Sadraj

1.Uvod
.1
1.1.Pojam

predmeta

znaaj

tumaenja

prava.1
2.Tumaenje

dravnih

organa2
2.1.Tumaenje

organa

uprave3
3.Nauno
tumaenje
.................3
4.Sredstvo
tumaenja
..4
5.Jeziko

tumaenje

prava......
..5
6.Logiko

tumaenje

prava.........
.6
6.1.Vrste

logikih

argumenata.............
7
7.Statiko

evolucionistiko

tumaenje...............8

8.Ciljno
tumaenje
...........9
9.Sistemsko
tumaenje
.10
10.Istorisko
tumaenje
.11
11.Pravo

znaenje

pravne

norme.11
12.Vezano

slobodno

tumaenje.......
12
13.Subjektivno

objektivno

tumaenje......12
14.Sistem
prava
........13
15.Zakljuak
...........14
16.Literatura
.....15

1.Uvod
Proces primene prava nebi se mogao zamisliti bez tumaenja prava. Poto
je saznat pravi tekst i utvreno vaenje pravne norme, odnosno niza
kritika norme, pristupa se najsloenijem delu postupka u kome treba
utvrditi pravi smisao, pravo znaenje pravne norme. Pristupa se tumaenju
prava.1
Tumaenje uopte podrazumeva delatnost kojom se utvruje smisao,
znaenje neke materijalne pojave, koja je nosilac znaenja. Ta pojava koja
je nosilac znaenja naziva se znak. Proces tumaenja uopte odvija se
izmeu dva subekta: Odailjaa znaenja i primaoca znaenja. Prvi: putem
zakona alje, saoptava sadraje svoje psihe, svesti I prenosi ih na druge.
Drugi: opaa znak, utvruje se njegov smisao putem tumaenja, stvarajui
odnos izmeu psihe, svesti odailjaa znaenja iskazane kroz znak i
sopstvene psihe i svesti. Prilikom tumaenja uopte, znacima se moe dati
trojako znaenje. Prvo, ono znaenje koje tvorac daje znacima. Drugo, ono
znaenje koje znaci imaju po zakoniku znaenja, i tree ono znaenje koje
znacima daje subject tumaenja (primalac znaenja) prema zakoniku
znaenja.2

1.1.Pojam predmeta i znaaj tumaenja prava

Tumaenje prava, kao pod vrsta tumaenja uopte, jeste intelektualna
delatnost kojom se utvruje tano (ili pravo) znaenje (smisao) pravne
norme. Pravne norme su po pravilu izraene jezikom, pa tumaenje
pravnih normi spada u tumaenje jezika. Ako pravna norma nije jezikom
iskazana, ve nekim drugim materijalnim sredstvom (nap. Pokretom tela),
onda njeno tumaenje izlazi iz okvira jezika.3

1 . , , , 2001, . 288.
2 . , I-II, , 2007, . 194.
3 , . , , 2012, . 266.

I kod tumaenja prava postoje dve strane tvorac pravne norme i tuma
pravne norme. Tvorac pravne norme sadraje svojih svesnih htenja po
pitanju regulacije odreenih odnosa iskazije kao znak. Taj znak nije nita
drugo no pravna norma. Tuma utvruje pravo tog znaka, odnosno pravne
norme. On moe dati trojako znaenje znaku, odnosno normi. Prvo, ono
znaenje koje tvorac daje normi, drugo, ono znaenje koje norma
objektivno ima po zakoniku znaenja, i tree, ono znaenje koje normi daje
sam tuma. Dakle, predmet tumaenja prava je pravna norma. Svaka
pravna norma moe biti predmet tumaenja. Tumaenje prava ima
izuzetan znaaj. Svaka pravna norma treba da bude protumaena, pa tek
onda da se neposredno primenjuje. Bez tumaenja prava process primene
pravnih normi bio bi otean ili onemoguen, ugrozila bi se efikasnost u
ostvarivanju uloge pravnog poretka u drutvu. Jer, cilj svakog pravnog
poretka je da bude efikasan, da se primenjuje onako kako je odreen na
zakonit nain. A to se pored, ostalog, postie tumaenjem prava, kada
treba doi do pravog, tanog znaenja pravne norme. Jer, pravna norma
moe imati jedno ili vie znaenja, a od tih znaenja treba utvrditi ono koje
je pravo znaenje pravne norme.4
2.Tumaenje dravnih organa
Tumaenje prava gde se kao tumai javljaju razni dravni organi naziva se
tumaenje dravnih organa. Podela dravnih organa po poslovima koje
obavljaju vri se na zakonodavne, upravne I sudske dravne organe.
Shodno tome, kao tumai prava javljaju se zakonodavni upravni i sudski
organi. Ako oni tumae sopstvene pravne akte, odnosno norme, onda je
re o njihovim autentinim (interpretativnim) tumaenjima, a to u
principu nije poeljno u pravu, jer u pravu treba oekivati da neko drugi
tumai akt donosioca. Znai, poeljno je da dravni organi ne tumae
sopstvene akte, dok je potrebno da tumae akte drugih organa.
Zakonodavno tumaenje vre zakonodavni organi. Takvo tumaenje je
autentino (Interpretativno). Iz prostog razloga to se zakonodavni organ
javlja I kao tvorac prava, tvorac najznaajnijih pravnih normi. Pa kako bi
bio I tuma, u jednom organu sjedinila bi se uloga I tvorca I tumaa prava,
to bi uslovilo da ostali organi ne bi mogli dalje tumaiti norme, ve bi
morali postupati po tumaenju zakonodavnih organa. Ipak, u odreenim
situacijama deava se da I zakonodavni organ pored toga to je tvorac
4 . , , , 2012, . 265-267

pravne norme, odnosno pravnog akta, bude I tuma tog prava. Takvo
tumaenje zakonodavnog organa naziva se autentino tumaenje.
Autenetinim tumaenjem daje se pravo znaenjenje pravne norme od
samog tvorca pravne norme, gde se saznaje kakav se cilj normom eli
postii. Ipak, ovakovo tumaenje ima I negativnih strana. Sjedinjuje se
uloga tvorca I tumaa, ostali organi ostaju bez mogunosti tumaenja,
moe pod vidom tumaenja nastati nova norma koja povratno deluje od
samog nastanka norme koja se tumai. Tako se stvaraju novi akti s
povratnom snagom poznati kao interpretativni zakoni koji izazivaju tetne
posledice, jer praktino zakone, donate u redovnom postupku, eliminiu
pod vidom tumaenja.5

2.1.Tumaenje organa uprave

Ovi organi tumae opte pravne norme koje primenjuju na konkretne
sluajeve, ali bave se tumaenjenjem I pojedinanih pravnih normi u
pojedinanim pravnim aktima. Priroda sudskih organa je da rteavaju
sporove, a prilikom reavanja sporova moraju se tumaiti pravne norme
koje se u sporovima primenjuju. Sudsko tumaenje je obavezno, nema
reenjasudskog spora bez sudskog tmaenja. Sva sudska tumaenja u
krajnjoj liniji podlona su sudskom tumaenju.63.Nauno tumaenje
Nauno tumaenje daje pravna nauka. Pravna nauka izuava pravo,
sistematizujega, izlae njegovu sadrinu I time vri tumaenje prav,
shvaeno u najirem smislu rei. Nauno tumaenje moe se svatiti I u
uem smislu, kada se u cilju to bolje primene prava komentariiu zakonski
tekstovi daju nauna miljenje o znaaju pojedinih pravnih normi,
ustanova, propisa.
Nauno tumaenje nema neposredno obavezujuu snagu kao to to ima
tumaenje dravnih organa. Pravna nauka posmatra pravo vie
apstraktno, ne uputajui se u reavanje stvarnih, ivotnih sluajeva.
Znai, pravna nauka ne primenjuje pravo to rade dravni organi I ne
dravni subjekti. Nauno tumaenje ima I loijih strana. Prevashodno radi
toga to je tumaenje uopteno, apstraktno, udaljeno od konkretnih
odnosa.7

5 . , , , 2006 . ( , .
, , 2012, . 265-266.
6 . , , , 2012, . 271.
7 . , , , 2012, . 272-273.

3.Nauno tumaenje
Nauno tumaenje daje pravna nauka. Pravna nauka izuava pravo,
sistematizuje ga, izlae njegovu sadrinu i time vri tumaenje prava,
shvaeno u najirem smislu rei. Nauno tumaenje moe se shvatiti i u
uem smislu, kada se u cilju to bolje primene prava komentariu zakonski
tekstovi daju nauna miljenja o znaaju pojedinih pravnih normi,
ustanova, propisa.
Nauno tumaenje nema neposredno obavezujuu snagu kao to to ima
tumaenje dravnih organa. Pravna nauka posmatra pravo vie apstrakno,
ne putajui se u reavanje stvarnih, ivotnih sluajeva. Znai, pravna
nauka ne primenjuje pravo to rade dravni organi i nedravni subjetki.
Nauno tumaenje ima i loijih strana. Prevashodno radi toga sto je
tumaenje uopsteno, apstraktno, udaljeno od konkretnih odnosa.8

8 . , , , 2012, . 272-273.

4.Sredstva tumaenja
Dabi utvrdio pravo znaenje pravne norme, tuma koristi razliita
sredstva. Po pravilu, najee je potrebno korienje vie sredstava
prilikom tumaenja pravne norme. Ta sredstav koje tuma u procesu
tumaenja koristi su brjne I razliite. Meutim, prvo osnovno I najee
sredstvo koje se koristi jeste jezik. Pored jezika, tuma kao sredstvo koristi
logiku, system prava, istoriju I cilj pravne norme. Jezik je najvanije
sredstvo jer se I samo pravo izraava jezikom izuzetno, pravo se moe
stvarati I mimo jezika I na neki drugi nain. U savremenom pravu pravn
norme se najee izraavaju jezikom, bilo pismeno ili usmeno. Tuma
utvruje I otkriva pravo znaenje pravne norme tumaei I utvrijiui
smisao znaenja jezikih znakova, pojmova iskazanim jezikim znacima.
Logika. TIm sredstvom se proverava ispravnost jezikog tumaenja,
otklanjaju greke prilikom utvrivanja pravog znaenja pravne norme, a
mogu se dobiti I nova saznanja I znaenja koja se nisu mogla dobiti
jezikim ili kakvim drugim tumaenjem. To se postie korienjem razliitih
logikih pravila u procesu razmiljanja. Tree sredstvo koje tuma koristi
pri tumaenju pravne norme jeste system prava. Pravna nauka izgrauje
system prava, koji se sastoji od pravnih ustanova, pravnih grana i pravnih
oblasti. Znai, tuma treba da poznaje I koristi saznanje pravne nauke o
sistemu prava da uoava uzrono posledinu vezu pravne norme sa
drugim normama u pravnom sistemu I principima na kojima se zasniva
pravni system I slino. Tuma mora da spozna I istorisko stanje drutva u
trenutku donoenja norme, kao I okolnosti koje su bile od znaaja za
nastanak norme, dakle, da koristi istoriju norme kao sredstvo. Cilj je
sredstvo kojim se utvruje odreena posledica koju treba da proizvede
pravna norma. Svaka pravna norma se stvara da bi ostvarila odreeni cilj.
Tuma treba da utvrdi pravi cilj pravne norme. Redak je sulaj da e sva
sredstva dati potpuno istovetno znaenje. Tada tuma mora da odredi
tano znaenje. Pritom je najvaniji odnos izmeu jezikog znaenja norme
I ostalih sredstava tumaenja. Sutinski, logika I sitem prava kao
sredstava, padaju u logiko, a istorija I cilj kao sredstvo socijolokih
ispitivanja pravne norme.9

9 . , , , 2012, . 274-275.

5.Jeziko tumaenje prava10

Jeziko tumaenje prava, pravne norme jeste ono tumaenje koje se vri
primnom zakonika tumaenja, elemenata jezika, putem koga se dolazi do
jezikog znaenja. Znaenje upotrebljivih jezikih elemenata utvrujue se
prema zakoniku tumaenja koje je upotrebljavao tvorac norme. Ako su
upotrebljeni znaci zastareli, imaju se zameniti novim, shodno novom
zakoniku znaenja. Tuma pri jezikom tumaenju treba da koristi I
osnovna pravila jezikog tumaenja. Prvo osnovno pravilo je da svaki
jeziki znak ima svoje sopstveno znaenje. Drugo osnovno pravilo je da
svakom jezikom znaku, ukoliko on ima vie znaenja, kao to je najee
sluaj, treba dati ono znaenje koje on normalno, po zakoniku znaenja
ima I to znaenje koje mu je prvo ili glavno. Jeziko tumaenje je metod
kojim se upotrebom lingvistikih pravila dola zi do smisla-sadrine
odreenog iskaza sadranog u pravnoj normi. Poznavanje pravne
terminologije (od lat. Terminus - granini kame) I vetine upotrebe pravnih
termina je jedno od osnovnih pitanja koje se predpostavlja pri izradi
normativnoh akata. Termin je osnovno orue onoga ko radi na izradi
normativnih akata, jer se pomou njih ureuju drutveno-ekonomski
odnosi. Imajui u vidu dinamiku ukupnog drutva koje opredeljuje I sam
razvoj pravnog sistema, svaki pravni sistem dolazi u situaciju dolazi u
situaciju da sve vie koristi izraze koji imaju svoje posebno znaenje I
sastani su deo pravne terminologije.Sustina je ne u stvaranju posebnih
termina,vec u tome da pravna terminologija obinim izrazima daje
posebno pravno znaenje.Ovo je stalno prisutan proces I jedini je zahtev
da pravna terminologija bude savremena I jedinstvena u jednom pravnom
sistemu.Smatra se da je jedinstvenost teminologije ostvarena kada za
pojedino pravno podruje postoje jednaki izrazi I njihovo jednako
tumaenje.To je krajnji cilj,a ujedno I merilo po kome se moe ocenjivati
napor na stvaranju jedinstvene pravne terminologije u jednom pravnom
sistemu.Jeziko znaenje je ono znaenje koje se dobija primenom
yakonika znaenja tj. Pravila jezika-leksike,sintakse I gramatike-to
znai,jezikim tumaenjem.11
Uzroci koji dovode do nejasnosti pravne norme su njena besmislenost I
neodredjenost .pravna norma je besmislena kada nema nikakvog znaenja
tako da se ne moe otkriti sadraj psihe koji se njome
iskazuje.Neodredjenost nastajeili usled nesavrenosti jezika ili usled
neodredjenosti pojmova.Nesavrenost je posledica okolnosti da pojedine
rei nisu strogo vezane za odredjena znaenja,da vie rei ima isto
znaenje (sinonimi), da jedna re ima vie znaenje (homonim),da se
vremenom znaenja menjaju itd.Nejasnost je posledica okolnosti da
10 . , , , 2012, . 277.
11 . , , , 1989. ( . ,
, , 2012, . 277.

pravne norme koriste opte pojmove koji predstavljaju jednu vrstu

apstrakcije u odnosu na konkretan drutveni ivot .Otuda postoje dva
elementa optih pojmova jezgro pojma I predvorje pojma.
U pogledu utvrdjivanja jezikog znaenja treba se drzati sledecih tehnikih
pravila:
-jezikim znacima ne treba pridavati poseban pravni smisao ukoliko za to
ne postoje dovoljno osnovani I vrsti razlozi;
-Znacima koji oigledno imaju osobeno pravno znaenje treba po pravilu
pridavati opte pravno znaenje tojest ono koje imaju sobzirom na
celokupan pravni system a samo izuzetno posebno pravno znaenje tj. ono
koje imaju u okviru jednog dela pravnog sistema, jedne grane prava;
-Pri odreivanju posebnog pravnog znaenja mora se voditi rauna I o
znaenju slinih znakova u drugim odgovarajuim delovima pravnog
Sistema;-Ukoliko je u pravnom aktu koji sadri vie normi izriito odreeno
znaenje pojedinih znakova treba se strogo drati tih odredbi I od njih se
moe odstupiti samo u granicama optih pravila tumaenja;
-Istim znacima netreba bez dovoljno razloga u istoj pravnoj normi odnosno
aktu davati razliita znaenja, budui da postoji pretpostavka o doslednoj
upotrebi znakova od strane tvorca norme.12
6.Logiko tumaenje prava
Logiko tumaenje se sastoji iz utvrivanja znaenja norme pomou logike,
tj. primenom zakona logike na znaenje koje se dobija jezikim i drugim
vrstama tumaenjem. Logiko tumaenje se sastoji iz utvrivanja znaenja
norme pomou logike, tj. primenom logikih argumenata na znaenje koje
se dobija jezikim i drugim vrstama tumaenja.Sukob se vodi oko pitanja
koja je vrsta logike primerena pravniku da li analitika, odnosno
formalna, svojstvena matematiaru, ili dijalektika, svojstvena retoru.
Pobornici formalno-logikog zakljuivanja smatraju da se prilikom
tumaenja pravnik slui pre svega silogizmima.
Silogizam je zakljuivanje kod kojeg, kad se izvesne stvari pretpostave,
druga jedna stvar, razliita od njih proizilazi nunim nainom, na osnovu
pretpostavljenih stvari. (Aristotel, Topika)
Primer silogizma:
Konji su ivotinje (velika premisa Rian je konj (mala premisa)
Rian je ivotinja (zakljuak)
12 . , . , , , 2012, . 278.

U pravu se najee susreemo sa hipotetiko-kategorikim silogizmom

''ako-onda''.
Primer: Ako slubeno lice primi poklon ili kakvu drugu korist da u okviru
svog slubenog ovlaenja izvri slubenu radnju koju ne bi smelo izvriti,
izvrilo je krivino delo primanja mita; Petar je primio novac da bi izdao
graevinsku dozvolu tamo gde nije bilo uslova za njeno izdavanje; stoga je
Petar kriv za primanje mita.
Svaki put kad dva oveka donose o istoj stvari suprotan sud, sigurno je da
se jedan od njih vara. Uz to, nijedan od njih ne poznaje istinu; jer da o
tome ima istu i jasnu predstavu, on bi mogao da je izloi svom protivniku
tako da bi ona najzad pobedila njegovo ubeenje. (Dekart, Regulae)
Kad se sud sastoji vie od jednog sudije, pretpostavlja se da bi svaki
sudija, ako bi delao potpuno racionalno, doao dotle da u istom sluaju
sudi na isti nain. (Penok)
Nasuprot ovom zdravorazumskom sudu stoji realnost da se npr. najvei
broj odluka Vrhovnog Suda SAD donosi veinom 5:4 ili 6:3.
Analitiko rasuivanje dovodi do nunih ili istinitih zakljuaka ako su
premise, iz kojih se izvode, nune ili nesumnjivo istinite.
Ukoliko treba doneti neku odluku koja je stvar praktine razboritosti i
slobodnog izbora, vrsta rauivanja koja se tom prilikom koristi bitno je
razliita, iako i ona najee poprima silogistiki oblik. To su veanja,
rasprave i ubeivanja umnim govorom i jakim argumentima, koja Aristotel
naziva dijalektikim rasuivanjem.13
Primer: razliite vrste rasuivanja primenjujemo prilikom utvrivanja da li
je Rian konj, s jedne, i koji ispit, na primer, treba pripremati za januarski
ispitni rok, s druge strane.
Ono to je specifino pravno u rasuivanju sudije, to nikako nije formalno
ispravno izvoenje nekog zakljuka polazei od premisa po tome
izvoenje u pravu nije nita posebno ve su to rasuivanja koja dovode
do utvrivanja tih premisa u okviru vaeeg pravnog sistema. (Perelman)
Otuda, glavni zadatak tumaenja nije da malu premisu podvede pod veliku
premisu i izvede odgovarajui zakljuak, ve da utvrdi relevantne injenice
i pravno ih kvalifikuje na nain na koji se one mogu podvesti pod
odgovarajuu pravnu normu.
13 . , . : ,
, 2011. . 394.

6.1.Vrste logikih argumenata

Argument analogije (slinosti a simili ad simile)
To je argument kojim se iz jedne izriite normativne kvalifikacije (prava,
obaveze) nekog odnosa zakljuuje da ista kvalifikacija pripada i drugom
odnosu koji je bitno ili znaajno slian ovome izriito kvalifikovanom (npr.
ako pravna norma zabranjuje unoenje sladoleda u pozorite, mogue je
uverljivo dokazivati da se ta ista zabrana protee i na svu drugu hranu i
pie sendvie, kokice, sokove itd.)
Argumentum a contrario (razlog suprotnosti) To je argument kojim se iz
jedne izriite normativne kvalifikacije (prava, obaveze) nekog ponaanja
zakljuuje da postoji suprotna preutna kvalifikacija drugog ponaanja
(npr. ako pravna norma glasi da su punoletni mukarci obavezni sluiti
vojni rok, zakljuuje se da takvu obavezu nemaju maloletni mukarci ni
ene) .
Argumentum a fortiori (razlog tim pre)
To je argument kojim se iz jedne izriite normativne kvalifikacije nekog
odnosa zakljuuje da ista kvalifikacija pripada jo jaim razlogom i nekom
drugom odnosu; od analogije se razlikuje po tome to u njemu razlog
proirenja kvalifikacije nije slinost odnosa nego vea zasluga drugog
odnosa od prvog .Deli se na sledee dve podvrste:
Argumentum a minori ad maius (zakljuivanje od manjeg ka veem) to je
argument kojim se zakljuuje da posledica koju pravna norma vezuje za
neto to je manjeg intenziteta vai i za istovrsnu pojavu veeg intenziteta
(npr. ako norma za neko delo neizvrenja obaveze vezuje odgovornost
zbog nehata, zakljuuje se da je za to delo tim pre vezana i odgovornost
zbog namere).
Argumentum a majori ad minus (zakljuivanje od veeg ka manjem) to je
argument kojim se zakljuuje da subjekt kojem pravna norma daje vea
prava ili obaveze ima tim pre i ua prava i obaveze koja su ukljuena u ona
vea (npr. ako je stranka dala advokatu punomoje za voenje odreene
parnice i nije oznaila njegova posebna pravna ovlaenja, zakljuuje se
da on moe podneti i povui tubu, zakljuiti sudsku nagodbu, uloiti albu
itd.) .
U irem smislu se ovde razlikuju jo i:
Argument prirode stvari (rerum natura)
Ovim se argumentom dokazuje da je odreeno znaenje pravne norme
ispravno ili ispravnije zbog toga jer je u skladu sa pravilnostima postojanja
ili funkcionisanja koji su u prirodi objekta ili ponaanja nekog pravnog
odnosa (npr. u normi koja propisuje odgovornost zbog mane stvari, mana,

materijalni nedostatak postoji ako stvar nema potrebna svojstva za

redovnu upotrebu ili za promet; redovna upotreba je zapravo prirodna
upotreba ili priroda stvari npr. slab konj koji je kupljen za vuu)
Argumentum ab absurdo (razlog apsurdnosti)
Ovaj argument dokazuje da treba iskljuiti ona znaenja pravne norme
koja bi vodila apsurdnim posledicama (npr. bilo bi apsurdno razumeti
pravnu normu o parlamentarnom nadzoru uprave tako da parlament mora
ispitati zakonitost i/ili celishodnost svakog upravnog akta).14
7.Statistiko I evolucionistiko tumaenje
Po jednima, pravi smisao pravne norme jeste onaj koji je norma imala u
trenutku svog donoenja (statiko tumacenje), a po drugima pravi smisao
pravne norme jeste onaj koji norma ima u momentu tumaenja
(evolucionistiko tumaenje).
Pristalice statikog tumaenja, kao razlog za primenu takvog tumaenja,
isticu pravnu sigurnost. Statiko tumaenje se, uglavnom, povezuje sa
stavom u korist subjektivnih tumaenja. jer, subjektivno tumaenje je u
bukvalnom smislu utvrdjivanje volje tvorca norme u momentu donoenja
norme i u sutini je statiko tumaenje, zato to je takva stvarna volja
tvroca norme mogla postojati samo u trenutku donoenja norme.15
Evolucionistiko tumacenje za pravo znaenje pravne norme uzima ono
znaenje koje znaci u normi imaju u momentu tumaenja,a ne u momentu
donoenja norme. Pristalice evolucionistikog tumaenja istiu potrebu da
pravo treba da prati tokove drutvene razvojnosti. Pri tome se
podrazumeva da je znaenje norme promenjeno od trenutka njenog
donoenja do trenutka tumaenja. Tada je evolucionostiko tumaenje
opravdano. Ukoliko znaenje norme nije promenjeno od trenutka
donoenja do trenutka tumaenja, nema potrebe, niti osnove, za
primenom evolucionistikog tumaenja. Ono bi tada dovelo do stvaranja
novog smisla, do stvaranja nove norme, i bilo bi pogreno.16
8.Ciljno tumaenje
14 . , . , . , ,
, , 2002. . 533-534.
15 . , . , . , ,
, , 2002. . 529
16 . , . , . , ,
, , 2002. . 530.

10

Pravna norma je uvek sredstvo za postizanje nekih i neijih ciljeva (telos

cilj), nekih i neijih vrednosti i interesa koje norma postavlja kao svrhe u
prisilnom usmeravanju meuljudskih odnosa. Zbog toga je od svih
moguih znaenja jedne norme pravo znaenje ono koje najpotpunije i
najlke ostvaruje njen cilj, razlog njenog postojanja (ratio legis).
Ratio legis nije isto to i occasio legis, istorijski povod za donoenje neke
pravne norme;
Traganje za ciljem prava se ne iscrpljuje subjektivnim tumaenjem, tj.
traganjem za voljom zakonodavca, jer samo dogmatsko shvatanje prava
poistoveuje ciljeve normotvorca sa ciljevima prava;
Stoga bi ciljno tumaenje trebalo da traga za onim ciljevima koje postavlja
drutvo u samom vremenu primene normi, esto nezavisno od onoga to
su stvarni normotvorci hteli postii u vreme stvaranja norme. 17
Primer: Odredba zakona koja kae da suprunik koji nije kriv za razvod
braka ima pravo na izdravanje.
Pitanje: Da li dispoziciju treba tumaiti kao dispozitivnu ili kao
imperativnu?
Utvrivanje moguih ciljeva ove pravne odredbe: a) potreba, odnosno
interes suprunika da sami, sopstvenom voljom, reguliu vlastite odnose;
b) potreba, odnosno interes drutva da ne dopusti takve odnose meu
ljudima, pa makar oni nastali i na osnovu njihove volje, koji bi nanosili
tetu drutvu, ili koji su s drutvenog aspekta ravi ili nemoralni;
Tumaenje pravog znaenja odredbe: ovde je nesumnjivo preteniji drugi
interes tj. onemoguavanje sticanja nezasluene dobiti, jer se sloboda
regulisanja odnosa mora ostvariti samo u okviru koji onemoguuje
meusobno iskoriavanje dvaju strana.18
9.Sistemsko tumaenje
To je postupak kojim se otkrivaju znaenja jedne norme tako da se ili
smisleno povezuju elementi te norme to se nalaze u razliitim pravnim
odredbama ili tako da se ta norma povezuje s drugim normama iz pravnog
sistema. Podloga sistemskog tumaenja je injenica da je svaka pravna
norma u stvari deo jedne velike sloene celine u kojoj su delovi vrsto
17 . , . ,: , , ,
2001. . 452.
18 . , . , . , ,
, , 2002. . 539-540.

11

meusobno povezani. Ovaj nain tumaenja je obino pomono sredstvo

ciljnog tumaenja i sastoji se iz nekoliko pravila:
1. Znaenje jedne potpuno pravne norme sastavlja se iz svih pravnih
odredaba koje sadre elemente njene pretpostavke, dispozicije, odreenje
delikta i sankcije;
2. U tumaenju se mora potovati naelo zakonitosti tj. znaenje niih
pravnih normi treba tzraiti i u znaenjima viih pravnih normi na kojima
se nie moraju temeljiti;
3. Znaenje jedne norme popunjava se znaenjem drugih normi iz iste
pravne ustanove tj. normi koje reguliu isti drutveni odnos;
4. Leksika i ciljna znaenja pravnih normi esto se mogu i moraju
objasniti njihovim povezivanjem s tzv. normama definicijama (npr. s
normama koje odreuju ta je brak, javna isprava, pokretna stvar itd.).19

Primer: Pravna odredba kojoj je ustanovljena obaveza roditelja da se

staraju o linosti, pravima i interesima svoje maloletne dece;
Pitanje: Da li postoji dunost izdravanja i punoletne dece ukoliko su na
redovnom kolovanju?
Tumaenje: Tek povezivanjem sa drugom odredbom zakona koja propisuje
da su roditelji duni izdravati decu (ne ograniavajui se samo na
maloletnu decu) i starati se o njihovom zdravlju, ivotu i vaspitanju kao i o
njihovom kolovanju i strunom obrazovanju, vodei rauna o njihovim
sposobnostima, sklonostima i eljama, moe se izvesti zakljuak o obavezi
izdravanja i punoletnog deteta koje se nalazi na kolovanju.20
10.Istorisko tumaenje
To je postupak kojim se trai znaenje jedne pravne norme ispitivanjem
istorijskih okolnosti koje su prethodile donoenju te norme ili povoda
(neposredan razlog occasio legis) za njeno donoenje. Ovo tumaenje je
najee pomono sredstvo ciljnog tumaenja a primenjuje se
uporeivanjem tumaene norme s normama koje su joj prethodile ili pak s
pripremnim materijalima (nacrtima, predlozima) za donoenje tumaene
norme, sa zapisnicima parlamenta, izvetajima itd.

19 . , , , 2007. 313
20 . , . , . , ,
, , 2002. . 545-546

12

Primer: Pravna odredba kojom se kanjava izlaganje poruzi "najviih

organa vlasti"; Pitanje: Da li pod tim organima treba razumeti i organe
uprave ili samo narodne skuptine?;
Tumaenje: Utvreno je da je tokom diskusije odbaen predlog krivinog
dela povrede asti najviih organa vlasti ili uprave te se otud zakljuuje da
organi uprave ne spadaju pod najvie organe vlasti u smislu ove norme. 21

11.Pravo znaenje pravne norme

Zadatak tumaenja pravne norme nije u utvrdjivanju njenog jezikog
znaenja,ve pravog znaenja.
U teoriji prava razliiti su pristupi odredjivanju pravog znaenja pravne
norme. Po raznim merilima sva gledita o pojmu pravog znaenja norme
mogu se podeliti na ona koja zastupaju vezano ili slobodno, subjektivno ili
objektivno, i ona koja zastupaju statiko ili evolucionistiko tumaenje.
Ipak, pravo znaenje pravne norme je ono jeziko znaenje koje najbolje
ostvaruje ulogu norme u drutvu, odnosno njen cilj.
Proces tumaenja pravne norme poinje tako to se odredjena pravna
norma tumai primenom jezikog tumaenja. Potom, tuma primenjuje
vezano ili slobodno tumaenje jezikog znaenja norme. Prihvatljivija je
primena vezanog tumaenja. U okviru vezanog tumaenja tuma se
opredeljuje za primenu objektivnog ili subjektivnog tumaenja.
Prihvatljivija je primena objektivnog tumaenja. Ako su znaci u pravnoj
normi od momenta donoenja norme do momenta tumaenja promenila
znaenje, tumac ce u okviru vezanog tumaenja, pored objektivnog,
primeniti statiko ili evolucionistiko tumaenje.
Istovremeno, tuma radi utvrdjivanja pravog znaenja pravne norme,
koristi i druga sredstva tumaenja, odnosno primenjuje logiko,
sistematsko i istorijsko tumaenje.22

21 . , . , . , ,
, , 2002. . 547-548
22 : . : , ,
, 1977, . 116-118

13

12.Vezano i slobodno tumaenje

Pod vezanim tumaenjem podrazumeva se ono tumaenje koje kao pravo
znaenje uzima jedno od jezikih moguih znaenja, odnosno jedino
mogue jeziko znaenje, ako je mogue samo jedno takvo znaenje.
Slobodnim tumaenjem se naziva ono tumaenje gde tuma nije vezan
nikakvim jezikim znaenjem norme, ve je slobodan da joj da onakvo
znaenje kakvo on nalazi za potrebno.
Pristalice vezanog tumaenja pravne norme navode mnotvo razloga kojim
potkrepljuju osnovanost primene ove vrste tumaenja. Istie se da ono
pruza pravnu sigurnost, postojanost pravnog poretka, da eliminie mogue
zloupotrebe tumaenja, da onemoguava da tuma umesto uloge tumaa,
dobije ulogu tvoraca norme i slino. Pristalice kole slobodnog tumaenja
opravdavaju svoje stanovite potrebom prilagodjavanja prava drusvenom
ivotu. Pravo je po njima, apstraktno,udaljeno od ivota, ne moe da
regulie sve odnose, zaostaje za ivotom. Jeziko znaenje normi moze biti
zastarelo neprilagodjeno. Dakle, po njima potrebno je dozvoliti upotrebu
slobodnog tumaenja prava odnosno pravne norme.
Iako su donekle i jedni i drugi u pravu, ipak, pri utvrdjivanju pravog
znaenja pravne norme treba se pridravati vezanog tumaenja. Slobodno
tumaenje i pored nekih opravdanih razloga, u stvari nije tumaenje prava,
ono je stvaranje prava. Jer, tuma, umesto da bude tuma norme, on se
javlja kao tvorac nove norme na osnovu postojee.
Postoji vie vrsta vezanog tumaenja. Postoje dva glavna merila po kojima
se razlikuju ove vrste vezanog tumaenja. Prvo merilo se odnosi na subjekt
ije se znaenje (koje on pridaje normi) uzima kao pravo znaenje. Drugo
merilo se odnosi na vremenski razliita znaenja norme, od kojih se jedno
uzima za pravo znaenje.23
13.Subjektivno i objektivno tumaenje
Subjektivno tumaenje sastoji se u poistoveivanju pravog znaenja norme
s onim znaenjem koje joj je hteo dati njen tvorac. Tuma se trudi da utvrdi
ono sto je tvorac norme hteo tom normom, odnosno jezikim znacima u
njoj, da iskae. To nije nimalo lako jer, esto iskazani znaci ne odraavaju
potpuno tano ono sto je tvorac hteo njima da iskae. Stoga, tuma
pribegava korisenju drugih sredstava, a iskazani jeziki znaci mu sluze
kao dopuna. Traei volju tvorca norme i uzimajui nju za pravo znaenje
pravne norme, a ne ono sto je tvorac stvarno izrazio u normi. Ovaj stav bi
odveo u sferu slobodnog tumaenja gde bi tumac, umesto tumaca, postao
tvorac nove norme. Nastala bi proizvoljnost, pravna nesigurnost u
pravnom poretku.

23 . , , , 2012, . 283.

14

Objektivno tumaenje ne istrauje volju stvaraoca norme. Po objektivnom

tumaenju pravo znaenje pravne norme nije ono koje joj pridaje njen
tvorac, vec ono koje ima po zakoniku znaenja, koje joj pridaje drutvo.
Norma nije ono sto je njen tvorac hteo da kae, ve ono sto je on stvarno
rekao.
Po uem shvatanju objektivno tumaenje je ono tumaenje koje za pravo
znaenje pravne norme uzima ono znaenje dobijeno pomou zakonika
znaenja, a ovaj je drutvena tvorevina, objektivno data i nezavisna od
volje tvorca i volje tumaa. ire shvatanje objektivnog tumaenja ne
smatra da je pravo znaenje pravne norme njeno jeziko znaenje. 24
14.Sistem prava
U svakoj dravi postoji izuzetno veliki broj pravnih propisa koji se odnose
na odreene subjekte. Pozitivno pravo jeste vaee pravo odnosno skup
pravnih propisa i pravnih normi koji se u jednoj zajednici primjenjuju.
Druga radnja koja se preduzima u definisanju pravnog sistema jeste
utvrivanje odreenih pravnih pojmova u sklopu pravnih normi, pa se
nadalje ti pravni pojmovi grupiu ime se dolazi do uobliavanja pravnog
sistema i sistematike koja omoguava primjenu i pronalaenje odreenih
pravnih normi.
Sistem prava definie skup pravnih normi koje s obzirom na njihovu
sadrinu, drutvene odnose koje reguliu, predstavljaju jedinstvenu i
logiki neprotivrijenu cjelinu. Ta cjelina se utvruje hijerarhijski, odnosno
pravne norme se grupiu u odreene srodne jedinice, grupe, sadrane od
manjih ili veih, viih ili niih podsistema. U principu postoji suglasnost da
su elementi pravnog sistema: 1) pravna norma 2)pravna ustanova
(institut) 3)pravna grana (grana prava) 4)pravna oblast. Pravna ustanova
je skup svih pravnih normi koje zajednikom metodom reguliu razliite
strane jednog istog pravnog odnosa. Shodno tome imamo npr. ustanovu
braka, ustanovu ugovora, Pravna grana je skup po pravilu viih ili
sloenih instituta, ustanova koje istim, osnovnim metodom reguliu iru
oblast srodnih drutvenih odnosa, npr. grana privrednog prava, ustavnog
prava, krivinog prava, graanskog prava, Pravne oblasti su velike
srodne grupe pravnih grana i mogu se podijeliti na 3 odnosno 6 oblasti: 1)
materijalno i procesno pravo 2) javno i privatno pravo 3) domae i
meunarodno pravo. Meunarodno privatno pravo je skup pravnih normi
kojima se reguliu graansko pravni odnosi izmeu odreenih subjekata sa
stranim elementom. Odnosi izmeu pojedinaca i pravnih lica, odnosno
pravnih lica i pojedinaca koji se ne temelje na dravnoj suverenosti, mogu
24 . , . : R.W.M. Dias and G.B.J. Hughes, Jusrisprudence,
London:Butterworth and Co.(Publishers) Ltd.,1957, . 115.

15

biti: a) stvarno-pravni odnosi b) nasljedni c) statusni d) obliogacioni

odnosi.25

25 . , . , . , ,
, , 2002. . 545-546

16

15.Zakljuak
Moe se zakljuiti da su Tumaenje prava - vrste tumaenjakao
tema za ovaj seminarski rad bitan i dobar uvod u dalje
prouavanje ovog predmeta i tematike kojom se ovaj predmet
odnosno pravo bavi.
Naravno na ovu temu sam mogao napisati i puno vie, i obimnije i
naravno strunije, ali nadam se da sam i ja kroz ovaj seminarski
rad takoe uspeo da na pristojan nain obradim zadatu temu
uzimajui u obzir moje trenutno poznavanje ove oblasti i dostupnu
strunu literaturu.

17

16.Literatura
1. . , , , 1981.
2. . , , , 1989.
3. .. .. , , , 1999.
4. ... , , , 1997.
5. . , , , 1998.
6. . , , , 2001.
7. .. , , , 1961.
8. .. , , , 1977.
9. .. -. -. , , , 2002.
10. . , , , 2000.
11. . , , , 1987.
12. . , , , 1994.
13. . , , , 1980.
14.. , , , 1923.
15. . , , , 1933, 1938.
16. . , , , 2005.
17. . , . , , , 2006.

18