WCDMA sistema

4. WCDMA radio interfejs za UMTS
Wideband Code-Division Multiple-Access (WCDMA) je
jedna od glavnih tehnologija za implementaciju mobilnih
sistema tree generacije. Baziran je na tehnologiji
beinog pristupa, propisanoj 1999. godine od strane
ETSI Alpha group. WCDMA ima dva specifina dupleks
moda: FDD (dupleks sa frekventnom raspodelom) i TDD
(dupleks sa vremenskom raspodelom) za rad sa uparenim
i neuparenim opsezima respektivno. Za kanalno
kodovanje mogue su tri opcije: konvoluciono kodovanje,
turbo kodovanje ili se uopte ne kodira. Vrsta
upotrebljenog kanalnog koda se naznauje u viim
slojevima. Modulaciona ema je QPSK. Razmak izmeu
nosioca ima raster od 200 kHz i moe varirati od 4.2 do
5.4 MHz. Razliito rastojanje izmeu nosioca se moe
upotrebiti za neutralizovanje uticaja susednih kanala

Slika 5. Arhitektura WCDMA protokola

Sloj 2 je podeljen na sledee podslojeve: MAC, RLC,
protokol konvergencije paketa podataka (PDCP Packet
Data Convergence Protocol) i difuznu/vieemisionu
kontrolu (BMC Broadcast/Multicast Control). Sloj 3 i
RLC su podeljeni u kontrolne i korisnike opsege. PDCP
i BMC egzistiraju samo u korisnikom opsegu. U
kontrolnom opsegu, sloj 3 je podeljen na podslojeve gde

2472

najnii podsloj, oznaen kao RLC, predstavlja meuspoj

sa slojem 2. RLC podsloj obezbeuje ARQ
funkcionalnost koja ja usko povezana sa upotrebljenom
tehnikom radio prenosa.

Ovaj nain relativne pravovremenosti izmeu GSM i

WCDMA nosioca odrava se na isti nain kao i pravovremenost izmeu dva asinhrona GSM nosioca.
5. ZAKLJUAK

4.2. Tehnike predajnog interfejsa

Postoje razliite tehnike predajnog interfejsa koje
omoguavaju funkcionisanje radio sistema (npr. Nain za
uspostavila i odravala komunikacija uz minimalno
korienje i iskoriavanje resursa). Objasniemo sledee
tehnike predajnog interfejsa:
Postupak traenja elije;
Isporuivanje.
4.2.1. Traenje elije
Za vreme traenja elije, mobilna stanica trai eliju i
odreuje downlink kod za skremblovanje i sinhronizaciju
frejma zajednikog kanala za tu eliju. Poto je
pravovremenost radio frejma za sve zajednike fizike
kanale povezana sa pravovremenou P-CCPCH,
dovoljno je pronai samo pravovremenost za P-CCPCH.
Traenje elije se uglavnom vri na osnovu sledea tri
koraka: sinhronizacije slota; sinhronizacije frejma i
identifikacije kodne grupe kao i identifikacije koda za
skremblovanje.
4.2.2. Isporuka
WCDMA sadri nekoliko razliitih tipova za isporuke:
Meka, meka i teka isporuka (soft, softer and hard
handover),
Isporuka izmeu WCDMA i GSM sistema.
Kod mekega handover-a (softer handover) mobilna
stanica se nalazi u prostoru koji prekriva vie sektora iste
bazne stanice. Mobilna i bazna stanica istovremeno
komuniciraju putem dva kanala, a svaki od njih pripada
drugom sektoru. U silaznoj vezi potrebna su dva PN koda
kako bi mobilna stanica mogla razlikovati signale.
Mobilna stanica obrauje signale u tzv. raljastom
prijemniku (Rake Receiver). U uzlaznoj vezi odvija se
slian proces, raspreni signali se primaju u oba sektora, a
nakon dekodiranja se alju istom raljastom prijemniku.
Pri mekem handoveru aktivna je samo jedna zatvorena
petlja kontrole snage. Isporuka izmeu GSM sistema i
WCDMA sistema, koja se danas nudi irom sveta, bila je
jedan od glavinh kriterijuma za definiciju vremena
trajanja frejma u WCDMA sistemu. GSM kompatibilna
multifrejm struktura, sa postojeim superfrejmom trajanja
120 ms, dozvoljava slinu pravovremenost za meusistemsko odmeravanje kao to se to radi u samom GSM
sistemu. Naizgled, potrebni intervali za odmeravanje ne
moraju biti tako esti kao pri radu sa GSM terminalima u
GSM sistemu, budui da je meusistemska isporuka
manje kritina sa take gledita interferencije unutar
sistema. Tanije, kompatibilnost po pitanju pravovremenosti je veoma bitna, takao da kada se radi u WCDMA
reimu, vienamenski terminal je u mogunosti da prihvati eljenu informaciju iz sinhronizacione sekvence u
sinhronizacionom frejmu GSM nosioca uz pomo sekvence za korekciju frekvencije.

U radu su prikazane osnovne karakteristike 3G mree i

mrena arhitektura 3G sistema, date su karakteristike
fizikog i mrenog sloja, uz poseban osvrt na kljune
tehnologije pri razvoju ovog sistema. Mobilne sisteme
tree generacije odlikuje veliki kapacitet, velike brzine
prenosa podataka kao i niz novih korisnikih servisa.
Pored uobiajnih servisa, kao to su slanje i prijem
elektronske pote i preuzimanja audio i video sadraja
putem Interneta, na raspolaganju su video telefonija i
video pota. 3G sistemi omoguuju globalni roming
nezavisan od lokacije korisnika, mree ili korienog
terminala. 3G spaja mobilni pristup visoke brzine s
uslugama temeljenim na Internet protokolu i irokopojasne radio komunikacije.
6. LITERATURA
[1] Aleksandar Nekovi, Nataa Nekovi, ore
Paunovi: Javni mobilni 3G radio sistemi (UMTS),
Telfor 2004.
[2] Aleksandar Radonji: Mobilna telefonija tree
generacije, Raka, 2003.
[3] Ana Milovanovi: Migracije ka mobilnim
telekomunikacionim sistemima etvrte generacije,
Telfor 2005.
[4] Harri Holma and Antti Toskala: WCDMA FOR
UMTS, Third Edition, John Wiley & Sons Ltd,
Chichester, England 2004.
[5] Nataa Mali: Univerzalni sustav pokretnih
telekomunikacija, Ericsson Nikola Tesla, Revija
br.2/2003.
[6] Radia Stefanovi: Osnovne karakteristike sistema
tree generacije i trendovi daljeg razvoja,
Vojnotehniki glasnik 1/2008
Kratka biografija:

2473

Ljubia Simi roen je u Bijeljini 1981. god.

Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih
nauka iz oblasti Saobraaja Potanski saobraaj
i telekomunikacije odbranio je 2010.god.

eljen Trpovski roen je u Rijeci, 1957.

godine. Doktorirao je na Fakultetu tehnikih
nauka 1998. god., a od 2004 ima zvanje
vanrednog profesora. Oblast interesovanja su
telekomunikacije i obrada signala.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 621.39:004.7

INSTALACIJA BEINE MREE U POTI 21121 NOVI SAD

INSTALLING WIRELESS NETWORK IN THE POST OFFICCE 21121 NOVI SAD
Jelena Vui, Emil eerov, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu date su osnovne
karakteristike WLAN-a i instalacija beine mree u poti
21121 Novi Sad.
Abstract This paper provide the basic characteristics
of the WLAN and installing wireless network in the post
office 21121 Novi Sad.
Kljune rei: WLAN, ADSL

a registrovan je znak Wi-Fi Aliance-a. Svi ureaji koji su

povezani na ovu mreu su u blizini (par desetina metara)
antene (ureaja) koja prima i predaje potrebne signale.
Najee koriene grupe standarda koje opisuje i odrava
IEEE su:
802.11 WLAN
802.15 Bluetooth
802.16 WiMAX

1. UVOD

2.1. Fleksibilnost

Ulaskom u XXI vek ulazimo u doba u kom e se podaci

prenositi beino, jednostavno i lagano, i to bez kablova i
klimavih terminala. Beine tehnologije se, kao i ostatak
informatike industrije, strelovito razvijaju, dolaze novi
standardi, usvajaju se novi, moderniji naini proizvodnje
koji omoguavaju sve vee brzine I domet uz povoljnu
cenu. Skladno ovom rastu, u ne tako dalekoj budunosti
moemo oekivati puno vie beinih sistema, od malih
kunih, preko kancelarijskih, pa sve do beino povezanih
velikih preduzea. Termin beino se u svom
temeljnom znaenju odnosi na bilo koji oblik elektrine i
elektronske operacije bez upotrebe fizikog kabla koji bi
spajao dve strane koje su u procesu komunikacije.
Udaljenosti se mogu meriti u metrima (na pr. daljinski
upravlja za TV), pa sve do nekoliko hiljada ili miliona
kilometara kada se radi o radio komunikacijama (na pr.
satelit).

Nove mrene korisnike moemo dodavati bilo kada, bez

ica. Beini LAN moe biti korien i kao privremena
mrea na sajmovima, kompleksnim prostorijama gde je
kabliranje teko ili nemogue, npr.u zgradama od
istorijskog znaaja...

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE BEINIH

MREA
Postoji nekoliko beinih sistema koji se danas koriste u
svetu:
GSM (Global Sistem for Mobile Communications) - GSM
je u svetu najraireniji standard za mobilnu telefoniju ije
usluge koristi preko 2 milijarde korisnika u vie od 212
drava i teritorija irom sveta. Mrea funkcionie u
ukupno 4 frekvencije opsega 850, 900, 1800 i 1900 MHz.
WLAN WLAN je skraenica za enkleski naziv
Wireless Lokal Area Network i oznaava lokalni mreu
raunara (LAN) koji se zasniva na beinim
tehnologijama, a pomou kojih raunari meusobno
razmenjuju informacije.
Wi-Fi WI-Fi (skraenica za engleski naziv Wireless
Fidelity) je danas jedna od najrairenijih tipova WLAN-a,
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr Emil eerov, doc.

2.2. Spajanje na klasinu mreu

Da bi omoguili beinim korisnicima pristup bazi
podataka i informacijama u preduzeu, tampaima ili
internetu, sve to nam treba je Access Piont ( APpristupna taka). Taj ureaj omoguava integraciju
beinih korisnika sa postojeim ianim Ethernet
mreama. Za povezivanje sa drugim mreama koristi se
beini usmeriva (wireless router) koji u sebi objedinjuje
pristupnu taku i mreni usmeriva. est je sluaj da
beini usmeriva, posebno za male korisnike, ima
ugraen viepristupni prekida (switch) sa jednom ili vie
spojnih taaka, pa na taj nain moe sluiti i za
povezivanje delova iane mree sa beinom mreom.
Prvenstvena
namena
beinog
usmerivaa
je
komunikacija sa WAN (Wide Area Network) mreom to
se ostvaruje pomou sporijih linija kao: Frame Relay,
ISDN, DSL, mikrotalasnim vezama ili nekim drugim
WAN tehnologijama.
2.3. Nain rada
Radio komunikacija kod WLAN-ova se obavlja u tzv.
ISM (Industrial, Scientific & Medical) opsegu frekvencija
koji je svuda u svetu prihvaen kao opseg za ije
koritenje nije potrebna licenca tzv. FTA - free to air
spektar. ISM ine tri opsega frekvencija: 902 - 928 MHz,
2400 - 2483,5 MHz i 5728 - 5750 MHz.
Od njih se, u ovom trenutku, najee koristi opseg oko
2.4 GHz. WLAN-ovi koriste Spread Spectrum modulacije
koje signal rasprostire po irokom opsegu frekvencija i
koje su dovele do prave male revolucije. Naime, one
omoguuju da vie korisnika istovremeno deli isti
frekventni opseg bez meusobne interferencije, i pruaju

2474

mnogo veu otpornost na smetnje i prislukivanje od

modulacija uskog spektra. Umesto da se signal velike
snage alje preko malo frekventnog opsega, pokazalo se
da je mnogo bolje slati signal male snage preko iroko
frekventnog opsega.
U Srbiji se vri uzurpacija 2.4GHz spektra, jer se koristi
za komercijalne usluge, za ta 802.11b/g nije zamiljen.
Odnosno, wireless provajderi stavljaju jake sektorske
antene i AP-ove od 200mW, ime znatno zaguuju etar. U
EU je norma da se ne sme ii preko 100mW.
2.4. Domet WLAN opreme
Domet, posebno u zatvorenom prostoru, zavisi od
razliitih faktora: karakteristika samih ureaja,
ukljuujui emitovanu snagu i konstrukciju prijemnika i
od interferencije. Pored toga, interakcija s tipinim
objektima koji se nalaze unutar zatvorenog prostora, kao
to su zidovi, metali, pa ak i sami ljudi, mogu znatno
uticati na irenje talasa. Radijus pokrivanja tipinog
WLAN sistema s jednim Access Pointom (AP) varira do
cca 150 m, zavisno od broja i vrsti prepreka na koje signal
nailazi. Naravno, pokrivanje signalom moe biti i znatno
uveano primenom sloenijih antenskih sistema ili
instalacijom veeg broja pristupnih taki (AP).
3. DESET KORAKA ZA KREIRANJE Wi-Fi
MREE
3.1. Prebrojati raunare
Potrebno je prebrojati raunare i definisati njihovu ulogu
u mrei, tj. da li je cilj umreavanja da oni meusobno
komuniciraju, da koriste Internet konekciju ili obe
funkcije istovremeno.
3.2. Izabrati odgovarajue Wi-Fi mrene kartice za
raunare
Neki laptopovi imaju integrisanu mrenu karticu, a neki
koriste PC card. PC raunari imaju nekoliko opcija za
povezivanje na Wi-Fi mreu: USB adapter ili PCI/ISA
adapter. Prednost PCI/ISA adaptera je u tome to njihovo
integrisanje prua trajno reenje, poto je USB adapter
prilino lako iskljuiti iz raunara.
3.3. Odabrati AP ili gateway
Generalno, Wi-Fi mrea je funkcionalnija kada u njoj
postoji BS, bilo AP ili gateway. Odluka o odabiru BS
moe da se donese, na primer, u zavisnosti od postojanja
oiene mree u objektu koji se analizira. U tom sluaju
izbor bi pao na AP, poto bi ruter ili hub u hibridnoj
(kombinovanoj oienoj i beinoj) mrei vrio funkcije
NAT-a i DHCP-a. U suprotnom, ako ne bi postojala ina
mrea gateway bi bio izabran da bi obavljao ove funkcije.
Mogua je i opcija da se gateway ukljui u oienu
mreu, ali je njemu tada neophodno iskljuiti funkcije
NAT-a i DHCP-a, da se ne bi ponavljalo obavljanje iste
radnje. U mrei, bilo kakve topologije, samo jedan ureaj
moe da vri ove funkcije.
3.4. Odabir prave mrene kartice i dodatne opreme
Wi-Fi mrenu karticu treba odabrati u skladu sa dodatnom
opremom: kablovima, izvorom napajanja, adekvatnim

postoljem za montiranjem, odgovarajuim softverom. U

nekim sluajevima potreban je i pojaava u mrei, kao
na primer, antena odreene snage koja bi poveala domet
Wi-Fi mree.
3.5. Proitati uputstvo za instalaciju
U zavisnosti od tipa Wi-Fi mrenih kartica zavisie i
nain njihove instalacije na raunarima. Za prvi tip, neophodno je instalirati odgovarajui softver pre prikljuivanja
same mrene kartice u hardver. Za drugi tip, mrena
kartica se prvo prikljuuje na ureaj, a tek onda sledi
instaliranje softvera. Trei tip mrenih kartica
podrazumeva da je sav potreban softver unapred
konfigurisan na raunaru (od strane proizvoaa), a da se
instalacija pokree automatski pri prikljuivanju mrene
kartice.
3.6. Proitati jo jednom uputstvo
Razlog za ovakvu odluku, od strane proizvoaa, lei u
injenici da se sve ee manje struni ljudi odluuju da
postavljanje mree sami realizuju i ne obraaju panju na
neke detalje. Recimo, pri konfigurisanju je neophodno
izabrati eljeni tip mree, a u sluaju da se izabere
pogrean, eljena mrea nee funkcionisati. Takoe,
potrebno je obratiti panju na vrstu operativnog sistema,
poto svaka verzija ima svoje specifinosti.
3.7. Podeavanje AP/gateway
Tokom instalacije potrebno je pratiti uputstvo
proizvoaa za instaliranje AP/gateway mree, a ne peerto-peer mree. Za veinu Wi-Fi sistema, pre instalacije,
neophodno je dovesti napajanje do BS. Sledea faza je
dovoenje signala iz kablovskog ili DSL rutera do BS
preko UTP (Unshielded Twisted Pair) kabla. Veina
kablovskih ili DSL rutera koriste eternet tehnologiju za
povezivanje sa mreama, dok za povezivanje sa
raunarima neke verzije ovih ureaja koriste USB
prikljuak.
3.8. Integracija prvog klijenta u mrei
Nakon detaljno prouenog uputstva i instrukcija, sledi
instaliranje mrene kartice u prvi raunar. Neophodno je
pratiti uputstvo proizvoaa i veoma je bitno ne
konfigurisati mreu da radi u reimu peer-to-peer.
3.9. Konfiguracija AP
Kada je Wi-Fi mrena kartica instalirana, sledi konfigurisanje AP-a ili gateway-a. Veina AP-a i gateway-a
ima prirunik za instalaciju, dostupan preko Interneta, to
olakava proces instaliranja. Sva ta uputstva se sastoje iz
niza koraka koji objanjavaju kako ostvariti Internet
konekciju, kako uspostaviti vezu sa mrenim karticama
razliitih proizvoaa, kako osigurati mreu, itd.
3.10. Integracija ostalih klijenata u mrei
U trenutku kada se ostvari veza jednog raunara sa BS,
potrebno je samo ponoviti postupak i za ostale klijente. U
zavisnosti od elja administratora za konfigurisanjem WiFi mree, mogue je ostvariti vezu sa Internetom, uspostaviti vezu izmeu svih klijenata u mrei sa ciljem da oni
meusobno komuniciraju (razmenjuju dokumente, dele
resurse) ili omoguiti obe funkcije istovremeno.

2475

Tabela 3. JetSpeed paket sa prateom opremom

4. REALIZACIJA MALE BEINE MREE

#

Uvoenjem brzog internerta u Srbiji i mogunosti

koritenja ADSL tehnologije i kablovskog Interneta
obian ovek u Srbiji nije mogao da opravda svoje
prohteve za istim, sa obzirom na cenu operatera, koja su u
koliziji sa njegovim ivotnim standardom odnosno
primanjima. Grupa ljudi koja je imala ovakve sline
probleme pokuala je realizacijom jedne male mree da
proiri svoje mogunosti.
4.1 Projekat mree
Planirana mrea trebala bi da sadri vie raunara koji se
nalaze u poti 21121 Novi Sad, i koji bi trebalo da imaju
mogunost razmene podataka kao i da svaki raunar ima
pristup Internetu. Prilikom razmatranja na koji bi se nain
realizovala mrea, najekonominije i najefikasnije reenje
jeste beino povezivanje.
Komponente potrebne za realizaciju ovakve mree su
jedan Ruter JetSpeed , utp kabl sa konektorom RJ-12 za
povezivanje sa AP unutar lokala i beina kartica.

Komponente

Objanjenje

ruter

Adapter za napajanje
ureaja

LAN kabl

2 x telefonski kabl

CD ROM sa potrebnim
softverom

ADSL spliter

Tabela 1. Pregled komponenti potrebnih za realizaciju

Naziv
komponente

Komada

Cena (dinara)
po kom.

Ruter JetSpeed

Ukupno:
(dinara)
korisniku
0

WAP-4033/1Y
Utp kabl cat 5E
Konektor RJ-12

1
15m
1

3.900,00
45 din/m
10,00

3.900,00
675,00
10,00

Wireless card
DWL-G510

2.200,00

15.400,00

po

19.985,00

Tabela 2. Cene ADSL internet operatera

Paket
Osnovne karakteritike
Cena
ADSL 1024 1024/128 kbps, bez merenja 1.470 din
mesena
saobraaja
pretplata
ADSL 2048 2048/192 kbps, bez merenja 2.230 din
mesena
saobraaja
pretplata
ADSL 4096 4096/256 kbps, bez merenja 2.940 din
mesena
saobraaja
pretplata
ADSL 6144 do 6144/384 kpbs, bez merenja 6.020 din
mesena
saobraaja
pretplata

Slika 1. Prozor Primary Setup i opciona polja u njemu

4.2. Specifikacije rutera

JetSpeed paket sadri ureaj i prateu opremu za povezivanje koji su opisani u tabeli 3.
4.3. Konfigurisanje AP
U praktinom delu rada korien je AP generacije
802.11g sa maksimalnom teoretskom brzinom od 54
Mbit/s. Postoji nekoliko prozora u kojima je mogue
menjati i prilagoavati poetne postavke. To su Primary
Setup, System, Operating Mode, Status, Traffic
Log, Advanced Setup i Help. Polje Help.

Ovaj prozor prua mogunost promene poetnih opcija

AP-a, iako je njihovo podeavanje po default-u
zadovoljavajue za veinu korisnika.
4.4. Konfigurisanje raunara
Prilikom podeavanja rutera i AP, kao i ubacivanja samog
raunara u mreu, prvi korak koji je potreban da se
preduzme jeste podeavanje mrene kartice raunara.
Ovim podeavanjem potrebno je postaviti odreene
parametre vezane za IP adrese, preko koje e se taj
raunar prepoznavati unutar projektovane mree.

2476

Pre podeavanja mrenog interfejsa, potrebno je

napomenuti, da raunari imaju instaliran drajver za samu
mrenu karticu kao i instaliranu TCP/IP komponentu
preko koje e se podeavati parametri raunara za datu
mreu. Prvi korak jeste podeavanje samog TCP/IP
protokola (koji se brine o razmeni podataka sa mreom)
kojem se pristupa ulaskom preko Start ->Settings ->
Network Connections, unutar ijeg prozora se nalazi
ikonica Local Area Connection. Klikom na ikonicu i
desnim dugmetom mia selektuje se opcija Properties,
vri se ulaz u meni za podeavanje mrene kartice
raunara.

Praktini deo rada pokazao je jedan segment

implementacije beinih mrea. Iako je glavni cilj bio
kreiranje beine mree, bitan parameter koji je usmerio
tok rada je odnos kvalitet-cena. Najbitnije je bilo da se
kreira takva mrea koja bi omoguavala pristup Internet,
ali pod uslovom da trokovi budu minimizirani. Zbog
toga je i rad usmeren tako da glavni cilj bude najmanja
mogua cena, a da u skladu sa tim brzina bude
zadovoljavajua. Za reenje ovakve ideje dobijeni su
rezultati za koje se moe rei da ispunjavaju sve
postavljene zahteve. U okviru istraivakog dela, cena
kompletne opreme iznosi oko 20.000,00 din, a cena
mesenih usluga za korienje Interneta zavisi od ADSL
paketa za koji se korisnik opredeli. Poto je odnos
kvalitet-cena optimalan, moe se rei da je projektovanje
mrea uspeno realizovano. Ipak, nemogue je predvideti
sve probleme koji bi se javili pri stvarnoj implementaciji
mree.
6. LITERATURA

Slika 2. Podeavanje IP adrese

Nakon uspenog podeavanja u Network Connections
prozoru pojavie se ikona Internet Connection koja
govori da su podeeni parametri u redu, i da se taj raunar
nalazi unutar date mree.

[1] www.telekom.rs
[2] www.wikipedia.com
[3] Ilin V. Instalacija beine mree u studentski dom
ivojin ulum, Diplomski rad, Fakultet tehnikih nauka,
Novi Sad, 2010.
[4] http://ahyco.ffri.hr/
[5] IEEE 802.11i and Wireless Security, David Halasz,
August 25, 2004.
Kratka biografija:
Jelena Vui roena je u Kruevcu 1984. god. Diplomskimaster rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Saobraaja
Potanski saobraaj i telekomunikacije odbranila je 2010.god.

5. ZAKLJUAK
Beine mree imale su nesiguran poetak. Razlog je bila
nepouzdanost, mala brzina i nepredvidivost prvih
beinih mrea, koje su se oslanjale na standarde 802.11a
i 802.11b. Meutim, sada beine mrene tehnologije su
se strelovito razvile i predstavljaju novi oblik mrene
komunikacije koji progresivno napreduje i u budunosti
e, kako se danas situacija razvija zameniti oiene
mrene sisteme kako po pitanju brzine, tako i po pitanju
sigurnosti. Na novim se standardima stalno radi, oprema
postaje sve sofisticiranija, softver sve bri.

2477

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.086.15

,
DRIVERS ATTITUDES HABITS AND BEHAVIOUR TO RELATION WITH ALCOHOL
, ,

1.

.

.
,

.
2.


, ,
: ,
,
,
.
2.1.
,
, .,
15 - 90
.


0,10 0,15.

______________________________________
:
-
,

2,5
()

. je

.
,
.

.
Abstract Article and purpose work was difened in this
project. There are presented lcohol effects on peoples
health and behaviour and its influence on driving
abilities. There are also given attitudes, habits and
behaviour of Europian union citizens and drivers. In the
end there are results of the research conducted in our
country.
: , ,

2
1,5
1
0,5
0
0

(h)

.1

2.2.

, , . ,

. ,
,

.
,

.
3. ,


, 3/4
,
30 . ,
,

.
-

. ,

.

50 ,

:
,

2478

 .
,

,
.
.1 12
?

75%
25%

84%
16%

68%
32%

15-24
75%
25%
25-39
81%
19%
40-54
81%
19%
55+
67%
33%

74%
26%

84%
16%

80%
20%

71%
29%
( _ )
15
63%
37%
16-19
80%
20%
20+
84%
16%

72%
28%


(25%) 2-3 (23%) , 13%
, 8% 4-5 .

,

(52%)
.

4%
44%

37%

, .

.
-
15 24
.

.3
?

.

,

.
4. ,

,
:
,
,
.
K

7,5
1 0,4
0,8 0,9
1

2,6

0,8

1,7

1,2

2,4
3,9

5 - 6

1,8
2,7

3,5

4,1
3,6

4,3
6,9

1,4

3,7
7,8

1,4
5,6

3,6
7,3
7,4
7,9

2,7
2,3
2,1

8,2

1,9

8,9
6,7
10,6

2,7
5,4
3,3
15,2

2,1
20,9

2
5,2

18
20,6

.2
?

31%

19%

52%

2%11%

10

3,5

15

20

25

.4
?

,

.

,


.

,
. ,

,
.

2479

30
21
38
34
35
35
38
49
39
37
31
33
27
30
23
22
23
16
27
24
30
23
28
0

25

36

43
39
43
36
46
42

33
43
46
47
48
51
46
47
44
47
46
43
51
45
57
50

18

32

,
.

15
6
6
12
3
4
3
14
6
9
7
14
9
22
23
25
29
20
27
13
26
13
75

25
20
15
10
5
0

16-20

20-29

30-39

40-49

50-69

70+

.7


20
100
%

15
10

.5
?


, ,
.

13%

4%

19%

1 2
3 4

64%

.6
,
?
5.




,
70
, ,

.


, .


,
, .
,
,
21 35
, .

5
0

16-20

21-29

30-39

40-49

50-69

70+

.8


,
.
21
,
21 39 .

16 20 ,

, ,
.


20 ,
.
2
1,5
1
0,5
0
16-20

21-29
31-39

40-49

50-69

70+

.9

6. ,




.

2480

.

18 ,

.

100
94

75
50
25

4%

96%

.10
18 ?
84%

. , ,

.


. ,
,

.
6%

26%

36%

.11
?
68%

. ,
30 .

, 86%

0,0. , 6%


.
72%
,

.
100

.13

?

25

50
%

75

100

.14
?
7.

8.
[1] European Commission: Attitudes towards Alcohol,
March, 2007.
[2] Assum, T. and Srensen, M. () Safety Performance
Indicators for Alcohol and Drugs: Updated Country
Profiles. Deliverable D3.11d of the EU FP6 project
SafetyNet, 2008.
[3] Tippetts, A.S., Voas, R.B.: Odds that an Involved
Driver was Drinking: Best Indicator of an AlcoholRelated Crash? Pacific Institute for Research and
Evaluation, 2000.
:

86

50

1983.
. -


2010..

1974.
2005.
, 2006.
.
.

14

72

22

75

25

,

.
.



.

32%

.12
?
2481

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.2

DRUTVENO-EKONOMSKI ASPEKTI PRIMENE INTERMODALNE TEHNOLOGIJE

MODALOHR NA DELU KORIDORA X, SUBOTICA-BEOGRAD
SOCIAL-ECONOMY ASPECTS FOR APPLICATION INTERMODAL TECHNOLOGY
MODALOHR ON THE PART OF THE CORIDOR X, SUBOTICA-BELGRADE
Zoran ivkovi, Ilija Tanackov, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu data je podela drumskoeleznikih tehnologija transporta, sa detaljnijim opisom
tehnologije A, kao i njihov uticaj na zatitu ivotne
sredine. Takoe, izvreena je analiza mogunosti primene
intermodalne tehnologije MODALOHR na delu Koridora
X od Subotice do Beograda sa drutveno-ekonomskog
aspekta.
Abstract The paper is about road-rail technologies of
freight transport, with particular describe of technology
A, and their use to protect ecological values. Also, it has
been done analyze for possibility to applicate intermodal
technology MODALOHR on the part of the Coridor X
between Subotica and Belgrade with social-economy
aspects.
Kljune rei: Intermodalni transport, MODALOHR,
zatita ivotne sredine, Koridor X.
1. UVOD
Nagli razvoj industrije u prolom veku i poveanje obima
saobraaja, kao i prekomerna eksploatacija uma doveli
su do intenzivnih klimatskih promena ije se posledice
oseaju u svim delovima sveta. U sektoru saobraaja
najvei zagaiva ivotne sredine je drumski saobraaj
koji prednjai u emisiji tetnih gasova, prvenstveno
ugljendioksida, jer kao osnovno pogonsko gorivo SUS
motori koriste derivate nafte. Zbog neravnomerne
raspodele transportnog rada u pogledu prevezenog tereta
po saobraajnim granama, tj. najvee participacije
drumskog transporta, razvijene zemlje zapadne Evrope
sve vie pootravaju ekoloke kriterijume za drumski
transport, i favorizuju grane saobraaja iji je udeo u
degradaciji ivotne sredine najmanji.
Razvoj intermodalnog transporta postao je, praktino,
najefikasnije strateko reenje za globalne probleme robne
ditribucije i smanjenje emisije gasova koji izazivaju
efekat staklene bate i doprinose globalnom zagrevanju.
Savremeni
pristup
ovoj
problematici
diktira
sveobuhvatnost, ime se prevazilazi stari pristup, koga su
karakterisala granska i parcijalna reenja u transportu.

______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada
Zorana ivkovia iji mentor je bio prof. dr Ilija
Tanackov.

2. DRUMSKO ELEZNIKE TEHNOLOGIJE

TRANSPORTA
Glavna tendencija razvojnog koncepta budueg transportnog sistema u EU je stvaranje uslova za ubrzani razvoj
intermodalnog transporta koji objedinjuje prednosti
razliitih grana saobraaja i omoguuje bolju koordinaciju
pri organizovanju transporta tereta. Intermodalni
transport tereta prema European Conference of Ministers
of Transport predstavlja prevoz robe u jednoj istoj
utovarnoj jedinici ili vozilu, preko niza uzastopnih vidova
transporta, a da se samom robom ne rukuje (manipulie)
kada se menjaju ti vidovi.
Kobinovani drumsko-elezniki transport (drumskoeleznike tehnologije vozilo-vozilo): je deo
intermodalnog transporta koji pretstavlja prevoz
intermodalnih transportnih jedinica koje se jednim delom
prevoze sredstvima eleznikog, a jednim delom
sredstvima drumskog saobraaja. U okviru kombinovanog
drumsko-eleznikog (huckepack) trasporta razlikujemo:
Tehnologije A, tj. transport kompletnih drumskih sastava
(tehnologija ROLA), sa FIFO hotizontalnim pretovarom,
zatim A-B MODALOHR tehnologija sa simultanim bonim horizontalnim pretovarom poluprikolica i tegljaa,
tehnologija B transporta poluprikolica sa irokom izborom tipova eleznikih vozila za horizontalni i vertikalni
pretovar, C tehnologija izmenljivih transportnih sudova
(nadgradnja prikolica i poluprikolica) za vertikalni pretovar i posebne konstrukcije sa mogunou pojedinanog
horizontalnog pretovara sa sredstava drumskog transporta,
tehnologija D transporta kontejnera sa dominantnim
vertiklanim pretovarom i specijalizovanim eleznikim
kolima sa obrtnom platformom za horizontalni istovar
kontejnera, i bimodalna tehnologija.
Razvoj transportnih tehnologija nije adektvatno literaturno ispraen sa prethodnim sistematizacijama i klasifikacijama. Teite prethodnih sistematizacija prilagoeno je
drumskom transportu. U tom smislu nedostaju postojee
tehnologije reno-drumskog, reno-eleznikog, aviodrumskog, avio-eleznikog, kao i preostale tehnologije
prekomorskog transporta.
U skladu sa kontinentalnim odlikama koridora X i geosaobraajnom strukturom Srbije, u radu je razmatrana
tehnologija MODALOHR, koja je po vaeim sistematizacijama svrstana u tehnologiju A.

2482

2.1. TEHNOLOGIJA A
2.1.1. TEHNOLOGIJA ROLA TRANSPORTA
Ova tehnologija podrazumeva transport kompletnih
drumskih teretnih vozila sa horizontalnim pretovarom i
auto-vozova duine do 18 m na specijalnim eleznikim
kolima veoma niske povrine tovarenja, koja su
meusobno povezana tako da obrazuju pistu za kretanje
drumskih vozila prilikom utovara, odnosno istovara. Ista u
literaturi dobija naziv pokretna autostrada (Ro-LaRollende Landstrasse, Ro-Mo-Rolling Motorway,
Rolling Highway, Rolling Road, Route Roulante). Praeni
saobraaj Vozai vozila drumskog saobraaja, za vreme
prevoza eleznicom, voze se u posebnim spavaim kolima
sa leajevima koja se nalaze u sastavu istog voza.

povrina smetena na svega 10 do 18 cm iznad GI-a, sa

mogunou zakretanja u cilju bonog utovara.
MODALOHR koncept obezbeuje transport kamiona
visine do 4 m ,to omoguuje uklapanje natovarenog
MODALOHR voza u okvir gabarita UIC GB1. Primenom
ove tehnologije mogu se prevoziti: samo poluprikolice ili
razdvojeni poluprikolica i teglja po zahtevu korisnika
prevozne usluge.

Slika 2. - MODALOHR niskopodna kola

Pored navedenih prednosti ROLA, dodatne prednosti
tehnologije MODALOHR su:
manji broj koloseka u terminalima zbog kratkog
vremena pretovara,
niski trokovi pretovara u terminalima,
brz i jednostavan simultani utovar-istovar (oko 215
Slika 1. - Pokretna autostrada
minuta po vozu),
korienje postojeih eleznikih linija,
Prednosti tehnologije ROLA:
mogunost transporta samo poluprikolica ime se
zatita ivotne sredine smanjenjem emisije tetnih
znatno poveava odnos korisne i nekorisne mase,
gasova,
vea produktivnost lokomotiva i tovarnih kola(max.
rastereenje mree drumskih saobraajnica i poveanje
brzina MODALOHR 120 km/h, ROLA 100 km/h).
bezbednosti na drumu,
tokovi normalnog prenika i nii trokovi
vreme pretovara je znatno krae , nego kod ostalih
odravanja MODALOHR vagona,
bolje upisivanje vagona u proizvoljne geometrijske
huckepack tehnologija (oko 245 minuta po vozu),
karakteristike eleznike trase.
mogunost prevoza svih vrsta drumskih teretnih vozila
bez ikakve adaptacije,
ne zahteva skupu pretovarnu mehanizaciju, ve je za
Nedostaci tehnologije MODALOHR:
pretovar potrebna samo pretovarna rampa,
vea povrina terminala zbog bonog pretovara
visoka produktivnost teretnih eleznikih kola,
visoki trokovi izgradnje i konstrukcije terminala,
ostvaruju se utede u varijabilnim trokovima, koji
visoka cena MODALOHR niskopodnih kola,
zavise od ostvarenih transportnih kilometara.
vei broj izvrnog osoblja.
Nedostaci tehnologije ROLA:
odnos korisne i nekorisne mase je nepovoljan zbog
transporta drumskog vozila (tzv. mrtav teret),
znatni trokovi vezanog kapitala zbog nekorienja
drumskih tegljaa pri prevozu eleznicom,
eleznika kola za ovu vrstu tehnologije imaju visoke
trokove odravanja zbog malog poluprenika tokova,
dominantan problem sa gabaritima na prugama i
geometrijom trase brdskih i planinskih pruga.
2.1.2. MODALOHR TEHNOLOGIJA
Ovaj koncept zasnovan je na tehnologiji simultanog
bonog pretovara i pripada grupi huckepack tehnologije
A. Tehnologija je nastala u Francuskoj (LOHR) u saradnji
sa SNCF (francuske nacionalne eleznice) sa ciljem da
ponudi drumskim prevoznicima transport robe
eleznicom koji je kompatibilan drumu sa aspekta
trokova, vremena transporta i dostupnosti. Konstrukcija
MODALOHR kola je dvodelna ili trodelna gde je tovarna

3. UTICAJ KOMBINOVANOG TRANSPORTA NA

ZATITU IVOTNE SREDINE
3.1. SAOBRAAJ I IVOTNA SREDINA
Stalan zahtev korisnika saobraajnih sistema za visokim
kvalitetom saobraajnih usluga, kao i usklaivanje
saobraajnih sistema sa savremenim drutvenim
zbivanjima i tendencijama, dovelo je do toga da pored
industrije, saobraajna delatnost predstavlja jednog od
najveih zagaivaa ivotne sredine. Drumski transport,
sa aspekta njegove razvijenosti, brojnosti i osnovnih
karakteristika, je ubedljivo najvei zagaiva ivotne
sredine u odnosu na sve ostale vidove transporta. Ovaj vid
transporta prednjai u zagaivanju vazduha emisijom
CO2, oksida azota, sumpordioksida, jedinjenja
ugljenovodonika, alkalnih jedinjenja, estica praine,
olova i drugih tetnih materija. Kiseonik, kao jedan od
najvanijih elemenata za ivot na Zemlji, sve je
zagaeniji drugim otrovnim gasovima i sve ga je manje.

2483

3.2. EKOLOGIJA SAGOREVANJA

Odrejeni gasovi koji nastaju sagorevanjem fosilnih
goriva izazivaju efekat staklene bate zagrevajui
povrinu Zemlje i atmosferu.
Najzastupljeniji gas
staklene bate je ugljendioksid-CO2. Oko 98% emisije
CO2 potie od sagorevanja fosilnih goriva. Drumski
saobraaj prednjai u emisiji ovog gasa u poreenju sa
drugim vidovima saobraaja, jer glavno pogonsko gorivo
drumskih prevoznih sredstava su vetaka tena goriva
dobijena preradom osnovnog fosilnog goriva tj. nafte.
Oksidi azota, koji se uobiajeno oznaavaju NOx
poslednjih godina dospeli su u centar panje, s obzirom da
su identifikovani kao uzronici mnogih nepoeljnih
pojava. Podaci o izvoru emisije oksida azota NOx
pokazuju da je oko dve treine emisije posledica procesa
sagorevanja. Prisustvo oksida sumpora u produktima
sagorevanja posledica je oksidacije sumpora iz goriva,
koji u procesu sagorevanja veim delom oksidie u
sumpordioksid - SO2, a manjim delom u sumportrioksid SO3. Sagorevanjm fosilnih goriva pored tetnih gasova
koji se tom prilikom emituju dolazi i do emisije estica
koje imaju pogubno dejstvo na zdravlje ljudi, s obzirom
da sadre kancerogene ugljovodonike.
3.3. PREDNOSTI ELEZNIKOG TRANSPORTA
Nesporno je da svi vidovi saobraaja ugroavaju i
zagauju ivotnu sredinu. Meutim, u emisiji tetnih
gasova velike su razlike izmeu saobraajnih grana.

Reni elezniki
2,4%
7,4%

Kombinovani kopneni transport (drumsko-eleznike

tehnologije vozilo-vozilo) je ekoloki prijateljski vid
transporta i efekti njegove primene su mnogostruki kao
to su smanjenje emisije tetnih gasova, nivoa buke i
smanjene potronje goriva, redukcija broja drumskih
vozila, odnosno smanjenje zakrenja i optereenja
drumske mree, poveanje bezbednosti saobraaja kao i
mogunost trasporta od vrata do vrata. Kako drumski
saobraaj u potpunosti zavisi od ulja, nafte i naftnih
derivata, on sam emituje oko 80% CO2 u odnosu na ostale
vidove saobraaja, pa predstavlja vid saobraaja kojem
treba posvetiti najvie panje.Zbog toga je evropska
transportna politika usmerena na pronalaenje optimalnih
trasportnih reenja, gde intermodalni transport igra
kljunu ulogu.
4. UVOENJE INTERMODALNE TEHNOLOGIJE
MODALOHR NA KORIDORU X OD BEOGRADA
DO SUBOTICE U ANALIZI DRUTVENOEKONOMSKE OPRAVDANOSTI
U cilju utvrdjivanja drutveno-ekomomske opravdanosti
uvodjenja intermodalne tehnologije MODALOHR na
eleznikom koridoru X od Beograda do Subotice sa
tranzitom kroz Novi Sad, koriena je Cost-Benefit
analiza, tako to su na strani trokova obraunata
potrebna investiciona ulaganja i trokovi eksploatacije
eleznikih sredstava, ukljuujui i finansijske gubitke
drave, a na strani koristi su iskazani svi pozitivni efekti
koji e se ostvariti ovom investicijom na privredu i
drutvo u celini. Razmatra se zatvoreni sistem, odnosno
ovakav vid prevoza bi se obavljao samo u okviru granica
Srbije.
Investiciona ulaganja podrazumevaju investiranje u
nabavku voznih sredstava, odnosno MODALOHR
eleznikih kola, kao i investicije u izgradnju tri terminala
(Beograd, Novi Sad i Subotica). U proraun je uvedena
garnitura od 19 dvodelnih MODALOHR eleznikih kola
kojima se moe transportovati 38 kamionskih
poluprikolica sa dva obrta dnevno.

Drumski
91,2%

Slika 3. - Prednost eleznikog saobraaja sa aspekta

zagaenja ivotne sredine
Sa tog, vrlo znaajnog aspekta u buduem razvoju treba
svesno favorizovati grane saobraaja iji je udeo u
degradaciji ivotne sredine najmanji. Transportni sektor
pravi najjai negativan efekat na ivotnu sredinu, tako to
transportna vozila emituju veliku koliinu gasova koji
izazivaju efekat staklene bate, najvie ugljendioksid.
eleznica, u odnosu na ostale saobraajne grane, najvie
doprinosi ouvanju istoe vazduha. Uz ostvarenje
znaajnog obima transportnog rada, sa manje od 3%
tetnih emisija koje se odnose na saobraaj, eleznica
predstavlja ekoloki najpovoljniji vid transporta.
3.4. DRUMSKO-ELEZNIKI TRANSPORT KAO
EKOLOKI PRIJATELJSKI VID TRANSPORTA

Trokovi eksploatacije podrazumevaju trokove koji se

odnose na odravanje MODALOHR vagona, taksu za
pristup infrastrukturi i zaposleno osoblje (osoblje vunog
vozila i osoblje u terminalima). Trokovi eksploatacije, u
ovom radu, nisu razmatrani kroz utvrivanje trokova
vue, trokova eksploatacije infrastrukture, trokova
organizacije saobraaja i sl. Ti trokovi, saglasno
direktivama EU, ukljueni su u trokovima nadoknade za
korienje infrastrukture. Nadoknada za korienje
infrastrukture na eleznikoj mrei Republike Srbije jo
nije utvrena. Na osnovu sagledavanja iskustava, odnosno
nadoknade u okruenju ta nadoknada iznosi od 2 do 4
eura/voznom kilometru. Oekuje se da e ovakav sistem u
Srbiji da profunkcionie od 2011.
Za analizu isplativosti uvojenja ove tehnologije sa
aspekta drutva u celini treba razmatrati utede u:
u odravanju autoputeva i
smanjenju emisije tetnih gasova (CO2).

2484

S druge strane neophodno je dodati gubitke sa aspekta

drave koji e se javiti primenom ove tehnologije prevoza
a to su:
gubici koji se javljaju zbog nenaplaenih putarina i
gubici koji se javljaju zbog nenaplaenih akciza.
Tarifa za prevoz kompletnih drumskih vozila i
poluprikolica u Evropi se kree u opsegu od 0,5 do 1
euro/kamionskom km. U ovoj analizi prihod od prevoza
je razmatran za vrednost tarife od 0,5 do 0,6
eura/kamionskom km. Izvreena je varijacija interne stope
rentabilnosti, kao parametra na osnovu kojeg se moe
utvrditi opravdanost primene tehnologije MODALOHR
na relaciji Beograd-Subotica. Analiza opravdanosti
sprovedena je za amortizacioni period definisan
evropskim procenama, 25 godina. Kako je, u ovom
sluaju, taksa za pristup infrastrukturi 2, 3 i 4
eura/voznom
km,
ocena
efikasnosti
uvoenja
MODALOHR tehnologije na relaciji Beograd-Subotica
radjena je za tri varijante (A, B i C).

interna stopa rentabilnosti-IRR (% )

16
14
12
10
varijanta A

varijanta B
varijanta C

transporta. Jedna od njih je svakako i tehnologija A, a u

okviru nje i tehnologija MODALOHR. Ovaj koncept
intermodalne tehnologije A nema prepreka za uvoenje sa
stanovita tehnikih karakteristika pruge BeogradSubotica na delu koridora X. Od uvojenja ove
tehnologije u naoj zemlji koristi bi imali drumski
prevoznici, eleznice Srbije, i sama drava. Pri
eventualnoom uvojenju MODALOHR tehnologije, od
velikog znaaja bi bilo definisanje odgovarajuih tarifa.
Cene ovakvog prevoza moraju biti dovoljno niske da bi
bile atraktivne za drumska transportna preduzea, a s
druge strane dovoljno visoke da bi se otplatile investicije.
Pri tome je veoma vano da za inicijalni period nivo tarifa
treba da omogui uravnoteenje trokova i prihoda.
Intermodalni transport koji objedinjuje prednosti razliitih
saobraajnih grana, svakako treba da zauzme znaajnije
mesto u okvirima budue saobraajne politike. Za
efikasan
razvoj
i
implementaciju
tehnologije
kombinovanog transporta u Srbiji neophodno je stvoriti
odgovarajuu institucionalnu, tehniku i tehnoloku bazu.
Prikazani rezultati su prvi analitiki prikaz sinteze
MODALOHR tehnologije i sanacije ekolokih trokova
nastalih emisijom ugljendioksida u Republici Srbiji. Bez
obzira na visoke poetne investicije u intermodalni sistem
MODALOHR, kao osnovni zakljuak se izvodi i
potencijalno visoka drutveno-ekonomska opravdanast
razvoja ovog sistema u skladu sa uslovima transportnog
trita Srbije.
6. LITERATURA

[1] Slobodan Zeevi, Tehnologije transporta vozilo

vozilo, Saobraajni fakultet, Beograd, 2005.

2
0
0.5

0.51

0.52

0.53

0.54

0.55

0.56

0.57

0.58

0.59

0.6

tarifa za prevoz (eura/kamionskom km)

Slika 4. - Varijacija interne stope rentabilnosti pri

poveanju tarife za prevoz poluprikolica
Ispitane su razliite vrednosti tarife za prevoz u opsegu od
0,5 do 0,6 eura/kamionskom km, pri emu je vrednost
interne stope rentabilnosti-IRR za tarifu od 0,6
eura/kamionskom km, za sve tri varijante, vea od 10%.
Vrednost tarife za prevoz poluprikolica od 0,6
eura/kamionskom km obezbeuje, za ovaj sluaj,
transport eleznicom koji je kompatibilan drumu sa
aspekta trokova, a u isto vreme omoguuje pravovremeni
povraaj investicija. Cilj ovako sprovedene analize, sa
ovako definisanim ulaznim parametrima (prihodima i
trokovima) bio je, pre svega koncipirati model
osetljivosti IRR na poveanje tarife za prevoz, kao
parametra na osnovu kojeg se moe utvrditi oprvadanost
primene tehnologije MODALOHR na pomenutoj relaciji
sa drutveno-ekomomskog aspekta.
5. ZAKLJUAK
Razvoj odnosa sa EU je jedan od stratekih ciljeva spoljne
i razvojne politike Srbije pa i razvoja saobraajnog
sistema, posebno na baznim pravcima. Veoma je vano da
Srbija prihvati savremene metode i tehnologije transporta,
kao sredstvo za ouvanje konkurentnosti svoje robe i
unapreenje zatite ivotne sredine, kao i ukljuivanje u
evropske razvojne tokove. Iz navedenih razloga
neophodno je potencirati razvoj intermodalnih tehnologija

[2] Dr Mirko iak, Dr Slavko Veskovi, Organizacija

eleznikog saobraaja II, Saobraajni Fakultet Beograd,
2005.
[3] Chiara, B., D., Deflorio, F., P., Spione, D., 2008. The
Rolling road between the Italian and French Alps:
modeling the modal split, Transportation Research
Part E: Logistics and Transportation Review, Volume
44, Issue 6, Pages 1162-1174.
[4] Dejan Aleksi, Magistarski rad: Elementi odravanja
autoputa i smanjenja emisije ugljendioksida u oceni
ekonomske opravdanosti uvoenja multimodalne
tehnologije A, Novi Sad 2008.
[5] Betriebs und Investitionskosten - vergleich zweie
RoLa-Systeme, EKOPLAN, 2003.
[6] Dossier de rsponse de Modalohr la Consultation
des concepteurs et conscruteurs de matriels roulants,
2008.
Kratka biografija:
Zoran ivkovi roen je Zagrebu 1985. godine. Osnovnu kolu
i gimnaziju zavrio je u Derventi. Diplomski-master rad
odbranio je na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu 2010
godine.
Dr Ilija Tanackov, vanredni profesor - roen je 14.01.1967.
godine u Kikindi. Saobraajni fakultet, elezniki odsek zavrio
je u Beogradu. Od 1996. godine radi na Fakultetu tehnikih
nauka na kojem je zavrio postdiplomske studije i odbranio
doktorsku disertaciju.

2485

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.1.05

BEST PRACTICES IN ROAD SAFETY
,
-


. ,
,

. ,
a
9 ,
. 8
.
Abstract - The crucial task of any kind of best practice
selection lies in identification of most number available
measures. In order to facilitate this process, a set of tools
for classification, selection and ranking of measures was
developed, along with guidelines for the assessment
process at country level. Analysis, synthesis and further
selection of collected data was carried out along 9
categories of measures, covering all areas of road safety
work. A set of 8 criteria has been developed to assess he
proposed measures.
1.


.


. ,

[4,5].
, ,

,
.

,
.

.
,

,
.
____________________________________________
:
-
. , .

2.




.

.

:
.
,

,
;
.
,
,
;
.

, , ,

.
:
1.

;
2.
;
3.
;
4.
;
5.
;
6.
;
7.
;
8.
;
9.

2.1.


" " . ,


.

,
.

[3].
.

2486

1. :
.


.
2. :



.
3. :

.
4.. :

,


.
5. :

.
6. :
.
7.: ,
.

.
8. :
,
, .
3.

3.2.

.

, ()
,
, , , ,
,
,
.
3.3.

, ,
.
.

.
,

. ,
.
,
,
,
,
.
3.4


,
,
,
.
3.5.

,
.
.
, , ,

, ,
,
.
(
)
.

.
3.1.


,
, ,
,
()
[2].

,
, .


.
3.6.

,

- ( )


[1].

50%.

,
10% 25%.
3.7.

(. - -
, ,

2487

 ,
).
3.8.

.
, : ,
, ,
, .
3.9.



. ? ?

, ,
[5,6].
.
:
, ,
.


. ,

.
4.

1.


.

.
28 %,
49%.
,
,
.

.
4.2.

.
.
4.2.1.

4.1.


.
.
4.1.1.

, je
. ,
, ,
. , ,

20 km/h . ,
( 1.).
(, )
. ,


, .
[9].

(VMS)
,

,

.

, ,
.

,

( 2).

( ).
2488

2.


,
VMS.
Rosebud ,
, - 0,65
1,45.
4.3.


.
4.3.1.
( 3)

,
.
[7].
,
. ,
,
.
20%
[10].
( 1%),
.
.
20 40
, 2:3 1:1
, 4:1 2:1
.

.
,

.

.
6.
[1] Elvik, R., Christensen, P. & Olsen, S.F. (2003).
Daytime running lights. A systematic review of effects on
road safety. TI report 688/2003. Oslo: Institute of
Transport Economics.
[2] Elvik, R. & Vaa, T. (2004). The handbook of road
safety measures. Pergamon, Amsterdam
[3] Erke, A. & Elvik, R. (2006). Road Safety Measures: A
Catalogue of Estimates of Effect. Oslo: Institute of
Transport Economics. Report 851/2006.
[4] ICADTS (2001). Alcohol Ignition Interlock Devices
1: Position paper. Working group on Alcohol Ignition
Interlocks, International Council on Alcohol, Drugs and
Traffic Safety.
[5] Lamm, R., Psarianos, B. & Mailaender, Th. (1999).
Highway design and traffic safety engineering handbook.
New York
[6] OECD (1999). Safety strategies for rural roads. Paris,
Organisation
for
Economic
Cooperation
and
Development
[7] Otte, D. (2001). The protection of bicycle helmets.
Hannover
[8] PIARC (2004). Road safety manual. Paris, World
Road Association PIARC
[9] PROSPER (2006). PROSPER Final report, Project for
Research On Speed adaptation Policies on European
Roads, Project no. GRD2-2000-30217
[10] Taylor, M. & Scuffham, P. (2002). New Zealand
bicycle helmet law do the costs outweigh the benefits?
Injury Prevention, 8, 317-320.
:

3.
5.



-
.
[8]. ,
, ,
,
.


. ,

()

2489

je
1984. .

2010. .

1974.
2005. .,
2006 .

Zbornik radova Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.13

NAJBOLJE PRAKSE ZA NAJEFIKASNIJE PUTNO-BEZBEDNOSNE

INFRASTRUKTURNE INVESTICIJE
BEST PRACTISE FOR COST-EFFECTIVE ROAD SAFETY
INFRASTRUKTURE INVESTMENTS
Marko ukovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast: SAOBRAAJ

2. PROCENA ISPLATIVOSTI INVESTICIJA

Kratak sadraj Cilj ovog rada je identifikacija

najisplativijih infrastrukturnih ulaganja u vezi
bezbednosti na putevima, na osnovu medjunarodnog
iskustva dostignutog kroz obimne i odabrane preglede
literature i dodatno dobijeno iz informacija/podataka
prikupljenim putem upitnika na osnovu ankete, koju je
pokrenula O7 radna grupa.

Uprkos znaajnom smanjenju broja saobraajnih nezgoda

sa smrtnim ishodom tokom poslednje decenije, postoji jo
mnogo akcija koje treba preduzeti kako bi se postiglo
smanjenje broja rtava saobraajnih nezgoda. u okviru
Evriopske unije, 2006. godine, na Konferenciji direktora
evropskih puteva predstavljen je izvetaj najefikasnijih
putno bezbednosnih mera za poboljanje bezbednosti na
Evropskim putevima. Poseban akcenat je dat smanjenju
smrtnosti za 50% do 2010., a povodom ovog izvetaja,
takodje je pokuano da se identifikuju oblasti
odgovornosti direktora puteva zemalja lanica. U okviru
ove perspektive, 20 kategorija inicijativa o bezbednosti na
putevima su predloene od strane 18 predstavnika zemalja
lanica EU, u skladu sa periodom njihove primene.
Analiza pokriva irok spektar infrastrukturnih mera, mera
u vezi vozaa kao i vozila.
Studija je pokazala visok znaaj uticaja ponaanja ljudi
putem svesnih kampanja na nacionalnom i nivou EU, iji
efekti mogu biti znaajno pojaani zakonodavnim
merama i odgovarajuim izvrenjem. Merama povezanim
sa upravljanjem infrastrukturom, kao to su upravljanje
opasnim lokacijama (crne take), revizija bezbednosti na
putu, inspekcija bezbednosti na putu, generalno su dati
visoki prioriteti, posebno na nacionalnom nivou. Visok
prioritet je takodje dodeljen i drugim infrastrukturnim
tretmanima, kao to su dozvoljena brzina smirivanje
saobraaja i upravljanje brzinom, kako na nacionalnom
tako i nja nivou EU.
Analiza cilja da opie najee i najvanije investicije iz
bezbednosti saobraaja na putevima i da rezimira
postojea istraivanja sa osvrtom na efekte bezbednosti,
efekte ne-bezbednosti i procenu uinka. Moe se
primetiti, da kada je god mogue, rezultati odnosa cenakorist su ispitani.
Pored dostupnih informacija u medjunarodnoj
literaturi, kriterijumi za izbor investicija ispitivani su na
sledei nain:
Investicije koje su uglavnom vezane za putnu
infrastrukturu.
Investicije koje su uobiajene medju zemljama EU i
esto se primenjuju.
Investicije koje su sveobuhvatne i jasne. Kompletan
opis osnovnih komponenti za ocenu efikasnosti investicija
treba da bude dostupan.
Investicije za koje do adekvatne informacije je veoma
tesko doi ili nemogue doi, nisu sadrane u ovom

Abstract The objective of this paper is the identification

of the best practice on cost-effective infrastructure related
road safety investments, based on the international
experience attained through extensive and selected
literature review and additionally on information/data
collected through a questionnaire based survey, launched
by the task O7 group.
Kljune rei: bezbednost na putevima, infrastruktura,
mere.
1. UVOD
Ekonomska procena mera bezbednosti na putevima se
smatra veoma vanim alatom u rukama donosioca odluka.
Unutar O7 radne grupe bezbednost saobraaja,
Konferencije Direktora Evropskih Puteva (CEDR),
uinjen je napor da se razume, prepozna i proiri praksa
kako bi se osigurala najisplativija cena investicija vezanih
za bezbednost na putevima.
Ova inicijativa je deo ireg stratekog plana koji ima za
cilj da pomogne i vodi nacionalne saobraajne vlasti u
njihovim naporima da postanu efikasniji, obezbedjujui
poboljan doprinos drumskog transporta iroj ekonomiji,
sigurniji transport i skladniji odnos izmedju drumskog
prevoza, korisnika prevoza, drutva kao i ivotne sredine.
Predmet ovog rada su putne infrastrukturne investicije
koje predstavljaju znaajne mere za unapreenje
bezbednosti saobraaja.
Osnovni cilj rada jeste da izvri njihovu selekciju i utvrdi
efikasnost pojedinih mera sa aspekta smanjenja broja
saobraajnih nezgoda i njihovih posledica.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog-master rada
Marka ukovia. Mentor je bio dr Dragan Jovanovi,
docent.

2490

uputstvu, uprkos njihovoj primeni i proceni u odredjenim

sluajevima.
Investicije ukljuene u predhodni CEDR izvetaj i
upitnik 2 radne grupe O7 su ispitane.
Tipovi investicija su odabrani u okviru 5 veih kategorija:
opti, autoputevi, seoski putevi, raskrsnice i gradske
sredine.
3. SELEKCIJA NAJUNOSNIJIH INVESTICIJA
Iscrpno su prouene sve povezane investicije
karakteristika poput efekata bezbednosti i implementacije
trokova, u kom je obuhvaen iroki spektar vozaa,
vozila i infrastrukture koje su u vezi sa podrujima u
kojima su intervencije primenjene, i sve one su
procenjene i rangirane po manjem, srednjem ili veem
rangu prioriteta koji su zastupljeni u Direkciji evropskih
puteva.
Konkretno, proueno je 55 vrsta investicija bezbednosti;
one se odnose na 18 tipova podruja, u kojoj svaka
obuhvata jednu ili vie od date 4 kategorije infrastrukture
(autoputevi, ruralni putevi, raskrsnice, urbana podruja).
I implementacija trokova, a i efekat bezbednosti svake
investicije su rangirani kao visoki ili niski, u skladu
sa rezultatima izvetaja. Rezultati investiranja koji
pokazuju znaajan pad stope nezgoda rangirani su kao
visoki, dok one mere koje statistiki ne pokazuju
znaajno smanjenje stope nezgoda ili one sa marginalnom
granicom, ili sa porastom broja nezgoda, rangirani su kao
niski rezultati.
Generalno, investicije koje kombinuju visok stepen
bezbednosti sa niskom stopom implementacije trokova
smatraju se optimalnim reenjem. Od 55 prouavanih
investicija, 21 prezentuje visoke trokove implementacije
kao i visok stepen bezbednosti, 4 prezentuju visoke
trokove implementacije i nisku stopu bezbednosti, a 7
predstavlja nisku stopu trokova implementacije sa
visokim stepenom bezbednosti.
Tabela 1. Ispitivane investicije sa trokovima primene i
efektima bezbednosti
Broj ispitivanih
Trokovi
Bezbednosni
investicija
primene
efekti
10
Niski
Visoki
21
Visoki
Visoki
3
Niski
Visoki/Niski
5
Visoki
Visoki/Niski
4
Visoki/Niski
Visoki
1
Visoki/Niski
Visoki/Niski
7
Niski
Niski
4
Visoki
Niski
55
Na osnovu predoenih ukupnih podataka koji su dobijeni,
moe se potvrditi da iako ne postoji generalno pravilo
koje se moe izvesti za odredjeni tip infrastrukture,
individualne investicije koje ispunjavaju optimalne
zahteve koji se podrazumevaju u svim kategorijama
infrastrukture mogu imati odredjena pravila u okviru
primene tih kategorija. Vano je napomenuti, stoga, da
odgovarajue investicije, koje se mogu primeniti, a da su
isplative, ili kao pojedinane ili kao skup primenjenih

investicija, mogu dati reenja na mnoge problem

bezbednosti na putevima.
4. ANALIZA NAJBOLJIH INVESTICIJA
Analize pokazuju da primena ivinjaka moe imati vaan
efekat bezbednosti na ozbiljnost nezgoda, ali takodje i na
broj nezgoda. Ivinjak je definisano podruje izmeu
spoljne bankine ivice i desnog kraja puta [8] i veoma je
bitan elemenat puta, koji utie kako na ozbiljnost nezgoda
tako i njihovu uestalost. Primarni efekat odgovarajue
konfiguracije ivinjaka jeste da se smanji verovatnoa
saobraajnih nezgoda, i da ukoliko se nezgoda i dogodi da
se ublae posledice nezgoda, zahvaljujui eliminaciji
prepreka i odsustvu strmih nagiba. Kao posledica, oblast
ivinjaka jeste primarna komponenta u kreiranju
odgovarajueg okruenja puta. Postavljanje ivinjaka je
jedan od najvanijih ktatkoronih prioriteta Direkcije
puteva u Evropi. Kako mnoge Uprave puteva primenjuju
drvorede i druge naine postavljanja barijera, kao i
poveanjem visine ukupnog standard, spade meu
najisplativije infrastrukturne mere bez obzira na
vremensko ogranienje [2]. Primena ivinjaka uglavnom
se sprovodi na meugradskim i na ruralnim putevima.
Ona uglavnom podrazumeva proirivanje nagiba sa
strane, kreiranje i proirenje istih zona, uvoenje
odgovarajuih oznaka i signalizaciju, uklanjanje opasnosti
na putevima. Primeeno je da se dalja razlika moe
napraviti I izmeu zone bezbednosti, definisane kao
zona koja je prilagoena putu koji je osloboen svih
prepreka koje bi mogle da se na njemu nau (u nekoliko
drava, rameni deo puta smatra se sigurnom zonom), i
zone oporavka, definisane kao zona u kojoj se najvie
sprovode manevri oporavka (ali koja takodje moe i da da
dodatni slobodni proctor vozilima koja pristiu iz
razliitih traka, u sluaju hitnog zaustavljanja, a i zbog
dobrog protoka biciklista i peaka) [9].
Ogranienja brzine za cilj imaju uspostavljanje
kompromisa izmeu potrebne mobilnosti vozaa,
bezbednosti i ivotne okoline koja je potrebna svim
korisnicima infrastrukture puteva. Pokazano je da postoje
glavne razlike u brzini po kojima razliiti vozai voze
kada su dati isti uslovi vonje. ta vie, mnogi vozai
imaju nerealna oekivanja o svojim sposobnostima prema
kontroli vozila pri velikim brzinama upravo onda kada su
ogranienja brzine primenjena. U okviru ove prie,
bavljenje problemom brzine podrazumeva irok spektar
planiranja, inenjerstva i akcija intervencije koje za cilj
imaju kontrolisanje i prilagoavanje brzine kretanja
vozila, smanjenje incidenta ili neprilagoenih brzina, kao
i uspostavljanje bezbednih uslova vonje za sve korisnike
puteva, a u isto vreme da se osigura prihvatljivo vreme
putovanja kao i potreban komfor. Ovaj problem ima
najvei prioritet u 34% zemalja, dok u 35% zemalja jeste
srednjeg prioriteta [2].
Stoga, investicije u vezi ogranienja brzine, poevi od
promena u pravilima nacionalnog saobraaja do lokalnih
intervencija, imaju za cilj poboljanje bezbednosti na putu
kroz ulaganje napora za boljim ponaanjem vozaa. Zbog
toga, oigledno je da e dobit bezbednosti u mnogome
zavisiti od stepena prisustva policijske kontrole. Lokalna
ogranienja brzine bez prisustva policije obino se
pokazuje veoma malim procentom potovanja te brzine.
Upotrebom automatskih policijskih alata i sistema za

2491

kontrolu prosene brzine mogu prilino da utiu na brzinu

vonje vozaa.
ta vie, trebalo bi naglasiti da svaka modifikacija
postojee brzine na putu mora biti u skladu sa
standardima koji su propisani za taj tip puta. Na primer,
znaajno smanjenje brzine na autoputevima moe
napraviti problem izmeu funkcije puta i uslova vonje
ako se koriste veoma male brzine, to e podstai i
negativnu mobilnost kao i nelagodnost kod vozaa.
Postupak planiranja raskrsnice ukljuuje irok spektar
investicija, gde spadaju tipovi prestrojavanja i trasiranja.
Proueno je nekoliko investicija koje se tiu raskrsnica i
dolo se do zakljuka da planiranje investicija na
raskrsnicama predstavlja jedan od najveih poduhvata
vezanih za bezbednost na putevima. U uvodnom
poglavlju, sledee investicije su detaljno analizirane:

pretvaranje raskrsnica u krune tokove;

projektovanje raskrsnica;

raskrsnice sa sporednim prikljuivanjem;

kanalisanje raskrsnica.
Kontrola saobraaja na raskrsnicama je jedna od
investicija koja najvie obeava po pitanju bezbednosti u
saobraaju. U ovom delu, posebne odlike kontrole
saobraaja, koje su u vezi sa investicijama, su razmotrene
sa namerom da se ustanovi koji je najbolji nain primene
ovakvih investicija. Tipovi kontrole saobraaja koji su
istraeni ukljuuju:

primenu znakova preputanja;

primenu stop znakova;

primenu saobraajne signalizacije;

unapredjenje saobraajne signalizacije.

Kontrolom saobraaja na raskrsnicama se tei ka
poveanju bezbednosti, unapreenju toka saobraaja i
tome da vozaima bude lake pri donoenju odluka. Na
raskrsnicama koje nisu kontrolisane se nailazi na
probleme u bezbednosti u smislu poveanog broja
nezgoda (sa materijalnom tetom i/ili povredama). Pravilo
prvenstva desne strane najese se primenjuje u zemljama
gde se vozi po desnoj strani na nekontrolisanim ruralnim
raskrsnicama. Ipak, razliiti kontrolni sistemi i prioriteti
se mogu primenjivati u cilju poboljanja bezbednosti na
raskrsnicama.
Umirenje saobraaja podrazumeva koordinisanu
upotrebu saobraajnog inenjeringa i kontrolu mera na
irem podruju u cilju poboljanja uslova u saobraaju i
ivotnoj sredini, a putem zabrana kroz saobraaj
smanjenjem brzine i promenom prilaza i propisa za
parkiranje u naseljenim podrujima.
Sistemi za umirenje saobraaja ukljuuju:

razvoj peakih ulica;

razvoj stambenih zona;

uvodjenje leeih policajaca;

smanjenje brzine;

primenu jednosmernog saobraaja u naseljenim

mestima;

primenu kontrolne signalizacije za vozila i

peake;

izdvajanje rezervisanih parking mesta za

metane.
Veina sistema za umirenje saobraaja na irem podruju
se fokusira na upravljanje vozilima putem fizikih ureaja
i tipino se mogu nai u stambenim zonama, a cilj im je

smanjenje obima saobraaja i brzine na prilazima

putevima tim naseljima (nivo I). Kao rezultat uvoenja
leeih policajaca na 23 mesta u Kaljariju u Italiji 1990.
godine, brzina vozila je smanjenja za 10-17% i priblino
2/3 vozaa je vozilo brzinom niom od brzine
ogranienja. Pored ovoga, kombinovana primena za
umirenje u tri grada u Danskoj je rezultiralo prosenim
smanjenjem brzine za 8-10 km/h, a sa veim smanjenjem
u zonama urbanih podruja, a samim tim i varijacijama u
smanjenju brzine. Nekoliko studija se bavilo procenom
sistema za umirenje saobraaja na irem podruju. Elvik i
Va [2] su sumirali rezultate nekoliko studija i belee
znaajne bezbednosne uticaje po pitanju povreda u
nezgodama, koje se kreu od 25-30% na putevima koji se
nalaze u naseljenim podrujima. Na glavnim
saobraajnicama se formiraraju granice za odabrano
podruje, a samnjenje broja nezgoda iznosi oko 10% (811%). Dostupne su i studije o saobraaju, a one iznose
podatke vezane za smanjenje broja nezgoda u stambenim
ulicama, a zahvaljujui smanjenju intenziteta saobraaja
(smanjenje od priblino 20-30%), dok se smanjenje tog
tipa na glavnim saobraajnicama moe povezati sa
smanjenom stopom nezgoda.
5. PREDLOZI ZA NAJBOLJU UPOTREBU
Ovo poglavlje sumira aktivnosti i otkria analize koja se
bavila temom isplativosti infrastrukture koja se odnosi na
investicije u bezbednost u saobraaju i predstavlja finalnu
sintezu kao i predlog za najbolju upotrebu trokova, a
preko efikasnih investicija u infrastrukturu saobraajne
bezbednosti.
Analiza je zapoeta tako to su ustanovljene strategije za
bezbednost u saobraaju u evropskim zemljama, na
osnovu Upitnika 1 grupe za bezbednost u saobraaju. U
njemu se videlo da je veina evropskih zemalja postavila
posebne kvantitativne ciljeve po pitanju bezbednosti u
saobraaju i da su usvojile razliite strategije za
bezbednost na osnovu tih ciljeva, a u okviru postavljenih
prioriteta i dostupnih sredstava. U okviru ovog nacrta,
pokazalo se da je procena efikasnosti za bezbednost u
saobraaju bila izuzetno korisno sredstvo pri donoenju
odluka u svim zemljama. Posebno su sprovedene analiza
isplativosti i utede u nekoliko zemalja, na manje-vie
sistematian nain, na nacionalnom, regionalnom ili
lokalnom nivou. Ipak, rasprostranjenija upotreba
sredstava za efikasnu procenu je u veini sluajeva bila
ograniena nedostatkom znanja, podataka i odgovarajuih
procedura.
Ipak, vanost procene efikasnosti kod bezbednosti u
saobraaju je veoma priznat i stavljen je akcenat na
potrebi za veim znanjem i primerima za najbolju
primenu. Takodje, potreba za primerima najbolje primene
pokrivaju itav spektar procesa procene efikasnosti, od
odabira primene odgovarajuih i standardizovanih
metodologija do tumaenja rezultata i identifikacije
najefikasnijih investicija, posebno u sluajevima razliitih
alternativnih investicija koje bi trebalo da se uporede i
rangiraju.
Na osnovu rezultata preliminarne procene i rangiranja
investicija koje su s tim u vezi, izdvojilo se 4 investicija
koje najvie obeavaju, a koje su predmet dalje analize:

2492


tretman podruja pored puta (iste zone, strane
padina, bankine);

ogranienje brzine;

raspored raskrsnica (kruni tokovi, prestrojavanja, ravnanja, kanalisanje);

sistemi umirenja saobraaja.

6. ZAKLJUAK
Sinteza isplativosti infrastrukture koja se tie investicija
za bezbednost u saobraaju je pokazala najbolju primenu
u Evropi i irom sveta, to je najbitnije budui da moe
biti od pomoi pri razumevanju naina na koji se
sprovode mere unpredjenja, a putem uspene primene
infrastrukturnih mera za bezbednost u saobraaju ili
integrisanim procesima koji su se pokazali kao efikasni.
Na osnovu analize iz relevantne literature, rezultati do
kojih se doslo pod slinim okolnostima se mogu koristiti
za predvidjanje uticaja mera koje se sprovode i na taj
nain se mogu formulisati posebni vodii koji bi osigurali
efikasnu primenu propisa za bezbednost u saobraaju.
Dodatno, neki osnovni principi koji se bave uspenom
primenom i tehnikama primene u infrastrukturi kod
slinih investicija su zabeleeni, na osnovu iskustva
prikupljenog iz obimne relevantne literature iz nekoliko
slinih studija iz celog sveta. Komponente za procenu
efikasnosti, prepreke u procedure procene, kao i uloga
efikasne procene pri odluivanju su naglaeni, budui da
se svi sastoje od bitnih faktora koje bi trebalo razmotriti
pri proceni efikasnosti bilo koje mere vezane za
bezbednost u saobraaju.
Treba primetiti da iako nema maginih recepata, reenja
se nalaze kada se stigne do trenutka donoenja konane
odluke po pitanju mera za bezbednost koje e biti
ukljuene u infrastrukturu. Isplativost se razlikuje od
zemlje do zemlje u kojoj su primenjivane, od perioda
implementacije, obima mera koje su primenjene, ali i od
sveukupnog nivoa bezbednosti u zemlji. Posebno pri
osvrtu na bezbednosne uticaje koji su izvedeni iz
pregledanih studija za svaku meru, moe da se uvidi
razlika na osnovu specifinih odlika zemlje u kojoj su
primenjene, ta vie, trokovi implementacije za
investicije u infrastrukture, koji su obino visoki u
poredjenju sa drugim merama koje se sprovode na
saobraajnicama (ojaanje, kampanje za bezbednost, itd.)
moe znaajno varirati od drave do drave, posebno
ukoliko se radi o kombinaciji sprovedenih mera.

[3] Forbes, G. (2003). Synthesis of Safety for Traffic

Operations: Final Report. Ottawa, Ontario, Canada,
Transport Canada.
[4] Golias J., Yannis G., Antoniu C. (2002).
Classification of driver assistance systems according to
their impact on road safety and traffic efficiency.
Transport Reviews, Vol. 22, No. 2, pp. 179-196.
[9] Graham J.L, Harwood D.W. (1982). Effectiveness of
clear recovery zones. National Cooperative Highway
Research Program Report 247. Transportation Research
Board, Washington DC.
[5] Hauer, E., (1997). Observational Before-After Studies
in Road Safety, Pergamon.
[6] Lamm, R., Psarianos, B., Mailaender, T. (1999).
Highway Design and Traffic Safety Engineering
Handbook. McGraw Hill.
[7] Persaud B., Hauer E., Retting R., Vallurupalli R.,
Mucsi K. (1997). Crash reductions related to traffic signal
removal in Philadelphia. Accident Analysis and
Prevention 29 (6), pp. 803-810.
[8] PIARC Technical Committee on Road Safety (2007).
Road Accident Investigation Guidelines for Road
Engineers. World Road Association.
[9] RISER consortium (2007). RISER - Roadside
Infrastructure for Safer Roads.
[10] Yannis G., Evgenikos P., Papadimitriou E. (2005).
Cost - Benefit assessment of selected road safety
measures in Greece. Proceedings of 13th International
Conference on Road Safety "Road Safety on four
continents", Warsaw, 5-7 October
[11] Zegeer C.V. et al. (1988). Accident effects of
sideslope and other roadside features on two-lane roads.
Transportation Research Record No 1195, 33-47.
Kratka biografija:

7. LITERATURA
[1] CEDR - Conference of European Directors of Roads
(2006). Most Effective Short-Medium and Lon-Term
Measures to Improve Safety on European Roads. Final
Report prepared by the Conference of European Directors
of Roads.
[2] Elvik, R., Vaa, T. (2004). The Handbook of Road
Safety Measures. Elsevier, 2004.

2493

Marko ukovi roen je Kragujevcu 1981. god. Diplomskimaster rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Saobraaja
odbranio je 2010. godine.
Dragan Jovanovi roen je u Zrenjaninu
1974. Doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 2005. god., a od 2006 je
u zvanju docent. Oblast interesovanja je
bezbednost saobraaja.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 621.86/.87

,

SYSTEMATIZATION, CHARACTERISTICS AND APPLICATION PALLETIZING IN
THE TRANSPORTATION AND RELOADING OPERATIONS
, , ,


, - .
, .

.
Abstract This paper presents basic types of
transportation units, possibilities for their palletizing and
application in production processes and transportreloading operations. In details is given a description of
machines and devices which are used in the process
palletizing, depalletizing and pallet security. There are
shown possibilities of automation of these processes.
, ,

1.

,

.

.


.



,
.



.

.
.
______________________________________________
:
-
.

2.


,

.
.

.

JUS M.22.300

,
,
.
,
:
( ),

.
, 1, ( )
,


.
,
(JUS D.F.8020)
(JUS Z.M1.020),
800 x 1200 mm.
-, 1,
. ,
, ,
. - , ,
.

)
)
1. () ()

, ,

2494

2.1.

,

, 2.

.
(),
.


.

800 x 1200 mm 1000 x 1200 mm.
4.

4.
3.1.

2.

.


.

,
, 3.

: ,
,
, ,
, ,
, ,
, ,
.


,
,

.

3.
3.

, ,
. ,
(
, ,
) ,

.
,
,
.

5.

: ()
.
, ,

2495

 .
, ,

.
10 ,
,

200 .
,
, ( 25 ),
/
.

.
.

, ,
, , , ,
.
, .
, ,

,
,
.
.
:
,

,
.

(PUZZLE)

,
, . 7

.

6.

8.

3.2.





.

7.

4.

,

.
. 8
.

. , ,

, ,

, , .

2496

 :
, (),
.


. ,

,
, .
,

.
/
.
,
, ,
,
. 9
.

.
, , ,
, .
6.

: , .
.
,

,
.


,

,
, .


.
7.
[1]

[2]
9.

[3]

5.

[4]

:
,
,

,

,
,
,

.


,
, , , .



(, , ,
.).

[5]

. :

,
,
1985.,
. :
, 1987.,
. : , ,
2008.,
. :
, ,
, 2006.,
.
:

, , 1985.

2497

1981. .
.

.
2004. .
.
1972.
. .
1991.
-
. 1997.

-.
2006. .

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.01

MERE ZA POBOLJANJE PRISTUPANOSTI ZA OSOBE SA INVALIDITETOM U

GRADOVIMA
MEASURES TO IMPROVE ACCESIBILITY FOR PERSONS WITH DISABILITIES IN
CITIES
Aleksandar Jaki, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast- SAOBRAAJ
Kratak sadraj- U okviru rada izvrena je analiza
pristupanosti saobraajnih povrina za osobe sa
invaliditetom na teritoriji grada Zrenjanina, i dat je
predlog mera za poboljanje pristupanosti. U radu su
date definicije pristupanosti, Univerzalnog dizajna,
Dizajna za sve, mere za poboljanje parkinga za osobe sa
invaliditetom, karakteristike i nain ugradnje taktilnih
povrina, opisan rad dostupnih peakih signala
(Accesible Pedestrian signal), govorne poruke za slepe
osobe, nain organizacije javnog prevoza za osobe sa
invaliditetom.
Abstract- In the work carried out an analysis of traffic
surface accessibility for people with disabilities in the city
of Zrenjanin, and there is a proposal of measures to
improve accessibility. This work provides the definition of
accessibility, Universal Design, Design for all, measures
to improve parking for disabled people, properties and
method of installing tactile areas, described the work of
accessible pedestrian signals, voice messages for the
blind and the way of organization public transportation
for people with disabilities
Kljune rei- pristupanost, holistiki pristup, dostupni
peaki signali, taktilne povrine.

2. PRISTUPANOST
Pravilno definisanje pojma pristupanosti je veoma bitno
za dalji rad na ovoj temi. Pristupano okruenje treba da
svim pojedincima omogui da se razvijaju kao linosti.
Prema tome, pristupano okruenje, sa svim svojim
elementima treba da svakome omogui pristup razliitim
sadrajima. U mnogim gradovima prioritet je dat
automobilima, a ne peacima. Parkirani automobili
zauzimaju trotoare, ime se smanjuje prostor i ometa
kretanje peaka, a kamoli osobama u kolicima, ili onima
koji hodaju sa psom vodiem ili belim tapom, ili koji
koriste hodalice to zahteva vie prostora. Razliite vrste
audio i vizuelne signalizacije za osobe oteenog vida ili
sluha na semaforima ili peakim prelazima retko postoje.
Takoe i staze za slepe osobe, posebno na raskrsnicama,
se mogu videti samo u nekoliko glavnih ulica velikih
gradova.
3. UNIVERZALNI DIZAJN
Osnova koncepta jeste stvaranje proizvoda, komunikacije
i ureenog okruenja koje, uz minimalan troak ili bez
dodatnih trokova, moe da koristi vie ljudi. Usmeren je
na ljude svih uzrasta, telesnih dimenzija i sposobnosti.
Univerzalni dizajn se zasniva na sedam principa:

1. UVOD
Da bi se osobama sa invaliditetom omoguilo nezavisno
ivljenje i potrebno uestvovanje u svim podrujima
ivota, veoma je vano shvatiti znaaj pristupanosti i
mobilnosti osoba sa invaliditetom. Invalidnost je
jedinstveno pitanje u irem okviru ljudskih prava.
Uskraivanje pristupa izgraenoj sredini i spreavanje da
se slobodno kreu je krenje prava oveka da uestvuje u
drutvu jednako kao i ostali. Izolacija sa kojom se osobe
sa invaliditetom nose moe se reiti kroz kreiranje
neprekinutog lanca kretanja. Slobodno kretanje je
holistiki koncept i zahteva razumevanje da se prvi korak
u stvaranju neprekinutog lanca kretanje postie veom
linom mobilnou. U radu su dati kriterijumi kojih se
treba drati prilikom projektovanja ili rekonstrukcije
vertikalne i horizontalne saobraajne signalizacije,
organizacija javnog prevoza za osobe sa invaliditetom.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio prof. dr Ratomir Vraarevi.

Jednaka upotreba
Fleksibilnost pri upotebi
Jednostavna upotreba
Uoljiva informacija
Tolerisanje greke
Minimalan fiziki napor
Veliina i prostor za pristup i upotrebu

4. NEPREKINUTI LANAC KRETANJAHOLISTIKI PRISTUP

Osnovni koncept lei iza neprekinutog lanca kretanja je
da se isti mora posmatrati u holistikom okviru i da svaki
deo lanca mora funkcionisati kako bi se obezbedilo
neprekinuto kretanje kroz izgraeno okruenje.
Neprekinuti lanac se moe primeniti na lokalnu zajednicu
ili se proiriti na iri kontekst, kao to je grad ili dravu.
Kod planiranja prevoza mora se gledati kao na kontinuitet
kretanja u putnom lancu, pri emu se put moe sastojati
od mnogo karika. Karike mogu biti: od doma do peakog
toka, od peake staze do stajalita javnog prevoza, od
stajalita do samog vozila, vonja vozilom, presedanje,

2498

ponovna vonja drugim vozilom, od vozila do peake

staze i od staze do ulaza u javnu zgradu.
Ako samo jedna karika nije pristupana taa putovanje
postaje nemogue.

pristupanih mesta mora biti u razmeri 1:50 (osam

parking mesta) i jo jedno pristupano parking mesto na
svakih sledeih 100 mesta.
7. DOSTUPNI PEAKI SIGNALI

5. VERTIKALNA KOMUNIKACIJA
5.1. Rukohvati
Visine rukohvata bi trebalo da budu u parovima, jedan na
visini izmeu 850-950 mm i donji za decu na visini od
450-500 mm, mereno vertikalno od povrine rampe ili
nivoa tla do vrha rukohvata.
5.2. Rampe
Poeljno je da postoji to blaa kosina, do nagiba od 1:20,
ako je to mogue. Maksimalni nagib rampe mora da bude
1:12 mereno izmeu bilo koje dve take na rampi.
5.3. Stepenice
Najmanja irina stepeninog kraka treba da bude 120 cm.
irina gazita ne sme biti manja od 30 cm, a najvea
dozvoljena visina stepenika 15 cm. elo stepenika u
odnosu na povrinu gazita treba da bude blago zakoeno,
bez izboina i zatvorena. Povrina ela stepenika je u
kontrasnoj boji u odnosu na boju gazita. Stepenice
moraju biti projektovane i tako da omoguavaju
orjentaciju u prostoru osobama koje su slepe.

Dostupni peaki signali (Accesible Pedestrian signal) je

ureaj koji saoptava informacije u vezi peakog
vremena u nevizuelnom obliku kao to je zvunim tonom,
govornim porukama i vibrirajuim povrinama. Dostupni
peaki signal moe obezbediti informacije za peake u
vezi: postojanja lokacije za taster, poetak intervala
prelaska, pravac peakog prelaza, naziv raskrsnice na
Brajevoj azbuci ili pomou govorne poruke, signalizaciju
raskrsnice uz pomo govorne poruke i geometriju
raskrsnice.
Ovi signali su postali neophodni za prelazak tokom
peake faze na mnogim raskrsnicama. Istraivanjem u
Americi je ustanovljeno da su ovi signali poboljali
prelazne karakteristike za slepe peake: vie ispravnih
procena za poetak intervala prelaska, smanjenje
kanjenja, znatno vie zavrenih prelaza pre promene
signala i peaci koji normalno vide poinju da prelaze
bre.
Automatsko podeavanje jaine zvuka je termin za
kontrolu jaine zvuka koji automatski reaguje na okolni
nivo zvuka. Glasniji signal je emitovan kada vozila i
ostala buka na raskrsnici je visoka, a nii signal emituje
kad je jaina okolne buke manja. Veina signala sa
automatskom kontrolom jaine zvuka imaju minimalni
limit od 30 dB i maksimalni limit od 90 dB.

6. PARKIRALITA
Parking prostor za osobe sa invaliditetom, trebalo bi da
bude pogodno lociran i jasno istaknut. Kao peaci, mnoge
osobe sa invaliditetom imaju ogranienu mobilnost, i oni
zahtevaju specijalno dizajnirana parking mesta, blie
mestu koje ele da posete.Bilo da su na ulici ili van ulice,
parking mesto za osobe sa invaliditetom ne treba da bude
udaljeno od glavne destinacije (banka, pota,
supermarket) vie od vrednosti iz tabele 1.

Invaliditet

Udaljenost (m)

Slepe
i
slabovide
osobe
Osobe koje koriste
invalidska kolica
Korisnici tapa

150
Slika 1: Znak na Brajevoj azbuci iznad tastera
150

7.1 Taktilne mape

50

Tabela 1. Kriterijum udaljenosti parkinga od glavnih

destinacija
6.1. Propisi i sprovoenje
Parking mesto treba da su postavljena po zakonskim
normama i odgovarajui znak treba da bude obezbeen da
ukae da je to parking mesto za ostala vozila zabranjeno.
Kad parkiralite ima manje od 50 parking mesta tada
parkiralite mora imati osigurano barem jedno
pristupano parking mesto za osobe sa invaliditetom. Kad
parkiralite ima vie od 400 parking mesta tada broj

Izdignuta ema mape pokazuje na ta e peaci naii ako

krenu preko peakog prelaza koji je kontrolisan od strane
tastera.
Mapa sa informacijama moe da sadri:
Broj traka koje treba prei
Da li su trake za vozila ili za biciklistiki
saobraaj ili za tramvaj
U kom smeru e vozila dolaziti za svaku traku
Da li postoji razdelno ostrvo

2499

11. LITERATURA

Prevozni prioriteti osoba sa invaliditetom veoma malo se

razlikuju od opteg stanovnitva- ele ee usluge,
udobnije usluge i nie cene usluga. Poboljanje pristupa
za invalide je takoe kljuni prioritet. Veoma bitno je
poboljati stavove prevoznog osoblja, jer e to uticati na
vee korienje javnog prevoza. Cilj saobraajne politike
je da ponudi lanovima drutva zadovoljavajui,
bezbedan i ekoloki transportni resurs uz najniu moguu
socio-ekonomsku cenu, dok u isto vreme integriui ljude
sa invaliditetom u svim delovima drutva.

[1]. Definisanje tehnikih elemenata gradskih

komunikacija prema potrebama osoba sa invaliditetom,
Miodrag Pou, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2004
[2]. Slobodno kretanje osoba sa invaliditetom u
Jugoistonoj Evropi, decembar 2006 godine
[3]. Government of Serbia. 2003. Poverty Reduction
Strategy Paper for the Republic of Serbia. Government of
Serbia: Belgrade.
[4]. Handicap International and UNICEF. 2004.
Landmine Victim Assistance in Bosnia and
Herzegovina, a working paper to support the elaboration
of a long-term strategy. Bosnia and Herzegovina:
Handicap International and UNICEF.
[5]. Institution of Highways and Transportation :
"Reducing Mobility Handicaps", IHT, London,
1991National Association of Shopmobility, Unit 35,
Octagon Shopping Centre, BURTON-ON-TRENT
Staffordshire, DE14 3TN
[6]. Department of Transport: "The Orange Badge
Scheme", DOT leaflet, London, March 1992 Parking
Committee for London: "Information for Orange Badge
Holders", Parking Committee for Lon 1994.
[7] Public Transport or Special Service or a Mix?;
Agneta Sthl Associate Professor, Lund University, Dep
of Tecnology and Society, Div of Traffic Planning, Box
118, S 221 00 Lund, Sweden

9. ANKETA

Kratka biografija:

Anketa je raena u saradnji sa udruenjima slepih,

gluvonemih i udruenja paraplegiara, da bih saznao
lokacije koje su najkritinije za kretanje ovih osoba.
Potom sam snimio lokacije koje su ne pristupane i dao
reenje istih.

Aleksandar Jaki roen u Zrenjaninu 1982 godine.

Diplomaki-master rad iz oblasti Planiranje saobraaja odbranio
2010 godine.

Sl. 2 Taktilna mapa

Taktilna mampa na slici 1 moe naroito biti korisna na
raskrsnicama sa razdelnim ostrvom.
8. JAVNI PREVOZ ZA OSOBE SA
INVALIDITETOM

10. ZAKLJUAK

Prof. dr. Ratomir Vraarevi je roen 1944 godine u

Beogradu. Kao redovan profesor od 2004 godine radi na
Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu na saobraajnom
odseku, oblast Prostorno planiranje, urbanizam i planiranje
saobraaja.

Date kriterijume u radu je potrebno potovati u buduem

planiranju i projektovanju saobraajnih povrina, da bi
omoguili osobama sa invaliditetom da postanu
ravnopravni lanovi drutva.
Od pristupanije sredine svi imaju koristi, zbog toga je
okruenje bez barijera udobnije i manje rizino za sve.
Paljiva studija za pristup sredstvima prevoza starih i
hendikepiranih osoba veoma jasno pokazuju da dizajn
komunikacija je odluujui za mogunosti ove grupe da
uestvuje u drutvenim aktivnostima. Oboreni ivinjaci i
taktilne povrine se moraju postavljati prema
kriterijumima koji su izneti u radu.
Postavljenje dostupnih peakih signala na raskrsnicama
omoguava bezbedno uestvovanje u saobraaju i svima
je od koristi.

2500

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.015

PARKING CONDITIONS ANALYSES IN CENTRAL ZONE OF NIKI, AND
ADDITIONAL SUGGESTION FOR IMPROVING EXISTING PARKING SITUATION
Predrag Koprivica, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast - SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu izvrena je analiza
postojeeg stanja parkiranja u centralnoj zoni Nikia,
utvrene karakteristike parkiranja i dat predlog za unapreenje postojeeg stanja parkiranja.

organizacije parkiranja, broja parking mjesta i stanja

signalizacije i opreme.

Kljune rei: Parkiralite, parking mjesto, vozilo

Abstract In this paper analyses of the following have
been done: existing situation of parking in cental zone of
Niki, determined parking characteristics and suggestion
given in order to improve existing situacion of parking.
1. UVOD

2. TEHNIKE KARAKTERISTIKE POSTOJEEG

STANJA PARKIRANJA
Tehnike karakteristike koje su obraene ovim radom su:
povine za parkiranje i njihova prostorna raspodela,
organizacija parkiranja i analiza postojee organizacije
parkiranja.
U okviru zone gdje je vreno istraivanje devinisane su
sve lokacije na kojima je vreno snimanje, lokacije na
kojima nije vreno istraivanje zbog malog broja parking
mesta, lokacije na kojima se nije moglo adekvatno izvriti
snimanje, kao i lokacije namijenjene za posebne grupe
korisnika. Ove lokacije su prikazane na slici 1.
U uoj centralnoj zoni Nikia na kojima je vreno
snimanje karakteristika parkiranja, organizovano je
ukupno 318 parking mesta. Na svim lokacijama
parkiranje je organizovano kao ulino. Sva parkiralita na
kojima je vreno snimanje su analizirana sa aspekta
______________________________________________
NAPOMENA.
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr Svetozar Kosti, red.profesor.

Slika 1. Lokacije parkiralita

3. SNIMANJE POSTOJEIH KARAKTERISTIKA
PARKIRANJA
Za utvrivanje osnovnih karakteristika parkiranja izvreno je brojanje vozila u odreenom periodu dana tj. od 718h. Na brojakim listiima su upisani registarski brojevi
vozila kaja su ula i izala sa parking mesta u 15-o
minutnim intervalima.
3.1. Obrt parkiranja
Obrt parkiranja predstavlja odnos broja korisnika parkiralita i raspoloivog kapaciteta parkiralita. U ovoj analizi
sagledan je dnevni obrt parkiranja tj. obrt vezan za period
snimanja. U obzir nisu uzeta vozila koja se nisu propisno
parkirala, odnosno vozila parkirana izvan raspoloivog
kapaciteta parkiralita (vozila parkirana na trotoarima,
zelenim povrinama itd.). Na Grafiku 1. prikazan je obrt
parkiranja po lokacijama.
9

7,4

6,6

7
6

Obrt

U ovom radu je prikazano trenutno stanje na parkiralitima u centralnoj zoni Nikia i dat predlog za unapreenje postojeeg stanja. Polazna osnova za izradu uslova
odvijanja parkiranja u centralnoj zoni Nikia je sagledavanje i analiza postojeih povrina za parkiranje i njihova
prostorna distribucija. Sagledavanjem centralne zone definisane su lokacije na kojima se moglo adekvatno organizovati snimanje. Snimanje zahteva za parkiranjem je izvreno metodom posmatranja na terenu. Utvrene su karakteristike parkiranja i to: obim parkiranja, trajnost parkiranja, nakupljanje i zahtevi za parkiranjem, obrt parkiranja,
kao i potrebe za parkiranjem stanara na istraivanim
lokacijama. Izvrena je pojedinana analiza svih rezultata
snimanja i dat predlog za unapreenje postojeeg stanja.

4,4

5
4

3,4

3,3

6,4
4,1

5,1

3,7

3
2
1
0
1

Parkiralite

10

Grafik 1. Obrt parkiranja prikazan po lokacijama

Dobije vrednosti obrta znaajno se razlikuju od lokacije
do lokacije. Najvea vrednost obrta realizovana je na
parkiralitu koje se nalazi u ulici Josipa Sladea i iznosi 7,
4 voz/mestu, a najnia vrednost obrta je realizovana na
parkiralitu u ulici Njegoeva i iznosi 3,3 voz/mestu.
Prosean obrt parkiranja po jednom mestu za sva

2501

parkiralita
voz/mestu.

obuhvaena

istraivanjem

iznosi

4,8
28.60%

3. 2. Obim parkiranja

44.70%

26.70%

Obim parkiranja se definie kao ukupan broj vozila koja

se parkiraju na posmatranom parkiralitu u posmatranom
periodu (7:00-18:00), a izraava se u voz/dan. U Tabeli 1.
Prikazan je obim parkiranja po lokacijama, odnosno
tabelarno je prikazan broj vozila koji se u periodu
snamanja pojavio na svakoj od analiziranih lokacija.

01:00

01:0002:00

02:00

Grafik 3. Prosena asovna distribucija posmatrana u

odnosu na broj vozila koja su se u periodu snimanja ula i
izala sa parkiralita

Tabela 1. Obim parkiranja prikazan po lokacijama

Ukupno
vozila

Uli/Izali

Parkiralite u ulici Njegoeva

104

75

23

Parkiralite u ulici Josipa Sladea

171

147

20

Parkiralite u ulici Lazara Soice

109

87

20

Parkiralite u ulici Manastirska

144

102

30

Parkiralite u ulici Novice Cerovia

125

93

25

Parkiralite u ulici Novaka Ramova

223

197

30

Parkiralite u ulici Pete Proleterske

130

103

25

Parkiralite u ulici Radoja Dakia

305

241

60

Parkiralite u ulici Serdara epana

247

223

35

10

Parkiralite u ulici Danila Bojovia

304

254

50

1862

1522

318

UKUPNO

Posmatrajui po petnaestominutnim intervalima, najvei

procenat kratkotrajnih zadravanjaje od 15 do 30 min sa
14,4 %, zatim zadravanja od 30 do 45 min sa 12,8 %, a
zatim zadravanja do 15 min sa 9,1 %, a najmanji
brocenat kratkotrajnih zadravanja je od 45 do 60 min sa
8,9 %. Kratkotrajna zadravanja su prikazana na Grafiku
4.

Kapacitet

8.90%
12.40%

Snimanjem 318 parking mesta u centralnoj zoni Nikia

utvreno je da se u periodu od 07:00 do 18:00 h parkiralo
ukupno 1862 vozila, a da je broj vozila koji je za to vreme
uao i izaao 1522 vozila, to znai da je na poetku
snimanja u 7:00h i na kraju snimanja u 18:00h bilo
ukupno 340 vozila.
3.3. Trajnost parkiranja
Trajnost parkiranja predstavlja vreme zadravanja vozila
na parking mestu i ini bazu za izraunavanje potreba za
parkiranjem, odnosno za izraunavanje potrebnog
kapaciteta parkiranja. Vreme zadravanja vozila na
parkiralitima utvreno je na svim lokacijama koja su
obuhvaena istraivanjem.
Posmatranjem i analizom svih parkiralita utvreno je da
na 80% lokacija koja su obuhvaena istraivanjem,
najvee je zadravanje do jednog sata.
Na Grafiku 2. i Grafiku 3. prikazana je prosena
asovnadistribucija za sva parkiralita.

14.40%

00:15

00:1500:30

00:3000:45

00:4501:00

Grafik 4. Prosena raspodela kratkotrajnih zadravanja

3.4. Nakupljanje i zahtevi za parkiranjem
Podaci vezani za koncentraciju parkiranja predstavljaju
osnovu za sagledavanje buduih potreba za parkiranjem.
Koncentracija parkiranja predsavlja broj vozila parkiranih
u odreenom vremenskom intervalu.
U analizi nakupljanja i zahteva za parkiranjem prikazana
je akumulacija za sva parkiralita pojedinano, kao i
zbirna akumulacija za sva parkiralita obuhvaena
istraivanjem. Na Grafiku 6. prikazana je akumulacija
parkiranja iskazana procentualno po petnestominutnim
intervalima
Akumulacijaparkiralita

Prosjek

120
100

52.2
59.4
66

80
60

36.50%

45

23.40%

9.10%

73
76.7
81.8
85.2
88.1
87.1
87.4
91.5
95
96.5
97.2
98.4
99.1
98.1
98.7
99.4
100
100
100
99.4
99.4
96.5
96.5
96.2
95.6
95.3
94
93.4
92.8
90.6
88.7
84.6
79.2
73.9
70.4
66.7
66
67
63.2
62.6

Lokacija parkiralita

Redni
br.

Prosena zauzetost 85, 2 %

40

21.90%

20

01:00

01:0002:00

7:007:15
7:157:30
7:307:45
7:458:00
8:008:15
8:158:30
8:308:45
8:459:00
9:009:15
9:159:30
9:309:45
9:4510:00
10:0010:15
10:1510:30
10:3010:45
10:4511:00
11:0011:15
11:1511:30
11:3011:45
11:4512:00
12:0012:15
12:1512:30
12:3012:45
12:4513:00
13:0013:15
13:1513:30
13:3013:45
13:4514:00
14:0014:15
14:1514:30
14:3014:45
14:4515:00
15:0015:15
15:1515:30
15:3015:45
15:4516:00
16:0016:15
16:1516:30
16:3016:45
16:4517:00
17:0017:15
17:1517:30
17:3017:45
17:4518:00

02:00

Grafik 2. Prosena asovna distribucija posmatrana u

odnosu na ukupan broj vozila

Grafik 6. Akumulacija parkiranja

Posmatrano za sva parkiralita, najvei broj zadravanja

korisnika je do sat vremena. Rezultati pokazuju da se 44,7
% korisnika zadralo u periodu do jednog sata, 28,6 %
korisnika zadralo se preko 2 sata, a da se 26,7 %
korisnika zadralo od 1 do 2 sata.

Ukupan kapacitet parkiralita koje je obuhvaeno

istraivanjem iznosi 318 parking mesta. Prosena dnevna
zauzetost, u posmatranom periodu istraivanja, iznosi
270,9 parking mesta. Posmatrano procentualno prosena
dnevna zauzetost je 85,2 %. U vremenskom periodu od

2502

12:00 do 13:00 h zauzetost parkiralita je 100 %, a u

vremenskom intervalu od 9:45 do 15:30 h zauzetost
parkiralita je preko 90 %. Najmanja iskorienost
kapaciteta je u jutarnjem periodu u 7:00 h , kada je
zauzetost svega 45 %
3.5. Utvrivanje potreba za parkiranjem stanara na
istraivanim lokacijama
Sa ciljem da se utvrde potrebe za parkiranjem stanara
centralne zone Nikia u noi izmeu srede i etvrtka
vreno je brojanje zauzetosti parkiranja u 03:00 h. U ovo
vreme aktivnost stanovnitva u Nikiu je najmanja, tako
da se utvrena zauzetost moe smatrati potrebama stanara
za parkiranjem. Na Grafiku 7. prikazana je procentualna
trenutna zauzetost po lokacijama.
100

88

Procenatzauzetosti

90

70
60
50

72

70

80

43.3

60

56.7

50

38

40

26.7

30

11.4

20

0
2

5. PREDLOG ZA UNAPREENJE POSTOJEEG

STANJA PARKIRANJA
Velika zauzetost kapaciteta parkiranja u centralnoj zoni
Nikia namee potrebu za uvoenjem posebnog reima
parkiranja. Slobodan reim parkiranja, bez vremenskih
ogranienja trajanja parkiranja i naplate, dovodi do malog
obrta parkiranja i zauzimanja najatraktivnijih parking
mesta.
Uvoenjem vremenski ogranienog parkiranja sa
naplatom dovelo bi do smanjenja ukupnog zadravanja
vozila na parkiralite i do poveanja obrta parkiranja. Na
ovaj nain vie korisnika bi koristilo isti parking prostor,
to bi za korisnike znailo veu mogunost pronalaska
slobodnog parking mesta.
5.1. Sistem parkiranja
Osnovne karakteristike ureenog sistema parkiranja su :
zoniranje, limitirano vreme zadravanja, razliiti naini
plaanja, privilegovani korisnici, kontrola naplate i nain
sankcionisanja

10

odnosu na ukupan broj vozila koji se izmenio na

parkiralitima ini 44,7 %.
4. Prosena zauzetost parkiralita na istraivanom
lokacijama u periodu od 07:00 do 18:00 h iznosi 85,2 %.
5. Stanari na posmatranim lokacijama zauzimaju 47,5 %
od ukupnog kapaciteta parkiralita, to znai da oko 50
% parking mesta ostaje za posetioce.

10

Parkiralite

Grafik 7. Prikaz trenutnog preseka nonog stanja po

lokacijama

5.1.1. Zoniranje

Analizom rezultata istraivanja moe se videti da ukupna

iskorienost kapaciteta u nonim uslovima iznosi 47,5%
S obzirom da je iskorienost parkiralita u 07:00 h
priblino ista i iznosi 45 %, zakljuuje se da polovina
mesta od ukupnog broja parking mesta moe se koristiti
za posetioce posmatranog podruja.
4. ANALIZA REZULTATA SNIMANJA
Ocenu postojeeg stanja parkiranja u centralnoj zoni
Nikia mogue je dati na osnovu rezultata dobijenih
ispitivanjem karakteristika parkiranja.
Analizom karakteristika parkiranja za postojee stanje
sistema parkiranja na posmatranim lokacijama mogue je
konstatovati sledee:
1. Analizom rezultata utvrene su vrednosti obrta za
svaku pojedinanu lokaciju. Dobijene vrednosti obrta se
kreu u rasponu od 3,3 do 7,4 voz/mestu. Prosean obrt
parkiranja po jednom parking mestu za sva parkiralita
obuhvaena istraivanjem iznosi 4,8 voz/mestu. Visoka
vrednost obrta uoena je na parkiralitima na kojima
parking
mesta
nisu
obeleena
horizontalnom
signalizacijom.
2. Snimanjem 318 parking mesta utvreno je da se u
periodu snimanja od 07:00 do 18:00 h parkiralo ukupno
1862 vozila, a da je broj vozila koji je za to vrema uao i
izaao 1522.
3. Analizom rezultata trajnosti parkiranja utvreno je da
se najvei broj korisnika parkiralita zadrava u periodu
do jednog sata. Od ukupnog broja evidentiranih vozila do
jednog asa zadralo se 680 vozila ili 36,5 %, to u

Osnovu za uspostavljanje funkcionalnog sistema

parkiranja predstavlja zoniranje, odnosno precizno
definisanje parking prostora na kojima se pod posebno
odreenim reimima vri naplata parkiranja. Iskustva
pokazuju da je u gradovima srednje veliine, kao to je
Niki, najefikasnija podela zonskog sistema na dve
tarifne zone.
Prva tarifna zona je "crvena". U ovoj zoni cena parkiranja
bi bila najskuplja, a parkiranje bi bilo vremenski
ogranieno.
Druga tarifna zona bi bila "plava". U ovoj zoni cena
parkiranja bi bila neto nia, a parkiranje bi bilo bez
vremenskih ogranienja.
Analizirajui poloaj svih parkiralita u centralnoj zoni
Nikia, njihiv poloaj u odnosu na zone atrakcije kao i
karakteristike parkiranja na posmatranim lokacijama,
utvreno je koja parkiralita treba da pripadaju crvenoj a
koja plavoj zoni.
Prikaz parkiralita koja trebaju da pripadaju crvenoj zoni
dat je u Tabeli 2.
Ostala parkiralita u centralnoj zoni Nikia koja ne
pripadaju crvenoj zoni treba da pripadaju plavoj zoni i
ona su prikazana u Tabeli 3.
5.1.2. Limitirano vreme zadravanja
Na parkiralitima u crvenoj zoni parkiranje e biti
vremenski ogranieno na 1 h, sa mogunou produetka
do 2 h. Nakon isteka 2 h vozilo mora da napusti crvenu
zonu.

2503

Tabela 2. Parkiralita koja pripadaju crvenoj zoni

Lokacija parkiralita CRVENA ZONA
Parkiralite u ulici Njegoeva

6. ZAKLJUAK

Broj parking
mesta
23

Parkiralite u ulici Josipa Sladea

20

Parkiralite u ulici Lazara Soice

20

Parkiralite u ulici Manastirska

30

Parkiralite u ulici Novice Cerovia

25

Parkiralite u ulici Novaka Ramova

30

Parkiralite u ulici Karaoreva

37

Parkiralite kod Doma Zdravlja

16

UKUPNO

201

U ovom radu je obraen problem parkiranja u centralnoj

zoni Nikia. Za potrebe izrade rada, sprovedena su
istraivanja, koja su obuhvatila parkiralita u centralnoj
gradskoj zoni. Analizom rezultata istraivanja dolo se do
ocene postojeeg stanja parkiranja. Zakljuak je da je
problem parkiranja u centralnoj zoni Nikia vezan za
nedostatak kapaciteta i ne postojanja ureenog sistema
parkiranja. Uvoenjem posebnog reima parkiranja sa
vremenskim ogranienjem, sa naplatom, dovelo bi do
poveanja obrta parkiranja. Ovim bi vie korisnika
koristilo isti parking, a vozila koja su stara i tehniki
neispravna bi se uklonila, to bi za korisnike parkiralita
znailo veu mogunost pronalaska slobodnog parking
mesta. Da bi se poveao broj mesta za parkiranje
organizacijom bi trebalo obuhvatiti sledee: obeleiti
parking mesta, vremenski ograniiti parkiranje, izabrati
optimalan tarifni reim i organizovati stroge mere
kontrole parkiranja

Tabela 3. Parkiralita koja pripadaju plavoj zoni

Lokacija parkiralita PLAVA ZONA

Broj parking
mesta

Parkiralite u ulici Pete Proleterske

25

Parkiralite u ulici Narodnih Heroja

37

Parkiralite u ulici Radoja Dakia

60

Parkiralite u ulici Serdara epana

35

Parkiralite u ulici Danila Bojovia

50

Parkiralite u ulici Nika Miljania

30

Parkiralite u ulici Nikole Tesle

35

Parkiralite kod Doma Revolucije

16

Parkiralite " Staro Pazarite "

32

Parkiralite iza robne kue " Nikianka "

59

UKUPNO

379

7. LITERATURA

Na parkiralitima u plavoj zoni parkiranje e biti

vremenski ogranieno na 1 h, sa mogunou produenja
tokom itavog dana.
Naplata parkiranja u definisanim zonama primenjivala bi
se radnim danom od 07:00-21:00 h, a subotom od 07:0014:00 h. Nedeljom i praznicima naplata se ne bi vrila.
5. 1. 3. Razliiti naini plaanja
Jedan od najvanih uslova za sprovoenje racionalnog
sistema naplate je pogodno izabran sistem naina
plaanja. Nain plaanja moe biti: SMS, karte za
parkiranje, povlaene karte, pretplatne karte i elektronske
karte.

[1.] Prof. Dr. Nikola Putnik: Autobaze i autostanice,

Saobraajni fakultet Beograd, Beograd, 2001. godine
[2.] M. Tomi: Stacionarni saobraaj, Saobraajni fakultet
Beograd, Beograd, 1998. godine
[3.] Grupa autora: Istraivanje karakteristika parkiranja,
Parking servis, Novi Sad, 2008. godine
[4.] Grupa autora: Studija stacionarnog saobraaja Uica,
Fakultet tehnikih nauka, Departman za saobraaj, Novi
Sad, 2008. godine
[5.] Generalni plan grada Nikia do 2014. godine,
Slubeni list republike Crne Gore, Podgorica, 1998.
godine
[6.] V. Vuki, Transportation for Livable Cities, Center
fof Urban Policy Research, New Jersey, 2000.
[7.] Jugoslovenski standardi- JUS U. S4. 234/80
[8.] Marko Skendzi, Diplomski rad, Novi Sad, 2005.
godine.
Kratka biografija:

5. 1. 4. Privilegovani korisnici
Privilegovani korisnici parkiralita su stanari centralne
gradske zone i lica sa invaliditetom.
5. 1. 5. Kontrola naplate i nain sankcionisanja
Uspeno upravljanje sistemom parkiranja jedino je
mogue u koliko postoji sistem kontrole i sankcionisanja.
Sam sistem kontrole moe se efikasno realizovati putem
kontrolora koji je proao posebnu obuku. Nain
sankcionisanja se realizuje na dva naina i to: doplatna
karta, naknada za odnoenje vozila putem " pauk-a "

2504

Predrag Koprivica roen je u Nikiu 24.02.1981. god.,

osnovnu i srednju elektrotehniku kolu je zavrio u Nikiu
2000. godine. Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih
nauka na katedri za saobraaj odbranio je 2010. godine.
Svetozar Kosti roen je u Pljevljama 1949. Doktorirao je na
Saobraajnom fakultetu u Beogradu 1989. god., a od 2004.
god. je zvanju redovnog profesora na Fakultetu tehnikih
nauka u Novom Sadu.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 621.39

BLUETOOTH BEINA DIGITALNA TEHNOLOGIJA

BLUETOOTH WIRELESS DIGITAL TECHNOLOGY
Neboja Milovanovi, eljen Trpovski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
OblastSAOBRAAJ
Kratak sadraj U okviru rada analizirana je Bluetooth
beina digitalna tehnologija. Objanjen je njen nastanak, razvoj, karakteristike, princip rada, njena arhitektura, kao i prednosti njenog korienja. Opisane su i mree
koje ova tehnologija moe da stvara kao i tipovi veza
izmeu ureaja koji su povezani ovom tehnologijom.
Opisani su problemi, najpoznatiji napadi i dati saveti
kako ih izbei. Takoe, analizirana je i iroka primena
ove tehnologije.
Abstract In the paper analyzed the Bluetooth wireless
digital technology. Explained its origin, development,
performance, principle, its architecture, as well as the
advantages of its use. Are described and the technology
networks that can be created as well as types of
connections between devices that are connected to this
technology. Described the problems, the most famous
attacks and give tips on how to avoid them. Also analyzed
is the broad application of this technology.
Kljune rei: Bluetooth beina digitalna tehnologija,
mree Bluetooth tehnologije, Bluetooth sigurnost i napadi
1. UVOD
Bluetooth tehnologija omoguava beino povezivanje
prenosnih i stonih raunara, raunarske opreme, mobilnih
telefona, kamera i drugih digitalnih ureaja na kratkim
udaljenostima uz minimalnu potronju. Udaljenosti na
kojima komuniciraju ureaji su do 10m (snaga odailjanja
1mW), a sa veom snagom odailjaa mogu biti i do
100m.
Bluetooth se ostvaruje mikroipom koji koristi radio
prenos kratkog dometa za prenos informacija. U ovom
sluaju nije potrebna optiki vidljiva linija. Mikroip se
ugrauje u ureaj ili se spaja preko univerzalne serijske
sabirnice (Universal Serial Bus), serijskog prikljuka ili
PC kartice [1].
Bluetooth tehnologija dobila je ime po vikinkom kralju
Harlad II Blatan (Bluetooth). On uspeo je da ujedini, pod
istom zastavom hrianstva, do tada zaraena plemena
vedske, Danske i Norveke.
Pokreta Bluetooth tehnologije je kompanija Ericsson
Mobile Communications. Njoj se kasnije prikljuuju IBM
Corporation, Intel Corporation, Nokia Corporation,
Toshiba Corporation, 3com Corporation, Microsoft
Corporation, Motorola, Lucent Tehnologies i drugi.
Bluetooth tehnologija je javnosti zvanino predstavljena
20.maja 1998. godine [2].
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr eljen Trpovski.

2. KARAKTERISTIKE BLUETOOTH
TEHNOLOGIJE
Bluetooth tehnologija je beina tehnologija koja omoguava povezivanje ureaja na malim udaljenostima uz
malu potronju energije.
Ova tehnologija nas oslobaa korienja velikog broja
kablova. Spada u red jeftinih tehnologija i moe se
ugraditi u svaki ureaj ija je cena samo 5 evra. Princip
rada Bluetooth tehnologije jeste da je Bluetooth radio
modul smeten u malom mikroipu. On stalno emituje
odgovarajui signal i na taj nain proverava da li je u
blizini neki ureaj opremljen Bluetooth ipom. Kada se
dva ureaja nau u dometu meu njima se uspostavlja
veza pri emu oni razmenjuju osnovne podatke kao to su
ifra, kod i naziv ureaja. Uspostavljanje veze traje 1
sekund. Kada se ostvari detekcija novodetektovani ureaj
se pojavljuje na listi ureaja i tada moe da pone njegovo
prihvatanje. Ukoliko korisnik eli da uspostavi komunikaciju sa tim ureajem, ureaj e od njega traiti lozinku.
Maksimalna brzina prenosa podataka je 24 Mb/s.
Za komunikaciju izmeu ureaja Bluetooth standard
koristi ISM (Industrial Scientific and medical) radio
opseg od 2.40 GHz do 2.48 GHz. Poto je u pitanju
visoka frekvencija, potrebna je mala snaga za emitovanje
signala. Danas u irokoj upotrebi imamo ureaje iji je
radijus pokrivanja do 100 metara na otvorenom prostoru.
Ureaji emituju oko 1mW snage, to je dovoljno za
nesmetanu komunikaciju izmeu njih na razdaljini od 10
metara, a istovremeno imaju i malu potronju energije
potrebnu za razmenu podataka. Takoe, postoje ureaji
klase 1 ija je snaga predajnika oko 100 mW, pa je
mogue ostvariti vezu i sa ureajima udajenim do 100
metara. ee su u upotrebi ureaji klase 2, sa dometom
signala od 10 metara, jer se podrazumeva da se ureaji
nalaze u neposrednoj blizini. U sam ip integrisana je
keramika antena. Zbog velikog broja ureaja koji rade na
toj frekvenciji, kao i sigurnosti komunikacije, Bluetooth
tehnologija koristi spread sprectum frequency hopping,
to znai menjanje kanala po kome se vri komunikacija
posle svakog poslatog paketa. Za komunikaciju ureaji
koriste 79 kanala, koji se menjaju oko 1600 puta u jednoj
sekundi u opsegu od 2.402 GHz do 2.480 GHz a u
rasponu od 1 MHz. Zbog toga je mogue na malom
prostoru istovremeno raditi sa vie ureaja, bez toga da
meusobno stvaraju smetnje [5,6].
3. ARHITEKTURA BLUETOOTH TEHNOLOGIJE
Bluetooth je definisan kao protokol arhitektura organizovana u nivoima koji ine:
protocol jezgra (Bluetooth Radio, Baseband, LMP,
L2CAP, SDP),
protokol zamene kablova (RFCOMM),

2505

protokoli za nadzor telefonije (TSC BIN, AT

commands),
preuzeti protokoli (PPP, UDP/TCP/IP, WAP,
vCARD, vCAL, OBEX i drugi).

Protocol jezgra sadri: radio sloj (Radio layer), osnovni

pojas (Baseband Layer), upravlja vezama (Link Manager), interfejs host kontrolera (HCI Host Controller
Interface), logika kontrola veze i adaptacija (L2CAP
Logical Link Control & Adaptation) i otkrivanje usluga
koje podravaju drugi ureaji (SDP Service Discovery
Protocol).
Protokol zamene kablova RFCOMM (Radio frequency
communication) prua emulaciju serijskih prikljuaka
preko L2CAP protokola. Radi se o jednostavnom transportnom protokolu koji podrava do 60 simultanih veza
izmeu dva ureaja. Prua stvarni prenos niza podataka, a
koriste ga mnogi Bluetooth programi zbog iroke podrke
(upotreba u tampaima, modemima i raunarima).
Omoguuje prenos podataka AT commands (naredbe za
kontrolu ureaja), a moe sluiti i kao transportni sloj za
OBEX [13].
Protokoli koji se koriste za nadzor telefonije su: TSC BIN
(Telephony control protocol-binary i to je protokol koji
definie signalizaciju poziva za uspostavu prenosa govora
i podataka izmeu Bluetooth ureaja) i AT commands
(odnosno grupa interfejsa za komunikaciju sa spoljnim
aplikacionim slojem).
4. MREE BLUETOOTH TEHNOLOGIJE
Kada se Bluetooth ureaji nau u dometu, izmeu njih se
odmah uspostavlja komunikacija da bi se utvrdilo da li
trebaju da izvre razmenu podataka ili jedan ureaj treba
da kontrolie drugi. Korisnik ne mora da pritiska bilo
kakvo dugme ili da zadaje bilo kakvu komandu jer po
podrazumevanim podeavanjima komunikacija poinje
automatski, osim ako korisnik nije podesio drugaije. im
se komunikacija uspostavi, ureaji formiraju mreno
podruje. im se mreno podruje oformi, Bluetooth
sistemi kreiraju privatnu mreu pod nazivom piconet.
Osnovni elementi Bluetooth mree su: master (gospodar),
slave (sluga) i bridge (most). Master predstavlja ureaj
koji inicira razmenu podataka a slave je ureaj koji
odgovara na zahteve mastera. Skup slave ureaja
povezanih sa jednim odreenim masterom naziva se
piconet (slika 1.). Svi ureaji na piconetu slede instrukcije
koje diktira master. Bridge je ureaj koji se koristi da
meusobno poveu dva ili vie piconet-a u multiskokovni (multi-hop) komunikacioni sistem [3,4].

Slika 1. Dve konfiguracije piconet mree, point-to-point i

point-to-multipoint
Dve ili vie meusobno nesinhronizovanih piconet mrea
ine scatternet mreu (slika 2.). Svaki ureaj moe biti i

master i slave, ali ne u istom trenutku. Kod komunikacije

slave se prilagoava taktu mastera i sinhronizuje se.

Slika 2. Konfiguracija scatternet mree sastavljena od

dve piconet mree
Kod procesa umreavanja definisana su tri stanja: standby
(pasivno) stanje, connection (povezano) stanje i park
(parkirano) stanje.
Standby (pasivno) stanje je stanje kada Bluetooth ureaj
eka da se prikljui piconet mrei i nalazi se u standby
modu. Ureaj oslukuje medij svakih 1.25 sekundi na 32
razliite frekvencije (kanala) u vremenu od 10 ms na
pojedinom kanalu.
Connection (povezano) stanje oznaava stanje aktivnosti
Bluetooth ureaja u mrei. Ureaji meusobno komuniciraju.
Park stanjeje je stanje u koje Bluetooth ureaj ulazi kada
vie ne eli biti aktivan vor piconet mree, ali eli ostati
deo nje tako da se kasnije moe ukljuiti u komunikaciju.
5.VEZE IZMEU BLUETOOTH UREAJA
Bluetooth standardom definsane su dve vrste fizikih veza
koje podravaju prenos govora i podataka a to su:
asinhrona veza ACL (Asynchronous Connectionless
Link) i sinhrona veza SCO (Synchronous Connection
Oriented link).
Asinhrona veza, ACL postoji izmeu mastera i slave-a
im se uspostavi kontakt. Master moe imati vei broj
ACL linkova prema veem broju slave ureaja u bilo kom
trenutku. Prema tome, master ne alje uvek prema istom
slave-u. Odluku o tome kome e slati i od koga e
primati, master bazira na slot by slot osnovi. Slave moe
samo odgovoriti sa ACL paketom u sledeem slave to
master odseku ako je prethodno bio prozvan u maser to
slave odseku. Postoje i ACL paketi koji se ne adresiraju
odreenom slave-u, nego se alju svima. Izgubljeni ili
pogreno primljeni paketi se mogu ponovno slati
(dozvoljena retransmisija).
Sinhrona veza, SCO je simetrina veza izmeu mastera i
slave-a sa periodinom izmenom podataka u obliku
rezervisanih slotova. Time se osigurava circuit switched
veza, odnosno veza koja je pogodna za prenos podataka u
stvarnom vremenu (npr. audio podataka). Master moe
imati do 3 linka prema jednom ili razliitim slave
ureajima. Slave moe podravati do tri SCO veze od
istog mastera ili maksimalno dve veze u sluaju vie
mastera. Paketi u SCO konekciji se nikada ne alju
ponovno (retransmisija), ak i ako su izgubljeni ili
nevaljaju. Ponovno slanje nije izvodljivo zbog vremenske
zavisnosti. Ova je veza sinhrona i ostvaruje se izmeu
master i slave ureaja u piconetu i to po principu od

2506

toke-do-toke. Kada se ovde kae da je veza sinhrona, to

znai da master ureaj rezerve vremenske odseke za
komunikaciju u pravilnim vremenskim razmacima.
6.PAKETI PRENOSA
Svaki paket sastoji se od: pristupnog koda, zaglavlja i
korisnikog dela.
Pristupni kod slui za identifikaciju i sinhronizaciju
ureaja i zasniva se na identitetu master-a i njegovog
sistemskog takta (clock-a) koji slui za sinhronizaciju
rada sa ostalim ureajima u mrei. Pristupni kod je
jedinstven za svaki kanal i koriste ga svi paketi koji se
prenose tim kanalom.
Zaglavlje paketa sadri upravljake informacije i to:
bitove za korekciju greke, podatke o ponovnom slanju
podataka i kontrolu toka podataka.
Duina korisnikog dela je promjenjiva. Osnovna podela
paketa: paketi za govor (kod kojih korisniki deo
predstavlja audio signal i ne koristi se CRC algoritam to
znai da nema ponovnog slanja u sluaju greke) i paketi
za podatke (kod kojih se korisniki deo sastoji od
zaglavlja i podataka i koristi se i CRC algoritam, pa
postoji ponovno slanje u sluaju greke).
7. BLUETOOTH SIGURNOST I NAPADI
Tokom razvoja Bluetooth standarda uvedeni su brojni
postupci i tehnologije kako bi se zatitile komunikacije i
prenos podataka izmeu Bluetooth ureaja [7].
Postoje etiri segmenta koja upravljaju sigurnou veze:
BD_ADDR (Bluetooth device address) i to je adresa
duga 48 bita koja jedinstveno odreuje svaki ureaj, a
definisala ju je organizacija IEEE (Institute of
Electrical and Electronics Engineers),
privatni autentifikacijski klju (private authentication
key) i to je sluajan broj duine 128 bita koji se
koristi za sprovoenje postupaka autentifikacije,
privatni klju za kriptovanje (private encryption key)
i to je broj dug 8-128 bita koji se koristi za ifrovanje
podataka i
RAND (random number) i to je sluajni ili pseudosluajni broj duine 128 bita koji se periodino
menja, a stvara ga sam Bluetooth ureaj.
Bluetooth sigurnost se deli na tri nivoa: nivo 1
(nesiguran), nivo 2 (sigurnost na nivou usluga) i nivo 3
(sigurnost na nivou veze).
Definiu se dva stepena sigurnosti: poverljivi ureaj
(neogranien pristup svim uslugama) i nepoverljivi ureaj
(ne postoji pristup uslugama).
Najpoznatiji Bluetooth napadi su: Bluejacking,
Bluejacking, Bluesniping i Bluebugging [8,9,10,11].
8.PRIMENA BLUETOOTH TEHNOLOGIJE
Zbog svojih tehnikih svojstava, lakoe upotrebe, male
potronje energije i dosta brze razmene podataka,
bluetooth tehnologija nala je iroku primenu u
svakodnevnom ivotu. Mobilni telefon, prenosni raunar,
tampa ili PDA ureaj u velikom broju sluajeva imaju
integrisan bluetooth ip, a sve je vei broj i drugih ureaja
koji koriste tu tehnologiju, kao to su friideri,
mikrotalasne penice, automobil, bluetooth olovke i
mnogi drugi ureaji koji su svakim danom sve
raznovrsniji. Takoe su dosta zastupljene bluetooth

mree, jer je jedna od velikih prednosti beinost, pa se u

odreenom prostoru koji je pokriven bluetooth signalom
moete konektovati na internet, chatovati ili razmenjivati
datoteke, bez prethodnog fizikog prikljuivanja na mreu
i bez podeavanja nekih posebnih parametara. Putem
ovog vida komunikacije ureaji, ne samo da mogu da
meusobno razmenjuju podatke, ve mogu da izdaju
komande za izvravanje odreene radnje [12].
9. OEKIVANJA U BUDUNOSTI
Prema izvetaju organizacije NPD Group, oko polovina
svih mobilnih telefona prodatih u zadnjem tromeseju
2006. godine podravala je Bluetooth tehnologiju. Isto
istraivanje navodi kako je posedovanje podrke za
Bluetooth tehnologiju jedno od najpoeljnijih svojstava
kod mobilnih ureaja. Istraivanje organizacije In-Stat
takoe navodi kako je Bluetooth tehnologija jedna od
najbre usvojenih tehnologija na GSM mobilnim
ureajima. U 2009. godini 66 % prodatih slualica
podrava Bluetooth tehnologiju.
Izvetaj organizacije ISM donosi sledee zakljuke:
godine 2007. prodato je 7 miliona automobila
opremljenih s Bluetooth tehnologijom, a do kraja
2012. godine oekuje se da svaki trei auto ima
ukljuenu ovu tehnologiju,
prodaja automobila sa ugraenom Bluetooth
tehnologijom se jako poveala pa se oekuje
dostizanje prodaje do 40 miliona kroz sledeih
nekoliko godina,
primjeuje se velika popularnost upotrebe ove
tehnologije u ureajima za igrice,
trite audio opreme koja ukljuuje Bluetooth
tehnologiju pokazuje rast od 2 miliona primeraka u
2005. godini do 9 miliona u 2010. godini,
ukljuivanje Bluetooth tehnologije u prenosne
raunare ubrzano raste pa se oekuje da e oko 75%
raunara imati ugraenu spomenutu tehnologiju do
2012. godine i
oekuje se rast prodaje raunara sa Bluetooth
tehnologijom s 14 miliona u 2006. godini na oko 88
miliona u 2012. godini.
10. ANKETNO ISTRAIVANJE
Prvo anketiranje je izvreno na osnovu sluajnog
uzorka, indirektnom metodom anketiranja, odnosno
popunjavanjem upitnika. U okviru ankete ispitana su 53
vozaa od kojih 50 poseduje mobilni telefon to je
predstavljalo ciljnu grupu. Od 50 vozaa, koji poseduju
mobilni telefon, 38 je bilo mukog pola i 12 je bilo
enskog pola. to se tie starosne strukture anketirano je
11 vozaa starosti do 25 godina, 24 vozaa sarosti izmeu
26-50 godina i 15 vozaa starijuh od 50 godina. Od 50
ispitanika koji poseduju mobilni telefon, 47 se izjasnilo da
koristi mobilni telefon u toku vonje to prdstavlja 94%,
dok su samo 3 ispitanika rekla da ga nikada ne koriste u
toku vonje odnosno 6%. Bluetooth ureaj, koji je
dozvoljen za korienje po novom zakonu o saobraaju
posedovala su samo 4 od 47 ispitanika koji koriste
mobilni telefon za vreme vonje, to predstavlja samo 8%
(grafikon 1.). Razlog ovakvog loeg rezultata predstavlja
verovatno nedovoljna svest vozaa o opasnosti upotrebe
mobilnog telefona u saobraaju.

2507

11. ZAKLJUAK

poseduju
ureaj
8%
ne
poseduju
ureaj
Grafikon 1. Odnos vozaa koji poseduju i ne poseduju
Bluetooth ureaj
Tri od etiri ispitanika, koja poseduju Bluetooth ureaj,
bila su u grupi od 26-50 godina starosti dok je etvrti
ispitanik bio mlai od 25 godina. Nijedan od ispitanika
starijih od 51 godine nije posedovao Bluetooth ureaj.
Sva etiri ispitanika posedovala su klasinu slualicu sa
mikrofonom. Za nju su se odluili iz vie razloga:
mogunost uvanja privatnosti, jer korienjem
klasine slusalice sa mikrofom razgovor moe da
uje samo korisnik, dok kotienjem spikerfona sa
zvunikom rozgovor mogu uti i ostala lica koja se
nalaze u automobilu,
cene ureaja, jer je cena klasine slusalice oko 20e za
razliku od spikerfona sa zvunikom koji kosta oko
50e i
mogunosti korienja i van automobila (u etnji,
vonji bicikla, motocikla...) za razliku od spikerfona
sa zvunikom koji se postavlja u automobil.
Ovi korisnici su izjavili da su u potpunosti zadovoljni
ureajem. Kao prednosti njegovog korienja naveli su:
automatsko javljanje prilikom vonje,
u potpunosti slobodne ruke za vreme razgovora (jer
je ureaj zakaen za unu koljku)
niska cena, svega 20e i
kvalitetna veza.
Svi korisnici smatraju da se korienjem ovog ureaja
znaajno poveava bezbednost u saobraaju i preporuuju
ga ostalim vozaima zbog svih gore navedenih osobina.
U drugoj anketi anketirao sam zaposlene u jednom
dostavnom preduzeu kojima ovaj ureaj predstavlja
osnovno sredstvo za rad, kako bih se detaljnije upoznao sa
miljnem koje vlada meu korisnicima u vezi ovog
ureaja. Ispitao sam deset dostavnih radnika od kojih svi
poseduju Bluetooth ureaj. Takoe, svih deset radnika
posedovalo je klasinu slualicu sa mikrofonom. Kao
glavnu njenu prednost naveli su korienje ureaja i van
automobila, jer im je za obavljanje svog posla neophodna
neprestana komunikacija sa glavnim centrom. Oni
poseduju slualice marke NOKIA koje kostaju oko 30e
Svih deset korisnika se sloilo da se korienjem
Bluetooth slualice znaajno poveava bezbednost u
saobraaju. Smatraju da svaki voza (koji koristi mobilni
telefon za vreme vonje) obavezno treba da poseduje
jedan ovakav ureaj, najpre zbog svoje bezbednosti a ne
zato to propisi tako nalau.
Na osnovu svih dosadanjih pitanja, odgovora koji su
izneli korisnici Bluetooth ureaja moglo se pretpostaviti
koju e ukupnu ocenu dobiti ovaj ureaj od njih.
Ponuene su im ocene od 1 do 5 (1-veoma lo, 2-lo, 3dobar, 4-vrlo dobar, 5-odlian). Svi korisnici (100%)
ocenili su ovaj ureaj ocenom 5.

Bluetooth tehnologija zbog svojih malih dimenzija, velike

funkcionalnosti, fleksibilnosti, kao i niske cene, ima
primenu u mnogim modernim ureajima i prua
mogunost upravljanja velikim koliinama informacija na
veoma jednostavan nain. Ova tehnologija omoguava
brz beini prenos podataka, mogunost stvaranja
privremenih mrea, istovremene komunikacije sa vie
ureaja, kao i mogunost uspostave automatske veze
izmeu ureaja.
Bluetooth tehnologija ima znaajne prednosti u odnosu na
druge tehnologije koje se takoe koriste za beini prenos
podataka. Kod Bluetooth tehnologije ureaji koji se
povezuju ne moraju da budu usmereni jedan prema
drugom, to kod nekih tehnologija nije sluaj (npr.
infrared). Ova tehnologija za prenos koristi radio talase,
pa ureaji prilikom konekcije ne moraju biti u istoj
prostoriji.
CIlj Bluetooth tehnologije je zamena kablovskih
infrastruktura, a da pri tome bude jednostavna za upotrebu
i sa pristupanom cenom. Najvanija prednost Bluetooth
tehnologije je unapreenje, odnosno poveanje
mobilnosti, kao i jednostavna upotreba za krajnjeg
korisnika.
12. LITERATURA
1.
2.
3.
4.

www.bluetooth.com
www.bluetooth.org
www.wikipedia.com
http://www.bluetooth.com/English/Technology/
Works/Pages/Architecture__Baseband.aspx
5. http://www.bluetooth.com/English/Technology/
Works/Pages/Architecture__Radio.aspx
6. http://www.bluetooth.com/Bluetooth/Technolog
y/Works/Architecture__Logical_Link_Control_
7. http://www.mowile.com/bluesec.pdf
8. http://en.wikipedia.org/wiki/Bluejacking
9. http://en.wikipedia.org/wiki/Bluesnarfing
10. http://en.wikipedia.org/wiki/Bluesniping
11. http://en.wikipedia.org/wiki/Bluebugging
12. www.smarthome.com
13. http://www.bluetooth.de

Kratka biografija

2508

Neboja Milovanovi roen je u Uicu

1982. god. Diplomski-master rad na
Fakuletetu tehnikih nauka iz oblasti
Potanskog saobraaja i telekomunikacija
odbranio je 2010.god.

eljen Trpovski roen je u Rijeci 1957.

godine. Doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 1998. god. Od 2004. ima
zvanje vanrednog profesora. Oblast
interesovanja su telekomunikacije i
obrada signala.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 621.395

PREGLED SISTEMA ZA PRENOS GOVORNOG SIGNALA

THE REVIEW OF SYSTEMS FOR VOICE SIGNAL TRANSMISSION
Dragana Grbi, eljen Trpovski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U okviru rada objanjene su osnovne
karakteristike razliitih sistema za prenos govornog
signala. Prikazani su poeci klasine telefonije kroz opis
telefonske mree, telefonskih centrala, kao i obrade
govornog signala. Zatim je opisan prenos glasa putem
digitalne pretplatnike linije, tehnologija tog sistema, kao
i osnovne prednosti korienja. U delu prenosa govora
putem IP mrea objanjeni su razlozi korienja ovakvog
oblika telefoniranja, kao i naini uspostave poziva putem
VoIP mree. Sistem mobilne telefonije je saeto opisan
kroz objanjenje etiri razliite generacije mobilne
telefonije. Uvoenje univerzalne mree je dodatno
opisano u ovom radu. Ova tzv. Mrea naredne generacije
ukazuje na nedostatke postojeih mrea u sadanjoj
upotrebi.
Abstract The elementary features of different systems
for voice signal transmission are explained in this paper.
The paper describes the beginning of classical telephony
throughout description of the telephone networks,
telephone-exchanges and voice signal processing. The
voice transmission over digital subscriber line, the
technology of this system, as well as the main advantages
of usage are also described. In the part of the voice
transmission over IP networks the reasons for using this
type of calls, and also a way for establishing calls
through VoIP networks are explained. System for Mobile
telephony is briefly described by explaining four different
generations of the mobile telephony. Additionally, the
establishment of one universal network is described in
this paper. This so-called The Next Generation Network
points out disadvantages of networks which are currently
in use.
Kljune rei: klasina telefonija, VoDSL, VoIP, mobilna
telefonija, NGN.
1. UVOD
Tokom poslednjih godina, sektor telekomunikacija je
postala grana industrije sa najbrim rastom. Ovaj rast
ogleda se u sve veim prihodima koji se ostvaruju i u
neprestanom pojavljivanju novih operatora na svetskom
tritu.
Ni jedna grana industrije nije doivela tako vrtoglav
napredak kao telekomunikacije. Postoji vie naina
telefoniranja, pri emu su u ovom radu objanjena etiri
sistema prenosa govornog signala.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
je mentor bio prof. dr eljen Trpovski, vanr.prof.

2. KLASINA TELEFONIJA
Klasina javna telefonska mrea PSTN (Public Switched
Telephone Network) konstantno se razvijala jo od doba
kada je 1876. godine Aleksandar Graham Bel uspostavio
prvu govornu komunikaciju preko ice. Prenos govora
preko ice zahtevao je postojanje grafitnog mikrofona,
napajanja, elektromagneta, gvozdene dijafragme, kao i
fizikog kabla izmeu svake lokacije koja treba da bude
pozvana. Standardni analogni telefon je sa telefonskom
centralom povezan uporednom bakarnom paricom. U
zavisnosti da li i kakva struja tee kroz paricu vri se
uspostavljanje i raskidanje veze, kao i komunikacija
izmeu uesnika veze.
Pre nekoliko decenija, telefonske mree su se bazirale na
analognoj infrastrukturi, jer sve to ljudsko uho moe da
uje, ukljuujui i ljudski govor, nalazi se u analognoj
formi. Takoe, i prve telefonske centrale bile su
analognog tipa, da bi ih u drugoj polovini XX veka
zamenile digitalne centrale koje su pouzdanije i bre, a
nudile su i niz dodatnih servisa.
2.1. Telefonske centrale
Tipina telefonska mrea sastoji se od veeg broja
telefonskih centrala koje su smetene u vorovima mree.
Ti vorovi nisu direktno povezani svaki sa svakim ve su
hijerarhijski ustrojeni. Na najniem nivou je vor koji
sadri krajnju centralu. Zatim vor koji sadri vornu
centralu koja povezuje odreeni broj krajnjih centrala,
vor koji sadri glavnu centralu koja povezuje odreeni
broj vornih centrala i vor koji sadri tranzitnu centralu
koja povezuje odreeni broj glavnih centrala. Na najviem
nivou nalazi se meunarodna centrala koja povezuje sve
korisnike iz jedne zemlje ili sa jednog podruja zemlje sa
inostranim korisnicima.
Veze izmeu telefonskih centrala su, takoe u poetku
bile analogne, da bi se kasnije zamenile digitalnim. Danas
je uobiajeno da se telefonske centrale povezuju optikim
kablovima zbog toga to ovi kablovi obezbeuju vei
propusni opseg od bakarnih kablova, a i otporniji su na
smetnje koje se mogu desiti prilikom prenosa signala.
2.2. Obrada govornog signala
Veina dananjih telekomunikacionih mrea prenosi
digitalizovan govor. Pod pojmom digitalizovan govor
podrazumeva se da je analogni signal predstavljen nizom
nula i jedinica. Pokazalo se da je takav signal mnogo
lake oistiti od linijskog uma. Prilikom digitalizacije, na
polaznoj strani govor se odabira, kvantuje i koduje, a na
odredinoj strani vri se inverzan proces. Najei nain
na koji se analogni signal predstavlja digitalnim naziva se
impulsna kodna modulacija, PCM (Pulse Code
Modulation).

2509

Da bi analogni signal mogao da se pretvori u digitalni,

neophodna je realizacija tri postupka:
- odabiranje (odmeravanje, uzorkovanje, samplovanje
(Sampling)),
- kvantizacija (Quantization) i
- kodovanje (Coding).
3. VoDSL
VoDSL (Voice over DSL), govor preko DSL-a, ima
mogunost da preko jedne parice obezbedi i DSL servis i
viestruke govorne kanale. Tipian broj kanala je od 2 do
32. VoDSL sistemi najee koriste ATM tehnologije za
transport signala.
Na Slici 1. prikazan je koncept VoDSL-a. Osnovno je
postojanje dodatnog ureaja koji se naziva ureaj sa
integrisanim pristupima IAD (Integrated Accsess Device).
Osnovna funkcija IAD-a jeste da konvertuje analogni
govorni signal u digitalni paketizovani signal koji je
prilagoen za prenos preko DSL linije i obrnuto.
Broj telefonskih aparata koji se mogu prikljuiti na
ovakav nain zavisi prvenstveno od propusnog opsega
linije.
VoDSL (npr. Preko
ADSL-a)

DSL linija
IAD

POTS

Slika 1. Klasian prenos govora preko VoDSL-a

3.1. Arhitektura VoDSL sistema sa kraja na kraj
Sa tehnoloke take gledita, VoDSL se karakterie injenicom da se i govor i podaci predstavljaju u digitalnom
obliku i da se signal koji ini kombinaciju govora i
podataka preko pristupne DSL linije prosleuje dalje u
mreu.
Da bi se to postiglo, neophodno je uvoenje novih mrenih elemenata kao to su IAD i Voice Gateway (VGW).
Uloga VGW-a jeste da pristigli paketizovani govor
konvertuje u oblik koji je prepoznatljiv lokalnoj centrali.
Kod krajnjeg korisnika kombinuju se govor i podaci, dok
se razdvajanje vri na kraju pristupne mree. Na tom
mestu se, sa jedne strane, podaci preko udaljenog
pristupnog irokopojasnog servera (BRAS Broadband
Remote Access server) prosleuju ka nekom provajderu
servisa, a sa druge strane se govorni podaci preko VGWa, prosleuju ka lokalnoj telefonskoj centrali.
Osnovna stvar u VoDSL arhitekturi jeste da omoguava
simultan prenos govora i podataka do krajnjeg korisnika.
U praksi postoje dve varijante arhitekture VoDSL
sistema:
- Centralizovana arhitektura,
- Decentralizovana arhitektura.

3.2. Prednosti VoDSL-a

3.2.1. Prednosti za krajnjeg korisnika
Bez obzira kako je neki sistem ili servis povoljan za
telekom operatera, on nee doiveti uspeh ako ne prua
odreene beneficije krajnjem korisniku. VoDSL je jedan
od servisa koji moe da zadovolji veliki broj korisnikih
potreba. To su:
- jedan provajder vie servisa,
- manji trokovi,
- kvalitet govora,
- jedan komunikacioni ureaj,
- brzo obezbeivanje servisa,
- novi servisi.
3.2.2. Prednosti za provajdera servisa
Znaajne prednosti VoDSL-a mogu da iskoriste i ILEC
(nacionalni operatori) i CLEC (novi operatori) provajderi
servisa. Najznaajnije prednosti jesu:
poveanje profita,
zatita trita,
alternativa ISDN-u,
uteda na bakarnim paricama.
3.3. CVoDSL
CVoDSL (Channalized Voice over DSL) jeste kanalizovan prenos govora preko DSL-a.
CVoDSL je specijalno projektovan kako bi omoguio
prenos govora pored podataka i to sa manjim kanjenjem
nego kada se za prenos koristi ATM i bez potrebe
instaliranja dodatnog gateway-a i ureaja za paketizaciju
govora.
CVoDSL rezervie 64 kbit/s kanal u opsegu koji se koristi
za uzlazni prenos i 64 kbit/s kanal koji se koristi za silazni
prenos podataka preko DSL-a kako bi formirao jedan fullduplex kanal. Ostatak opsega ostaje za prenos podataka.
Za prenos govora moe se koristiti PCM modulacija i tada
svaki govorni kanal zauzima 64 kbit/s u svakom smeru
prenosa ili se moe koristiti ADPCM kompresija i tada se
zauzima samo 32 kbit/s za svaki govorni kanal u svakom
smeru.
3.3.1. Arhitektura CVoDSL mree
CVoDSL provajderima servisa nudi veliku fleksibilnost u
pogledu mrene arhitekture. Na fizikom nivou, bez
korienja viih nivoa, govor se moe prenositi kao PCM
podatak od korisnikog ureaja, preko pristupne mree do
lokalne centrale.
3.3.2. Prednosti CVoDSL u odnosu na VoDSL
(VoATM):

CVoDSL unosi manje kanjenje signala u

odnosu na VoATM jer ne vri paketizaciju govora za koju
je potrebno izvesno vreme. Zbog toga nee biti potrebno
ponitavati eho koji je direktna posledica kanjenja, to
sistem ini jeftinijim.

CVoDSL efikasnije koristi propusni opseg jer ne

poseduje zaglavlje elije ili paketa to je veoma bitno
kada se primenjuje. U tabeli 1. dato je poreenje
iskorienja propusnog opsega za razliite VoDSL
tehnologije.

to se tie kvaliteta servisa, i tu je CVoDSL u

prednosti jer alocira posebne kanale za prenos govora
tako da ne moe doi do zaguenja i kanjenja govora.

2510


Kada su u pitanju trokovi CVoDSL je i tu u
prednosti, jer je lake i jeftinije ugraditi CVoDSL u
DSLAM nego postaviti VGW.
Tabela 1. Poreenje efikasnosti korienja propusnog
opsega

PCM (64 kbit/s, bez

kompresije)
ADPCM (32 kbit/s, sa
kompresijom)
Efikasnost

CVoDSL

VoATM

VoIP

64 kbit/s

80 kbit/s

120kbit/s

32 kbit/s

40 kbit/s

60 kbit/s

~ 100 %

80 %

53 %

4. VoIP
VoIP (Voice over IP), odnosno prenos govora preko IP
(Internet Protocol) mrea, predstavlja naziv za tehnologiju koja mreu koja je prvenstveno namenjena za prenos
podataka koristi za prenos servisa telefonije.
4.1. Zato prenositi govor preko IP mrea?
Uzimajui u obzir injenicu da je IP nepouzdan protokol
koji ne garantuje kvalitet, postavlja se pitanje zato
koristiti IP za prenos govornog signala. Odgovor lei u
brojnim prednostima IP mree i nekim nedostacima
klasine telefonske mree. Zapravo, klasina telefonska
mrea ne moe da odgovori sve veim zahtevima
korisnika kao to su istovremeno korienje servisa
telefonije i servisa prenosa podataka. Zatim, klasina
telefonija ne nudi servis telefonije po najnioj ceni. Sa
druge strane IP mree obezbeuju:
- nia cena komunikacione opreme i nii trokovi
korienja opreme,
- mogunost integracije govornih i servisa prenosa
podataka,
- zahtevaju manji propusni opseg,
- IP mree su rasprostranjene irom sveta.
4.2. Kako uspostaviti poziv preko VoIP mree?
Prva varijanta prenosa govora preko IP mrea podrazumevala je da se PC raunar, opremljen multimedijalnom
karticom, mikrofonom i slualicama, koristio kao VoIP
terminal. Ova varijanta je i danas prisutna naroito kod
rezidencijalnih korisnika. Da bi se PC koristio kao VoIP
terminal, mora biti povezan na IP mreu i da ima instaliran poseban softver (npr. MS NetMeeting, Skype) koji
omoguava prihvatanje govornog signala i njegovu
konverziju u IP pakete, kao i uspostavljanje veze sa
odredinim raunarom.
Druga varijanta podrazumeva korienje telefonskog aparata za ostvarivanje servisa telefonije i zato postoji
potreba da se klasini telefoni prilagode za korienje u
VoIP mreama. Za povezivanje jednog telefonskog aparata mogu se koristiti VoIP kartice. Korisnik za komunikaciju u ovim sluajevima koristi telefon umesto
posebnog mikrofona i slualica.
Trei nain se odnosi na korienje telefonskih aparata
koji se nazivaju IP ili VoIP telefoni. Ovi telefoni se
direktno, bez konvertora, povezuju na IP mreu. Sam
ureaj vri kompletnu obradu govornog signala i generie
IP pakete koje direktno alje u IP mreu. Korienje ovog
telefona slino je korienju klasinog telefona.
Poslednji nain se moe odnositi na korisnike koji su
povezani na PSTN mreu. Tim korisnicima treba omogu-

iti povezivanje na VoIP mreu. Za povezivanje se koristi

IP gejtvej. Uloga IP gejtveja jeste da preuzme telefonski
signal i da ga digitalizuje, ako ve i nije, da ga komprimuje i formira IP pakete koje alje na odredite preko
Interneta. IP gejtvej sa druge strane prihvata IP pakete i
konvertuje ih u signal pogodan za prenos do krajnjeg
telefonskog aparata.
to se tie naina pozivanja u VoIP sistemu, moe se
navesti nekoliko. Prvi se ne razlikuje od naina pozivanja
u klasinoj telefoniji, osim to se za svaki poziv mora
ukucavati i kod drave i meumesni kod. Zatim se moe
ukucati i IP adresa, e-mail ili web adresa.
VoIP sistem ine:

korisniki ureaji (telefoni, PC raunari),

kompanijske telefonske i raunarske mree

(PBX, LAN),

javna telefonska mrea sa svojim centralama i

prenosnim putevima,

IP gejtveji i

Internet mrea sa svim pripadajuim elementima.

Postoji tri naina povezivanja krajnjih korisnika (Slika
2.):

PC PC, IP telefon PC, IP telefon IP telefon,

PC klasian telefon, IP telefon klasian

telefon,

klasian telefon klasian telefon.

Slika 2. Naini povezivanja krajnjih korisnika

4.3. VoIP, da ili ne?
VoIP je pre svega namenjen poslovnim korisnicima, ali i
fizikim licima, koji u veoj ili manjoj meri obavljaju
razgovore sa inostranstvom zato to je isplativost ovakvog
naina komuniciranja prilino velika.
Prednosti
VoIP-a
u
odnosu
na
standardnu
(fiksnu/mobilnu) telefoniju su:
9
besplatni pozivi (PC==>PC ili
SipPhone==>SipPhone);
9
pozivi na druge telefone su 6-10 puta jeftiniji
(PC==>Phone);
9
mogunost telekonferencija;
9
istovremeno slanje podataka.
Neverovatna brzina razvoja Interneta, dovela je do toga
da se danas smatra da e narednih godina sve elektronske
komunikacije bilo kog tipa biti zasnovane na Internet
protokolu. To znai da e i prenos govora putem Interneta
(VoIP), kao zamena klasinog telefonskog servisa,
dominirati u skoroj budunosti.

2511

5. MOBILNA TELEFONIJA
Mobilni komunikacioni sistemi danas su meu
najznaajnijim telekomunikacionim sistemima koji rade u
oblasti mikrotalasa. Veoma brz razvoj mobilnih
komunikacija predstavlja glavno obeleje razvoja
telekomunikacija na kraju XX i poetkom ovog veka.
1977. godine odobren je AMPS (Advanced Mobile Phone
System - napredni servis mobilne telefonije), a nakon est
godina u Americi je poeo sa radom prvi komercijalni
celularni sistem za mobilnu telefoniju. AMPS i ostali
slini sistemi poznati su kao mobilni sistemi prve
generacije, i sa njima praktino poinje era prave
komercijalne primene mobilnih komunikacija.
Poetkom 90-ih godina postalo je jasno da razliite
analogne mree ne mogu vie opstati pod pritiskom sve
veih zahteva korisnika za veim kapacitetom,
kvalitetnijim signalom i dodatnim uslugama pri emu je
doslo do razvoja sistema mobilne telefonije druge
generacije. Veliki znaaj kod sistema druge generacije
ima standardizacija. Tako, na primer, u Evropi je razvijen
jedinstven GSM (Global System for Mobile
Communications) sistem koji je zamenio veliki broj
razliitih, meusobno nekompatibilnih celularnih sistema
prethodne generacije. GSM je pre svega kreiran za
govornu komunikaciju. Iako standard nudi i uslugu
prenosa podataka, njegove mogunosti su ograniene na
9.6 kb/s.
Da bi izali u susret sve veim zahtevima korisnika, npr. u
multimedijalnoj ili Internet oblasti, potreban je vei
kapacitet protoka podataka i zbog toga se kapacitet
sistema konstantno uveava. Jedno od proirenja GSM-a
je HSCSD (High Speed Circuit Switched Data) koji
poveava koliinu od 9.6 kb/s na 14.4 kb/s, a spajanjem
do etiri vremenska slota moe poveati protok podataka
na 57.6 kb/s.
Nasuprot HSCSD koji radi na bazi komatacije kola,
GPRS (General Packet Radio Switching) koristi
komutaciju paketa. Spajanjem do osam kanala, moe se
postii protok podataka do 171,2 kb/s, sa po osam
pretplatnika po kanalu. Zajedno sa HSCSD, GPRS je
naredni korak prema mobilnoj multimediji.
EDGE (Enhanced Data for GSM Evolution) - uveanje
koliine podataka kroz globalnu evoluciju, jeste
tehnologija koncentrisana na vazduni interfejs izmeu
mobilne i bazne stanice. EDGE postie tri puta vee
protoke podataka od HSCSD i GPRS-a na vazdunom
interfejsu.
UMTS (Universal Mobile Telephone Service) univerzalni mobilni telekomunikacioni sistem, predstavlja
treu generaciju moblnih komunikacija. Maksimalni
mogui protok jeste 2Mbit/s, ako je mobilna stanica
statina i nijedna druga mobilna stanica ne prenosi
podatke. Realna situacija e dozvoliti maksimum od 144
ili 384 kb/s. Cilj UMTS-a jeste da omogue mreama da
ponude pravi globalni roaming i podrku za veliki broj
usluga prenosa glasa, podataka i multimedijalnih sadraja.
Iako mobilna telefonija tree generacije jo nije zaivela
svuda u svetu, sve pretpostavke su da e se to dogoditi
veoma brzo. Iskustva nam pokazuju da dok se jedna
tehnologija uvodi u komercijalnu upotrebu, paralelno se
razvija druga naprednija tehnologija. Takav sluaj je bio
sa svim prethodnim generacijama mobilne telefonije, pa
je takav trend i sada nastavljen. Na osnovu ovih injenica

se moe zakljuiti da se ve uveliko radi na mobilnoj

telefoniji etvrte generacije. Prelaskom na mree etvrte
generacije, servisi i mogunosti koje e biti ponuene
korisnicima narae do nesluenih razmera.
6. ZAKLJUAK
Vremenom su se pojavili razliiti naini telefoniranja koji
potpuno menjaju sliku klasine upotrebe telefonskih
aparata sa obe strane veze, klasine telefonske parice i
telefonske centrale izmeu njih. I sam nain prenosa
govornog signala se toliko promenio i dalje se menja. U
poetku su se mree za prenos govora koristile za prenos
podataka, ali je takav prenos imao svojih mana. Zbog toga
su napravljene posebne mree za prenos podataka. Nain
prenosa govora je sve vie poeo da lii na prenos
podataka. Zbog toga se govor i poeo prenositi mreama
za prenos podataka. Poto i one nisu namenjene prenosu
govora, javili su se odreeni nedostaci kao to su
kanjenje i gubitka paketa. A to ne bi bilo pogodno jer je
govor proces koji se obavlja u realnom vremenu.
Uzimajui sve to u obzir, dolo se do reenja da bi
najbolje bilo nekako sjediniti mree za prenos govora i
mree za prenos podataka u jednu univerzalnu mreu.
Tako je nastao koncept MREA NAREDNE GENERACIJE (Next Generation Network, NGN). To bi bila
mrea namenjena za prenos svih vrsta informacija. Podaci
i govor bi se prenosili zajedno, istom putanjom, u isto
vreme, ali bi se paketima sa informacijama koje su
vremenski zavisne davao prioritet.
Koncept NGN mrea jeste svakako budunost prenosa
svih vrsta informacija. Ulaganja su velika ali e korist,
vremenom, biti jo vea.
7. LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]

Vojin enk Pristupne tehnologije DSL, KDS,

Fakultet tehnikih nauka, Katedra za telekomunikacije i
obradu signala, Novi Sad, 2007.
eljen Trpovski - Osnovi telekomunikacija, Fakultet
tehnikih nauka, Katedra za telekomunikacije i obradu
signala, Novi Sad, 2004.
Vojin enk - Tehnologija VoIP sistema, Fakultet
tehnikih nauka, Katedra za telekomunikacije i obradu
signala, Novi Sad, 2007.
Kovaevi Ivan - Skripta iz mobilnih komunikacija,
Via kola za informacione i komunikacione tehnologije,
Beograd, 2006/07.

Kratka Biografija

2512

Dragana Grbi roena je u Loznici 1985.

godine. Fakultet tehnikih nauka upisala je
kao redovan student 2004. god. na odseku
za Saobraaj - smer: Potanski saobraaj i
telekomunikacije. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehnikih nauka odbranila je
2010. godine.
eljen Trpovski roen je u Rijeci 1957.
godine. Doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 1998. god. Od 2004. ima
zvanje vanrednog profesora. Oblast
interesovanja su telekomunikacije i obrada
signala.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.1.052.1

ANALYSIS OF ROAD TRAFFIC CONDITIONS ON THE STREET IN KRAGUJEVAC

GRADA SIRENA
, , ,


4
.

.
,

Abstract - In this paper, data analysis of the current state
of road traffic conditions four intersections in the streets
of the City siren. For a concrete example is the proposal
made solutions to improve the traffic flow.
Key words - traffic flows, capacity and level of service
intersection

, ,
1

1.
, ,
. .

,

2.


,
. 1.11
.
,
1.11, .


, .
R 212
,
1.11
22.
______________________________________________
:
-
. .

1.
3.
-2000



,
.

.

.


.
3.1. . -
-

.

.

292 s.

2513

 3.1

328

371
1319

364
361
1422

0,92
1,06
0,17

2130

0,45
1

0,50
2018
8183

0,76
0,19
0,57
0,22
0,31

2147

339
330
1220

0,34

2
0,35

0,34

0,32
1889

0,80
0,06

0,24

3.2

51,6
87,7
4,3

171,4

49,6
86,8

41,2
98,8
1,4

21,5

68,0

3.2. . -

0,15

0,4
5

654

1117

1100

1353

0,25

439

0,83

356

1771

0,63
2452
795

5018

0,63

0,34

11,7

7,4

60,7
40,7
2,2

28,7

28,4
26.8
10,5

34,2

(PAJ/h)

654

1117

0,63

1100

0,63

1353

439

356

0,15

1771

2452

5018

0,25
0,83

795

0,34

0,4
2
0,6
1

0,46

1
2
3

3.3

42,5
47,5
2,4

0,4
5
0,4
2

0,46

0,6
1

3.6

(PAJ/h)

47,5
27,7
8,2

152,4
292,8
4,0

29,6
27,7

3.5

3.3. . -

369
363
1398

(PAJ/h)

3.4

11,0
40,8
36,0
6,1
104,7
38,5

42,9

37,1
26,2
88,1

2514


.
,
,
,
25,6 s

3.4. . -

459
456
647
795
570
595
849
943
751

6065

1,12
0,72
0,15
0,08
0,42
0,83
0,12
0,08
0,17

915
1442
1165
2543

4.1

0,92
0,11

3.7

(PAJ/h)

21,5
47,7
3,5

30,1

0,34

0,63
0,12

3.8

364,2
57,7

233,9

13,4
11,3

12,5

23,4
84,3

64,5

12,4
11,3
13,9

12,8

122,1

29,8

47,1
3,8

18,4
18,1
7,4

25,6

49,6
1,2

27,6

25,6

11,7

35,4

4.2. . -

122 s.
1, 25 s 52 s
204 s.
.

4.2

34,4
19,9

28,8

31,5
25,0

28,9

9,0
22,2

17,9

24,2
22,0
1,9

14,5

4.



,

-
,


4.1. . -
-

87 s.

.

, .

22,7

5.5.
,
,
.

2515

.
. -
, ,

.
.

7.
[1]
, ,
, ,1997
[2] ( ),
, ,
[3] ,
. .
, 1989
[4] HCM-2000, Signalized Intersections,
[5] , ,
,
2004

6.
:
, ,
,

:
, ,
, ,

,
,
, ,
,

. - -
.
1 3 ,

.

.

2516

, 1981.

.
2004. .

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.615

IDENTIFIKACIJA RIZIKA NA DELU LOGISTIKOG LANCA NA RELACIJI RENOMORSKA LUKA KONSTANCA RENA LUKA BEOGRAD
RISK IDENTIFICATION ON PART OF SUPPLY CHAIN ON RELATION SEA-RIVER
PORT OF CONSTANTA-RIVER PORT OF BELGRADE
Slobodan Cvetkovi, Todor Bakali, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj Ovaj rad sadri anlizu slabosti i elastinosti u pomorskim i logistikim lancima na unutranjim
plovnim putevima. Takoe, ovaj rad se bavi identifikacijom rizika na delu logistikog lanca koji spaja reno-morsku luku Konstanca i renu luku Beograd i istovremeno
sugerie novu klasifikacionu emu za prepoznavanje
slabosti u okviru luka i du itavog lanca snabdevanja.
Abstract This paper contains analysis of vulnerability
and elasticity in the maritime and inland waterways. Also,
this paper deals with risk identification on part of supply
chain on relation sea-river port of Constanta-river port of
Belgrade, and, at the same time suggests new
classification scheme for vulnerability identification
through the supply chain at all.
Kljune rei: Analiza slabosti ; Identifikacija rizika ;

2.1. Problematika lanaca snabdevanja

Osnovni problemi proistiu iz velikog broja uesnika i
njihovih kompleksnih odnosa.
2.2. Karakteristike rizika
Rizik moe biti subjektivan i objektivan.
2.3. Ranjivost i elastinost sistema
Slabost ili ranjivost sistema moe se definisati kao:
Karakteristika logistikog lanca, njegovih objekata,
postrojenja, opreme za rukovanje i transport robe,
ljudskih resursa, softvera i hardvera, mrenih resursa;
koja moe da oslabi ili ogranii svoju sposobnost da se
odupre pretnjama i opstane u sluaju akcidentnih
dogaaja koji imaju izvor untar ili izvan granica
posmatranog logistikog lanca.
3. IDENTIFIKACIJA I UPRAVLJANJE RIZICIMA
3.1 Priroda rizika

1. UVOD
Rizici u logistikim lancima na unutranjim plovnim
putevima i dalje su neistraene oblasti i znaajan broj
radova poslednjih godina istie potrebu razvijanja
kompetencije u pogledu rizika, elastinosti, slabosti i
upravljanja ovim pojavama u logistikim lancima na
unutranjim plovnim putevima.
Predmet ovog rada definie slabost ili ranjivost logistikih
lanaca u prevozu robe pomorskim i unutranjim plovnim
putevima, kao i problem rizika u logistikim lancima na
unutranjim plovnim putevima koji mogu dovesti do
trenutnog ili potpunog prekida logistikog lanca.
Takoe, ovaj rad se bavi identifikacijom rizika na delu
logistikog lanca koji spaja reno-morsku luku Konstanca
i renu luku Beograd.

Pri proceni veliine rizika, dva najvanija inioca su:

verovatnoa dogaanja i teina oekivanog gubitka.
3.2 Upravljanje rizicima
Upravljanje rizikom je pojam koji dolazi iz SAD, a postao
je aktuelan 1950. godine. Cilj upravljanja rizicima je da
minimizira ukupne trokove rizika, to znai smanjenje
buduih gubitaka i teta. To obuhvata prepoznavanje
opasnosti i sprovoenje mera usmerenih ka smanjenju
verovatnoe dogaanja tih opasnosti i minimiziranje
buduih teta, ako do njih doe.
3.3 Metode analize rizika Postoje brojne razliite
metode za analizu rizika. U najeoj upotrebi su:

2. LANAC SNABDEVANJA I DEFINICIJA RIZIKA

Lanci snabdevanja predstavljaju koordinisani sistem
organizacija, ljudi, resursa i informacija ukljuenih u
prenos proizvoda od proizvoaa do krajnjeg korisnika.
Rizik moe da se definie kao verovatnoa da e se neki
dogaaj dogoditi i negativno uticati na izvrenje
predvienih zadataka;
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada ji
mentor je bio dr Todor Bakali, vanred.profesor.

Kontrolni spiskovi;

Delfi tehnika;

Donsonova anliza

ta ako metoda.

3.4 Organizaciona struktura i kontrole

Prvi korak u uspostavljanju efikasnog menadmenta
rizika jeste da se obezbedi da organizaciona struktura
preduzea podri menadmentske rizike sa kojima se
preduzee suoava.
3.5 Upravljanje rizicima u lancima snabdevanja
Upravljanje rizicima u lancima snabdevanja tei
identifikovanju
potencijalnih
oblasti
rizika
i

2517

implementaciji odgovarajuih akcija za manipulisanje tim

rizikom.

5. PROBLEM RIZIKA U LANCIMA

SNABDEVANJA NA UNUTRANJIM PLOVNIM
PUTEVIMA

4. PROBLEMI BEZBEDNOSTI U POMORSKIM

LANCIMA SNABDEVANJA

5.1 Bezbednost u lancima snabdevanja na

unutranjim plovnim putevima
Sistem renog transporta i sa njim povezane slabosti
renih logistikih lanaca, privlae posebnu panju.
Kljuno istraivako pitanje predstavlja iznalaenje
naina inenjerske implementacije elastinosti u rene
logistike lance.

4.1. Bezbednost u lancima snabdevanja u pomorskom

transportu
Uoeno je da kompleksnost interakcije izmeu luka,
pomorskih aktivnosti i lanca snabdevanja stvara odreene
slabosti i ranjivosti. Posebno treba istai potrebu za
pojaavanjem
mogunosti
reagovanja
kriznog
menadmenta u okviru luka, kao dela standardnih
aktivnosti menadmenta, kao i istovremeno definisanje
nove klasifikacione eme za pozicioniranje slabosti u
okviru luka i du itavog lanca snabdevanja.

5.2 Analiza slabosti nasuprot analizi rizika

Analiza slabosti ima iri domen od analize rizika.
Odnosno, analiza slabosti je usmerena na pronalaenje
naina izbegavanja identifikovanih pretnji i popravke i
restarta sistema nakon akcidentalnog dogaaja.

4.2 Kompleksnost sistema, krize i ranjivost

Slabost (ranjivost) se moe definisati kao osetljivost ili
neka predispozicija promene ili gubitka zbog postojee
organizacijske ili funkcionalne prakse ili uslova. U potrazi
za ovim iniocima, ovaj rad definie dve jasne
klasifikacije slabosti - Tip 1 Tip 2.

5.3 Postojei model za identifikaciju rizika na

unutranjim plovnim putevima
Dat je predlog modela amerikog Univerziteta Virdinija
(slika 5.3.) kojim su identifikovani rizici koji mogu da
dovedu do prekida lanca snabdevanja na unutranjim
plovnim putevima Sjedinjenih Drava.

4.3 Problemi politike i prakse

Problematika globalnih lanaca snabdevanja je vrlo vana i
identifikacija vanih trans-nacionalnih slabosti od strane
vlada i kompanija je potrebna jer je ona input (ulaz) ovog
saznanja u bazu podataka politike trgovine na najviem
nivou.

5.4 Predlog modela za identifikaciju rizika na delu

logistikog lanca koji spaja reno-morsku luku i renu
luku
Na slici 1 dat je predlog modela za identifikaciju rizika na
delu logistikog lanca koji spaja reno-morsku i renu
luku.

4.4 Predlozi za dalje istraivanje i ispitivanje

Pojavu koju treba uoiti o dogaajima u sistemu jeste da i
prirodne i tehnoloke opasnosti mogu direktno uticati na
lance snabdevanja, pa zbog toga dalje istraivanje treba
usmeriti u tom pravcu.

5.5 Diskusija
Zakljuuje se da eventualno budue istraivanje treba da
pokrije dve oblasti: ispitivanje slabosti i elastinosti u
logistikim lancima na unutranjim plovnim putevima i
taksativnu analizu rizika i elastinosti u logistikim
lancima na unutranjim plovnim putevima.

4.5 Diskusija
Bezbednost u trgovini i kontinuitet poslovanja u lancima
snabdevanja, su zaista kritini faktori u meunarodnom
poslovanju.

Deologistikoglancakojispajareno
morskulukuirenuluku

nivo0

_________

nivo1

_________

nivo2

Navigacioni Operativno Skladini

podsistem manipulativni podsistem
podsistem
_________ .
.
.
.
.
.
.
.
.

Renomorskaluka

Plovniputiflota

Renaluka
Navigacioni Operativno Skladini
podsistem manipulativni podsistem
podsistem
.
.

Plovniput Flota

.
.
.

.
.
.

.
.

.
.

.
.

nivon
Slika 1. ema nivoa detaljnosti identifikacije rizika prema mestu nastanka
2518

.
.

.
.

6. IDENTIFIKACIJA RIZIKA NA DELU

LOGISTIKOG LANCA NA RELACIJI RENOMORSKA LUKA KONSTANCA RENA LUKA
BEOGRAD
.6.1 Reno-morska luka Konstanca
Luka Konstanca je reno-morska luka svetskog znaaja,
na Crnom moru, etvrta luka u Evropi po veliini, a
poslednjih godina se svrstava meu prvih deset evropskih
luka po ostvarenom prometu roba.
U odnosu na mesto nastanka, izvrena je identifikaciju
rizika do drugog nivoa detaljnosti prema odgovarajuim
podsistemima:
1. Rizici u navigacionom podsistemu
2. Rizici u operativno-manipulativnom podsistemu
3. Rizici u skladinom podsistemu
Na slici 2 dat je prikaz akvatorije reno-morske luke
Konstanca.

nivo1

_________

nivo2

_________

nivo3

Kanal
Dunav
Crno
_________ more

PlovniputnarelacijiKonstanca
Beogradiflota
Plovniput

Flota

Sektorna
Dunavu

Slika 4 ema nivoa detaljnosti identifikacije rizika prema

mestu nastanka na plovnom putu na relaciji KonstancaBeograd

6.3 Identifikacija rizika na plovnom putu na relaciji

Konstanca-Beograd
Kod velikih reka kao to je Dunav, sistem povredivosti
ukljuuje brod (i druge brodove u zavisnosti od
saobraajne putanje na Dunavu), radio i mreu za
komunikaciju, vreme, putanju tovara i nareenja od
vlasnika brodova.U ovom poglavlju dat je primer analize
rizika prema mestu nastanka do treeg nivoa detaljnosti.
Na slikama 5 i 6 dati su nivogrami i dijagram verovatnoa
pojave odreenih vodostaja za vodomernu stanicu uru.

Slika 2 Luka Konstanca

Slika 3 predstavlja emu nivoa detaljnosti identifikacije
rizika prema mestu nastanka u Luci Konstanca.

nivo1

_________

nivo2

Navigacioni Operativno Skladini

podsistem manipulativni podsistem
podsistem
_________

RenomorskalukaKonstanca
Slika5 Nivogrami za vodomernu stanicu uru u periodu
1987-2008

Slika 3 ema nivoa detaljnosti identifikacije rizika prema

mestu nastanka u luci Konstanca
6.2. Rizici na unutranjem plovnom putu (kanal
Dunav-Crno More i Dunav)
Na slici 4 data je ema nivoa detaljnosti identifikacije
rizika prema mestu nastanka na plovnom putu na relacijii
Konstanca-Beograd.
Prevozni put na ovoj relaciji sastoji se iz dva dela :
1. Kanala Crno more-Dunav
2. Sektori na Dunavu

Slika 6 Dijagram verovatnoa pojave odreenih

vodostaja za vodomernu stanicu uru u periodu 19872008

2519

nivo1

_________

nivo2

Skladini
Navigacioni Operativno
podsistem manipulativni podsistem
podsistem
_________

RenalukaBeograd

Slika 9 ema nivoa detaljnosti identifikacije rizika prema

mestu nastanka u luci Beograd
7. ZAKLJUAK
Slika 7 Kritini sektor reke Dunav izmeu km 586 i km
584
Na slici 7 dat je prikaz kritinog sektora reke Dunav
izmeu km 586 i km 584 .

6.4 Rena luka Beograd

Luka Beograd je smetena na 1168 km desne obale
Dunava u neposrednoj blizini centra Beograda, a
osnovana je 1961. godine i trenutno ima preko 300
zaposlenih. Na slici 8 dat je pogled na luku akvatoriju
luke Beograd.

Sagledavanje znaaja identifikacije i upravljanja rizicima

u logistikim lancima na unutranjim plovnim putevima
mora nai svoje mesto u buduim istraivanjima
menadera koji se bave ovom problematikom. Osnovni
cilj mora biti formiranje strukturnog pregleda i
razumevanja izvora i procesa iz kojih rizici i slabosti
nastaju i razvijaju se. Rizici koji se ne mogu osigurati,
moraju se identifikovati i pratiti njihov uticaj na lance
snabdevanja. Efikasnom politikom menadmenta za
upravljanje rizicima njihov uticaj na rene logistike
lance se mora predvideti (u meri u kojoj je to mogue), i
odreagovati na pravi nain kako bi se ti negativni uticaji
sveli na minimum.
8. LITERATURA
[1] Radmilovi, Z., Planiranje i razvoj luka i pristanita,
Beograd, 2002.
[2] Vladimir kiljaica, Vladeta oli: Osnovi navigacije,
Beograd, 1998.
Kratka biografija:
Slobodan Cvetkovi je roen u Boru 1983. godine. Diplomski
- master rad na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu iz
oblasti Saobraaj, vodnog smera odbranio je 2010. godine.

Slika 8 Luka Beograd-pogled na luku akvatoriju

U odnosu na mesto nastanka, izvrena je identifikaciju
rizika do drugog nivoa detaljnosti prema odgovarajuim
podsistemima:
4. Rizici u navigacionom podsistemu
5. Rizici u operativno-manipulativnom podsistemu
6. Rizici u skladinom podsistemu
Na slici 9 data je ema nivoa detaljnosti identifikacije
rizika prema mestu nastanka u luci Beograd.

2520

Todor Bakali roen je u Novom Sadu 1967. Doktorirao je

na Fakultetu tehnikih nauka 1990. god., a od 2001. godine je
zvanju vanrednog profesor. Oblast interesovanja su
elektromotorni pogoni.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 621.39

KABLOVSKI SISTEMI U SRBIJI, STANJE I PRAVCI RAZVOJA

CABLE SYSTEMS IN SERBIA, CURRENT STATUS AND PERSPECTIVE
Milo Mileti, eljen Trpovski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj Ovaj rad bavi se kablovskim distributivnim sistemima danas. Obraena je istorija ovih sistema, kao i neki vani tehniki aspekti. Opisana je i tipina
arhitektura hibridne optiko-koaksijalne mree. Prikazano je stanje KDS trita u Srbiji, sa osvrtom na regulativu koja ureuje ovu oblast. Kao pozitivan primer emu
treba teiti, dat je prikaz stanja u ovoj oblasti u Republici
Sloveniji. Na kraju, dati su osnovni pojmovi o FTTH
mreama kao mreama budunosti.
Abstract This paper is about todays cable distribution
systems. It shows their history and some important
technical issues. Typical arhitecture of hybrid optocoaxial network is also described. The paper presents the
current market of cable systems in Serbia with review of
regulation acts in this field. As a positive example, the
market in Slovenia is analyzed. At the end, it describes the
basic principles of FTTH networks as networks of the
future.
Kljune rei: kablovsko distributivni sistem, hibridna
optiko koaksijalna mrea, kablovski operator.
1. KABLOVSKO DISTRIBUTIVNI SISTEMI
Istorija kablovsko distributivnih sistema (KDS) poinje
40-tih godina prolog veka sa pojavom televizije sa
kolektivnom antenom (engleski CATV). Sledei znaajan
korak bio je poetak satelitske difuzije TV programa 60tih, a uvoenjem dvosmerne komunikacije i novih servisa
kablovska televizija se transformie u kablovski
komunikacioni sistem, koji znaajno prevazilazi poetnu
ideju kablovske televizije. Upotrebom optike u napojnom
delu mree nastaju hibridne optiko-koaksijalne (HFC)
mree, a daljim irenjem optike porcije tei se potpunim
optikim mreama, a kao jedno od moguih reenja se
istie FTTH (Fibre To The Home) mrea.
Kao to je navedeno, u dananjim mreama se koriste
koaksijalni i optiki kablovi. Koaksijalni kablovi su
tradicionalno reenje, oni su se koristili od prvih CATV
sistema. Njihova glavna mana jeste veliko slabljenje koje
je posebno izraeno na velikim rastojanjima. Zato su u
sve iroj upotrebi optiki kablovi. Optiki kablovi prenose
podatke u obliku svetlosnih impulsa na velike udaljenosti
i velikim brzinama. Signal na prijemu je ist i ne slabi.
Formira se od velikog broja optikih vlakana (i preko 140
vlakana po kablu).
Dobre osobine ovih kablova su to podravaju velike
brzine prenosa podataka (gigabitne) i omoguavaju
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr eljen Trpovski, vanr.prof.

prenos podataka na velike razdaljine (slabljenje od 0.20.5dB po kilometru), laki su i malih dimenzija, imaju
veliki propusni opseg, a ne podleu ni elektromagnetnim
smetnjama.Loa strana im je cena (mada su sve jeftiniji) i
to zahtevaju veu strunost prilikom postavljanja i
povezivanja.
Dvosmernost distributivne mree je neophodna iz dva
razloga: 1) mogunost nadzora mree gledano sa aspekta
odravanja ispravnosti rada mrene opreme i prenosnih
medijuma 2) mogunost pruanja novih usluga: kablovskog interneta, VOD-a (Video on Demand), VoIP (Voice
over Internet Protocol), kao i mnogih drugih interaktivnih
servisa. Danas, interaktivni dvosmerni kablovski distributivni sistem u distributivnom smeru (downstream) omoguava prenos u frekventnom opsegu 85862 MHz, a u
povratnom smeru (upstream) u opsegu 565 MHz.
DOCSIS i njegova evropska varijanta EuroDOCSIS
predstavljaju skraenicu termina Data over Cable
Service Interface Specification, to u prevodu znai
Specifikacija za prenos podataka preko interfejsa za
kablovske sisteme. To su standardi na kojima se bazira
prenos signala u okviru dvosmerne kablovsko KDS
mree. Najnovija varijanta ovog standarda, doneta u
avgustu 2006. godine, je DOCSIS 3.0.
Frekvencijski opseg koji je na raspolaganju za prenos TV
signala vremenom je postao pretesan za sve signale koji
se trebaju preneti. Reenje ovog problema naeno je u
digitalizaciji signala TV slike, a definisani su standardi
pod nazivom Digital Video Broadcasting (DVB). U kanal
irine 8MHz moe da se spakuje do 9 TV kanala
standardnog kvaliteta, ime se znatno poveava kapacitet
i oslobaa deo opsega za druge servise.
Mrene topologije su naini, vrste i strukture povezivanja
mrenih elemenata u razne topoloke mape. Topologija
mree zavisi od prostornih karakteristika kablovskog
sistema, lokacije glavne stanice, podstanice i optikih
vorova. Postoje sledee topologije: prsten (koristi se za
primarni deo mree, za povezivanje centralne i
distribucionih stanica), zvezda (kod razvodne mree,
povezujui krajnje korisnike sa optikim/koaksijalnim
vorom), stablo, magistrala.
2. ARHITEKTURA HIBRIDNE OPTIKO
KOAKSIJALNE MREE
Osnovu dananjih kablovsko-distributivnih sistema ine
hibridne optikokoaksijalne (HFC) mree [2]. One su
nastale nadogradnjom tradicionalnih koaksijalnih mrea
optikom infrastrukturom ime su kapaciteti mree
viestruko poveani.

2521

U analizi mree (prikazanoj na slici 1) mogu biti

izdvojene sledee celine:
Glavna stanica (GS), u ijem sklopu se najee
nalazi i antenski sistem, kao najvaniji deo
mree u kom se vri procesiranje signala i
upravljanje itavim sistemom.
Distribucione stanice (Hub-ovi), koje vre
distribuciju signala u jednom delu mree,
povezujui glavnu stanicu i sekundarnu mreu.
Transportna mrea (primarna, sekundarna i
razvodna), kojom se vri distribucija signala kroz
sistem. Primarna mrea je optika i povezuje
glavnu stanicu sa distributivnim stanicama.
Sekundarna je sve ee optika, a povezuje
podstanice i optike vorove. Razvodna mrea je
zavrni deo mree koji se zavrava kod
korisnika, a sastavljena je od koaksijalnih
kablova.
Optiki vor (node), koji konvertuje optiki
signal u elektrini i obrnuto, predstavlja taku
prelaska sa optike na koaksijalnu mreu.
Pojaavai, postavljaju se u koaksijalnom delu
mree zbog slabljenja signala koje se javlja.
CMTS i kablovski modem, osnovni elementi
sistema za prenos podataka u kablovskoj mrei.
CMTS ureaj se nalazi u glavnoj (ili
distributivnoj) stanici i obezbeuje vezu
korisnika sa Internetom. Kablovski modem se
nalazi kod korisnika i obrauje primljene
signale.

Slika 1. Tipina HFC mrea

3. SERVISI KDS OPERATORA
Danas, tipian kablovski sistem sposoban je da obezbedi
praktino sve servise jedne savremene telekomunikacione
mree, ukljuujui tu i najzahtevnije interaktivne servise,
i time zadovolji potrebe svojih korisnika.
Prenos televizijskog i radio programa je prva i najvanija
usluga KDS operatora, u ponudi je veliki broj zemaljskih i
satelitskih kanala, a od skoro i digitalna televizija.
Kablovski internet je sve traenija usluga, a zapravo
predstavlja povezivanje Internet provajdera sa
korisnicima preko KDS mree.
Voice over IP (VoIP) je relativno novi servis prenosa
govora preko IP protokola, kao i svakih drugih podataka.
Ovo je omogueno digitalizacijom govora, tj.
pretvaranjem analognog, ljudskog govora u digitalne

pakete i ponovno vraanje u analogni oblik na mestu

prijema, kako bi ljudsko uho moglo da ih obradi.
Video na zahtev (Video on Demand VoD) jeste inovativni servis koji korisniku omoguava iznajmljivanje,
odnosno naruivanje i prijem odreenih multimedijalnih
sadraja (filmovi, koncerti, emisije i sl.) koji su dostupni u
vremenu koje odgovara korisniku.
Pored gore navedenih, postoji jo puno servisa koje
kablovski operatori pruaju svojim korisnicima: uenje na
daljinu, daljinski nadzor, teletekst, korporacijske mree,
videokonferencije,
interaktivne
igre,
telemetrija,
reklamiranje i druge.
4. STANJE KDS TRITA U SRBIJI
Trite telekomunikacija u Republici Srbiji regulisano je
Zakonom o telekomunikacijama donetim 2003. godine,
koji je izmenjen i dopunjen 2006. godine. Tim Zakonom
predvieno je i osnivanje Republike Agencije za
Telekomunikacije (RATEL), kao samostalne i nezavisne
organizacije koja vri javna ovlaenja sa ciljem obezbeivanja uslova za efikasno sprovoenje i unapreivanje
utvrene politike u oblasti telekomunikacija u Republici
Srbiji [7]. Vani ciljevi i smernice za razvoj celokupnog
telekomunikacionog trita u Srbiji definisani su kroz
dokumente Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji 2006-2010 i Strategija razvoja informatikog
drutva, koje je 2006. godine usvojila Skuptina Srbije.
Neki od ciljevi koji su definisani ovim Strategijama: 1)
stepen penetracije irokopojasnog pristupa Internetu od
20% do 2012. godine 2) liberalizacija trita telekomunikacija 3) prelazak na digitalno zemaljsko emitovanje
televizijskog programa treba potpuno izvriti do 04. aprila
2012. godine.
Prema publikaciji Pregled trita telekomunikacija u
Republici Srbiji, koju izdaje RATEL svake godine poev
od 2005., u izdanju koje obrauje podatke iz 2008.
godine, stanje trita kablovsko-distributivnih sistema
izgleda ovako:
Ukupan broj pretplatnika nastavlja trend rasta i u 2008.
godini premauje 922 hiljade, to je za 37% vie u
poreenju sa 2007. Najvei broj korisnika i dalje je
prikljuen na hibridnu (HFC) mreu, ime je krajnjim
korisnicima pored distribucije radio i televizijskih programa, omoguen i irokopojasni pristup Internetu i druge
interaktivne usluge. Penetracija, tj. broj pretplatnika na
100 stanovnika, iznosi 12%, odnosno 37% mereno brojem
domainstava.
U 2008. godini bilo je registrovano 79 KDS operatora, pri
emu je najvei operator, mereno brojem pretplatnika,
kompanija Serbia Broadband Srpske kablovske mree
(SBB), koja zauzima 54% trita. Iz tog razloga, u skladu
sa Zakonom o telekomunikacijama, Upravni odbor
RATEL-a je doneo odluku kojom se kompanija SBB proglaava za operatora sa znaajnim trinim udelom
(Significant Market Power SMP). Kao znaajni uesnici
na tritu, pored SBB-a, izdvajaju se kompanije JP PTT
RJ KDS, Kopernikus Technology doo, IKOM doo,
Radijus Vektor doo i KDS DOO Novi Sad. Mereno
brojem pretplatnika, ovih est najveih operatera zauzimaju oko 86% trita (slika 2).

2522

3.5% u odnosu na proli kvartal i iznosi ukupno 33.7%,

dok se upotreba klasine telefonije sve vie smanjuje.
Udeo kablovske televizije je na kraju drugog kvartala
2009. godine iznosio 63.1%, sa tendencijom stalnog
opadanja. Istovremeno, poveava se uee IPTV servisa,
to doprinosi ouvanju konkurentnosti na tritu
distribucije TV signala. Za razliku od ova dva, trite
satelitske distribucije skoro je zanemarljivo, sa samo
jednim operatorom (Total TV) koji je poeo sa radom
2007. godine.
Slika 2. Trino uee vodeih KDS operatera
Do pre nekoliko godina, kablovsko-distributivni sistemi
su bili gotovo iskljuivo realizovani koaksijalnim
kablovima. Meutim, pojava hibridnih optiko
koaksijalnih mrea je ono to preovlauje u zadnje dve
godine, i vrlo je znaajno to da se za prenos signala sve
vie koriste optiki kablovi, ije su tehnike karakteristike
i mogunosti na znatno viem nivou u poreenju sa
karakteristikama koaksijalnog kabla. Daljim investicijama
doprinee se unapreenju mrea i proirenju skupa usluga
koje bi se ponudile pretplatnicima (pa i pruanja usluga
prenosa govora u nekom buduem trenutku, ime bi se
zaokruila ponuda u vidu usluga televizije, Interneta i
telefonije u okviru jednog paketa).

to se tie pristupa Internetu, primetan je pad uea

pristupa preko xDSL i kablovske mree (slika 3), a u
korist pristupa preko FTTH mree. irenje FTTH mree
se odvija veoma brzo, samo u ovom kvartalu se broj
konekcija poveao za 12.1%.

5. STANJE TRITA U SLOVENIJI

Republika Slovenija zauzima povrinu od 20.273 km2 i
ima 1.964.036 stanovnika (prema popisu iz 2002. godine).
Prema ova dva kriterijuma, moe se uporeivati sa
Vojvodinom, koja je sline povrine i broja stanovnika.
lanica je Evropske Unije od 1. maja 2004. godine.
Trite telekomunikacija u Sloveniji regulisano je od
strane Agencije za poto in elektronske komunikacije
Republike Slovenije (APEK), nezavisnog regulatornog
tela koje je osnovano 2001. godine. Najvaniji zakonski
akt kojim se ureuje trite telekomunikacija u Republici
Sloveniji je Zakon o elektronskih komunikacijah (ZEK)
iz 2007. godine [5]. Strategija si2010 - Strategija razvoja
informacijske drube v Republiki Sloveniji slovenake
Vlade iz 2007. godine po uzoru na strategiju i2010
Evropske Unije, definie sledee ciljeve razvoja do kraja
2010. godine: 1) pokrivenost najmanje 90% populacije
irokopojasnim pristupom Internetu minimalne brzine 2
Mbit/s; 2) do 2015. omoguavanje usluge triple-play i
minimalne brzine od 20 Mbit/s za 90% populacije; 3) do
2020. pokrivanje najmanje 90% populacije FTTH
mreom. Prema usvojenoj Strategiji, prelazak sa analogne
na digitalnu televiziju i konaan prestanak emitovanja
analognih TV signala zakazan je za period najkasnije do
decembra 2010.
Trite telekomunikacija u Sloveniji je veoma dinamino
i razvija se veoma brzo, a po nekim kriterijumima (npr. po
dostupnosti irokopojasnog Interneta korisnicima)
Slovenija se ubraja u 20 najrazvijenijih zemalja sveta.
Prema izvetaju APEK-a za drugi kvartal 2009. godine,
situacija na tritu izgleda ovako:
U oblasti fiksne telefonije, liberalizacijom trita,
irenjem VoIP usluga i omoguavanjem prenosivosti
broja, dolo je do zadovoljavajue konkurentnosti koja se
i dalje razvija, pre svega na zadovoljstvo korisnika. Udeo
IP telefonije konstantno se poveava, sa poveanjem od

Slika 3. irokopojasni pristup Internetu (tehnologije)

6. BUDUNOST FTTX MREE
U poslednjoj dekadi je evidentan trend stalnog smanjivanja broja korisnika koje opsluuje jedan optiki vor.
Produavanje optike porcije u HFC mreama rezultira u
poveanju raspoloivog propusnog opsega, ali i u unapreenju raspoloivosti i karakteristika mree, posebno
imajui u vidu da se na taj nain smanjuje problematina
koaksijalna mree. Sa poveanjem obima primene optikih kablova i sa smanjenjem cene za opto-elektronske
komponente i sisteme, optika e sve dublje prodirati u
KDS mree. Zavisno od mesta optikog zavretka,
razlikuje se nekoliko tipova mrea, prikazanih na slici 4:
1) FTTH (eng. Fibre To The Home) Optiki zavretak
je kod korisnika. Ovo je potpuna optika konekcija.
2) FTTB (eng. Fibre To The Building) Optiki
zavretak je u optikom razvodnom ormariu u zgradi.
Ovo reenje je pogodno za LAN mree.
3) FTTC (eng. Fibre To The Curb) Optiki zavretak je
u ulinom izvodu kablovske mree.
4) FTTN (eng. Fibre To The Node) Zavretak je u
optikom voru.
Najpodesnije su mree tipa FTTH i sa tehnikog i
operativnog aspekta i to je svakako krajnji cilj irenja
optike infrastrukture. FTTH reenje praktino znai da je
celokupna mrea od centralne stanice do korisnika
optika.
Najjednostavnija optika mrea je direct fiber, gde
jedno optiko vlakno koje polazi iz glavne stanice ide
tano do jednog korisnika.

2523

Integracija irokopojasnog pristupa Internetu u paletu

usluga kablovskih operatora, predstavljao je prvi korak ka
tome. U svetu, standardna ponuda kablovskih operatora
takoe ukljuuje i prenos govora, ime se zaokruuje
najtraeniji paket usluga koji sadri televiziju (distribuciju
TV programa), Internet (irokopojasni pristup Internetu) i
telefoniju (najee VoIP), u marketinke svrhe nazvan
triple-play. Trend koji je danas aktuelan meu
telekomunikacionim
operatorima
je
sve
vea
konvergencija servisa, to ima za cilj zadovoljenje potreba
i elja korisnika u potpunosti, po mogunosti na jednom
mestu i kod jednog operatora, kako korisnik ne bi
prelazio kod konkurencije.
Liberalizacija trita telekomunikacija, zapoeta istorijskom direktivom Evropske Komisije iz 1998. godine,
dovela je do brojnih dogaaja koje su zauvek promenile
sliku o tradicionalnim telekomunikacionim operatorima.
Ukidanje monopola nacionalnih operatora, promena regulative iz ove oblasti, omoguavanje poslovanja alternativnim (najee privatnim) kompanijama na ranije zatienom tritu, dovelo je do pojave velike konkurencije i
razvoja samog trita kroz borbu za svakog korisnika.
Slika 4. FTTx familija tehnologija
Ovakve mree obezbeuju odlian propusni opseg, ali je
problem to su one oko 10% skuplje od mrea kod kojih
se resursi dele. ee u upotrebi danas jeste takozvano
shared fiber reenje, gde se resursi optikih vlakana
dele izmeu vie korisnika. Vlakno koje ide iz glavne
stanice dolazi relativno blizu korisnicima i tek tu se deli
na vlakna namenjena pojedinanim korisnicima. Postoje 2
konkurentne arhitekture koje primenjuju ovo reenje:
1) aktivna optika mrea (active optical networks
AON), koja koristi ureaje napajane elektrinom
energijom u distribuciji signala do eljenog korisnika.
2) pasivna optika mrea (passive optical network
PON), gde se koriste nenapajani (pasivni) optiki spliteri
za opsluivanje vie korisnika, obino od 32 do 128.

Sve ovo ukazuje na tenju ka formiranju jedinstvenih

multiservisnih irokopojasnih telekomunikacionih sistema
koji e biti u mogunosti da zadovolje sve potrebe
korisnika. Da li e to biti kablovsko distributivni sistemi ostaje da se vidi.
8. LITERATURA
[1] prof. dr Momilo Kujai, Potanski saobraaj,
Novi Sad, 2005.
[2] http://www.konides.com/mreze/index.html
[3] http://cablelabs.com/
[4] http://www.wikipedia.org
[5] http://www.apek.si/en
[6] http://kablovskiforum.7.forumer.com/index.php

7. ZAKLJUAK

[7] http://www.ratel.rs

Poev od televizije sa zajednikom antenom, preko dvosmerne koaksijalne mree, do dananje hibridne optiko
koaksijalne mree, kablovsko-distributivni sistemi su
preli dug i dinamian razvojni put koji se i dalje nastavlja, pre svega daljim irenjem optike u mrei. Razvojem novih tehnikih reenja i smanjenjem cene opreme,
sigurno je da e se optika porcija mree sve vie bliiti
krajnjem korisniku. Cilj ovog irenja je, bar iz ove perspektive, uspostavljanje potpuno optike mree, poznate i
kao FTTH (Fiber To The Home optika do kue) mrea.
Optika vlakna u odnosu na tradicionalne koaksijalne
kablove imaju brojne prednosti, koje se pre svega ogledaju u viestruko irem propusnom opsegu, ogromnim brzinama prenosa i znatno manjim slabljenjem, to omoguava prenos na velike razdaljine bez ikakvih problema.

Kratka biografija:

Razvoj novih servisa koji zahtevaju velike propusne opsege, kao na primer Video na zahtev, neminovno vodi
ka irenju kapaciteta mree, da bi se ispratile elje sve
zahtevnijih korisnika.

2524

Milo Mileti roen je u Kruevcu 1983.

god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Saobraaj
Potanski saobraaj i telekomunikacije
odbranio je 2010. godine.

eljen Trpovski roen je u Rijeci, 1957.

godine. Doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 1998. godine. Od 2004.
godine ima zvanje vanrednog profesora na
Fakultetu
tehnikih
nauka.
Oblast
interesovanja su telekomunikacije i obrada
signala.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 621.39

ANALIZA PRIMENE BEINOG INTERNETA U MANJEM MESTU

ANALYSIS OF WIRELESS INTERNET APPLICATION IN A SMALL SETTLEMENT
Damir Jovi, eljen Trpovski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu opisane su beine
tehnologije za prenos podataka, kao i standardi u toj
oblasti. U praktinom delu rada izvrena je analiza
primene beinog interneta u manjem mestu.
Abstract In this paper wireless technologies for data
transmission and corresponding standards are described.
The analysis of wireless internet application in a smaller
settlement is presented in the practical part of the paper.
Kljune rei wireless internet, WLAN .
1. UVOD
U poslednjoj deceniji dvadesetog veka jednu od najatraktivnijih oblasti u raunarskoj tehnologiji i komunikacijama predstavljale su beine tehnologije, koje su za vrlo
kratko vreme privukle brojne korisnike, a ostvaren je
veliki broj modifikacija i transformacija ukljuujui i
implementaciju beinog interneta.
Beine raunarske mree sline su ostalim raunarskim
mreama omoguavaju prikljuenje raunara i raunarski upravljanih ureaja na raunarsku mreu. Osnovna
razlika jeste u nainu konekcije, nema potrebe za uspostavljanjem fizike iane konekcije, nema razvlaenja
kablova. Promenjen je prenosni medijum. Nepostojanje
fizike konekcije omoguio je korisnicima da se kreu u
prostoru i da istovremeno imaju pun pristup raunarskoj
mrei [1,2,3].
Beine tehnologije poinju sa pronalascima Nikole Tesle
i Giljerma Markonija, koji su imali veliki znaaj za razvoj
beine tehnologije. Beino povezivanje raunara
realizovano je 1970. godine u laboratorijama IBM-a u
vajcarskoj.
Beine raunarske mree jo uvek predstavljaju znaajnu
investiciju, ali prednosti koje pruaju ine ih optimalnim
reenjem u odreenim situacijama.
Svakim danom poveava se broj korisnika interneta koji
imaju beini pristup. Takoe, poveava se i broj internet
operatera koji im omoguavaju ovakav pristup.
Proizvoai opreme za beini pristup internetu prodali su
oko 120 miliona ureaja u 2007. godini.
2. BEINE TEHNOLOGIJE
Dananji poslovan ovek da bi bio uspean mora da ima
pristup informacijama u svakom trenutku i sa bilo kog
mesta. Infrastruktura koja je do pre desetak godina bila
preovlaujua, nije korisniku omoguavala mobilnost.
Telefonski razgovori su obavljani korienjem fiksne
telefonske linije, a pristup mrenim resursima radi
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr eljen Trpovski, vanr.prof.

provere elektronske pote ili poslovnih izvetaja

podrazumevao je korienje desktop raunara.
Pravo reenje se pojavilo u vidu beinih tehnologija,
koje su korisnicima raunarske opreme ponudile ono to
im je najvie nedostajalo mobilnost. Tako je danas
mogue proveriti elektronsku potu, povezati se na
korporativnu mreu ili pristupiti internetu bez upotrebe
kablova, i to sa bilo kog mesta u podruju koje beina
mrea pokriva [4,5].
Beine komunikacije odgovaraju na potrebu poveanja
irine kanala telekomunikacionih mrea i mobilnosti arhitekture. Polaganje optikih kablova u malom naselju nedovoljno je isplativo, a reenja koja se oslanjaju na postojeu infrastrukturu uglavnom imaju problem raspoloivih kapaciteta. Kao sredstvo prenosa, beine mree koriste radio-talase, infracrvenu svetlost ili lasersku svetlost.
Beine tehnologije su namenjene za javne i za privatne
mree. Prema podruju koje pokrivaju, ove mree se dele
na personalne (WPAN), lokalne (WLAN), gradske
(WMAN) i regionalne (WWAN) mree. Domet pojedinih
vrsta beinih mrea prikazani su na slici 1.

Slika 1. Domet pojedinih vrsta beinih mrea [5]

Tehnologije beinih komunikacija su u velikom usponu.
Velika mobilnost korisnika zahteva veliku mobilnost
mrea i pristupa internetu. Beini (wireless) internet je
sistem povezivanja raunara ili raunarske mree sa
internetom bez potrebe za telefonskom linijom ili
iznajmljenim. Komunikacija se obavlja beino, radiotalasima. Osnovni meunarodni standard u ovoj oblasti
jeste IEEE 802.11 koji propisuje uestanosti na kojim
rade ureaji (2,4 i 5 GHz).
Maksimalna brzina linka, trenutno raspoloiva, od 300
Mb/s omoguava korienje svih najnaprednijih servisa
na internetu kao to su direktni prenosi video i audio
konferencija. U poslovnim primenama ovaj brzi link nudi
varijantu mrenog povezivanja udaljenih lokacija (npr.
uprava-prodaja-magacin), realizaciju video konferencija,
korienje IP telefonije i video nadzora preko udaljenih,
beinih Web kamera.

2525

Funkcionisanje beinog interneta, osim standardima

propisanih protoka i frekvencija, podrazumeva i instaliranje beinih mrea WLAN (Wireless Local Area Network) kompatibilnih sa spomenutim standardima. WLAN
tehnologija je inicijalno zamiljena za pokrivanje malih
povrina (standard predvia pokrivanje rastojanja od 1600
m). Zbog znaaja beinih mrea danas se intezivno radi
na reenju za kreiranje ad hoc beinih mrea.
3. BEINI (WIRELESS) LAN STANDARDI
PREGLED I ANALIZA
IEEE (Institute of Electrical and Electronic Engineers),
udruenje koje razvija standarde u elektrotehnici je unutar
svoje grupe 802 koja razvija mrene raunarske (LAN)
standarde osnovao podgrupu 802.11 zaduenu za
razvijanje WLAN standarda. Direktan povod nunosti
standardizacije bilo je spreavanje haosa koji se poinjao
nasluivati, jer su pojedini proizvoai mrene opreme
razvijali meusobno nekompatibilne standarde beinog
prenosa podataka.
Po OSI (Open System Interconnection) Reference modelu,
koji je referentni inicijalni okvir za razvoj bilo kojeg
mrenog standarda, radi na dva sloja koji se nalaze na dnu
"piramide", tj. najblie fizikom prenosu podataka
(Phsycal Layer) i sloju linka podataka (Data-Link Layer).
Svi ostali komunikacioni protokoli vieg reda apstrakcije,
blii samoj aplikaciji (IP, TCP UDP, FTP, HTTP...)
zajedniki su za WLAN i ine mree (npr. ethernet ili
token ring). To omoguuje potpunu kompatibilnost
klasinih inih i beinih ureaja unutar zajednike
mree.
Dve osnovne modulacione tehnologije radio-talasa kojima
se podaci prenose na fizikom sloju 802.11 standarda su
prenos podataka u proirenom spektru upotrebom
direktne sekvence (Direct-Sequence Spread Spectrum
DSSS) i prenos podataka u proirenom spektru upotrebom
tehnike frekvencijskog skakanja (Frequency-Hopping
Spread Spectrum FHSS). One spadaju u Spread
Spectrum tehnologiju, tehnologiju proirenog spektra,
koja koristi frekvencije u opsegu radio-talasa. Spread
Spectrum tehnologija alje podatke podeljene u male
pakete kroz odreeni broj razliitih frekvencija koje su
dostupne za upotrebu u specificiranom opsegu.
DSSS ureaji komuniciraju delei svaki bajt podataka u
nekoliko delova i zatim ih istovremeno alju na razliitim
frekvencijama. Spektralni opseg irine 83.5 MHz deli se
na 14 kanala. U cilju izbegavanja interferencije, kanali
koji rade na istoj lokaciji moraju da imaju razmak od 25
MHz, to znai da najvie 3 kanala mogu da rade zajedno
na istoj lokaciji. Korienjem DSSS tehnike smanjuju se
efekti uskopojasnog uma i interferencije, pa se smanjuje
verovatnoa greke i potreba za ponovnim prenosom.
Drugi nain realizacije bazira se na prenosu signala u
proirenom spektru upotrebom tehnike frekvencijskog
skakanja (FHSS), pri emu se vri digitalna frekvencijska
modulacija sa Gauss-ovskim oblikovanjem spektra
signala sa 24 nivoa. Opseg koji se koristi podeljen je na
79 potkanala irine 1 MHz. Kod ovakve komunikacije
mora postojati sinhronizacija predajnika i prijemnika da
bi se obezbedio siguran prenos. Uporedimo li ove dve
modulacije, ve na prvi pogled moemo uoiti prednosti
DSSS-a. DSSS modulacija mnogo je robustnija, ima vei
opseg pokrivenosti, ak i kada radi sa pola izlazne snage u

odnosu na FHSS modulaciju. Iako skakanje po kanalima

koje koristi FHSS nudi vie iskorienih frekvencija,
postoji poveana mogunost smetnji ukoliko koristimo
vie ureaja na nekom prostoru, a koji koriste ovu
modulaciju. Prednost FHSS modulacije je u samoj njenoj
prirodi, mogunost kolizije je manja. Ipak, te prednosti
bivaju umanjene injenicom da DSSS moe raditi na
mnogo veim udaljenostima, kao to se vidi na slici 2.

Slika 2. Poreenje FHSS i DSSS modulacije [6]

Danas postoji mnogo modifikacija 802.11 standarda, a
najpoznatiji su 802.11 a, 802.11b i 802.11g.
Proirenje osnovnog 802.11 standarda usvojenog 1999.
godine, 802.11b, obino nazivan Wi-Fi (Wireless
Fidelity), koristi DSSS modulaciju u 2.4 GHz spektru kao
i originalni standard, ali su korienjem modulacije
komplementarnim kodovima (Complementary Code
Keying CCK) tehnike, brzine prenosa podataka
poveane na 11 Mb/s. Po definiciji standarda irinu
kanala odruje spektralna maska po kojoj se zahteva da
na 11 MHz u odnosu na centralnu frekvenciju kanala,
signal bude 30 dB slabiji nego to je na centralnoj
frekvenciji. Takoe, zahtev standarda je da na 22 MHz
signal bude 50 dB slabiji.
Kao odgovor na veliku zakrenost 2.4 GHz spektra i stalnu potrebu za to veim brzinama prenosa, predstavljen je
802.11a beini standard koji na frekvenciji od 5 GHz
nudi brzine do 54 Mbit/s. 802.11a na fizikom nivou ne
koristi DSSS-CCK modulacionu tehniku, ve ortogonalnu
frekvencijsku modulaciju (Orthogonal Frequency Division Multiplexing OFDM). To je spread spectrum, tehnika koja radio-signal deli na delove koje zatim istovremeno alje na adresu prijemnika, podeljene na razliite
precizno odreene frekvencije (tanije frekvencija se
deli na 8 kanala i 52 potkanala, od kojih su 48 kanala
namenjena za prenos podataka, a 4 za korekciju).
802.11g je noviji standard u nizu beinih standarda iji
je predlog usvojen na IEEE sastanku jo novembra 2001.
godine, meutim tek je u leto 2003. godine usvojen
konaan predlog koji je zatim i slubeno izglasan. Razlog
tolikog odugovlaenja bio je vie ekonomske, a manje
strune naravi. Naime, za standard koji e omoguavati
brzine do 54 Mb/s uz kompatibilnost sa 802.11b
ureajima borili su se Intersil sa OFDM modulacijom
korienom u 802.11a standardu i Texas Instruments koji
je nastojao progurati svoju PBCC (Packet Binary
Covolution Coding) tehnologiju koja se koristi u tzv.
802.11b+ standardu.
4. INFRASTRUKTURA LOKALNIH BEINIH
MREA
Veza uspotavljena beinom tehnologijom predstavlja
jedinstveni vid digitalne dvosmerne komunikacije, koja se

2526

ostvaruje beinim putem, koristei pri tome radio-talase

kao spojni put. Beina veza funkcionie kao iznajmljena
linija, to znai da korisnik dobija non-stop pristup mrei,
24 asa dnevno, 7 dana u nedelji. Osim toga, ne koristi se
infrastruktura telekomunikacionog operatera i nema
trokova prema internet provajderima (osim mesenog
zakupa), to mnogostruko smanjuje trokove korienja
svih internet servisa.
Pojednostavljeno reeno, svaka prava infrastrukturna
beina mrea sastoji se od sledeih osnovnih elemenata:
pristupnih taaka (Access Point-a, AP), beinih mrenih
kartica (adaptera), antena, rutera, kablova i konektora.
Pre svega, da bi se moglo oceniti kakva e oprema
zadovoljiti potrebe, treba proceniti kakav se kvalitet
signala moe postii. Beino umreavanje korisiti
opremu koja radi na opsegu 2.4 GHz i 5 GHz. Na ovim
frekvencijama radio-talasi se praktino ponaaju kao i
svetlo tako da vai opte pravilo da je za vezu potrebno da
postoji optika vidljivost.
Uslovno reeno, ako sa mesta gde e biti postavljena
antena moe da se vidi Access Point (AP) onda je
povezivanje mogue.
Beine mree mogu se organizovati na dva osnovna
naina: ad hoc i infrastrukturne mree.
Ad hoc (ili peer to peer) nain slui za brzo i direktno
povezivanje raunara, bez prisustva ureaja poput AP-a
koji slue za koordinaciju rada beinih ureaja. Najee
se radi o privremenom spajanju dva raunara, a jedini
uslov je postojanje beinih mrenih adaptera na
raunarima.
Za svaku ozbiljniju beinu mreu, koja nije privremenog
karaktera i koja slui i kao produetak nekog LAN-a,
koriste se infrastrukturne mree.
To podrazumeva prisustvo barem jednog AP-a koji
opsluuje beine klijente, koordinirajui i usmeravajui
njihovu meusobnu komunikaciju.
Osim toga, AP ima ulogu i u povezivanju sa ianim
delom mree ili rutera prema drugim mreama.
5. SIGURNOST BEINIH MREA
Za razliku od inih mrea koje od ulaska moemo
prilino efikasno zatiti zatitnim zidom (firewall), jer su i
take ulaska poznate, sam "vazduh" kao medij zbog svoje
neograniene prirode poprilino je nesiguran, jer je prijem
radio-talasa mogue skoro svakim radio-prijemnikom.
Neka istraivanja u SAD-u govore da je skoro 50 %
beinih mrea nezatieno. Faktori sigurnosti su
prikazani na slici 3.
Pitanje sigurnosti jedno je od najee postavljenih kada
su u pitanju beine mree. Moda e to mnoge
iznenaditi, ali brojni analitiari i eksperti za pitanja
sigurnosti smatraju beine mree sigurnijim od klasinih
mrea.
Za to postoje jaki argumenti, a ne zaboravimo da i iane
mree imaju svoj beini deo, tj. da emituju zraenja iji
intenzitet nije mali.
Kada je u pitanju sigurnost, glavne razlike izmeu LAN i
WLAN mrea potiu od razliitog fizikog nivoa.
Spomenimo jo jednom da sama Spread Spectrum
tehnologija, kao to smo rekli, garantuje visoki stepen
sigurnosti. Pored nje, mnogi beini ureaji imaju
ugraene opcije za kriptovanje.

Slika 3. Faktori sigurnosti

6. ANALIZA PRIMENE BEINOG INTERNETA
U MANJEM MESTU
U nastavku rada bie opisana analiza primene beinog
interneta u selu Boto. Boto je mesto koje spada pod
teritoriju optine Zrenjanin. Internet provajder koji prua
usluge beinog interneta u Botou jeste BeotelNet.
U naselju Boto, BeotelNet prua usluge samo beinog
interneta. Svi paketi rade na standardu 802.11b. Na
podruju mesne zajednice Boto nalaze se dve bazne
stanice:
9 Boto1_Silos Matica
9 Boto2_Silos Mladost.
U tabeli 1. prikazani su wireless paketi koje nudi
BeotelNet.
Tabela 7.1 Wireless paketi koje nudi BeotelNet
Paket
Brzina
Cena (u
dinarima)
128 kbps / 64 kbps
395,00
Home XS
256 kbps / 64 kbps
575,00
Home S
512 kbps / 64 kbps
930,00
Home M
1024 kbps / 128 kbps
1390,00
Home L
2048 kbps / 192 kbps
2300,00
Home XL
256 kbps / 256 kbps
1500,00
Home
CAM
1024 kbps / 1024 kbps
5600,00
Home 1/1
Po ugovoru koji je se zakljuuje izmeu BeotelNet-a i
korisnika, korisnik je obavezan da kupi svu potrebnu
opremu. Firma BeotelNet se pored pruanja internet
usluga bavi i maloprodajom opreme po povoljnim cenama. Svi korisnici u Botou koriste grid tip antene. Ona je
veoma pogodna za ovo podruje, jer je svuda ravnica i
kue su prizemne, a bazne stanice se nalaze na najviim
takama u selu. Grid antenu karakterie mali otpor vazduha i elina reetka, a cena je veoma prihvatljiva.
Uglavnom su dobitka 20 dB, mada se za manja rastojanja
koriste antene dobitka 16 dB, a za vea 24 dB. U principu
do korisnika signal dolazi podeen, samo treba usmeriti
ureaj i ukljuiti raunar. Ogranienje na baznim stanicama ne postoji. to se tie zatite, prilikom autentifikacije
korisnika, koristi se i zakljuavanje MAC adrese (to radi
server).
BeotelNet opsluuje tano 90 korisnika u Botou. Bazna
stanica Boto1_Silos Matica ima 52 korisnika, od kojih
je 9 neaktivno, niko ne koristi najmanji paket, 19 njih
koristi paket Home S, ija je brzina 256 kbps, njih 13
koristi Home M paket brzine 512 kbps, dok 9 korisnika

2527

koristi Home L paket, a postoje i 2 biznis korisnika (paket

Home 1/1, brzine 1024 kbps/1024 kbps). Bazna stanica
Boto2_Silos Mladost ima 38 korisnika, njih 8 je
neaktivno, dok najmanji paket niko ne koristi kao i na
baznoj stanici Boto1. esnaest korisnika koristi Home S
paket, nijh 7 koristi Home M, a 6 njih koristi Home L
paket. Bazna stanica Boto2_Silos Mladost ima jednog
biznis korisnika. Koji korisnik koristi koji paket, najbolje
ilustruje slika 4.
Broj korisnika - Bazna stanica Boto2
Silos Mladost

Paketi

no

1/
1
Ne

ak

t iv

CA
M

me

Ho

XL

me

me

me

Ho

Ho

0
XS

XL
m
e
C
Ho AM
me
1/
Ne
1
ak
t iv
no

Ho

me

me

Ho

M
me

Ho

me

Ho

Ho

m
e

XS

10

me

Ho

me

16

15

me

20

Ho

10

Ho

Ho

13

15

B ro j ko risn ika

19

20

Ho

Broj korisn ika

Broj korisnika - Bazna stanica Boto1

Silos Matica

Paketi

Slika 4. Broj korisnika po baznim stanicama

Na osnovu ankete sprovedene u naselju Boto, u kojoj je
uestvovalo 50 graana iz ovog naselja, utvreni su
podaci koji e biti prikazani u ovom delu rada.
Na pitanje: Da li domainstvo ima pristup internetu kod
kue?, 19 ispitanika je dalo potvrdni odgovor. Preostalih
17 ispitanika odgovorilo je da nemaju pristup internetu
kod kue, a neki od razloga za to dati su na slici 5.
Razlozi za nepostojanje interneta kod kue
Nema raunar
3%
10%

Nema potrebnih znanja i

vetina za korienje
interneta
Skupa usluga
45%

23%

8. LITERATURA
[1]
http://www.beotel.net
[2]
http://www.scribd.com
[3]
http://en.wikipedia.org
[4]
http://standards.ieee.org
[5]
http://www.wi-fi.org
[6]
Rob Flickenger: Building Wireless Community
Networks, Seattle, 2002.

Nema tehnikih
mogunosti
Nije zaiteresovan

0%
13%
6%

7. ZAKLJUAK
Na osnovu velikog porasta broja korisnika beinog
pristupa internetu moe se zakljuiti da je ova tehnologija
dobila poverenje korisnika kako u poslovnom svetu, tako
i u domainstvima. Na osnovu izloenog moe se zakljuiti da je tehnika wireless LAN-ova dovoljno razvijena
i standardizovana da se moe uspeno primeniti u manjim
mestima (neurbanim sredinama) gde se ne zahtevaju
ogromni protoci. Po ostalim performansama WLAN mree potpuno su ekvivalentne trenutno najzastupljenijim
kablovskim ethernet mreama, s tim to poseduju ogromnu prednost koja se ogleda u nesmetanoj mobilnosti korisnika. Iako je poetna invensticija u WLAN mree vea
nego u kablovskim (za mesta gde postoji ve kablovska
televizija), one ostavljaju mogunost brze i lake nadogradnje, poveanja kapaciteta i povrine pokrivanja ime
vrlo brzo anuliraju nedostatak i na due staze postaju ak
jeftinije reenje.
Za selo Boto, kao i za ostala mesta slina Botou, najlake je obezbediti internet uvoenjem beinog pristupa,
zato to je u pitanju mesto u kojem ne postoji kablovska
televizija i neekonomino je praviti kablovsku mreu
zbog interneta (jer metani nisu zainteresovani za kablovsku televiziju). Uvoenjem beinog interneta korisnicima se omoguuje pristup brzom internetu, jeftino je, lako se otkriva kvar, jednom reju, dosta je pristupanije
korisniku. U ovom radu je predstavljena analiza trenutne
situacije sa pruanjem Internet usluga u Botou i opti
zakljuak je da su korisnici veoma zadovoljni postojeim
stanjem ili odnosom cena usluge-brzina.

Ima pristup na drugom

mestu
Nema dovoljno
kvalitetnog pristupa

Slika 5. Grafiki prikaz razloga za nepostojanje internet

pristupa kod kue
U nastavku analize podataka o internetu uzeti su u obzir
iskljuivo podaci onih 19 ispitanika koji su na prethodno
pitanje dali potvrdni odgovor.
Na pitanje: Kako ostvarujete pristup internetu kod kue?,
svi ispitanici su odgovorili preko raunara, dok je njih 3
odgovorilo i preko raunara i preko mobilnog telefona.
Analiza vrsta pristupnog servisa koje se koriste u
domainstvima obuhvaenih anketama data je na slici 6.

Kratka biografija:

Vrste pristupnog servisa u anketiranim

domainstvima

Mobilni telefon
Dial-up
11%
11%ADSL
5%

Damir Jovi roen je u Zrenjaninu

24.04.1985. godine. Fakultet tehnikih
nauka u Novom Sadu upisao je 2004.
godine. Diplomski-master rad iz oblasti
Saobraaj Potanski saobraaj i
telekomunikacije odbranio je 2010.
godine.
eljen Trpovski roen je u Rijeci, 1957.
godine. Doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 1998. godine. Od 2004.
godine ima zvanje vanrednog profesora
na Fakultetu tehnikih nauka. Oblast
interesovanja su telekomunikacije i
obrada signala.

Dial-up
ADSL
Beini
Mobilni telefon

Beini
73%

Slika 6. Grafiki prikaz vrsta pristupnog servisa

2528

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 004.732

LOGIKI SLOJEVI ETHERNETA

LOGICAL ETHERNET LAYERS
Dalibor Zdjelar, eljen Trpovski, Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu data je definicija logikih
slojeva Etherneta.Opisana je primena OSI modela, MAC
podsloja, CSMA/CD i LLC protokola kao i LAN mree.
Abstract - In this project the definition of logical layer of
ethernet is given. The use of OSI model, MAC sublayer,
CSMA/CD and LLC protocol as well as LAN network is
described.

Tako su razvijena dva standarda: OSI model (Open

Systems Interconnections) i Projekat 802. Oba modela
su razvijana u isto vreme, to znai da su ova dva modela
u saglasnosti, a projekat 802 je unapredio OSI model tako
to je sloj veze podelio u dva podsloja. OSI model
predstavljen je u sedam slojeva i svaki sloj sarauje sa
slojem iznad i ispod sebe, a meusobno su razdvojeni
granicama koje se nazivaju interfejsi. Nain rada slojeva u
OSI modelu prikazan je na slici 1.

Kljune rei: OSI, LAN, MAC, LLC.

1. UVOD
Krajem 1970-tih godina, Meunarodna organizacija za
standardizaciju (Internacional Organization for Standardization) kreirala je model OSI, koji omoguava raunarima razliitih prizvoaa da komuniciraju. Ovde e biti
opisano kako aplikacija na jednom raunaru, kroz mreni
medijum saoptava podatke i mrene informacije aplikaciji na drugom raunaru. Ovaj model predstavlja sve procese potrebne za uspenu komunikaciju i deli sve procese
u logike grupe slojeve, ime se dobija slojevita arhitektura. Prednosti korienja slojevitog modela su: Deli
komunikacione procese u mrei na manje i jednostavne
komponente; omoguava vieproizvoaki razvoj; omoguava razliitim vrstama mrenog hardvera i softvera da
rade zajedno; spreava da izmene na jednom sloju utiu
na druge slojeve.
2. OSI referentni model
Kada jedan raunar u mrei poeli da poalje podatke ,
treba da obavi niz poslova koji slede jedan iza drugog:
da podeli podatke u segmente
da doda odreene informacije svakom od tih
segmenata: adresu raunara, informaciju koja
slui za proveru da li je dolo do greke prilikom
prenosa podataka i vremenske sinhronizacije
poalje podatke
Na drugoj strani raunar koji prima podatke obavlja
takoe niz aktivnosti na osnovu informacija koje je dodao
raunar koji alje podatke, a sve to na osnovu odreenih
pravila koja se zovu protokoli. Porastom proizvodnje
hardvera i softvera i broja proizvoaa na tritu pojavila
se potreba za standardnim protokolima koje e prihvatiti
svi proizvoai.

Sl. 1. Slojevi OSI modela

Poetna slova svakog sloja povezana su u reenici: All
People Seem To Need Data Processing (Svi ljudi izgleda
trebaju obradu podataka). Svakom sloju izuzev fizikom
dodaju se zaglavlje (eng. header) sa nekim informacijama, a na drugom sloju dodaje se i pratei zapis (eng.
trailer), a ove informacije itaju se u istom sloju kod
raunara koji prima podatke. Ovaj proces se zavrava
poslednjim slojem aplikacija i kada on ukloni zaglavlje
koje mu je poslao sloj aplikacija raunara poiljaoca,
dobijaju se samo ''goli'' podaci, koje je i poslao raunar
poiljalac.
Sloj aplikacije (eng. Application Layer) jeste sloj koji je
najblii korisniku i odnosi se na mrene usluge koje
direktno podravaju aplikacije korisnika. Te usluge mree
mogu biti prenos datoteka, rad sa bazama podataka,
elektronska pota, tampanje u mrei itd... Protokoli ovog
sloja su: File Transfer Protocol (FTP) za prenos
datoteka, Simple Mail Transfer Protocol (SMTP) za
elektronsku potu, Hypertext Transfer Protocol
(HTTP) za web pretraivae, Telnet za sesiju na
udaljenom raunaru, Domain Name System (DNS) za
pretvaranje tekstualnih naziva domena u IP adrese.
Sloj prezentacije (eng. Presentation Layer) smatra se
prevodiocem u OSI modelu, on uzima podatke u nekom
formatu od sloja aplikacije i prevodi ih u neki opte
prihvaeni, posredni format. Sledei formati (tabela 1)
smatraju se standardnim za tekst, zvuk, grafiku i video.

____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio prof. dr eljen Trpovski.

Tip podataka
Tekst
Zvuk
Grafika
Video

Standardi sloja prezentacije

ASCII, EBCDIC, HTML
MIDI, MPEG, WAV
JPEG, GIF, TIFF
AVI, Quick Time

Tab. 1. Standardi sloja prezentacije

2529

Sloj sesije (eng. Session Layer) zaduen je da uspostavi

komunikacionu vezu (sesiju) izmeu raunara koji alje i
koji prima podatke, da upravlja tom sesijom, u sluaju
prekida da ju ponovo uspostavi i na kraju da ju zavri. Na
ovom sloju radi protokol NetBIOS (eng. Network Basic
Input Output System).
Transportni sloj (eng. Transport Layer) zaduen je da
se podaci poalju bez greke,bez gubitaka ili dupliranja.
Na ovom sloju podaci se dele u pakete i tako se alju, a
kad paketi dou do transportnog sloja prijemnog raunara
oni se ponovo grupiu i prijemni raunar alje potvrdu da
je primio pakete. Ovaj sloj prepoznaje i uklanja duplirane
pakete, primeri protokola na ovom nivou su
Transmission Control Protocol (TCP), User Datagram
Protocol (UDP).
Sloj mree (eng. Network Layer) zaduen je za
adresiranje poruka, prevoenje logikih adresa i imena u
fizike adrese. Primer protokola koji ovo radi je Internet
Protocol (IP). Isto tako odreuje putanju po kojoj se
prenose podaci od predajnog do prijemnog raunara, a taj
posao obavljaju ureaji ruteri koji koriste tabelu
usmeravanja. Primer protokola za usmeravanje jeste
Routing Information Protocol (RIP).
Sloj veze (eng. Data Link Layer) zaduen je za prenos
paketa putem stvarnog lokalnog medijuma, a deli se na
dva podsloja: MAC (Medium Access Control) podsloj i
LLC (Logical Link Control) podsloj. U MAC podsloju
definiu se svojstva vezana za topologiju mree i kontrolu
pristupa medijumu.
Fiziki sloj (eng. Physical Layer) u potpunosti se odnosi
na mreni hardver. Podaci se preko fizikog medijuma
prenose kao bitovi (0 i 1), u obliku nekih signala
(optikih, elektrinih, radio signala) i alju se prijemnom
raunaru, a kod njega fiziki medijum radi obrnuti proces
i ove signale dekodira u bitove. Da bi sve ovo prolo bez
problema propisuju se razliita svojstva mrnih
komponenti (broj pinova na konektorima, broj parica,
debljina i duina kablova, koliko je volti potrebno za
logiko 1, a koliko za logiko 0, koliko treba da traje
jedan signal itd.).
3. LAN mree i njeni standardi
LAN jeste komunikaciona mrea koja ostvaruje
meusobno povezivanje razliitih ureaja kakvi su
raunari,
terminali,
periferni
ureaji.
Kljune
karakteristike LAN-ova su sledee:
ostvaruje se veza na kraa rastojanja
karakterie ih velika brzina prenosa (10 Mbps do
10 Gbps)
mali je broj greaka u prenosu (10-8 do 10-11 )
jednostavno rutiranje
vlasnik LAN-a je jedna organizacija
nia cena komuniciranja, nii procenat greaka
kod prenosa podataka, jednostavnost algoritma
za rutiranje, nia cena za administratiranje i
odravanje mree.
Jedan od glavnih ciljeva donoenja standarda jeste taj da
se ostvari kompatibilnost u radu izmeu ureaja razliitih
proizvoaa. Tako na primer, na nivou IEEE Project 802
Februara 1980 godine strandardizovana su kod LAN-ova
sledea tri protokola za pristup medijumu:

1. CSMA/CD - Carrier Sense Multiple Access with

Collision Detect
2. Token Bus
3. Token Ring
Pored IEEE organizacije postoje druge institucije koje se
danas bave donoenjem mrenih standarda. To su pre
svega American National Standard Institute (ANSI),
ITU-T (poznata ranije kao Consultative Committee for
Internatinal Telephone and Telgraph - CCITT),
European Computer Manufacturers Association
(ECMA), International Standards Organiziation (ISO)
National Institute for Sandards in Technologies (NIST) i
druge.
Za ocenu performansi LAN-ova koriste se raliite mere, a
najee koriene su:

informaciona propusnost (information throughput), definie se kao ukupan broj prenetih informacionih bitova u jedinici vremena. Nezavisno od toga
to se pored informacionih bitova prenosi i odreeni
broj dodatnih bitova koji se odnose na adresiranje,
provere da li je dolo do greke u prenosu, potrebe za
administriranjem, ove reijske bitove ne uzimamo u
obzir kada se procenjuje informaciona propusnost.

iskorienost kanala (channel utilization) definie

se kao deo vremena koji se troi za predaju informacionih bitova u odnosu na ukupno vreme koje se troi
za predaju informacionih i reijskih bitova. Sa ciljem
da se ostvari velika iskorienost kanala, reijska
informacija (overhead), koja se pridruuje prenosu
informacionih bitova treba da bude mala.

razliiti oblici kanjenja (delay) u zavisnosti od trenutka kada poinje merenje, kanjenjem se definiu
razliite forme kanjenja. Jedna od mera jeste srednje
proseno vreme prenosa (mean transfer time) paketa. Ovo kanjenje se definie kao proseni vremenski
period od trenutka generisanja paketa na predajnoj
strani do zavretka prijema na odredinoj strani.
Kod brzih LAN-ova vreme predaje paketa T,
komparativno posmatrano, moe biti kratko, prvenstveno
zbog velike brzine prenosa podataka kroz kanal. Za
pakete velikog obima mogue je da T bude istog reda
veliine kao i propagaciono kanjenje kanala T. Ako a
definiemo kao odnos izmedju propagacionog kanjenja
kanala od kraja do kraja u odnosu na vreme prenosa
paketa (tj. normalizovano propagaciono kanjenje
kanala), dobiemo da je veliina a bliska jedinici ili nesto
vea. Tako na primer, za paket obima 2000 bitova pri
brzini prenosa od 100 Mbps, vreme prenosa paketa

T=

2000
= 20 *10 6 = 20 s.
100 *10 6

Kljuni elementi LAN-ova su:

Topologija - magistrala, prsten, zvezda
Prenosni medijum - upredeni par ica, koaksijalni kabl,
optiki kabl
Layout- linearni ili zvezda
MAC- CSMA/CD, ili token passing
Svi ovi elementi ne odreuju samo cenu i kapacitet LANa nego i tip podataka koji se prenosi, brzinu i efikasnot
komunikacije, kao i tip aplikacije koji se podrava. U
tabeli 2 dat je pregled ovih elemenata.

2530

Element

opcija

topologija

magistrala/stablo

prenosni
medijum

layout

MAC

ogranicenja

komentari

optiko vlakno nije ne postoje aktivni elementi

jeftino
prsten
ne CSMA/CD ili
podravaju optiko vlakno
irokopojasni
zvezda
u saglasnosti sa standardima
za iano povezivanje
neirmovani
ogranienje tipa
jeftino: podlono smetnjama
upredeni kabl
brzina/rastojanje
upredeni sirmovani ogranienje tipa
relativno-jeftino
kabl
brzina/rastojanje
baseband
opada popularnost
koaksijalni kabl
broadband
ne koristi se kod
veliki kapacitet; vei broj
koaksijalni kabl
prstena
kanala; skup
optiki kabl
nije tako jeftin
veoma veliki kapacitet i
siguran prenos
linearni
kabl minimalne duine
zvezda

jednostavno povezivanje

CSMA/CD

ne kod prstena

token passing

jednostavna: nairoko
implementirana
velika propusnost: prioritet

Tab. 2. Kljuni elementi LAN-a

4. LOGIKA RELACIJA STANDARDA IEEE 802.3
I OSI MODELA
Slika 2 prikazuje IEEE 802.3 logike slojeve i njihovu
vezu sa OSI modelom. Sloj linka podataka podeljen je na
dva IEEE 802 podsloja, MAC podsloj i MAC klijent
podsloj. MAC klijent podsloj moe da bude jedan od
sledeih:
kontrola logikog linka (LLC Logical Link
Control), ako je ureaj krajnja stanica
Entitet most, ako je ureaj vor mree
MAC sloj kontrolie pristup ureaja sredini za prenos u
mrei i mora da sadri isti skup logikih zahteva (oba
MAC treba da podre isti protok podataka).

Sl. 2. Poreenje IEEE 802 protokola i OSI modela

4.1. MAC podsloj
MAC podsloj mora da ostvari dve osnovne funkcije:
Pakovanje podataka
Kontrolu pristupa sredini za prenos
Kada alje podatke MAC podsloj prima informacije od
LLC podsloja. Osnovni format podataka sadri sedam
polja kao to je prikazano na slici 3:
Preambula jeste duine 7 bajta
Razgraniava (DA- Destination Address)
jeste duine 6 bajta, identifikuje koja stanica
treba da primi okvir
Adresa izvora (SA- Source Address) jeste
takoe duine 6 bajta, identifikuje stanicu koja
alje okvir.

Duina/tip (Length/Type) polje jeste duine 4

bajta, u ovom polju naznaen je broj bajta
podataka MAC klijenta ili tip okvira
Podaci (Data) jeste polje duine n bajta, gde je n
manje ili jednako 1500. Ako je informacija dua
od 1500 bajta onda se alje vie okvira, ako je
manja od 46 polje mora de se proiri dodvanjem
popune.
Sekvenca za proveru okvira (FCS- Frame
Check Sequence) jeste polje duine 4 bajta, u
njega se upisuu rezultat provere ciklinom
redundansom (CRC- Cyclic Redundancy
Check).
Uvek kada MAC krajnje stanice primi okvir sa zahtevom
za slanje sa pridruenom adresom i podacima od LLC
podsloja, MAC zapoinje prenos sekvenci prenosei LLC
informaciju u MAC bafer okvira. Procedura je sledea:
ubacuju se preambula i razgraniava u PRE i
SFD polja;
ubacuju se adresa odredita i izvora u polja
adresa;
podaci LLC broje se po bajtima i broj bajta se
upisuje u polje Length/Type;
podaci LLC ubacuju se u polje Data. Ako je
broj bajta manji od 46 pridruuje se dopuna do
46;
generie se FCS proraunom nad DA, SA,
Length/Type i Data poljima i upisuje se u

FCS polje.
Poto se okvir sastavi, stvarni prenos okvira zavisi od
toga da li MAC radi u polu-dupleksnom ili potpunodupleksnom modu.
4.1.1. Poludupleksni rad i CSMA/CD
CSMA/CD (Carrier Sense Multiple Access with
Collision Detection) protokol viestrukog pristupa
zajednikoj sredini za prenos originalno je razvijen kao
sredstvo kojim dve ili vie stanica mogu zajedniki da
koriste sredinu za prenos u okruenju gde nema
komutatora i kada protokol ne zahteva centralno
odluivanje, eton za pristup ili oznaeni vremenski slot
radi indikacije kada e stanici biti dozvoljeno da prenosi.
Svaki Ethernet MAC odluuje za sebe kada e mu biti
dozvoljeno da alje okvir.
CSMA/CD pravila pristupa mogu da se sumiraju
skraenicom naziva protokola:
Osmatranje nosioca (Carrier Sense), stanica
osmatra saobraaj
Viestruki pristup (Multiple Access), stanice
mogu da predaju okvire kad otkriju da je mrea u
praznom hodu

Detekcija kolizije (Collision Detect), Ako dve

ili vie stanica u istom domenu kolizije poinju
predaju priblino u isto vreme dolazi do
meusobne interferencije bita iz okvira razliitih
stanica (kolizija, sudar), okviri su tada
neupotrebljivi.

2531

7 bajtova

1 bajt

Preambula

Start
delimiter

10101...0101010

10101011

6 bajtova

6 bajtova

Odredina
adresa

2 bajta

Izvorina
adresa

4 bajta

96 bajtova

FCS

Duina

Kanjenje

46 do 1500 bajtova

LLC poruka

Sl. 3 Format MAC okvira

1
Information
Frame
Supervisory
frame

1 bajt

1 bajt

bajta

1 bajt

DSAP

SSAP

Control

Data

Send seq. No
(0-127)
0

10

11

12

13

14

15

16

Receive seq.no
(0-127
Receive seq.no
(0-127)

RN,RNR
or REJ

Sl. 4. Format LLC okvira

4.2. LLC protokol
Jedan 802. 3 okvir obezbeuje neke funkcije sloja linka
podataka, kao to su adresiranje (izvorine i odredine
MAC adrese), dodatne bitove za poetak okvira i kontrolu
greke (FCS). Ostale funkcije sloja podataka se nalaze u
kontrolnom polju LLC polja i te funkcije su:
Kontrola greke i toka saobraaja
Sekvencioniranje podataka
Na slici 4. prikazan je osnovni LLC okvir, postoje tri
osnovna tipa: informacioni, nadzorni i neobeleeni.
Informacioni okvir sadri podatke i broj sekvenci okvira u
kontrolnom polju koji ide od 0 do 127, nadzorni okvir
koristi se za potvrdu i tok saobraaja i njegove funkcije su
specifirane sa 2-bitnim S poljem i to polje moe biti
podeeno na prijemnik spreman (RR-Receiver Ready),
nije spreman (RNR-Receiver Not Ready), odbacivanje
(REJ-Reject), a neobeleeni okvir se koristi u svrhe
kontrole.
5. ZAKLJUAK

odgovarajuim slojem na drugom raunaru. Bez ovih

standarda, veina opreme bi bila vendor - specific, i
suoili bismo se sa problemom nekompatibilnosti opreme.
6. LITERATURA
[1] www.telekomunikacije.rs
[2] www.etf.unssa.rs
[3] www.broadband-forum.org
[4] www.telfor.rs
[5]
http://www.etf.unssa.rs.ba/~slubura/prenos_podataka/PR
EN-POD-KNJIGA+DODACI/Pogl-11-LAN%20(248267).pdf
[6] www.ahyco.ffri.hr
Kratka biografija:
Dalibor Zdjelar roen je 19.07.1982 godine u Karlovcu.
Zavrio je tehniku kolu u Iniji, smer elektro-tehniar
energetike. Na saobraajnom odseku na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu diplomirao je 2010 godine.

Prenos podataka kroz mreu se obavlja po protokolima pravilima i procedurama koje upravljaju komunikacijom
i saradnjom umreenih raunara. Svaki protokol je
definisan u vie hijerarhijskih slojeva, a svi zahtevi
jednog sloja prosleuju se preko interfejsa susednim
slojevima. Svaki sloj se oslanja na standarde i aktivnosti
sloja koji je ispod njega, svaki sloj obezbeuje usluge za
sloj koji je neposredno iznad njega. Istovremeno, izgleda
kao da je svaki sloj u direktnoj komunikaciji sa

2532

eljen Trpovski roen je u Rijeci 1957.

godine. Doktorirao je na Fakultetu
tehnikih nauka 1998. god. Od 2004. ima
zvanje vanrednog profesora. Oblast
interesovanja su telekomunikacije i obrada
signala.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 621.39

BEINI PRISTUP INTERNETU PRIMENOM WLAN-a

WIRELESS INTERNET ACCESS USING WLAN
Miroslav Pratalo, eljen Trpovski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu opisani su osnovni principi projektovanja WLAN mrea. Beino umreavanje
predstavlja povezivanje raunara, digitalnih komunikacionih ureaja, mrene opreme i raznih drugih ureaja
putem radio talasa, koristei medijume za prenos.
Abstract The paper describes the basic principles of
WLAN network design. Wireless networking is used to
connect computers, digital communication devices, networking equipment and various other devices using radio
waves, using wireless transmission.
Kljune rei: WLAN, IEEE 802.11x, Hotspot, Wi-Fi
1. UVOD
Dva osnovna pitanja koja se postavljaju pri uvoenju nove tehnologije je da li ima stvarnog ekonomskog razloga
za njeno uvoenje i da li sa tom svojom namenom opravdava trokove koje prouzrokuje njeno uvoenje (ekonomska isplativost). Na korisnicima je da izaberu optimalno
reenje iz mnogobrojnog spektra razliitih beinih
tehnologija iz domena telekomunikacija. Tema ovog rada
jeste upravo jedna od tehnologija iz oblasti beinih
telekomunikacija, lokalna raunarska mrea, WLAN.
Beine raunarske mree danas su iroko rasprostranjene
i imaju veliku popularnost meu korisnicima. WLAN
mree se vie ne koriste samo u kunim i malim
poslovnim okruenjima ve je njihova primena postala
veih razmera, u velikim poslovnim i javnim objektima
kao to su aerodromi, sajmovi, univerzitetski kompleksi i
slino. Kljuni elementi uspeha WLAN mrea su visoka
fleksibilnost u pristupu mrei, pelativno niska cena i
mogunost za pruanje raznih vrsta servisa. Ovaj rad se
bavi upravo WLAN mreama, njihovom organizacijom i
primenom.
2. BEINE LAN MREE
Beine tehnologije su namenjene za javne i za privatne
mree. Prema podruju koji pokrivaju, ove mree se dele
na personalne (WPAN), lokalne (WLAN), gradske
(WMAN) i regionalne (WWAN) mree.
WPAN (Wireless Personal Area Network) jeste beina
mrea predviena za upotrebu u neposrednoj okolini
osobe koja koristi umreene ureaje. To mogu biti
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr eljen Trpovski vanr.prof.

mobilni telefon, slualice, prenosni raunar i druga

oprema koju korisnik nosi sa sobom. Domet mree je
nekoliko metara. Najznaajniji predstavnik je Bluetooth u
kom aktivno moe uestvovati do 8 ureaja.
WLAN (Wireless Local Area Network) jeste naziv za
lokalnu raunarsku mreu u kojoj su dva ili vie raunara
povezana beinim putem, to korisnicima omoguuje
pristup mrei sa bilo kog mesta unutar podruja
pokrivenosti.
WMAN (Wireless Metropolitan Area Network) jeste
mrea koja moe pokriti i ceo grad, dometa do nekoliko
kilometara. Primer WMAN mree jeste WiMAX.
WWAN (Wireless Wide Area Network) jeste raunarska
mrea koja pokriva veliko geografsko podruje sa mnogo
raunara (mobilne mree 2G, 3G).
Dometi razliitih beinih mrea dati su na slici 1.

Slika 1. Dometi beinih mrea [1]

3. STANDARDI IEEE 802.11X
IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers)
jeste internacionalna, neprofitna, profesionalna organizacija za unapreenje tehnologije vezane za elektrinu
energiju. Ono to je najvanije, IEEE jeste jedna od vodeih svetskih organizacija za stvaranje standarda u svetu.
IEEE vri izradu svojih standarda i njihovo odravanje
preko IEEE Asocijacije za Standarde (IEEE-SA, IEEE
Standards Association). IEEE standardi zalaze u sve
grane industrije ukljuujui: proizvodnja energije, biomedicinska i zdravstvena zatita, informaciona tehnologija,
telekomunikacije, transport, nanotehnologija, informacione mere sigurnosti i mnoge druge. IEEE 802 se odnosi na
grupu IEEE standarda koji se se bave lokalnim (LAN) i
gradskim (MAN) mreama. Specifino za IEEE 802 stan-

2533

darde jeste da su ogranieni na mree koje prenose pakete

promenljive veliine. IEEE 802 porodica standarda je
ustanovljena i razvijana od strane IEEE 802 LAN/MAN
Komiteta za standarde (LMSC, LAN/MAN Standards
Committee) [2].
WLAN mree koriste frekvencije signala iz
nelicenciranog ISM (Industrial, Scientific, Medical application of radio) opsega. ine ga tri opsega frekvencija:
902 928 MHz,
2,4 2,4835 GHz i
5,728 5,750 GHz.

4. OSI REFERENTNI MODEL

Za nesmetanu razmenu podataka u mreama definisan je
Open Systems Internconection Reference Model ili OSI
referentni model. OSI model je razvio podkomitet ISO
(international standardisation organisation). To je skup
protokola koji slui kao logiki okvir koji garantuje
nesmetanu razmenu podataka meu umreenim raunarima.
Standard deli mrene procese u sedam logikih slojeva
poevi od kabla i kartice pa sve do operativnog dela.
Svaki sloj se sastoji od propisa normi koje ispunjavaju
specifine zadatke u mreoj arhikteturi.
Kod toga je vano napomenuti da svaki sloj koristi samo
podatke iz predhodnog sloja i daje podatke samo sloju
iznad njega. Nijedan standard ne definie svih sedam
slojeva.
Razlog je u tome to slojevi 1-3 definiu razmenu
podataka izmeu mrenih komponenti, a slojevi 4-7
definiu komunikaciju od izvora do cilja.
Tako je sloj 7 najblii korisniku jer definie aplikaciju
(programski deo). Slojevi ispod njega definiu prenos
podataka.
Donji, prvi sloj definie sklopove i fiziki nain prenosa.
Sedam slojeva OSI modela je prikazano na slici 2. kao i
primena OSI modela na standarde IEEE 802 [1].

5. KOMPONENTE MREE I TOPOLOGIJA

Komponente koje uestvuju u realizaciji WLAN sistema
moemo podeliti na aktivne i pasivne. IEEE 802.11
standard razmatra dve osnovne grupe aktivnih mrenih
komponenti: pristupna taka AP (Access Point) i
WLAN stanica klijentski ureaj koji je opremljen
beinom mrenom karticom, npr. laptop, tampa,
kamera, smart phone itd. Pasivni elementi WLAN mrea
su antene, i ostale komponente koje slue za povezivanje
spoljanih antena s AP-ovima kao to su kablovi,
konektori, antenski spliteri.
Model standarda IEEE 802.11 definie dva tipa topologija
beinih mrea: infrastrukturni tip mree i ad hoc mree.
Infrastrukturna mrea je beina mrea koja se sastoji iz
najmanje jedne pristupne take spojene na infrastrukturu
fiksne mree, i niza beinih korisnikih stanica. Ova
konfiguracija je zasnovana na eliskoj arhikteturi, gde je
sistem izdeljen na elije.
Svaka elija (Basic Service Set, BSS) je kontrolisana od
strane bazne stanice (AP). Svaka stanica unutar BSS-a
primenjuje isti MAC protokol (Medium Access Control) i
nadmee se za pristup istom deljenom beinom
medijumu. Ad hoc predstavlja grupu beinih stanica koje
komuniciraju direktno jedna sa drugom bez konekcije na
AP ili DS. Ovaj tip veze se esto naziva i peer-to-peer
topologija. Svaka stanica moe da uspostavi vezu sa bilo
kojom drugom stanicom u toj eliji, kaja se naziva i
nezavisna elija (independent Basic Service Set, IBSS)
[3].

Slika 3. Topoloki prikaz mree [4]

6. SIGURNOST BEINIH MREA

Slika 2. Slojevi OSI modela

Beine mree su zbog jednostavnosti postavljanja i

lakoe pristupa bez potrebe za fizikim transportnim
medijumom sve popularnije. Cene beinih pristupnih
taaka su sve nie, a mrene kartice za pristup beinoj
mrei uglavnom dolaze kao standardna oprema u veini
prenosivih raunara i drugih mobilnih ureaja. Kako
beine mree svakim danom sve vie ulaze u iroku
primenu, vano je sagledati i sigurnosne aspekte
korienja beinih mrea, posebno zato to ih
jednostavnost pristupa ini dodatno izloenim napadima
potencijalnih napadaa. Sve sigurnosne pretnje koje
2534

postoje u fiksnim mreama su potencijalne pretnje i u

beinim mreama, a zbog svoje izloenosti i jednostavnosti pristupa, u beinim mreama postoje i dodatni
sigurnosni rizici. Signal koji emituje beina pristupna
taka nije mogue ograniiti samo na lokaciju gde je
fiziki smetena organizacija unutar koje je poeljno da
mrea bude dostupna. Napada moe dobiti neautorizovan pristup mrei prislukivanjem saobraaja i probijanjem enkripcije ukoliko mrea nije adekvatno zatiena.
Na taj nain moe doi do krae identiteta legitimnog
korisnika, presretanja podataka, DoS (Denial Of Service,
uskraivanje usluge) napada na mreu i ureaje, napada
na druge mree, itd. IEEE 802.11 standard za beine
mree predvia mehanizme kojima je cilj poveanje
sigurnosti beinih mraa odnosno ostvarivanja
poverljivosti i integriteta podataka te mogunosti sigurne
autentikacije. Podaci koji putuju beinom mreom
moraju biti zatieni od presretanja ili prislukivanja i
moraju nepromenjeni stii na svoje odredite [3].
7. PRIMENE WLAN-A
Na poetku je WLAN tehnologija bila koncipirana za
beine komunikacije unutar jedne kancelarije ili male
firme. WLAN se danas koristi za mnoge namene ali je
najea primena pristup internet. U meuvremenu je
preko WLAN-a mogue besplatno telefonirati (Voice
Over WLAN) tako da je i to postala jedna od vrlo vanih
primena WLAN-a. WLAN sam po sebi nije
revolucionalna tehnologija ali njena primena otvara nove
mogunosti. Najznaajnije je to da WLAN pristupne
take na javnim mestima (hoteli, aerodromi, trgovi,
restorani, itd.) omoguavaju jeftin ili besplatan beini
pristup internetu (Hotspot). Mobilni telefoni koji mogu da
komuniciraju pomou WLAN-a (telefoniranje preko
interneta, VoIP) zaobilaze meunarodnu i roaming
naplatu. Na taj nain WLAN postaje sve vaniji
konkurent GSM ili UMTS operaterima. Kako se uz
pomo prenosnog raunara moe sasvim besplatno
telefonirati, to je primena WLAN-a jo atraktivnija.
Budui da su u toku izgradnje WLAN mrea koje
pokrivaju cele gradove vanost ove tehnologije raste iz
dana u dan. Meutim, najverovatnije e najvanija
upotreba WLAN-a biti vezana za DRM (Digital Rights
Management) upravljanje digitalnim pravima. Prema
konceptima koje u skladu sa DRM sistemom za zatitu
autorskih prava amerika zabavna i informatika industrija forsira, nee smeti NITA snimiti ili reprodukovati
ako za to onaj koji snima ili ureaj za reprodukciju nije
preko interneta dobio digitalno pravo da to uini. Zbog
toga e svi ureaji jednog doma ili kancelarije MORATI
biti umreeni. Za taj zadatak je WLAN prema dananjim
saznanjima optimalna tehnologija i zbog toga e joj u
bliskoj budunosti enormno porasti znaaj [5].
8. PRIMENA WLAN-A ZA JAVNI PRISTUP
INTERNETU HOTSPOT
Wi-Fi Hotspot obezbeuje beini pristup Internetu na
javnim mestima. On prua mogunost ljudima da ostanu u
vezi sa digitalnim svetom na mestima kao to su kafei,
biblioteke, hoteli ili aerodromi. Korisnici mogu pristupiti
Hotspotu pomou svojih mobilnih raunara, pomou

laptopa ili PDA (Personal Digital Assistants) ureaja, ili

putem mobilnog telefona i na taj nain koristiti internet,
primati podatke i slati e-mail sa bilo koje lokacije.
Hotspot obezbeuje irokopojasni Internet pristup, tj.
pristup velikih brzina. Ovaj tip konekcije je mnogo bri
od tradicionalnog Internet pristupa, kao to je dail-up
pomou telefonskog modema. Ipak, brzina prenosa
podataka varira sa veliinom i konfiguracijom Hotspot-a,
brojem korisnika na mrei i razloga pristupanja mrei
(zbog elektronske pote, pregled video ili audio sadraja
ili download-ovanja podataka). U svetu je zastupljeno
vie vrsta Hotspota. Tradicionalmi Hotspot obezbeuje
pokrivanje podruja u okolini jedne zgrade ili manje
grupe zgrada, kao to su restorani, kafei, aerodromi i
hoteli. Pri tom, pristup Internetu moe biti besplatan ili
da se za njega plaa. I u sluaju da je pristup besplatan, od
korisnika se moe zahtevati da se pre pristupa registruje
ili da pogleda obavetenja u vezi sa datom mreom. Za
Hotspot sa naplatom korisnik mora da se registruje kao i
da zakupi vreme pristupa, dok se cena pristupa razlikuje
od mree do mree.
Wi-Fi Hot zone, poznati i kao Wi-Fi oblaci, omoguava
javni Internet pristup, kao i Hotspot, s tim to pokriva
veu teritoriju i namenjeni su za upotrbu na otvorenom
podruju. Hot zone mogu pokrivati nekoliko blokova, kao
i ceo grad (muni ili optinska mrea), ili ak celu dravu.
Primer jedne Hot zone prikazan je na slici 4. Zone su
pogodne jer omoguavaju ljudima da proveravaju svoju
elektronsku potu i da pretrauju internet bilo gde u
podruju zone. U nekim sluajevima, korisnici mogu
koristiti Internet i iz svojih automobila u pokretu, to nije
mogue kod tradicionalnih hotspotova. Ipak, Hot zone i
dalje nisu postigle popularnost hotspotova i ne mogu ih
zameniti [6].

Slika 4. Wi-Fi zona sainjena od grupe hotspotova

9. KONKURENCIJA
U okviru trita, WLAN-ova glavna konkurencija dolazi
od strane postojeih iroko rasprostranjenih beinih
sistema i tehnologija za mobilne telefone kao to su
UMTS i CDMA2000. 3G sistemi mobilne telefonije
najee se oslanjaju na ve postojeu infrastrukturu,
nadograenu na ranije sisteme. Glavni elijski standardi
su se razvijali u takozvane 4G mree velikog propusnog
opsega sa nadograenim glasovnim servisima. Na slici 5.
pokazan je meusobni poloaj konkurentnih tehnologija.

2535

11. LITERATURA
[1] http://info.biz.hr/Typo3/typo3_01/dummy3.8.0/index.php?id=484
[2] Houda Labiod, Hassam Afifi, Constantino De Santis:
Wi-Fi, Bluetoot, ZigBee and WiMAX. Netherlands by
springer, 2007.
[3] D. Pleskonji, N. Maek, B. orevi, M. Cari:
Sigurnostraunarskihsistemaimrea,Mikroknjiga,
Beograd,2007.
[4] www.posta.rs
[5] http://www.scribd.com/doc/26039719/HotspotWRT54GL-finalna
[6] Eric Geier: Wi-Fi Hotspot, Cisco Press 2006

Slika.5. Udeo Wi-Fi-a meu konkurencijom sa aspekta

pokrivenosti i pristupa

Kratka biografija:

10. ZAKLJUAK
Beini Internet pristup dovodi do smanjenja trokova,
omoguava istovremeni pristup Internetu velikom broju
korisnika i dozvoljava korisnicima da se kreu po zgradi
dok koriste Internet aplikacije jer ne postoje nikakvi
kablovi, to u mnogome olakava korienje Interneta.
Postojanje Hopspot lokacija nam omoguava da Internetu
pristupimo sa mnogih javnih mesta u gradu. Sa sve veim
protocima, upotrebom mrenih ureaja boljih perfomansi
i jaih antena, boljih sistema zatite podataka, beine
mree postaju potpuno konkurentne inim mreama i sve
popularnije za korienje, pa se oekuje da jednog dana u
potpunosti potisnu ine mree.

Miroslav Pratalo roen je u Zrenjaninu 1981.god. Diplomskimaster rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Telekomunikacija odbranio je 2010.god.
eljen Trpovski roen je u Rijeci, 1957. godine. Doktorirao je
na Fakultetu tehnikih nauka 1998. god. Od 2004 ima zvanje
vanrednog profesora. Oblast interesovanja su telekomunikacije i
obrada signala.

2536

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.8

PODRKA RFID TEHNOLOGIJE PROCESU PRERADE POTANSKIH POILJAKA

RFID TECHNOLOGY, SUPPORT FOR PROCESSING POSTAL ITEMS
Tijana Stojkov, Obrad Pekovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj Identifikacija putem radio talasa
(Radio Frequency IDentification - RFID) je tehnologija
koja se koristi za identifikaciju i praenje razliitih vrsta
dobara kao i ivih bia. Zbog visoke perspektivnosti ove
tehnologije mnoge kompanije se odluuju za njenu
implementaciju u razliitim sferama poslovanja. Takoe
potanski operateri irom sveta uvode ovu tehnologiju
radi efikasnijeg poslovanja i ostvarivanja trine
prednosti nad konkurentima. U ovom radu je prikazan
princip rada RFID tehnologije, elementi RFID sistema,
chipless RFID tehnologije kao i mogue primene u oblasti
potanskog saobraaja.
Abstract Radio frequency identification (RFID) is
technology being used to identify and track various types
of goods as well as living beings. Due to high
perspectives of this technology many companies choose to
implement it in various spheres of business. Also, postal
operators around the world implement this technology
for more efficient business and to achieve market
advantage over competitors. This paper presents the
principles of RFID technology, RFID system components,
chipless RFID technology and possible application in the
field of postal services.
Kljune rei: RFID, chipless, tag
1. UVOD
Tehnologije automatskog oznaavanja i identifikacije
proizvoda i drugih segmenata u procesu rada, postale su
sastavni deo savremenih poslovnih informacionih sistema
velikog broja kompanija. Sve je poelo pedesetih godina
prolog veka sa bar kodom - prepoznatljivom etiketom sa
prugastom oznakom".
Nakon viedecenijske uspene primene bar koda, pojavila
se potreba za naprednijom tehnologijom identifikovanja
proizvoda koja se nee ograniavati samo na
identifikaciju vrste proizvoda. Odgovor je pronaen u
radio frekventnoj identifikaciji , koja je ponudila vii
tehnoloki nivo automatske identifikacije i praenja veeg
broja podataka za svaki pojedinani proizvod.
RFID predstavlja sistem za automatsko prikupljanje
podataka koji omoguava prihvatanje i prenos podataka u
okviru proizvodnih i poslovnih procesa, beinim putem,
koristei radio talase. Uvoenjem RFID tehnologije reen
je problem praenja jedinstvenog proizvoda od njegovog
____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada
Tijane Stojkov iji mentor je bio prof. dr Obrad
Pekovi

nastanka do krajnjeg potroaa. Standardni bar kod

identifikuje samo proizvodaa i proizvod ali ne i
jedinstveni artikal. Za razliku od bar koda, RFID
tehnologija omoguava funkcionisanje sistema bez
direktne optike vidljivosti i po bilo kakvim vremenskim
uslovima kao i istovremeno oitavanje vie proizvoda.
2. RFID TEHNOLOGIJA
RFID je beskontaktna tehnologija za identifikaciju i
praenje objekata putem radio talasa. U irem smislu, u
RFID sisteme spadaju svi sistemi koji koriste radio talase
za prikupljanje informacija za identifikaciju objekata ili
osoba, dok se u uem smislu pod RFID sistemom smatra
sistem koji se sastoji od RFID itaa, antene, sistema za
obradu podataka, i RFID tagova (elektronskih etiketa)
koji su nosioci informacija za identifikaciju.
2.1. Princip rada RFID sistema
RFID ita alje elektromagnetske talase, pri emu antena
transpondera (tansponder se sastoji od mikroipa, antene i
kondenzatora) mora biti podeena na odgovarajuu
frekvenciju tako da moe da prima ove talase. Na taj
nain se RFID tag, ukoliko se nae u elektromagnetnom
polju antene itaa, napaja energijom koja se smeta u
mikro kondenzator RFID taga. Ovo se odnosi na pasivne
tagove obzirom da aktivni tagovi imaju sopstveni izvor
napajanja. Kada se zavri prijem radio signala RFID tag
istog trenutka alje jedinstveni identifikacijski kod i/ili niz
podataka, ranije smesteni u mikroipu transpondera. ita
prevodi primljene radio talase u odgovarajui digitalni
podatak, a zatim prenosi taj podatak raunaru i
omoguava njegovu dalju obradu.

Slika 1. RFID sistem

2.2.Transponder
Re transponder izvedena je od termina transmitter /
responder, prema funkciji tog ureaja koji na transmisiju
itaa odgovara (respond) podatkom. Transponder je
nositelj podataka o proizvodu. Osnovne komponente
transpondera su mikroip i antena za komunikaciju,
zaliveni u kuite otporno na uticaj okoline (Slika 2.).
Nekoliko karakteristika razvrstavaju RFID transpondere u
razliite grupe:

2537

Slika 2. Transponder
Grafikon 1. Procenat chipless tagova na tritu

fiziki oblik transpondera

izvor napajanja transpondera
itanje i zapisivanje na transponder
radna frekvencija i
cena transpondera

2.3. ita (interogator)

RFID itai prilino se razlikuju po kompleksnosti, to
zavisi od tipa transpondera s kojima rade i o funkcijama
koje moraju da poseduju. Njihov je zadatak komunikacija
s transponderima i prenos podataka dalje, do raunara.
ita se jo naziva i interogator. U sklopu itaa nalazi se
i antena preko koje se, putem elektromagnetnih talasa vri
komunikacija sa RFID tagom. Oblik antena zavisi od
namene itaa koji mogu biti stacionarni ili prenosni
(esto i runi, (Slika 3.))

3.1. RF SAW tehnologija

Jedinstvene fizike karakteristike SAW identifikacionih
ipova reavaju glavne mane RFID-a i postiu:

pouzdano oitavanje na velikoj udaljenosti taga

od itaa,

prevazilaenje tendencije tenosti i metala da

blokiraju oitavanje signala,

u komercijalnoj primeni, mogunost oitavanja

pune palete to je veoma znaajno svojstvo RFID-a
U mnogim primenama, daljina oitavanja SAW taga je
dovoljno velika da moe da zameni skupe baterijom
napajane aktivne tagove.
3.2. Nain rada SAW RFID tehnologije
ita emituje radio talas koji se direktno pretvara u nano
povrinski zvuni talas na povrini SAW ipa uz pomo
interdigitalnog pretvaraa (interdigital transducer - IDT).
Zvuni talas prolazi kroz skup talasnih reflektora i
proizvodi jedinstveno kodirane zvune impulse, koji
putuju nazad do IDT-a. IDT pretvara te impulse u
kodirani radio talas koji se alje nazad ka itau (Slika 4.).
SAW ip radi na principu piezoelektrinog efekta i ne
zahteva dodatno napajanje.

Slika 3. RFID runi ita

3. CHIPLESS RFID
Iako je RFID mona tehnologija sa sve irim poljem
primene, za dobra kao to su roba iroke potronje,
potanske poiljke, lekovi i knjige koja imaju potencijalno
najveu mogunost primene RFID tehnologije, potrebno
je da cena taga bude manja od jednog centa, ukljuujui i
postavljanje taga. Silicijumski ipovi e uvek biti skupi i
zauzimae mali deo trita. Ako se i izuzme cena samog
ipa, trokovi postavljanja podrazumevaju da, kao i 95%
bar kodova danas, veina RFID tagova mora biti direktno
postavljena na proizvod ili pakovanje kako bi se postigla
cena opremanja dobra ispod jednog centa. RFID tagovi
koji ne sadre silikonski ip nazivaju se chipless tagovi.
Primarna prednost chipless tagova je da se mogu tampati
direktno na proizvod i ambalau po ceni od 0.1 cent. Na
taj nain je mogue zameniti deset biliona bar kodova
godinje chipless tagovima koji su daleko pouzdaniji i
praktiniji.

Slika 4. Princip rada SAW RFID tehnologije

4. PRIVATNOST I SIGURNOST
Primena ove tehnologije otvara pitanje etinosti obzirom
na zadiranje u privatnost kupca. Potroai su zabrinuti za
svoju privatnost jer je RFID snano oruje, mnogo
snanije od klasinih bar kodova, jer prati individualne
artikle a ne grupu proizvoda. Komercijalna upotreba
RFID ipova moe omoguiti korporacijama praenje
svakog poteza potroaa. Stvarajui baze podataka sa
profilima kupaca, korporacije mogu stvoriti sliku o
potroaevim prihodima, zdravlju, stilu ivota kupovnim
navikama i slino. Taj tip informacija kompanije bi mogle
i ustupati vladama kao pomo pri izradi dosijea graana
ili jednostavno drugim kompanijama u marketinke svrhe.

2538

Neke od ranjivosti sistema mogu se posmatrati kao

pretnja prema privatnosti pojedinca ili sigurnosti
korporacije koja ga je implementirala. Kao i svi drugi
kritini sistemi, vano je razmotriti i planski ublaiti
potencijalne pretnje prema raspoloivosti, integritetu i
poverljivosti RFID sistema.
RFID sistemi su ranjivi na:

neovlateno praenje

naruavanje privatnosti

fizike napade,

napade uskraivanjem usluga, npr. ometanjem

radio signala,

falsifikovanje koje se odnosi na promenu

identiteta artikala, najee manipulacijom transpondera,

prevare u kojima napada preuzima ulogu

postojeeg transpondera,

prislukivanje i

neovlaenu analizu komunikacije

4.1. Sigurnosni elementi rfid sistema
Kako bi se uklonile ranjivosti RFID sistema i spreili
napadi na njih mogue je primeniti sledee sigurnosne
elemente:

samounitenje

Faradejev kavez

aktivno ometanje

blokirajui transponder

potroaka prava

klasina kriptografija

hash funkcije

PRF autorizacija

TBP autorizacija

HB autorizacija i

metode koje ne koriste enkipciju

5. RFID TEHNOLOGIJA U POTANSKOM
SAOBRAAJU
Kada se govori uopte o primeni RFID tehnologije u
svetu, treba napomenuti da je potansko trite navedeno
kao trite koje je drugo po interesantnosti za primenu
ove tehnologije (Tabela 1.). Po analizama kompanija koje
su vodee u oblasti RFID, potansko trite predstavlja
veliki potencijal za primenu RFID tehnologije.

Oblast

Potencijalni broj
transpondera
(u milijardama)

Maloprodaja

10000

Drave

Potansko
trite

650

Knjige

50

Evropa,Saudijska
Arabija, Japan, SAD
Kina, Koreja, SAD,
Tajvan,Saudijska
Arabija,Nemaka,
Koreja. Japan

Lekovi

35

SAD, Evropa

potrebno za uruenje poiljaka. Taj nain utvrivanja

nivoa kvaliteta usluge prisutan je i dan danas. U
meuvremenu RFID tehnologija je pronala svoje mesto u
mnogim segmentima potanskog saobraaja.
Neke od primena RFID tehnologije u potanskom
saobraaju su:

Oznaavanje rol-kontejnera

Praenje radi sigurnog prenosa poiljaka

Kontrola sakupljanja potanskih poiljaka iz

potanskih sanduia

Dostava poiljaka na odreeni dan

Praenje vozila i prikolica

Rukovanje registrovanim poiljkama

Automatizovani bezbednosni sistem za

zakljuavanje vozila

Kontrola pristupa osoblja u prostorijama pote

Evidencija radnog vremena

Oznaavanje potanskih vrea

Zakljuavanje vrednosnih vrea

Prenos novca

Kontrola pristupa potanskim pregratcima

Kontrola pristupa vozila na parking prostoru

6. ZAKLJUAK
Postoji mnogo stvari koje treba uzeti u obzir prilikom
planiranja implementacije RFID tehnologije. Odgovor na
pitanje kako i gde implementirati RFID tehnologiju e biti
razliit za svakog potanskog operatora. U svakom
sluaju, implementacija ove tehnologije nije ni laka ni
tea od implementacije bar kod tehnologije. Osnova od
koje je potrebno krenuti jeste detaljna analiza svih
organizacionih delova jedne kompanije u cilju utvrivanja
dodatnih prednosti i funkcionalnosti koje bi RFID
tehnologija obezbedila u odnosu na bar kod tehnologiju.
Kao to je u ranijem tekstu navedeno mogunosti RFID
tehnologije su ogromne, ali postoje i odgovarajue realne
prepreke za njenupotpunu implementaciju i zamenu bar
kod tehnologije RFID tehnologijom. U skorijoj
budunosti, jedino realno reenje je ono koje
podrazumeva kombinaciju ove dve tehnologije, dakle
RFID i bar kod tehnologije.
7. LITERATURA
[1] Himanshu Bhatt, Bill Glover, RFID Essentials
[2] http://www.rfidjournal.com/
[3] http://www.idtechex.com/research/reports/printed_an
d_chipless_rfid_forecasts_technologies_and_players_000
141.asp
[4] PTT SAOBRAAJ- struni asopis zajednice JPTT
Kratka biografija:
Tijana Stojkov roena je u 1980. godine
u Kikindi. Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Saobraaj
Potanski saobraaj i telekomunikacije
odbranila je 2010. godine.

Tabela 1. Trite RFID tagova

Poetak primene se povezuje sa test pismima (i
transponderima u njima), koja su potanski operatori slali
jedni drugima, kako bi utvrdili koliko je vremena
2539

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 658.286.2/.4

OPTIMIZACIJA DOSTAVE POTANSKIH POILJAKA NA PODRUJU POTE 75400

ZVORNIK
OPTIMISATION OF THE POSTAL DELIVERY SYSTEM IN THE AREA OF POST
OFFICE 75400 ZVORNIK
Ivana Todorovi, Vladeta Gaji, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj U ovom radu izvrena je analiza
procesa dostave poiljaka na podruju Pote 75400
Zvornik. Teite je na analizi preenih puteva potonoa
na dostavnim reonima. Na osnovu izvrene analize
postojeeg stanja dat je prijedlog reorganizacije
pojedinih dostavnih reona i na kraju su ukazane prednosti
koje se ostvaruju na ovaj nain.
Abstract In this work is analysed the process of postal
delivery in the area of Post Office 75400 Zvornik. The
focus is on the analysis of the distances covered by
postmen in their delivery regions. On the basis of the
current state analysis, there has been given a proposal for
reorganisation of some delivery regions and, eventually,
shown advantages obtained in that way.
Kljune rijei: dostava, dostavni reoni, produktivan i
neproduktivan put, optimizacija....
1. UVOD
Dostava predstavlja zavrnu fazu u pruanju potanskih
usluga koja je veoma vana i koja angauje najvei broj
radnika. Ti radnici su u direktnom kontaktu sa
korisnicima PTT usluga i kao takvi znaajno utiu na
kvalitet obavljanja usluga i stvaranja pozitivnog imida
Pote. Dostava ima zadatak da opslui sve korisnike bez
obzira na udaljenost ili nepristupanost njihovog mjesta
prebivalita. Na taj nain potanske usluge se mogu
uiniti dostupnim irem broju graana, pogotovo u
pasivnim brdsko planinskim krajevima gdje je manja
naseljenost. Imajui prethodno u vidu, u okviru jedinice
potanske mree 75400 Zvornik, pristupilo se
sistematskoj analizi dostavne poiljaka. Posebnu panju
posvetili smo mjerenjima neproduktivnog preenog puta.
Na osnovu dobijenih rezultata izvren je prijedlog
optimizacije dostave poiljaka i istaknute su prednosti
koje se na ovaj nain ostvaruju.

Dostavno podruje Pote dijeli se na 15 dostavnih reona

od kojih su 3 ua, 10 ira i 2 najira dostavna reona. Na
uem dostavnom reonu dostava se vri svakodnevno, na
irem tri puta sedmino, dok na najirem dva puta
sedmino.
U dostavnoj slubi svakodnevno radi 9 potonoa. Na
irim i najirim dostavnim reonima kao sredstva za prevoz
koriste se mopedi, dok se na uim dostavnim reonima
dostava vri pjeke.
2.1. Produktivan i neproduktivan put potonoe po
dostavnim reonima
U ovom poglavlju analizirali smo put koji potonoa
pree prilokom dostave poiljaka. U analizu smo ukljuili
dostavne reone ireg i najireg dostavnog podruja, dok
smo dostavne reone ueg dostavnog podruja izostavili.
Podatke o preenim kilometrima dobili smo na osnovu
putnih listova potoa za svaki dostavni reon. Na grafiku
1. Prikazan
je ukupno preeni put potonoe po
dostavnim reonima. Ovdje moemo uoiti veliku
arolikost. Preeni kilometri osciluju u rasponu od 14 km
do 50 km. Kod reona: 5, 13 i 15 potonoa prelazi najdue
puteve.
Reon 5 i reon 11 su reoni najireg dostavnog podruja i
kod njih se dostava vri dva puta sedmino a ostali reoni
su reoni ireg dostavnog podruja i dostava se vri tri puta
sedmino.

2. ANALIZA ORGANIZACIJE DOSTAVE

POILJAKA U POTI 75400 ZVORNIK
Pota 75400 Zvornik pokriva teritoriju ukupne povrine
od 155km2, na kojoj ivi 34.718 stanovnika u 8.896
domainstava. Pota 75400 Zvornik raspolae sa pet
mopeda i njih koristi pet potonoa koji dostavom
pokrivaju 12 dostavnih reona.
_____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr Vladeta Gaji, red.prof.

Grafik 1. Ukupno preeni put potonoe po dostavnim

reonima
U daljoj analizi izvreno je uporeivanje korisnog i
praznog hoda potonoe, odnosno produktivnog i
neproduktivnog puta. Neproduktivan put potone je put
koji potonoe pree od dostvane pote do dostavnog
reona kojeg opsluuje i put koji provede u povratku, od
dostavnog reona do dostavne pote. Produktivan put je
put koji potonoa pree prilikom opsluivanja dostavnog
reona, tj.put po samom dostavnom reonu.

2540

Grafik 2. Produktivan i neproduktivan put potonoe po

dostavnim reonima
Na grafiku 2., kao to moemo vidjeti, plavom bojom
predstavljeni su produktivni putevi, a crvenom
neproduktivni putevi potonoe za svaki dostavni reon
posebno. Problematini reoni su: reon 8, reon 9, reon 14 i
reon 15, kod kojih je neproduktivan put vei od
produktivnog. Posledica ovakvog sluaja jeste smanjena
produktivnost potonoe na dostavnom reonu.
2.2. Trokovi i prihodi dostave
U trokove dostave spadaju trokovi goriva i odravanja
prevoznih sredstava (mopeda) i plate potonoa.
Trokovi goriva i odravanja mopeda se obraunavaju na
osnovu mjeseno preenih kilometara.
Pota 75400 Zvornik raspolae sa pet mopeda i njihovi
mjeseni tokovi iznose ukupno oko 350 KM, odnosno
prosjeno oko 70 KM po mopedu. Plate potonoa,
mjeseno, ukupno izvose 10 913,00 KM, odnosno oko 1
212,56 KM po potonoi.
Na osnovu ovih podataka moemo izraunati ukupne
trokove dostave:
TD = OV + PP
(1)
Gdje su:
TD- trokovi dostave;
OV trokovi odravanja vozila;
PP plate potonoa;
Ukupni trokovi dostave za mjesec mart iznosili su
11.263,00KM.
Ukupni prihodi od dostave za mjesec mart iznosili su , za
37986 dostavljenih poiljaka, 18.383,00KM.
Iz navedenog moemo zakljuiti da je Pota od usluge
dostave u mjesecu martu ostvarila zaradu od 7 120 KM.
3. PRIJEDLOG MIJERA ZA OPTIMIZACIJU
DOSTAVE POILJAKA I KOMPARATIVNA
ANALIZA POSTOJEEG STANJA I
PREDLOENIH RJEENJA
Koristei se navedenim podacima na osnovu kojih
moemo sagledati postojee stanje pote i njenih reona, u
pogledu organizovanosti i efikasnosti, pristupa se
iznalaenju optimalnih rjeenja za pojedine reone sa
osnovnim ciljem pravljenja to vee utede ali i poveanja
produktivnosti.
Prijedlozi pomou kojih se mogu ostvariti odreene
utede su:
- Ostvarivanje uteda smanjenjem neproduktivnih
puteva potonoa koji koriste mopede. Kod pota sa
velikim i udaljenim dostavnim reonima moe da se izvri

decentralizacija dostave i tako se dobije vie dostavnih

pota, koje svaka za sebe opsluuje neku od
najnaseljenijih oblasti na odreenom podruju.
- Reorganizacija dostave ukidanjem korienja
mopeda kod reona koji imaju malu produktivnost.
Dostavne reone podijeliti tako da se isti posao moe
obavljati i pjeke, opsluujui reone svakog drugog dana.
- Kod neproduktivnih pota upravnici mogu pola
svoga radnog vremena da rade u poti, a pola na dostavi.
Na taj nain bi se utedio jedan potonoa, a i ne bi se
vrilo primanje novih radnika kada se desi da neko od
potonoa ode u penziju.
- Poveanje produktivnosti potonoa kod
teritorijalno bliskih reona, koji se opsluuju mopedima,
moe se ostvariti tako to ove reone spojimo i od dvojice
potonoa koji su bili neproduktivni, dobijamo jednog
koji e biti dovoljno optereen i zadovoljavajue
produktivan.
- Uvoenje automobila pri opsluivanju irih i
najirih dostavnih reona. Na taj nain smanjio bi se broj
potonoa pri emu se kvalitet dostave ne bi promijenio.
- Masovnije korienje zbirnih potanskih koveia
koji bi imali ulogu kunih koveia. U njih bi potonoe
ubacivale sve vrste obinih pismonosnih poiljaka i
preporuke koje nisu optereene dabinama, a domainstva
koja bi ih koristila imala bi klju i bila bi duna da ih
odravaju.
Dostavni reoni se formiraju tako da budu produktivni sa
stanovita usluga i preenog puta, pri emu se tei
stalnom poveanju kvaliteta dostave. Kod odreivanja
itinerera za dostavne reone mogu se i primijeniti metode
optimizacije preenog puta. Meutim, kod organizacije
dostavne slube mora se voditi rauna o promjenama koje
se oekuju na pojedinim podrujima (poveanje broja
tf.pretplatnika, poveanje broja penzionera, migracije,
privredne aktivnosti, infrastruktura i sl.) i te elemente
imati u vidu prilikom sagledavanja pojedinih dostavnih
podruja.
Analizom duina itinerera potonoa prilikom dostave,
kao i analizom i uporeivanjem produktivnog i
neproduktivnog puta potonoe, moemo primijetiti da je
na pojedinim dostavnim reonima neproduktivan put vei
od produktivnog. (Grafik 2.)
U ovom radu posebnu panju posveujemo dostavnim
reonima kod kojih je neproduktivan put vei od
produktivnog i pokuaemo da naemo optimalna rjeenja
kako bi taj put to je mogue vie smanjili.
U analizu su ukljueni dostavni reoni 8, 9, 10, 14 i 15.
Prijedlog je da se izvri decentralizacija ovih pet
dostavnih reona. Decentralizacijom bi se formirala dva
ua dostavna reona (reon 9 i reon 10) i dva ira dostavna
reona (od reona 8 14 i 15 formirali bi dva dostavna
reona).
Dostava na uim dostavnim reonima vrila bi se svakim
radnim danom, dok bi se dostava na irim dostavnim
reonima vrila tri puta sedminio.
U novoformiranoj poti radila bi dva radnika: upravnik i
potonoa, s tim to bi upravnik jedan dio vremena proveo
obavljajui alterske poslove a drugi dio radnog vremena
bi vrio dostavu na jednom od uih dostavnih reona.
Drugi radnik potonoa bi opsluivao drugi ui dostavni
reon i dva ira dostavna reona. Kao prevozno sredstvo
koristio bi moped.

2541

Decentralizacijom ovih dostavnih reona ne bi dolo do

poveanja broja radnika jer bi ove poslove obavljala dva
radnika koja bi prela iz Pote 75400 Zvornik. Ove
dostavne reone svakodnevno opsluuju trojica potonoa,
tako da prelaskom dvojice potonoa ne bi se opteretili
potonoe koji bi ostali u Poti 75400 Zvornik, a mogao
bi se smanjiti i broj potonoa za jedan. Takoe, na ovim
reonima potonoe koriste svakodnevno tri mopeda, a pod
novim uslovima kristio bi se samo jedan moped, tako da
bi se ostvarila uteda dva mopeda, tj. utedili bi mjesene
trokove goriva i odravanja mopeda.
U velikoj mjeri smanjio bi se neproduktivan put
potonoe, to ujedno znai da bi se poveala i njegova
produktivnost po dostavnom reonu.
Decentralizacija navedenih dostavnih reona omoguie
poveanje kvaliteta pruanja usluga i samim tim
pribliavanje pote krajnjim korisnicima, jer na dva reona
kod kojih se do sada vrila dostava tri puta sedmino,
sada bi se vrila svakog radnog dana. Takoe, skratilo bi
se vrijeme i put koji korisnici moraju da preu da bi
iskoristili i druge potanske usluge (slanje paketa,
podizanje poiljaka za koje je ostavljen izvjetaj o
prispijeu, itd.) jer oni su sada primorani da prelaze i do
20 km u jednom smijeru da bi iskoristili neku od
pomenutih usluga.
Nova jedninica potanske mree opsluivala bi 11680
stanovnika. Rasporeenost stanovnika po dostavnim
reonima dati su na grafiku 3.

Grafik 3. Broj stanovnika po dostavnom reonu

Reon 1 i reon 2, su reoni ueg dostavnog podruja, a reon
3 i reon 4, su reoni najireg dostavnog podruja.(Grafik 3)
Optereenost ovih reona prikazana je na sljedeam
grafiku. (Grafik 4.).

Grafik 5. Preeni kilometri potonoe po dostavnim

reonima (trenutno stanje)

Grafik 6. Preeni kilometri potonoe po dostavnim

reonima (novo stanje)
Kod postojeih dostavnih reona (Grafik 5.) preeni
kilometri osciluju izmeu 20 km i 50 km, dok kod
novoformiranih reona preeni kilometri su u opsegu od
9,5 km i 38,5 km. Iz navedenog moemo zakljuiti da e
potonoe za opsluivanje istog podruja pelaziti znatno
manji put. Ukupno preeni put potonoe po starim
reonima iznosi 146,8 km a po novim dostavnim reonima
svega 92 km. Na ovakav nain ostvaruje se znatna uteda
i u vremenu ime se omoguava da potonoa u toku
jednog dana moe da obie vie dostavnih reona.
Na narednim graficima (Grafik 7 i Grafik 8) izvrena je
analiza produktivnog i neproduktivnog puta potonoe za
postojee reone i novoformirane reone. Uporeujui ova
dva grafika moemo zakljuiti da se decentralizacijom
dostavnih reona u velikoj mjeri smanjuje neproduktivan
put potonoe. Kod reona 1 i reona 2 neproduktivan put je
skoro zanemarljiv dok je kod reona 3 i reona 4 neto vei,
ali ipak je krai od produktivnog puta.

Grafik 4. Broj poiljaka po dostavnom reonu

Na narednim graficima uporedili smo preene puteve kod
trenutnih dostavnih reona i predloenih.(Grafik 5 i Grafik
6.).
2542

Grafik 7. Produktivan i neproduktivan put potonoe po

dostavnim reonima (trenutno stanje)

Na osnovu analiza izvrenih u ovom radu mogli smo

uoiti sve prednosti koje se ostvaruju reorganizacijom
dostavnih reona. Predloena rjeenja smatraju se
opravdanim jer se, sa jedne strane, ostvaruju utede u
broju prevoznih sredstava i broju radnika, a sa druge
strane, poboljava se kvalitet usluge tj. bolje zadovoljenje
potreba korisnika. Samim tim, realizovan je i osnovni
zadatak dostave bolji kvalitet usluge i racionalno,
rentabilno i ekonomino poslovanje.
5. LITERATURA
Grafik 8. Produktivan i neproduktivan put potonoe po
dostavnim reonima (novo stanje)
I na kraju izvrili smo analizu odnosa produktivnog i
neproduktivnog puta potonoe po dostavnim reonima
posebno za trenutno stanje a posebno za novo stanje.
(Grafik 9 i Grafik 10).
U ovoj analizi uoili smo velike prednosti koje se
ostvaruju decentralizacijom. Produktivan put se poveao
sa 42% na 68%, dok je neproduktivan put smanjen sa
58% na 32%. (Grafik 9 i Grafik 10).

Grafik 9. Odnos produktivnog i neproduktivnog puta

(trenutno stanje)

[1] Gaji V.,Logistika preduzea, Izvod sa predavanja,

Novi Sad 2003.
[2] Kujai M., Potanski saobraaj, FTN, Novi Sad,
2005.
[3] Gulan,V.N., Organizacija i eksploatacija potanskog
saobraaja1, Beograd,1996.
[4] Pravilnik o organizaciji rada u Preduzeu za
potanski saobraaj Republike Srpske a.d. Banja
Luka, Banja Luka, 2000.
[5] Generalni plan potanske mree Republike Srpske,
Javno preduzee PTT saobraaja Republike Srpske,
Banja Luka, 2000.
[6] Opti uslovi za vrenje potanskih usluga, Pote
Srpske a.d. Banja Luka, Banja Luka, 2005.
[7] Uputstvo za rad potonoa, Zajednica jugoslovenskih
PTT, Beograd, 1993.
[8] Uputstvo za organizaciju dostavnih reona, Javno
preduzee PTT saobraaja Republike Srpske, Banja
Luka, 2001.
[9] www.optina-zvornik.org
[10] www.mapabih.com
[11] www.srpskeposte.com

Kratka biografija:
Ivana Todorovi roena je u Srebrenici 1984.
god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Saobraaja Potanski
saobraaj i telekomunikacije odbranila je
2010.god.

Vladeta Gaji roen je u Donjoj Badanji 1945.god. Doktorirao

na Saobraajnom fakultetu u Beogradu 1989.god, a od
1998.god. Radi kao redovni profesor na Fakultetu tehnikih
nauka u Novom Sadu

Grafik 10. Odnos produktnivnog i neproduktivnog puta

(novo stanje)
4. ZAKLJUAK
Dostava predstavlja zavrnu fazu u procesu proizvodnje
potanskih usluga. Osnovni zadatak dostave je da u to
kraem roku zadovolji potrebe svih korisnika koji
zahtijevaju izvrenje neke od potanskih usluga vezanih
za dostavu, a da pri tome budu zadovoljeni i interesi Pote
a to su racionalno, rentabilno i ekonomino poslovanje.

2543

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.8

THE IMPROVEMENT OF PACKAGE SERVICES FOR BUSINESS USERS
, , ,

.
Abstract In this paper we present a description of
package services and their improvement.
: , .
1.


, .

.
:
-
-,
-
.
,


,
.





.
,

.

,
,
.
'' '',


.
,
,
.

,
, .
______________________________________________
:
-
..

, ,

.




,
.
2.
, .
,
.
, , .
( ):
1.
2. .

:
1.
: ,
, ;
2.
;
3.
:
-
, ,

,


;
-

,
;
,

;

.

2544

 40%
.

1400

(.)

1200

1000
800

600
400
200

3050

2030

510

1020

25

,52

0,5

()

1.

3: '' ''

3.

3.1. '' ''

'' ''
.
'' ''

. 17,00
, 30
..
'' '' 3
. '' ''
,
15 .
15


.
''
'' 3.
3.2. '' ''
'' '' 34
,
20:00 .
'' ''
,
.
'' ''
4.
3.3.
'' ''
12:00 600
. 65
,
011/3 607 607, 400 .

4:

'' '' 12:00
. ,
,
,
.
''
'' 5.
6.
,
,
.

2545

5: '' ''

-
,
;


,

;

:

;



,


" "

;
: 1

Stope mase (u kilogramima)

( )

10 15

170,00

15 20

200,00

20 25

230,00

25 30

260,00

30 40

500,00

40 50

600,00

T 1.
4.1.
6:
: - -

4.


, a

,

.
4.1.


50.000,00 , 10
, 50 ,

,
;

.

,

.

.
.
1.
.


.
x
.
.
x


. ,

2546


.
2.


.
.
x

(
10.).

,
.
3.
.



20%.
:
: Peugeot Boxer, 10
100 ,
: 103 ,
: -
110, - 321. 431
.
:
- 710.
- 2190.
: 2900
:
20 50 . 1000 .
600 ,
12000 .
:
10/100* 431 *103/ + 2900 = 7 339,3
14 678,8 .
14 678,8 .
12 000 .
2 678,6 .


20 %.

.
-
.

.

5.
[1] , ,
, , 2005.
[2] '''',
, ,
2006.
[3] www.pttglasnik.rs
[4] www.posta.rs
[5] www.postexpress.rs
6.
.
,
,
.
,
,
.
.

.
, ,
.
, ,
,
.

.

,

.
:

4.

.
, ,
, ,
, .

&
.

.

2547

1980..

2010..

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.2

MODELIRANJE TEHNOLOGIJE I KAPACITETA ELEZNIKE STANICE ID

MODELING TECHNOLOGY AND CAPACITY RAILWAY STATION SID
Jovana Prodanovi, Ilija Tanackov, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj Cilj rada je da se minimiziraju trokovi
poveanjem broja partija radnika koji rade na obradi i
time bi se smanjilo ekanje voza na obradu. Kao reenje
predloeno je uvoenje novog, modernijeg informacionog
sistema.
Abstract The objective is to minimize costs by
increasing the number of party workers on the processing
time and reduce waiting driver for processing. The
solution proposed is the introduction of new, modern
information systems.
Kljune rei: eleznika stanica, tehnologija,
informacioni sistem, trokovi.
1. UVOD
eleznike stanice predstavljaju razdelne take (slubena
mesta) na eleznikim prugama, opremljene takvim
kolosenim i drugim postrojenjima koja omoguavaju
potpuno ili delimino izvrenje odreenih tehnikih,
robnih, komercijalnih i putnikih operacija.
eleznika stanica id predstavlja vanu taku na
Koridoru X i preko nje tranzitira celokupni meunarodni
putniki i robni elezniki saobraaj.
U radu su analizirane mogunosti osavremenjivanja
procesa rada uvoenjem novih tehnologija. Evidentirani
su nedostaci postojee informacione tehnologije i
obrazloeni razlozi uvoenja nove sa navedenim njenim
prednostima. Izvrena je i analiza benefita koji bi
ostvarila eleznica, odnosno stanica id, ukoliko bi
primenila moderniju vrstu informacionog sistema.
Usavravanje prevoznog procesa i razvoj eleznikog
saobraaja nezamislivi su bez optimizacije, a optimizacija
je nezamisliva bez modeliranja. Iz tog razloga, se ovaj rad
se prvenstveno bazira na analizi rada stanice id u
teretnom saobraaju, kao i na optimizaciji ukupnih
trokova obrade teretnih vozova. Bolje reeno izvreno je
analitiko modeliranje eleznike stanice id, odnosno
prikazan je model koji je upotrebljen da bi funkcija
trokova ostvarila svoj miminum.
2. TEHNIKI KAPACITETI I OPREMA STANICE
2.1. Vrsta stanice
U pogledu vrenja saobraajne slube stanica id je
rasporedna stanica na magistralnoj, dvokolosenoj i
elektrificiranoj pruzi Beograd id dravna granica i
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je dr Ilija Tanackov, red.prof.

odvojna je stanica za prugu id Sremska Raa

(Bijeljina). Takoe je i pogranina stanica na pruzi id
dravna granica Tovarnik (H).
U pogledu vrenja transportne slube, stanica je otvorena
za prijem i otpremu putnika u unutranjem lokalnom i
zajednikom saobraaju, kao i za prijem i otpremu
putnika u meunarodnom saobraaju. Stanica je otvorena
za prijem i otpremu prtljaga, ekspresnih, denanih i
kolskih poiljaka, kao i ivih ivotinja u unutranjem i
meunarodnom saobraaju.
2.2. Stanina kolosena i druga tehnika postrojenja
Stanica id ima 10 koloseka za prijem, smetaj i otpremu
vozova. Osim navedenih koloseka u stanici postoji jo:
vagarski kolosek, dva manipulativna koloseka, za utovar i
istovar kolskih poiljaka, izvlaka, kolosek za opravku
kola i kolosek za utovar/istovar vozila na sopstvenim
tokovima sa eonom rampom.
3. TEHNOLOGIJA RADA
Poslovnim redom stanice postavljena je takva organizacija, odnosno tehnologija rada koja omoguava pravilno
korienje kapaciteta u izvrenju zadataka stanice.
3.1. Tehnologija rada pojedinih slubi u stanici id
Saobraajna sluba u stanici se na odreenim mestima
obavlja neprekidno u turnusu i po smenama, a prema
rasporedu koji odreuje ef stanice, odnosno pomonik
efa stanice.
Radna mesta koja uestvuju u vrenju saobraajne slube
su:
- ef stanice;
- Pomonik efa stanice;
- Otpravnik vozova;
- Rukovalac manevre;
- Manevrista i
- Vozovodja.
Za obavljanje transportno manipulativne slube u
stanici id postoje sledea radna mesta:
- ef tranportno komercijalnih poslova;
- Pomonik efa TKP-a;
- Stanini blagajnik i
- Kolski otpravnik.
3.2. Postojea tehnologija obrade vozova
U stanici id sastavljaju se sledei vozovi: 52201, 52211,
52291, 56223, 56227, 53209, a rastavljaju se vozovi koji
zavravaju vonju i to: 52200, 52210, 52421, 52930,
52290, 53208, 56222 i 56226.

2548

Delimina prerada vri se kod vozova: 45804, 45805,

45806, 45807, 45808 i 45809.
Optimalan nain formiranja i rasformiranja teretnih
vozova zasniva se na principu paralelnosti manevarskih
operacija, tj. istovremeno rasformiranje jednog i
formiranje drugog voza.
Redovni koloseci za ulaz i izlaz vozova u i iz stanice id
ine grupe prijemno-otpremnih koloseka i to: 2, 3 i 4 za
prijem i otpremu vozova sa prevozom putnika, a 5, 6, 8 i
9 za prijem, preradu i otpremu teretnih vozova.
3.3. Tehnologija manevarskog rada
Pod manevrisanjem se podrazumeva svako kretanje celog
ili dela prevoznog sastava, pa i same lokomotive na
podruju stanice i drugih slubenih mesta, izuzev ulaza,
izlaza i prolaza vozova. Osnovni cilj manevrisanja je
rasformiranje i formiranje vozova.
Racionalna organizacija manevrisanja u sutini
obezbeuje uspenost u radu stanice, zatim odreuje
njenu preradnu sposobnost i ostvarenje osnovnih
kvalitativnih pokazatelja skupa manevarskih operacija.
Manevrisanje se u stanicama izvrava prema vaeem
Tehnolokom procesu i Poslovnom redu stanice.
4. INFORMACIONI SISTEMI NA ELEZNICI
4.1. Informacije o vozovima koji dolaze u stanicu
Postojanje informacije o dolazeim vozovima u stanici, tj.
unapred raspolaganje podacima o vozovima koji dolaze u
stanicu, od izuzetnog je znaaja. Ona omoguava
planiranje rasformiranja i formiranja vozova, sastavljanje
operativnih planova rada stanice, odnosno omoguava
brzu obradu vozova u stanici i na taj nain krae vreme
zadravanja kola u stanici. Smanjenje vremena
zadravanja kola u stanici direktno utie na smanjenje
vremena, a samim tim i trokova prevoenja robe
eleznicom. Postoje dve vrste informacija o vozovima
koji dolaze u stanicu: prethodna i tana. One su jedan od
najvanijih uslova za obezbeenje racionalnog i
sinhronizovanog rada stanice.
Predhodna informacija dobija se iz operativnog odseka
(starijeg dispeera), ili direktno od susednih stanica. Ona
sadri podatke o predstojeem saobraaju vozova iz
svakog smera na svakoj prikljunoj pruzi, zatim ukupan
broj kola svakog sastava (voza), njegovo upuivanje, a
kod vozova koji se prerauju u stanici i broj kola posebno
za svako upuivanje plana formiranja, kao i broj kola za
istovar na datoj stanici. Takoe se odvojeno daje broj
tovarenih i broj praznih kola u vozu.
Ova informacija se daje oko 6 i 18 casova za narednih 12
sati. Korekcija u cilju vee preciznosti prethodne
informacije vri se svakih 6 sati.
Tana informacija - analiza voza dobija se za svaki voz
posebno direktno od susednih stanica i to odmah po
odlasku voza. Analiza voza treba da sadri: broj voza,
vreme polaska, seriju radnih lokomotiva, nain njihove
upotrebe i domicil, bruto masu voza u tonama, stvarni i
raunski broj osovina, zatim broj kola koji voz uzima po
meustanicama, njihovu masu, sastav vozopratnog
osoblja, saoptenje o prekoraenom broju osovina,
upozorenje na prevoz naroite poiljke i sl.

4.2. Uloga i znaaj informacionih sistema na eleznici

Primena informatike i informacionih tehnologija u
eleznikom saobraaju prvenstveno ima zadatak da
pomogne ostvarenju opteg cilja eleznikog sistema koji
se ogleda u ostvarenju to veeg transportnog rada uz to
je mogue manje trokove.
U novom konceptu eleznice zasnovanom na poveanju
obima rada i kvaliteta usluga, a posebno na izvrenju
zadataka prevoza robe, informacioni sistem eleznice
dobija posebno veliki znaaj.
Informacioni sistem stanice treba da obezbedi:
- racionalizaciju procesa prevoza smanjenjem
vremena zadravanja kola u stanicama;
- informacije
o
vozovima
u
prispeu
preuzimanjem podataka iz IS;
- automatsko formiranje rasporeda manevrisanja;
- informacije o svim kolima u stanici;
- praenje rada stanice sa svim kvalitativnim i
kvantitativnim pokazateljima rada;
- brzo i jednostavno pretraivanje podataka iz
arhive, da formira arhivu bavljenja kola po tipu;
- formiranje teretnice odlazeeg voza kao i
izvetaj o koenju i sastavu voza;
- izrauje potrebne izvetaje i tehnoloki proces
rada stanice i
- razmenjuje informacije i podatke sa ostalim
podsistemima.
Jedan od zadataka informacionog sistema je da obezbedi
laki i efikasniji rad izvrnog osoblja. Da bi se ubrzao i
olakao rad osoblja kao i da bi se poveala pouzdanost
podataka, a i smanjilo vreme zadravanja kola treba
pristupiti kreiranju jednog kompleksnog informacionog
sistema za upravljanje radom stanice id koji treba da:
- obezbedi podatke o vozovima u prispeu
preuzimajui saobraajni dosije voza iz
informacionog sistema za praenje izvravanja
reda vonje;
- kontrolie
prispele
vozove,
automatski
odreujui namenu koloseka;
- obezbedi praenje rada stanice u realnom
vremenu i time stvori podlogu za upravljanje
radom stanice;
- minimizuje bavljenje kola u stanici;
- ubrza izvrenje tehnolokih operacija na
vozovima, sastavima i kolima.
- efikasnije i lake odreuje tehnoloke postupke;
- omogui pregled kola po kolosecima serijama i
pravcima kretanja;
- vodi razne evidencije i statistike;
- omoguuje lake praenje kvalitativnih i
kvantitativnih pokazatelja rada stanice kao i
mogunost poboljanja rada stanice i
- informaciono regulie odnose sa carinskom i fito
procedurom.
Uvoenjem informacionog sistema koji treba da ispuni
navedene zahteve, omoguie se smanjenje zadravanja
vozova na tehnolokim operacijama u pograninoj stanici
id.
Novi IS zahteva izradu nove tehnologije obrade vozova.

2549

4.3. Potreban broj radnika za sluaj primene nove

informacione tehnologije
Potreban broj radnika se izraunava na sledei nain:
a) potreban broj vozovoa:

Nv =

N mp t mpv + N mn t mnv + N dp t dpv

1440 t pn

(1)

b) potreban broj magacionera:

N mg =

N mp t mpmg + N mn t mnmg + N dp t dpmg

1440 t pn

(2)

c) potreban broj manevrista:

N mn =

N mp t mpmn + N mn t mnmn + N dp t dpmn

1440 t pn

(3)

gde je:
N v broj vozovoa

N mg broj magacionera

N mn broj manevrista
N mp - broj vozova meovitog sastava (smer parni) koji se
obrauju u stanici id u toku 24 sata
N mn - broj vozova meovitog sastava (smer neparni) koji
se obrauju u stanici id u toku 24 sata
N dp - broj vozova sa deliminom preradom koji se
obrauju u stanici id u toku 24 sata

pn

- ukupno vreme trajanja primopredaje smene

t m - vreme trajanja obrade voza meovitog sastava

t dp - vreme trajanja obrade voza sa deliminom preradom
Intervali preko kojih se odreuje potreban broj radnika su
sledei:
0,01 0,7 ............................................... 1 radnik
0,71 1,4 .............................................. 2 radnika
1,41 2,1 .............................................. 3 radnika

masovnih opsluivanja ili ponekad teorijom redova ili

teorijom ekanja. Ova teorija omoguuje da se iskoristi
matematiki aparat za ocenu zahteva i procesa koji imaju
karakter masovnog opsluivanja. Njen osnovni cilj jeste
razrada matematikih metoda koje e da opiu osnovne
karakteristike procesa masovnog opsluivanja, kako bi se
ocenio kvalitet funkcionisanja sistema.
Ukoliko se uporeuje nekoliko razliitih varijanata moe
se izabrati sistem masovnog opsluivanja najpovoljniji po
svojoj strukturi i eksploatacionim parametrima i time
reiti zadatak optimizacije sistema.
Svaki sistem masovnog opsluivanja ukljuuje:
- ulazni tok klijenata;
- red;
- kanal opsluivanja i
- izlazni tok klijenata.
Parametri sistema masovnog opsluivanja su:
- intenzitet ulaznog toka klijenata broj
klijenata u jedinici vremena;
- intenzitet opsluivanja broj klijenata koje je
mogue opsluiti u jedinici vremena u zavisnosti
od kapaciteta kanala.
5.1. Ulazni tok
Iz prakse rada ranirnih i rasporednih stanica poznato je
da se svakodnevno menja specijalizacija trasa teretnih
vozova i da je veoma teko predvideti tano vreme
njihovog dolaska. Zbog toga je neophodno utvrditi
karakteristiku ulaznog toka za svaku ranirnu, rasporednu
stanicu, odnosno za svako utovarno istovarno mesto.
Prouavanje ulaznog toka bitno je zbog utvrivanja:
- zakonitosti raspodele verovatnoa intervala
izmeu momenata dolaska klijenata (vozova ili
grupa kola);
- zakonitosti raspodele verovatnoe dolaska
odreenog broja klijenata (vozova ili grupe kola)
u zadatom intervalu.
Na osnovu parametra Erlanga u radu je utvreno da je
raspodela intervala izmeu dolazaka vozova u sistem
eksponencijalna, odnosno da se ulazni tok ponaa po
zakonu Puasona.
5.2. Vreme opsluivanja

5. MODELIRANJE TEHNOLOGIJE RADA U

ELEZNIKOJ STANICI ID
Radna organizacija ili drutveno politike zajednice
esto raspolau ogranienim mogunostima u pogledu
zadovoljenja zahteva za opsluivanjem. Takoe, pri
izgradnji objekata, pa i kada raspolaemo sa dovoljno
finansijskih sredstava za investiranje postavlja se pitanje
da li je racionalno graditi kapacitet za maksimalnu pojavu
zahteva klijenata. Kapacitet za maksimalne uslove
sigurno nee biti dobro iskorien, pa emo se ponekad
jednostavno ubediti da to nije opravdano.
S druge strane, esto nismo u mogunosti da upravljamo
pojavom zahteva jer oni nastaju sluajno, kako po
koliini, tako i po duini trajanja obrade opsluivanja.
Ova dva osnovna momenta, tj. ogranieni kapacitet i
sluajnost pojave klijenata i njihovog opsluivanja u
izvesnim uslovima dovode do stvaranja redova za
opsluivanje. Redovi su esta pojava u eleznikom
saobraaju.
Nauka koja se bavi analizom formiranja redova i
utvrivanja njegovih karakteristika naziva se teorijom

Vreme opsluivanja je jedan od vanih parametara svakog

kanala sistema masovnog opsluivanja. Ono pokazuje
koliko se vremena utroi za opsluivanje jednog klijenta
na posmatranom kanalu i samim tim odreuje njegovu
propusnu mo.
Takoe smo na osnovu parametra Erlanga na isti nain
kao i kod ulaznog toka utvrdili da vreme opsluge ima
eksponencijalnu raspodelu.
5.1. Sistemi masovnog opsluivanja sa ekanjem
U stanici id na prijemnim kolosecima radi jedna partija
radnika na obavljanju obrade vozova. Prosean intenzitet
dolaska vozova na preradu iznosi = 1,8. Sprovedena
statistika analiza pokazuje da se raspodela dolaska
vozova ponaa po zakonu Puasona. Vreme obrade vozova
jeste sluajna veliina, koja u proseku iznosi t = 0,54
asova. Broj koloseka namenjen za ekanje vozova na
obradu je 3 koloseka.

2550

(4)

t op

Analiza prorauna pokazuje da se pri poveanju broja

partija na obradi smanjuje vreme ekanja voza na obradu.

(5)
(6)

Da bi se smanjio broj vozova koji ekaju na obradu, a

time i ukupno zadravanje vozova u sistemu, je poveati
broj partija na obradi. Poveanje broja partija znai
istovremeno i poskupljenje njihove obrade. ta je u ovom
sluaju optimalno? Da bi smo to utvrdili, proraunaemo
pokazatelje sistema, za nepromenjene polazne uslove ( =
1.8 i t = 0.54), sem za malo n = 1, za n = 2, n = 3 i n = 4,
kao i trokova usled zadravanja kola u sistemu i
uvoenja partija radnika. Pri tome treba imati u vidu da
cena RIV najamnine po satu iznosi 0.89 eura, odnosno
prema vaeem kursu na eleznici koji iznosi 104, 00
dinara za euro, cena RIV najamnine iznosi 92,56 dinara.
Takoe za ovu analizu su bile potrebne i bruto plate
radnika koje u proseku iznose 44.200,00 za jednu partiju,
a fond radnih sati je 170 h u mesecu, pa je na osnovu toga
dobijena cena rada, koja iznosi 260,00 din/sat. Prosean
broj kola u vozu je 32. Optimalan broj partija radnika
utvrdiemo minimizirajuu funkciju cilja, odnosno:
(7)
E = E zk + E pr minimum

Slika 1. Zavisnost trokova od broja partija radnika

Na slici 1. Prikazano je da funkcija cilja ima svoj
minimum za n = 3. Optimalna varijanta je da rade tri
partije radnika, tj. kad je n = 3, ali ne bi bila velika razlika
ni kada bi radile 2 ili 4 partije, jer je i razlika u trokovima
minimalna.
6. ZAKLJUAK

Rezultati prorauna prikazani su u tabeli 1.

Matematikim proraunima prema novoj tehnologiji rada

utvren je potreban broj radnika (1 partija).
Grafikom metodom i matematikim proraunima nisu
obuhvaeni svi parametri koji bi bili relevantni, za
dobijanje preciznijih rezultata. Zato je pristupljeno
analitikom modelu sistema masovnog opsluivanja.
Sa druge strane, na osnovu teorije sistema masovnog
opsluivanja izvrena je malo detaljnija analiza, gde je
utvrena optimalna varijanta, a to je da rade tri partije
radnika, jer se tada postiu minimalni trokovi. Trokovi
iznose 126.198,00 dinara za dobijeni broj radnika
matematikim proraunom. tj. za jednu partiju radnika, a
trokovi za broj radnika dobijeni analitikim modeliranje
sistema masovnog opsluivanja, iznose 88.029,00 dinara
uz minimalno zadravanje kola na obradi.
Trokovi nastaju iz razloga to vozovi ekaju na na
izvrenje raznih operacija, a primenom ove analize
ekanje i trokovi bi se sveli na minimum, to je i bio cilj
ovog rada.

Tabela 1. Proraun za broj partija radnika

7. LITERATURA

tj. E = 24

t )tm c
g

kc

+ 24nc pr min

(8)

gde je:
E ukupni trokovi usled zadravanja kola u
sistemu i rada partija radnika na obardi vozova;
E zk trokovi usled zadravanja kola u sistemu;

E pr trokovi rada partije na obradi vozova;

mk prosean broj kola u vozu;

vreme kada se ne mogu primati vozovi

na preradu zbog proputanja drugih vozova za

ovaj primer

Karakteristike
sistema
p0
ppz
pops

= 4 h.

1
0.221
0.839
0.811

2
0.36
0.651
0.962

3
0.38
0.551
0.988

4
0.39
0.509
0.995

0.77

0.913

0.939

0.95

[1] iak, M.: Modeliranje u eleznikom saobraaju,

Saobraajni fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd, 2003.
[2] iak, M.: Organizacija eleznikog saobraaja,
Saobraajni fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd, 2003.

1.254

0.448

0.23

0.15

Kratka biografija:

0.697

0.249

0.128

0.083

Broj partija radnika (n)

nz
kr
tr
t
E zk

1.125

0.76

0.65

0.61

119958

79972

69309

65044

E pr

6240

12480

18720

24960

126198

92452

88029

90004

Jovana Prodanovic roena je u Sremskoj

Mitrovici 1985. Fakultet tehnikih nauka
upisala je 2004. god. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Saobraaj
Analiza procesa u eleznikom saobraaju
odbranila je 2010. god.

2551

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 621.39

DIGITALNI POTPIS
DIGITAL SIGNATURE
Duko Stanojevi, eljen Trpovski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast SAOBRAAJ
Kratak sadraj Ovaj rad analizira osnovne principe
kriptografske zatite podataka, zakonsku regulativu, razvoj i osnovne karakteristike digitalnog potpisa kao postupka za identifikaciju potpisnika, kao i postupke za primjenu elektronskog poslovanja zasnovane na infrastrukturi
javnog kljua.
Abstract This paper gives a brief analysis of the basic
principles of cryptographic data protection, legislation,
development and fundamental characteristics of digital
signature as a procedure to identify the signatory and the
procedures for the implementation of e-business based on
public key infrastructure.
Kljune rei: elektronski potpis, elektronski sertifikat,
kvalifikovani elektronski potpis i sertifikat, PKI, sertifikaciona tijela
1. UVOD
Dokaz da je razvoj imformacionog drutva u eksponencijalnom rastu jeste nagli porast broja korisnika sa jedne
strane i razvoj novih tehnologija u oblasti raunarstva i
komunikacija s druge strane. Ovim je omoguen veliki
broj novih servisa i usluga, koje su mogunosti Interneta
podigle na jedan znatno vii nivo. Poto je elektronska
komunikacija sama po sebi lako ranjiva, pred informacionu industriju svakodnevno se postavljaju novi zahtjevi
u pogledu bezbjednosti, zatite i tajnosti korisnika i podataka. Krajnji cilj jeste uspostavljanje mehanizma koji e
svakom od navedenih oblika elektronske komunikacije to
i omoguiti.
Da bi se odgovorilo brojnim zahtjevima korisnika iz najrazliitijih sfera, bilo je potrebno pored fizike i tehnike
bezbjednosti obezbijediti i niz kriptografskih mjera zatite
svih oblika elektronskih komunikacija i transakcija. Tako
su razvijeni mnogobrojni kriptografski algoritmi koji
omoguavaju bezbjednu komunikaciju kroz vrlo nebezbjedne kanale. U pomenute metode ubrajaju se simetrina
i asimetrina kriptografija, elektronski (digitalni) potpis,
elektronski (digitalni) sertifikati, infrastruktura javnih
kljueva i niz drugih protokola na kojima se baziraju ovi
algoritmi.
2. KRIPTOGRAFIJA
Kriptografija je prouavanje matematikih tehnika povezanih sa aspektima informacione bezbjednosti kao to su
povjerljivost, integritet podataka, autentifikacija entiteta i
autentifikacija porijekla podatka. Pojam kriptografija
nastao je od grkih rijei krypts to znai ''skriveno
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr eljen Trpovski, vanr.prof.

znaenje'' ili ''trezor'' i grke rei grphein ''pisati''. Iz

direktnog prevoda se moe zakljuiti da se kriptografija
bavi skrivanjem pravog znaenje neke rijei ili teksta.
Osnovni zadatak kriptografije jeste omoguavanje dvjema
osobama (zvaemo ih poiljalac i primalac) da komuniciraju preko nesigurnog komunikacionog kanala (telefonska
linija, raunarska mrea, itd.), na nain da trea osoba
(potencijalni napada) ne moe razumjeti njihove poruke.
U kriptografiji se koriste dva postupka:
enkriptovanje (ifrovanje, encryption, enciphering) i
dekriptovanje (deifrovanje, decryption, deciphering).
Kriptovanje je matematika funkcija koja ima sljedei
oblik:
C = E(P, Ke)
(1)
gdje je
P otvoren tekst (poruka, plain text, cleartext),
C kriptovani tekst (ifrovana poruka, ifrat, cyphertext),
a Ke klju kriptovanja.
Dekriptovanje je matematika funkcija D sljedeeg
oblika:
P = D(C, Kd)

(2)

gdje je Kd klju dekriptovanja.

Proizlazi da je dekriptovanje matematika funkcija
inverzna kriptovanju pa vrijedi:
D( E(P, Ke), Kd ) = P
(3)
2.1. Istorija kriptografije
Prvi praktini, zvanino objavljeni, rezultati kriptografskog rada u privatnom sektoru bili su postignuti u IBM-u
poetkom 1970-tih. Ekipa naunika pod vostvom Horst
Feistel-a razvila je simetrini blok algoritam Lucifer. Na
osnovu njega razvijen je algoritam koji je 1977. usvojen
kao ameriki standard za ifrovanje podataka DES (Data
Encryption Standard). Tek je 2002., na meunarodno
otvorenom konkursu za novi ameriki standard izabran
Rijndael, dvojice belgijskih naunika Joan Daemen i
Vincent Rijmen. Zvanini naziv ovog standarda je AES
(Advanced Encryption Standard). Izuzetno vaan dogaaj
desio se 1976. kada su Diffie i Hellman objavili lanak
"New Directions in Cryptography" koji je predstavio
sasvim novi koncept kriptografije, asimetrinu kriptografiju. Po ovom konceptu bilo je mogue poruku ifrovati
jednim, a deifrovati drugim kljuem. Drugi znaajan
doprinos ovog rada bio je siguran nain razmjene kljueva
za klasinu, simetrinu, kriptografiju. Malo kasnije je
Kohnfelder u svojoj tezi Toward a Practical Public Key
Cryptosystem uveo pojam sertifikata kao digitalno potpisanog podatka koji vee javni klju sa imenom onog
kome taj klju pripada. Nakon dvije godine Rivest,

2552

Shamir i Adleman su pronali metod praktine realizacije

asimetrine kriptografije. Ovaj projekat, nazvan RSA
prema poetnim slovima imena tvoraca, ponudio je i
metod kreiranja digitalnog potpisa.
2.2. Simetrina kriptografija
Kod simetrinih algoritama klju dekriptovanja Kd jednak je kljuu kriptovanja Ke (Ke = Kd = K). Simetrini
algoritmi zovu de jo I algoritmi s tajnim ili simetrinim
kljuem, slika 1.

dok se drugi zadri tajnim (privatni klju). Svako moe

kriptovati poruku korienjem javnog kljua ali poruku
moe dekriptovati samo vlasnik privatnog kljua.
Asimetrini algoritmi, korienjem para kljueva umjesto
samo jednog kljua, rjeavaju oba problema simetrinih
algoritama. Svaki korisnik ima javno dostupan klju za
kriptovanje i privatni klju za dekriptovanje.
Upravljanje kljuevima je znatno pojednostavljeno jer je
dovoljno da svaki uesnik komunikacije ima jedan par
kljueva kako bi mogao uspostaviti sigurnu komunikaciju
s bilo kojim drugim uesnikom.
Mana asimetrinih algoritama jeste njihova sporost. Rad s
asimetrinim algoritmom je oko 100 puta sporiji od rada
sa simetrinim algoritmom. Meu asimetrine algoritme
spadaju RSA, EIGamal, Diffie-Hellman.
2.4. Hash funkcije
Hash funkcije (H) su transformacije kod kojih se ulaz
promjenjive duine (m) transformie u izlaz fiksne duine
(h) koji zovemo hash vrijednost (hash value, hash,
digest);
h = H(m)
(4)

Slika 1. Simetrini algoritam

Simetrine algoritme koji se praktino primjenjuju u raunarstvu dijelimo u dvije grupe:
algoritmi za kriptovanje toka podataka (stream cipher)
blok kriptovanje (block cipher).
Kriptovanje toka podataka radi tako da se kriptovanje
poruke (originala) obavlja bit po bit, dok se kod blok
kriptovanja kriptovanje obavlja po blokovima podataka,
tj. uzimaju se blokovi od vie bita (64, 128, 196, 256) te
se kriptuju kao cjelina.
Dekriptovranje se najee obavlja inverznim kriptovanjem, tj. algoritam je isti, ali se podkljuevi kriptovanja
koriste obrnutim redoslijedom.
Prednost simetrinih algoritama jeste ta to su naroito
brzi. Meu simetrine algoritme spadaju RC2, RC5,
IDEA, DES, 3DES, Stripjack, Blowfish, CAST.
2.3. Asimetrina kriptografija
Kod asimetrinih algoritama klju Kd nije jednak kljuu
Ke, te je vrlo teko (praktino nemogue u realnom
vremenu) iz Ke odrediti Kd. Zato se klju Ke moe javno
objaviti. Asimetrini algoritmi se zovu jo i algoritmi s
javnim kljuem, slika 2.

Slika 2. Asimetrini algoritam

Asimetrini algoritmi koriste par kljueva od kojih se bilo
koji moe koristiti za kriptovanje. Ako je jedan klju iz
para upotrijebljen za kriptovanje poruke onda se iskljuivo drugi klju iz para moe upotrijebiti za dekriptovanje
poruke. Na ovaj je nain mogue sigurno primati poruke
tako da se jedan klju iz para javno objavi (javni klju)

Uslovi za ispravnu hash funkciju u kriptografiji su: ulaz

smije biti bilo kakve duine, izlaz mora biti fiksne duine,
H(x) se mora relativno jednostavno izraunati za bilo koji
x, H(x) je jednosmjerna funkcija, H(x) mora biti jedinstvena.
Pod jednosmjernom funkcijom podrazumijeva se funkcija
ije je ulazne vrijednosti vrlo teko izraunati inverznim
postupkom iz njezinog rezultata, odnosno iz h izraunati
H(x).
Pod jedinstvenom funkcijom podrazumijeva se da ne
postoje dva razliita ulaza iz kojih se dobiju jednake hash
vrijednosti, odnosno da je u sluaju poznatog ulaza i
rezultata nemogue nai neki drugi ulaz koji generie istu
hash vrijednost (nema kolizije, collision free, collision
resistance).
Tri najee koriena algoritma za jednosmjerne hash
funkcije su: MD2, MD5 i SHA-1. MD2 i MD5 daju kao
rezultat 128 bitni. SHA-1 algoritam proizvodi 160 bitni
hash.
Operacija koja se obavlja nad hash-om dokumenta prilikom potpisivanja zavisi od izabranog algoritma za digitalno potpisivanje. U praksi se uglavnom koriste tri algoritma: RSA, ElGamal i DSA.
3. DIGITALNI POTPIS
Digitalni (elektronski) potpis je skup podataka u elektronskom obliku koji su pridrueni ili logiki povezani sa
elektronskim dokumentom i slue za identifikaciju potpisnika.
Digitalni (elektronski) potpis garantuje bezbjednost svih
poslovnih operacija u toku elektronskog poslovanja, jer se
sve one ovjeravaju elektronskim potpisom, ime se
obezbjeuje identifikacija potpisnika, integritet poruka i
neporecivost sprovedene transakcije. Bez primjene elektronskog potpisa, elektronsko poslovanje nosi odreene
rizike, a ujedno primjena elektronskog potpisa ubrzava i
olakava elektronsko poslovanje.
Postoji vie razliitih naina za primjenu tehnologije digitalnog potpisa. Meutim, u poslednje vrijeme se tehnologija digitalnog potpisa primjenjuje skoro iskljuivo u

2553

skladu sa PKCS#1 (Public Key Cryptographic Standards)

standardu.
Prema tom standardu, tehnologija digitalnog potpisa sastoji se od dve operacije: kreiranja digitalnog potpisa i
provjere digitalnog potpisa (verifikacije).
3.1. Kreiranje digitalnog potpisa
Nakon to se oznai tekst koji se eli potpisati, posebnim
softverom iz njega se proizvede hash, odnosno saetak
poruke. Radi se o matematikom saetku koji e, nezavisno od duine poruke, uvijek biti iste veliine. Hash algoritam spada u jednosmjerne funkcije to znai da iz
njega nije mogue rekonstruisati izvornu poruku. Digitalni potpis nastaje kada se privatnim kljuem poiljaoca
ifrira hash, koji se dodaje izvornoj poruci i alje primaocu, slika 3.

Slika 3. Digitalno potpisivanje dokumenta

3.2. Provjera digitalnog potpisa (verifikacija)
Primalac koji raspolae porukom i pridruenim digitalnim
potpisom treba da ima javni klju poiljaoca. Javnim
kljuem primalac e deifrovati digitalni potpis i tako
dobiti hash koji e uporediti sa hash-om dobijenim
neposredno iz primljene poruke. Ako su ta dva hash-a
jednaka znai da je poruku potpisao vlasnik privatnog
kljua i da poruka nije mjenjana, slika 4.

Slika 4. Verifikacija digitalnog potpisa

Znai, u sluaju uspjene verifikacije digitalnog potpisa,

primalac je siguran u: autentinost poiljaoca - jer je
uspjeno deifrovao hash vrijednost primjenom asimetrinog kriptografskog algoritma i javnog kljua poiljaoca
koji je matematiki par jedino sa odgovarajuim tajnim
kljuem poiljaoca i koga samo poznaje dati poiljalac,
integritet prenjetih podataka - jer su obe hash vrijednosti
iste i u neporecivost - jer poiljalac vie ne moe porei
sadraj poslate poruke.
3.3. PKI infrastruktura
Infrastruktura sistema sa javnim kljuevima (PKI - Public
Key Infrastructure) omoguava ambijent za pouzdanu
primjenu elekronskog poslovanja i ona se najee bazira
na kombinovanoj primjeni asimetrinih i simetrinih
ifarskih sistema. PKI infrastruktura se sastoji od vie
komponenata, aplikacija i dokumenata koji definiu nain
realizacije etiri osnovne kriptografske funkcije u elektronskom poslovanju: Zatita tajnosti - realizuje se simetrinim kriptografskim sistemima, Autentinost, Integritet podataka i Neporecivost transakcija - realizuje se
asimetrinim ifarskim sistemima.
3.4. Sertifikaciono tijelo
Sertifikaciono tijelo ili Sertifikacioni autoritet (CA) predstavlja jezgro itavog PKI sistema. itavo povjerenje sadrano u PKI infrastrukturi zavisi od digitalnog potpisa
CA koji se formira na bazi asimetrinog kriptografskoh
algoritma (npr. RSA) i asimetrinog privatnog kljua CA.
CA funkcionie na bazi sopstvene fleksibilne politike
rada, i kontrolisano je od strane CAO i drugih administratora.
Sertifikaciono tijelo predstavlja softversko-hardversku
aplikaciju koja, kao ulazni parametar, uzima javni klju
asimetrinog kriptografskog sistema, smjeta ga u okvir
digitalnog sertifikata i sve to, zajedno sa ostalim podacima, digitalno potpisuje u cilju garancije da dati javni
klju pripada definisanom korisniku (vlasniku datog
digitalnog sertifikata).
4. DIGITALNI SERTIFIKATI
Digitalni sertifikati predstavljaju element kojim se utvruje veza izmeu identiteta subjekta i njegovog javnog
kljua za primjenu asimetrinog kriptografskog algoritma.
Raspolaganje javnim kljuem potpisnika je uslov za
pouzdanu verifikaciju digitalnog potpisa. Naime strana
koja vri verifikaciju mora biti sigurna da dati javni klju
predstavlja kriptografski par sa tajnim kljuem kojim je
poruka digitalno potpisana. Javni i tajni klju asimetrinog kriptografskog algoritma su dve velike brojne veliine i nemaju deterministiku vezu sa identitetom bilo
kog pravnog ili fizikog lica.
Digitalni sertifikati predstavljaju mehanizam za pouzdano
pridruivanje datog para brojeva identitetu nekog subjekta, tako da se ta veza ne moe falsifikovati.
Da bi se dobio digitalni sertifikat, mora se prvo formirati
zahtev za dobijanje sertifikata (Certificate Request), koji
se dostavlja odreenom CA (Certification Authority) u
cilju izdavanja digitalnog sertifikata. Ovaj zahtjev sadri
sve podatke o korisniku koji e se pojaviti i u digitalnom
sertifikatu. Zahtjev za sertifikat je digitalno potpisan
(samopotpisan) u cilju garancije njegovog integriteta.
Sertifikaciono tijelo provjerava autentinost dobijenog

2554

zahtjeva korienjem javnog kljua koji je u njemu

sadran.
5. ZAKONSKA REGULATIVA
Srbija je jedna od posljednjih drava u Evropi koja je,
nakon Evropske Direktive o elektronskim potpisima od
19.01.2000. godine, usvojila Zakon o elektronskom potpisu.
U naem Zakonu o elektronskom potpisu teilo se ugradnji svih najnovijih iskustva iz domena primjene Evropske
direktive o elektronskim potpisima tako da se Zakon nee
morati uskoro aurirati, za razliku od drava koje su ubrzo
posle Direktive usvajale svoje zakone pa su kasnije
morale da ga auriraju, ili planiraju da ga auriraju.
Zakon o elektronskom potpisu je samo osnova za dalji
razvoj elektronskog poslovanja i to najvie u domenu
elektronske uprave.
Zakon predstavlja osnovu za uspostavljanje elektronskog
potpisa, elektronskog dokumenta i elektronskog sertifikata u pravnom sistemu i, kao sistemski zakon, treba da
podstakne donoenje novih i auriranje postojeih zakona
u cilju primjene elektronskog potpisa i elektronskog dokumenta.
Elektronski potpis - skup podataka u elektronskom
obliku koji su pridrueni ili su logiki povezani sa
elektronskim dokumentom i koji slue za identifikaciju
potpisnika;
Kvalifikovani elektronski potpis - elektronski potpis
kojim se pouzdano garantuje identitet potpisnika, integritet elektronskih dokumenata, i onemoguava naknadno
poricanje odgovornosti za njihov sadraj, i koji ispunjava
uslove utvrene ovim zakonom;
Znai, jedan od uslova da se formira kvalifikovani elektronski potpis jeste da se koriste sredstva za formiranje
kvalifikovanog elektronskog potpisa, koja moraju da
obezbjede da se podaci za formiranje kvalifikovanog
elektronskog potpisa mogu pojaviti samo jednom i da je
obezbjeena njegova povjerljivost. Mora da se osigura da
se iz podataka za provjeru kvalifikovanog elektronskog
potpisa ne mogu u razumno vrijeme i trenutno dostupnim
sredstvima dobiti podaci za formiranje kvalifikovanog
elektronskog potpisa. Kvalifikovani elektronski potpis
mora da bude zatien od falsifikovanja i podaci za
formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa moraju da
budu pozdano zatieni od neovlaenog korienja.
Elektronski sertifikat - elektronski dokument kojim
se potvruje veza izmeu podataka za provjeru
elektronskog potpisa i identiteta potpisnika;
Kvalifikovani elektronski sertifikat - elektronski
sertifikat koji je izdat od strane sertifikacionog tijela za
izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata i sadri
podatke predviene ovim zakonom;

neporicanja prednost asimetrinih sistema u ovom sluaju

je u tome to je subjekt sam u stanju da prui dokaze
uea drugog entiteta u transakciji ukoliko su ostali
bezbjednosni mehanizmi sistema adekvatni (pasivna trea
strana od povjerenja).
Najefikasniji pristup u koncipiranju savremenih sistema
zatite je formiranje hibridnog sistema koji koristi dobre
osobine i jednih i drugih sistema, pa tako za utvrivanje
autentinosti, zatite integriteta i obezbeenje neporicanja
treba koristiti asimetrine sisteme a za zatitu tajnosti
podataka simetrine kriptografske algoritme.
Poznavanje tehnologije elektronskog potpisa nije dovoljno da bi dolo do iroke primjene i implementacije, neophodno je poznavanje pravne regulative drave u kojoj se
digitalni potpis primjenjuje i implementira.
Vaan aspekt jeste i razvoj javnih usluga koje donose
utede, kao to su elektronske javne nabavke i ukljuivanje najveeg broja graana u korienje informacionih
tehnologija.
Takoe prelazak iz klasinog u elektronsko drutvo jedan
je od preduslova za integraciju u Evropsku uniju.
Veoma vana stvar jeste i e-Uprava. e-Uprava je termin
koji oznaava sve one administrativne poslove koji e
moi da se vre elektronskim putem.
Druge prednosti isto tako nisu zanemarljive. Prednosti
poput eObrazovanja, eTrgovine, eZdravstva ukljuie nas
u svjetske tokove i otvoriti nove mogunosti za ovo
podruje.
7. LITERATURA
[1] Zakon o elektronskom potpisu ("Slubeni glasnik
Republike Srbije", br. 135/2004)
[2] Rivest, Shamir, Adleman:A Method for Obthaining
Digital Signatures and Public-Key Cryptosystems,
Communicalions of the ACM, 1978.
[3] A. Menezes, P. van Oorschot, S.Vanstone, Handbook of Applied Cryptography, CRC Press, 1996.
[4] Mr Saa Mrdovi, Izgradnja infrastrukture javnih
kljueva, Zavod za elektroniku, Sarajevo 2004.
[5] Mr Haris Hamidovi, Digitalni potpisi: Prirunik za
brzi poetak, Infopress Zagreb 2010.
Kratka biografija:

6. ZAKLJUAK
Kriptografske tehnike zatite koje se ovdje koriste svrstavaju se u dve grupe, simetrine i asimetrine kriptografske sisteme.
U obe vrste sistema neosporno se moe postii poverljivost podataka i zatite integriteta podataka. to se tie
utvrivanja autentinosti i identiteta subjekta u komunikaciji to se izuzetno kvalitetno realizuje u asimetrinim
sistemima korienjem tehnike digitalnog potpisa uz
upotrebu digitalnih sertifikata. Kod realizacije servisa
2555

Duko Stanojevi roen je u Tesliu 1982.

god. Diplomski-master rad na temu "Digitalni
potpis" odbranio je 2010. god. na Fakultetu
tehnikih
nauka
na
katedri
za
telekomunikacije i obradu signala.
eljen Trpovski roen je u Rijeci 1957. god.
1991. je magistrirao, a 1998. doktorirao na
Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu. Od
2004. godine ima zvanje vanrednog profesora.. Na Fakultetu tehnikih nauka dri
nastavu iz vie predmeta iz oblasti
telekomunikacija.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 656.1

ANALIZA POSLOVANJA ATP KAVIM-JEDINSTVO VRANJE PRE I POSLE

PRIVATIZACIJE I PREDLOG MERA ZA USPENIJE POSLOVANJE
ANALYSIS OF COMPANY KAVIM-JEDINSTVO VRANJE BEFORE AND AFTER
PRIVATIZATION AND PROPOSAL OF MEASURES FOR BUSINESS SUCCESS
Dragan Tasi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast- SAOBRAAJ
Sadraj Cilj izrade diplomskog rada jeste upoznavanje
sa nainom rada i organizacijom preduzea pre i posle
privatizacije analiziranjem poslovanja i merama koje su
preduzete u preduzeu. Prikazano je ta se
preduzimanjem tih mera poboljava u poslovanju
preduzea i ta bi se jo moglo uraditi na poboljanju
proizvodno-ekonomskih rezultata rada, a sve sa ciljem da
se utvrde i kvantifikuju glavni problemi u poslovanju
preduzea, i da se na taj nain poboljaju proizvodno
ekonomski rezultati rada.
Abstract The aim of this paper is to get acquainted with
the operation and organization of company before and
after privatization, analyzing the business and conducted
measures. Here is presented what is improved by
introducing these measures in the business enterprise,
and what more could be done to improve production and
economic performance, all with the aim to identify and
quantify problems of bisiness, and to improve production
and economic results.

Glavni menadzer

Generalni direktor

Saobraajni Sektor

Tehniki Sektor

Direktor Saobraaja

Automehaniar

Upravnik Saobraaja

Autoelektriar

ef Saobraaja

Voza Autobusa

Limar

Gumar

Tapetar

Slika 1 Organizaciona ema KAVIM-JEDINSTVO

Kljune rei: Saobraaj, transport, drumski

U tim sektorima organizovane su:

1. UVOD

U okviru rada izvrie se analiza rada preduzea

KAVIM-JEDINSTVO iz Vranja sa prikazom
organizacione i kadrovske strukture kao i strukture
voznog parka. Analizirani su eksploatacioni pokazatelji
rada voznog parka i rad saobraajne slube. Na osnovu
analize dat je predlog mera za poboljanje poslovanja.

3. ANALIZA TRENUTNOG STANJA

2.ORGANIZACIONA STRUKTURA
Na slici 1 prikazana je organizaciona ema preduzea
KAVIM-JEDINSTVO iz Vranja.
Rad preduzea odvija se kroz pet sektora:
Saobraajni sektor,
Tehniki sektor,
Pravni sektor,
Finansijski sektor,
Komercijalni sektor.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio prof. dr Pavle Gladovi.

Radne jedinice,
Odeljenja,
Centri,
Agencije,
Sluba.

Na osnovu tabele 1 moe se zakljuiti da ukupani broj

radnika konstantno opada posebno posle preuzimanja od
strane Kavima 2008. godine.
Tabela 1. Kvalifikaciona struktura zaposlenih radnika po
oblastima rada

2556

Oblast rada

2007.

2008.

2009.

Vozai

196

193

162

Kondukteri

113

18

Odravanje

125

61

59

Ostali radnici
(reija)

97

60

85

UKUPNO

531

320

324

Prema ranijim analizama bilo je 30 % vie zaposlenih u

administraciji nego to bi jedna savremena aministracija
trebalo da ima. Posle preuzimanja, pa do kraja 2009. god.
administarcija se smanjila za 45 %.
Sektor odravanja vozila takoe se smanjio za 57 % u
odnosu na period pre privatizacije. Prema ranijim
analizama ovaj sektor je imao viak radnika od 23 % to
je bila posledica neadekvatne organizacije rada ovog
sektora kao i visok vek eksploatacije voznog parka. to se
tie radnika koji su bili direktno povezani sa transportnim
procesom najvie je smanjen broj konduktera, ak 80 %
dok je broj vozaa ostao problino isti.
Broj zaposlenih radnika u odnosu na broj voznih jedinica,
u zavisnosti od nivoa tehnike opremljenosti u slinim
evropskim preduzeima kree se od 1,6 do 1,8 radnika po
vozilu, dok se u bivim jugoslovenskim uslovima u
takvim preduzeima kretao oko 2,5. U preduzeu Kavim
- Jedinstvo Vranje ovaj odnos je 2005. god. iznosio 4,44
radnika po jednom inventarskom vozilu, dok je 2009.
god. taj odnos 2,65 radnika po jednom inventarskom
vozilu, to je veliki napredak.

4. UKUPNI PRIHODI I TROKOVI POSLOVANJA

U svim granama saobraaja, pa i u drumskom saobraaju
transportni trokovi predstavljaju najvaniji upoteni
pokazatelj rezultata poslovanja preduzea. Finansijski
rezultati poslovanja autotransportnih organizacija
predstavljaju skup odnosa koji pokazuju formiranje i
troenje novanih sredstava u transportnoj proizvodnji.
Tano utvrivanje nivoa trokova poslovanja i cene po
jedinici transportnog rada preduslov su realnog planiranja
razvoja i realnog poslovanja u celini.
U sledeoj tabeli 4 prikazani su finansijski rezultati
poslovanja preduzea Kavim-Jedinstvo Vranje pre i
posle privatizacije.

Tabela 4. Finansijski rezultati poslovanja preduzea Kavim-Jedinstvo Vranje pre i posle privatizacije.
Pokazatelj

Prihodi za
2005. god.

Prihodi za
2009. god.

Saobraaj

545 036 439

94,7

584 629 000

93,43

Tabela 2. Kvalifikaciona struktura zaposlenih u 2009

godini

Autoservis

7 680 074

1,34

4 750 000

0,76

Autokua i
odravanje
Turistika
agencija

9 383 309

1,63

5 648 000

0,90

Broj zaposlenih
po vozilu

30 127 000

4,82

tamparija

69 680

0,01

Ugostiteljstvo

6 070 456

1,06

Ostali prihodi

6 745 042

1,17

499 000

0,09

UKUPNO

574 985 000

100

625 689 000

100

Struna sprema

Broj radnika

Procenat %

Visok (VSS)

2,77

0,07

Via (VS)

12

3,70

0,09

Srednja (SSS)

76

23,45

0,63

VKV

12

3,70

0,09

KV

205

63,27

1,69

NKV

10

3,08

0,08

UKUPNO

324

100,00

2,65

to se tie starosti voznog prka tu situacija nije u

mnogome bolja u odnosu na period pre privatizacije, to
se i vidi iz naredne tabele
Tabela 3. Prosena ponderisana starost u 2005. i 2009.
god.
Vid saobraaja

2005.

2009.

Meugradski

12,27

12,48

Gradsko-prigradski

16,03

18,05

Ceo Vozni park

14,65

15,90

Iz tabele 4 moe se zakljuiti da najvei prihod u

preduzeu ostvaruje radna jedinica saobraaj, to je i
normalno sa obzirom na delatnost preduzea. Kao to se
vidi iz prethodne tabele u periodu posle privatizacije ne
postoje vie prihodi od tamparije i ugostoteljstva.
tamparija je nastavila da radi samo za sopstvene potrebe,
a ugostiteljski objekti su prodati. Takoe se vidi da je
turistika agencija poveala svoj prihod etiri puta, a i da
su i sve ostale radne jedinice smanjile svoj profit.
Trokovi se po proizvodnom obeleju dele na stalne
(fiksne) trokove i promenjive (varijabilne) trokove .

Na osnovu tabele 3 vidi se da je prosena starost vozila

vea nego 2005. god. i to u meugradskom saobraaju za
0,21 god. a u gradsko-prigradskom saobraaju za 2
godine, dok je za ceo vozni park prosena starost vozila
vea za 1,25 godina. Stanje je loije u gradskoprigradskom saobraaju gde je prosena starost vozila
vea od 18 god. a ak 68 % vozila je starije od 15 god.
Ovi podaci ukazuju na jedan veliki problem u preduzeu
Kavim-Jedinstvo i direkno upuuju pravac budueg
razvoja preduzea koji se mora bazirati na kupovini novih
vozila, jer ako se nastavi sa ovakvim trendom za par
godina vozni park bie gotovo neuporebljiv.

Stalni trokovi se formiraju po vremenu, najee za

period od jedne godine, i nezavisni su od intenziteta
eksploatacije i obima proizvodnje, ili su samo relativno
zavisni (npr. promena broja vozila u inventaru (Ai) u toku
godine menja nivo stalnih trokova). U stalne trokove
razvrstavaju se svi trokovi koji se formiraju po vremenu i
vremenski razgraniavaju na mesene trokove. Tu
spadaju: amortizacija osnovnih sredstava rada, ukalkulisano investiciono odravanje, naknada za korienje javnih puteva, takse za tehniki pregled, trokovi sitnog inventara, obavezno i kasko osiguranje vozila, lini dohoci
zaposlenih kao i porez i doprinosi.

2557

Promenjivim trokovima nazivaju se trokovi koji se

menjaju upravo proporcionalno broju preenih kilometara
voznog parka. U ove trokove spadaju trokovi: goriva,
maziva, autoguma, delova i matrijala za tekue
odravanje vozila, dnevnice vozakog osoblja, korienje
autoputa itd.
Od posebnog znaaja je da su promenjivi trokovi
proporcionalni i da svedeni na jedinicu transportne
proizvodnje (preeni kilometar prevezenog putnika ili
osvareni pkm) dobijaju karakter stalnih trokova, to
praktino znai da je nivo tih trokova po kilometru isti.
Tabela 5. Finansijski rezultati poslovanja preduzea u
2009. god.
Pokazatelji

Iznos (dinara)

Ukupni prihodi

623 248 000

100

Ukupni stalni trokovi

324 184 000

52,02

Ukupni promenljivi trokovi

281 359 000

45,14

Dobit

17 705 000

2,84

U preduzeu Kavim-Jedinstvo preovladavaju stalni

trokovi, to je dobro za preduzee jer se oni mogu
planirati za razliku od promenjivih koji se mogu samo
delimino planirati.
5. ZAKLJUAK
Kroz izvrenu analizu poslovanja moe se zakljuiti da
situacija u preduzeu Kavim-Jedinstvo Vranje nije na
zavidnom nivou, odnosno da je ono podelilo sudbinu
drutva u kome se nalazimo, ali je stanje bolje posle nego
pre privatizacije.

servisima. Sama obnova voznog parka bi poboljala

kvalitet prevozne usuge.
Preduzee bi trebalo da pristupi trinom nainu
poslovanja, to podrazumeva veu konkurentnost ali pod
istim uslovima za sve uesnike. Zbog trenutne situacije na
tritu, privatni prevoznici su u prednosti u odnosu na
preduzea koja su do skoro bila dravno vlasnitvo.
Preduzee Kavim- Jedinstvo Vranje na trite treba da
izae sa rentabilnim linijama, usklaenim cenama
prevoza i realnom vrednou prevoza, pri emu treba biti
oprezan jer je trenutna platena mo stanovnitva na
veoma niskom nivou.
Veliki problem preduzea je nepostojanje adekvatnog
informacionog sistema. Ovaj nedostatak dosta usporava
rad preduzea. Nastavak formiranja informacionog
sistema moda je prvi problem sa kojim preduzee
Kavim-Jedinstvo Vranje treba da se suoi i naravno
rei. Informacioni sistem je trenutno na ekanju zbog
trenutne ekonomske krize. Trenutno postoji informacioni
sistem koji ne obuhvata sve potrebne informacije koje
jedno autotransportno preduzee treba da vodi.
Za postizanje boljih rezultata kao i poboljanja kvaliteta
usluge neophodna je i dopunska edukacija zaposlenih
kroz razne programe. Kroz edukaciju zaposleni bi nauili
kako da prilaze problemu u novonastalim uslovima rada,
da shvate gde je njihovo mesto u tome, kao i da razumeju
da uspeh preduzea predstavlja i njihov lini uspeh.
Na osnovu prethodno navedenog zakljuuje se da postoji
veliki broj zadataka koje treba reiti da bi preduzee
Kavim-Jedinstvo iz Vranja postalo stabilan prevoznik
sa znatno boljim ekonomskim rezultatima.
6. LITERATURA

Poslednjih godina uslovi rada zaposlenih su veoma teki,

a njihov standard je opao. Vozni park preduzea jo uvek
je veoma star (prosena starost je oko 16 godina) pa se i
pored stalnih pokuaja odravanja u radu autobusa nisu
mogli postii bolji rezultati. U prethodnom vremenskom
periodu zabeleeno je smanjenje broja zaposlenih za oko
43 %, pre svega u administraciji, to je jedan od
pokazatelja poetka reorganizacije preduzea. Samim
smanjenjem broja zaposlenih smanjio se i broj zaposlenih
po vozilu.
Bitan zakljuak koji proizilazi iz analize poslovanja
preduzea u prethodnom vremenskom periodu je da je
reorganizacija poela u pravom smeru. To se pre svega
vidi u poveanju dobiti za 2,66 % i smanjenju trokova za
1,08 %. Meutim jo uvek nije nita uradilo po pitanju
starosti voznog parka.
Oekuje se da preduzee u narednom vremenskom
periodu obnovi svoje kapacitete. Obnovu postojeeg
voznog parka trebalo bi po mogustvu izvriti vozilima
napravljenim na domaem tritu, jer su ta vozila obino
jeftinija od uvoznih. Pored toga takav potez je dobar i za
upoljavanje domae radne snage, to predstavlja interes
celokupnog drutva. U narednim godinama cilj preduzea
bi trebalo da bude da se vozni park obnovi tako da vozila
ne prelaze 5 godina starosti, kao i da se tehniki sektor
potpuno ugasi a vozila bi se odravala u ovlaenim
2558

1.
2.

Dokumentacija Kavim-Jedinstvo Vranje;

Dr Pavle Gladovi, Organizacija i tehnologija
drumskog transporta, Autorizovana predavanja,
FTN, Novi Sad 2003. god;
3. Dr Pavle Gladovi, Mr Simeunovi Milan Sistemi
javnog autotransporta robe, FTN, Novi Sad,
2004. god;
4. Dr Pavle Gladovi, Mr Milan Simeunovi, Zbirka
reenih zadataka iz tehnologije drumskog
saobraaja, FTN, Novi Sad, 2007. god;
5. Dr Pavle Gladovi, Tehnologija drumskog
saobraaja, FTN, Novi Sad, 2007. god;
6. Dr Pavle Gladovi, Organizacija drumskog
saobraaja, FTN, Novi Sad 2000. god;
7. Dr Pavle Gladovi, Organizacija drumskog
transporta, FTN, Novi Sad, 2007. god;
8. Topenarevi LJ. Organizacija i tehnologija
drumskog transporta, Graevinska knjiga,
Beograd 1987. God;
9. Zvanini
sajt
Kavim-Jedinstvo
Vranje:
http://www.kavim-serbia.rs/jedinstvo/index.htm;
10. Ili Dejan, Analiza poslovanja i program mera za
uspenije poslovanje autotransportnog preduzea
Jedinstvo Vranje, diplomski-master rad, FTN,
Novi Sad, 2007. god;

11. Risti Ivica, Opravdanost rada slube otprema i

transport u okviru A.D. Alfa-Plam Vranje,
diplomski rad, FTN, Novi Sad 2003. god;
12. Ili Saa, Analiza sektora transporta u H.K.
Simpo Vranje sa predlogom mera za uspesnije
poslovanje, diplomski rad, FTN, Novi Sad, 2006.
god;
13. Koji Darko, Mere za unapreenje rada i
poslovanja sektora transport preduzea Fruvita
d.o.o., diplomski-master rad, FTN, Novi Sad,
2008. godine
Kratka biografija:
Dragan Tasi roen je 1981. godine u Vranju.
Diplomski-master rad na katedri za saobraaj
odbranio je 2010. godine.

Prof. dr Pavle Gladovi roen je u Beogradu 1951. godine.

Doktorirao je na Saobraajnom fakultetu Univerziteta u
Beogradu 1994. godine. Dobitnik je Oktobarske nagrade
Privredne komore Beograda za najbolju magistarsku tezu u
kolskoj 1985./86. godini u Beogradu. Zaposlen je na Fakultetu
tehnikih nauka-Saobraajni odsek u Novom Sadu od 2000.
godine u zvanju vanrednog profesora za predmete: Tehnologija
drumskog transporta i Osnovi drumskog transporta.

2559

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 655.344

UTICAJ SREDSTVA ZA RAZVIJANJE NA FORMIRANJE TAMPAJUIH I

NETAMPAJUIH POVRINA NA TERMALNIM CTP TAMPARSKIH FORMAMA
DEVELOPER FOR OFFSET PLATES AND ITS INFLUENCE ON CREATION OF
PRINTING AND NON-PRINTING ELEMENTS OF THERMAL CTP PLATES
Ines Radi, Dragoljub Novakovi, ivko Pavlovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast - GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Kratak sadraj - U radu je predstavljena eksperimentalna analiza uticaja sredstva za razvijanje na formiranje
tampajuih i netampajuih povrina na tamparskim
formama koje se koriste u termalnoj CtP tehnologiji.
Praena je i poreena promena u povrinskoj hrapavosti
ovih tamparskih formi u zavisnosti od stanj regenerisanosti sredstva za razvijanje.
Kljune rei: CtP tehnologija, CtP osvetljivai,
tamparska forma za ofset tampu, povrinska hrapavost.
Abstract In this paper experimental analysis of the
developer and its influence on creation of printing and
non-printing elements of thermal CtP technology were
done in order to follow and compare changes in surface
roughness. Changes in surface roughness are result of
different saturation and condition of developer.
Keywords: CtP technology, CtP imaging systems, offset
printing plates, surface roughness.

Za ofsetno tampanje se moe rei da je to postupak koji

se zasniva na fiziko-hemijskom odnosu graninih
povrina. Na graninim povrinama dva materijala dolazi
do molekularnog napona koji nastoji da smanji graninu
povrinu. Ovaj napon nastaje na granici izmeu jedne
tenosti i jednog vrstog tela ili na dodirnim povrinama
dve tenosti koje se ne mogu meati (sredstvo za vlaenje
i tamparska boja) [3]. Slobodne i tampajue povrine se
nalaze na zajednikoj osnovi tamparske forme. Odatle,
osnova tamparske forme i njene osobine igraju kljunu
ulogu u procesu reprodukcije.
2. POVRINSKA HRAPAVOST
Povrinska hrapavost je pojam koji definie odstupanje
povrine od idealnog oblika, posmatran kao nepravilnost
povrine u odnosu na idealno zamiljenu povrinu.
Na slici 1 su predstavljene osnovne veliine kojima se
moe opisati hrapavost povrine predmeta [4].

1. UVOD
Computer to plate (CtP) tehnologija predstavlja postupak
direktnog, kompjuterski kontrolisanog osvetljavanja
tamparske forme. CtP tehnologija eleminie deo procesa
povezanih sa osvetljavanjem i razvijanjem filma i njegovim kopiranjem na ofset tamparsku formu. Ova tehnologija, takoe omoguava dobijanje tamparskih formi
mnogo bre, redukuje trokove, izostavljajui tradicionalne korake u procesu grafike pripreme.
Istraivanja su pokazala da operacije u proizvodnji,
primenom CtP tehnologije smanjuju trokove za 50%, u
poreenju sa Computer to Film (CtF) tehnologijom da je
primenom CtP tehnologije, za povratak investicija pri
ulaganju u ovaj sistem, potrebno manje od godinu dana
[1].
CtP tehnologija olakava procese u tampi i daje vei
kvalitet tamparskih formi. Uspeno korienje CtP-a
zahteva apsolutnu digitalnost u toku rada, jer se u sistemu
za osvetljavanje razvija kompletna tamparska forma. To
znai da raunarski sistem pored prelomljenih strana mora
da sadri i podatke o rasporedu strana na tabaku, marke za
ulaganje, obrezivanje i savijanje, kao i kontrolne merne
trake [2].
Ofset tampa je danas najrasprostaranjenija tehnika
grafike reprodukcije i zbog toga je u radu izvrena
analiza povrinske hrapavosti i uticaja sredstva za
razvijanje na termalnim ofset taparskim formama.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz master-diplomskog rada iji
mentor je bio prof. dr Dragoljub Novakovi.

Slika 1. Osnovne veliine za opis hrapavosti predmeta

Stvarna povrina predmeta ograniava predmet od
okoline. Na osnovu posmatranja stvarne povrine
predmeta prikazanih na slici , definisani su odreeni
profili i povrine.
Geometrijska povrina 1 je definisana na crteu (slika 2) i
ona ne prikazuje greke oblika i hrapavosti. Efektivna
povina 2 je dobijena ureajima za merenja ili kontrole
koja daje samo priblinu sliku stvarne povrine. Preseci
ovih povrina daju: stvarni 2, geometrijski 3 i efektivni 4
profil. Efektivni profil povrine dobija se u preseku
efektivne povrine i izvesne referentne ravni 5, koja se
predstavlja tako da bude podesna za odreivanje
hrapavosti [5]

2560

Slika 2. Povrine i profili predmeta

Povrinsku hrapavost povrine definiu veliine [5]:

- srednje aritmetiko odstojanje profila (Ra),
- srednja visina neravnina (Rz),
- najvea visina neravnina (Rmax),
- duina noenja (ln) i
- procenat noenja profila (pn), za veliinu datog
odstupanja c, standard JUS M.A1.020.
2.1. Parametri hrapavosti za opis povrine tamparske
forme
Prilikom izrade tamparske forme, mehanikim, hemijskim i elektrohemijskim procesima se ciljno dobija
odreena hrapavost povrine. U zavisnosti od
karakteristika ozrnane povrine tamparske forme,
dobijaju se tamparski otisci koji su takoe zavisni od
kvaliteta formiranja slobodnih i tampajuih povrina
tamparske forme.
Razliiti proizvoai primenjuju razliite metode pri
formiranju zahtevane hrapavosti tamparskih formi, a
utvrivanje stanja hrapavosti se moe izvesti definisanjem
parametara koji adekvatno opisuju stanje merenih
povrina.
Hrapavost povrine tamparske forme odreuje njene
promene i trenje u kontaktu sa nekom drugom povrinom,
definie osetljivost povrine, izgled, troenje i podnoenje
optereenja. Na hrapavost povrine tamparske forme
utiu njene promene tokom eksploatacije. Na to utie
trenje u kontaktu sa nekom drugom povrinom, ime se
menja povrina i njen izgled. Primena parametara
hrapavosti u istraivanjima, u skladu sa funkcijom
povrine tamparske forme i procesima njene izrade,
moe znaajno uticati na poveanje konzistentnosti same
povrine u toku tampe.
Da bi se adekvatno opisalo stanje merenih povrina
potrebno je odabrati adekvatne parametre hrapavosti. Na
slici 3 su predstavljene karakteristike povrine ofset
tamparske forme sa parametrima hrapavosti koji je
opisuju [6].

Slika 3: Karakteristike povrine ofset tamparske forme

- Rt, udaljenost izmeu najnie i najvie take zrna
- Rp, srednja dubina zrna = Rt
- Ra, srednja visina zrna

Slika 4. Ureaj za merenja hrapavosti TR200

Princip rada ureaja bazira se na jednolinom kretanju
dijamantske igle po povrinskoj strukturi uzorka, pri
emu se igla ni u jednom trenutku ne odvaja od povrine
uzorka. Vrh igle prelazi preko merne povrine u jednom
smeru ime se detektuju neravnine na istraivanoj
povrini. Elektroniko-mehaniki posrednik pretvara
pomak igle u elektrini signal koji ulazi u pojaalo koje
ga obrauje u pretvarau i mernoj jedinici. Slika profila se
dobija na osnovu grafikog zapisa pojaanog elektrinog
signala, a vrednost parametara hrapavosti na pokaznom
instrumentu prolaskom signala kroz elektrini filter (cutoff) i obradom u raunaru [7].
4. IZRADA TEST FORME
Test forma je razvijena za tamparsku formu formata B3
sa ciljem da tampajue i slobodne povrine na
tamparskoj formi budu ravnomerno rasporeene na
celokupnoj povrini tamparske forme. Takoe, na test
formi se nalaze i rasterska polja razliitih raster tonskih
vrednosti na kojima se takoe mogu vriti merenja u cilju
daljeg istraivanja.
(Slika 5).

Slika 5: Test forma

5. EKSPERIMENT

3. OPREMA ZA EKSPERIMENT
Za potrebe eksperimentalnog istraivanja koriena je
sledea oprema: termalni CtP osvetljiva marke Screen
model PTR 4300 za osvetljavanje tamparskih formi koje
su ispitivane, maina za hemijsko razvijanje tamparskih
formi marke Fuji, digitalni ureaj za merenje pH
vrednosti, ureaj za merenje povrinske hrapavosti
proizvoaa TimeGroup TR 200 kao i program TimeSurf
koji povezuje ureaj TR200 sa kompjuterskom
platformom. Na slici 4 dat je prikaz ureaja za merenje
povrinske hrapavosti TR200.

Zadaci istraivanja su usmereni na praenje promena u

povrinskoj strukturi slobodnih i tampajuih povrina
koje se mogu pojaviti kao posledica razliitih stanja
regenerisanosti sredstva za razvijanje.
Cilj eksperimenta je utvrivanje zavisnosti izmeu
sredstva za razvijanje i hrapavosti tamparske forme. Pri
ovome se eli utvrditi koliko starost razvijaa (koja se
razmatra kroz analizu i merenje njegove pH vrednosti)
utie na formiranje tampajuih i netampajuih povrina.
S obzirom na cilj eksperimenta, tamparske forme su
razvijene u tri razliita stanja regenerisanosti sredstva za
razvijanje: u trenutku svee regenerisanog razvijaa
odnosno kada je za razvijanje tamparske forme korieno

2561

etiri uzorka najvia a zatim, starenjem sredstva za

razvijanje srednje vrednosti parametra Ra blago opadaju,
to ukazuje na eventualno slabljenje dejstva sredstva za
razvijanje.
K 0%
0.469
0.468
0.467
0.466
Ra[m]

novo sredstvo za razvijanje, zatim kada je u sredstvu za

razvijanje razvijeno oko 500 tamparskih formi i konano
kada je razvijeno oko 1000 tamparskih formi. Starost
razvijaa se analizira merenjem njegove pH vrednosti.
Na osnovu dobijenih rezultata merenja pH vrednosti doslo
se do jasnog zakljuka da sa porastom zasienosti
razvijaa raste i njegova pH vrednost, to e nam biti od
znaaja pri analizi i diskusiji dobijenih rezultata merenja
povrinske hrapavosti i pri utvrivanju uticaja sredstva za
razvijanje na formiranje tampajuih i slobodnih povrina
tamparske forme.

0.465
0.464
0.463
0.462

5.1. Realizacija eksperimenta

0.461
0.46
0.459

Merenja povrinske hrapavosti su sprovedena na

slobodnim i na tampajuim povrinama tamparskih
formi. Ispitivano je 6 uzorka CtP ofsetnih tamparskih
formi. Povrinska hrapavost merena je na uzorcima koji
nisu bili prethodno korieni u tampi kako bi se utvrdile
karakteristike fabriki dobijene mikrostrukture osnove
tamparske forme. Zbog kompleksnosti rezultata i analize
svih parametara koje je mogue izmeriti uz pomo
ureaja TR 200, za potrebe ispitivanja odabran je
parametar hrapavosti Ra koji omoguava adekvatnu
analizu mikrostrukture ovih tamparskih formi i
omoguava analizu oekivanih karakteristika ovih formi.
U ispitivanju su uestvovale 2 vrste tamparskih formi s
tim to je za potrebe i svrhu ekspertimentalnog
istraivanja osvetljeno po 3 tamparske forme od svakog
proizvoaa:

K0 0%

K500 0%

K1000 0%

Dijagram D1: Uporedni prikaz srednjih vrednosti

parametra Ra za sva etiri uzorka na slobodnim
povrinama Konita KTP tamparskih formi
K 100%
0.175
0.17

Ra[m]

0.165
0.16
0.155
0.15
0.145
K0 100%

K500 100%

K1000 100%

Dijagram D2: Uporedni prikaz srednjih vrednosti

parametra Ra za sva etiri uzorka na tampajuim
povrinama Konita KTP tamparskih formi

1. Fuji Brillia LH-PCE i

2. Konita KTP
Dobijeni rezultati predstavljaju parametre hrapavosti koji
su izmereni na poljima dimenzija 25x25mm, najpre u
horizontalnom, a zatim i u uspravnom pravcu na polju.
Posmatrane povrine uzoraka tamparskih formi, merene
instrumentom TR 200, su 80x80m, cut-off iznosi 0.8
mm, mereno je po metrikom sistemu jedinica uz primenu
R-C filtera, a opseg merenja iznosi 20m. Za sve
uzorke, merenja su sprovedena pri istim uslovima
odnosno konfiguracijama ureaja. Za svaki uzorak
tamparske forme, merenja su sprovedena na osam
mernih mesta - uzeta su u obzir 4 razliita uzorka
tampajuih i 4 uzorka slobodnih povrina na svakoj
tamparskoj formi. Uzorci razvijenih tamparskih formi
oznaavani su na sledei nain: prvo slovo oznaava prvo
slovo proizvoaa tamparske forme ( K- Konita, F-Fuji)
a brojne oznake 0, 500 i 1000 oznaavaju broj
tamparskih formi koji je razvijen u sredstvu za razvijanje
u trenutku razvijanja date tamparske forme, na primer
F500, K1000.

Na osnovu dijagrama D2 moemo zakljuiti da je kod

tamparske forme koja je razvijana u tek pripremljenoj
kupki sredstva za razvijanje srednja vrednost parametra
Ra za sva etiri uzorka najvia. Zatim smo dobili nie
srednje vrednosti parametra Ra u sluaju razvijanja
tamparske forme u kupki sredstva za razvijanje u kojoj je
predhodno razvijeno oko 500 tamparskih formi, to
ukazuje na slabljenje dejstva sredstva za razvijanje.
Meutim, u sluaju razvijanja tamparske forme u kupki
sredstva za razvijanje u kojoj je predhodno razvijeno oko
1000 tamparskih formi, dobijene srednje vrednosti
parametra Ra su priblino jednake prvom sluaju, dakle
kada je sredstvo za razvijanje svee, to se moe pripisati
razliitoj strukturi aluminijum oksida na tamparskoj
formi koja je u tom sluaju razvijana.
F 0%
0.3

0.295

Rezultati merenja parametra Ra su za svaku tamparsku

formu predstavljeni grafiki i sprovedena je kratka
diskusija o dobijenim vrednostima.
Na dijagramu D1 prikazane su srednje vrednosti
parametra Ra na slobodnim povrinama Konita KTP
tamparskih formi. Kod tamparske forme koja je
razvijana u tek pripremljenoj kupki sredstva za razvijanje
zakljuujemo da je srednja vrednost parametra Ra za sva
2562

Ra[m]

5.2. Rezultati merenja

0.29

0.285

0.28

0.275
F0 0%

F500 0%

F1000 0%

Dijagram D3: Uporedni prikaz srednjih vrednosti

parametra Ra za sva etiri uzorka na slobodnim
povrinama Fuji LH-PCE tamparskih formi

Na dijagramu D3 vidimo da je kod tamparske forme koja

je razvijana u tek pripremljenoj kupki sredstva za
razvijanje srednja vrednost parametra Ra za sva etiri
uzorka najnia, to je suprotno od sluaja kod Konita
KTP tamparske forme. Zatim smo dobili vie srednje
vrednosti parametra Ra u sluaju razvijanja tamparske
forme u kupki sredstva za razvijanje u kojoj je predhodno
razvijeno oko 500 tamparskih formi, a isti je sluaj i sa
tamparskom formom razvijenom u kupki sredstva za
razvijanje u kojoj je predhodno razvijeno oko 1000
tamparskih formi.
F 100%
0.155
0.15

Primena ove tehnologije pri fabrikom tretmanu

hrapavljenja osnove tamparske forme, ukazuje na
postizanje eljenih rezultata. Promene u povrinskim
strukturama slobodnih i tampajuih povrina, su takoe
znaajne za odravanje stabilnosti i odgovarajuih
funkcionalnih svojstava tamparskih formi za vreme
reprodukcijskog procesa. Neujednaena interakcija
razvijaa i kopirnog sloja za vreme razvijanja moe
uticati na razliitu interakciju sredstva za vlaenje i sloja
aluminijum oksida za vreme reprodukcije. Njihovim
definisanjem i utvrivanjem optimalnih parametara
hrapavosti za karakterizaciju mikrostruktura povrina
moe se dati bolji uvid u stabilnost povrina ofsetnih
tamparskih formi.

Ra[m]

0.145

7. LITERATURA

0.14
0.135
0.13
0.125
0.12
F0 100%

F500 100%

F1000 100%

Dijagram D4: Uporedni prikaz srednjih vrednosti

parametra Ra za sva etiri uzorka na tampajuim
povrinama Fuji LH-PCE tamparskih formi
Na osnovu dijagrama D4 moemo zakljuiti da je kod
tamparske forme koja je razvijana u tek pripremljenoj
kupki sredstva za razvijanje srednja vrednost parametra
Ra za sva etiri uzorka najvia. Zatim smo dobili niu
srednju vrednost parametra Ra u sluaju razvijanja
tamparske forme u kupki sredstva za razvijanje u kojoj je
predhodno razvijeno oko 500 tamparskih formi, a zatim
se primeuje lagani porast srednje vrednosti parametra Ra
u sluaju razvijanja tamparske forme u kupki sredstva za
razvijanje u kojoj je predhodno razvijeno oko 1000
tamparskih formi.
6. ZAKLJUAK
Podaci dobijeni merenjem povrinske hrapavosti ukazuju
na odreena odstupanja u vrednostima parametara
hrapavosti Ra za tamparske forme proizvoaa Konita.
Aluminijumska osnova ima izraenu hrapavost, dobijenu
fabrikim postupcima zrnanja, za koju se moe rei da je
na samoj granici odgovarajue povrinske hrapavosti ovih
tamparskih formi.
Opti zakljuak koji se moe izvesti ukazuje upravo na
meuzavisnost stanja sredstva za razvijanje i povrinske
hrapavosti. Brillia LH-PCE tamparska forma,
proizvoaa Fuji ima znatno ujednaenije vrednosti
povrinske hrapavosti to je rezultat primene tehnologije
viezrnanja.

[1] Baker, A. D., Computer to Plate, The Prepress

Bulletin, Rochester Institute of Technology, 1997.
[2] Peterac, .: Reprodukciona tehnika (CD izdanje za
predavanja kolske 2004/2005. god.), Fakultet tehnikih
nauka, Grafiko inenjerstvo i dizajn, Novi Sad, 2004.
[3] Kiurski, J.: Fiziko-hemijske osnove izrade
tamparskih formi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad,
2004.
[4] Internet
adresa:
www.engineersedge.com
(03.09.2009.)
[5] Jovanovi, S., Kosanovi, .: Tehnologija grafikog
materijala, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd,1998.
[6] Peterac, .: tamparske forme (deo predavanja za
kolsku 2001/2002. god.), Fakultet tehnikih nauka,
Grafiko inenjerstvo i dizajn, Novi Sad, 2001.
[7] Internet adresa: www.timegroup.com (22.03.2010.)
Adresa autora za kontakt:
Ines Radi
inesradic@gmail.com
Prof. dr Dragoljub Novakovi
novakd@uns.ac.rs
Ass. MSc ivko Pavlovi,
zivkopvl@uns.ac.rs
Grafiko inenjerstvo i dizajn
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

2563

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 655.326.1

ANALIZA REPRODUKCIJE TONSKIH VREDNOSTI CTP FLEKSOGRAFSKE

TAMPARSKE FORME I OTISAKA
ANALYSIS OF TONE VALUE REPRODUCTION ON CTP FLEXO PLATES AND
PRINTS
Tihomir Zoraje, Dragoljub Novakovi, Sandra Dedijer, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Kratak sadraj U radu je predstavljena analiza reprodukcije tonskih vrednosti na CtP tamparskim formama
za flekso tampu proizvoaa Asahi (AFP-DSH 1,14 mm)
kao i odgovarajuim otiscima dobijenim na aluminiziranom papiru. Pri tome je praena zavisnost razliitih
uslova produkcije same tamparske forme na reprodukciju polja odgovarajuih tonskih vrednosti kako na
ploi tako i na samim otiscima. Takoe, u obzir su uzeta
ispitivanja prenosa tonskih vrednosti na sam otisak u
zavisnosti od brzine tampe. Time je izvrena
sveobuhvatna analiza reprodukcije tonskih vrednosti kako
na ploi tako i na otisku posmatrano kroz promenu
parametara izrade same tamparske forme i brzine
otiskivanja ime je ustanovljen adekvatan odnos uslova
izrade tamparske forme i same brzine tampe za
konkretne proizvodne uslove.
Kljune rei: CTP flekso forma, tonska vrednost, brzina
tampe.
Abstract In this paper, experimental analysis of tone
value reproduction on CtP flexo printing plates (Asahi,
AFP-DSH 1,14 mm) and corresponding prints on
aluminum paper was performed. The experiment included
investigation of tone value reproduction on plates and
prints depending on different production conditions of
printing plates as well as printing speed. It yielded in
determination of adequate production parameters of
printing plate and printing speed for concrete production
conditions.
Keywords: CTP flekso printing plate, tone value,
printing speed.

Pri tome je neophodno poznavati zakonitosti koje vladaju

prilikom izrade flekso tamparske forme i prilikom
otiskivanja na podlogu za tampu sa istih kako bi se
doneli adekvatni zakljuci.
Pri tome se prvenstveno misli na pojavu sagorevanja
kiseonika oko tampajuih elemenata tokom glavnog
osvetljavanja kod digitalnih flekso ploa i efekat porasta
rasterske take tokom otiskivanja sa gotove flekso
tamparske forme.
Takoe, brzina otiskivanja predstavlja veoma bitan
parametar u odnosu na adekvatnu reprodukciju tonskih
vrednosti na odgovarajuu podlogu za tampu.
2. PROCES IZRADE DIGITALNIH FLEKSO
TAMPARSKIH FORMI
LAMS sloj (Laser Ablation Mask System) predstavlja
gornji sloj digitalnih flekso tamparskih formi koji se
odstranjuje laserskom ablacijom koja je upravljana preko
raunarskog rip fajla. Slika 1. prikazuje princip laserskog
odstranjivanja LAMS sloja.

1. UVOD
U digitalnoj izradi tamparskih formi u tehnici flekso
tampe, jedan od osnovnih zadataka koje treba ispuniti
jeste odravanje kvaliteta vezanog za reprodukciju
tonskih vrednosti u toku izrade tamparske forme i u toku
otiskivanja sa gotovih flekso tamparskih formi.
Problematika odrivosti kvaliteta reprodukcije tonskih
vrednosti ogleda se u parametrima vezanim za vremena
predosvetljavanja i glavnog osvetljavanja, kao i
razvijanja, suenja i naknadnog osvetljavanja same
tamparske forme. Praenje reprodukcije odgovarajuih
tonskih vrednosti na CTP oslikanim ploama, gotovim
klieima ukazuju na stepen adekvatnosti njihove izrade.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio prof. dr Dragoljub Novakovi.

Slika 1. Princip laserske ablacije LAMS sloja

Za vreme glavnog osvetljavanja, delovanjem UV svetlosti, dolazi do sagorevanja kiseonika na rubovima rasterske take (slika 2), i time se ona smanjuje naspram
abliranog otvora u LAMS sloju. Ovim se sama rasterska
taka smanjuje te na merenom rasterskom polju dovodi do
smanjenja tonske vrednosti. Ova pojava ne znai smanjeni
kvalitet reprodukcije tonskih vrednosti, ona se kompenzuje u toku same tampe gde prilikom otiskivanja dolazi
do porasta tonskih vrednosti.

2564

4. MERNE METODE I REZULTATI MERENJA

Slika 2. Efekat sagorevanja kiseonika kod digitalnih

fleksografskih ploa
3. PORAST TONSKIH VREDNOSTI PRILIKOM
TAMPE
Porast tonskih vrednosti se definie kao porast reprodukovane rasterske take, samim tim i tonske vrednosti
merenog polja sa otiska. Prilikom otiskivanja sa flekso
tamparske forme, usled pritiska, dolazi do gnjeenja
tamparske boje izmeu tamparske forme (fotopolimernog kliea) i podloge za tampu. Slika 3. prikazuje porast
rasterske take.

Kao osnova merenja koriene su Asahi, AFP-DSH 1,14

mm digitalne flekso tamparske forme namenjene tampi
na aluminiziranom papiru. Oslikavanje samih ploa
izvreno je na CTP ureaju CDI Spark 4835 Esco Expose
pod unapred definisanim parametrima koritenjem
softverskog paketa FlexRip. Predosvetljavanje, glavno
UVA osvetljavanje, razvijanje, naknadno UVA i UVC
osvetljavanje i suenje raeni su u ureaju BASF Super
Comby FI, kombinovanom ureaju za izradu flekso
tamparskih formi. tampa je vrena sa jednom bojom
(crna), pri emu je prethodno na podlogu za tampu,
kombinovanu aluminijumsku foliju debljine 35m,
naneena pokrivna bela boja. Pri tome je otiskivanje
vreno sa pet razliitih brzina tampe, na flekso
tamparskom ureaju u nizu, Variflex 530 proizvoaa
Omet.
Merenja tonskih vrednosti na dobijenim
tamparskim formama raena su densitometrijskim
ureajem, VipFlex 334, a tonske vrednosti na otiscima
merena su sa Techkon SpectroPlate ureajem.
Test forma proizvoaa Asahi, koritena u radu,
prikazana je na slici 4.

Slika 3. Porast rasterske take prilikom otiskivanja

Standardom ISO 12647-1 definisane su dozvoljene
vrednosti porasta tonskih vrednosti za odgovarajue
podloge za tampu. [1] Kako je u ovom radu kao podloga
za tampu koritena aluminijumska folija, to su u tabeli 1
predstavljene dozvoljene vrednosti porasta tonskih
vrednosti za datu podlogu za tampu.

Slika 4. Test forma proizvoaa Asahi

Tonske vrednosti %

Porast TV u % za AL foliju

10

18

15

28

Prilikom oslikavanja ploa, koritena je bump-up kriva,

pri emu je tonska vrednost od 1% fiksirana na 5% tonske
vrednosti, kako bi se dobila stabilna rasterska taka. Pri
tome je na identian nain oslikano deset test kliea, za
koje su kasnije varirani daljni faktori produkcije. Za
analizu merenih rezultata uzeta su polja 5, 10, 15, 25, 50 i
75% tonske vrednosti, za svaki test klie. Analizirani
otisci su tampani pri brzinama od 10, 30, 60, 100 i 120
m/min.

25

31

4.1. Vremenski parametri izrade test formi

40

36

50

34

60

30

75

20

85

12

Prvi korak u definisanju parametara produkcije

tamparskih formi bio je utvrivanje vremena
predosvetljavanja, odnosno definisanje adekvatne dubine
reljefa. Nakon izvrenog testa predosvetljavanja usvojeno
je vreme predosvetljavanja od 20 sekundi, uzimajui u
obzir debljinu noseeg sloja (dobijena dubina reljefa od

Tabela 1. Dozvoljene vrednosti porasta tonske vrednosti

(za aluminijumsku podlogu za tampu), ISO 12647-1

2565

0,76 mm). Nakon toga, svi test kliei su bili izloeni

predosvetljavanju od 20 sekundi. Glavno osvetljavanje je
raeno u etapama od 2 minute za svaku test formu,
odnosno svaki naredni klie je osvetljavan 2 minute due
od prethodnog. Tabela 2. prikazuje vremenske parametre
glavnog osvetljavanja za test tamparske forme.
Tabela 2. Vremena glavnog UVA osvetljavanja

Tonske vrednosti izmerene sa oslikane test forme

prikazuju takoe vee tonske vrednosti naspram
referentnih ali manje od tonskih vrednosti oitanih sa
RIP-a, to znai da je prilikom oslikavanja dolo do
minimalnog smanjenja rasterske take.
4.4. Rezultati merenja tonskih vrednosti sa razvijenih
test formi
Tabela 5. prikazuje izmerene TV% sa gotovih test formi.

Ploa

Vreme glavno UVA

osvetljavanja data u
minutama

P1

Ploa

5%

10%

15%

25%

50%

P2

P1

1.7

5.8

12.4

35.4

68.6

P3

P2

0.7

1.9

5.7

12.4

36.4

66.5

P4

10

P3

1.1

2.3

5.9

12.1

31.9

68.9

P5

12

P4

1.2

2.2

5.5

12.6

38.5

68.1

P6

14

P5

1.4

2.6

5.9

12

37.8

68

P7

16

P6

1.7

4.7

10.5

32.9

63.3

P8

18

P7

1.4

2.2

4.9

12.5

32.9

65.1

P9

20

P8

1.5

2.7

6.2

10.8

34.8

65.1

22

P9

1.2

2.3

6.9

10.7

33.4

65.2

P 10

1.8

2.2

4.5

10.1

32.2

61.8

P 10

Tabela 5. Rezultati merenja TV% sa razvijenih test formi

Brzina razvijanja je uzeta po preporuci proizvoaa

fleksografskih ploa, 165 mm/min, dok su parametri
naknadnog UVA i UVC osvetljavanja takoe uzeta po
preporuci proizvoaa, po 10 min. Kliei su sueni 120
min, i kondicionirani 24 h.
4.2. Rezultati merenja tonskih vrednosti RIP-ovanog
fajla

75%

Vrednosti izmerene na test formama prikazuju nagli pad

tonskih vrednosti naspram referentnih vrednosti, to je
rezultat smanjenja rasterske take prilikom sagorevanja
kiseonika oko rasterske take na digitalnim ploama sa
LAMS slojem, objanjen u prethodnom tekstu.

Tonske vrednosti RIP-ovanog fajla oitane su sa panela

softverskog paketa FlexRip, a prikazane su u tabeli 3.
Tabela 3. Rezultati merenja TV% sa RIP-a
Merno polje TV %

Izmerene tonske vrednosti %

9.8

10

14.5

15

19.6

25

28.7

50

52.6

75

76.5

Tonske vrednosti reprodukovane u RIP-ovanom fajlu

pokazuju odstupanje od referentnih vrednosti ka viim
tonskim vrednostima sa blagom tendencijom smanjenja
razlike u pravcu od niih ka viim tonskim vrednostima.

Slika 5. Grafiki prikaz meusobnog odnosa TV%, merenih

TV% sa oslikane ploe i merenih TV% sa gotove ploe 5

Merno polje TV %

Izmerene tonske vrednosti %

9.3

10

12.8

15

17.8

Radi jednostavnosti grafikog prikaza na grafiku na slici 5

odabrano je predstavljanje odnosa traenih i izmerenih
tonskih vrednosti na tamparskoj formi pre i nakon
osvetljavanja i razvijanja za tamparsku formu 5. Na
grafiku se jasno uoava da su sve izmerene tonske
vrednosti sa ploe 5 nakon osvetljavanja i razvijanja
ispod referentnih vrednosti, dok su sve izmerene tonske
vrednosti sa test forme sa maskom iznad referentnih
vrednosti. Relevantni rezultati i zakljuci se oigledno
mogu izvesti tek nakon merenja adekvatnih otisaka
dobijenih sa datih tamparskih formi.

25

26.5

4.5. Rezultati merenja tonskih vrednosti sa otisaka

50

51.3

75

76.2

Kao najpogodnija brzina tampe ustanovljena je brzina od

100 m/min, jer su se ovde pokazala najmanja rasipanja

4.3. Rezultati merenja tonskih vrednosti CtP oslikane

ploe
Tonske vrednosti izmerene na oslikanoj test formi
prikazane su u tabeli 4.
Tabela 4. Rezultati merenja TV% sa oslikane test forme

2566

izmerenih tonskih vrednosti za svaku test formu

ponaosob, a takoe, merene tonske vrednosti sa svih test
kliea, pri ovoj brzini, pokazuju najpriblinije vrednosti sa
referentnim vrednostima. Tabela 6. prikazuje izmerene
tonske vrednosti na otisku tampanom pri brzini od 100
m/min.
Tabela 6. Rezultati merenja TV% sa otisaka brzina 100
m/min
Ploa

5%

10%

15%

25%

50%

75%

P1

7.9

7.6

11.2

19.8

45.9

73.9

P2

7.9

7.5

11.5

20.1

46.5

74.9

P3

8.3

7.8

11.5

20.4

47.3

75.9

P4

8.3

7.8

11.5

20.4

47.3

75.9

P5

7.4

8.3

12.6

22.5

48.7

75.7

P6

3.8

6.7

10.9

18.9

45.4

73.1

P7

8.3

6.6

9.8

17.7

43.2

70

P8

8.3

6.6

9.8

17.7

43.2

70

P9

11.2

10.1

10

18.3

44.7

72.5

P 10

10.8

10.4

10.2

18.3

44.6

73

Zatamljene elije tabele 6. oznaavaju vrednosti za otisak

sa svake test forme, koje najmanje odstupaju od traenih
vrednsoti. Iz tabele se jasno uoava da vrednosti za test
plou P5 pokazuju najmanja odstupanja od traenih
tonskih vrednosti.
Grafik prikazan na slici 6. prikazuje krivu reprodukcije
tonskih vrednosti na otisku za ploe P2, P5, P6 i P9 pri
brzini tampe od 100 m/min.

Kao zakljuak celokupnog istraivanja se namee da su za

date proizvodne uslove, definisane sisteme i odabranu
podlogu za tampu, adekvatni parametri za izradu Asahi
AFP-DSH 1,14 sledei: vreme predosvetljavanja 20 sec,
vreme glavnog osvetljavanja 12 min, brzine razvijanja
165 mm/min, vremena naknadonog UVA i UVC
osvetljavanja po 10 min, vreme suenja 120 min i
kondicioniranje 24 h.
Pri tome je izveden zakljuak da je za dati tamparski
sistem, podlogu za tampu i odabranu tamparsku formu,
brzina tampe od 100m/min, brzina pri kojoj se postie
adekvatna reprodukcija tonskih vrednosti na otisku.
Na osnovu rezultata predstavljenih u tabeli 6. uoeno je
da su kod svih merenih rezultata sa otisaka, izmeu
tonskog polja od 5% i tonskog polja 10% tonske
vrednosti skoro jednake, a u nekim sluajevima su
izmerene tonske vrednosti polja 5% i vee od izmerenih
tonskih vrednosti polja 10% na istom otisku. Pojava se
uoava i na grafiku predstavljenom na slici 6. Dati
rezultati upuuju na zakljuak da uzrok lei u nainu
razvijanja samih tamparskih formi. Naime, ureaj Basf
Super Comby FI, koji je koriten u ovom eksperimentu,
poseduje jedan sistem etki za skidanje neosvetljenog
sloja, to se pokazalo nedovoljnim u sluaju kad se vri
razvijanje digitalnih flekso ploa sa crnom maskom. Poto
se i maska i neosvetljeni polimer skidaju u jednom
prolazu, to dovodi do neadekvatnog razvijanja u rasponu
tonskih vrednosti od 5-15 %. Preporuuje se primena
sistema specijalizovanih za razvijanje digitalnih
fleksografskih ploa sa dva ili vie sistema etki, koje
slojevito razvijaju ploe, skidajui prvo LAMS (crni) sloj
a tek posle osnovni neosvetljeni polimerni sloj.
6. LITERATURA
[1] ISO 12647-1 Standard, Graphic technology Process control for the production of half-tone colour
separations, proofs and production prints Part 6
Flexographic printing, 2006.
[2] Foundation of Flexographic Technical Association,
Inc, Flexography: Principles and Practices, USA,
1999.
[3] Asahi Kasei Chemicals Corporation, Asahi
Photoproducts, URL: www.asahiafp.com/En/web/catalog/about_afp_dsh_e.html,
<24.02.2010. 21.09>

Slika 6. Grafiki prikaz meusobnog odnosa tonskih

vrednosti reprodukovanih na otisku sa ploa P2, P5, P6 i
P9
Sa grafika se jasno uoava da je kriva reprodukcije
tonskih vrednosti na otisku dobijenih sa ploom P5
najpriblinija pravoj koja prikazuje traene tonske
vrednosti.

Adresa autora za kontakt:

5. ZAKLJUAK
Rezultati merenja tonskih vrednosti sa otisaka tampanih
pri brzini 100m/min pokazala su da je test forma oznake
P5 dala najpriblinije rezultate traenim tonskim
vrednostima.

Ass. MSc Sandra Dedijer,

dedijer@uns.ns.ac.yu

Tihomir Zoraje
zoraja@tippnet.rs
Prof. dr Dragoljub Novakovi
novakd@uns.ns.ac.yu

Grafiko inenjerstvo i dizajn, FTN Novi Sad

2567

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 655.15.01

PROJEKTOVANJE PROIZVODNOG SISTEMA ZA FLEKSO TAMPU

DESIGN OF PRODUCTION SYSTEMS FOR FLEXO PRINTING
Nikola Papi, Ilija osi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN

2.1. Opis proizvodnog programa

Kratak sadraj U okviru ovog rada izvreno je

projektovanje proizvodnog sistema za flekso tampu, koji
bi ravnopravno uestvovao na tritu sa ostalim
renomiranim flekso tamparijama.
Abstract In this Master's thesis, the design is made of a
production system for flexo print that could competitively
stand against other, well-renowned flexo printing houses
on the market.
Kljune rei: Proizvodni sistem, proizvod predstavnik,
flekso tampa

Proizvodni program obuhvata sedamnaest razliitih grupa

proizvoda koji se rade tehnikom flekso tampe: pakovanje
zamrznutih proizvoda, pakovanje u vakuumu, pakovanje
dehidrirane hrane, pakovanje u zoni inertnog gasa,
pakovanje snek proizvoda, pakovanje masnoa,
pakovanje pastoznih proizvoda, pakovanje konditorskih
proizvoda, pakovanje zaina i ostalih prakastih
proizvoda, pakovanje kafe, pakovanje itarica i
preraevina na bazi brana, pakovanje vonih sokova po
sistemu DOYPACK, pakovanje sladoleda, pakovanje
praka za pranje, pakovanje proizvoda papirne konfekcije,
pakovanje proizvoda kozmetike industrije, materijali za
etiketiranje PET boca. Dalje u radu se izvlai po jedan
karakteristian proizvod za svaku od navedenih grupa i
predstavlja kroz kartu programa proizvodnje (Tabela 1) i
karte proizvoda.

1. UVOD
Tehnika flekso tampe, kao modifikovana tehnika visoke
tampe, u proteklih nekoliko decenija tei da dominira u
domenu tampe najraznovrsnijih materijala, od kojih se na
ubedljivo prvom mestu nalaze ambalani materijali. Svoj
ubrzan tehnoloki razvoj fleksografija je doivela u
proteklih 30 godina, zahvaljujui pre svega kontinuiranim
tehnolokim inovacijama uz sve veu ekonominost
samog procesa tampe. Prednost u odnosu na druge
tehnike tampe se, izmeu ostalog, ogleda u mogunosti
tampe na upojnim i na neupojnim podlogama sa bojama
na bazi vode, rastvaraa ili UV bojama, a takoe i u
mogunosti tampe milionskih tiraa tako i malih tiraa
iji se kvalitet otiska, danas, moe meriti sa kvalitetom
otiska dobijenih ofset ili tehnikom duboke tampe.
2. PROGRAM PROIZVODNJE
Flekso tampa je, s obzirom na tehniko - tehnoloke
mogunosti, prilagoena tampi fleksibilnih materijala
koji se najee koriste za ambalau. Zato je projektovani
proizvodni program izuzetno raznovrstan i obuhvata
veliki broj razliitih proizvoda namenjenih pre svega
prehrambenoj, kozmetikoj, farmaceutskoj i hemijskoj
industriji. Zbog specifinosti same ambalane industrije, a
i flekso tampe, kupcu e se na njegov zahtev isporuivati
gotov proizvod ili poluproizvod.
Pod gotovim proizvodima se podrazumevaju proizvodi
koji su konfekcionirani tj. odreenim postupcima svedeni
na zadate veliine i spremni su da se u njih pakuje
odreeni proizvod. Dok pod poluproizvodom podrazumevamo svaki onaj proizvod koji nije predvien za
neposrednu primenu, ve se koristi za izradu finalnog
proizvoda. To znai da kao poluproizvod podrazumevamo
rolne odtampanog materijala koje kupac na svojoj
opremi tehnoloki obrauje i puni.

_______________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio prof. dr Ilija osi.

Tabela 1. Program proizvodnje

3. ANALIZA PROGRAMA PROIZVODNJE
Analiza programa proizvodnje izvrena je kroz analizu
zavisnosti struktura-koliina (pj-qj), ABC analizu i kroz
analize za redukcije koliina.
3.1. ABC analiza
Proizvod predstavnik je stvaran - realan deo programa
proizvodnje koji u formatu, materijalu i broju boja sadri
najvei broj elemenata ostalih delova programa
proizvodnje koje predstavlja i po pravilu se bira iz
podruja A ABC analize programa proizvodnje.
Na osnovu ABC analize biramo proizvod koji po svojim
karakteristikama kao to su: format, obim, broj boja,
materijal u sebi sadri sve karakteristike i drugih
proizvoda.
Prema ovim analizama proizvod koji se izdvaja je
proizvod P15. U vrednosnoj i koliinskoj analizi proizvod

2568

P15 je u podruju A na prvom mestu, dok u masenoj

analizi proizvod P15 zauzima drugo mesto u podruju A.
Iz toga sledi da je za proizvod predstavnik odabran
proizvod P15.
Kada se posmatra drugi uslov koji proizvod predstavnik
treba da zadovoljava, njegovu tehnoloku sloenost,
primeujemo da se proizvod P15 ubraja u sloenije
proizvode naeg proizvodnog programa.
3.2. Redukcija koliina
Da bi se uradila redukcija koliina, potrebno je izvriti
pojedinane analize elemenata koji karakteriu odreeni
proizvod. Potrebno je izvriti sledee analize:
- analizu sloenosti zavrne grafike obrade
- analizu prema broju boja u procesu tampe
Redukcija programa proizvodnje je izvrena primenom
koeficijenata koji se uzimaju u obzir:
- masa - rm
- sloenost zavrne grafike obrade - rzgo
- broj boja rb,
i prikazana u Tabeli 2.

Tabela 2. Redukcija koliina

4. PROJEKTOVANJE POSTUPKA IZRADE
PROIZVODA PREDSTAVNIKA
Procesi rada proizvodnih sistema, kao skup progresivnih
promena stanja predmeta rada u vremenu, odreuju
karakter transformacije ulaznih veliina odnosno resursa u
izlazne veliine odnosno proizvode.
Postupak transformacije se u optem sluaju izvodi
procesima:
- pripreme
- tampe
- zavrne grafike obrade
- rukovanja materijalom (transport i skladitenje)

Dijagram 1. Postupak izrade proizvoda predstavnika

5. IZBOR TIPA I VARIJANTE TOKA U SISTEMU
Na osnovu uporeivanja utvrenih veliina, kapaciteta
(Ke), Ti i Timax zakljuujemo da je tip i varijanta toka
proizvodnog sistema 2.1. Odnosno koriste se tehnoloke i
prostorne strukture produkcionog karaktera (Slika 1).

Na osnovu podloga utvrenih analizom karakteristika

programa proizvodnje, uoeno je da proizvod predstavnik
prolazi kroz veinu faza kao i drugi proizvodi. Faze kroz
koje ne prolazi su neke faze u zavrnoj grafikoj obradi.
Teholoki postupak za izradu proizvoda predstavnika
sastoji se od sledeih faza i prikazan je na dijagramu 1.
Slika 1. Ocena posmatranog programa proizvodnje

2569

6. PRORAUN ELEMENATA SISTEMA

Za uslove varijante toka 2.1 ritam serije definisan je
sledeom formulom:
rs=Ke/in=180000/12=15000 minuta/serija
Optereenje preseka toka predstavlja vremenski izraenu
koliinu rada koju je potrebno uloiti u fazama procesa
rada - operacijama odreenim tehnolokim postupkom, za
izradu date koliine predmeta rada. U uslovima date
varijante toka (Varijanta 2.1 osnovnog modela) i odreene
veliine serije predmeta rada, optereenje preseka toka se
dobija na osnovu formule:
Ti=in x (tpzi + in x nopt x tii)

boja, preko odeljenja za tampu i montau ploa i

odeljenja za zavrnu grafiku obradu.
8.1. Odeljenje za pripremu
Odeljenje za pripremu se sastoji od tri najsavremenija
raunara i tampaa koji izmeu ostalog i slui za
putanje probnih otisaka.
- Raunari apple Mac pro
- tampa HP Color LaserJet CP2025dn
8.2. Odeljenje za izradu tamparskih ploa
Odeljenje za izradu tamparskih ploa se sastoji od
ureaja za osvetljavanje ploa (kliea), ureaja za
oslikavanje (graviranje) i ureaja za razvijanje ploa.
- Ureaj za osvetljavanje ploa DuPont Cyrel
1000 ECLF
- CtP ureaj CDI Spark 4835 Esco
-

Ureaj za razvijanje ploa DuPont Cyrel

FAST 1000 TD

8.3. Odeljenje za meanje boja

Odeljenje se sastoji od sistema INK-maker P32 koji je
sastavljen od centralne jedinice koja mea boje,
upravljake jedinice i 32 bureta iz kojih se vuku boje u
centralnu jedinicu.
- Ureaj za meanje boja INK-maker P32
- Rainar i kontrolni pult sa INKPRO softverom
Tabela 3. Vremena za operaciju

Potreban broj jedinica tehnolokih sistema u fazama,

procesa - operacijama rada, odreuju se na osnovu odnosa
optereenje /kapacitet, odnosno:
Mip=Ti/Ke
Potreban broj uesnika u fazama procesa - operacijama
rada se, takoe odreuje na osnovu odnosa optereenje /
kapacitet, odnosno:
Rin=Ti/Ke
Povrine potrebne za smetaj elemenata sistema na
radnim mestima - tehnolokih sistema za obradu, merenje,
rukovanje materijalom i upravljanje su proraunate na
osnovu formule:
Frmi=Ftsi x kr

8.4. Odeljenje za tampu i montau ploa

Odeljenje se sastoji od tamparske maine i ureaja za
montau ploa.
- Ureaj za montau kliea (ploa) Mount-OMatic 1500 MK II Special Flexologic
-

Tcp= 83,25x179+83,25+80+3x5=15080 min/ser

8. ODABIR OPREME
Tehnoloki sistemi predstavljeni ovde, poseduju visok
stepen automatizovanosti. Svi ti tehnoloki sistemi
zajedno ine celinu, koja kao rezultat daje zatvoren krug
proizvodnje. To podrazumeva da postoje odeljenja za
svaku fazu proizvodnog procesa. Odnosno odeljenje za
pripremu, izradu tamparskih ploa, odeljenja za meanje

Maina za tampu FPLUS Comexi

8.5. Odeljenja za zavrnu grafiku obradu.

Odeljenje za zavrnu grafiku obradu ima mainu za
laminiranje, mainu za razrezivanje rolni i etiri maine
za konfekcioniranje.
- Maina za laminiranje (kairanje) NEXUS power
Comexi
- Maina za razrezivanje Proslit EIKON Comexi

7. ODREIVANJE VREMENA TRAJANJA

CIKLUSA RADA
Zbog duine trajanja operacija i ukupne duine Tcp, nain
prelaska sa operacije na operaciju je redno-paralelni. Ovaj
nain omoguava maksimalno iskoritenje tehnolokih
sistema. Proizvodni ciklus - Tcp , je u ovom sluaju
raunat po obrascu:
Tcp=tp1x179+tp2+tp3+ tmoi min/ser
i iznosi:

Burad sa bojama, pigmentima i razreivaima

Maine za konfekcioniranje KV - 50E Fenix

Vitra

9. OBLIKOVAJE PROSTORNE STRUKTURE

SISTEMA
Oblikovanje prostornih struktura podrazumeva postupak
razmetanja elemenata sistema u skladu sa sledeim
principima oblikovanja:
- princip minimalnih rastojanja,
- princip inteziteta toka,
- princip iskorienja prostornih struktura
- princip fleksibilnosti
- princip sigurnosti rada i
- princip integracije tokova
U dijagramu toka materijala (Slika 2) prikazan je
razmetaj tehnolokih sistema kao i tokovi materijala i
informacija kroz sistem.

2570

11. LITERATURA:
1. Dragutin Zelenovi, Ilija osi, Rado Maksimovi,
Aleksandar Maksimovi PRIRUNIK ZA
PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH SISTEMA pojedinani prilaz, Fakultet tehnikih nauka Novi Sad,
2003.
2. Ilija osi, Aleksandar Rikalovi,
PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH SISTEMA,
prirunik za vebe, Fakultet tehnikih nauka Novi Sad,
2008.
3. Dragoljub Novakovi, GRAFIKI PROCESI,
Fakultet tehnikih nauka Novi Sad, 2005.
4. Dragoljub Novakovi, ZAVRNA GRAFIKA
OBRADA, Fakultet tehnikih nauka Novi Sad, 2006.
5. Vojislav Radonji, TEHNOLOGIJA TAMPE I,
Visoka kola tehnikih strukovnih studija aak, 2009.
6. Vojislav Radonji, Milovan Martinovi, IZRADA
AMBALAE, Visoka kola tehnikih strukovnih studija
aak, 2008.
7. Aleksandar Rikalovi PROJEKTOVANJE SISTEMA
ZA MEDIJSKU PROIZVODNJU, master rad, Fakultet
tehnikih nauka, Novi Sad, 2006.
Kratka biografija:
Nikola Papi roen je u Nikiu 1984. god.
Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih
nauka iz oblasti Projektovanja proizvodnih
sistema Projektovanje proizvodnog sistema za
flekso tampu odbranio je 2010.god.

Slika 2: Dijagram toka materijala

10. ZAKLJUAK
S obzirom da je izrada ambalaa i etiketa najunosnija
oblast grafike industrije, a prikazani proizvodni sistem i
tehnoloki sistemi koji ga ine jednim od najsavremenijih
u svetu, lako se moe izvesti zakljuak da ovako
isprojektovan proizvodni sistem moe da zaivi i bude
konkurentan u drutvu renomiranih firmi iz ove oblasti
grafike industrije.
Za uspeno poslovanje ovog proizvodnog sistema potrebno je konstantno ulagati u obrazovanje zaposlenih, praenje najnovijih svetskih trendova u ovoj oblasti grafike
industrije i primenu istih u proizvodnji. Takoe ne treba
zanemariti investiciono ulaganje u ovaj proizvodni sistem,
ulaganje u novije tehnoloke sisteme.

2571

Prof. dr Ilija P. osi dipl. ma. inenjer roen

je 1948. godine u Rivici, Optina Irig.
Magistarsku tezu pod nazivom: Prilog
istraivanju struktura montanih sistema u
uslovima opteg modela proizvodnih sistema
odbranio je 1979. na Fakultetu tehnikih nauka u
Novom Sadu, a doktorsku disertaciju Prilog
razvoju proizvodnih struktura povienog stepena
fleksibilnosti 1983. na istom fakultetu.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 655:331.4

OZON U GRAFIKOM OKRUENJU

OZONE IN THE PRINTING ENVIRONMENT
Ivana Sretenovi, Jelena Kiurski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Kratak sadraj U radu su prikazane fiziko-hemijske
karakteristike ozona, uticaj na zdravlje oveka, kao i
metode odreivanja ozona. Prikazani su rezultati emisije
ozona u grafikoj industriji i rasprostiranja ozona iz
fotokopir aparata. Prikazani su standardi za uklanjanje
neeljenog dejstva ozona.
Abstract The paper presents physico-chemical
properties of ozone, the impact on human health, as well
as methods for measuring ozone. The results of emission
of ozone in the printing industry and spread of ozone from
the copy machine. The standards for the removal of
unwanted ozone effects was showing.
Kljune rei: Ozon, zagaivai vazduha, fotokopir
aparati, grafika industrija
1. UVOD
Nekada se verovalo da je ozon neophodan za disanje.
Danas je poznato da je ozon jak toksikant zbog svojih
oksidacionih karakteristika. U prirodi ozon je prisutan
uglavnom na dva mesta. Prvi je tanak sloj stratosfere, gde
ozon spreava sunevo UV zraenje da dospe na Zemlju.
Drugo mesto je sloj ozona blizu povrine zemlje koji se
formira delovanjem UV zraenja na izduvne gasove iz
saobraaja. Koncentracija ozona u atmosferi u sloju pri
zemlji neprekidno se kontrolie, ali ovek provodi oko 90
% vremena u zatvorenom prostoru. Stoga povien nivo
ozona u zatvorenim prostorijama predstavlja predmet
velike zabrinutosti. Visoka koncentracija ozona u
zatvorenim prostorima moe izazvati respiratorna
oteenja, suvi kaalj, bolove prilikom disanja, pritisak u
grudima i ponekad ak muninu.
Ozon je alotropska modifikacija kiseonika (slika 1). U
svom najstabilnijem obliku, elementarni kiseonik postoji
kao dvoatomski molekul (O2). Molekuli ozona sadre tri
atoma kiseonika (O3), koji su nestabilni i reaktivni. Na
sobnoj temperature ozon je svetloplavi gas otrog mirisa,
tipian za vazduh nakon oluje sa grmljavinom ili u blizini
starog elektromotora. Kondenzuje se u tamno-plavu
tenost na -112C i mrzne na -193C. Ozon je mnogo
rekativniji od molekula (O2).
Moze da oksiduje mnoga organska jedinjenja i koristi se u
komercijalne svrhe kao izbeljiva za voskove, ulja,
tekstile i kao sastojak u dezedoransima [1].
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bila dr Jelena Kiurski, vanr. prof.

Slika 1. Struktura ozona i molekul ozona

2. UTICAJ OZONA NA STARENJE MATERIJALA
Niska koncentracija ozona ima naroit uticaj na tekstil,
tkanine, organske boje, metale, plastiku i uzrokuje
karakteristino starenje materijala. Pa ipak, nekoliko
materijala je otporno na oksidujui uticaj ozona, a to su
staklo i pojedini nerajui elici. Akutna toksinost ozona
je odavno prepoznata i dosta dobro je dokumentovana.
Ozon iritira suzne kanale oiju i respiratorni trakt a visoka
koncentracija moe prouzrokovati pluni edem [2].
Mogue je da postoje i sekundarna reagovanja na ozon,
koje karakterie nedostatak vazduha iz oksihemoglobina u
tkivima. ak tokom izloenosti ozonu od 0,1 ppm, ako je
izloenost produena, moe doi do preuranjenog starenja
ovekovog organizma [2].
Takoe i zdrava osoba koja povremeno veba vremenom
oseti osetan pad vie od 15, 20% u radu plua od jakog
uticaja ozona u toku samo nekoliko sati. Oteenje
plunog tkiva moe biti prouzrokovano pri ponovnoj
izloenosti uticaju ozona - kao kada bi u nekoliko navrata
izloili plua jakom suncu, to moe uticati na smanjenje
kvaliteta ivota ljudi tokom starenja. Oko 7% zdravih
ljudi ima smanjeni kapacitet plua kada je nivo ozona 60
ppb, pa tako EPA razmatra da pootri trenutni nivo ozona
sa 80 ppb na 60 ppb [3].
Ozon izaziva suenje bronhijalnih vazdunih puteva, to
dovodi do kalja, upale grla, bola u uima, neprijatnog
oseaja u pluima i oteanog disanja [3].
3. EMISIJA OZONA U GRAFIKOJ INDUSTRIJI
3.1. UV suenje
Tehnologija UV suenja nalazi sve veu primenu u
razliitim granama industrije. UV zraenje omoguava
promenu stanja strukture polimera tokom suenja usled
isparavanja rastvaraa. Neprestano se pojavljuju novi
postupci UV suenja koji poboljavaju uslove ivotne
sredine. UV lampe takoe i same doprinose ekolokim i
bezbednosnim problemima u vidu emisije ozona, jake
UV emisije i u vidu emisije ivinih para [4].

2572

Primena UV tehologije u tamparstvu stalno se menja i

proiruje. UV tehologija tampe takoe ima najvei porast
primene u odnosu na druge tehnike tampe. Danas je UV
tehnologija prisutna u tamparskim procesima flekso,
duboke, ofset, sito i digitalne tampe, kao i u odreenim
segmentima zavrne grafike obrade, poput lakiranja na
bazi UV suivih boja, lepkova i lakova [5].
3.2. Uticaj UV lampi na stvaranje ozona
Interakcija kratkih talasa, ( = 210 nm) UV svetlosti sa
kiseonikom uzrokuje nastajanje ozona. Sve UV lampe:
ivine, ksenonske ili mikrotalasne emituju intenzivno UV
zraenje [4].
Nekoliko svetskih dravnih organizacija je postavilo
granice za koncentracione nivoe ozona. Na primer, OSHA
dozvoljena granica izloenosti (PEL) je 0.1ppm. Granica
izloenosti ozona Uprave za hranu i lekove je 0.05 ppm u
zatvorenom prostoru (21 CFR 801.415). Amerika
agencija za zatitu ivotne sredine (EPA) utvrdila je
standard kvaliteta vazduha u okruenju (NAAQS) za ozon
od 0.12 ppm tokom jednosatnog izlaganja. Ako se
prilikom rada UV lampi koriste specijalni filteri, izduvni
sistemi i odgovarajua oprema, mogu se ispotovati date
granine vrednosti za ozon. Usled potrebe rashlaivanja
lampi, veina dobavljaa reava pitanje ozona
kanalisanim izbacivanjem ozona iz radnog okruenja i
time potpomau rashlaivanje lampi. Zbog velike
reaktivnosti ozona, tretirani materijal se obino razlae na
kiseonik dok putuje kroz izduvni sistem [4].
Dok je UV suenje drastino promenilo mnoge
industrijske procese, UV lampe su uvele nove opasnosti u
industriju i okruenje. Time su obuhvaeni:
- rizik od izlaganja ozonu,
- rizik od izlaganja dalekog UV zraenja,
- emitovanje ive u ivotnu sredinu ili rizik od
izlaganja toksinima [4].

jedinjenja doprinose proizvodnji sekundarnih fotohemijskih zagaujuih supstanci kao to je i ozon. Ispitivane su
koncentracije ozona u velikom tamparskom postrojenju.
Koncentracija ozona je bila ispod 0,01 ppm tokom etiri
meseca koliko je trajalo prikupljanje uzoraka, to je
mnogo nie od standarda koje propisuje Udruenje
higijeniara u amerikoj industriji (ACGIH). Niska
koncentracija ozona je posledica niske koncentracije tri
isparljiva organska jedinjenja BTEX; ksilena (1,12,7
ppm) toluena (1,32,1 ppm), etilbenzena (0,86,5 ppm),
koja se povezuju sa slabijim svetlosnim intenzitetom u
tamparskom postrojenju [6].
Koncentracije ozona su merene u tampariji tokom
uobiajenih radnih sati u cilju prouavanja nivoa
izloenosti radnika kako bi se identifikovala naroita veza
izmeu ozona i BTEX-a u unutranjem okruenju [6].
Uzimanje uzoraka je sprovedeno u radnom prostoru
ukljuujui ofset maine sa 4 i 5 boja i tamparske prese.
Uzorci su uzimani etiri puta meseno u toku uobiajenog
osmoasovnog radnog vremena, jednom u letnjem
periodu [6].
Merenje ozona i analiza rezultata sprovedena je
praenjem apsorpcije KI kolorimetrijskom metodom
(P&CAM 15) u rasponu koncentracije od 10 10000 ppb.
Uzimano je po 1 l/min uzorka tokom etrdeset minuta.
Uzorci su uzimani na visini od jednog metra uzorkivaem
koji sadri 10 ml neutralnog kalijum-jodida (pH 6,8) u
neutralnom puferu od 0,1 M dinatrijum-hidro -fosfata i
0,1 M kalijum-hidrofosfata. Osloboeni jod u apsorbujuem reagensu odreen je spektrofotometrijski merenjem
apsorbancije jodida na 352 nm. Koncentracija ozona odreivana je na kalibracionoj krivoj na osnovu standardnog
jodnog rastvora koncentracije 0,025 M (1 mol ozona
odgovara 1 mol joda).
Tokom itavog eksperimenta prostorna temperatura bila
je stabilna u opsegu od 23-26 C [6].
5. ISPITIVANJE EMISIJE OZONA I
RASPROSTIRANJE IZ FOTOKOPIR APARATA

4. METODE ODREIVANJA OZONA

Strategiju sakupljanja uzoraka u cilju monitoringa, opsega
izloenosti ozonu ili ocene potovanja dozvoljenih limita
izloenosti, trebalo bi paljivo isplanirati. Takoe, savet
higijeniara moe biti koristan. Moe se sprovesti
kratkorono sakupljanje uzoraka u cilju identifikacije
maksimalne izloenosti i prevencije akcidenta.
Sakupljanje uzoraka iz atmosfere preporuuje se kada se
odreuje stvarni tok i trajanje izloenosti. Tradicionalni
metod odreivanja koliine ozona u vazduhu moe se
praktikovati, ali stalni monitorning ozona je sada
dostupan i koriste se razliite tehnike kao to su
fotoluminescencija, ultraljubiasta fotometrija. Relativno
jeftin cevni detektor gasa takoe je dostupan. Oni su
idealni za proveru koliine ozona na licu mesta, pod
uslovom da nije zabeleeno postojanje drugih gasova kao
to su oksidacioni agensi [2].
4.1. Odreivanje koncentracije ozona u tampariji
primenom prenosnog analizatora i kolorimetrijskom
metodom
Prisustvo isparljivih organskih jedinjenja u vazduhu u
zatvorenim prostorijama jasno je prepoznato kao pretea
ozbiljnih rizika po ljudsko zdravlje. Isparljiva organska

Ljudi provode oko 90% svog vremena u prostorijama gde

je koncentracija ozona mnogo nia u poreenju sa nivoom
u spoljanjoj sredini [7, 8]. Kopir maine, laserski
tampai, elektrostatiki vazduni filteri, ozon generatori i
ostali
elektrini ureaji koji izazivaju ozonizaciju
predstavljaju glavne izvore emisije ozona u zatvorenom
prostoru.
Prema standardima higijene Litvanije prag granine
vrednosti koncentracije ozona u radnoj prostoriji iznosi
200 g/m za 8 sati rada [9]. Ostali literaturni izvori
ukazuju da je maksimalno dozvoljena koncentracija ozona
u radnoj prostoriji 100 g/m [10].
Ozon je usled visoke reaktivnosti veoma nestabilan. Pod
normalnim okolnostima vreme poluraspada ozona u
zatvorenom prostoru, je izmeu 7 i 10 minuta i
prvenstveno je odreeno povrinskim transportom
vazduha i njegovom razmenom [11]. Ozon nastaje tokom
kopiranja kada se fotoreceptor i papir ubacuju ili
izbacuju, kao i kada tokom fotokopiranja radi UV lampa
[12]. Poto razni procesi fotokopiranja proizvode ozon,
proizvoai ugrauju sistem filtera (filteri koji se sastoje
od aktivnog uglja) da bi smanjili koliinu ozona koja se
emituje u okruenju. Ispitivanja pokazuju da se emisija

2573

ozona moe poveati

servisiranja [13].

izmeu

perioda

rutinskog

5.1. Metodologija ispitivanja

Sprovedeno je ispitivanje promenljivosti koncentracije
ozona u prostoriji povrine 16 m i zapremine od 42,3 m,
pri emu je izvor emisije bila kopir maina. Sa slike 2 se
vidi da se ozon koji nastaje prilikom rada kopir aparata
oslobaa ka plafonu prostorije a da male koncentracije
ostaju pri podu prostorije [14].

ispitivanja. Intezitet procesa kopiranja grupisan je u pet

grupa [15]:
1 kopiranje nije u toku ;
2 od 1 do 30 primeraka/min;
3 od 31 do 60 primeraka/min;
4 od 61 do 90 primeraka/min;
5 od 91 do 120 primeraka/min.
Koncentracija ozona je merena na odreenoj
udaljenosti od izvora: u neposrednoj blizini, na
samo nekoliko centimetara udaljenosti i sa
udaljenosti
od
1,5
metara.
Zavisnost
koncentracije ozona od intenziteta kopiranja
predstavljena je na slici 3.

Slika 2. Rasprostiranje ozona u prostoriji

Maksimalni intenzitet rada kopir maine bio je 120
primeraka u minuti. Primenjen je ventilator snage 31 W
radi pojaanog uklanjanja ozona u prostoriji.
Koncentracija ozona je izmerena komercijalnim ozon
analizatorom O341M [14].
Poznato je da koncentracija ozona u prostoriji zavisi od
koncentracije spoljanje sredine, relativne brzine kojom
se smenjuju vazduh u prostoriji i vazduh spoljanjosti, od
protoka ozona Q, brzine taloenja Vd pri kojoj se ozon
eliminie iz vazduha usled kontakta sa povrinom i
hemijskih reakcija izmeu ozona i ostalih zagadjujuih
materija u vazduhu. Odnos izmeu promene koncentracije
ozona u prostoriji i izvora i poniranja ozona moe se
formulisati na sledei nain:

= v x cl + Q C p v d + v x + k i ci
dt
i
V

dC p

(1)

pri emu je Cp koncentracija ozona u zatvorenom

prostoru, Cl koncentracija ozona na otvorenom, Vx
brzina razmene unutranjeg i spoljanjeg vazduha (Qbrzina stvaranja ozona unutar prostorije, V- brzina
taloenja, S ukupna povrina prostorije, Vzapremina
prostorije, Ci koncentracija hemijske materije koja moe
stupiti u reakciju sa ozonom u prostoriji, Ki relativna
brzina reakcije ozona sa hemijskom materijom u prostoriji
[15].
5.2. Rezultati merenja
Ispitivanje je sprovedeno pri razliitim intenzitetima
kopiranja. U prostoriji su radile tri kopir maine i jedan
laser tampa. Emitovanje ozona iz laser tampaa nije
bilo dovoljno i to je uglavnom bilo iskljueno iz

Slika 3. Promena koncentracije ozona u zavisnosti od

intenziteta kopiranja
Dobijeni podaci su pokazali da koncentracija ozona raste
sa porastom inteziteta kopiranja. Udaljavanjem od izvora
emisije ozona kopir maine koncentracija ozona u
prostoriji se smanjuje.
Udaljavanjem od izvora emisije ozona kopir maine
koncentracija ozona u prostoriji se smanjuje. Ovi rezultati
su poreeni sa teorijskom procenom koncentracije ozona
pri razliitom intenzitetu kopiranja. Prorauni su izvreni
u skladu sa jednainom (1).
Brzina kojom je vrena promena vazduha u zatvorenom
prostoru i vazduha na otvorenom procenjena je u odnosu
na 1 as ili 0,017 minuta. Ova vrednost je izabrana u
skladu sa rezultatima gde je procena brzine proticanja
vazduha vrena u 300 kancelarija i utvreno je da se
najee kretala u opsegu od 0,5 do 1,2 m/h. Ureaj za
kopiranje je bio prethodno na redovnom servisiranju, pa
emitovanje ozona nije prelazilo 40 g po primerku papira.
Brzina taloenja ozona na povrini procenjena je na 0,051
cm/s, tj. za standardnu kancelariju. Teorijski proraun
variranja koncentracije ozona za etiri razliita nivoa
predstavljeni su na slici 4 [15].
Analiza podataka je pokazala da irenje ozona pod ovim
uslovima ukazuje na nagli rast i da je za 0,5% smanjena
koliina ozona nakon 40 minuta [15].
Ispitivanja su pokazala da je najintenzivnija emisija ozona
u visini kopir maine (1 m), ovde je otkriven maksimum
od 380 g/m (kada su radile obe kopir maine).
Zapaeno je da se ozon oslobaa iz kopir maine ka
plafonu i da se samo minimalna koncentracija zadrava
blizu tla. Koncentracija ozona blizu tla se kretala u
intervalu od 8 do 22 g/m, a blizu plafona od 10 do 110
g/m [16].

2574

Slika 4. Simulacija primene koncentracije ozona na etiri

razliita nivoa inteziteta kopiranja
Vreno je ispitivanje horizontalnog irenja koncentracije
ozona iz kopir maine. Koncentracija ozona je izmerena
kod kopir maine i na udaljenosti od 0,5 m kao i na
udaljenosti od 1 m od izvora emisije ozona [16].
Merenja kod kopir maine su vrena usmeravanjem
teflonske cevi ozonmetra ka kopir maini na udaljenosti
10 cm od mesta isputanja iz kopir maine. Odreena je
maksimalna koncentracija ozona od 513 g/m kada je
merena blizu kopir maine; na udaljenosti od 50 cm od
kopir maine maksimalna koncentracija je bila 94 g/m,
a na udaljenosti od 1 m bila je 193 g/m, ali su prosene
koncentracije za obe daljine bile veoma male. Ova
injenica pokazuje da je maksimalna koncentracija ozona
u blizini kopir maine i da je u padu kako se udaljava od
maine [16].
6. ZAKLJUAK
Ispitivanje emisije i irenja ozona iz fotokopir maina
ukazuje na znaajno prisustvo ozona u prostoriji.
Rezultati su pokazali da je najvee irenje ozona u nivou
maine, jedan deo se oslobaa ka plafonu, dok se
minimalna koncentracija zadrava pri tlu. Takoe je
ustanovljeno da se koncentracija ozona poveava sa
intenzitetom kopiranja i u blizini fotokopir aparata.
Ispitivanja koncentracije ozona u prisustvu laserskih i
inkjet tampaa pokazuje da se koncentracija ozona menja
samo kod laserskog tampaa.
Na osnovu izvrenih ispitivanja prisustva ozona u
zatvorenom prostoru mogu se uoiti razna tetna i
neeljena dejstva. Potovanjem propisanih standarda i
mera bezbednosti negativni uticaji se mogu
minimalizovati.

[6] K. Thanacharoenchanaphas, A. Changsuphan, R.

Nimnual,
T.
Thongsri,
S.
Phetkasem,
C.
Lertkanawanitchakul., Investigation of BTEX and ozone
concentrations in a printing facility in Bangkok, Thailand,
International Journal of Applied Environmental Sciences,
2007, Vol 2
[7] HAYES, R. S., Use of an Indoor Air Quality Model
(IAQM) to Estimate Indoor Ozone Levels. Journal of Air
and Waste Management Association, 1991
[8] SUNDELL, J., On the history of indoor air quality and
health. Indoor Air, International Journal of Indoor
Environment and Health, 2004
[9] Dl Lietuvos higienos normos HN 35:2002
Gyvenamosios aplinkos or teriani mediag
koncentracij ribins verts patvirtinimo. Lietuvos
Respublikos sveikatos apsaugos ministro ir Lietuvos
Respublikos socialins apsaugos ir darbo ministro
sakymas 645/169. Valstybs inios, Nr. 1104008, 2001.
[10] Encyclopedia of Labour Protection and Hygiene.
Moscow: Protizdat (in Russian), 1986. 663 p.
[11] WESCHLER, CH. J. Ozone in Indoor Environments:
Concentration and Chemistry. Indoor Air, 2000, Vol 10, p
269288.
[12] BROWN, S. K. Assessment of Pollutant Emissions
from Dry-Process Photocopiers. Indoor Air, 1999
[13] LEOVIC, K. W.; SHELDON, L. S.; WHITAKER,
D. A.; HETES, R. G.; CALCAGNI, J. A. and BASKIR, J.
N. Measurement of indoor air emissions from dry-process
photocopy machines. Journal of Air and Waste
Management
Association, 1996, Vol 17, No 1, p 7581.
[14] BENCZEK, K. M.; GAWDA, E.; KURPIEWSKA,
J.Prediction of Toxic Substances Emission for
Occupational Exposure Assessment. International
Journal of Occupational Safety and Ergonomics, 2000, p
3543.
[15] SUNDEL, J. On the history of indoor air quality and
health. Indoor Air, 2004 Vol 14, p 5158
[16] Directive 2002/3/EC of the European Parliament and
of the Council of 12 February 2002 relating to ozone in
ambient air. Official Journal L 067, 09/03/2002.
Kratka biografija:

7. LITERATURA
[1] www.epa.gov/ozone/
[2] www.coronasupplies.co.uk
[3]www.wunderground.com/auto/dcexaminer/health/ozon
e.asp
[4] Ozone, New York State Dept of Environmental
Conservation, 2004.
[5] Kvesi eljko., "Primena UV zraenja u
tamparstvu",2010

2575

Ivana Sretenovi roena je u aku 1982.

god. Diplomski - master rad iz oblasti
Grafikog inenjerstva i dizajna - Ekologija i
odrivi razvoj u grafikom inenjerstvu
odbranila je 2010.god.

Jelena Kiurski roena je u Kikindi.

Doktorirala je na Tehnolokom fakultetu u
Novom Sadu 1997., a od 2006. je u zvanju
vanrednog profesora na Fakultetu tehnikih
nauka, oblast grafiko inenjerstvo i dizajn.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 655.36

NALYSIS OF A RANGE COLOURS OF DIGITAL PRINTING CHARACTERISTIC OF
TEXTILE MATERIALS
, , , ,

-

-

. je
, .

.
:

,
.
Kljune rei , , ,
, .

,
1% , , 2000.
90% [3].
, ,
,
[4],
, a

,
, [5].

,
[6] [7].
2.

Abstract In this project is to highlight the advantages

and disadvantages of digital printing on textiles. The
main goal of this project are the theoretical foundations
of digital printing on textiles and analysis of concrete
conditions of the press the way textile material be haves
in the press and which changes occur on the material in
the above process. To accomplish this goal it is necessary
to: analize resulting range of colors in different materials
and take microscopic analysis of materials used in the
study.
Keywords Digital printing, textile, colors, color range,
microscopy.

.
.
Ink Jet .

,

.

DTG Kiosk, Digital
Garment Printers, USA ( 1).

1.
,
.
,
[1],
,
, ,
[2].

:
-
. .

.1. DTG Kiosk

:
- 100 % ,
SRPS F.S3.101,
- 95% 5% ,
SRPS F.S3.111,
- 100% ,
SRPS F.S3.112
,

2576

- 50% 50% ,
SRPS F.S3.115.

ECI2002 CMYK (A3)
,
450/0
D50 20 Xrite I1.
GretagMachbet (Measure Tool, Profil Maker) Chromix
Color Think, ICC
,
.
JEOL
646OLV ,
.

, .
,
.

3. 95%
5%

3.
3.1. e

, ICC
.
.
2. 6. , 100 % , ICC
-, 95% 5% ,
100% , 50% 50%
.

2. 100 %

4. 50%
50%

5. 100%

2577

. ,
,
.
95% - 5%

6. O
3.2.

,
.

,
95 % 5 % .
500 8.
.
e 8. ,

,

.
8. ,
,
,
, .

.

100 %
7. ,
100 % , 500
.
,
.
,
, 500 ( 7. )
.

8 )

8 )
8. 95 %
5 % 500 x )
, )

7 a)

100%

7 )
7. 100%
500 x ) , )

100 % , 9.
500 .
9.
,
.
.
9.
, . ,

.

2578

4.

9. )

9. )
9. 100 %
500 x ) ,
) 50% - 50%

50 % 50% 10.
500 .

10. )

10. )
10. 50 %
50 % 500 x ) ,
)
10.
,
.
.
10. ,
. ,
,
, . ,
.

,
2. 6.
100% ,
95% 5%
, 100 % .

(50% - 50%).
,
,
,
, . ICC . ,
,
, ,
(50 % 50 %).
SEM
.

.
5.
[1] Neral B., ostar Turk S., Schneider R.: Efikasnost
mikrovalnog fiksiranja reaktivnog bojila C.I. Reactive
Red 24 u digitalnom tisku pamunih tkanina, Tekstil 56
(6), 358-367, 2007..
[2 Park H.; et al.: Toners for Xerographic Textile Printing
Produced by Means of Thermally Induce, Textile
Research Journal Online, SAGE Publications, ISSN:
1746-7748, London, United Kingdom (Sep 2004); vol.
74, pp. 797 809
[3] Dawson, T. L.; Hawkyard, C. J.: A new millennium
of textile printing, Rev. Prog. Coloration 30 (2000), pp.
718
[4] unko R., Pezelj E.: Tekstilni materijali, Zrinski,
2002.
[5] Dabrowa T., Dziewulski D.: Study of the Dependence
of Colour Gamut Volume Determined with Different
Methods on Refl ection Densities of the Process Inks
Solids in Printing, Science & technology, 2009.
[6] W.W. Carr (leader), J.F. Morris, F. J. Schork, and
W.C. Tincher: Textile Ink Jet Performance and Print
Quality Fundamentals , Project Number: C99-G08
[7] Carey R. Merritt1, at all: Electrical Characterization
of Transmission Lines on Nonwoven Textile Substrates,
Mater. Res. Soc. Symp. Proc. Materials Research Society
Vol. 870 (2005, H.4.7.1- H.4.7.9.)
:
MSc Dajana Kaikovi
dajana.kasikovic@gmail.com
Prof. dr Dragoljub Novakovi
novakd@uns.ac.rs
Ass Nemanja Kaikovi
knemanja@uns.ac.rs
,
,

2579

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 655:502.131.1

KARAKTERIZACIJA OTPADNIH VODA IZ POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU I

TAMPU GRAFIKIH MATERIJALA
CHARACTERIZATION OF WASTE WATERS FROM FACILITIES FOR THE
PRODUCTION AND PRINTING OF GRAPHIC MATERIALS
Jovanka Bobi, Miljana Prica, Dragoljub Novakovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Rezime Fabrike kartona kao i tamparije se nalaze u
naseljenim mestima i njihove sirove otpadne vode se
direktno isputaju u gradsku kanalizaciju, bez adekvatnog
tretmana potencijalno ugroavajui kvalitet voda, usled
neorganskog i organskog optereenja. U radu je prikazana situacija u pojedinim tamparijama na teritoriji
grada Novog Sada sa aspekta organskog i neorganskog
optereenja otpadnih voda i procene nastajanja vrstog i
tenog otpada. Takoe je izvrena i analiza otpadnih
voda u fabrici za proizvodnju kartona pre i posle
postrojenja za tretman otpadnih voda. Rezultati ukazuju
na mogunost smanjenja organskog i neorganskog
optereenja u otpadnim vodama tamparija i fabrike
kartona.
Kljune rei: otpadne vode, tamparije, fabrika kartona,
zagaenje
Abstract Cardboard and printing facilities are located
in populated areas and their raw wastewaters are directly
discharged into the city sewer without adequate
treatments potentially endangering water quality due to
concentrations of some inorganic and organic
compounds. The paper deals with the situation in some
printing facilities on the territory of Novi Sad
municipality in terms of organic and inorganic load in
waste waters as well as evaluation of waste arise. Also,
we performed the analysis of waste water in the factory
for the production of cardboard before and after the
installation of wastewater treatment. The results indicate
the possibility of reducing the organic and inorganic load
in waste waters from printing facilities and cardboard
factory.
Key-words: waste waters, printing facilities, cardboard
facilities, pollution
1. UVOD
Porast stanovnitva i dinamian razvoj industrije
uslovljavaju permanentni rast potronje vode, to dovodi
do stalnog porasta koliine upotrebljenih, otpadnih voda.
Zbog irenja industrijske proizvodnje u otpadnim vodama
pojavljuje se irok spektar zagaenja.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog - master rada
iji je mentor bila docent dr Miljana Prica.

Industrijske otpadne vode imaju promenljiv karakter,

kako po koliini, tako i po kvalitetu. Otpadne vode se
razlikuju i u okviru iste vrste industrije, kao posledica
primenjene tehnologije proizvodnje, korienih sirovina,
pomonih sredstava, reima rada i ostalog.
Pri isputanju nepreienih ili nedovoljno preienih
otpadnih voda u prirodne recipijente, mogu se odmah
uoiti promene kvaliteta povrinskih voda, koje se
manifestuju u promeni transparentnosti voda i taloenju
suspendovanih materija neorganskog ili organskog
porekla, u zavisnosti od hidraulikih uslova u blizini
ispusta [1,2].
Viestruko je nepovoljan uticaj industrijskih otpadnih
voda za ivotne zajednice vodenih ekosistema, kao i na
oveka. U zavisnosti od tipa industrije u otpadnim
vodama se mogu nai poveane koncentracije
neorganskih materija, a posebno joni toksinih metala kao
i organski polutanti [1,2].
Grafika industrija predstavlja veoma kompleksnu sintezu
razliitih tampanih proizvoda, koji se dobijaju
tampanjem na razliitim materijalima u zavisnosti od
eljenog izgleda finalnog proizvoda.
Mnoge tamparske boje i prevlake, koje se koriste u
grafikoj industriji, sadre razliite opasne neorganske
polutante, potencijalne toksinosti i opasnosti, ali ne treba
zanemariti ni manje opasne organske polutante koji imaju
iroku primenu u razvijaima, fiksirima, itd. [3,4].
Vei deo zagaenja grafika industrija emituje u vazduh
(pre svega isparljive organske polutante) dok manji deo
zavrava u otpadnim vodama i zemljitu.
Otpadne vode grafike industrije sadre ulja za
podmazivanje, otpadne boje, rastvore za pranje,
fotografske hemikalije, kiseline, baze i kopirne slojeve sa
tamparskih ploa, kao i neke metale (Ag, Cr, Zn, itd.).
tamparije, kao i fabrike papira i kartona se uglavnom
nalaze u naseljenim mestima i njihove otpadne vode se
direktno isputaju u gradsku kanalizaciju, bez adekvatnog
tretmana potencijalno ugroavajui kvalitet voda, usled
poveanog neorganskog i organskog optereenja.
utim, sa ekonomskim razvojem, sve vie tamparija
ulae u modernu ekoloki, kompatibilnu tehnologiju.
Praksa u Srbiji je da svaka optina regulie emisiju
opasnih materija svojim Pravilnikom o MDK opasnih
materija.
Uzorkovanje bi po pravilu trebalo vriti nekoliko puta
godinje, ali su kazne toliko male da ne uspevaju ni da
ojaaju svest rukovodilaca tamparije, a jo manje da
zahtevaju tretman otpadnih voda koji bi dodatno

2580

poboljao njihov kvalitet. Ali, sa ulaskom u EU ovo se

mora promeniti.
Industrija papira i kartona veoma doprinosi zagaenju
ivotne sredine, a takoe predstavlja i jedan od vodeih
potroaa prirodnih resursa, kao to su drvo i voda, i
energije (fosilnih goriva i elektrine energije).
Pod pritiskom ivotne sredine i zakona, zajedno sa
unapreenjem tehnike i zahvaljujui posveenosti
industrijskih lidera, industrija celuloze i papira smanjila je
svoj uticaj na ivotnu sredinu, na vodu, zemlju i vazduh,
tokom poslednjih decenija za 80%, na globalnom nivou.
Otpadne vode fabrike kartona i malih zanatskih radionica,
kakve su na primer tamparije, koje se uputaju u javni
sistem kanalizacije, i bivaju odvoene i preiavane
zajedno sa otpadnim vodama domainstava moraju
udovoljiti ekolokim i humanim zahtevima koji su
propisani adekvatnim i aktuelnim pravilnicima.
U pojedinim pravilnicima propisani uslovi isputanja
otpadnih voda u vodoprijemnike za utvrivanja sadraja
organskih materija, pored BPK i HPK nalau da otpadna
voda koja se uputa u javnu kanalizaciju ne sme da sadri
bioloki nerazgradive ili tee razgradive materije,
odnosno da mogu biti prisutne u minimalnoj koliini.
Izbor polutanata u otpadnoj vodi koje treba ukloniti i
potreban nivo njihovog uklanjanja se reava za svaki
sluaj posebno.
Pri tome se moraju uzeti u obzir: uslovi okoline, nauna
saznanja, iskustva iz prakse i zakonska regulativa koja se
odnosi na normiranje maksimalno dozvoljenih koncentracija (MDK) zagaujuih materija pojedinih efluenata
(efluenata koji se isputaju u javnu kanalizaciju ili u
vodoprijemnik).
Danas se u svetu primenjuje kombinovani pristup u
upravljanju vodama koji je u osnovi Okvirne Direktive o
vodama (Framework Directive 2000/60/EC) koji
podrazumeva kontrolu emisije i uspostavljanje standarda
kvaliteta
okoline,
primenjujui
obe
pomenute
metodologije, odnosno oba tipa graninih koncentracija.
Kvalitet preienih gradskih otpadnih voda u Srbiji
trebalo bi prilagoditi direktivi 91/271/EEC.
Direktiva
regulie
problematiku
sakupljanja,
preiavanja gradskih otpadnih voda i odreenih
industrijskih grana. Pod nazivom gradska otpadna voda
podrazumeva se upotrebljena voda iz domainstva ili
njena meavina sa industrijskom otpadnom vodom u
naselju i kinicom [5,6].
Cilj rada je izvriti procenu situacije u fabrici kartona i
pojedinim tamparijama na teritoriji grada Novog Sada sa
aspekta organskog i neorganskog optereenja, odnosno
kvaliteta otpadnih voda.
2. EKSPERIMENTALNI DEO
U radu je izvrena analiza otpadnih voda u fabrici za
proizvodnju kartona pre i posle postrojenja za tretman
otpadnih voda.
Kvalitet vode procenjen je na osnovu odreivanja
sledeih parametara: amonijaka, nitrita, nitrata, hlorida,
sulfata, utroka permanganata, deterdenata, sedimentnih,
suspendovanih materija, suvog ostatka, HPK, BPK5,

mineralnih ulja, elektroprovodljivosti i fenola. Obrada

otpadne vode se za sada obavlja u talonicima, a postoji i
flotator koji je u sklopu sistema za preiavanje voda.
Takoe je ispitivana situacija u tri tamparije na teritoriji
grada Novog Sada: tamparija I, tamparija II i tamparija
III. Analiza vode je obuhvatila sledee parametre: pH,
taloive materije nakon 2 h, suvi ostatak na 105C, areni
ostatak, suspendovane materije, HPK, BPK5, amonijak,
nitrate, mineralna ulja, cink, hrom(III) i hrom(VI),
deterdente, masti i ulja, ukupan fosfor i azot [7].
Koncentracija metala u vodi odreena je standardnom
metodom analize, na atomskom apsorpcionom
spektrofotometru (AA700 Perkin Elmer) [7,8], uz
prethodno zakieljavanje cc. HNO3 (p.a.).
3. REZULTATI
Kvalitet otpadne vode fabrike kartona (Tabela 1) prema
nekim parametrima (sadraj amonijaka, deterdenta,
suspendovanih materija, BPK, HPK, mineralnih ulja) nije
zadovoljavajui jer su koncentracije poveane u odnosu
na maksimalno dozvoljene (91/271/EEC).
S obzirom na rezultate evidentno je da je neophodno
poboljati kvalitet otpadnih voda u skladu sa evropskim
normama. Za ovaj problem postoji niz reenja, ali je
veliko ogranienje finansijsko ulaganje koje u ovom
trenutku mnoge fabrike nisu u stanju da realizuju. Ova
fabrika ima reen srednje zatvoren sistem za recirkulaciju
vode, ali je on daleko od nivoa koji propisuje Evropska
Unija.
Neophodne mere koje bi trebalo sprovesti, a koje bi
uticale ne samo na kvalitet otpadne vode nego i na
racionalizaciju potronje svee vode ukljuuju:
- maksimalno zatvaranje krugotoka vode;
- izdvajanje vlakana i punila preko postojeih hvataa
vlakana i vraanje u proces proizvodnje kartona;
- tretiranje nastalog vrstog otpada;
- objedinjavanje otpadnih voda i usmeravanje na novi
sistem za preiavanje otpadnih voda koji e zadovoljiti
njihov kvalitet u odnosu na sve ispitivane parametre;
- voenje prethodno opisanih voda na postojei talonik;
- nastali mulj iz prethodne dve faze mogao bi ii ili na
obradu (spaljivanje, proizvodnja humusa ili stone hrane)
ili u proizvodnju kartona;
- jedan deo vode sa novog sistema za preiavanje vode i
talonika mogao bi se usmeravati u tehnoloki postupak, a
drugi deo dalje na peani filter;
- posle peanog filtera voda sa znaajno manjim
sadrajem suspendovanih materija mogla bi se koristiti za
pranje tehnoloke opreme.
U tamparijama I, II i III ne postoji sopstevno
snabdevanje i dnevna koliina potronje vode poslednje
godine je oko 36 (I), 107 (II) i 27 (III) m3/dan. Ne
postoji priprema vode kao ni plan snabdevanja vode.
Isputanje otpadnih voda odvija se u gradsku kanalizaciju
uz kontrolu isputenih otpadnih voda dva (I) do etiri
puta (II, III) godinje od strane nadzorne kontrole
nadlenih organa. Stvarna koliina otpadnih voda je oko
9000 m3/god (I), 28000 m3/god (II) i 9500 m3/god
(III).

2581

Tabela 1. Rezultati ispitivanja otpadnih voda fabrike

kartona
Jedinica
mere

Pre
postrojenja

Posle
postrojenja

NH3

ml/l

3.1

2.7

NO2-

ml/l

NO3-

mg/l

1.2

0.8

Cl-

mg/l

30

12

SO42-

mg/l

52

41

Utroak KMnO4

mg /l

1900

1200

Deterdent

mg /l

1.5

0.7

Sedimentne materije

mg/l

210

80

Suspendovane materije

mg/l

1500

130

Suvi ostatak

mg/l

400

300

HPK

mg O2/l

300

150

BPK5

mg O2/l

400

120

mg/l

0.8

0.02

Parametar

Mineralna ulja
Elektroprovodljivost
Fenoli

sabirnim sistemima i postrojenjima za preiavanje;

obezbediti da sabirni sistemi, postrojenja za preiavanje
otpadnih voda i oprema na njima ne budu oteeni;
obezbediti neometani rad postrojenja za preiavanje
otpadne vode i obradu mulja; obezbediti da preiena
otpadna voda, koja se izliva iz postrojenja za
preiavanje, ne utie nepovoljno na ivotnu sredinu i da
kvalitet vode vodoprijemnika odgovara drugim propisima
(npr. voda za navodnjavanje, voda za ribarstvo);
obezbediti da se mulj koji nastaje kod preiavanja
otpadne vode, moe odlagati bez tetnog dejstva na
ivotnu sredinu.
Kvalitet prethodno preiene otpadne vode, treba da
odgovara tehnolokim graninim vrednostima emisije,
propisane za pojedine vrste industrija, na osnovu najbolje
dostupne tehnike preiavanja za sluaj direktnog
isputanja u vodene sisteme. Tehnoloke granine
vrednosti emisije, odreuju se na osnovu najbolje
dostupne tehnike date tehnologije (proizvodnje) i
mogueg efekta preiavanja otpadnih voda iz te
tehnologije [6].
Tabela 2. Kvalitet otpadnih voda pojedinih tamparija na
teritoriji grada Novog Sada
Jedinica
mere

Parametar

S/cm

200

200

mg/l

0.02

0.01

II

III

7.70

8.73

7.10

ml/l

2.50

3.50

2.10

mg/l

762

830

680

areni ostatak

mg/l

490

410

261

Suspendovane
materije

mg/l

68.0

268

51.0
390

pH
Taloive
nakon 2h

U tamparijama I i III ne postoji postrojenje za

predtretman otpadnih voda, dok se u tampariji II za
preiavanje tehnoloke otpadne vode koristi mehaniki
postupak taloenja pri emu dolazi do taloenja
suspendovanih materija. Dolazi i do stvaranja tenog
otpada otpadnih rastvaraa i fiksira koji se koriste pri
tampanju, ali za sada ne postoji dogovor sa odreenim
preduzeem za odnoenje, kao ni njegovo adekvatno
odlaganje i tretman. Iz tog razloga veoma esto ovaj tean
otpad zavri u kanalizaciji potencijalno ugroavajui
kvalitet kanalizacionih voda i dalje vodotokova uopte.
U tabeli 2. prikazan je kvalitet otpadnih voda pojedinih
tamparija na teritoriji grada Novog Sada. Ukoliko se
vrednosti u tabeli 1 porede sa direktivom za gradske
otpadne vode (91/271/EEC) vidi se da su pojedine
vrednosti poveane u odnosu na propisane: 125 mg O2/l je
MDK za HPK, 25 mg O2/l za BPK, 35 mg/l za
suspendovane materije, 2 mg P/l za ukupni fosfor, 15 mg
N/l za ukupni azot. U tom smislu je neophodan
predtretman otpadnih voda, jer poveane vrednosti
dobijenih parametara u odnosu na maksimalno dozvoljene
u sve tri ispitivane tamparije ukazuju da postoji problem
i da su recipijenti potencijalno ugroeni usled organskog i
neorganskog optereenja otpadnih voda.
Prema Direktivi, vrsta i stepen preiavanja, odreuje se
u zavisnosti od vrste vodoprijemnika u smislu, da li se
radi o osetljivom ili manje osetljivom podruju.
Industrijske otpadne vode koje se isputaju u javnu
kanalizaciju treba da odgovaraju propisanim uslovima
isputanja, to se obezbeuje prethodnim preiavanjem.
Kriterijumi prethodnog preiavanja se propisuju na
osnovu optih naela: zatititi zdravlje osoblja koje radi u

materije

Suvi ostatak
1050C

na

HPK

mg O2/l

265

330

BPK5

mg O2/l

90.0

185

215

Amonijak

mg/l

39.5

41.0

35.2

Nitrati

mg/l

1.00

1.00

1.00

Nafta i mineralna
ulja

mg/l

13.0

10.0

12.0

Cink

mg/l

0.21

ND

0.10

Cr3+

mg/l

ND

ND

ND

mg/l

ND

ND

ND

mg DBS/l

0.45

ND

0.15

6+

Cr

Deterdenti
Masti i ulja

mg/l

ND

ND

ND

Ukupan fosfor

mgP/l

2.16

3.20

3.22

Ukupan azot

mgN/l

56.0

61.0

60.0

3. ZAKLJUAK
U radu je prikazan kvalitet otpadnih voda postrojenja za
proizvodnju grafikih materijala (fabrika kartona) i postrojenja za tampu grafikih materijala (pojedine tamparije na teritoriji grada Novog Sada). Rezultati ukazuju na
mogunost smanjenja organskog i neorganskog optereenja u otpadnim vodama jer su vrednosti pojedinih parametara iznad maksimalno dozvoljenih.
U oba sluaja potrebna je izgradnja ili rekonstrukcija
(optimizacija) postrojenja za predtretman otpadnih voda.

2582

Takoe, prilikom tehnolokih operacija dolazi i do

nastajanja i tenog otpada koji se za sada ne tretira u
skladu sa aktuelnim ekolokim postulatima.
Preporuka za svaku tampariju i fabriku kartona moe biti
modernizovanje proizvodnog procesa, uvoenje tzv. istih
tehnologija, pridravanje i korienje propisanih
zakonskih regulativa i metoda za odlaganje, preiavanje
i isputanje otpadnih voda. Na taj nain bi i grafika
industrija dala bitan doprinos ouvanju ivotne sredine.

[6] Directive 91/271/EEC of May 1991 concerning urban

waste-water treatment, 1991.
[7] kunca-Milovanovi, S., Feliks, R. i urovi, B.
Voda za pie, Standardne metode za ispitivanje
hemijske ispravnosti, Savezni zavod za zdravstvenu
zatitu, NIP"Privredni pregled" Beograd, 1990.
[8] APHA-AWWA-WCPF Eaton, A.D., Clesceri, L. S.
and Greenberg, A.E. (Eds.). Standard Methods of the
Examination of Water and Wastewater. American
Public Health Association, Washington, 1995.

4. LITERATURA
[1] Kiurski, Jelena, VojinoviMiloradov, Mirjana,
Marinkovi Neduin, Radmila, Novakovi,
Dragoljub. Tipini otpadi u grafikoj industriji, Prvi
nauno struni simpozijum GRID, Novi Sad, str.
149154, 2002.
[2] Dalmacija, B. (Ed.). Kontrola kvaliteta voda u okviru
upravljanja
kvalitetom.
Prirodno-matematiki
fakultet, Institut za hemiju, Novi Sad, 2000.
[3] Thompson G, Swain J, Kay M, Forster C.F. The
treatment of pulp and paper mill effluent: a review.
Bioresource Technol. 77: 275286, 2001.
[4] Monte MC, Fuente E, Blanco A, Negro C. Waste
management from pulp and paper production in the
European Union, Waste Manag., 29(1):293-308,
2008.
[5] Framework
Directive
2000/60/EC
Directive
2000/60/EC of the European Parliament and of the
Council of 23 October 2000 establishing a framework
for Community action in the field of water policy,
2000.

Adrese autora za kontakt:

Jovanka Bobi
yowankabobic@gmail.com
Prof. dr Dragoljub Novakovi
novakd@uns.ac.rs
Docent dr Miljana Prica
miljana@uns.ac.rs
Grafiko inenjerstvo i dizajn,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

2583

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 655:004.9

KOMUNIKACIJA BOJAMA
COLOUR COMMUNICATION
Vanja Bantuli, Dragoljub Novakovi, Gojko Vladi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Kratak sadraj Osnovni cilj rada je ispitati koja je
najprijatnija boja a zatim i njena nijansa meu
starosnom grupom ispitanika od 23-33 godine. Kao
parametri definisanja posmatraa uzeti su u obzir pol i
starosna dob posmatraa koji pripadaju istoj
psiholokoj kategoriji omladine sa svojim optim
karakteristikama. Dodatni cilj je pronai kombinaciju
boje i nijanse koja je po njihovom miljenju
najprijatnija, a koja se kao rezultat odabira moe
koristiti pri dizajniranju odreenih grafikih proizvoda
namenjenih ovoj populaciji. Rezultate ovog eksperimenta treba posmatrati kao preporuku a nikako kao
pravilo.
Kljune rei: boja, nijansa, kombinacija boja,sklonost
Abstract The main purpose of this paper is to
determine which color and its shade are the most
comfortable among the age group of respondents of 23-33
years. As the parameters of this definition take into
account gender and age of the viewer, who belong to the
same psychological category of "youth" with its general
characteristics. An additional goal is to find a
combination of colors and shades that is most
comfortable in their opinion, and that as a result of the
selection can be used in some graphic design products for
this population. The results of this experiment should be
viewed as a recommendation and not as a rule.
Keywords: color, hue, color combinations, a tendency
1. UVOD
Boja komunicira sa posmatraem svojim fizikim i psiholokim moima i prenosi mu poruku u vidu oseanja
koje u njemu izazove. Lino i kolektivno iskustvo nataloeno u bojama sa socio-psiholokog aspekta govori o
dubokoj povezanosti boja sa duhovnim i socijalnim aspektima ljudskog sveta. Posmatrano sa ovog aspekta boja
predstavlja svojevrsnu formu ritualizacije egzistencijalnog
opstanka [1]. Kako boje imaju svoje asocijativne vrednosti, kroz vreme su se koristile i da bi se njima objasnila
neka opasnost, upozorenje, pa i olakalo rukovanje nekim
ureajima bez koritenja rei [2]. Hromatika (nauka o
boji) je definisala boju kao fenomen koji zauzima vano
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog master- rada iji
mentor je bio prof. dr Dragoljub Novakovi.

mesto u drutvu i oveku objanjava kakvo dejstvo boja

ima na ljudski organizam. Neki od uticaja su primeenost
da se oveku ubrzava puls ukoliko se nalazi u prostoriji
koja je ofarbana u crveno, zatim pojava anemije kod dece
kao reakcija na crvenoutu boju,[3]. Sve ove injenice
treba da budu razlog veeg posveivanja panje boji u
svakom segmentu grafikog dizajna jer je ona idealan
nain prenoenja poruke koja moe dopreti do
posmatraa bre nego re.
2. METOD ISTRAIVANJA
U istraivanju je uestvovao 101 ispitanik prosene
starosti 28 godina. Najmlai ispitanik ima 23 godine, a
najstariji 33 godine. Prema polu ispitanici su bili 66%
ene i 34% mukarci.
Stimulusi: Jedanaest boja, sainjenih od primarnih
(crvena, uta, plava), sekundarnih (narandasta,
ljubiasta, zelena), dve tercijarne (roze, braon) i
ahromatskih (siva, bela, crna), i to njihove srednje
vrednosti HSB parametara sa izuzetkom ahromatskih
boja. Uzorci boja su pripremljeni u Adobe Illustrator CS3
po HSB parametrima raspoloivim u ovom raunarskom
programu, a zatim u Adobe Flash CS3 Professional
prilagoeni anketnoj formi. Uzorci su smeteni u krune
forme na neutralnoj pozadini, jer se one tako lake pamte.
[4] Osim ovih jedanaest boja, u istraivanju su koritene i
njihove nijanse u dvanaest primera (u tri reda po etiri
nijanse) za svaku boju, sainjene u istom programu.
Uzorci nijansi prikazani su ispitanicima takoe u krunim
formama ( u tri reda po etiri varijacije) koje se u delu
izbora nijanse prikazuju na neutralnoj pozadini, dok se
nakon odabira najprijatnije nijanse one smetaju u
srazmerno manji krug centriran na svakoj od 11 boja (pri
odluivanju za naprijatniju kombinaciju boja slika 2.5), a
potom i na svakoj nijansi odabrane boje kako bi se
opredelili za najprijatniju kombinaciju nijansi (slika
2.6).Treba uzeti u obzir da ovakav raspored uzoraka moe
dovesti do pojaavanja efekta boje u psiholokom smislu
posebno kod komplementarnih boja. Isto tako svetle
podloge ine boju tamnijom nego sto jeste i obrnuto.
Takoe opti utisak koji ova povrina moe da ostavi na
ispitanika moe da bude ravan sintezi psiholikih
karakteristika pojedinih boja kao naprimer: crvena
(aktivna, iva, razdraljiva), u kompoziciji sa utom
(vesela, iva), daje kao zajedniki utisak dinaminost,
ekspanziju. Poveanje povrine jedne boje moe poveati
akcenat i pojaati utisak u jednoj kompoziciji u kojoj
imamo nekoliko boja u ovom sluaju dve.[3] Pored toga
to ovakvi efekti mogu biti predmet diskusija, neki od
ovih efekata mogu posluiti i prilikom tumaenja

2584

rezultata odabranih kombinacija od strane psiholoke

grupe kojom se bavilo ovo istraivanje.
Nain sprovoenja ankete: Razvojem internet tehnologija dostupnost ljudi za sprovoenje anketa postala je nemerljivo laka, ime se i sigurnost dobijenih podataka
drastino poveala. Ovakve injenice nedvosmislenom
ine odluku da se i ova anketa sprovede putem interneta.
Ova anketa se aktivira na raunaru ispitanika i u realnom
vremenu prosleuje podatke Web serveru. Aplikacija je i
dalje dostupna na adresi http://hsbvar.co.cc/, a njeni se
rezultati mogu iskoristiti za naredna istraivanja.
Ispitaniku je upuen poziv za uestvovanje u ovom
istraivanju putem elektronske pote uz poruku koja
sadri i link ka stanici na kojoj se nalazi anketa.
Aktiviranjem linka, alje se zahtev putem HTTP
(hypertext transfer protocol) Web servera da isporui
HTML (Hypertext markup language) stranicu internet
pretraivau koju poseduje ispitanik. Flash aplikacijom je
odraen vei deo prikupljanja podataka dok je, PHP
Script iskorien za skladitenje prikupljenih podataka.
Prvi korak (slika 1) ove ankete predstavlja kratak unos
linih podataka iz kojih saznajemo pol, starosnu dob,
kao i geografsku poziciju ispitanika
.

Slika.1 Unos podataka

Slika 3 Izbor najprijatnije boje

U etvrtom koraku (slika 4) ispitanik se odluuje za
najprijatniju nijansu boje koju je odabrao u treem
koraku. Prve etiri, u nizu ovih 12 nijansi, su varijacije
tona najprijatnije boje (Hue) sa konstantnom
zasienou (Saturation) i konstantnom svetlinom
(Brightnes). Promena tona je vrena tako da varijacije
obuhvataju prostor boje izmeu dve susedne tercijalne
boje u razmaku dva puta po 7,5% oduzetih od srednje
vrednosti tona. Ove varijacije su posluile da bi se
preciznije odredila preferencija ispitanika prema tonu
boje. U drugom redu je vrena varijacija prema
zasienosti (Saturation) sa konstantnim srednjim tonom
odabrane boje i konstantnom svetlinom. Na treem redu
ponuenih nijansi primenjena je promena svetline
(Brignest) sa konstantnim tonom i zasienou. Dva
izuzetka su primenjena na braon i sivoj boji. Izuzetak kod
braon boje u drugom redu menjan je S i B parametar uz
konstantan H, tj. primenjena varijacija zasienosti po
istom principu kao i u prethodnim, uz konstantan srednji
ton, ali uz promenu svetline. Izuzetak, kod sive boje u
drugom i treem redu menjan je B parametar uz
konstantan H, tj. menjana je samo svetlina uz konstantni
srednji ton.

U drugom koraku (slika 2) je ispitanicima dato

uputstvo u kojem su zamoljeni da u narednom koraku
izaberu najprijatniju od ponuenih boja, a zatim njenu
najprijatniju nijansu kao i najprijatniju kombinaciju
ponuenih boja.
.

Slika 4 Izbor najprijatnije nijanse

Slika 2 Uputstvo
Trei korak (slika 3) istraivanja je utrvrivanje
najprijatnije boje. Kako je nemogue crnu i belu boju
menjati po HSB parametrima, ispitanik koji se odluio
za neku od navedene dve boje bio je iskljuen iz
daljeg istraivanja.

Peti korak (slika 5) istraivanja podrazumeva odabir

najprijatnije kombinacije odabrane nijanse sa ponuenim bojama. Nijanse odabrane boje su smetene u srazmerno manjoj povrini centrirane u polje boje kako bi se
istakla uoljivost nijanse na odreenoj pozadini i time
olakao odabir najprijatnije kombinacije.
esti (slika 6), zavrni korak ovog istraivanja, prua
ispitaniku mogunost odabira najprijatnije kombinacije
nijanse iz etvrtog koraka sa varijacijom nijansi izabrane
boje u prethodnom koraku.

2585

se mogu videti na grafiku 2).

Ispitanici enskog pola (grafik 3) za najprijatniju boju,
njih 23%, su izabrale roze boju, njih 19% se odluilo za
narandastu, 17% za crvenu (procentualni poredci
odluivanja za ostale boje se mogu videti na grafiku 3).
m u ki
3%

6%
0 . be la
15 %

1 . c rvena

25%

2 . bra on
0%

3 . pla va
4 . z e le na
5 .roz e

3%

6 . ljubi a s ta

Slika 5 Izbor najprijatnije kombinacije odabrane nijanse

i boje

15 %

7 . uta
8 . s iva

6%

9 . na ra nd a s ta
0%
9%

1 0. c rna

18%

Grafik 2: Poredak odabira najprijatnije boje od strane

mukih ispitanika
en s k i
1%

10%

0. be la

19%

1. c rve na
2. bra on

17 %

3. pla va

4%

4. z e le na

1%

5.roz e
6. ljubi a s ta
0%

6%

7. uta

4%

8. s iva
9. na ra nd a s ta

15%

23%

Grafik 3: Poredak odabira najprijatnije boje od strane

enskih ispitanika

Slika 6 Izbor najprijatnije kombinacije nijansi

3. REZULTATI I DISKUSIJA
Pri odabiru najprijatnije boje u ovom istraivanju, u
ukupnom zbiru, preovladale su (grafik 1): od primarnih
boja crvena, od sekundarnih narandasta i od tercijarnih
roze.
Boja koja se izdvojila kao najprijatnija od strane
ispitanika oba pola je narandasta kao to je prikazano
na dijagramu (grafik 1). Njih 20% je odabralo ovu boju,
dok se u ukupnom poretku 18% odluilo za roze boju, a
odmah iza nje dolaze crvena i zelena sa jednakim
procentom prijatnosti od 16 % (procentualni poredci
odluivanja za ostale boje se mogu videti na grafikonu
1).
2%

Pri odluivanju za najprijatniju boju 10 ispitanika je

odabralo crnu ili belu boju i samim tim iskljueno iz
daljeg istraivanja. Posmatrajui odabir nijanse po
segmentima, kako su vrene varijacije HSB parametara,
dobijeni su sledei rezultati (grafik 4).
u ku p n o
10 0

10

ukupno

uk upno

9%

1.nija n
s e
HS B

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10 .

1 1.

12.

14

19

12

13

0. be la

2 0%

Grafik 4: Prikaz odabira nijansi po segmentima HSB

promena

1. c rve na
16 %

2. bra on
3. pla va
0%

4%
3%

4. z e le na
5.roz e
6. ljubi a s ta

8%
4%

7. uta
8. s iva
9. na ra nd a s ta

18 %

10. c rna

16%

10 . c rna

Grafik 1: Grafiki prikaz ukupnog poretka najprijatnije

boje
Ispitanici mukog pola (grafik 2) su se u najveem broju
odluili za narandastu boju i to njih 25%, dok je zelena
bila odabrana kao najprijatnija kod njih 18%. Plava i
crvena sa 15% ispitanika mukog pola ine treu
poziciju (procentualni poredci odluivanja za ostale boje

Najvei broj ispitanika, njih 21%, se odluivalo za onu

ija zasienost ima vrednost S75% koja je za nijansu
manja od maksimalne zasienosti uz isti (srednji) ton
boje i maksimalnu vrednost svetline od B100%. Sledee
nijanse koje su odabrane od strane 16% ispitanika su
nijanse punog istog tona boje, srednje zasiene
(S50%) i maksimalne svetline (B100%). 14% ispitanika
se opredelilo za nijanse punog tona, zasiene (S100% )i
za nijansu tamnije (B90%). Za boje punog tona tj. iste
boje, opredelilo se njih 13%, dok se za tamnije nijanse
(vrednosti svetline B60%) , uz maksimalnu zasienost i
pun ton, opredelilo 10% ispitanika. Ostale varijacije
HSB parametara su zastupljene u procentima od 8 do

2586

2%. Ovi podaci prikazuju sklonost ispitanika ka

hladnijim tonovima boje pri odvojenom posmatranju
promena H parametra u prve etiri nijanse.
Najpritnija nijansa odabrana od strane svih ispitanika
ima sledee HSB vrednosti H30, S75 i B100 kao to je
prikazano na grafikonu 5.

to se tie kombinacije boja i nijansi, ovo istraivanje je

pokazalo da su najprijatnije kombinacije one istog tona a
razliite zasienosti, dok se kao zanimljiva izdvojila i
kombinacija srednje sive sa srednje zasienom roze
bojom, to je est izbor mladih ljudi dananjice i u
mnogim drugim istraivanjima ali ee u izboru
kombinacije odevnih predmeta.
3.1 Dodatne mogunosti
Dalja istraivanja mogu obuhvatiti dui vremenski
period kako bi se mogla analizirati promena sklonosti
prema boji u zavisnosti od godinjeg doba, starosti
ispitanika, demografskog podruja, pa i jednostrana
istraivanja pola u zavisnosti od potreba za odgovarajui
proizvod.

12

10

H 30S 100% B 10%

H 30S 100% B 40%

H 30S 100% B 60%

H 30S 100% B 90%

H 30S 75% B 100%

H 30 S 100% B 100%

H 30S 50% B 100%

H 30S 25% B 100%

H 45 S 100% B 100%

H 37 S 100% B 100%

H 23 S 100% B 100%

H 15 S 100% B 100%

4.ZAKLJUAK

Grafik 5: Prikaz odabira najprijatnije nijanse

Pri filtriranju ovih podataka na mukarce i ene, dobija
se da su se i pojedinano najvie odluivali za ovu
nijansu narandaste boje.
Rezultati dobijeni iz petog dela ankete su pokazali da je
kombinacija narandaste nijanse (vrednosti H30, S75,
B100) sa narandastom bojom punog tona (vrednosti
H30, S100, B100) bila najvie puta odabrana za
najprijatniju kombinaciju, a odmah iza nje je i
kombinacija roze nijanse (vrednosti H330, S50, B100)
sa srednje sivom bojom (vrednosti H25, S0, B50). Sve
ostale kombinacije su imale po dva, jedno ili ni jedno
ponavljanje.
Pri izboru najprijatnije kombinacije nijanse i boje iz
ankete su izuzeti oni ispitanici koji su za odgovarajuu
boju izabrali belu ili crnu ahromatsku boju. Njihovim
izuzimanjem dobijena je brojka od 81-og uesnika u
izboru najprijatnije kombinacije nijansi. Zbog
prevelikog broja kombinacija, a nesrazmernog broja
ispitanika ni u ovom delu ankete nisu primeena
znaajna ponavljana odabira iste kombinacije nijansi.
Zanimljivim se pokazalo da su nijansa narandaste H30,
S75, B100 sa nijansom narandaste vrednosti H30,
S100, B100 ( pun ton narandaste boje), i u ovom delu
ankete imale najvie ponavljanja, to bi moglo ovu
kombinaciju da izdvoji u red najprijatnijih.
Posmatrajui sve rezultate dobijene ovom anketom,
oigledna je sklonost istoj boji od strane oba pola, kao i
nijansi i kombinacijama. Rezultati pokazuju da se kao
kombinacija boje i nijanse i kombinaceja nijansi,
ubedljivo izdvojila nijansa narandaste sa narandastom
bojom, i to one koje su statistiki najprijatnije za oba
pola i u pojedinanim odabirima boje, nijanse i njihovim
kombinacijama. Uvia se i to da nema podele boja meu
polovima to moda objanjava dugogodinja borba za
ravnopravnost. Na osnovu izvrenog istraivanja moe
se zakljuiti da postoji vea sklonost ispitane grupe ka
punim tonovima, srednje zasienosti i svetlijim bojama,
kao i da je poveana sklonost ispitanika ka toplim
bojama.

Imajui u vidu ove zakljuke isti se mogu primeniti u

kreiranju ambalae, grafike prezentacije proizvoda, pa i
website prezentacijama. Vrsta proizvoda je esto ta koja
diktira boju kojom e on biti predstavljen, ali se
ovakvom vrstom istraivanja moe stei prednost u
kvalitetu prezentovanja proizvoda grupi na kojoj e biti
primenjena ovakva vrsta istraivanja. Ovakvim nainom
odabira boje za odreeni proizvod se moe lake
pribliiti ciljnoj grupi potroaa i udovoljiti njihovim
eljama, pa i napraviti razliite varijacije prezentacije
proizvoda u zavisnosti od uobiajenog termina
konzumacije medija.
5. LITERATURA
[1]Jovanovi L: Psihologija likovne ekspresije; Institut
za neuropsihijatrijske bolesti Dr Laza
LazareviBeograd, asopis za kliniku psihijatriju,
psihologiju i granine discipline 2002, vol. 24, br. 3-4, str
81-88
[2] http://idsandbox.blogspot.com
[3] Fruht M, Raki M, Raki I: Grafiki dizajn kreacija
za trite, Beograd 2004
[4] Nedeljkovi S: Pismo i tipografija, Univerzitet u
Novom Sadu, Novi Sad 2003.
Adresa autora za kontakt
Vanja Bantuli
vanja.bantulic@gmail.com
Prof. dr Dragoljub Novakovi,
novakd@uns.ac.rs
Asst. Gojko Vladi,
vladicg@uns.ac.rs
Grafiko inienjerstvo i dizajn
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

2587

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 655.3

UTICAJ VISKOZITETA BOJE NA KVALITET TAMPE U DUBOKOJ TAMPI

THE INFLUENCE OF INK VISCOSITY ON PRINT QUALITY IN GRAVURE PRINTING
Nemanja ui, Dragoljub Novakovi, Sandra Dedijer, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Kratak sadraj Reoloka svojstva boje u velikoj meri
utiu na kvalitet samog otiska. Kada je re o dubokoj
tampi, viskozitet boje predstavlja jedan od veoma bitnih
parametara s obzirom da je sam postupak dobijanja otiska zasnovan na prenosu boje iz aica dobijenih postupkom graviranja sa povrine gravirnog cilindra na podlogu za tampu. Takoe, izgled rasterske take, promena
tona boje, razliita debljina nanosa boje uslovljeni su
vrednou viskoziteta same boje. Niske vrednosti viskoziteta dovode do promene u tonu boje, to dovodi do slabe
otrine i loeg kvaliteta otiska, kao i neujednaenog nanosa boje. Visoke vrednosti viskoziteta mogu dovesti do nepotpunog prenosa boje iz aica na podlogu za tampu.
U okviru sprovedenog istraivanja ispitan je uticaj
vrednosti viskoziteta boje na kvalitet otiska duboke
tampe preko kolorimetrijskih vrednosti boja, odnosno
razlike u boji E kao i promene tonskih vrednosti za
odgovaraja rasterska polja.
Kljune rei: duboka tampa, viskozitet, razlika u boji
Abstract The rheological properties of the ink influence
the print quality and smoothness. In gravure printing, ink
viscosity is one of the valuable parameters knowing the
fact that the printing process is based on ink transfer from
cells, wich were made with engraving process, onto
printing substrate. Also, dot sharpness, ton value
increase, variations in ink thickness, smoothness and
mottling are caused by ink and its viscosity. Lower
viscosity causes tone value increase, and consequently
results in low sharpness and dirty prints and inconsistent
ink thickness and smoothness. Higher viscosity may also
cause problems in inconsistent ink transfer on the
substrate, causing mottling.
The influence of ink viscosity on imprint quality through
colorimetric values of the colours and colour difference
and tone value increase have been presented in this
paper.
Key words: gravure printing, viscosity, colour difference
1. UVOD
Postupak duboke tampe zasniva se na prenosu boje iz
aica, dobijenih postupkom graviranja na povrini
bakarnog cilindra, na podlogu za tampu. Stoga,
viskozitet boje ima jednu od najvanijih uloga u procesu
tampe sa veoma velikim uticajem na kvalitet samog
otiska.
Naime, reoloka svojstva boje utiu na kvalitet tampe.
______________________________________________
NAPOMENA
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog - master rada
iji mentor je prof.dr Dragoljub Novakovi.

Takoe, izgled rasterske take, promena tona boje,

razliita debljina nanosa boje se izmeu ostalog javljaju i
usled razliite vrednosti viskoziteta same boje. Niske
vrednosti viskoziteta dovode do promene u tonu boje, to
dovodi do slabe otrine i loeg kvaliteta otiska, kao i
neujednaenog nanosa boje. Visoke vrednosti viskoziteta
mogu dovesti do nepotpunog prenosa boje iz aica na
podlogu za tampu.
Viskozitet je mera teljivosti boje ili mera stepena
fluidnosti. Viskozitet boje je jedna od najvanijih
karakteristika koju treba pratiti tokom tampe i najvanija
karakteristika boja za duboku tampe koju treba pratiti
[1].
Kontrola vrednosti viskoziteta boje je neophodna kako bi
se osigurala ujednaenost tampe i koegzistentnost boje
tokom procesa tampe. Takoe ima uticaj na brzinu
suenja, upojnost boje, sjaj boje, adheziju i prodiranje
boje u papir. Boja koja ima veliki viskozitet (teka boja)
koristi se za tampu rastera i bre se sui. Ako je previe
razreena sporo se tampa i skida pod pritiskom rakel
noa [3].
U ovom radu je predstavljena analiza uticaja vrednosti
viskoziteta boje na kvalitet odtampanih uzoraka, praeno
preko razlike u boji u odnosu na ISO standard 12467
4:2005 za etiri procesne boje cijan, magentu, utu i crnu
(CMYK), i u odnosu na Lab vrednosti definisane
pripremom tampe za dve posebne boje Crvenu i Plavu (R
i B). Takoe, praene su i promene tonskih vrednosti
polja od 5% i 50% za etiri procesne boje (CMYK) uz
analizu mikroskopskih snimaka rasterskih polja koja
ukazuju na prenos boje iz rasterskih aica na podlogu za
tampu.
2. METODE I NAIN UZIMANJA UZORAKA
Uzorci su tampani na maini Francuskog proizvoaa
ATN, na tipu maine Atena, maini za duboku tampu
namenjenoj za tampu kutija za cigarete i drugih vrsta
kartonske ambalae, kao i svih vrsta etiketnih papira.
Papir na kom su tampani uzorci je Niklakett Classic
Forte gramature 70g/m2.
Uzorak je tampan u est boja (C,M,Y,K i dve posebne
boje plava i crvena) bez lakiranja, iz rolne u rolnu.
Merenje viskoziteta vreno je automatski unutar maine.
Maina na kojoj je realizovana tampa poseduje ureaj za
merenje teljivosti (viskoziteta) izraeno kao vreme
teenja boje u sekundama. Iz tog razloga, vrednost
viskoziteta boje izraena je u vremenskim jedinicama,
sekundama. Za potrebe ovog rada uzimana su po tri
razliita uzorka iz odtampane rolne za svaku vrednost
vremena teenja boje kroz poseban ureaj maine - vreme
od 16, 17 i 18 sekundi. Merenje na uzorcima vreno je
denzitometrom Vipdens 2000.

2588

Ovaj ureaj odgovara normama DIN/ISI 13655, gde se

kao izvor svetla koristi D50 (temperature 5000 K), a
standardni posmatra (oitavanje) se vri pod uglom od 2o
[2]. Za potrebe ovog rada merni ureaj je iskoriten za
merenje polja punog tona za etiri procesne boje i dve
posebne boje (CMYK+RB) na tri razliita mesta po
jednom uzorku. Pored polja punih tonskih vrednosti
vrena su merenja i za polja tonskih vrednosti od 5% i
50% za dve posebne boje (R i B). Mikroskopski snimci
rasterskih polja od 5% i 50% dobijeni su mikroskopom sa
uveanjem od 140 puta.
Razlika u boji za etiri procesne boje (CMYK) se
izraunava na osnovu vrednosti ISO standarda 126474:2005 i vrednosti dobijenih merenjem uzoraka. Kod dve
posebne boje (R i B) izraunavanje razlike u boji vrilo se
na osnovu Lab vrednosti dobijenih iz pripreme za tampu
(tabela 1). Svaki uzorak meren je tri puta za svaku boju i
sve tri vrednosti teenja boje, a kao krajnji rezultat uzeta
je srednja vrednost E od tri uzorka.
Vrednosti promene tonskih vrednosti za polja od 5% i
50% dobijene su na osnovu izmerenih Lab vrednosti gde
je svaki uzorak meren tri puta, za svako mereno polje, za
svaku boju i sve tri vrednosti teenja boje, a kao krajnji
rezultat uzeta je srednja vrednost.
Dobijeni rezultati su predstavljeni grafiki.

tolerancije, propisane standardom, nego vrednosti dobijene za E 94. Sa grafika se vidi da je najmanja razlika u
boji, u odnosu na standardne vrednosti, postignuta tampom pri vrednosti vremena teenja boje od 16s, a najvea
razlika pri vremenu teenja od 17s.

Tabela 1. Lab vrednosti za crvenu i plavu boju

Boje

L*

a*

b*

RED

50

71

52

BLUE

45

-17

-50

3. PRIKAZ REZULTATA I DISKUSIJA

3.1. Zavisnost razlike u boji od vrednosti teenja boje
za procesne boje (CMYK)
Na slici 1 grafiki su predstavljene dobijene srednje
vrednosti razlike u boji za dva standarda E 76 i E 94
mereno na otiscima dobijenim tampom pri tri razliite
vrednosti vremena teenja boje: 16s, 17s i 18s. ISO
standardom za duboku tampu 12647 - 4:2005 propisano
je da ako vrednost razlike u boji ne prelazi 5, to
predstavlja masivnu razliku u boji, reprodukcija boje
podlee standardu.
Shodno tome, analizitajui grafik za srednje vrednosti
razlike u boji kako za E 76 tako i za E 94 za procesnu
boju cijan (slika 1), izvodi se zakljuak da se date
vrednosti za sve tri vrednosti teenja boje nalaze u okviru
tolerancije propisane standardom. Grafik jasno pokazuje
da je najmanja razlika u boji postignuta tampom pri
vrednosti vremena teenja boje od 17s. Najvea razlika u
reprodukovanoj boji u odnosu na onu propisanu
standardom je zabeleena pri vrednosti vremena teenja
boje od 18 sekundi.
Dalje, kod procesne boje magenta, posmatrajui grafike
za srednje vrednosti razlike u boji za E 76 i E 94 (slika
1), takoe se zakljuuje da se sve dobijene vrednosti
viskoziteta nalaze u okviru granica propisanih standardom, s tim to se moe primetiti da su vrednosti
razlike u boji za E 76 znatno blie gornjoj granici

Slika 1: Grafiki prikaz zavisnosti razlike u boji od

vrednosti vremena teenja boje za procesne boje (CMYK)
izraeno prema dva stadnarda za prikaz razlike u boji
E 76 i E 94
Za treu procesnu boju, utu, posmatranjem grafika za
srednje vrednosti razlike u boji za E 76, zakljuuje se da
date vrednosti za sve tri vrednosti viskoziteta veoma
mnogo odstupaju od vednosti propisanih standardom.
Dok, nasuprot njima, za E 94 sve dobijene vrednosti za
odgovarajue vrednosti viskoziteta se nalaze u okviru
tolerancije propisane standardom i najmanja razlika u boji
je postignuta za vreme teenja boje od 18s. Dakle,
zakljuuje se da je najmanja razlika u reprodukovanoj boji
postignuta na uzorku tampanom vremenom teenja boje
18s, a najvea vremenom teenja boje od 17s.
to se tie procesne boje crne, na osnovu grafika za
srednje vrednosti razlike u boji za E 76, izvodi se
zakljuak da jedino vrednost razlike u boji za vreme
teenja boje od 17s ne izlazi iz granica propisanih
standardom. Grafik za srednje vrednosti razlike u boji za

2589

E 94 (slika 1) ukazuje na to da se sve vrednosti razlike u

boji nalaze ispod granice tolerancije, propisane
standardom. Posmatranjem oba grafika predstavljenih na
slici 1 vidi se da je najmanja razlika u boji postignuta
tampom pri vremenu teenja boje od 17s, a najvea
tampom sa vremenom teenja boje od 18s.

Na slici 3 predstavljene su dobijene srednje vrednosti promene tonske vrednosti etiri procesne boje (CMYK) za
polja od 5% i 50% za tri razliite vrednosti viskoziteta
boje.

3.2. Zavisnost razlike u boji od viskoziteta za posebne

boje (crvena i plava)
Na slici 2 dat je grafiki prikaz razlike u boji (E 76 i E
94) za crvenu i plavu boju u zavisnosti od vremena
teenja boje: 16s, 17s i 18s.

Slika 3: Grafiki prikaz zavisnosti promene tonske

vrednosti od vrednosti vremena teenja boje na poljima
od 50% i 5% za etiri procesne boje (CMYK)

Slka 1: Grafiki prikaz vrednosti razlike u boji u

zavisnosti od vrednosti vremena teenja boje za crvenu i
plavu boju izraeno prema dva stadnarda za prikaz
razlike u boji E 76 i E 94
Takoe, i kod crvene i plave boje, uzeto je da vrednost
razlike u boji ne prelazi 5 kako je i propisano za procesne
boje ISO standardom 12647 - 4:2005.Posmatrajui
grafike na slici 2, zakljuuje se da vrednosti razlike u boji
kod crvene boje za E 76 znaajno odstupaju od
standarda, dok su u sluaju E 94 ove vrednosti znatno
nie i za vreme teenja boje od 16s i 17s su u okviru
vrednosti propisane standardom. to se tie plave boje,
uvia se da su vrednosti razlike u boji, i kod E 76 i kod
E 94, znatno vee od onih propisanih standardom.

Posmatrajui grafike za procesne boje cijan, magentu i

crnu (slika 3) za polja od 50%, zakljuuje se da se najvea
promena tonske vrednosti javlja na uzorku tampanom pri
vrednsosti vremena teenja boje od 17s, dok se za iste
procesne boje pri istoj vrednosti viskoziteta na polju od
5% javlja najmanja promena tonske vrednosti. Takoe, i
kod ute boje za polje od 50%, najvea promena tonske
vrednosti javlja se pri vrednosti vremena teenja boje od
17s, dok se najmanja promena tonske vrednosti za
procesnu boju utu, na polju od 5%, javlja tampom boje
pri vrednosti vremena teenja boje od 18s, pri emu se
zakljuuje da su promene tonskih vrednosti za druge dve
vrednosti teenja boje znatno vee u odnosu na vreme
teenja boje od 18s.
3.4. Izgled rasterske take na polju od 50% za razliite
vrednosti viskoziteta
Na slikama 4, 5 i 6 prikazan je izgled rasterske take etiri
procesne boje (CMYK) za vrednosti vremena teenja boje
od 16s, 17s, 18s.

3.3. Rezultati promene tonske vrednosti na poljima od

50% i 5% za etiri procesne boje
2590

postizanje istog kvaliteta kod ute boje potrebno tampati

vrednou vremena teenja boje od 18s.
4. ZAKLJUAK

Slika 4: Prikaz izgleda polja tonskih vrednosti od 50% za

etiri procesne boje (CMYK) za vrednost vremena teenja
boje od 16 sekundi

Slika 5: Prikaz izgleda polja tonskih vrednosti od 50% za

etiri procesne boje (CMYK) za vrednost vremena teenja
boje od 17 sekundi

Na osnovu dobijenih rezultata i njihove analize izvedeni

su sledei zakljuci:
Kod procesne boje cijan, iako su dobijene vrednosti za
razliku u boji za vrednost vremena teenja boje od 17s
najmanje, ipak se zakljuuje da je za optimalni kvalitet
tampe prema ISO standardu 12647 4:2005 potrebno
tampati pri vrednosti vremena teenja boje od 16s, poto
je za datu vrednost zabeleena najmanja promena tonske
vrednosti, na ta ukazuje i sam izgled rasterske take, a i
razlika u vrednosti razlike u boji je zanemarljivo mala u
odnosu na vrednosti dobijene prilikom tampe sa
vremenom teenja boje od 17s.
Za procesnu boju magenta, evidentno je da se optimalni
kvalitet tampe postie tampom sa vrednou vremena
teenja boje od 16s, na ta ukazuju dobijene vrednosti za
razlike u boji, promena tonske vrednosti i izgled rasterske
take. Optimalni kvalitet, prilikom tampe procesne boje
ute, postie se vremenom teenja boje od 18s, to se
zakljuuje iz dobijenih vrednosti razlike u boji, najma-nje
promene tonske vrednosti i izgleda rasterske take.
Kod procesne boje crne, iako su vrednosti za razliku u
boji najmanje kod vrednosti vremen teenja boje od 17s,
zbog zanemarljivo male razlike izmeu dobijenih
vrednosti razlike u boji i zbog izgleda same rasterske
take na uzorku tampanom privrednosti vremena teenja
boje boje od 16s, zakljueno je da je optimalna vrednost
vremena teenja boje za tampu 16s.
Kod posebne boje crvene, dobijeni rezultati ukazuju da u
sluaju razlike u boji E 94 optimalna vrednost vremena
teenja boje predstavlja vreme teenja boje boje od 16s,
dok kod posebne boje plave sve vrednosti daleko
odstupaju od standarda i potrebno je definisati novu
optimalnu vrednost vremena teenja boje kako bi se dobio
kvalitetan otisak, koji odgovara standardu.
5. LITERATURA
[1] Gravure assotiation of America, Gravure proces and
tehnologies, New York, 1991.
[2] M.A. Fairichild,
London, 2005.

Color

appearaence

models,

[3] A. Joshi, Effect of ink viscosity on gravure print

quality , Pune, India, 2007.
[4] M. Ebner, Color contancy, Wrzburg, Germany,
2007.
Adresa autora za kontakt:
Slika 6: Prikaz izgleda polja tonskih vrednosti od 50% za
etiri procesne boje (CMYK) za vrednost vremena teenja
boje od 18 sekundi

MSc Nemanja ui e-mail:

nsusic@uns.ac.rs
Prof. dr. Dragoljub Novakovi e-mail:
novakd@uns.ac.rs
Ass. MSc Sandra Dedijer
dedijer@uns.ac.rs

Analizom izgleda polja tonskih vrednosti, datih na

slikama 4, 5 i 6, zakljuuje se da se najotriji izgled take
sa potpunim prenosom boje iz aica na podlogu za
tampu kod cijan, magente i crne boje postie tampom sa
vrednou vremena teenja boje od 16s, dok je za
2591

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 655:502.131.1

FOTOKATALITIKA DEKOLORIZACIJA OTPADNIH VODA U GRAFIKOJ

INDUSTRIJI
PHOTOCATALYTIC DECOLOURISATION OF WASTE WATER IN GRAPHIC
INDUSTRY
Vesna Jovii, Jelena Kiurski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast - GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Kratak sadraj U radu je prikazana fotokatalitika
dekolorizacija otpadnih voda zagaene grafikim bojama.
Kao fotokatalizator korien je titanijum dioksid i
dokazano je da on uspeno razgrauje boju uz prisustvo
UV svetlosti do CO2 i H2O. Ovi rezultati pokazuju da je
fotokatalitika razgradnja grafikih boja uspean metod
dekolorizacije i oksidacije organskih materija otpadnih
voda.
Abstract In this paper the photocatalic decolorization of
municipal wastewater contaminated with graphic dyes is
shown. Titanim dioxide was used as photocatalic catalyst
and it was proved to be effective for dye degradation with
UV light as result as CO2 and H2O. Results show that the
degradation of graphic dyes is successful method of decolorization and oxidation of oragnic matter of wastewater.
Kljune rei: fotokataliza , dekolorizacija, titanijum
dioksid, otpadne boje, grafika industrija
1. UVOD
Postupci preiavanja i reciklae otpadnih voda dobijaju svakim danom sve veu vanost. U preiavanje
otpadnih voda spadaju odabir adekvatnih procedura i
postupaka. Svaka procedura treba da dovede do veeg
stepena istoe vode uklanjanjem neeljenih supstanci
inei je pogodnom za reciklau zagaene vode ili
isputanje u prirodne recipijente.
Fotokatalitina dekolorizacija otpadnih voda zagaene
grafikim bojama predstavlja metod preiavanja sa
diskontinualnim tj. arnim reaktorom.
Kao fotokatalizator korien je Degussa P25 titanijum
dioksid i dokazano je da je on uspean u razgradnji boja uz
izlaganje UV izvorna zraenja i u prisustvu vazduha.
Osim to uklanja boju iz otpadnih voda, fotokatalitika
reakacija ujedno i smanjuje hemijsku potronju kiseonika
(Chemical Oxygen Domand) to ukazuje na prethodnu
oksidaciju organskih materija.
Rezultati pokazuju da je fotokatalitika razgradnja
grafikih boja uspean metod dekolorizacije i oksidacije
organskih materija otpadnih voda [1-6].

2. OTPADNE VODE GRAFIKE INDUSTRIJE

Svaka kvalitativna ili kvantitativna promena fizikih,
hemijskih i biolokih svojstava vode predstavlja pojam
zagaenja vode. Sve je ea pojava da jezera, reke i mora
gube svoja prirodna svojstva. Pri tome se kao jedan od
najveih zagaivaa esto navodi industrijska proizvodnja
u koju spada i grafika industrija. Industrijske otpadne
vode su nosioci brojnih zagaujuih supstanci koje se
prenose u povrinske i podzemne vode.
2.1. Definicija i poreklo otpadnih voda
Otpadne vode su upotrebljene vode, zagaene rastvorenim
i nerastvorenim organskim i neorganskim materijama, kao
i razliitim mikroorganizmima.
tetan uticaj industrije na vode ogleda se kroz naruavanje
prirodne ekoloke ravnotee i vrednosti njihovih hemijskih
parametara, a time i promene ivog sveta koji opstaje u
vodenom ekosistemu [2].
Uticaj industrijskih otpadnih voda na vodu kao ivotnu
sredinu ogleda se u zagaenju, poremeajima temperature,
toksinom dejstvu razliitih supstanci, promeni boje,
ukusa i mirisa, kao i brojnim drugim negativnim
parametrima. Industrijske otpadne vode potiu iz
proizvodnih procesa i obuhvataju procesne, rashladne,
sanitarne i otpadne vode od ienja opreme i postrojenja.
Njihova koliina i sastav zavisi od niza faktora i specifina
je za svaku granu industrije. Industrijske otpadne vode
imaju varijabilan karakter, kako po koliini tako i po
kvalitetu [3].

3. KLASIFIKACIJA NAINA PREIAVANJA

OTPADNIH VODA U GRAFIKOJ INDUSTRIJI
Zadatak preiavanja je da ukloni zagaenje otpadne vode do te mere da obraena otpadna voda moe da se isputa u recipijent bez tetnih posledica ili da moe da se ponovo upotrebi.
Preiavanje otpadne vode se obino deli na: prethodnu
obradu, primarno, sekundarno i tercijalno preiavanje; i
obradu i odlaganje muljeva koji nastaju tokom preiavanja otpadnih voda. Prethodna obrada otpadnih voda
obuhvata uklanjanje grubog suspendovanog i plivajueg
materijala, uklanjanje internog materijala, uklanjanje pli_______________________________________________ vajueg ulja, i ujednaavanje protoka i koncentracije
NAPOMENA:
otpadnih voda. Pod primarnim preiavanjem otpadnih
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog- master rada iji voda podrazumeva se uklanjanje suspendovane i emulgoje mentor bila prof. dr Jelena Kiurski.
vane materije taloenjem, filtracijom ili flotacijom. Sekundarnim preiavanjem iz otpadnih voda uklanjaju se
2592

koloidne i deo rastvorenih organskih materija biolokim ili

hemijskim putem. Tercijalno preiavanje se primenjuje
za uklanjanje zaostalog zagaenja, kao to su biogene
materije patogena mikroflora, toksine materije.
Preiavane otpadne vode podeljene su na:
Mehanike postupke
Hemijske procese i
Biolokog procesa preiavanja otpadnih voda
[4].
4. FOTOKATALIZA
Fotokataliza je proces ubrzavanja hemijske reakcije u
prisustvu svetlosti kao katalizatora[5].

6. FOTOKATALITIKA DEKOLORIZACIJA
OTPADNIH VODA U GRAFIKOJ INDUSTRIJI
Ispitana je fotokatalitika dekolorizacija otpadnih voda
zagaene grafikim bojama u diskontinualnom, tj. arnom reaktoru. Kao fotokatalizator korien je Degussa P25
titanijum dioksid i dokazano je da je on uspean u razgradnji boja uz izlaganje UV svetlosti u prisustvu vazduha.
Osim to uklanja boju iz otpadnih voda, fotokatalitika
reakcija ujedno i smanjuje sadraj COD to ukazuje na
prethodnu oksidaciju organskih materija. Aktivaciona
energija za fotokatalitiku dekolorizaciju iznosila je samo
3 do 6 kJ/mol to ukazuje na malu zavisnost temperature i
brzine dekolorizacije. Ovi rezultati pokazuju da je fotokatalitika razgradnja grafikih boja uspean metod dekolorizacije i oksidacije organskih materija otpadnih voda.
Ispitana je upotreba fotokatalitikog procesa za dekolorizaciju otpadnih voda osloboenih iz konvencionalnih
gradskih vodovoda iji efluent sadri visok procenat boja i
krajnjih otpadnih voda (70%). U fotokatalitikom procesu
aerisane otpadne vode izlau se ultraljubiastoj svetlosti uz
titanium dioksid kao katalizator. Ovaj metod je primenjivan na drugim sistemima i pokazalo se da fotokatalitika reakcija organskih vrsta u vodenim emulzijama
titanijum dioksida moe dovesti do kompletne oksidacije
do ugljen dioksida i vode ili mineralnih kiselina. Stoga,
primena ovog procesa na otpadne vode efluenta koje
sadre grafike boje dovodi ne samo do dekolorizacije ve
i do kompletne razgradnje boja.

Uloga fotokatalizatora je da ubrza fotosenzitivni proces

usled ega dolazi do fotohemijske promene unutar
molekula, a kao rezultat dolazi do vezivanja polutanata iz
vazduha. Fotosinteza je slian proces kao fotokataliza u
kojem se uz pomo Suneve svetlosti apsorbuje
ugljenik(IV)oksid, (CO2), a oslobaa se kiseonik (O2).
Apsorpciju vre molekuli koji prelazi u aktivno stanje pri
emu postaje veoma snaan reduktans, dok fotokatalizator
pri delovanju Suneve svetlosti apsorbje organske materije
i tetne supstance preiavajui vazduh. Alternativne
tehnike preiavanja otpadnih voda polako pronalaze
svoje mesto tamo gde klasine tehnike ne uspevaju da
ostvare oekivane rezultate. Tu se pre svega misli na
uklanjanje veoma niskih koncentracija zagaujuih
materijala, gde su se fotokatalitike reakcije pokazale kao
veoma efikasne jer u najveem broju sluajeva, polutante Uzorci otpadnih voda korieni su iz efluenta vodovoda
razgrauju do jednostavnih nekodljivih produkata kao to Sugar Creek koji se nalazi u Alexander Sitiju u dravi
Alabama, USA. Iako je voda bila preiena, uzorci su jos
su CO2, H2O, SO4, PO4, NO3.
uvek bili tamnoljubiaste boje zbog prisustva nerazgraeFotokatalitike reakcije mogu se podeliti u dve grupe i to nih grafikih boja. Ovi uzorci su preneeni u kadama sa
ledom i drani u hladnoj prostoriji do same fotokatalitike
na:
reakcije. pH vrednost ovako primljenog efluenta iznosila
y Homogene reakcije koje se odigravaju u je od 7.5 do 8.5 i nije se znaajno menjala tokom reakcije.
Tokom celog procesa rada korien je fotokatalizator
homogenim rastvorima i
y Heterogene reakcije koje se odigravaju u Degussa P25 TiO2 u prahu. Na osnovu informacija proizheterogenim
sistemima
pri
emu
je voaa, estice titanijum dioksida su meavina anatasa i
prepoluprovodnik u vrstom stanju (bilo u vidu kristalnog rutila (veinom anatasa), sa prosenim
nikom od oko 30nm i ukupnom povrinom od 50m2/g.
praha suspenzija ili nanoestica) [6].
5. PRAKTINI ASPEKAT FOTOKATALIZE
Poslednjih 20 godina velika panja je bila posveena
istraivanjima fotokatalize i njene primene za
preiavanje otpadnih voda. Da bi se jedan fotokatalitiki
sistem mogao primeniti u industrijskim razmerama
neophodno ga je temeljno testirati, od ispitivanja u
laboratoriskim uslovima do testiranja na takozvanim pilot
postrojenjima i na kraju u realnim uslovima. U tu svrhu
odreuju se optimalni operativni parametri. panija,
Nemaka, Brazil, USA, Tunis i jo par zemalja su meu
prvima uinile prve korake ka primeni ove alternativne
tehnike. Tako, na solarnoj platformi u paniji u Almeriji,
rade se mnogobrojna paralelna ispitivanja vie tipova
fotokatalitikih reaktora.
Kao fotokatalizator upotrebljen je TiO2 (Degussa P25) uz
dodatak aktivnog uglja kao aktivatora. Fotokatalizator i
aktivator se meaju sa vodom koja se preiava, pri emu
se isti, nakon zavrene fotokatalize uklanjaju ili
sedimentacijom ili filtracijom [7].

Za ovu studiju je napravljen diskontinualni tj. arni reaktor. Ovaj reaktor se sastojao od cilindra (ID = 100mm,
visina = 300mm), kvarcnog pehara sa prilagoenim vrhom
i otvorima za vazdunu prskalicu, termometra, kalema od
nerajueg elika za kontrolu temperature, cevica/epruveta za uzorkovanje i kondenzatora za izlazni gas. Ovaj
reaktor je bio postavljen na magnetnu plou koja se
okretala da bi se pospeilo mukanje, mada se vazduna
prskalica pokazala adekvatnom. etiri UV lampe (Southern N.E. UltravioletCO, Hamden,CT) sa maksimalnom
emisijom na oko 350nm, postavljene su oko kvarcnog
reaktora u hermetiki lakim zatvorenim kutijama opremljenim recilkulirajuim fenom. Koriena je kalijum gvoeoksalat koji je imao fluks od 6x1014 fotona/s.cm2 u
sistemu reaktora na osnovu osvetljene ukupne povrine
reaktora. Koriena je standardna procedura za detekciju
boja koju je razvio Ameriki institut za proizvoae boja
(ADMI) i kao rezultat dobijena je jedna ADMI vrednost
boje izraunata primenom Adams-Nickerson diferencijalne formule za boje na podatke o prozranosti koji su

2593

dobijeni na tri talasne duine - 590, 540 i 438 nm. Potom maksimalno razblaenje bilo samo etiri puta, konstanta
je izvrena apsorpcija na tri zasebne talasne duine na brzine prvog reda poveana je do faktora 10 u odnosu na
Beckman DU-7 spektrofotometru. Pod pretpostavkom da ist materijal. Postoji nekoliko objanjenja za ovo .
je re o reakciji prvog reda, empirijska konstanta brzine je
dobijena iz nagiba ln (A/A0) kao funkcije vremena, gde je
A apsorbcija rastvora. Takoe je izmerena hemijska
potronja za kiseonikom COD da bi se procenio opseg
oksidantne degradacije rastvorenih jedinjenja.
Reakcija predstavlja logaritamske promene apsorpcije (na
tri talasne duzine 438, 540 i 590nm) tokom vremena za
uzorak efluenta koji sadrzi P25 titanijum dioksid. Konstante brzina su izraunati korienjem programa linearne
regresije i kretale su se u od 0.9 do 1.2 x 10-2 min-1 sa
najviom izmerenom konstantom brzine pri talasnoj duzini
od 590 nm. Izvreni su dodatni experimenti da bi se
proverilo da je uoena dekolorizacja zaista fotokatalitika.
Uzorak efluenta je prvo izloen UV svetlosti bez dodatka
TiO2, a onda je pomean sa emulzijom TiO2 bez izlaganja
UV svetlosti. U oba sluaja dekolorizacija uzorka je bila
neznatna. Dekolorizacija, takoe nije bila primeena ni pri
prskanju smee efluent/titanijum dioksida TiO2 u trajanju
od 20 minuta pre i tokom izloenosti UV svetlosti. Ova
opanja potvruje hipotezu da se radi o fotokatalitikom
oksidantnom procesu i ubudue svi prezentovani rezultati
reakcije su za smee stalno izloene vazduhu.
Efekat koncentracije katalizatora na brzinu dekolorizacije
prikazan je na slici 1. koja poredi konstante brzine za
dekolorizaciju dobijenu razliitim koncentracijama
(maseni procenti) P25 katalizatora koji je dodat otpadnoj
vodi. Za koncentracije manje od oko 0.1 mas. % konstanta
brzine dekolorizacije je proporcionalna sadraju titanijum
dioksida. Iako se brzina dekolorizacije poveala sa rastom
koncentracije katalizatora, konstante brzine su dostigle
konstantnu vrednost to navodi na pomisao da postoji
gornji nivo katatalitine efikasnosti. Zanimljivo je
naglasiti da je ovaj fenomen ranije bio uoen u drugim
fotokatalitikim reakcijama sa TiO2, sa otprilike istim
opsegom koncentracija katalizatora.

Slika 1 - Efekti koncentracije katalizatora na konstante

brzine dekolorizacije smee izloene UV svetlosti uz
prisustvo Degussa P25 titanium dioksida
U posebnim serijama eksperimenata ispitan je efekat
koncentracije efluenta (ili boje). U tri eksperimenta,
koncentracija katalizatora bila je 0.05 mas.%P25 TiO2, a u
dve serije uzorak efluenta je razblaen destilovanom
vodom. Rezultati ove tri serije, (25%, 50% i 100%
koncentracije samog, nepromeanog efluenta na tri
razliite talasne duine prikazane su na slici 2. Iako je

Slika 2:Uticaj koncentracije boje na konstante brzine

dekolorizacije prvog
Prvo, brzine reakcija fotokatalitike oksidacije osvetljene
smee TiO2 su dobijene po ugledu na poznat LangmuirHinshelwood izraz za svaku pojedinanu komponentu:
Brzina=

k1 K [D ]
(1 + K [D ])

gde su k1 i K konstanta brzine, a konstanta ravnotee za

apsorpciju (za boju apsorbovanu na titanijum dioksid), za
svaku posebno a [D] je koncentracija reaktivnih vrsta. Za
visoke koncentracije D ili K[D] >1 ovaj izraz ukazuje da
e brzina biti nultog reda u odnosu na D. Nasuprot tome,
za niske koncentracije D ili K[D] <1, reakcija e biti
prvog reda u odnosu na D. Sve konstante brzine izraunate
su pod pretpostavkom da su prvog reda, ali to ne mora
uvek biti sluaj [1].
Drugo objanjenje koje takoe moe objasniti porast
konstante brzine je sledee: ultraviolentni fotoni koji ulaze
u reaktor mogu biti apsorbovani i od strane TiO2
fotokatalizatora i od strane boje u rastvoru. Ako se
koncentracija boje smanji, duina puta fotona pri ulasku u
rastvor se povea, i time se povea i verovatnoa
apsorpcije fotona uz prisustvo katalizatora. Ako je ovaj
fenomen vaan za ovaj sistem, brzina fotokatalitike
reakcije trebalo bi da se jo povea kako dekolorizacija
napreduje. Tree objanjenje za varijaciju konstante brzine
moe biti u razblaenju to dovodi do nie koncentracije
drugih konkurentnih organskih materija ili inhibitora.
Poto je foto-oksidacija sa katalizatorima titanijum
dioksida prilino nespecifina, i zbog toga to korieni
rastvori mogu sadrati i druga jedinjenja, postoji velika
mogunost da se drugi organski molekuli istovremeno
razgrauju.U stvari, brzina fotokatalitike hemijske
reakcije organskih materija u binarnim meavinama zavisi
od prirode svake komponente meavine. Selektivni otrovi
za katalitiku reakciju takoe mogu biti prisutni u uzorku
otpadnih voda. Ako je to sluaj, razblaivanje bi umanjilo
efekte obe vrste jedinjenja na reakciju dekolorizacije.
Nedavna otkria su pokazala da se rastvoreni metali fotoredukuju na povrini titanijum dioksida dok se organske
materije foto-oksiduju. Stoga, prisustvo i drugih organskih
materija u obojenim otpadnim vodama je mogue
objanjenje za snaan uticaj razblaivanja na konstantu
brzine dekolorizacije.

2594

Zapaeno je da su temperature u opsegu od 25 do 70C

imale mali uticaj na uoene brzine. Izraunata energija
aktivacije iznosila je od 3 do 6 kJ/mol. Tako niske
vrednosti za E su oekivane za katalitike reakcije
aktivirane svetlou i uoene su i u drugim
fotokatalitikim oksidacionim reakcijama. Stoga, proces
fotokatalitikog preiavanja otpadnih voda za uklanjanje
boja moe se uspeno izvriti i pri ambijentalnoj
temperaturi.
Jo jedan zabrinjavajui i vaan faktor dekolorizacije
otpadnih voda je krajnja sudbina proizvoda reakcije.
Ranije je pokazano da se organska jedinjenja postepeno
oksidiu do CO2(ugljen dioksida) i vode (ili mineralne
kiseline) ako je vreme boravka u reaktoru
adekvatno.Oekuje se da bi organske komponente boja u
obraenim uzorcima trebalo da budu potpuno razgraene
do CO2 [1].
7. ZAKLJUAK
Fotokatalitika dekolorizacija otpadnih voda u grafikoj
industriji pomou vidljive Suneve svetlosti u prisustvu
razliitih katalizatora predstavlja efikasan nain za
uklanjanje grafikih boja iz otpadnih voda. Osim
dekolorizacije grafike boje se u prisustvu katalizatora,
kao to je TiO2, mogu razgraditi do jednostavnih molekula
na vodu i ugljendioksid CO2. Ovakva razgradnja spreava
sekundarno
zagaenje
koje
nastaje
stvaranjem
meuproizvoda razgradnje pri deliminoj razgradnji boja.
Dokazano je da problemi obezbojavanja i dekolorizacije
zavise od ukupne koliine i sadraja otpadnih voda, ne
samo sa aspekta njihove hetorogenosti ve i sa aspekta
hemijske strukture jedinjenja prisutnih u otpadnim
vodama. Otpadne vode iz grafike industrije se obino
sastoje od meavina boja koje su hemijski razliite
strukture i obino varijaju u pogledu veliine molekula.

8. LITERATURA
[1] http://www.jstorg.org/stable/
Water Enviroment Research Robert J.Davis, John
L.Gainer, Gilbert O Neal, I-Wen Wu
[2] Kiurski J., Ekologija i odrivi razvoj u grafikom
inenjerstvu, skripta, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet
Tehnikih Nauka Novi Sad, 2004.
[3] Kiurski J., Hemija u grafikom inenjerstvu, FTN,
Novi Sad (2009.)
[4] Gaea S., Klanja M., Tehnologija vode i otpadnih
voda, Jugoslovensko udruenja pivara, Beograd,1994.
[5] Kiurski J, M. Prica, J. Fil, Hemija u grafikom
inenjerstvu praktikum, Fakultet Tehnikih Nauka, Novi
Sad (2005.)
[6] Stevanov B., master rad, Fotokatalitiko preiavanje
vazduha grafike industrije Fakultet Tehnikih Nauka,
Novi Sad, (2008.)
[7] Korn A, diplomski rad, Fotokatalitiko razlagnje
organskih molekula u vodi primenom titan (IV)gvoe(III)-okisda, Prirodno Matematiki Fakultet, Novi
Sad, (2008.)
Kratka biografija:

Primenom fotokatalitike oksidacije otpadnih voda koje

sadre rastvorene grafike boje je mogue ukloniti. Za
oksidciju potreban je vazduh, voda , katalizator i UV
svetlost to omoguava potencijalno ist proces
preivanja voda. Poto brzina dekolorizacije nije u
funkciji (u slaboj funkciji) u zavisnosti od temperature,
nema znaajnog smanjenja brzine procesa preiavanja
vode u uslovima spoljne sredine.

2595

Vesna Jovii roena je u Novom Sadu

1983. god. Studirala je Grafiko inenjerstvo
i dizajn na Fakultetu tehnikih nauka u
Novom Sadu. Master rad je iz oblasti
Ekologija i odrivi razvoj u grafikom
inenjerstvu.
Jelena Stevan Kiurski, vanredni profesor
na Fakultetu tehnikih nauka, oblast grafiko
inenjerstvo i dizajn. Ukljuena je u
obrazovni rad i istraivanja iz oblasti zatite
radne sredine u grafikom okruenju.

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 655:502.131.1

CINK U GRAFIKOJ INDUSTRIJI

ZINC IN GRAPHIC INDUSTRY
Mirjana Bokov, Jelena Kiurski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN

3. PRIMENA CINKA U GRAFIKOJ INDUSTRIJI

Kratak sadraj Rad ukazuje na prisustvo i uticaj cinka

na grafiko okruenje, obzirom da su prema fiziko hemijskim karakteristikama cink i njegova jedinjenja
okarakterisani kao opasan otpad.
Abstract This paper point out the presence and
influence of zinc on graphic enviroment because of zinc
physico - chemical properties and its characterization as
hazardous waste.
Kljune rei: cink, opasan otpad, otpadne vode, grafika
industrija

Cink se u grafikoj industriji najee primenjuje u tehnikama ravne tampe, gde se koristi za izradu tamparskih
ofset ploa debljine 0.1 - 1 mm. U visokoj tampi koriste
se dve vrste legura: za viefazno i jednofazno nagrizanje.
Cink za viefazno nagrizanje slui za izradu kliea. U
grafikoj industriji cink se takodje upotrebljava u:
procesu galvanizacije,
povrinskoj zatiti tamparskih ploa ,
razvijaima koji sadre cink i
pigmentima i aditivima u grafikim bojama [2].

1. UVOD

3.1. Primena cinka u tehnici ofset tampe

U otpadnim vodama grafike industrije pojavljuju se teki

metali, koji u velikoj meri utiu na zagaenje ivotne
sredine. Jedan od metala koji se javlja u otpadnim vodama
grafike industrije je i cink. tetan uticaj cinka na vode
grafike industrije ogleda se kroz naruavanje prirodne
ravnotee i vrednosti njihovih hemijskih parametara. Cink
se u grafikoj industriji najee primenjuje u procesima
izrade tamparskih ploa, galvanizacije i oblaganja
tamparskih cilindara. Postoje razliite metode koje
omoguavaju efikasno uklanjanje cinka iz otpadnih voda:
adsorpcija, jonska izmena i druge.
Cilj rada je da ukae na prisustvo cinka u otpadnim
vodama grafike industrije uz osvrt na primenu
odgovarajuih mera za eliminaciju i redukciju emisije
cinka u ivotnu i radnu sredinu, kao i da ukae na tetne
efekte koje cink izaziva nakon akumulacije.

Ofset ploe na svojoj povrini imaju kopirni sloj na koji

se mogu kopirati jednotonski ili rasterski dijapozitivi.
Osnova cink oksidne ploe (matrice) je papir debljine od
100 nm koji je laminiran polietilenom (PE) debljine od 10
do 20 nm. Preko polietilenske povrine nanet je sloj cink
oksida. Na slici 1 prikazan je izgled cink-oksidne papirne
ploe koja se koristi pri izradi tamparskih formi za ofset
tampu [3].

2. FIZIKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE
CINKA
Cink (Zn, lat. - zincium) metal IIB grupe periodnog
sistema elemenata. U prirodi se nalazi u obliku ruda. Obojeni metal plavkaste boje, gustine = 7.1 g/cm3, moe se
kovati i valjati na temperaturi od 100-130oC i tada postaje
plastian. Cink pripada grupi prelaznih metala. Metalni
cink na vazduhu podlee oksidaciji, ali ga sloj oksida titi
od dalje korozije. Cink je neplemeniti metal. Vrlo je otporan na atmosferske uticaje, vodu i neutralne ili slabo bazne rastvore. Velike koliine cinka se koriste za zatitu metala od korozije i anodnu zatitu. U svim jedinjenjima,
cink ima oksidacioni broj +2. Najpoznatije jedinjenje cinka je cink-oksid (ZnO), koji se koristi kao dodatak bojama
i lakovima. U metalurgiji, cink se koristi za taloenje
drugih metala iz rastvora i kao sastojak legura bakra,
aluminijuma i magnezijuma. U hemijskoj industriji koristi
se za izradu belog pigmenta i kao redukciono sredstvo [1].
______________________________________________
NAPOMENA: Ovaj rad proistekao je iz diplomskogmaster iji mentor je bila prof. dr Jelena Kiurski.

Slika 1. Cink-oksidna papirna ploa

Nakon nanoenja cink-oksidnog sloja (koji ima negativno
naelektrisanje) preko povrine polietilena, povrina ploe
se eksponira svetlosnim zracima. Na mestima ploe koja
su bila izloena dejstvu svetlosnih zraka naelektrisanje se
eliminie kroz fotoprovodnik. Na cink-oksidnoj povrini
ploe ostaju neosvetljene povrine koje su negativno
naelektrisane i imaju sposobnost prhvatanja tamparske
boje, koja je suprotno naelektrisana [3].
3.2. Galvanizacija
Elektropozitivna priroda cinka omoguuje korienje
cinka za proces cinkovanja, koja podrazumeva premazivanje elika slojem cinka u funkciji zatite od korozije.
Godinje se irom sveta proizvede vie od 11 miliona tona
cinka, a skoro 50% od ukupne koliine koristi se u

2596

postupcima galvanizacije, tj. zatite elika od korozije.

Znaajne koliine cinka se takoe koriste u proizvodnji
jedinjenja kao to su cink-oksid i cink-sulfat, koji nalaze
primenu u grafikoj industriji [4].
Cink se godinama koristi kao materijal koji poboljava
dugovenost i osobine elika, a samim tim i tamparskih
ploa u grafikoj indusrtiji. Cinkana prevlaka predstavlja
najefikasniji i najekonominiji nain zatite elika i
drugih materijala od korozije. Osim zatite od korozije,
potrebno je razmotriti obradivost, prianjanje na podlogu,
izgled i cenu cinkane prevlake. Navedeni faktori
pojedinano utiu na odabir adekvatne cinkane prevlake
za odgovarajuu namenu. Svi premazi od cinka, kao i
zatitni materijali, mogu se reciklirati [4]. Postoje mnogi
faktori koji se uzimaju u obzir pri odabiru najadekvatnijih
prevlaka na bazi cinka.
4. TETAN UTICAJ CINKA U GRAFIKOM
OKRUENJU
U otpadnim vodama grafike industrije nalaze se visoke
koncentracije tekih metala (cink, olovo, srebro, iva i
druge). Poviene koncentracije toksikanata mogu u
velikoj meri da utiu na zagaenje radnog okruenja
(tabela 1). Zavisno od uestalosti i toksinosti, metali koji
se javljuju u otpadnim vodama se mogu podeliti u tri
grupe:
neopasni za okolinu,
toksini i relativno dostupni,
toksini, ali retki i vrlo slabo rastorljivi.
Tabela 1. Klasifikacija elemenata prema toksinosti
Na K Mg Ca H O N
Netoksini

Vrlo toksini,
relativo dostupni

C P Fe S Cl Br I
F Li Rb Sr Al Si Mn
Be Co Ni Cu Zn Sn
As Se Te Pd Ag Cd Pt
Au Hg Te Pb Sb Bi

Toksini, ali retki

i slabo rastvorljivi

Ti Hf Zr W Nb Ta Re
Ga La Os Rh Ir Ru Ba

Kao to se vidi iz tabele 1 cink je u grupi vrlo toksinih i

relativno dostupnih hemijskih elemenata. Cink u grafikoj
industriji predstavlja neizbean toksikant. S obzirom na to
da grafike boje u svom sastavu sadre pigmente na bazi
oksida metala takoe se svrstavaju u grupu toksinih
supstanci. Cink ima toksino dejstvo na sve vrste
organizama, a pripada grupi metala niske toksinosti.
LD50 za cink iznosi 350 mg/kg. Metalni cink iritira
ljudsku kou, a soli cinka su se pokazale kao
kancerogene. Cink i njegova jedinjenja deluju iritantno na
kou i sluzokou respiratornog i digestivnog trakta,
oteuju jetru, bubrege, miokard, funkciju limfocita,
centralni i periferni nervni sistem, pankreas, ali utie i na
metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti [5].
5. OTPAD GRAFIKE INDUSTRIJE
Teni otpad grafike industrije moe da sadri otpadne
boje, rastvore za pranje, fotografske hemikalije, kiseline,
baze i kopirne slojeve sa tamparskih ploa, kao i teke

metale poput srebra, gvoa, cinka, hroma, bakra i

barijuma, aluminijuma i druge [6].
Otpadi u grafikoj industriji zagauju vodu, vazduh i
zemljite to zahteva otru radikalnu promenu i kontrolu u
smislu primene odgovarajuih mera zatite radne i ivotne
sredine. Pridravanjem odreenih mera moe se uticati na
smanjenje koncentracije cinka i toksinih otpadnih
materija u grafikoj industriji. Mere prevencije
podrazumevaju:
poboljanje kontrole kvaliteta grafikih
materijala radi smanjenja koliina otpadnih
materijala,
izdvajanje toksinog od netoksinog otpada kako
bi se omoguila reciklaa,
kontrolu opreme za sakupljanje toksinog
otpada,
minimalnu upotrebu grafikih materijala koji
spreavaju reciklau,
korienje boja sa pigmentima bez prisustva
cinka i drudih tekih metala.
Meunarodna Cink Asocijacija (International Zinc
Association - IZA), osnovana 1990. godine sa seditem u
Briselu, je jedino svetsko udruenje posveeno iskljuivo
upotrebi cinka i njegovim korisnicima. IZA pomae
odravanje svetske potranje za cinkom promoviui
krajnju upotrebu cinka, kao to su zatita metala od
korozije i znaaj cinka za ljudsko zdravlje [7].
6. METODE IZDVAJANJA CINKA IZ TENOG
GRAFIKOG OTPADA
Uklanjanje cinka moe se postii adsorpcijom, pri emu
se pepeo koristi kao adsorbent. Adsorpcija je jedan od
moguih naina tretmana otpadnih voda grafike
industrije. Pepeo je otpadni materijal termoelektrana, koji
se moe primeniti kao jeftini adsorbent. U toku uklanjanja
jona cinka (Zn2+) iz vodenih rastvora adsorpcijom na
pepelu prate se sledei parametri:
vreme kontakta,
poetna koncentracija rastvora,
pH rastvora i
koliina pepela koja se primenjuje u postupku
adsorpcije.
Koncentracija Zn2+ jona se odreuje metodom atomsko
apsorpcione spektrofotometrije. Eksperimentalno je
utvreno da koliina adsorbovanog cinka na pepelu raste
sa poveanjem pH vrednosti vodenog rastvora [8].
Jonskom izmenom mogue je znaajno smanjiti tetne
uticaje cinka u otpadnim vodama grafike industrije.
Jonoizmenjiva je materijal koji vri razmenu jona.
Jonoizmenjiva na bazi kalcijuma je mehaniki stabilniji,
pa se prema tome vie koristi u postupcima jonske izmene
prilikom izdvajanja cinka. Postupak jonske izmene zavisi
od pH vrednosti jonoizmenjivaa, a pri izdvajanju cinka
iz rastvora kree se u vrednostima izmeu 6 i 7.
U budunosti, krajnji postupci prerade otpadne vode
zahtevae primenu jonske izmene kako bi se smanjila
koliina toksinih supstanci koje se isputaju kroz
industrijske odvode u prirodne recipijente [9].

2597

7. EKSPERIMENTALNO ODREIVANJE
SADRAJA CINKA U GRAFIKIM BOJAMA I
RAZVIJAIMA

7.3. Analiza rezultata

7.1. Uzorci
Uzorci istog i otpadnog razvijaa, kao i u tamparskih
boja, uzeti su iz tamparija u Novom Sadu.
Analize su vrene na otpadnim bojama: Vutek UV200,
Vutek 3360, D GEN i Eko Solvent MIMAKI JV 160.
Primenjena je standardna metoda DM N15 za pripremu
uzoraka suvom i kiselom digestijom koja je u saglasnosti
sa EPA standardom 3050B.
7.2. Metoda ICP-OES
Metoda ICP-OES (indukovano kuplovana plazma sa
optikom emisionom spekrometrijom) je koriena za
kvalitativno i kvantitativno odreivanje sadraja cinka iz
rastvora.
Glavno obeleje analize je optika emisiona
spektrometrija koja koristi indukovano kuplovanu plazmu
kao izvor zraenja za detekciju karakteristine spektralne
linije odreenog hemijskog elementa (cinka). Pobuivanje
uzoraka se ostvaruje dejstvom visokih temperatura
plazme, pri emu se emituje zraenje karakteristinih
talasnih duina za ispitivani element. Obino se argon
koristi kao gas nosa.
Sadraj elementa se odreuje na osnovu intenziteta
emitovane spektralne linije. Uzorak koji se analizira
metodom ICP-OES mora biti u tenom stanju.
U tabeli 2. su navedeni osnovni parametri aparata Thermo
Scientific iCAP 6500 Duo koji je korien za analizu
koncentracije cinka u razvijaima i otpadnim bojama [10].
Tabela 2. Osnovni parametri aparata Thermo Scientific
iCAP 6500 Duo
Spektrometar
Talasna duina
Opseg spektra
Detektor
Snaga generatora
Gas nosa - agon
Granica detekcije
Dimenzije aparata

Dobijeni rezultati koncentracije cinka u otpadnom i

referentnom razvijau, kao i u otpadnim bojama prikazani
su u tabeli 3.

Uzorak
ist razvija
Iskorien razvija
Otpadne boje:
Vutek UV200
Vutek 3360
D GEN
Eko Solvent
MIMAKI JV 160

Zn (mg/kg)
0,1
0,1
4,3
4,3
1,3
4,2

MDK (mg/kg)
2

8. ZAKLJUAK
Cink u grafikoj industruji potie od procesa
galvanizacije tamparskih cilindara cinkom i iz pigmenata
grafikih boja. U grafikoj industriji, redukcija izvora
zagaenja se postie smanjenjem koliina sirovina, to
povlai smanjenje trokova, uz dugoronu strategiju
smanjenja otpadnog materijala.
Adsorpcija se pokazala kao najbolja metoda za izdvajanje
cinka iz otpadnih rastvora grafike industrije.
Primenom ICP-OES metode dobijeni su podaci o
koncentraciji cinka u iskorienom i istom razvijau,
koja iznosi 0,1mg/kg. Dobijena koncentracija je ispod
MDK za cink u otpadnim vodama, koja prema EPA
standardu iznosi 2 mg/kg. Istom analizom utvrene su
koncentracije cinka iz otpadnih tamparskih boja razliitih
proizvoaa. Koncentracija cinka u nekim bojama iznosi
preko 4 mg/kg, to prevazilazi granicu MDK (2mg/kg).
9. LITERATURA

Reetka 52,91 nareza/mm

166 - 847 nm
7 pm - 200 nm
CID86 ip
750 - 1600 MHz
Maseni protok 0-20 l/min
<1ppb
840 x 750 x 590 mm

Tabela 3. Koncentracije cinka u otpadnim razvijaima i

grafikim bojama, dobijene metodom ICP-OES

Dobijene koncentracije cinka u istom i iskorienom

razvijau iz tamparija iznose 0,1 mg/kg, to je u
granicama detekcije aparata i daleko je ispod MDK za
cink u otpadnim vodama propisane zakonom. Izmerena
koncentracija cinka u otpadnim tamparskim bojama
Vutek UV200, Vutek 3360 i Eko Solvent MIMAKI JV
160 je daleko vea od propisane MDK od 2 mg/kg. Jedino
je u uzorku otpadne tamparske boje D GEN zabeleeno
prisustvo cinka u dozvoljenim koliinama-1.3 mg/kg.
S obzirom na utvreno prisustvo povienih koncentracija
cinka u grafikim bojama neophodno je koristiti
tamparske boje i rastvarae sa manjim sadrajem
toksinog cinka, kako bi se smanjio tetni uticaj na
ivotnu i radnu sredinu.

[1] Cink, Wikipedija - enciklopedija,

www.wikipedia.com
[2] Kiurski J., Ekologija i odrivi razvoj u grafikom
inenjerstvu,skripta, FTN izdavatvo, Novi Sad
(2006), str 73.
[3] Kipphan H., Handbook of Print Media Technologies
and Production Methods, (2001), str 115 223.
[4] International Zinc Organization, Galvanizing, Trail,
BC, Canada, (2001) www.iza.com
[5] Kovaevi R., Milai S., Jovii D., Tanaskovi I.,
Savremeni aspekti patogenetskih mehanizama
delovanja metala na ljudski organizam tokom
profesionalne ekspozicije, Zatita materijala 46, broj
1, (2005), str. 51-54.
[6] Kiurski J., Vojnovi-Miloradov M., MarinkoviNeduin M., Novakovi D., Tipini otpadi u
grafikoj industriji, Zbornik radova GRID 02, Novi
Sad, (2002), str. 133-134.
[7] International Zinc Organization, The Industry's
Commitment to Sustainable Development, Trail, BC,
Canada, (2001), www.iza.com
[8] Srivastava S., Verma N., Removal of Zinc from
Waste Water by Adsorption on Flyash, Indian J.
Environmental protection, vol 27.,no.6, (2007), str.
502-508.

2598

[9] Manuel O., Mike J. Ginther, John T. Folkerts,

Kenneth W. Street, Jr., Use of a NASA-Developed
Ion Exchange Material for Removal of Zinc from
Electroplating Baths, NASA Technical Focus,
(1996), str. 371-376.
[10] Environmental Series - US EPA SW-846b Method
6010 using an iCAP 6500 Duo, Thermo Fisher
Scientific, (2008). www.thermolabsystems.fi
Kratka biografija:
Mirjana Bokov roena je u Kikindi 1984. god.
Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih
nauka iz oblasti Grafiko inenjerstvo i dizajn
odbranila je 2010. god.

Jelena

Kiurski roena je u Kikindi.

Doktorirala je na Tehnolokom fakultetu u
Novom Sadu 1997. Od 2006. je u zvanju
vanrednog profesora na Fakultetu tehnikih
nauka, oblast grafiko inenjerstvo i dizajn.

2599

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 655:502.131.1

TOKSIKANTI U GRAFIKOM OKRUENJU

TOXICANTS IN GRAPHIC ENVIRONMENT
Nataa Vukadinov, Jelena Kiurski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Kratak sadraj U radu je dat pregled toksikologije.
Opisane su zagaujue supstance u ivotnoj sredini, kao i
prisustvo toksikanata u vazduhu i vodi. Pored ovoga
opisani su toksini otpadi grafike industrije, njihov
uticaj na zdravlje radnika i preventivne mere zatite
ivote i radne sredine. Predstavljena je i zakonska
regulativa Srbije i ekoloka etika.
Kljune rei: toksikologija, grafiko okruenje, zatita
ivotne sredine, zakonska regulativa
Abstract In this paper, the definition of toxicology is
explained. Pollutants in life environment are described as
well as the presence of toxicants in the air and water.
Besides that, there is given a description of the toxic
wastes from the printing industry, their influence on the
employees health and the measures of precaution to save
both life and work environment. The legal act of Serbia
and the ecology etics are presented in this paper.

2. TOKSIKOLOGIJA
2.1. Definicija toksikologije
Toksikologija se moe definisati kao nauka koja prouava
tetne (toksine) efekte hemijskih agenasa na ive
organizme. Ova definicija sadri tri osnovna elementa
koji su predmet toksikolokih izuavanja:
1. Toksini agensi,
2. ivi organizami i
3. Toksini efekat.
Osnovna reakcija toksikanata u prirodi moe se predstaviti generalnom reakcionom emom:
Toksikant Biosistem Toksini efekat
Nijedna supstanca nije potpuno bezbedna, ve samo postoji nain da se ona bezopasno primeni [2].
Trovanje proces koji ukljuuje prisustvo etiri elementa:
1.
2.
3.
4.

1. UVOD
Tokom XX veka, ovekov rad su zamenile i upotpunile
maine i drugi ureaji. Primena automatizacije, elektomagnetnog zraenja i sirovina dovela je do ugroavanja i
pojave opasnosti po ovekovu ivotnu i radnu sredinu.
Posledica intenzivnog tehnolokog razvoja je intenzivirana emisija toksikanata koji iz proizvodnog pogona
dospevaju u ivotnu sredinu i remete njen balans.
Toksini su se sistematski poeli prouavati kada je tokom
XVI veka Paracelzus istakao hemijsku prirodu otrova [1].
U veini tehnolokih procesa u industriji se stvaraju gasovi, pare, magle, dim, estice i aerosoli kao i druge zagaujue supstance, koje ugroavaju radnu i ivotnu
sredinu i imaju nesumnjiv toksikoloki znaaj. Danas
otrovi predstvljaju svetski problem [1].
Cilj i zadatak ovog rada je prikazivanje i uticaj razliitih
toksinih supstanci u grafikoj industriji, kao i naini
prodiranja u organizam i ivotnu sredinu. Rad prua i
pregled karakteristika opasnog otpada u zavisnosti od
tehnike
tampe, odnosno opasnih organskih supstanci korienih
u odreenim procesima tokom grafike proizvodnje.

Otrov,
Otrovani organizam,
Oteenje elija,
Simptomi (smrt),

Ovi elementi predstavljaju uzrok, predmet, efekat i posledicu trovanja. Da bi do trovanja dolo organizam mora
biti izloen toksinoj supstanciji (toksin) [1].
2.2. Toksin
Toksinom (toksina supstanca) naziva se svaka hemijska
supstanca sposobna da izazove smrt ili ozbiljnu tetu
zdravlju svojim delovanjem na tkiva ili telesne tenosti [3].
Klasifikacija otrova (toksina) moe da se izvri prema:
1. Hemijskoj prirodi,
2. Poreklu,
3. Fiziolokom dejstvu otrova i
4. Metodama izdvajanja.
Najee se koristi podela prema metodama izdvajanja
otrova na:

______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
je mentor bila dr Jelena Kiurski, vanr. prof.
2600

1. Lako isparljive otrove,

2. Mineralne otrove,
3. Biljne i sintetske otrove [3].

2.3. Toksikant
Toksikant je hemijsko jedinjenje koje se unosi u ivotnu
sredinu ljudskom aktivnou i ima negativan efekat na
ive organizme [4]. Toksikanti se dele prema:

Klimatski uslovi i geografski poloaj znatno utiu na

perzistenciju neke zagaujue supstance. Procesi degradacije dele se u dve grupe:
- Abiotski procesi: fotoliza, hidroliza, oksidacija;
- Biotski procesi: biodegradacija usled resorpcije
u mikroorganizme i metabolikih procesa u njima [7].

1. Poreklu,
2. Uslovima delovanja,
3. Perzistentnosti.

4. TOKSINI OTPAD GRAFIKE INDU-STRIJE

2.4. Toksinost
Toksinost je osobina hemijskih jedinjenja koja na
neposredan nain uzrokuje trovanje ljudi i ivotinja koji
su dato jedinjenje uneli u organizam tokom ishrane,
disanja ili apsorpcije preko koe. Skoro sva hemijska jedinjenja su toksina ukoliko se unose u prekomernoj koliini. Da bi se kvantitativno ocenila i uporeivala toksinost
hemijskih jedinjenja, napravljena je specijalna skala oynaena
sa LD (srednja smrtna doza). Druga skala, koja se koristi kod
gasovitih supstancija, je smrtonosna koncentracija u vazduhu
koji se udie, i oznaava se sa LC (srednja smrtna koncetracija) [4].
Najvaniji faktor koji odreuje toksinost nekog agensa je
doza, odnosno ukupna koliina hemijskog agensa koja u odreenom vremenu dospeva u organizam [5].
3. TOKSIKANTI U IVOTNOJ SREDINI
Kada neka zagaujua supstanca dospe u ivotnu sredinu
rasporeuje se u razne medije (vazduh, voda, zemljite,
ivi organizam) na osnovu fiziko-hemijskih svojstava i
perzistencije u odreenom mediju, u kojem je izloena
delovanju svetlosti, vlage, pritiska, temperature, raznih
mikroorganizama, pa samim tim moe doi i do degradacije kontaminanata [6]. Proces prodiranja toksikanta
odvija se u tri faze:
1. Faza ekspozicije;
2. Tosikokinetika faza i
3. Toksikodinamika faza [7].
Faza ekspozicije obuhvata proces izmeu raznih toksikanata u radnoj i ivotnoj sredini uz mogunost delovanja
svetlosti, temperature, vlage, mikroogranizama, ime
dolazi do transformacije i dezintegracije toksikanata [7].
Toksikokinetika faza obuhvata resorpciju toksikanata u
organizam i procese koji izazivaju toksian efekat. Resorpcija oznaava praenje kretanja stranih materija u telu,
odnosno apsorpciju, raspodelu, metabolizam i izluivanje, to
daje korisne informacije o nainu dospea toksina na mesto
delovanja [8].

Sastav toksinih supstanci se razlikuje u zavisnosti od

vrste tampe i njihov broj je velik. Meutim, tei se ka
smanjenju upotrebe ovih supstanci i prelasku na one koje
imaju manje ili ak uopte nemaju tetno delovanje na
okolinu i radnike zaposlene u grafikoj industriji [9].
Sirovi materijali, meuprocesni proizvodi, finalni proizvodi i otpadni produkti obuhvataju isparljiva organska
jedinjenja:
aceton,
ugljendisulfid,
etanol,
metanol,
metil-izobutil-keton,
ksilen,
benzen,
cikloheksan,
izopropil-alkohol,
toluen,
toluen-diizocijant.
Halogene rastvore:
perhloreten,
1,1,1-trihloretan,
1,1,2-trihloretan,
hlorobenzen,
trihloreten,
metilen-hlorid,
trifluoroeten.
Metale:
hrom,
olovo,
barijum,
srebro
i ostali toksini otpad (natrijum-tuosulfat) [6].
Koja e vrsta kontaminanata biti zastupljena u grafikoj
industriji zavisi od hemijskih procesa koji se odvijaju
zavisno od primenjene tehnike tampe. U grafikoj industriji karakteristini su sledei kontaminanti:

Toksikodinamika faza obuhvata interakcije toksikanata u

obliku jona, molekula i koloida, koje izazivaju toksini
efekat. Toksikodinamika opisuje mehanizam delovanja
toksina u organizmu, kao i vezu izmeu doze toksina i
toksinog dejstva.

2601

- Otpadne tamparske boje koje sadre hrom,

barijum, olovo, zatim boje koje su kontaminirane rastvorima za ienje,
- Otpadna sredstva za ienje tamparskog sistema
koja sadre organaska jedinjenja: trihloroetilen,
metilen-hlorid, ugljentetrahlorid, aceton i metanol,
- Otpadi koji nastaju kao rezultat razvoja negativa i tampe, a sadre fotohemijske rastvore koji
potiu iz fiksira, vode koja je sluila za ispiranje

i alkalija, ili kiselina iz procesnih kupki,

- Otpadi nastali kao rezultat tretiranja ploa: kiseline namenjene za graviranje metaliziranih litografskih ploa, te perhloretileni i butinol namenjeni za
graviranje fleksografskih fotopolimernih ploa.

vodu i zemljite, ukljuujui i emisiju iz mobilnih izvora

zagaivanja [12].

Ostali otpadi ukljuuju nekoriene tamparske boje,

rastvore i hemikalije [6].

Za XXI vek sa dosta izvesnosti moe se rei da e biti vek

ekologije. Ekoloki problemi su postali i sve vie postaju
prvorazredni planetarni, drutveni, pa i politiki problemi.
Otuda se njima sve ozbiljnije bavi meunarodna zajednica
[13]. Meunarodna zajednica se kroz sistem Ujedinjenih
Nacija, okrenula zajednikom reavanju ekolokih problema, uspostavljanjem meunarodnih normi i standarda i
formiranjem finansijskih fondova za ove potrebe. Uz
osnovno opredeljenje: misli globalno, radi lokalno [4].

5. PREVENTIVNE MERE ZATITE RADNE I

IVOTNE SREDINE
Strogo potovanje vrednosti maksimalno dozvoljenih
koncetacija (MDK) i graninih vrednosti (GV)
omoguava ispunjavanje odreenih normativa, i smatra
se jednim od najefikasnijih naina zatite vazduha, vode,
zemljita, hrane i ljudi. Danas, utvrene vrednosti MDK
i GV obezbeuju bezbednost ivotne sredine po zdravlje
stanovnitva polazei od savremenih naunih saznanja.
Dozvoljenom koncentracijom zagaujue supstance moe
se smatrati samo koncentracija koja na oveka ne
ispoljava, neposredna ili posredna, tetna i neprijatna
dejstva, ne sniava njegovu radnu sposobnost i ne utie na
subjektivno oteanje i raspoloenje, a to je granina
vrednost [1].
Maine i ureaji koji se koriste za preventivne mere
zatite radne i ivotne sredine se dele u 5 kategorija [10]:
1. Za izdvajanje tetnih i opasnih materija,
2. Za tretman i preradu opasnih i tetnih matarija,
3. Za neutalizaciju opasnih i tetnih materija,
4. Za skladitenje i
5. Odlaganje opasnih i tetnih materija.

7. EKOLOKA ETIKA

Ekolokim obrazovanjem i vaspitanjem kroz ceo ivotni

vek svakog pojedinca treba da se omogui stvaranje ekoloke svesti i ekolokog ponaanja iz jednostavnog
razloga: da bi se opstalo i ostvarilo potomstvo.
8. ZAKLJUAK
Grafika industrija kroz procese pripreme tampe, tampe
i zavrne grafike obrade koristi mnogobrojne zagaujue
toksine supstance tetne za ivotnu okolinu i oveka.
Najvei toksini znaaj zagaujuih supstanci imaju rastvarai, fiksiri, procesne kupke, sredstva za vlaenje, sredstva za ienje, lepkovi i lakovi.
U cilju smanjenja koncentracije toksinih supstanci, potrebno je pridravati se propisanih zakona o zatiti ivotne
sredine, koristiti alternativne metode i manje toksina jedinjenja kako bi se sauvala Planeta i smanjile tetne posledice na oveka.

Zatita radne i ivotne sredine podrazumeva primenu

tehniko-tehnolokih mera zatite, organizaciono-tehnikih
mera zatite, linih mera zatite, higijenskih mera zatite,
medicinskih mera i zakonodavno-administrativnih mera
zatite.
U preventivne mere zatite radne i ivotne sredine spada i
primena alternativnih tehnologija.
6. EKOLOKA ZAKONSKA REGULATIVA
Ekoloke zakonske regulative podrazumevaju zatitu
zdravlja i ouvanje ivotne sredine u pogledu zagaenja
vazduha [11].
Zakonom o zatiti ivotne sredine u Srbiji ureuje se int
gralni sistem zatite ivotne sredine kojim se obezbeuje ostvarivanje prava oveka na ivot i razvoj u zdravoj ivotnoj
sredini i uravnoteen odnos privrednog razvoja i ivotne sredine u Republici. Zatita prirodnih vrednosti ostvaruje se
sprovoenjem mera za ouvanje njihovog kvaliteta, koliina i rezervi, kao i prirodnih procesa, odnosno njihove
meuzavisnosti i prirodne ravnotee u celini.
U Republici Srbiji se utvruju standardi kvaliteta ivotne
sredine i standardi emisije, odnosno granine vrednosti
imisije i emisije zagaujuih materija i energije u vazduh,

9. LITERATURA
[1]. ermati ., Veselinovi D., Gredetia D., Markovi
I., ivotna sredina i njena zatita, Fakultet za primenjenu
ekologiju Futura, Beograd (2008).
[2] Toksikologija, www.scribd.com (2010).
[3] Otrov, Wikipedia, slobodna enciklopedia, www.sr.
wikipedia.org (2010).
[4] ukovi M., ukanovi M., ukanovi J., Dragovi
I., Jankovi M., Ekologija i zatita ivotne sredine, (skripta), Fakultet zatite na radu Ni, Ni (1998).
[5] Toksinost, Wikipedia, slobodna enciklopedia,
www.sr.wikipedia.org (2010).
[6] World Bank Group, Waste Reduction in the Printing
Industry (Final Report), Pollution Prevention and Abatment
Handbook, www.ifc.org (1998).
[7] Kurski J., Ekologija i odrivi razvoj u grafikom
inenjerstvu, (skripta), Fakultet tehnikih nauka, Novi
Sad (2006).
[8] Klapec T., Osnove toksikologije sa toksikologijom
hrane, Sveuilite I.J. Strossmayera Osjek (2008).
[9] Printing Industry, Common Pollution Prevention
Practices in Printing, www.istc.illinois.edu (2000).
[10] Hodoli J., Vojinovi-Miloradov M., Anti A., Stevi M., Agarski B., ebo D., Badida M., Zagaenje
ivotne sredine i zagaujue supstance,mogunosti uklanjanja zagaujuih supstanci, monografija, Fakultet

2602

tehnikih nauka, Novi Sad (2009).

[11] Air Pollution Control Law, www.env.go.jp (2006).
[12] Zakon o zatiti ivotne sredine, www.putevi-srbije.rs
(2004).
[13] armati ., Ekotoksikologija, Fakultet za primenjenu
ekologiju - Futura, Beograd (2009).
Kratka biografija:
Nataa Vukadinov roena u Novom Sadu,
1984. godine. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
grafikog inenjerstva i dizajna odbranila je
2010. godine.
Jelena S. Kiurski roena je u Kikindi.
Doktorirala je na Tehnolokom fakultetu u
Novom Sadu. Od 2006. je u zvanju
vanrednog profesora na Fakultetu tehnikih
nauka, oblast grafiko inenjerstvo i dizajn
.

2603

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 678

PRIMENA POLIMERA U GRAFIKOJ INDUSTRIJI

APPLICATION OF POLYMERS IN THE PRINTING INDUSTRY
Ivana Varga, Jelena Kiurski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Sadraj U ovom radu predstavljena je mogunost primene polimera u celokupnom procesu grafike proizvodnje, kroz proces pripreme tampe, tampu i zavrnu
grafiku obradu. Panja je usmerena i na razmatranje
fiziko-hemijskih karakteristika polimernih materijala koji
se primenjuju za izradu ambalae.
Abstract In this paper the application of polymers in
the entire grafic production is presented, through the
prepress, press and postpress. Attention is focused on
consideration of physical and chemical characteristics of
polymeric materials used for making packaging.
Kljune rei polimerni materijali, reciklaa, zakonska
regulativa, grafika industrija
1. UVOD
Polimeri su supstance makromolekulske strukture. Re
polimer potie od grke rei poli=mnogo i meros=deo.
Osnovne jedinice polimera su monomeri. Monomer je
jedinjenje male molekulske mase, ijim viestrukim ponavljanjem nastaje makromolekul. Monomeri se povezuju
primarnim kovalentnim vezama formirajui na taj nain
dugake lance. Lanac polimera je uglavnom sastavljen od
ugljenikovih (C) i vodonikovih (H) atoma [1].
1.2. Istorijat polimera
Poetak razvoja industrije polimernih materijala se smatra
period od 1850. do 1900. godine. Sam poetak nastanka
polimernih materijala, vezan je za 1843. godinu, kada je
malajski hirurg doktor Mongomeri izvestio da Malajci za
izradu drki za noeve i drugih upotrebnih materijala
koriste gutaperku (koagulisani lateks odreene vrste
malajskogh drvea) [2]. Period od ezdesetih godina do
danas karakterie masovni i neprekidni razvoj u
proizvodnji polimera. Najvei broj polimera koji se danas
koriste, otkriveni su do polovine prolog veka, kada je
zapoeta i njihova proizvodnja.
1.2. Dobijanje polimera
Polimeri se dobijaju polimerizacijom ili polikondenzacijom jedne ili vie vrsta molekula, pod dejstvom poviene
temprerature, elektromagnetnog zraenja u prisustvu
katalizatora.
Polimerizacija je hemijska reakcija pri kojoj se monomeri,
uglavnom nezasiena jedinjenja, pod uticajem katalizatora
spajaju u lance obrazujui velike makromolekule.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je dr Jelena Kiurski, vanr.prof.

Polimerizacioni makromolekuli imaju znatno veu

molekulsku masu od polikondenzacionih, bolje
elektroizolacione osobine i manju higroskopnost. Sa
druge strane, makromolekuli dobijeni polimerizacijom
podloniji
su
degradaciji,
za
razliku
od
polikondenzacionih iz kojih se obino vie ne mogu
izdvojiti polazni monomeri.
1.3. Podela polimera
Polimeri se na osnovu niza karakteristika mogu
klasifikovati na vie naina. Prema vrstama monomera,
koji ine strukturu polimernih lanaca, polimeri se mogu
podeliti na: homopolimere, kopolimere, oligomere i
makropolimere. Prema nainu povezivanja monomera,
polimeri mogu biti: linearni, razgranati i umreeni. Kod
linernog polimera ponavljajue jedinice poreane su u
jednom nizu. Razgranati polimeri na nekim monomerima
u glavnom lancu imaju vezane bone lance. Umreeni
polimer nastaje ako se boni lanci meusobno veu
hamijskim vezama. Prema poreklu, polimeri se dele na
prirodne i sintetike makromolekule. Prirodni polimeri
predstavljaju materije koje ine znatan deo suve materije
biljnog i ivotinjskog sveta (kauuk, prirodne smole,
celuloza, polisaharidi, belanevine). Vetaki polimeri
predstavljaju modifikovane prirodne materijale (razni
materijali na bazi celuloze, kauuka). Sintetiki polimeri
se dobijaju hemijskim postupkom (poliolefini, poliamidi,
poliestri, epoksidne smole, poliuretani i poliestri, koji su
poznati pod nazivom plastici ili plastine mase, zatim
elastomeri, vlakna i smole). Ova grupa polimera spada u
vetake polimere koji se koriste za izradu ambalanih
materijala i ambalae. Prema nainu ponaanja polimera
pod uticajem poviene temperature, polimeri se dele na
termoplastine i termostabilne polimere. Termoplastini
polimeri su polimeri koji pri zagrevanju omekavaju, a
zatim se tope. Nakon hlaenje ponovo ovravaju
zadravajui osnovna svojstva. Postupak omekavanja i
ovravanja moe se ponoviti vie puta bez promene
tehnikih karakteristika [3]. U termoplastine polimere
spadaju: polietilen, polivinilhlorid, polistirol, poliamidi i
drugi. Termostabilni polimeri su polimeri koji pokazuju
stabilnost na povienim temperaturama, ali zagrevanjem
mogu samo jednom da omekaju i preu u plastino
stanje. U termostabilne polimere spadaju: fenolaldehidi,
epoksidni, poliestri, poliuretani, silicijum-organski
polimeri i drugi.
2. POLIMERI U GRAFIKOJ INDUSTRIJI
Delatnost grafike industrije ine postupci: pripreme
tampe, tampa i zavrna grafika obrada. Primena
polimera je prikazana kroz svaki proces proizvodnje u
grafikoj industriji.

2604

2.1. Polimeri u postupku pripreme procesa tampe

Kauuk i guma imaju iroku primenu u grafikoj
industriji. Prirodni kauuk se koristi za izradu valjaka za
fleksografsku tampu, izradu lepljivih traka, montau
kliea i stereotipnih formi. Razvoj proizvodnje sintetikog
kauuka rastao je znatno bre od razvoja proizvodnje
prirodnog kauuka. Najznaajniji predstavnici sintetikog
kauuka opte namene su: stirol-butadien-kauuk (SBR)
koji se koristi za izradu lepila, zatim butadien-kauuk
(BR) koji se koristi za izradu netampajueg sloja
stereotipnih gumenih tamparskih formi, hloropen-kauuk
se u grafikoj industriji koristi za izradu gumenih valjaka
za bojenje, izopren-kauuk (IK) se primenjuje umesto
prirodnog kauuka za izradu lepljive trake za montiranje
kliea i tamparskih formi [4]. Najznaajniji predstavnici
kauuka za specijalne namene su: butadien-nitrilni kauuk
(NBR) i poliuretanski kauuk (PUR) koji su primenu
nali u izradi valjaka za bojenje, a silikonski kauuk je
svoju primenu naao u izradi tamparskih formi za ofset
tampu [5]. Za izradu fotopolimernih tamparskih formi
koristi se smea polimera, oligomera ili monomera,
fotoinicijatora, umreivaa i odgovarajuih dodataka.
Najpoznatije fotopolimerne ploe za izradu kliea su
Nylonprint, Dycril, Cyrel. Na slici 1. su prikazani slojevi
Nyloprint ploe: nosei, vezivni, reljefni i zatitni sloj.
Reljefni sloj se sastoji od jednog fotopolimera osetljivog
na ultraljubiastu svetlost (360-370 nm), koji je vrsto
povezan sa noseim materijalom preko vezivnog sloja [6].

Slika 1. Slojevi Nyloprint fotopolimerne forme visoke

tampe
Za izradu konvencionalnih ofset ploa danas se koriste
kopirni slojevi na bazi fotopolimera. Upotrebljavaju se
polimeri koji su rastvorni u nekom organskom rastvarau.
CtP ploa sa emulzijom na bazi fotopolimera ponaa se
kao konvencionalna negativ ofset ploa [7].

Slika 2. Prikaz slojeva i koraka obrade fotopolimerne CtP

ploe
Na slici 2. prikazana je CtP fotopolimerna ploa koja se
sastoji od aluminijumske osnove na koju je nanet
fotopolimerni sloj, a preko njega zatitni sloj od
polivinilalkohola (PVA). Zatitni sloj od polivinilalkohola
spreava kiseonik iz vazduha da prodre u osvetljene
povrine. U tampon tampi, osnovni princip tampanja se
realizuje uz primenu tampona koji se izraen od

elastomera ili silikonskog kauuka. U sito tampi, na

metalni ili drveni ram lepi se zategnuta svila od poliestera,
poliamida.
2.2. Polimeri u procesu tampe
Najznaajnija primena polimera za proces tampe ogleda
se kroz prisutnost polimera u proizvodnji papira i
grafikoj boji. Najveu primenu u proizvodnji papira ima
skrob. Prednost skroba u odnosu na neke sintetike
materijale na bazi nafte je u tome to se skrob razliitim
tehnolokim postupcima izdvaja iz plodova biljaka,
biorazgradiv je i ukljuuje se u kruni tok materije u
prirodi. Drugi po vanosti prirodni polimer za
proizvodnju papira je celuloza. Da bi se celulozna vlakna
mogla upotrebiti za proizvodnju papira moraju se
osloboditi lignina, hemiceluloze, smola i drugih sastojaka.
Posle pojave raznih sintetikih polimera (polietilen,
polipropilen, polivinilhlorid, polistirol) poveana je
mogunost izbora sirovina za proizvodnju providnih folija
[4]. Zbog toga je dolo do smanjenja uea celofana u
ukupnoj prizvodnji. Za grafiku idustriju, grafike boje,
predstavljaju osnovni materijal. Boje za flekso tampu su
izrazito tene. Od smola najee se koriste kalofonijum,
elak, melaminske smole, poliamidne smole, alkidne
smole (UF), epoksidi (EP), fenolne smole (PF) i druge.
Boje za ravnu tampu moraju biti hemijski neutralne,
narastvorljive u vodi, viskozne, otporne na hemikalije i
svetlost i suive po principu polimerizacije. Kao veziva
kod ovih boja koriste se karbamid-formaldehidne smole,
melaminske smole i neke druge vrste smola [4]. Boje za
duboku tampu se bitno razlikuju od boja za visoku i
ravnu tampu. Kao smola, najee se koristi nitroceluloza. Poliamidi (PA) se koriste za formiranje boje na
ambalanim materijalima. Alkidne smole se esto koriste
jer imaju izvrsnu adheziju prema veini ambalanih folija,
otporne su prema UV zraenju i toploti, prema masnoi,
uljima i vodi. Melaminske smole ratsvorne u ulju,
uglavnom se koriste za boje za duboku tampu, ofsetne i
brzosuee boje.
2.3. Polimeri u zavrnoj grafikoj obradi
Prisustvo polimera i njihova upotreba u zavrnoj grafikoj
obradi vezano je za operaciju lakiranja i lepljenja.
Polimeri su prisutni i u lakovima koji se dodaju bojama.
Najznaajniji su: bitumenski lak koji se upotrebljava za
proivodnju boja za visoku rotacionu tampu;
kalofonijumski lak; sjajni lak, koji se sastoji od smee
tvrde fenol-aldehidne smole i alkidne smole, a
upotrebljava se za izradu sjajnih boja za ofset tampu. Lak
za suenje na povienoj temperature se sastoji od fenolaldehidne smole, modifikovanog kalofonijuma i alkidne
smole, a upotrebljava se za ofset boje i boje za visoku
tampu [4]. Epoksidne smole (EP) koriste se za izradu
polimernih lakova, jer postaju tvre na sobnoj
temperaturi. Upotreba lepila u grafikoj industriji je u
sledeim oblicima: vodeni rastvori, vedene disperzije,
rastvori u organskim rastvaraima, vrsta termo-lepila i
reakciona sposobna termo-lepila. Vodeni rastvori dobijaju
se rastvaranjem makromolekularnih jedinjenja, kao to su
skrob, kazein, gluten, polivinilalkohol i slino. Vodene
disperzije se dobijaju direktno procesom emulzione
polimerizacije monomer u vodi [4]. vrsta-termo lepila su
termoplastini polimeri u obliku praha, granula ili folija

2605

(polivinilacetat, polivinilhlorid). U grafikoj industriji

koriste se lepila prirodnog i sintetikog porekla. Prirodna
lepila su prirodni polimeri, koji su rastvorljivi u vodi
(skrob i gluten), a sintetika lepila kao osnovnu
komponentu sadre neku vrstu sintetike smole. Prema
hemijskoj strukturi osnovne aktivne komponente,
sintetika lepila se dele na polivinilacetatna,
karbamidformaldehidna, epoksidna lepila.
3. PRIMENA POLIMERA U IZRADI AMBALAE
Plastine mase nalaze veliku primenu kao ambalani
materijali. U veini sluajeva plastine mase se sastoje od
komponenata kao to su polimeri, punioci, plastifikatori,
stabilizatori, boje i pigmenata i druge [3]. Za proizvodnju
ambalae i sredstva za pakovanje najvaniji su : polietilen
tereftalat (PET), polikarbonat (PC) i polietilen naftalat
(PEN). Tri glavne primene ambalae od PET su posude:
boce, tegle i kace. PC se uglavnom koristi kao zamena za
staklo u sluajevima kao to su velike boce za vodu za
viestruku upotrebu i male boce. Folije od polikarbonata
su krute i imaju vrlo veliku vrstinu. PEN obezbeuje
zatitu od prenosa arome i neprijatnih mirisa i pogodan je
za proizvodnju boca za pie, kao to je pivo [8].

razvijaju i za ambalau od drugih materijala, ali je za sada

najvie napredovalo kod polimerne ambalae i
kombinovane ambalae kod koje je bar jedna komponenta
od polimernih materijala [9].
4. ZAKONSKA REGULATIVA
Polimerni materijali su najmlai materijali, pa je i
njihova primena za izradu ambalae u razvijenim
zemljama u potpunosti regulisana vrlo strogim zakonskim
propisima. Na taj nain se smanjuje rizik od tetnog
uticaja ambalae, odnosno neadekvatno upakovanog
proizvoda na zdravlje ljudi [11].
4.1. Prednosti primene polimernih materijala
Na grafiku 1. je prikazano kakve bi posledice imala
zamena polimernih materijala alternativnim materijalima
pri izradi ambalae.

3.1. Laminati
Laminati se sastoje od vie meusobno vrsto spojenih
ambalanih materijala. Na slici 3. je prikazana mogunost
kombinovanja razliitih monomaterijala.

Grafik 1. Posledice zamene polimernih materijala pri

izradi ambalae sa alternativnim materijalima

Slika 3. Slojevita ambalana folija

Unutranji slojevi najee su izraeni od polietilena - PE,
polivinilhlorida - PVC, polivinildenhlorida - PVCD, polistirena - PS, polipropilena - PP. Spoljanji, plastomerni
sloj, treba da bude nosilac informacija raznih odtampanih
tekstova i mora imati odreena tamparska svojstva [10].
Sposobnost polimernog materijala da sprei proputanje
gasova, para i tenosti se naziva barijerno svojstvo.
Ovakvom kombinacijom postiu se specifina barijerna
svojstva prema vodenoj pari i kiseoniku. Najpropustljivija
ambalaa za kiseonik je ambalaa od polistirena,
polipropilena i polivinilhlorida, dok ambalaa od polivinildenhlorida i celuloze najmanje proputa kiseonik.
3.2. Trend u razvoju ambalae od polimernih
materijala
Poslednjih nekoliko godina u svetu se radi na razvoju
takozvane aktivne i inteligentne ambalae. Pod ovim
pojmom se podrazumeva da ambalaa sakuplja podatke o
stanju kvaliteta pakovanog proizvoda i saoptava ih
potroau. Takoe je mogue da proizvoa u ambalau
smesti dodatne informacije (polimerni ipovi) i tako ih
uini dostupnim zainteresovanom potroau. Ove ideje se

Za proizvodnju alternativne ambalae bilo bi potrebno

potroiti dva puta vie energije, to bi dodatno zagadilo
atmosferu ugljen-dioksidom (CO2). Bilo bi potrebno
utroiti 2,2 puta vie novca, a za odlaganje nastalog
otpada bilo bi potrebno na deponijama obezbediti 2,6 puta
vie prostora. Ambalaa izraena od odgovarajuih
polimernih materijala se moe koristiti u vrlo irokom
temperaturnom podruju. U nju se mogu pakovati,
zamrzavati i u zamrznutom stanju uvati proizvodi i moe
se vie puta koristiti za pakovanje istih proizvoda
(povratna ambalaa) [11].
4.2. Nedostaci primene polimernih materijala
Polimerni materijali se ne sastoje samo od
makromolekulskih supstanci, nego mogu da sadre
zaostali monomer, rastvara i itav niz aditiva. Upakovani
prehrambeni proizvod takoe moe da sadri neke
niskomolekulske supstance kao to su ulje, sire, aroma i
druge. Pri kontaktu polimernog ambalanog materijala i
pakovanog proizvoda moe da doe do migracije
navedenih niskomolekulskih supstanci iz ambalanog
materijala u pakovani proizvod. Na taj nain dolazi do
promene senzornih, fizikih i hemijskih karakteristika
proizvoda, kao i mogunosti zagaenja. Pri izboru
polimernog ambalanog materijala za pakovanje
proizvoda mora se voditi rauna da izabrani polimerni
materijal ima zadovoljavajua barijerna svojstava ali i da

2606

koliina migranata budu u zakonom dozvoljenim

granicama [11].

polimernih materijala u tehnolokom i vizuelnom razvoju

ambalae.

4.3. Reciklaa polimernih materijala

U svetu se nagomilavaju ogromne koliine komunalnog
otpada u kome znaajno mesto zauzimaju polimerni
materijali. Na slici 4. su prikazani rezultati koji
omoguavaju izbor optimalnog naina reavanja
problema polimernog otpada u sluaju kada se kao
najznaajniji parametri izaberu normirano zagaenje i
cena recikliranja [11].

6. LITERATURA

Slika 4. Razliite opcije reavanja problema otpada od

polimernih materijala
Reenje problema polimernog otpada moe se ostvariti:
- Smanjenjem otpada
- Recikliranjem polimernog otpada u cilju dobijanja:
- sirovina (hemijsko recikliranje)
- energije,
- biorazgradivih polimera.
Izdvojeni polimerni otpad iz komunalnog koristi se
direktno najee kao pomono gorivo u visokim peima i
cementarama. Odlaganje polimernog otpada u deponije i
pored velike primene, spada u najnepovoljnije reenje.
Hemijsko recikliranje je vrlo pogodno za recikliranje
meanog i zaprljanog otpada. Meutim, cena hemijskog
recikliranja polimernog otpada, zbog nemogunosti
kvantifikovanja ekoloke dobiti, je jo uvek visoka i ne
pokriva trokove recikliranja. Oekuje se da e ovaj
nain recikliranja polimernog otpada u bliskoj budunosti
sve vie dobijati na znaaju.

[1] Vujkovi I. Stoiljkovi D., . S., Brza identifikacija

polimernih materijala, Poli-biblioteka Novi Sad 2000.
[2] Makovi Lj., Maksimovi R., J.V., Polimerni
materijali: fizika svojstva i neki aspekti primene,
Policijska akademija Beograd 1997.
[3] Kiurski J., Hemija u grafikom inenjerstvu,
Univerzitet u Novom Sadu, FTN Izdavatvo Novi Sad
2009.
[4] Peri B., Poznavanje celuloze i papira, Policijska
akademija Beograd 2004.
[5] Peterac ., Izrada tamparske forme, Univerzitet u
Novom Sadu, FTN Izdavatvo Novi Sad 2005.
[6] Kaluev V., Karakteristike fotopolimernih
tamparskih formi i ekoloki aspekt primene, Diplomskimaster rad, FTN Novi Sad 2008.
[7] Kiurski J., Fiziko-hemijske osnove izrade
tamparskih formi, Univerzitet u Novom Sadu, FTN
Izdavatvo Novi Sad 2006.
[8] Ivanovi D., Barijerni i viskobarijerni ambalani
materijali, Magazin posveen prehrambenoj industriji
2009, http://www.tehnologijahrane.com
[9]
Pavlovi
M.,
Fiziko-hemijska
svojstva
prehrambenih ambalanih materijala, Diplomski-master
rad, FTN Novi Sad 2009.
[10] Ivanovi D., Slojeviti ambalani materijali,
Magazin posveen prehrambenoj industriji 2009,
http://www.tehnologijahrane.com
[11] Jovanovi S., Stoiljkovi D., .P., Ambalaa od
polimernih materijala, Hemijska industrija vol.59, br. 1112 (2005).
Kratka biografija:
Ivana Varga roena je u Novom Sadu 1983.
god. Fakultet Tehnikih Nauka, smer
Grafiko inenjerstvo i dizajn. Diplomskimaster rad na Fakultetu Tehnikih Nauka iz
oblasti Primena polimera u grafikoj
industriji odbranila je 2010.god.

5. ZAKLJUAK
U radu je oblast primene i znaaj polimera sveden na
potrebe tamparstva i proizvodnje ambalae. Sa razvojem
kompjuterske tehnologije, tamparske forme su dostigle
visok stepen u razvoju. Zahvaljujui prisustvu polimernih
materijala u procesu tampe postie se bra priprema
tampe uz manje trokove. U zavisnosti kojom se
tehnikom tampa i u bojama se koriste odgovarajui
polimeri. Zastupljenost polimera prisutna je u lakovima i
lepilima. Na osnovu prisustva polimera u proizvodnji
ambalae, uzimajui u obzir i ekoloke kriterijume
ekolokog balansa, moe se zakljuiti da je ekoloki
status ambalae od polimernih i kombinovanih materijala
najpovoljniji. Sve vea primena ambalae od polimernih
materijala pospeila je razvoj fleksografske tampe. U
budunosti se oekuje dalji napredak i jo ira primena
2607

Jelena Kiurski roena je u Kikindi.

Doktorirala je na Tehnolokom fakultetu u
Novom Sadu 1997. Od 2006. je u zvanju
vanrednog profesora na Fakultetu tehnikih
nauka, oblast grafiko inenjerstvo i dizajn.

2608