BONTON

Jednake mogunosti za sve

Pristup osobama sa invaliditetom u
svakodnevnoj komunikaciji

Udruenje graana
iveti uspravno

Ministarstvo rada i
socijalne politike

Optina Zvezdara

UPIK Dunav

Da li poznajete neku osobu sa invaliditetom?

Ako da, verovatno ste ve nauili da postoje neke
sitnice na koje treba obratiti panju kako bi komunikacija bila
laka i slobodnija. Takoe ste uoili da obraanje osobama sa
invaliditetom nije teko, ne boli, i ne zahteva mnogo truda.
Ipak, strah od nepoznatog, predrasude, neupuenost, ponekad i
preterana briga, sputavaju ljude u ophoenju prema svojim
sugraanima i sugraankama sa invaliditetom. Pored pogrenog
pristupa ili preterane brige oko korienja svakodnevnih fraza
i izraza, ponekad dolazi i do nasilnog pruanja pomoi osobi sa
invaliditetom,u trenutku kada pomo uopte nije potrebna i na
nain koji moe da povredi tu osobu.

Ovo izdanje ima za cilj da olaka pristup i svakodnevnu
komunikaciju sa osobama sa invaliditetom. Pored toga,znaajno
je ukazati na razlike u pristupu pitanjima invaliditeta i ljudskih
prava osoba sa invaliditetom. Na kraju, broura je namenjena i
samim osobama sa invaliditetom kao vodi kroz svakodnevnu
komunikaciju sa sugraanima i sugraankama bez invaliditeta i
sa osobama koje imaju drugu vrstu invaliditeta.

Prema osobama sa invaliditetom se ponaajte kao
prema ravnopravnima, jer one to i jesu. Ako vam se uini da
postoji potreba za pruanjem pomoi osobi sa invaliditetom,
pitajte je da li joj je potrebna pomo i na koji nain joj je
najbolje pomoi.

Kada ste u prilici, dajte svoj doprinost u borbi za
ostvrivanje prava i izjednaavanje mogunosti za sugraane i
sugraanke koje imaju invaliditet.

Za poetak, prouite ovu brouru.

KOMUNIKACIJA

Ni od koga se ne oekuje da pokazuje saaljenje u

pristupu i komunikaciji sa osobom sa invaliditetom.

Obraajte se direktno osobi

sa invaliditetom,
a ne preko nekoga ko je u
njenom drutvu (r o d i t e lj u ili
p a r t n e r u / partnerki
personalnom
asistentu/asistentkinji i sl.).

Razgovarajte slobodno sluei se izrazima poput
Vidimo se ili Pozdravljam te, trim dalje ili ujemo se,bez
obzira o kakvom se invaliditetu radi kod osobe sa kojom
razgovarate. Nemojte se bojati pogrenih izraza.

Ne koristite re INVALID kada oslovljavate osobu sa
invaliditetom! Koren rei invalid je u latinskoj rei invalidus, koja
znai nejak, nemoan, ne vredan. Primena rei invalid osoba dovela
je do kreiranja atmosfere u okruenju koja je osporavala svaku
sposobnost ljudi sa invaliditetom, a asocirala saaljenje,
milostinju i slina oseanja.

Veliki broj osoba sa invaliditetom smatra uvredom
ukoliko ih neko oslovi koristei izraz posebne potrebe!

Posebne potrebe postoje,i one su kategorija koja je primenjiva

na najiru populaciju - svi imaju neke svoje posebne
potrebe u svakodnevnom ivotu, bez
obzira na to da
li imaju invaliditet ili ne. Svi ljudi imaju potrebu za
kretanjem,tj. da od jednog mesta stignu do drugog. Neko e
hodati sporije, neko bre, neko e voziti bicikl, neko koristi
kolica, automobil... Dakle, svi imamo iste ili sline potrebe, samo
to je nain zadovoljenja tih potreba razliit.

Koristite oblik rei koji asocira aktivnost, npr.
korisnica/k kolica, umesto u kolicima (i nikako vezan/a ili
prikovan/a za kolica).

Ne postavljajte indiskretna pitanja o invaliditetu i
uzrocima nastanka invaliditeta osim ako sa tom osobom niste
bliski.

STRPLJENJE,
UZAJAMNO UVAAVANJE, POTOVANJE


Budite obazrivi i strpljivi, jer
osobama sa invaliditetom moe biti
potrebno vie vremena da neto obave.

Ne hvalite preterano osobu
sa invaliditetom za obavljanje
svakodnevnih poslova.

Pomagala (take, tap, kolica)
nemojte dirati osim ako za to niste
bili zamoljeni, na kolica se ne
naslanjajte jer su ona deo linog prostora osobe koja ih
koristi.

Ostavite dovoljno prostora osobi koja se oteano kree
i koristi pomagala. Prilikom ekanja na semaforu i prelaska ulice
pazite da svojim stajanjem/kretanjem ne blokirate pristup
osobi sa invaliditetom.


Ne parkirajte na mestima koja su oznaena za vozila
osoba sa invaliditetom. Potujte vozae sa invaliditetom,
kada vidite nalepnicu poveajte razmak, adaptirajte brzinu,
poveajte oprez. Treba uvaiti sporost u pojedinim radnjama u
vonji koje nastaju korienjem runih komandi ili slinih
pomagala u vozilu osobe sa invaliditetom.

Paljivo sasluajte i pokuajte da razumete osobu sa
tekoama u govoru. Ne uskaite da zavrite reenicu
pretpostavljajui ta osoba eli da izgovori.

Uvaavanje treba da bude obostrano, bez obzira na to
da li neko ima invaliditet ili ne.

OBRATITE PANJU

Prilikom upoznavanja ne izbegavajte rukovanje sa
osobom koja ima amputiranu ruku, kvadriplegiju ili protezu
umesto ruke ili ake. Moete se rukovati dodirom, levom rukom,
ili onako kako to najvie odgovara osobi sa invaliditetom.

Ako sa osobom koja je korisnik/ca
kolica razgovarate due vreme, pokuajte da
sednete da bi mogli da je gledate u oi.

Koncentriite
se
i
budite
strpljivi ako razgovarate sa osobom

koja oteano govori i obavezno

zatraite da vam se ponovi

ono to niste razumeli, ali

nikako ne glumite da ste

razumeli iako niste.
Dozvolite toj osobi da sama zavri zapoetu reenicu i nemojte
joj pomagati.

Sa osobom koja ima oteenje sluha razgovarajte polako,

okrenuti direktno ka njoj, jer izrazi lica i pokreti usana pomau u
razumevanju. Ne viite, ne govorite u uho i ako mislite da se niste
sporazumeli napiite poruku.

Pozdravljajui osobu sa oteenjem ili

nedostatkom vida, kaite i svoje ime.

Ponudite svoju ruku ako joj je potrebna pomo

pri kretanju. Nemojte milovati psa vodia

osobe sa oteenjem ili nedostatkom vida, osim

ako za to ne dobijete dozvolu, jer je pas na

radnom mestu.

Osobe koje su sa

oteenim sluhom a pritom

imaju i potpuno oteen vid,

jedino mogu da komuniciraju

ako dodirom ispisujete slova

na njihovom dlanu.

Prilikom vonje u
javnom prevozu ponudite svoje
mesto ako sedite, a osoba sa
invaliditetom pored vas stoji.
Ponudite svoju pomo
prilikom izlaska i ulaska u
autobus, tramvaj, avion.

Ukoliko ste u situaciji
u kojoj je potrebno pomoi korisniku/ci kolica da savlada
stepenice, nikako nemojte na silu pomagati, bez pitanja da li je
potrebna pomo i na koji nain je potrebno pomo pruiti.
POZITIVNO I SAMO POZITIVNO!!!

Pristup invaliditetu:Socijalni vs. medicinski model

Tradicionalni model pristupa invaliditetu fokusirao se na
nedostatke osoba sa invaliditetom i na individualni pristup. Ovaj
model se naziva jo i medicinski model i invaliditet vidi kao lini
problem koji ograniava mogunosti osobe sa invaliditetom da
uestvuje u glavnim tokovima drutva.
Socijalni model pristupa invaliditetu problem smeta u
drutvene okvire i invaliditet definie kao gubitak ili ogranienje
mogucnosti da se uestvuje u svakodnevnom ivotu zajednice,
ravnopravno sa ostalima, zbog barijera nametnutih od strane
drutva.
Principi medicinskog mod. u poreenju sa principima socijalnog mod.

Medicinski model
U kome je
problem?

Kako se
reava
problem?

U osobi sa invaliditetom i
njenom nedostatku
sposobnosti
Strunim postupanjem
lekara i drugih
specijalista.

O osobama sa invaliditetom

brinu i odredeni ljudi i

organizacije

Socijalni model
U okruenju, procesu
rehabilitacije, drutvenim
i politikim uslovima i
ogranienjima
Tako to e osoba sama sebi
pomoi, druenjem,
samoorganizovanjem,
savladavanjem psiholokih,
socijalnih i drugih prepreka.

Koja je uloga
osobe sa
invaliditetom
u drutvu?

Pacijent, klijent, zavisni

lan porodice

Korisnik, uesnik, lice koje

uestvuje u donoenju
odluka

Ko je struan
za reavanje
problema?

Druge osobe (eksperti,

terapeuti, porodica

Osoba sa invaliditetom

Izleenje ili
institucionalizacija

ivot koji osoba sama

odabere, sposobnost da se
organizuje i prihvati
asistenciju koja je
usmerena ka njenim
potrebama.

Koji je
oekivani
rezultat?

O oragnizaciji iveti uspravno Beograd

Udruenje iveti uspravno -Beograd poelo je sa radom kao deo projekta francuske humanitarne nevladine organizacije Handicap International oktobra 2000.
godine, a finansijer projekta tokom 2002. je Biro za humanitarnu pomo Evropske
Unije - ECHO.
Od februara 2003. Udruenje je pretrpelo znatene promene kako u radu, tako i
u timu koji vodi Udruenje. Takoe, zavretkom misije Handicap International i
ECHO, njihovim trogodinjim prisustvom, prestaje svaki vid finansiranja.
Misija Udruenja iveti uspravno je stvaranje jednakih uslova za osobe sa
svim vrstama invalidnosti kroz primenu Standardnih pravila UN i socijalnog modela invalidnosti. Takoe prisustvom samih osoba iz invalidskog pokreta, obuenih
strunjaka i kroz promovisanje i borbu za ostvarivanje njihovih osnovnih ljudskih
i graanskih prava, omogui dobijanje podrke u lokalnoj zajednici, izgraivanje
samopouzdanja, poboljanje kvaliteta ivota, ostvarivanje ambicije i drtvenih aspiracija, kao i unapreenje njihovih odnosa sa neposrednom okolinom kroz sledee
vrste aktivnosti:
1. Na psiholokom planu (kroz individualni psiholoki rad i kroz grupni rad putem
psiholoko-edukatvnnih radionica, kreativnih radionica, radionica za roditelje, psihodramskih radionica...)
2. Na socijalnom planu ( ueem ili organizovanjem tribina, predavanja, kulturnih, sportskih i drugih dogaaja, posredovanjem u pruanju konkretne pomoi,
umreavanjem sa drugim organizacjama i postojeim slubama ( centri za socijalni
rad, medicinske, obrazovane ustanove, zavod za zapoljavanje) stvaranjem uslova
da Udruenje bude mesto okupljanja i socijalizacije)
3. Na informativnom planu (pruanjem najrazliitijih informacija, izradom baze
podataka).
Rezultati dosadanjeg rada Udruenja iveti uspravno:
-Registrovano je oko 500 korisnika i oko 500 lanova njihovih porodica.
-Odrano je preko 300 razliitih radionica-psiholokih, psihodramskih, edukativnih, kreativnih, rekreativnih ...
-Odrano je vie tribina i predavanja itd.
Dosadanji realizovani projekti:
-Moda i mi (specijalizovane dve modne revije i grand party u Domu Omladine)
2004-2005 god.
-Karte za vidljivost (ukljuivanje u rad alternativnog pozorita gde je primenjena
Forum Tehnika, Teatar potlaenih i prezentacija na Bitef polifoniji i Domu kulture
Optine Zvezdara.
-I mi bi da se parkiramo (poboljanje parkiranja osoba sa invaliditetom u prve 3
zone. i jo mnogo toga.

Socijalni model - put ka ukljuenosti osoba

sa invaliditetom u drutvo

Udruenje graana ,,iveti uspravno se zalae za
primenu socijalnog modela koji invaliditet i poloaj osoba sa
invaliditetom posmatra
kroz drutvene okvire.
Prema socijalnom
modelu, osoba sa
invaliditetom je neko ko
nema
mogunost
funkcionisanja
u
svakodnevnom ivotu
ravnopravno
sa
ostalima, zbog fizikih
ili socijalnih barijera.
Invaliditet se definie
kao gubitak ili ogranienje mogunosti da osoba ravnopravno
uestvuje u svakodnevnom ivotu. Primena socijalnog modela
vodi ka izjednaenim mogunostima, inkluzivnom obrazovanju,
punoj i adekvatnoj iskorienosti intelektualnih kapaciteta ljudi
sa invaliditetom, zapoljavanju, zasnivanju porodice i ostvarivanju
ostalih ljudskih prava osoba sa invaliditetom.

JEDNAKE MOGUNOSTI ZA SVE

Zato je vano zastupati socijalni model pristupa

invaliditetu?

Udruenje gradjana iveti uspravno

Dimitrije Tucovia 83
Kancelarija, tel/fax: +381 11 3822-547
Udruenje, tel:+381 11 2424-185
mob:064/3399-573,061/116-23-43
Telefon centra: 2403-889
e-mail:milossadzak@yahoo.com
uspravni@verat.net
web sajt:www.uspravni.org.rs

Udruenje studenata sa hendikepom

telefon:+381 11 3086-190
e-mail:office@adsyu.org

ty

Okruenje je odgovorno za svoje postupke prema svim
svojim graanima i graankama, pa tako i prema onima koji su u
situaciji invaliditeta. Drutvo treba da prihvata sve osobe, bez
obzira na razliitosti, da stvara jednake anse za odrastanje,
kolovanje, obrazovanje,zaposlenje i sve druge aspekte ivota
osobe, bez obzira na to da li neko ima invaliditet ili ne.
Prihvatanjem socijalnog
modela, osoba sa
invaliditetom je odgovorna
za svoj ivot i svoje
postupke
samom
injenicom da je
ukljuena u drutvo,
ravnopravna sa drugima
koji nemaju invaliditet.
P r i h v a t a n j e m
odgovornosti, osobi sa
invaliditetom se otvaraju
mogunosti za ostvarivanje svojih ljudskih prava, da vodi ivot
kakav sama odabere, jer ima ansu da se organizuje ali i prihvati
asistenciju koja je usmerena ka njenim potrebama.