UNIVERZITET U NOVOM SADU

Poljoprivredni fakultet
DR MIRKO BABI

DR LJILJANA BABI

FIZIKE OSOBINE
POLJOPRIVREDNIH MATERIJALA
(AUTORIZOVANA PREDAVANJA)

NOVI SAD, 2007

UVOD
Inenjerski pristup reavanju problema u projektovanju i eksploataciji poljoprivredne tehnike
zahteva poznavanje osobina poljoprivrednih materijala. Sa aspekta tehnike najvanije je poznavanje
fizikih osobina poljoprivrednih materijala. Postoji vie razloga zbog ega je to vano:
1.Kvalitetno konstruisanje ureaja ili aparata u poljoprivrednoj tehnici obevezno polazi od
osobina materijala za koju je ta naparava predviena.
2.Radni organi maine moraju biti tako projektovani da vode rauna o moguim oteenjima
koja mogu nastati na poljoprivrednom materijalu.
3.Podeavanje nekog ureaja ili aparata za rad zavisie od osobina materijala koji se
obrauje.
4.Merenjem neke osobine materijala, ukoliko se znaju meuzavisnosti, mogue je saznati
kakvo je stanje materijala u pogledu vlanosti ili nekog drugog pokazatelja stanja robe.
Podela:
A-Osnovne fizike osobine,
B-Posebne fizike osobine,
1-Mehanike osobine,
1.1.Reoloke osobine,
1.2.Osobine povrinskog kontakta,
1.3.Mehanika otpornost na oteenja,
1.4.Osobine trenja,
2-Strujne osobine (aero i hidrodinamike osobine),
3-Termike osobine,
4-Elektrine osobine,
5-Optike osobine i
6-Akustine osobine.

1.OSNOVNE FIZIKE OSOBINE

1.1.Dimenzije
Veliina plodova, delova biljke, proizvoda stoarstva ili nekih drugih poljoprivrednih
materijala moe da se izrazi opisno (npr: "malo", "veliko", "dugako", "kratko" i sl). To je
kvalitativni iskaz. Inenjerski pristup u reavanju zadataka u oblasti projektovanja ili eksploatacije
zahteva kvantitativno iskazivanje (iskazivanje brojanom vrednou) veliine objekta. Ustanovljeno
je da je jednoznano definisanje tri dimenzije najpogodniji nain iskazivanja veliine objekta. U
svetskoj i domaoj literaturi prihvaeno je determinisanje veliine objekta pomou tri koaksijalne
dimenzije (sl.1.1). One se definiu na sledei nain:
a - duina - apsolutno najvea dimenzija,
b - irina - najvea dimenzija normalna na pravac merenja duine i
c - debljina (ili visina) - najvea dimenzija normalna na pravce merenja duine i irine.
Na proizvoljnom sluaju, prikazanom na slici (sl. 1.1) dat je primer merenja sve tri
koaksijalne dimenzije.

Sl.1.1. Osnovne dimenzije veliine ploda

Pojavila se potreba da se jednom dimenzijom izrazi veliina objekta. Pokazalo se da je za to
najpodesnija definicija ekvivalentnog prenika - de. Ekvivalentni prenik je prenik kugle (sfere)
koja ima istu zapreminu kao objekt. Dakle, ekvivalentni prenik, na odreeni nain, zamenjuje
sve tri dimenzije.
Poznavanje dimenzija plodova, delova biljke, proizvoda stoarstva i ostalih poljoprivrednih
proizvoda vano, pre svega za sortiranje, separisanje i preiavanje poljoprivrednih proizvoda.
Razdvanje proizvoda na bazi dimenzija je jedan od najzastupljenijih postupaka na poljoprivrednim
mainama. To je jedan od najee primenjivanih postupaka jer je najjednostavniji i najjeftiniji.
Separacija se obavlja jednostavnim postupkom pomou sita raznih dimenzija i oblika otvora. Noviji
postupci separacije semena su zasnovani na separisanju na bazi sve tri definisane dimenzije. Primer
definisanja osnovnih dimenzija za neke zrnaste proizvode dat na slici (sl. 1.2)

Sl.1.2. Osnovne dimenzije veliine ploda

1.2.Oblik
Oblik se moe deskriptivno (opisno) izraziti na razliite naine. To je kvalitativno
iskazivanje. Moe se rei da je oblik nekog objekta poljoprivrednog materijala:
- okruglast (sferian, kuglast),
- izduen,
- duguljast,
- konian,
- jajast,
- eliptian (oblik elipsoida)
- iskrivljen,
- zarubljen,
- izbrazdan itd.
Opisivanje oblika na prethodni naain nije dovoljno. U tehnici se trai kvantitativno
izraavanje neke osobine. Zbog toga su uvedeni pojmovi zaobljenosti i sferinosti.
1.2.1.Zaobljenost
Currey je 1951. godine predloio tri naina definisanja zaobljenosti (o - zaobljenost)
poljoprivrednih proizvoda. Ove definicije su zasnovane na analizi preseka objekta. Analitiki izrazi
ovih definicija su:
a) o =

Ap
Ac

(sl. 1.3a)

(1.1)

b) =

ri
1

(i = 1, 2,..., N), (sl. 1.3b)

(1.2)

NR
r
c) =
(sl. 1.3c)
R

(1.3)

Sl. 1.3. Definicije zaobljenosti

Zaobljenost po prvoj definiciji (j. 1.1) predstavlja odnos povrine poprenog preseka objekta i
povrine opisanog kruga oko poprenog preseka objekta. Za izraunavanje po drugoj definiciji (j.
1.2) potrebno je napraviti popreni presek, a potom upisati krugove u zaobljenja konture preseka
kako je to pokazano primerom na slici 1.2b. Nakon toga potrebno je izmeriti sve poluprenike tako
upisanih krugova ( r1 do rN). Potom se u konturu poprenog preseka ucrtava najvei upisani krug,
iji se poluprenik - R takoe izmeri. Sa ovako odreenim vrednostima pristupa se izraunavanju
po datom obrascu (j. 1.2). Trei nain izraavanja zaobljenosti objekta zasniva se na merenju
poluprenika najmanjeg zaobljenja - r krive koja predstavlja konturu poprenog preseka objekta.
Ova vrednost se deli sa poluprenikom srednjeg kruga (krug koji ima povrinu jednaku povrini
poprenog preseka objekta)
1.2.2. Sferinost
Curray je definisao i veliinu sferinosti na dva naina. Prvi nain je zasnovan na analizi
preseka objekta (sl. 1.4.):
=

de
dc

(1.4)

gde je:
di- prenik upisanog kruga u konturu poprenog preseka objekta i
dc - prenik opisanog kruga u konturu poprenog preseka objekta.

Sl. 1.4. Definicija sferinosti na osnovu preseka objekta

Drugi nain definisanja sferinosti zasnovan je na posmatranju trodimenzionalnosti tela.

Sferinost se u ovom sluaju definie kao odnos ekvivalentnog prenika i prenika opisane sfere
oko objekta
=

de
dc

(1.5)

gde je:
de - ekvivalentni prenik i
dc - prenik opisane sfere oko objekta (najvea dimenzija objekta - a).
Veliki broj plodova se aproksimativno moe smatrati elipsoidom. Elipsoid je telo iji je svaki
(proizvoljan) presek ima oblik elipse (sl.1.5).
Na osnovu izraza za sferinost (j.1.5) moe se napisati:
d
= e =
dc

6Vo

6Vc

Vo

Vc

(1.6)

gde je:
Vo - zapremina objekta i
Vc - zapremina opisane sfere.
Iskazane zapremine mogu se za izraziti na sledei nain:
za elipsoid:
za opisanu sferu:

abc
6
3
a
Vo =
6

Vo =

Sl. 1.5 Elipsoid

Zamenom ovih izraza u jednainu 1.6 i sreivanjem dobija se:
=

abc
a

(1.7)

Iz definicije ekvivalentnog prenika za sferu dobija se:

d e = 3 abc

(1.8)

Iz ovog proistie da se sferinost se za elipsoid moe izrunati na sledei nain:

=

de
a

(1.9)

Prethodni izraz (j. 1.9) slui za odreivanje sferinosti za veliki broj poljoprivrednih
materijala, najee plodova. Naravno, da geometrijski definisani elipsoidi u prirodi ne postoje ali
je veliki broj plodova i drugih poljoprivrednih materijala slian obliku elipsoida te se bez velike
greke izraz 1.9 moe korstiti. Ovaj izraz ujedno je i najpogodniji za odreivanje sferinosti, jer je
dovoljno izmeriti tri karakteristine dimenzije (a, b i c), koje su ranije definisane.
U tabeli 1.1. daje se sferinost za nekoliko vrasta plodova, koja je odreivana na prethodno
opisani nain:
Tabela 1.1. Sferinost nekih plodova
Plod
jabuka
breskva
penica
jeam

Sferinost (%)
89 - 95
93 - 97
54 - 68
42 - 47

Neki istraivai su uvodili odnos zapremine i projekcione povrine kao kvantitativni

pokazatelj oblika poljoprivrednih materijala.
1.3.Zapremina
esto se ukazuje potreba poznavanja zapremine poljoprivrednih proizvoda. Zbog raznolikosti
oblika i veliina poljoprivrednih materijala metode odreivanja zapremine su razliite.
Najjednostavniji metod odreivanja zapremine veih plodova i proizvoda prikazan je na slici 1.6a.
Za merenje je potrebna vaga, posuda (najpodesnija je staklena) i stalak sa koncem (zbog male
zapremine konca). Odreivanje zapremine je jednostavno. U posudu se nalije tenost poznate
gustine. Tenost se sipa do odreenog nivoa vodei rauna o tome da, kada se zaroni uzorak, ne
doe do prelivanja tenosti iz posude. Posuda sa tenou se postavi na vagu i odmeri se masa MI.
U tom momentu uzorak je u poloaju - I (sl 1.6a). Nakon toga se uzorak spusti da u potpunosti bude
potopljen, ali da ne dodiruje dno ili bone strane posude, te se odmeri masa MII (to odgovara
poloaju uzorka - II). Na bazi ta dva merenja izraunava se zapremina po sledeem obrascu (koji
sledi iz Arhimed-ovog zakona):
V m=

M II M I

(1.10)
gde je:
Vm - zapremina uzorka i
t - gustina tenosti.
Za eksperiment je potrebno imati tenost poznate gustine. To moe biti destilovana voda, ali
merenje treba obaviti brzo zbog higroskopnosti poljoprivrednih materijala. Ukoliko je gustina

uzorka manja od gustine destilovane vode on e plivati pa ga treba dodatno potisnuti u vodu,
vertikalnom silom nanie, da potpuno zaroni. Da se izbegle greke koje pri tome mogu nastupiti
povoljnije je odabrati tenost manje gustine, naprimer etil-alkohol (t = 790 kg/m3).

Sl. 1.6. Odreivanje zapremine i gustine poljoprivrednih materijala

Za sluaj potrebe odreivanja zapremine sitnijih proizvoda moe se primeniti metod prikazan
na slici 1.5b. Za merenje su potrebni analitika vaga i posuda (najbolje staklena). Poznati broj
uzoraka stavi se na tas vage i odredi se masa MI koja, ustvari, predstavlja masu svih uzoraka. Potom
se tas sa uzorkom zaroni u tenost u posudi i oita se masa MII. Naravno, potrebno je tariranje
praznog tasa u tenosti kako zapremina tasa nebi uticala na merenje potiska tenosti. Tariranjem se
utvrdi zapremina tasa - Vt. Izraz za odreivanje zapremine svih uzoraka i tasa je:
Vmbruto =

M I M II

(1.11)

Srednja zapremina pojedinanog uzorka izraunava se deljenjem neto zapremine svih uzoraka
sa ukupnim brojem uzoraka (N):
Vm1 =

Vm Vmbruto Vt
=
N
N

(1.12)

1.4.Masa
Masa objekta (ploda i sl.) je veoma vana osnovna fizika osobina - m1. Za objekte vee mase
ona se meri pomou vage.
Za zrnaste poljoprivredne proizvode uveden je pojam mase hiljadu zrna - m1000. Odreuje se
tako to se izbroji 1000 zrna pa se potom utvrdi njihova masa pomou analitike vage. Odbrojavnje
zrna mora biti izvedeno to je mogue objektivnije. Preporuuje se da se radi objektivnosti zrna
uzimaju redom iz odabranog uzorka. Radi ubrzavanja odbrojavnja konstruisane su razliite naprave
i automatski ureaji. Postoje ploe sa alveolama (udubljenjima) veliine koja je adekvatna za
pojednine vrsta zrna. Zrnevlje se postavi i rairi po ploi, tako da po jedno zrno zauzme svaku
alveolu. Viak zrna se skine, a zrna iz alveola se prikupe i izmeri njihova masa. Ploe se obino
izrauju sa 100 alveola. To znai da je potrebno postupak ponoviti 10 puta i svih 1000 zrna izmeriti
zajedno. Automatski ureaji rade na principu usmerenog kretanja zrna prema otvoru u koga je
8

postavljena foto elija. Foto elija registruje prolazak svakog zrna i kumulativno ih sabira. Zrna
ispadaju u ogdovarajuu posudu. Automat se sam zaustavlja kada broj zrna dostigne zadatu cifru
(uobiajeno 1000). Nakon togra odmeri se masa ovako odbrojanih zrna. Ovakvi ureaju su veoma
pogodni za laboratorije u kojima se odmeravanje mase 1000 zrna obavlja esto. Sve je ea praksa
i u Srbiji da se seme isporuuje u setvenim jedinicima odnosno tano odreenom broju komada. Za
takve sluajeve veoma je vano poznavanje mase 1000 zrna.
1.5.Gustina
Zbog heterogenosti rasporeda komponenti unutar zrna, polje gustine unutar biljnog materijala
je heterogeno. Srednja vrednost gustine je definisana za materijal u celini po optem izrazu iz
fizike, kao odnos mase uzorka (objekta) i njegove zapremine:
=

m1
m
ili =
Vm1
Vm

(1.13)

gde je:
- gustina,
m1 - masa jednog objekta (zrna, ploda i sl.),
Vm1 - zapremina jednog objekta (zrna, ploda i sl.),
m - masa uzorka i
Vm - neto zapremina mase uzorka.
Eksperiment prikazan na slici 1.5a moe posluiti i za odreivanje gustine, nakon odreivanja
zapremine. Potrebno je samo odrediti masu uzorka na anlitikoj vagi i izraunati gustinu prema
izrazu (j. 1.13).
Slino se moe iskoristiti metoda prikazana na slici 1.6b, koja je namenjena sitnijim
uzorcima. Na bazi merenja koja su obavljena za odreivanje zapremine moe se odrediti i gustina
koristei izraz (j. 1.13).
1.6.Poroznost
Poroznost je fiziko svojstvo nasutog materijala. Ona predstavlja odnos zapremina prostora
(Vp) izmeu estica (plodova, biljne mase i sl.) i ukupne zapremina nasutog materijala ukljuujui
prostor izmeu estica (Vu).
e=

Vp

(1.14)

Vu

Poroznost je skalarna veliina. Poroznost je promenjljiva unutar sloja nasutog materijala.

Srednja vrednost poroznosti odreuje se na reprezentativnom uzorku najee na dva osnovna
naina: metodom nalivanja tenosti i piknometarskim metodama. Metod nalivanja tenosti je
direktna metoda jer se pomou nje direktno odreuju zapremina prostora izmeu estica i ukupna
zapremina uzorka, ukljuujui i zapreminu izmeu estica. Piknometarske metodi su veoma
razliite. Kod ovih metoda poroznost se odreuje indirektno. Najee korieni piknometarske
metodi zasnovani su na principu poznavanja izotermskih promena stanja vazduha (promena stanja
vazduha pri kontsantnoj temperaturi).
1.6.1.Metod nalivanja tenosti

Zapremina vazdunog prostora unutar sloja nasutog materijala se moe odrediti odreivanjem
zapremine nalivenog nestiljivog fluida u vazduni prostor izmeu estica (sl. 1.7). Nestiljivi fluid
mora imati takve osobine povrinskog napona koje omoguavaju dobro istiskivanje vazduha, ali da
istovremeno ne dolazi do brzog i bitnog prodiranja u makropore i mikropore nasutog materijala.
Manje viskozna ulja su pogodna za ovakvu metodu. U laboratorijama se uobiajeno koristi
rafinisano biljno ulje.

Sl. 1.7. Odreivanje poroznosti metodom nalivanja tenosti

Za merenje su potrebne dve menzure i pogodna tenost. Uzorak materijala naspe se u
menzuru 1 do poznate zapremine (za zrnaste materijale to moe biti 1000 ml). Tenost za merenje
je nasuta u menzuru 2 do tano poznate zapremine. Potom se tenost iz menzure 2 brzo naliva u
menzuru 1 u kojoj je uzorak, i pri tome se menzura 1 lagano protresa kako bi se istisnuo sav
vazduh. Tenost se nalije do poetne zapremine uzorka - Vp. Nakon toga se oitava ukupna
zapremina tenosti koja je nalivena u menzuru 1. To je zapremina koja nedostaje u menzuri 2. Na
bazi prethodnog objanjenja i slike (sl. 1.7) moe se izraunati poroznost po izrazu (j.1.14).
Metoda nalivanja tenosti je pogodna za materijale koji nisu izrazito higroskopni (voe,
odreene vrste povra, zrnasti poljoprivredni proizvodi i sl.). Treba imati u vidu da je poroznost uz
granice posude vea nego u sredini te se ovakvim merenjem pravi izvesna greka. Ta greka je
manja ako je zapremina posude vea. Korienjem cilindrinih posuda pravi se manje greka nego
kada se koristi prizmatina posuda.
1.6.2.Piknometarski metod
Najei primenjivani piknometarski metod odreivanja poroznosti je zasnovan na
poznavanju promene stanja idealnog gasa. S obzirom na injenicu da se vazduh, praktino, moe
smatrati idealnim gasom, on se i koristi u takvom merenju zapremine meuestinog prostora.
Postoji veliki broj raznih izvedbi piknometara. Na slici (sl. 1.8) prikazan je jedan od
najjednostavnijih, kako bi se shvatila metoda (Day, 1964). I ostali vaduni piknometri su zasnovani
na izotermskim promenama stanja vazduha, koji se moe smatrati idealnim gasom.
Uzorak se postavi u posudu 2. Vazduh pod pritiskom dovodi se sa leve strane, pri emu je
slavina 1 otvorena a slavina 2 zatvorena. Zatvori se slavina 1 i saeka se da se temperatura
sabijenog vazduha izjednai sa okolinom, nakon ega se oita pritisak na manometru p1. Treba
uoiti da je posmatrana masa (koliina) vazduha M zauzela zapreminu posude 1 - V1. Zapremine
posude 1 i posude 2 su jednake. Sledea etapa merenja je otvaranje slavine 2 pri emu su slavine 1 i
3 zatvorene. Posmatrana masa vazduha zauzima prostor zapremine V1 i prostor izmeu estica u
10

posudi 2 - V2 . Treba uoiti da se merenjem u ovom piknometru pravi greka poto se zanemaruje
zapremina cevnih vodova (koja je relativno mala u odnosu na posude). Greka nastaje i zbog
zaostalog vazduha u prostoru izmeu estica pre otvaranja slavine 2. Ako se eli tanije merenje
ova sistematska greka se moe eliminisati korekcionim raunom. Nakon izvesnog vremena, kada
se temeperatura vazduha u piknometru izjednai sa okolinom (zbog ekspanzije priguivanjem je
dolo do snienja temeperature vazduha), oitava se pritisak na manometru p2. Nakon oitavanja
ovog pritiska otvara se slavina 3 i vazduh se isputa u atmosferu. Dakle, u ovom piknometarskom
metodu oitali smo samo dve veliine pritiske p1 i p2.

Sl. 1.8. Piknometar po Day-u

Ukupna masa vazduha (M) u eksperimetu je jednaka masi vazduha u posudi 1 pre otvaranja
slavine 2. Nakon otvaranja slavine 2 ukupna masa vazduha se nalazi u posudi 1 (M1) i u prostoru
izmeu estica u posudi 2 (M2). Sledi:
M = M1 + M2

(1.15)

Jednaina stanja idealnog gasa glasi:

pV = MRT

(1.16)

gde je: R - gasana konstanta, a T - apsolutna temeperatura vazduha. Iz jednaine 1.16 sledi:
M = pV/RT

(1.17)

Uvoenjem jednaine stanja idealnog gasa (j.1.17) u izraz j.1.15 dobija se:
p1V1 p 2V1 p 2V2
=
+
RT
RT
RT

(1.18)

S obzirom da je u ovom eksperimentu:

Vu = V1 ; Vp = V2

(1.19)

moe se nakon skraivanja (jer je T = const - izotermaska promena stanja vazduha) i

eksplicitnog izraavanja odnosa V2/V1 koji ustvari predstavlja poroznost e, dobija se:

11

e=

Vp
Vu

V2 p1 p2
=
V1
p2

(1.20)

Dakle, na osnovu oitanih vrednosti pritisaka p1 i p2 izraunava se poroznost.

Piknometarski metodi su pogodni za higroskopne materijale i materijale koji svojim oblikom
estica ne dozvoljavaju eliminisanje vazduha iz prostora izmeu estica, pri odreivanju poroznosti
metodom nalivanja tenosti. To su pre svega stabljike i lie biljaka, ali i drugi poljoprivredni
materijali.
1.7. Nasipna gustina (nasipna masa)
Nasipna gustina (nasipna masa) je, takoe, fiziko svojstvo nasutog materijala. U
poljoprivrednoj praksi ova veliina naziva se hektolitarska masa (ili hektolitarska teina - to je
nepravilno, jer to nije teina) i izraava se masom zrna u jednom hektolitru zapremine. Radi
koherentnosti jedinica pogodniji je nain izraavanja kao to je to uobiajeno u fizici:
n =

m
Vu

(1.21)

Pri ovakvom nazivu i ovakvom defenisanju, koji su veoma slini definisanju gustine materije,
ipak, treba imati u vidu izvesnu nedoslednost. Naime nasipna gustine se definie na ukupnu
zapreminu, ukljuujui zapreminu prostora izmeu estica, te re gustina treba uslovno da se
prihvati.
Uobiajeni nain za odreivanje nasipne gustine je odmeravanje mase poznate zapremine
nasutog reprezentativnog uzorka. U poljoprivrednoj praksi merenje nasipne mase nekih itarice
(strna ita - penica, jeam, ra, ovas i sl.) se obavlja pomou instrumenta koji se zove hektolitarska
vaga. Ova metoda je i standardizovana. Hektolitarska vaga (sl. 1.9) radi na principu merenja nasute
mase zrna u poznatu zapreminu, ali se pri tome nasipanje izvodi pod jednakim uslovima za sve
uzorke. Pored toga, postoji korekciona tabela za eliminisanje greaka koja nastaje zbog neto vee
poroznosti u blizini granica merne posude.
Za materijale za koje se ne moe koristiti hektolitarska vaga, nasipnu gustinu treba odrediti
tako to e se uzorak nasutog materijala postaviti u to veu posudu (zbog smanjenja greke
merenja koja nastaje zbog poveane poroznosti u sloju uz granice posude) poznate zapremine, a
potom odrediti neto masu materijala. Nakon toga nasipna masa se izraunava po poznatom izrazu
(j. 1.21)
Osnovne fizike osobine meterijala: gustina - , nasipna gustina - n i poroznost - e, su
meusobno egzaktno povezana. Ako se jednaina 1.21 podeli sa jednainom 1.13 dobija se sledee:
m
n Vu Vm
=
=
m Vu

Vm

(1.22)

Ako se uzme u obzir da je:

Vu = Vm + Vp ili Vm = Vu -Vp

(1.23)

12

Sl. 1.9. Hektolitarska vaga

a koristei izraz (j.1.14) dobija se:
Vp
n Vu V p
=
= 1
= 1 e

Vu
Vu

ili:
=

(1.24)

(1.25)

1 e

Ova jednaina omoguava da se, na bazi merenja bilo koje dve posmatrane veliine, trea
veliina odredi raunskim putem.

13

2. MEHANIKE OSOBINE POLJOPRIVREDNIH MATERIJALA

2.1. Znaaj
Mehanike osobine poljoprivrednih materijala definiu se na veoma veliki broj naina. To je
posledica velike raznovrsnosti geometrijskih i mehanikih osobina materijala. Ako je re samo o
biljkama ve tada se javlja ta raznolikost (plod, stabljika, list, koren i cvet), a tu su i proizvodi
stoarstva (mleko, jaja), stajnjak, osoka itd. Interes za izuavanjem mehanikih osobina potie od
sledeeg:
a) Poznavanje mehanikih osobina je osnova konstruisanja i eksploatacije poljoprivrednih
maina i opreme. Tu je pre svega aspekt potrebe za razaranjem materijala (koenje, seckanje,
mlevenje, otkidanje, treenje, krunjenje, ljutenje, transport fluidnih materijala, briketiranje,
peletiranje, presovanje, ekstruzija itd). U svim ovim sluajevima potrebno je pouzdano znati kojim
spoljnjim uticajima (sile, pritisci, brzine i sl.) moe da se obavi odreena mehanika operacija.
b) Ouvanje poljoprivrednih materijala od oteenja je veoma vana oblast poznavanja
mehanikih osobina poljoprivrednih materijala. Radni organi maina su u kontaktu sa
poljoprivrednim materijalima. Potrebno je tako projektovati radne organe da ne doe do oteenja
poljoprivrednih materijala, ali isto tako podesiti mainu da se eliminie ili smanji mogue oteenje
(ubiranje plodova, transport i manipulacije u skladitima, dorada plodova, prikupljanje i
manipulacija jajima, ubiranje cveta i lia lekovtiog bilja, separacije biljnih materijala i sl.).
c) Istraivanje grae biljke i mehanika svojstva pojedinih delova te grae mogu biti dobar
uzor u pogledu razvoja konstrukcija i komponovanja materijala u svakdnevoj mainskoj i
graevinskoj praksi (primeri vlaknastih kompozitnih materijala).
d) Izuavanje mehanikih osobina poljoprivrednih materijala je veoma vano za genetiare,
radi provere predvienih efekata u tom pogledu. Poznato je da je jedan od zahteva pred
genetiarima i selekcionerima razvijaju biljke u pravcu poveane mehanike otpornosti na
poleganje i oteenja drugih delova biljke.
2.2. Mehanika vrstoa biljnih materijala
Slino mainskim i graevinskim materijalima i poljoprivredni materijali se ispituju na
istezanje, pritisak, smicanje, savijanje i uvijanje. Upotreba standardne "epruvete", u sluaju
poljoprivrednih materijala, je nemogua, pa ostaje neminovnost da se ovi materijali uzimaju u
izvornom obliku i dimenzijama. To, naprimer, znai, da e se mehanika vrstoa stabljike penice
ispitati za uzorke stabljike koji se odaberu kao reprezentativni. Ovakav prilaz zahteva specifikaciju
svih relevantnih uslova (vlanost, sorta, koji deo stabljike je uzet, dimenzije, agrotehniki i
klimatski uslovi proizvodnje i sl.) i rezultati e vaiti samo za te uslove. Pored toga zbog
statistikog rasipanja osobina mora se uzeti dovoljan broj uzoraka, na kome se utvruju osobine,
kako bi se smanjile greke u zakljucima (rezultatima). Pored toga, zbog razliitosti dimenzija,
oblika i mehanike otpornosti materijala aparature nisu univerzalne, te se moraju tako konstruisati
da budu podesne za srodnu grupu materijala.
Teorija otpornosti materijala je primenjiva i u sluaju poljoprivrednih materijala. Pri
ispitivanju poljoprivrednih materijala, vrlo esto, se trae zavisnosti deformacije od sile, za razliku
konvencionalnih inenjerskih materijala kada se utvruje zavisnost deformacija-napon. Na slici 2.1.
prikazan je opti sluaj zavisnosti deformacija-sila optereenja za poljoprivredne materijale. Za
neki uzorak poljoprivrednog materijala koji se, naprimer, postavi u kidalicu, obavlja se proba i
konstruie se dijagram. Pri manjim optereenjima deava se neto slino kao sa tehnikim
materijalima, postoji oblast elastinosti, materijal se elastino deformie (nakon rastereenja vraa
mu se prvobitni oblik). Ova oblast naprezanja je do take E (sl. 2.1.). U ovoj oblasti vai Hook-ov
14

(Hukov) zakon. Nakon take E, materijal poinje da se deformie i elastino i plastino. Ponaanje
poljoprivrednih materijala kao vrstih tela traje sve do granice A. Rastereenjem nakon ovakve
deformacije materijal ostaje izduen za plastinu deformaciju - lP (na sl.2.1. to je du O-B).
Elastina deformcija, koja je prethodila iznosila je lE, to odgovara dui B - A'.

Sl. 2.1. Dijagram sila - deformacija za poljoprivredni materijal

Povrina ispod linije AB (povrina ABA') proporcionalna je radu elastine deformacije. Da bi
se izraunao rad elastine deformacije potrebno je izmeriti ovu povrinu i pomnoiti je razmerom
za silu i razmerom za deformaciju.
Povrina definisana konturom OEAB proporcionalana je radu plastine deformacije. Pri
izraunavanju ovog rada potrebno je, takoe da se izmerena povrina pomnoi sa razmerama za silu
i deformaciju.
Optereeni materijal se ponaa kao vrsto telo sve do momenta dok se ne dostigne granino
stanje (napon i deforamcija) koje odgovara taki A. Nakon dostizanja ove granice (odgovara granici
razvlaenja kog vrstih materijala) materijal poinje da "tee". Osobine materijala u oblasti desno
od take A odgovaraju osobinama tenosti. Zbog toga, u ovoj oblasti deformisanja materijala, treba
poznavati reoloke osobine, kao za nestiljive (tene) fluide. U taki R dolazi do dezintegracije
materijala.
U oblasti elastinog deformisanja, dok materijal ima osobine vrstog tela, definie se modul
elastinosti. Modul elastinosti je koeficijent proporcionalnosti normalnog napona i relativne
deformacije. Po Hukovom zakonu on je:
E=

l
l

(N/m2)

(2.1)

gde je:
E - modul elastinosti,
- normalni napon,
l - izduenje pri deformisanju,
l - duina uzorka koji se deformie i

15

l/l - relativna deformacija uzorka koji se deformie.

Za poljoprivredne materijale definie se i stepen elastinosti (ne):
ne = E
E + P

(prema sl. 2.1.)

(2.2)

Meutim, poljoprivredni materijali esto, ve na samom poetku deformisanja nemaju

linearnu karakteristiku. Zbog ove specifinosti definie se poetni tangentni modul elastinosti,
sekantni modul elastinosti i tangentni modul elastinosti (sl. 2.2.). Modul elastinosti u ovom
dijagramu je tangens ugla nagiba izmeu oznaene prave (tangenta ili seica) i apscise. Kada se
dobije dijagrama napon - relativna deformacija, za odreivanje ovako definisanih modula
elastinosti, potreno je ucrtati odgovarajue prave (tangente ili seice) pa nakon oitanog tangensa
ugla isti je potrebno pomnoiti sa razmerom za napon i podeliti razmerom za relativnu deformaciju.
Za tako dobijenu vrednost ugla odredi se tangens ugla koji predstavlja odgovarajui modul
elastinosti. Poetni tangentni modul elastinosti ima znaaj za veoma mala optreenja materijala.
Tangentni modul elastinosti primenjiv je u neposrednoj okolini takle za koju je odreen (za sluaj
na sl. 2.2 to je taka B). Sekantni modul elastinosti moe da predstavlja prosenu vrednost modula
elastinosti u podruju optereivanja uzorka od nultog optereenja do granine take (za sluaj na
sl. 2.2 to je podruje od nule do take A).

Sl. 2.2. Dijagram nelinearne zavisnosti napon-deformacija

Modul elastinosti je osobina materijala koja karakterie odnos normalnog napona i

deformacije. S obzirom da je u opterivanju materijala prisutno i smicanje, pri emu se pojavljuju
tangencijalni naponi, ponekad je potrebno poznavatii modul klizanja - G. Slino modulu elastinosti
definie se i modul klizanja:
G=

(N/m2)

(2.3)

gde je:
- tangencijalni napon i
- ugaona deformacija smicanja.

16

Pored poznavanja modula elastinosti i modula klizanja postoji potreba da se saznaju naponi
pri kojima dolazi do razaranja materijala. Ovaj podatak je potreban da se mogu projektovati radni
organi maina i sile potrebne za seenje, kidanje, lomljenje, otkidanje i slino. Sa aspekta ouvanja
kvaliteta proizvoda potrebno je poznavati granine napone (granina optereenja) koja obezbeuju
da proizvod ne bude oteen. Zbog svega ovoga se izvode eksperimenti ispitivanja materijala koji
imaju zadatak da odgovore na specifina pitanja koja su potrebna za praksu. Dakle, kod
poljoprivrednih materijala, za razliku od tehnikih, zbog raznolikosti oblika i ostalih osobina,
postoji veoma veliki broj naina ispitivanja materijala koje su razvijali istraivai irom sveta.
Na slici 2.3. daje se skica ispitivanja vrstoe na istezanje i pritisak. Izdueni uzorci mogu se
ispitivati na istezanje, a kratki i deblji na pritisak. Na slici 2.4. prikazane su osnovne skice
ispitivanja vrstoe na savijanje. Tu su kombinacije koncentrinih sila i kontinualnih optereenja na
prostoj gredi i konzoli kao uzorcima.

Sl.2.3. Skice ispitivanja vrstoa na istezanje (a) i pritisak (b)

Sl.2.4. Skice ispitivanja vrstoa na savijanje

Na slici 2.5 prikazano je ispitivanje na smicanje pljosnatih materijala (list) i stabljika. Na slici
2.6. prikazano je ispitivanje na uvijanje debljih stabljika i peteljki plodova.

17

Sl.2.5. Skice ispitivanja vrstoa na smicanje

Sl.2.6. Skica ispitivanja vrstoa na uvijanje

Na slici 2.7 prikazani su razni naini ispitivanja povrinske vrstoe (donekle odgovara
ispitivanjima tvrdoe kod tehnikih materijala) - na ovaj nain se, uglavnom, ispituju plodovi i jaja.

Sl.2.7. Skica ispitivanja povrinske vrstoa (takasta optereenja)

Da bi se ovakva ispitivanja ostvarila konstruisan je veliki broj razliitih ureaja sa specijalnim

priborima. Neki od ovih ureaja imaju izvesnu univerzalnost, ali je daleko vei broj specijalnih
ureaja namenjenih samo odreenoj vrsti poljoprivrednog materijala i za ispitivanje samo jedne
mehanike osobine.
2.3. REOLOKE OSOBINE TENIH POLJOPRIVREDNIH MATERIJALA
U analizi ponaanja materijala pri istezanju (sl. 2.1.) reeno je da se, u podruju iznad take
A, poljoprivredni materijali ponaaju slino tenostima. Te tenosti obino nisu sline vodi. One
imaju drugaije osobine u pogledu odnosa sila i deformacija elementarnih delia. Pored toga u
poljoprivredi se javljaju i neki drugi materijali u tenom faznom stanju koji su dosta specifini
(teni stanjak, mleko itd.). Zbog svega toga postoji potreba da se razmotre mogui modeli tenosti i
definiu zavisnosti napona od deformacija. Ove osobine se nazivaju reolokim osobinama
materijala.

18

Za analizu se moe uzeti tenost izmeu dve ravne paralelne ploe (sl. 2.8.). Osa y se
postavlja normalno na plou usmerena navie. Na gornju plou deluje sila F, koja je pomera u
horizontalnom pravcu relativnom brzinom u odnosu na donju plou - dv. Za vreme dt gornja ploa
se pomeri za odstojanje dtdv. Zbog pomeranja ploe javlja se deformisanje tenosti izmeu ploa.
Tangencijalni napon koji izaziva to deformisanje posledica je tangencijalne sile F:

F
A

(2.4)

gde je A - povrina ploe (obe ploe su jednakih povrina). Mera deformacije tenosti
prouzrokovana tangencijalnim naponom izraava se uglom , a za mali ugao vai:
d tgd =

dtdv
dy

(2.5)

Sl.2.8. Model strujanja fluida izmeu dve ravne paralelene ploe

Slino deformaciji vrstog tela ova deformacija se moe predstaviti i kao brzina deformisanja.
Iz prethodnog izraza za diferencijalno malo vreme (j. 2.5) sledi:
d dv
=
dt dy

(2.6)

Veliina dv/dy naziva se gradijent brzine. U zavisnosti od toga, kakva je veza izmeu
tangencijalnog napona i gradijenta brzine (brzine deformisanja) definiu se reoloki modeli tenosti.
Ukoliko je ta zavisnost linearna i bez prednapona radi se o tenosti koju je definisao Njutn njutnovska tenost ili njutnovski fluid. Reoloki model njutnovske tenosti je:
=

dv
dy

(2.7)

gde je (Pas) dinamika viskoznost tenosti.

Ukoliko postoji prednapon smicanja o tada se tenost definie kao Bingamova plastika, a
reoloki model (veza napona i deformacije) je:

19

 o =

dv
dy

(2.8)

Pored ovih tenosti postoje i reoloki modeli koji su nelinearni. Razni autori su na razliite
naine definisali te nelinearne modele, ali je u najeoj primeni stepeni zakon:
dv

o = K
(2.9)
dy
gde su n i K konstante, kao osobine materijala.
U sluaju ovih nenjutnovskih fluida viskoznost je funkcija brzine tenosti. Analizom
prethodne jednaine (j. 2.9)ona se moe izraziti na sledei nain:
dv

n 1

a = K
dy

(2.10)

pa se jednaina 2.9. moe napisati i u sledeem obliku:

dv

o = K
dy

n 1

dv
dv
= a
dy
dy

(2.11)

to formalno odgovara zakonu za njutnovske fluide.

Ako je n = 1, a o = 0, dobija se j. 2.7., a to znai da je u pitanju njutnovska tenost. Ako je n
= 1 u pitanju je Bingamova plastika. Za sluaj o = 0, a n > 1, dobija se dilatantni fluid, a kada je n <
1 u pitanju je pseudoplastini fluid. Svi mogui modeli su prikazani na slici 2.10, u dijagramu
zavisnosti tangencijalni napon - brzina deformisanja.

Sl.2.10. Reoloki modeli fluida (tenosti) u dijagramu tangencijalni napon - brzina

deformisanja (b)

20

Poznavnje stepenog zakona za tenosti omoguava proraun strujanja profila brzina u

kanalima i cevima, proraun spoljnjeg dejstva za premetanje materijala (pumpe i sl.) i odreivanje
sila za deformisanje materijala (prese, ekstruderi i sl.). Utvrivanje viskoznosti tenosti i njene
zavisnosti od brzine deformisanja obavlja se specijalnim ureajima koji se zovu viskometri (ili
viskozimetri). Postoje razne konstrukcije ovih ureaja to zavisi od vrste tenosti. Svi ovi ureaji
rade na principu odreivanja tangencijalnih napona (pomou merenja sile ili momenta) i
deformacija fluida koje se tim dejstvom izazivaju.

21

3.STRUJNE OSOBINE POLJOPRIVREDNIH MATERIJALA

3.1.Znaaj
Veliki broj tehnolokih operacija u mainama i ureajima poljoprivredne tehnike zasniva se
na prostrujavanju vazduha kroz sloj poljoprivrednog materijala. Te operacije su:
1.separacija (razdvajanje komponenti vrste faze na osnovu razliitosti strujnih osobina) primeri:
separacioni ureaj u kombajnu,
separacija zrna od primesa i lomova u preistaima,
separacija listova od stabljika raznih kultura,
separacija praine iz transportnih sredstava i maina za doradu semena,
frakcionisanje zrna na osnovu strujnih osobina itd.
2.konvektivno suenje poljoprivrednih proizvoda,
3.aktivna ventilacija poljoprivrednih proizvoda,
4.pneumatski transport poljoprivrednih materijala,
5.hidrauliki transport i td.
Projektovanje i eksploatacija ove opreme zahteva dobro poznavanje strujnih osobina
poljoprivrednih materijala. Potrebno je poznavati meuzavisnosti koje karakteriu strujanje fluida
kroz sloj. Ovde se pre svega misli na zavisnost pada pritiska kroz sloj materijala od brzine strujanja
fluida i na zavisnost visine sloja od brzine fluida. Isto tako vano je poznavati i granice
hidrodinamikih stanja.
3.2.Fiziki prikaz prostrujavanja fluida kroz sloj nasutog materijala
Za fiziki opis strujanja fluida kroz sloj nasutog materijala uobiajeno se koristi vertikalni
cilindrini sud sa perforisanim dnom. U sud su nasute estice i tako je formiran sloj nasutog
materijala. Odozdo navie struji fluid. Zbog viskoznosti fluida pojavljuje se trenje izmeu fluida i
vrstih estica, a samim tim i sile koje sumarno deluju navie i tee da podignu estice nasutog
materijala. Ako je protok fluida vei (vea brzina fluida), vee su i ove sile, te je i efekat podizanja
estica sve izraeniji (sl.3.1a). Na slici 3.1b dat je opti dijagram zavisnosti pada pritiska fluida pri
strujanju kroz sloj vrstih estica u zavisnosti od brzine fluida.
Prostrujavanjem fluida kroz nasuto zrno nastaju karakteristina hidromehanika stanja ove
dvokomponentne i dvofazne meavine. Literaturni izvori ukazuju na postojanje nekoliko
karakteristinih hidrodinamikih stanja.
Prvo hidrodinamiko stanje I koje nastaje pri prostrujavanju fluida malim brzinama od O do
A se karakterie laminarnim strujanjem (sl. 3.1b). Laminarno (ili slojevito) strujanje je takvo kod
koga se estice fluida kreu ureeno. Gornja granica ovog stanja je definisana vrednou
Rejnoldsovog broja Re = 10. Re - broj je u ovom sluaju definisan za prividnu brzinu strujanja
(brzina u slobodnom preseku ispred sloja) i srednji ekvivalentni prenik estice (zrna). Rejnoldsov
broj je bezdimenzijska veliina koja slui za definisanje reima strujanja:

Re =

vd e

(-)

(3.1)

gde je:
v - prividna brzina fluida (brzina fluida u slobodnom preseku ispred sloja) a
22

f - kinemtska viskoznost fluida.

Poveavanjem brzine fluida preko ove granice javlja se prelazni i turbulentni reim strujanja
II. Kod prelaznog reima strujanja je neizvesno kako e se kretati estica, ureeno ili haotino. U
turbulentnom reimu strujanja estice se kreu turbulentno. Reimi I i II su hidromehanika stanja
karakteristina za miran sloj nasutog zrna, jednake poroznosti e = eo i jednake visine sloja. estice
se ne pomeraju sve do momenta kada dolazi do izjednaavanja sile trenja fluida o esticu i teine
estice. To stanje oznaeno je takom B.

Sl.3.1. Hidrodinamika stanja pri fluidizaciji nasutog (a - aparatura, b - zavisnost pada

pritiska fluida pri strujanju kroz sloj vrstih estica od brzine vazduha)
Poveavanjem brzine fluida iznad take B dolazi do pomeranja nasutog materijala. To
pomeranje zrna ima za posledicu "zauzimanje strujno povoljnijeg poloaja" u odnosu na struju
fluida. Nakon zauzimanja povoljnijeg poloaja smanjuje se trenje fluida o zrno, te se smanjuje i pad
pritiska fluida. Ovo hidrodinamiko stanje III se moe nazvati "bubrenjem" jer dolazi do promene
visine sloja. Posmatrajui sloj u celini on lii na miran sloj, ali posmatranjem pojedinanih zrna vidi
se da ona trepere u mestu. S obzirom da je debljina sloja poveana samim tim poveana je i
poroznost (e > eo). Reim, pri kome su zrna zauzela najpovoljniji hidrodinamiki poloaj, naziva se
prvom kritinom takom K1, a brzina u ovom reimu naziva se prvom kritinom brzinom fluidizacije.
Svaki "realni" materijal koji se fluidizuje je nehomogen u pogledu osnovnih fizikih
svojstava. Kada se to ima u vidu moe se zakljuiti da je i polje poroznosti unutar sloja
nehomogeno. Ta nehomogenost uslovljava pojavu nehomogenog polja brzina unutar sloja i
nehomogenost teina pojedinanih zrna. Kada se brzina fluida dalje poveava doi e do pojave
strujnih kanala fluida kroz sloj, koji e se pojaviti na mestu gde je to najpovoljnije (tamo gde je
vea poroznost i gde su tura zrna). Ovo hidrodinamiko stanje, IV, moe se nazvati stanjem pojave
strujnih kanala.

23

Daljim poveavanjem brzine fluida dolazi do poveavanja sile trenja fluida o zrno. U
odreenom momentu ponovo dolazi do izjednaenja sile otpora strujanja u sloju i teine celog
uzorka. U sloju (taka C, sl. 3.1). U taki C ceo sloj se podie u formi "klipa" to i karakterie
naredno hidrodinamiko stanje V. U ovom reimu fluid takoe dominantno prolazi kroz sloj u
formi klipova. Nastali klipovi kreu se na malom putu navie, dok ne proe kroz sloj zrna. Nakon
toga se razruava forma klipa i zrna padaju na dno te se ponovo stvaraju uslovi za formiranje novog
klipa. Klipovi se fomiraju i nestaju periodino. Ovo hidrodinamiko stanje (V) naziva se stanje
vazdunih klipova.
Daljim poveavanjem brzine fluida nestaje forma vazdunih klipova i poinju da se stvaraju
fluidni mehurovi (taka D). To hidrodinamiko stanje VI, koje se naziva stanje vazdunih
mehurova, podsea na kljuanje vode. S obzirom na statistiki sluajne vremenske trenutke
nastanka inicijalnih mehurova, to stanje se odlikuje stabilnijom vrednou visine sloja u odnosu na
predhodno.
Ako se brzina fluida dalje poveava fluidni mehurovi polako nestaju (taka E) i sloj dostie
hidrodinamiko stanje ujednaenog fluidizovanog sloja VII. Zrna se kreu gore-dole. Ovo stanje je
pogodno za hidraulini i pneumatski transport principom fluidnog lifta. Treba napomenuti da je ovo
stanje i napovoljnije za separaciju zrna od primesa (itni kombajn, aspiratori zrna i sl.).
Daljim poveavanjem brzine fluida tura i laka zrna prelaze u hidrodinamiko stanje leteeg
transporta (taka K2). To je druga kritina taka kojoj odgovara druga kritina brzina fluida.
Ukoliko se brzina dalje poveava nastae hidrodinamiki reim leteeg pneumatskog transporta
VIII.
Smanjivanjem brzine fluida dobija se kriva koja je indentina u podruju iznad prve kritine
take K1. Od take K1 pa do O nastaje histerezis. Uzrok pojave histerezisa je povoljnije
postavljanje zrna u odnosu na strujanje fluida. Novonastala linija (crtkano predstavljena na sl. 3.1b)
je ispod linije zavisnoosti pada pritiska od brzine fluida pri poveavanju brzine.
Na sl. 3.1b data je i linija koja pokazuje zavisnost pada pritiska vazduha kroz cilindar (cev)
kada u njemu nema zrna (pri e = 1).
Pri strujanju vazduha kao fluida kroz sloj zrna penice, hidromehanika stanja su identina
prethodnom opisu.
3.3.Zavisnost pada pritiska fluida od brzine

Efekti strujanja fluida kroz sloj vrstih estica izuavaju se ve dugo vremena. Veliki je broj
autora koji su ponudili originalne matematike izraze za izraunavanje energetskih efkata strujanja
u ovakvim sluajevima. Za praksu je od posebnog interesa da se sazna pogodna jednaina koja e
posluiti za izraunavanje pada pritiska kroz sloj nasutog materijala.
Kozeny je jo 1927. godine predloio izraz za izraunavanje pada pritiska fluida pri strujanju
kroz sloj materijala za laminarni reim:
2
p 36K (1 eo ) f v
=
Ho
eo 3 d 2

(3.2)

gde je f - dinamika viskoznost, a d - prenik estice.

24

Vrednost konstante K iz prethodne jednaine su odredili Carman i Leva i utvrdili su da ona

iznosi oko 5,5 ( 36K = 200). Carman je ovu jednainu uoptio za prelazni i turbulentni reim
doavi do jednaine:
2
2
p 180(1 eo ) f v 2(1 eo ) f v
=
+
Ho
eo 3 d 2
eo 3 d

(3.3)

Vidi se da zavisnost pada pritiska od brzine strujanja u prethodnoj jednaini nije linearna.
Ergun i Orning su izveli slinu jednainu koju su i eksperimentalno potvrdili:
2
2
p K l (1 e ) f v 0,5K t (1 e) f v
=
+
H
e3d 2
e3d

(3.4)

Ova jednaina se primenjuje za podruje do druge kritine brzine pa su u njoj izostavljeni

indeksi o, koji oznaavaju veliine za stanje mirovanja sloja. Konstante Kl i Kt se odreuju
eksperimentalno za svaki materijal.
U prethodnim jednainama reim strujanja odreuje prema vrednosti Rejnoldsovog broja koji
je definisan jednainom (j.3.1). Strujanje je laminarno ako je Re<10, prelazno ako je 10<Re<500 i
turbulentno za Re>500. Primedbe koje se stavljaju na ovako definisan Rejnoldsov broj se odnose na
njegov fiziki smisao. Naime, dimenzija de figurie u izrazu (j.3.1) nije dimenzija koja se odnosi na
protoni presek. Pored toga, primedbe se stavljaju i na definisanje brzine fluida koja je upotrebljena
u prethodnim izrazima. To je brzina u slobodnom preseku u cevi ispred sloja. Stvarno stanje
uslovljava razumevanje strujne slike u kojoj je brzina fluida unutar sloja vea, to je uslovljeno
smanjenjem protonog preseka zbog nasutog materijala.
Postoji i drugaiji pristup analizi pada pritiska u sloju nasutog materijala. Mogu se definisati
veliine koje su meuzavisne pri strujanju fluida kroz sloj materijala:
F(Dp, H, f, , d, D, vf) = 0

(3.5)

U ovoj jednaini uvedene su sledee veliine: prenik cevi - D, koeficijent protonosti

protonog preseka - f i stvarnu brzinu fluida unutar sloja - vf.. Koeficijent protonosti protonog
preseka se definie kao odnos povrine protonog preseka (Af) i ukupne povrine preseka cevi (A) u
kojoj se nalazi nasuti sloj estica:

Af

(3.6)

Moe se prihvatiti da je e . Uvedi se veliina hidraulikog radijusa Rh koja je definisana

kao:
Rh =

d
( z)
4

d
+ [1 ( z )]
D
Rejnoldsov broj se u ovom razmatranju definie kao:

25

(3.7)

Re =

4v f Rh

(3.8)

Ovakvim razmatranjem izraz (j.3.5) koriguje se na oblik:

F(Dp/H, f, nf, Rh, vf) = 0

(3.9)

Dimenzionom analizom, za turbulentni reim strujanja, iz ovog izraza dobija se konana

jednaina:
d
+ [1 ( z )] v 2
p
f f
D
= 8K
( z )d
2
H

(3.10)

Za = 1 i za d<<D ovaj izraz prelazi u poznati Darcy-jev izraz za pad pritiska usled trenja u
cevi prenika D i duine H.
2
H f v
p =
D 2

(3.11)

gde je koeficijent trenja u cevi.

Sve prethodne jednaine imaju ishodite u teoriji mehanike fluida. One proizilaze i opteg
fizikog zakona o odranju energije. Ove jednaine vae za celo podruje do druge kritine take
K2 (sl. 3.1.).
3.4. Praktini izrazi za izraunavanje pada prtiska pri strujanju vazduha kroz miran sloj
nasutog materijala
U praksi se, meutim, za strujanje vazduha kroz miran sloj nasutog zrna, dakle u podruju do
pojave "bubrenja" sloja koriste razni poluempirijski i empirijski izrazi. Mathies je izveo izraz za
prostrujavanje mase zrna vazduhom. Taj izraz, takoe, ima formu Darcy-jeve jednaine i on je:
2
p K ks f v
=
H
dee4 2

(3.12)

gde je K - konstanta, a xks - koeficijent otpora.

Shedd je 1953 izveo izraz na bazi eksperimenata, a Hukill i Ives su to potvrdili 1955. godine.
Ta jednaina je kasnijih godina, a i danas, najee koriena za izraavanje zavisnosti pada pritiska
vazduha pri strujanju kroz miran sloj materijala. Ona ima poznati oblik:
p
= Kv n
H

(3.13)

gde su K i n konstante koje se eksperimentalno odreuju za razne materijale.

26

Treba napomenuti da je za ovakvo strujanje Ameriko drutvo inenjera poljoprivredne

tehnike ASAE (American Society of Agricultural Engineers) standardizovao (preporuilo) sledeu
jednainu:
K1v 2
p
=
H
ln (1 + K 2 v )

(3.14)

Kumar i Muir su analizirali jednaine 3.13 i 3.14 za sluaj prostrujavanjA jema vazduhom i
utvrdili su da je bolje slaganje eksperimentalnih podataka sa jednainom Shedd-a. Dakle, oni
predlau da se jednaina 3.13 koristi, kao opti oblik jednaine za odreivanje pada pritiska pri
prostrujavanju vazduha kroz miran sloj zrnastog materijala. Naravno, ove dve poslednje jednaine u
potpunosti su empirijske, te da u eventualnim analizama moguih jednaina treba proveravati razne
matematike izraze i korisiti onaj koji ima najbolje slaganje sa rezultatima eksperimenata.
Jednaine koje su proizale iz teorije mehanike opstrujanja fluida oko pojedinanih estica vrste
materije su za turbulentno podruje imale uobiajeni kinetiki lan Bernulijeve - jednaine

v 2

,a
2
ispred tog lana nalazi se ili neka konstanta ili funkcija u kojoj je konstanta dominanatna.
Empirijske jednaine koje su polazile od potrebe dobrog slaganja eksperimentalnih rezultata postoje
samo za miran sloj. One u sebi sadre dve konstante koje objedinjavaju specifinost estica kroz
koje struji fluid.
Ukoliko se eli pouzdano predvianje pada pritiska i geometrijskih karakteristika sloja, mora
se uzeti u obzir razliitost estica u pogledu dimenzija, oblika, poroznosti, hrapavosti i mase
estica. U razmatranju osnovnih fizikih svojstava zrna penice zakljueno je da postoje razlike u
pogledu ovih osobina za razliite sorte. S obzirom na veliki broj sorti koje su u proizvodnji
zastupljene, a s obzirom na permanentno stvaranje novih sorti, moe se zakljuiti da bi bilo veoma
neracionalno utvrivati matematike korelacije za svaku sortu. Ovde se moe naglasiti da, ni zrna
iste sorte u razliitim tehnolokim, klimatskim i pedolokim uslovima, nemaju identina osnovna
fizika svojstva. Ovo ukazuje na potrebu drugaijeg pristupa odreivanja konstanti bez obzira o
kojoj matematikoj relaciji je re. S obzirom na praksu da postoji mogunost brzog i dovoljno
pouzdanog odreivanja osnovnih fizikih svojstava u prosenom poljoprivrednom preduzeu,
praktino je najprihvatljivije konstante u jednainama izraziti preko ovih svojstava. U izabrani
matematiki model umesto konstanti potrebno je uvesti funkciju osnovnih fizikih svojstava.
3.5. Zavisnost visine sloja nasutog materijala od brzine strujanja fluida

Prouavanje zavisnosti promene visine sloja od brzine fluida prilikom strujanja kroz sloj nije
poznato iz dostupne literature. U jednaini (j. 3.10) pretpostavlja se poznavanje funkcije (z). Moe
se, bez velike greke smatrati da je:

( z ) e( z )

(3.15)

Meutim, nema literaturnih izvora koji ukazuju na poznavanje funkcije e(z). To je, svakako,
nedostatak koji onemoguava primenu odovarajue jednaine.
Moda se to inilo neinteresantnim, ali projektovanje prostora u ureajima u kojima je zrno
fluidovano zahteva poznavanje ove zavisnosti. Ova funkcija moe biti podloga daljih izuavanja
fenomena fluidizacije zrna. Za praktine potrebe korisno je poznavati zavisnost visine sloja od
brzine vazduha. Ukoliko je poznata funkcija H(v), mogue je optimalno (kriterijum optimalnosti -

27

minimum utroka materijala u izradi ureaja) projektovati prostor u ureaju i pouzdanije poznavati
stvarne brzine vazduha u fluidizovanom sloju materijala.
Praksa projektovanja je zasnovana na iskustvima u razvoju maina, to nema dovolju optost sa
naunog aspekta. Preduzea koja projektuju ureaje za koje je potrebno poznavanje ove zavisnosti
ekperimentalno proveravaju oekivane rezultate na prototipovima konkretnih maina. Na slici 3.2.
daje se ekperimentalni rezultat grafike zavisnosti visine sloja od brzine vazduha za sluaj
prostrujavanja kroz sloj zrna penice.

Sl. 3.2. Eksperimentalno utvrena zavisnost relativne maksimalne i relativne minimalne visine sloja
od brzine vazduha pri prostujavanju kroz fluidizovani sloj zrna penice (prikazana svaka trea
taka) i interpolacija polinomom estog reda
Na datoj slici (sl. 3.2) na ordinati su vrednosti relativne maksimalne i relaivne minimalne
visine sloja hmax, hmin. Te vrednosti su definisane na sledei nain:
hmax =

H max
H
; hmin = max
Ho
Ho

(3.16)

gde su Hmax i Hmin maksimalne i minimalne vrednosti visine fluidizovanog sloja koje se uoavaju
kao granine vrednosti fluktuacije visine sloja pri nekoj brzini strujanja kroz sloj.
3.6.Lebdenje estica u struji fluida

Prouavanje strujanja fluida oko estice (ili kretanje estice kroz fluid) spada u podruje
aerodinamike, odnosno hidrodinamike. Znaaj poznavanja aerodinamikih (hidrodinamikih)
osobine poljoprivrednih materijala je vaan za predvianje (projektovanje) pneumatskog i
hidraulikog transporta kao i za filtraciju taloenjem.

28

Za razliku od posmatranja strujanja fluida kroz mnotvo (sloj) estica, ija je poroznost bila
e<1, u sluaju pojedinane estice u dovoljno velikom preseku kanala de<<D (de - ekvivalentni
prenik estice; D- poprena dimenzija kanala), moe se uzetida je e = 1. Fiziki smisao ove pojave
se moe objasniti eksperimentom prikazanom na slici 3.3.
estica materijala postavi se u vertikalnu cev kroz koju struji fluid navie. Na esticu deluju
tri sile. Nanie deluje teina (G), a navie deluju potisak (P) i sila otpora strujanju fluida (F). Uslov
pri kome estica miruje se moe napisati na sledei nain:

Fi = 0 , odnosno
P+F-G=0

(3.17)

Pojedinano, ove sile mogu se izraziti na sledei nain:

P = f Vm1 g
F=

(3.18)

A f v 2

(3.19)

2
G = Vm1g

(3.20)

gde je: G - teina estice, P - sila potiska, m - masa estice, g - ubrzanje zemljine tee, - gustina
estice, f - gustina fluida, Vm1 - zapremina estice, x - koeficijent otpora, A - povrina poprenog
preseka estice i v - brzina fluida.

Sl. 3.3. estica materijala u polju strujanja fluida

Cev je promenljivog preseka te se i brzina fluida smanjuje du strujanja. U nekom preseku
prenika D (sl.3.2.) estica e prividno mirovati. Tada su sile u ravnotei, pa e estca mirovati.
Brzina fluida koja odgovara stanju prividnog mirovanja estice se naziva brzina lebdenja - vL.

29

Njena vrednost se moe izraziti iz uslova ravnotee (j. 3.17), a uzimajui u obzir izraze za pojedine
sile dobija se:
2

( f ) Vm1 = A2f v L

(3.21)

Iz ove jednaine (j.3.16) moe se eksplicitno izraziti brzina lebdenja:

vL =

2 gVm1 f

(3.22)

A f

U sluaju kada je estica sfernog oblika dobija se izraz:

v Lo =

4 gd f

(3.23)

3 f

3
d 2
gde je: Vm1 = d i A =
6
4
pri emu je za razne reime strujanja koeficijent otpora:
- laminarni reim:
x = 24/Re
x = 18.5/Re0,6
- prelazni reim:

Re<1,
1<Re<500
- turbulentni reim:
x = 0.45
Re>500
Za sluajeve stvarnih estica potrebno je poznavati koeficijent otpora koji se odreuje na bazi
eksperimenta sa esticama u aparaturi koja je izraena na bazi slike 3.2.
U tabeli 3.1 daju se podaci o brzini lebdenja za neke poljoprivredne proizvode:

Tabela 3.1. Brzina lebdenja za neke poljoprivredne materijale

Red. br.
Kultura
Brzina lebdenja (m/s)
(u vazduhu - t = 20oC)
1
kukuruz
12.5 - 14.0
2
jeam
8.5 - 10.5
3
penica
9.0 - 11.5
4
ra
8.5 - 10.0
5
proso
10.0 - 12.0
6
suncokret
7.0 - 9.0
7
soja
17.0 - 20.0
8
ovas
8.0 - 9.0
9
jabuka
38.1 - 41.3
10
lucerka-seme
3.1 - 3.5
11
krompir
23.0 - 35.0

30

4.TRENJE
4.1.Uvod

Sa pojavom veih skladita i mehanizovanja operacija u takvim skladitima, uoena je

potreba poznavanja osobina trenja poljoprivrednih materijala. Razvoj njivske mehanizacije uslovio
je, takoe, potrebu da i u ovom sluaju postoji potreba dobrog poznavanja osobina trenja (krunjenje
kukuruza je tipina operacija koja se zasniva na trenju).
Danas je nezamislivo projektovanje iole ozbiljnije poljoprivredne maine ili ureaja bez
dobrog poznavanja osobina trenja poljoprivrednih materijala.
4.2.Zakon trenja

Osnovni zakon trenja u matematikom obliku formulisao je Coulomb:

Ftr
Fn

(4.1)

gde je: - koeficijent trenja, Fn - sila normalna na povrinu dodira i Ftr - sila trenja.
Kolumbov zakon polazi od sledeih postulata:
1. Sila trenja zavisi od vrste materijala (osobina materijala) i od veliine sile koja je normalna
na povrinu kontakta i
2. Sila trenja ne zavisi od veliine povrine kontakta i relativne brzine kretanja tela koja su u
kontaktu.
Odreivanje koeficijenta trenja obavlja se tako to se na neku strmu ravan (materijal 1)
postavlja uzorak (materijal 2), nakon ega se naginjanjem utvrdi ugao nagiba strme ravni pri kome
je dolo do kretanja uzorka. Tangens ovog ugla je koeficijent trenja. Utvreno je da je ovaj ugao
vei ako materijal poinje da se kree iz stanja mirovanja nego u sluaju kada je on ve bio u
pokretu. Ova pojava je bila razlog da se definiu statiki koeficijent trenja - s sluaj kada se ugao
trenja definie na bazi nepokretnog uzorka pri naginjanju) i kinetiki koeficijent trenja - k (sluaj
kada se naginjanje strme ravni obavlja pri pokretnom uzorku).
Sherwood (ervud) je sumirao novija istraivanja trenja i zakljuo, da Kolumbov zakon ne
moe biti prihvaen kao egzaktan. On je definisao postulate, koji su rezultati istraivanja drugih
autora, a koji potpuno opisuju fiziku sliku trenja. Po ovim istraivanjima sila trenja zavisi od vie
faktora. Sherwood-ovi postulati su sledei:
1. Sila trenja moe se definisati kao sila koja se javlja na hrapavoj povrini, a koja ima jednu
ili vie kontaktnih taaka i u tom smislu ona je otpor relativnom kretanju kontaktnih povrina.
2. Sila trenja se sastoji od dve glavne komponente: sile koja je potrebna da deformie a neki
put da isee neravnine kontaktnih povrina i sile potrebne da savlada atheziju ili koheziju izmeu
povrina.
3. Sila trenja je direktno proporcionalna stvarnoj kontaktnoj povrini.
4. Sila trenja zavisi od brzine klizanja kontaktnih (dodirnih) povrina, zbog efekta brzine na
porast temperature kontaktnog materijala.
5. Sila trenja zavisi od prirode materijala koji su u kontaktu.

31

6. Sila trenja nije zavisna od hrapavosti povrine osim u ekstremnim sluajevima vrlo fine i
vrlo grube povrine.
Uprkos ovakvoj fizikoj slici trenja, Coulomb-ov zakon, zboj jednostavnosti matematike
interpretacije, i dalje je osnovni zakon u analizi trenja. Ukoliko se poe od pretpostavke jednakih
uslova relativnog kretanja u odnosu na eksperiment onda se rezultati pouzdano mogu koristiti u
praksi. Greke nee imati praktini znaaj. Ipak treba imati u vidu da Coulomb-ov zakon, nije
egzaktan zakon i da on nije odraz fizikih mehanizama trenja. Razni uticaji na silu trenja se
iskazuju uticajem na koeficijent trenja.
Pored vrste materijala na koeficijent trenja utiu:
1.Oblik i veliina neravnina na povrini materijala - Na poljoprivrednom materijalu neravnine
mogu imati razliit oblik i veliinu (zarezi, dlaice, postojanje opne itd.). Kod velikih neravnina
glavni otpor kretanju povrina koje su u kontaktu nastaje usled smicanja tih neravnina. Uticaj
neravnina je prisutan i u definisanju efektivne povrine dodira od koje zavisi athezija. Kada ne
dolazi do smicanja neravnina mogua je i pojava promenljive sile trenja zbog razmicanja i
primicanja materijala ("vrh na vrh" - "vrh u podnoje"). Ako su neravnine nagnute na jednu stranu
koeficijent trenja je razliit za razliite smerove relativnog kretanja. U ovom sluaju postoji
anizotropnost materijala u pogledu koeficijenta trenja.
2.Relativna brzina kretanja materijala koji su u kontaktu - Mnogi istraivai su utvrdili da se
pri malim brzinama koeficijent trenja poveava sa poveanjem brzine, dok pri velikim brzinama,
zbog efekta zagrevanja, a samim tim i omekavanja materijala, moe doi i do smanjenja
koeficijenta trenja.
3.Vlanost - Vlanost materijala i podloge utiu na veliine athezionih i kohezionih sila
izmeu materijala i podloge. Poveanjem vlanosti poljoprivrednih materijala athezione sile rastu te
dolazi i do poveanja koeficijenta trenja.
4.Stanje materijala - Utvreno je da na vrednost koeficijenta trenja utie to da li je
poljoprivredni materijal u koncentracionoj ravnotei sa okolnim vazduhom. Koncentraciona
ravnotea je sluaj kada ne potoji prelaz vlage iz materijala u vazduh ili obrnuto. Ukoliko postoji
neravnotea koeficijent trenja je vei. Razmena vlage sa vazduhom nepovoljno deluje na poveanje
sila trenja. Dakle, ukoliko se materijal kree u procesu suenja treba raunati sa tim da e
koeficijent trenja biti neto vei nego za taj isti materijala kada je u vazduhu sa kojim je u
koncentracionoj ravnotei.
5.Povrinski pritisak - Povrinski pritisak na kontaktnim povrinama ne utie bitno na
koeficijent trenja sem u sluaju vlanih materijala kada je uoeno snienje koeficijenta trenja.
6.Promena stanja povrine - Usled dugotrajnog trenja poljoprivrednih materijala po nekoj
podlozi dolazi do promene koeficijenta trenja. Ta pojava nastaje zbog stvaranja tankog sloja
organskih materija koje se izdvajaju iz poljoprivrednih materijala. Te materije su razna ulja, masne
kiseline i sl. Izdvojene organske materije mogu u toku klizanja biti u tenom i vrstaom stanju.
Izuzimajui sluajeve veoma finih i veoma grubih povrina, pojava ovog sloja na podlozi utie na
poveanje koeficijenta trenja. U sluaju vrstog stanja izdvojenog materijala poveavaju se
povrine smicanja, a u sluaju tenog stanja poveavaju se athezione sile.
4.3.Kotrljanje poljoprivrednih materijala

Poljoprivredni materijali, koji imaju sferinost blisku vrednosti = 1, pri naginjanju strme
ravni poinju da se kreu kotrljanjem. Ta pojava je navela istraivae da kod ovakvih materijala
uvedu vrednost koeficijenta kotrljanja (co):

32

co =

dFk
2 Fn

(4.2)

gde je:
d - prenik objekta (poljoprivredni materijal) normalan na osu kotrljanja,
Fk - sila otpora kotrljanjem i
Fn - normalna sila.
Teorija kotrljanja polazi od injenice da normalna sila na objekt izaziva elastinu deformaciju
u obliku kalote lopte. Sila otpora kotrljanjem je sila koja je potrebna za stvaranje momenta koji e
izdii objekt uz nagib kalote. Kada se podloga elastino deformie malim silama tada je i
koeficijent otpora kotrljanjem vei. Dakle, materijali koji imaju vei modul elastinosti imaju manji
koeficijent kotrljanja.
4.4.Metode odreivanja koeficijenta trenja

Postoje dva pristupa odreivanju koeficijenta trenja. Prvi pristup zasnovan je na metodu
naginjanja ispitivane podloge na kojoj je uzorak poljoprivrednog materijala i uoavanja ugla kada
nastane kretanje. Drugi pristup se zasniva na merenju sile izmeu podloge i materijala koji su u
relativnom kretanju. Prvi pristup je podesan za odreivanje statikog ugla trenja, a drugi pristup je
podesan za odreivanje kintikog ugla trenja. Statiki ugao trenja je vei od kinetikog, to je
posledica veih athezionih sila u stanu relativnog mirovanja dva tela.
Na slici 4.1. dat je principijelni prikaz najjednostavnijeg ureaja za odreivanje statikog
koeficijenta trenja. Uzorak poljoprivrednog materijala se postavi na podlogu. Postupnim
naginjanjem podloge uoava se poloaj podloge (strme ravni) pri kome je poelo kretanje
materijala. Smatra se da je materijal pokrenut kada je prilino 2/3 materijala u pokretu. Oitava se
ugao as, koji se uobiajeno naziva uglom statikog trenja izmeu datih materijala (poljoprivredni
materijal - podloga).

Sl.4.1. Aparatura za odreivanje statikog ugla trenja izmeu poljoprivrednog

materijala i poznate podloge
Statiki koeficijent trenja se odreuje iz izraza:
s = tg as

(4.3)

33

Na slici 4.2. dat je prikaz jednog od moguih aparata pomou kojih se odreuje kinetiki
koeficijent trenja. Uzorak se postavlja u posebnu kutiju koja je postavljenja iznad podloge. U
kontaktu su samo uzorak poljoprivrednog materijala i podloga za koju se obavlja ispitivanje. Na
uzorak se postavljaju tegovi koji uzrokuju silu normalnu na povrinu. Podloga se kree zadatom
brzinom, pri tome se javlja sila trenja koja se prenosi na kutiju, a potom na prikazani ram. Na
naznaenim mestima na ramu osetljivim senzorima se meri sila trenja Ftr. Kinetiki koeficijent
trenja se izraunava prema izrazu:
Ftr
GT + G M + G K
gde je:
GT - teina tega,
GM - teina uzorka materijala i
GK - teina kutije i drugih delova koji deluju na podlogu

k =

(4.4)

Pored prikazane aparature (sl. 4.2) postoji veliki broj razliitih konstrukcionih reenja koja su
nastala zbog velike razliitosti osnovnih fizikih svojstava poljoprivrednih materijala. Naprimer, za
sluaj vlaknastih materijala (seno, stabljike ratarskih kultura, vuna i sl.) uzorak materijala je
pojedinaan na koga je postavljen teg, a oslanja se na bubanj koji je izraen od podloge u odnosu na
koja se ispituje koeficijent trenja. Bubanj se okree i pri tome nastaje sila trenja, koja se meri
osetljivim senzorima (Wieneke, 1956.g.).

Sl.4.2.Aparatura za odreivanje kinematskog koeficijenta trenja izmeu poljoprivrednih

materijala i poznate podloge prema Bickert-u i Buelow-u
4.5.Unutranje trenje i ugao nasipanja

Osobine trenja sipkavih materijala (zrno, mleveni, granulisani, peletirani pa i seckani

proizvodi) su veoma vane za projektovanje maina namenjenih za manipulaciju tim materijalom i
za njihovo skladitenje. U prethodnim razmatarnjim panja je posveena trenju izmeu materijala i
podloge. Za praksu je potrebno i znanje o trenju izmeu estica poljoprivrednih materijala. Dugo su

34

istraivai smatrali da su koeficijent trenja izmeu estica materijala i tangens ugla nasipanja
jednaki. Stewart je prvi uoio da postoji razlika izmeu ovih osobina.
4.5.1.Ugao nasipanja
Ugao nasipanja, kao fizika osobina materijala, je vaan za transportna sredstva i uopte za
predvianje oblika i dimenzija hrpe nasutog materijala. Koeficijent ugla nasipanja se definie na
sledei nain:

n = tg an

(4.5)

Postoje dva ugla nasipanja: statiki i dinamiki. Statiki ugao nasipanja je ugao izmeu
izvodnice i osnove kupe (konusa), koja je formirana bez kretanja materijala. Dinamiki ugao
nasipanja je ugao izmeu izvodnice i osnove kupe koja je formirana od materijala u pokretu.
Dinamiki ugao nasipanja ima mnogo vei znaaj za praksu, jer su stvarne manipulacije, skoro
uvek, sa nasutim materijalom koji je u pokretu. Statiki ugao nasipanja je neto vei od dinamikog.
Objanjenje razlike je identino kao i kod koeficijenta trenja izmeu materijala i podloge.
Odreivanje statikog koeficijenta trenja mogue je na aparaturama razliitih konstrukcija uz
uslov da je formiranje kupe nasutog uzorka materijala izvedeno pri njegovom mirovanju. Na slici
4.3.a data je aparatura (Fowler i Wyatt) koja se sastoji od jedne vee kutije u koju je smetena
kruna podloga. Sa strane je stakleni zid na kome je metarska skala. Kupa se formira na taj nain
to se zrno isputa iz kutije do momenta kada se uoi nastanak vrha kupe. Horizontalnim itanjem
kroz stakleni zid odreuje se visina kupe ht. Prenik okrugle podloge je konstanta aparature.
Na slici 4.3.b data je aparatura koja se najee sree u praksi. U levak 2 usipa se materijal za
koga se odreuje statiki ugao nasipanja. U momentu nasipanja levak je u donjem poloaju,
dodirujui podlogu (4). Podloga (4) je krunog oblika. Potom se levak polako izdie i pri tome
nastaje kupa (3). Kada je od nasutog materijala formirana kupa jednake osnove kao to je podloga
tada se levak fiksira i meri se visina ht. U oba sluaja prikazana na slici 4.3. koeficijent statikog
ugla nasipanja se odreuje iz izraza:
ns =

2ht
Dt

(4.6)

a sam ugao nasipanja je:

ns s = tg-1 n

(4.7)

Sl. 4.3. Aparature za odreivanje ugla nasipanja

35

Aparatura prikazana na slici 4.3.b moe biti koriena i za odreivanje dinamikog ugla
nasipanja. U tom sluaju levak je u postupku formiranja kupa stalno odvojen od kupe koja se
formira nasipanjem. Pri formiranju kupe materijal se prosipa na vrh te kupe. Izraunavanje
dinamikog ugla trenja je identino kao za sluaj statikog ugla trenja:

nd = tg-1nd

(4.8)

4.3.2.Unutranje trenje

Poznavanje unutranjeg trenja je veoma vano za analizu sila unutar mase nasutog materijala.
Unutranje trenje je faktor naponskog polja u masi materijala.
Slino analizi naponskog stanja u vrstim materijalima i u sluaju nasutog materijala koristi
se teorija zasnovana na Morovom (Mohr) krugu. Morov krug se ucrtava u dijagramu u kome je na
apscisi normalni napon, a na ordinati tangencijalni napon. Pomou Morovog kruga povezani su
vertikalni normalni napon 1 i horizontalni normalni napon 3. Ugao izmeu envelope Morovog
kruga i ose normalnog napone je ugao unutranjeg trenja (sl. 4.4). Na bazi ovakvog definisanja ugla
unutranjeg trenja mogu se testom koji je principijelno prikazan na slici 4.5. odrediti normalni
naponi u vertkalnom i horizontalnom pravcu. Na bazi dobijenih podataka (najmanje dve probe)
konstruie se Morov krug napona i odreuje ugao envelope prema osi normalnog napona. Taj ugao
je, kao to je ve kostatovano ugao unutranjeg trenja.

Sl. 4.4. Morovi krugovi napona i ugao unutranjeg trenja

Aparatura za odreivanje ugla unutranjeg trenja prikazana je na slici (sl. 4.5). Nasuti
materijal (naprimer zrno) nalazi se unutar fleksibilne membrane, koja je cilindrinog oblika.
Podloga i gornja baza cilindra su kruti. Uzorak sa membranom nalazi se u hermetikoj komori. Na
gornju bazu deluje se silom, koja se meri pomou osetljivog senzora. Pri dejstvu ove sile uzorak sa
membranom zauzima buriasti oblik. Tada se dovoenjem vazduha pod pritiskom poveava pritisak
u komori sve dotle dok uzorak ponovo ne poprimi cilindrini oblik. Kad je to postignuto zatvara se
ventil za dovod vazduha i oitava se pritisak u komori. Oitani pritisak jednak je horizontalnom
naponu u uzorku. Vertikalni napon je posledica vertikalne sile na gornju bazu. Tu silu treba podeliti
za povrinom baze cilindra pa dobiti vertikalni napon. Ako je konstrukcija aparature kao na datoj
slici (sl. 4.4) tada ovom naponu treba pridodati i pritisak koji dejstuvuje i odozgo na bazu.
Odnos normalnih napona se izraava kao:
k=

3
1

(4.9)

36

Odnos normalih napona k se odreuje na bazi poznavanja ugla unutranjeg trenja - i:

k=

1 sin i
1 + sin i

(4.10)

Horizontalni napon - pritisak na bonu povrinu skladita za visoka skladita (silosne elije)
zavisi od faktora k (koji zavisi od ugla unutranjeg trenja) izraunava se po jednaini Janssen-a:

k s
gR
3 = n 1 e
s

y
R

(4.11)

gde je:
n - nasipna gustina (nasipna masa) materijala,
s - statiki koeficijent trenja izmeu nasutog materijala i materijala zida skladita,
R - odnos povrine poprenog preseka skladita (silosa) i obima tog preseka,
g - ubrzanje zemljine tee i
y - visina nasutog materijala iznad mesta za koji se rauna boni pritisak.

Sl.4.4. Princip testa za odreivanje naponskog stanja zrnastih proizvoda

triaksijalnom kompresijom
U sluaju niskih skladita (podna skladita) za izraunavanje horizontalnog normalnog
napona (boni pritisak) koristi se Raakin-ova jednaina:

3 = n gytg 2 45o

(4.12)

Pritisak na dno skladita se, u oba sluaja, moe izraunati na osnovu izraunatog bonog
pritiska i poznavanja ugla unutranjeg trenja:

37

1 =

(4.13)
1 sin i
1 + sin i
Unutranje trenje je veliina koja direktno utie na projektovanje skladita. Pored toga, ugao
unutranjeg trenja je vaan i za manipulaciju u skladitu, posebno je to znaajno u sluaju punjenja
i pranjenja silosa. Treba ipak imati na umu da prethodne jednaine, koje se odnose na
izrainavanje bonih pritisaka na zidove skaldita nasutog materijala treba korigovati, s obzirom na
injenicu o nehomogensti nasutog materijala, a samim tim i nehomogenosti ugla unutranjeg trenja.
Pri projektovanju treba o tome voditi rauna i uzimati odgovarajue stepen sigurnosti pri proraunu.
k

38