1

Uvod...................................................................................................................................2
Definicija pojma potrosac...................................................................................................3
Definicija pojma zastite potrosaca.....................................................................................4
Odgovornost kompanije I zastita potrosaca......................................................................6
Zastita prava potrosaca u Evropskoj Uniji.........................................................................8
Zakon o zastiti potrosaca...................................................................................................9
Zakljucak..........................................................................................................................10
Literatura..........................................................................................................................11

Uvod
Program zatite potroaa je izraz nastojanja da se evidentni zahtevi za
zatitom potroaa, koji proistiu iz unutranjih potreba naeg
drutva, a mogu se, kako je to praksa zemalja lanica EU pokazala, uspeno realizovati
metodima koji su ve poznati i oprobani, iskau kroz jedan jasan politiko pravni doku
ment koji e posluiti kao inspiracija i podsticaj razliitim dravnim organima, subjektima
meovitog karaktera, kao i nevladinim asocijacijama graana da svoj
e n a p o r e koordiniu. Zato njegovu sadrinu ine bitni elementi kakve
sreemo u bilo kom konceptu razvojne politike: ciljevi, nosioci, sredstva i rokovi.
On treba
da
omogui
da
se razliiti parcijalni i nepovezani napori drave, organizacija potroaa, stra
nih partnera, privrednih komora ili pojedinih kompanija usklade tako da u procesuizgra
dnje celovitog sistema koji bi odgovarao zahtevima i naeg drutva i EU,
un a j v e o j m e r i i z b e g n e m o s v e o n e z a m k e p r e d k o j i m a s t o j i j e d
n o s i r o m a n o , nerazvijeno drutvo, sa neefikasnom privredom i ogromnom stopom
nezaposlenosti,to je evidentno rezultiralo i u niskom nivou zatite prava i
interesa potroaa. Tajnizak nivo ekonomskih prava je izraz i pandan ogranienjima
u uspostavljanju stvarnodemokratskog politikog procesa. Mada se pukim
popravljanjem
poloaja
potroaane
mogu
obrnuti
ovi
korelativni
makroekonomski tokovi, izvesno je da je promena tog poloaja bezuslovna
pretpostavka za poetak ireverzibilnog procesa u kojem e seintegralno afirmisati
principi slobode trinog izbora, simetrinost informacija, bitnoograniiti mogunosti
zloupotrebe
trine
snage
transaktora,
odnosno,
jednom
reju,k o m p l e t i r a t i a m b i j e n t u k o j e m p r i n c i p i t r i n o g p o n a a n j a s t v a r n
o o p r e d e l j u j u privredne odluke svih transaktora, od pojedinog potroaa, do najveih
kompanija.Ekonomska sloboda pojedinca kao potroaa i njeno garantovanju su, u tom
smislu, bitne pretpostavke itavog sistema slobodne konkurencije i uslov integracijenaci
onalnog trita u evropski privredni prostor.

Definicija pojma potrosac

U najoptijem smislu te rei, potroa je pojedinac, domainstvoili na drugaiji nain
organizovana
grupa
koja
konzumira/kupuje proizvode/usluge. Pojam potroa odnosi se i na preduzee, drugo
pravno lice i preduzetnika kada kupuje proizvode ili koristi usluge za sopstvene potrebe.
Znaenje same rei varira zavisno od toga u kom kontekstu je istau p o t r e b l j e n a t o
j i n j e n i c i t r e b a p o s v e t i t i n a r o i t u p a n j u , j e r neretko dolazi do zabune, pa
i do zloupotrebe samog pojma.

Termin potroa posmatran sa aspekta marketinga i ekonomije

Kada se u ekonomiji govori o potroau pod tim pojmom
s e o b i n o podrazumeva osoba iji se znaaj ogleda u donoenju odluke: kupiti ili
nekupiti?, odnosno: konzumirati ili ne konzumirati?.Centralno pitanje, dakle, jeste
injenica da potroa raspolae odreenim budetom. Pod pretpostavkom racionalnog
ponaanja, potroa raspolaetim budetom u cilju zadovoljenja svojih potreba ( kupuje
proizvode iusluge na tritu ).
Sa aspekta marketinga, ovaj pristup je slian, ali je stepen
individualizacije potroaa kao osobe daleko vei. Dakle, umesto generisanja irokog
demografskog i psiholokog profila trinih segmenata, pristupa se
linommarketingu,
bliskom
kontaktu
i
upoznavanju
potroaa
u
cilju
maksimizacijenjegove satisfakcije.

Termin potroa posmatran sa aspekta pravnih propisa

Sa aspekta prava i pravnih propisa termin potroa se najee koristiu kontekstu
zatite
prava potroaa.Z a h t e v z a z a t i t o m p r a v a p o t r o a a p r o i s t i e i z p o
t r e b e d a s e preventivno deluje na eliminisanje neefikasnosti i nekonkurentnog pona
anja na tritu.
Cilj zatite prava potroaa jeste ouvanje fer odnosa n
a t r i t u , o d n o s n o u izjednaavanju
snaga na
relaciji
proizvoa

potroa.Ukoliko prevagne bilo koja od ovih dveju strana nastaje poremeaj na tritu,
koji se potencijalno pretvara u prepreku daljem razvoju trita.Obzirom na injenicu da
se svaki stanovnik planete Zemlje nalazi i u ulozi potroaa, alineretko i u
ulozi proizvoaa, zatita potroaa ima izuzetan znaaj.

Definicija pojma zastite potrosaca

Zatita potroaa predstavlja proizvod delovanja vladinog sektora usmerenog ka
zatitiinteresa
potroaa.Ovo
ne
iskljuuje
dejstvo
nevladinog
sektora,a l i i p a k t r e b a i m a t i n a u m u d a j e o n o druga
ijeg karaktera. Primera radi: Zakonodavac moe zahtevati od proizvoaa
da prua veoma detaljne informacije o onim proizvodima koji su od posebnog znaaja(
npr.
hrana

budui
da
ima
snane
posledice na
zdravlje ). Zatita potroaa u uskoj je vezi sa idejom o pravima potroaa, kao i sa poj
avomo r g a n i z a c i j a p o t r o a a k o j e i m a j u z a c i l j edukaciju
potroaa u cilju donoenja najboljihodluka prilikom kupovine.

Jedan od instrumenata putem koga se vri zatita potroaa jeste i Zakon o zatiti
prava potroaa ili Zakon o potroaima.Zakon o zatiti potroaa ili Zakon o
potroaima smatra se delom javnog prava putem koga se reguliu privatno-pravni
odnosi koji nastaju izmeu potroaa ( kao pojedinca, ili kao /ne/organizovane grupe ) i
privrednih lica koja se bave prodajom proizvoda i pruanjem usluga na tritu. Zakon o
zatiti potroaa pokriva veoma iroko podruje, ukljuujui sledee:
-

pouzdanost proizvoda;

pravo na zatitu privatnosti;

pravo na zatitu od nelojalnog i malicioznog ponaanja;

sve oblike prevare;

diskriminaciju na osnovu godina, pola, fizikog izgleda, kao i sve vrstezloupotreba koje
proistiu iz navedenih odlika;
i dr. vidove odnosa koji proistiu iz odnosa na relaciji kupac privrednolice.Ono to je
vano imati na umu jeste injenica da se Zakon o zatiti potroaa ne
ograniavaiskljuivo na napred navedene odnose, ve moe i trebalo bi da pokriva
i druge odnose i pojave, kao to su npr.: bankrotstvo, refinansiranje kredita,
reprogramiranje duga, bezbednost proizvoda i usluge, odnose povezane sa
servisiranjem proizvoda, nain naplate,i td.Ponekada je znatno bolje da pojedino
polje ne bude uopte regulisano, nego da buderegulisano na neadekvatan nain.
Zakoni vezani za zatitu potroaa razlikuju se od zemlje do zemlje (izuzetak su
zemlje EU kod koji postoji visok stepen usklaenosti zakonske regulative vezane
ne
samo
zazatitu
prava
potroaa,
ve

5
uopte ).U n e k i m o d z e m a l j a r e g u l a t i v a j e d e t a l j n i j a , u n e k i m zemlj
ama nije posveena jednaka panja svim aspektima zatite prava
potroaa.U p o g l e d u z a t i t e p r a v a p o t r o a a , k a d a s u u p i t a n j u ze
mlje van EU, prednjae zemlje Komonvelta i Sjedinjeneamerike drave.

Zatita potroaa u Sjedinjenim amerikim dravamaKada govorimo o zatiti

potroaa na teritoriji Sjedinjenih amerikih drava, moemo nainiti razliku
izmeu
zakona
na
federalnom
i zakona
na
nivou
drava. Na federalnom nivou postoji itav set zakona kojima se reguliu pitanja zatite p
otroaa, meu kojima se izdvajaju :Gram-Li-Blajlijev zakon, Zakon o istinitosti prilikom
davanja i uzimanja zajma, Zakono fer naplati dugovanja, Zakon o istinitosti prilikom
davanja i uzimanja kredita i sl.O pravilnom sprovoenju zakona i podzakonskih akata
vezanih za zatitu potroaa nafederalnom nivou stara se Federalna komisija za
trgovinu i Ministarstvo pravde SAD.Kada govorimo o zatiti potroaa na nivou drava,
moemo konstatovati da postoji setOdeljenja za zatitu prava potroaa i potroaka
pitanja na nivou svake drave, koja se bave regulisanjem ponaanja u razliitim
sektorima industrije.
Primera radi: u SD Kalifornija postoji obaveza isticanja obavetenja i
upozorenja uautomehaniarskim radnjama.Odeljenje za zatitu prava potroaa i
potroaka pitanja u SD Kalifornija regulie i prati aktivnosti preko 2.3 miliona
privrednika, u 230 razliitih sektora privrede.U skladu sa usvojenom politikom ova
SD
stimulie
potroae
da
delaju
u
svojstvu inspektora zatite
prava.O d s v i h s a v e z n i h d r a v a S A D - a K a l i f o r n i j a i m a n a j j a i s e k t o r
z a t i t e p o t r o a a , zahvaljujui veoma detaljnoj i preciznoj zakonskoj regulativi, ali
i zahvaljui delovanjui lobiranju nevladinog sektora naroito znaajnu ulogu
igra: Federacija potroaaKalifornije.U U j e d i n j e n o m K r a l j e v s t v u z a k o n e o
zatiti
p r a v a potroaa
propisuje
i
o
njihovom
sprovoenju
stara
seM i n i s t a r s t v o / O d e l j e n j e z a f e r t r g o v i n u , k o j e i m a ovlaenje da odrava
visok
stepen
konkurentnosti
natritu. Na regionalnom i optinskom nivou o zatiti prava potroaa staraju se Odelje
nja za trgovinskestandarde.D e l o v a n j e n e v l a d i n o g s e k t o r a n a
t e r i t o r i j i Ujedinjenog
Kraljevstva
je
od
izuzetnog
znaaja,
am e u o r g a n i z a c i j a m a k o j e i m a j u p o s e b a n u t i c a j izdvajaju
se:
CAMRA i CAUK. Na Novom Zelandu o zatiti prava potroaa stara se Ministarstvo za
potroaka pitanja izatitu prava potroaa, a veoma bitnu ulogu igra i Komisija za
trgovinu Novog Zelanda.U Australiji se o zatiti prava potroaa stara Komisija za
trgovinu i konkurentnost, kao I regionalne vladine agencije za zatitu prava
potroaa.Kao i u drugim zemljama Komonvelta i u Australiji je izuzetno razvijen
nevladin sektor za zatitu prava potroaa, meu kojima se izdvajaju: ACA, CFA
i Udruenje potroaa Kanbere.

Odgovornost kompanije I zastita potrosaca

Kompanija predstavlja sastavni deo zajednice u kojoj se nalazi,i iz istog razloga
ne sme se ponaati kao nadreeni lan, vemora nastojati da se u tu
zajednicu uklopi, i da dela u njenom interesu, ( dakle, u interesu zajednice ) a ne
protiv
njega.G e n e r a l n o g l e d a n o , m o e s e g o v o r i t i o s l e d e i m o b l i c i m a odgovor
nosti:- e k o n o m s k a
odgovornost,- p r a v n a drutvena odgovornost.
OSNOVNA PRAVA POTROAA
Ovi tipovi odgovornosti ne smeju se posmatrati kao alternativni, ve
iskljuivo kaokomplementarni.Samo ukoliko su ispunjeni zahtevi koji proistiu
iz svih tipova odgovornosti moe se govoriti o postojanju preduslova za
zdravu trinu utakmicu, kao i za odvijanje zatite potroaa.Problem prihvatanja
zatite potroaa, kvaliteta i dr. elemenata zdravog trita proistiu iz vulgarizovanja
logike kapitala, kao i iz favorizovanja jednog od oblika odgovornosti.Ova tri
tipa odgovornosti ine osnovu zatite potroaa.Ekonomska odgovornost primorava
kompaniju da bude fer, da se ne koristi svojim poloajem u cilju ucene potroaa, da
bude konkurentna, da stvara ekonomske preduslove za razvoj i rast drutva.Pravna
odgovornost podrazumeva potovanje pravila igre, uvaavanje druge strane itd.
Drutvena odgovornost zahteva potovanje zajednice, shvatanje injenice da
kompanija postoji da bi zadovoljila drutvo, a ne obrnuto. Zatita potroaa primorava
kompanije da se stalno opominju svojih obaveza, odnosno da potuju pravila igre.
Zatita potroaa istovremeno titi i kompanije, jer na taj nain one svoje snage
koncentriu ka potroaima i tritu na optimalan nain, a istovremeno ih liava
inelojalnih konkurenata.

Ova prava potvrena su i naim Zakonom o zatiti potroaa, a ona su:

Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba - Ovo pravo podrazum
e v a dostupnost najnunijih proizvoda i usluga, kao to su : hrana, odea,
obua,stambeni prostor, zdravstvena zatita, obrazovanje i higijena.
Pravo na sigurnost/bezbednost Ovo pravo podrazumeva zat
i t u o d proizvoda , odnosno
od negativnih posledica
koje proistiu ili bi mogle da proisteknu iz konzumacije istih, ali ukljuuje i pravo na zati
tu odn e g a t i v n i h p o s l e d i c a p r o i z v o d n o g p r o c e s a , k a o i z a t i t u o d
u s l u g a i proizvoda opasnih po zdravlje;

7
Pravo na informisanost Ovo pravo podrazumeva raspolaganje injenicamao d
z n a a j a z a p r a v i l a n i z b o r, k a o i z a t i t u o d n e p o t e n e r e k l a m e , i l i
o d upotrebe oznaka na proizvodima koje bi mogle da dovedu u zabludu.
Ovo pravo podrazumeva i ogranienje povodom posebnih grupa na koje se putem
reklama ne sme delovati, zbog poseabnog stanja uma ( npr. deca ).
Pravo na izbor Ovo pravo podrazumeva mogunost i pravo izbora izmeuvie
proizvoda i usluga, po pristupanim cenama i uz garantovano
dobar k v a l i t e t , o d n o s n o k v a l i t e t k o j i o d g o v a r a n a v e d e n o m .
O v o p r a v o podrazumeva i delovanje upereno protiv zauzimanja monopolskog
poloaja,kao i protiv formiranja trustova budui da ovi ekonomski oblici
imajunegativno dejstvo na uspostavljanje zdrave konkurencije na tritu;
Pravo da se uje glas potroaa Ovo pravo podrazumeva
zastupljenostinteresa i miljenja potroaa u procesu donoenja i
sprovoenja politikezatite potroaa, kao i u procesu razvoja novih proizvoda i
usluga;
Pravo na obeteenje Ovo pravo podrazumeva dobijanje pra
v e d n e naknade na osnovu lanog prikazivanja svojstava proizvoda i
u s l u g a , nekvalitetnog proizvoda/usluge ili nezadovoljavajue usluge;
Pravo na edukaciju Ovo pravo podrazumeva sticanje potrebnih znanja
isposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga,
uz postojanje svesti o odgovornostima i osnovnim pravima potroaa, kao inainima
kako se data prava mogu koristiti i tititi u sluaju povrede;
Pravo na zdravu ivotnu sredinu Ovo pravo podrazumeva ivot i rad
uo k r u e n j u k o j e n e p r e d s t a v l j a p r e t n j u z d r a v l j u s a d a n j i h i b u
d u i h pokoljenja. Ova ideja komplementarna je i sa konceptom odrivog
razvoja.Zatita potroaa kao koncept ne predstavlja favorizovanje jedne strane, ve
spreavanjezloupotrebe poloaja, kao i uspostavljanje fer odnosa i odravanje zdrave
utakmice.Bez zdrave utakmice na tritu ekonomija moe samo privremeno da se
razvija, ali sadugoronog aspekta posmatrano izostanak pravila ponaanja predstavlja
prepreku razvoju.

Zastita prava potrosaca u Evropskoj Uniji

Ovaj lan je dobio amandman kojim se kae da se zatita potroaa odvija u
okvirimadrugih politika i aktivnosti zajednice.Visok nivo zatite potroaa nije lako
postii, s obzirom na injenicu da postoji otpor koji pruaju neke velike drave,
kao to je npr. Nemaka, iji je stav da je dovoljno postii prosene vrednsoti
zatite potroaa, jer je to nesumnjivo jedan od najvanijih ciljeva EU,ali nije i
jedini.Dakle, iako moemo govoriti o usklaenosti po pitanju odredbi koje se odnose na
zatitu prava potroaa EU, treba imati na umu da u ovoj sferi postoje odreena
neslaganja, ali ton i p o t o n e z n a i d a s e r e a d i o j e d n o m n e e f i k a n o s m
s i s t e m u z a t i t e b a n a p r o t i v, t a neslaganja dala su svoj doprinos razvoju
nevladinog sektora, kao i svesti graana da morajutititi svoja prava.Kada govorimo o
zatiti prava potroaa u Evropskoj uniji, generalno gledano moemo govoriti o
sledeim
celinama:- Z A T I TA
P R AVA
POTROAA U
SFERI
I N F O R M I S A N J A - Z A T I TA P R AVA P O T R O A A U S F E R I Z D R AVL J A I
BEZBEDNOSTI- Z A T I TA
EKONOMSKIH
INTERESA
P O T R O A A - Z A T I TA
P R AVA
NA
AD E K VATN U R E K L A M U
I P R O PAG A N D U - Z A T I TA E K O N O M S K I H I N T E R E S A N E A D E K VATN I M
U G O V O R N I M TERMINIMA.Celinu kojoj se posveuje posebna panja ini
odgovornost proizvoaa.Valja imati na umu da se napred navedene celine
samo okvirno mogu posmaatrati kao jasno razgraniene celine, jer se iste
meusobno esto prepliu, a kat-kad u tolikoj meri dase potpuno razlono postavlja
pitanje da li te celine treba spojiti u jednu.
plaanjima i legislaciji o neophodnim kvalitetima dodataka proizvodima za
ishranu;2)edukaciju potroaa kako bi se ohrabrilo odrivo ponaanje
potroaa i servisirao pristup informacijama;3)pomo zemljama Istone Evrope
da razviju svoju potroaku politiku.lan 153. Ugovora o EU govori o visokom
nivou zatite potroaa. Takoe i lan 95 govorio zatiti potroaa u vezi sa
regulisanjem unutranjeg trita.Amsterdamski ugovor je precizirao i detaljnije
odredio glavne ciljeve koji se sastoje uzatiti zdravlja, bezbednosti i ekonomskih
interesa potroaa, kao i u ureivanju njihovog prava na obavetavanje, obrazovanje i
organizovanje radi odbrane svojih interesa

Zakon o zastiti potrosaca

Zakon o zatiti potroaa sastavljen je iz tri dela.Prvi deo obuhvata:- o s n o v n e
o d r e d b e ; -zatitu ivota, zdravlja i sigurnosti potroaa; - z a t i t u
ekonomskih interesa potroaa-informisanje i obrazovanje
p o t r o a a . Drugi deo obuhvata:- o b l i k e
udruivanja
potroaaorgane za zatitu
p o t r o a a . Trei
deo
obuhvata:inspekcijski nadzor
i upravne
mere;imovinskopravnu zatitu;-vansudsko reavanje sporova;k a z n e n e o d r e d b e i z a v r n e o d r e d b e . Osnovnim odredbama definisana su
osnovna prava potroaa, kao i sam pojam potroaa.Sekcija kojom se ureuje zatita
zdravlja, bezbednosti i sigunosti potroaa u poreenju sareenjima drugih drava u
tom segmentu nije dovoljno doreena, ali se ipak na osnovu navedenog moe
shvatiti kako glasi generika definicija bezbednog i zdravog proizvoda tone vai i za
uslugu. t o s e z a t i t e e k o n o m s k i h i n t e r e s a p o t r o a a t i e , z n a t n a p a n
j a p o s v e e n a j e p r o d a j i proizvoda i pruanju usluga, odnosno pojanjavanju
ta se podrazumeva pod diskriminacijom potroaa. Regulisana je i reklamacija, distanciona
prodaja, cena proizvoda i usluga, tehnikisloeni proizvodi, kao i tipski ugovori ( mada im je
posveena neznatna panja ).Prigovor u vezi sa zatitom ekonomskih interesa zasniva

se na injenici da nema ni pomena okonkurentnosti, zatita prava u segmentu

bankarskih poslova, a ne pominje se ni zatita pravau sektoru elektronske
prodaje.Znatna panja posveena je i pravu potroaa d abude informisan, kao i
definisanju reklame i propagande.to se tie definisanja naina udrivanja potroaa
kao i orgnaima za zatitu prava potroaa,ovom segmentu posveena je
gotovo neznatna panja.Iako je precizno navedeno po stavkama koje su funkcije
drutava za zatitu potroaa, ipak sene definie koja su drutva merodavna, odnosno
koji parametri moraju biti zadovoljeni kako bi jedno drutvo bilo javno priznato.Ovom
segmentu posveuje se velika panja irom sveta.Organi koji je nadlean za
vrenje
inspekcijskog
nadozora
jeste
organ
zaduen
za
poslovet r i n e i s n p e k c i j e . U i s t o m s e g m e n t u n a v o d e
s e i r o k o v i z a i s p u n j e n j e r a d n j i u c i l j u zadovoljenja odredaba zakona o
zatiti prava potroaa.
U segmentu posveenom kaznenim odredbama precizno su navedene naini
sankcionisanja prekraja, odnosno ta se podrazumeva pod pojmom prekraja
odredaba o zatiti prava potroaa. Nainjen je pokuaj da se to preciznije definiu
mogui sluajevi prekraja, to je u osnovima sa dve otrice.U osnovi, ne moe
se konstatovati da je Zakon o zatiti potroaa lo, jer svakako predstavlja korak
napred, ipak ne moe se kazati ni da je njegovo usvajanje samo po
sebidovoljno.Meutim, ne sme se zaboraviti da e isti morati da bude proiren
i dopunjen.Zakonodavac mora da se postara da doe do usvajanja itavog seta
dopunskih zakonakojima e jo preciznije biti definisana konkurentnost, naini povrede
konkurentnosti,zloupotreba reklama, zatita u odreenim segmentima, a najvaniji
korak jeste usvajanjezvaninih standarda.Istovremeno, mora se usvojiti i zvanina
politika zatite potroaa ovo e predstavljati putokaz za razvoj trita.

10

Zakljucak
Na osnovu svega do sada navedenog dolazimo do zakljuka da zatita prava
potroaa predstavlja veoma delikatnu materiju.Istovremeno, saznajemo da za
ostvarenje ovog vida zatite nije dovoljno samo usvojitiistoimeni zakon, ve je
neophodno postojanje itavog seta dopunskih zakona koji eomoguiti sprovoenje
mera i politike zatite.Cilj zakona nije samo direktno zatita prava potroaa, ve i
razvijanje konkurentnosti trita postojanje konkurencije je garant kvaliteta usluga i
proizvoda.to se prilika u Srbiji tie, sasvim je oigledno da u znatnoj meri zaostajemo
za svetom poovom pitanju, ali nije nemogue nadoknaditi proputeno vreme
potrebno je samo uloitiadekvatne napore u uiti na tuim grekama i iskustvima.

11
Literatura
Bork, R.H. (1978.).
The Antitrust Paradox: A Policy at war with itself
, NewYork: Basic Books; Horak, H., Radanovi, E. (2005.). Reich, N.(1997.).
Competition Law and the Consumer Current and Future Perspectives on EC Consumer
Law
, London, L. Gormley; Stuyck, J. (2003.)
Constitutional and practical aspects of the applicationof the EC competition rules to the
benefi t of consumer
, CCLE Conference,Leuven; Stuyck. J. (2000.).
European consumer Law and the Treaty of Amsterdam:Consumer Policy in or beyond
the internal market
. 37 CML Rev. 367-400;Horak M . Pavleti upi: Instrumenti i politika zatite
potroaa...Pravo Evropske unije, prof. dr Filip Turinovi, Megatrend univerzitet
primenjinhnauka, Beograd 2005. godine-www.euroconsumer.org-www.en.wikipedia.orgwww.manda-institute.org-www.cei.org-www.antitrusinstitute.org-www.mises.orgwww.polyconomics.com-www.foodsafetynetwork.ca29
LITERATURA/IZVORI:

12