THEORIA 3

BIBLID 03512274 : (2010) : 53 : p. 4970

UDK 81'373.612.2:159.955 ; 81:1

Originalni nauni rad
Original Scientific Paper

Katarina Rasuli
ASPEKTI METONIMIJE U JEZIKU I MILJENJU

APSTRAKT: U radu se na teorijskoj podlozi kognitivne lingvistike osvetljavaju pojedini

aspekti metonimije kao jednog od osnovnih mehanizama pojmovno-znaenjske organizacije.
Razmatraju se mogunosti tumaenja metonimije pomou prototipskog modela kategorizacije, antropocentrinost kao jedno od bitnih svojstava metonimijske konceptualizacije i naini na koje metonimija uestvuje u stvaranju znaenja, ukljuujui proirivanje, konstruisanje i nametanje znaenja. Ukazuje se na neophodnost i znaaj interdisciplinarnog prouavanja metonimije u jeziku i miljenju za sveobuhvatnije razumevanje prirode znaenja.
KLJUNE REI: metonimija, pojmovno-znaenjski mehanizam, prototipska struktura, antropocentrinost, proirivanje znaenja, konstruisanje znaenja, nametanje znaenja.

1. Figurativnost u jeziku i miljenju

Distinkcija izmeu doslovnog i figurativnog jezika, duboko ukorenjena od antikih vremena, znaajno je uticala na tokove promiljanja kompleksnog odnosa
izmeu jezika i miljenja u lingvistici i filozofiji jezika i, shodno tome, na uobliavanje teorija znaenja. Kako istie Dozef Stern (Stern 2006), filozofija jezika bi se
u najveem delu svog razvoja zapravo mogla preciznije odrediti kao filozofija doslovnog jezika, dok je prouavanje figurativnog jezika po pravilu preputeno podrujima retorike i stilistike, u skladu sa preovlaujuim uverenjem da je figurativni
jezik lien saznajnog i iskustvenog sadraja, te stoga ogranien prvenstveno na ornamentalnu, emotivnu ili afektivnu funkciju. Takvom uverenju znaajno su doprineli, izmeu ostalog, uticajni kritiki stavovi Tomasa Hobsa i Dona Loka prema
figurativnom jeziku, pre svega metafori, kao varljivoj i zbunjujuoj upotrebi rei
koja odvraa od spoznaje pravog znaenja i istine (Hobbes [1651]1985, Locke
[1690]1964; v. i Johnson 1981, 1992; za alternativno tumaenje up. Musolff 2005).
U drugoj polovini dvadesetog veka, meutim, naroito poev od zapaenih radova
Maksa Bleka (Black 1954, 1962) o kognitivnom potencijalu metafore, preispituje
se opravdanost ovakvog razgranienja i znaajna panja posveuje se saznajnoj
ulozi figurativnosti u jeziku i miljenju. Upravo to postaje i jedna od centralnih
tema kognitivne lingvistike, koja se intenzivno razvija u proteklih tridesetak godina

50

Katarina Rasuli

(Lakoff & Johnson 1980, 1999; Johnson 1987; Lakoff 1987; Gibbs 1994; Katz,
Cacciari, Gibbs & Turner 1998; Geeraerts & Cuyckens 2007 i dr.).
Da je figurativnost u jeziku znaajna ne samo na retoriko-stilskom planu, nego i na planu leksikog znaenja, uoeno je zapravo jo u antikoj retorici, koja je
figurama poput metafore i metonimije pored stilske funkcije pripisivala i funkciju
imenovanja. I mada je stilska funkcija tropa kao jezikih ukrasa od antikih vremena do danas dominantnije zaokupljala panju istraivaa, injenica da pomou
metafore i metonimije rei razvijaju nova znaenja zauzima vano mesto kako u
leksikografiji i prestrukturalistikoj leksikoj semantici istorijsko-filoloke orijentacije, tako i u savremenim lingvistikim prouavanjima vieznanosti i organizacije
leksikog sistema u jeziku.1 A da su metafora i metonimija i na irem planu inherentne jeziku upeatljivo je istakao Roman Jakobson (Jakobson [1956]2002) u svojim razmatranjima metafore i metonimije kao polova na kontinuumu sveukupnog
jezikog ustrojstva, koji imaju svoj odraz kako u paradigmatskoj i sintagmatskoj osi
jezika, tako i u afazikim poremeajima, usvajanju jezika, knjievnosti, umetnosti i
semiotici.
Kognitivna lingvistika ide korak dalje i tretira metaforu i metonimiju kao pojmovno-znaenjske mehanizme koji strukturiraju ne samo jezik ve, pre svega, miljenje, to podrazumeva da i leksika i stilska funkcija metafore i metonimije, kao
i druge njihove jezike i vanjezike manifestacije, zapravo proistiu iz njihove saznajne funkcije (otuda i terminoloka reenja pojmovna metafora i pojmovna metonimija).2 U ovom svetlu naroito je detaljno prouavana uloga metafore kao procesa razumevanja apstraktnog pojma posredstvom i u terminima konkretnog pojma
(Lakoff & Johnson 1980, Lakoff & Turner 1989, Gibbs & Steen 1999, Kvecses
2002, Klikovac 2004, Gibbs 2008), dok je metonimija tek u novije vreme postala
predmet temeljnijeg interesovanja kognitivnih lingvista (Kvecses & Radden 1998,
1

Za iscrpni istorijski prikaz ovih tokova u leksikoj semantici v. Geerarerts 2010; o metafori,
metonimiji i sinegdohi kao nainima proirivanja leksikog znaenja v. Gortan-Premk 1997,
Dragievi 2007; o podvojenosti u istraivanju metafore i metonimije kao stilskih figura i kao
naina tvorbe leksike polisemije v. Kovaevi 1999.

U kognitivnolingvistikoj literaturi ovakav pristup esto se odreuje kao suprotstavljen tzv.

tradicionalnom shvatanju metafore i metonimije. Takvo odreenje donekle je svrsishodno
kao pojednostavljeni nain da se naglasi novi ugao posmatranja, ali je istovremeno kao isuvie
uopteno i pojednostavljeno podlono kritikama i u okvirima kognitivne lingvistike i van nje:
kako istie Brigite Nerlih (Nerlich 2006), metonimija se u retorici prouava bar dve hiljade godina, u istorijskoj semantici dva veka, a u kognitivnoj lingvistici intenzivno oko dve decenije. I
mada je retoriko-stilistika tradicija samim svojim trajanjem dominantna, obim, viestrukost
perspektiva i znaaj prethodnih istraivanja posmatranih pojava u lingvistici i srodnim disciplinama svakako se ne mogu podvesti pod jedno tradicionalno shvatanje, a koreni kognitivnolingvistikog shvatanja metafore i metonimije zapravo se mogu prepoznati u razliitim
tradicijama (detaljnije o tome v. Geeraerts 2010).

Aspekti metonimije u jeziku i miljenju

51

Panther & Radden 1999, Barcelona 2000, Dirven & Prings 2002, Peirsman &
Geeraerts 2006).
Ovaj rad ima za cilj da na teorijskoj podlozi kognitivne lingvistike dodatno osvetli pojedine aspekte sloene prirode metonimijske konceptualizacije. U odeljcima
koji slede najpre e u glavnim crtama biti predstavljen kognitivnolingvistiki pristup metonimiji (2), a potom e se ukazati na eksplanatorni potencijal prototipskog
modela kategorizacije u lingvistikom prouavanju metonimije (3), na antropocentrinost kao jedno od bitnih svojstava metonimijske konceptualizacije (4) i na
naine na koje metonimija uestvuje u stvaranju znaenja (5).
2. Pojmovna metonimija i njene realizacije u jeziku
Najoptije reeno, metonimija u jeziku (gr. + , zamena imena)
podrazumeva upotrebu naziva jednog entiteta da se oznai drugi entitet koji je sa
njim u nekoj logikoj vezi. U standardne primere metonimije kao stilske figure
spadaju, recimo, Pero je monije od maa ili Ustala je kuka i motika, dok se metonimija kao mehanizam vieznanosti rei karakteristino ilustruje primerima u kojima se, recimo, naziv naseljenog mesta odnosi na stanovnike tog mesta (Rim slavi
pobedu stanovnici Rima), naziv posude na sadraj te posude (Popio je tri ae
tri ae vina), ime autora na dela tog autora (itao je Aristotela Aristotelova
dela) i sl. (Simeon 1969).
Istraivai razliitih teorijskih orijentacija se mahom slau da logika veza koja
omoguava metonimijski prenos u osnovi proistie iz nekog vida dodirivanja, susedstva ili blizine entiteta (za razliku od metaforikog prenosa, koji podrazumeva
neki vid slinosti ili analogije), pri emu se kao glavni tipovi metonimijskih veza
najee istiu prostorne, vremenske i uzrono-posledine veze. Meutim, postoje
znaajna razilaenja oko toga ta zapravo ini entitete bliskim, koji sve prenosi spadaju u metonimijske (naroito u poreenju sa metaforom i sinegdohom) i kako ih
klasifikovati, u kakvom odnosu stoje prenos imena i prenos znaenja, i kakve sve
uloge metonimija ima u organizaciji znaenja (up. Ullmann 1967, Lakoff &
Johnson 1980, Norrick 1981, 1995, Gortan-Premk 1997, Kovaevi 1999,
Nerlich 2006, Peirsman & Geeraerts 2006, Dragievi 2007, Panther & Thornburg
2007).
Mada ni meu prouavaocima metonimije u okvirima kognitivne lingvistike ne
postoji opta saglasnost oko navedenih pitanja, sutinsko je polazno stanovite, koje
su formulisali jo Lejkof i Donson (Lakoff & Johnson 1980: 35-40), da metonimija, kao i metafora, predstavlja prvenstveno stvar miljenja i razumevanja, pa tek
onda jezika. Shodno tome, u kognitivnoj lingvistici metonimija se definie na planu
konceptualizacije kao pojmovna operacija ili kognitivni proces u kome se jedan,
izvorni entitet koristi da omogui mentalni pristup drugom, ciljnom entitetu unutar

52

Katarina Rasuli

odreenog pojmovnog domena (Kvecses & Radden 1998, Panther & Thornburg
2007). Drugim reima, u prvi plan se istie povezanost izvora i cilja metonimije u
okviru uoene pojmovne strukture, a ne na planu referencije u objektivnom svetu ili
semske strukture naziva entiteta koji uestvuju u metonimijskom prenosu (Dirven
2002, Peirsman & Geeraerts 2006; up. Norrick 1981, Ullmann 1967).
Da bi ilustrovali kako metonimija nije samo stilska figura, niti samo stvar
jezika, ve u prvom redu stvar konceptualizacije, Lejkof i Donson (Lakoff &
Johnson 1980: 37-39) razmatraju metonimijski odnos u kome lice oznaava osobu.3
Ovaj metonimijski odnos u jeziku se tipino manifestuje proirenim znaenjem rei
lice (o tome svedoe i primeri iz srpskog jezika: u sali ima mnogo poznatih lica;
slubeno lice; zabranjeno toenje alkohola licima ispod 18 godina i sl.), ali isto
tako strukturira percepciju i poimanje, o emu, recimo, svedoe brojni vidovi vizuelnih predstava ljudi (portreti, fotografije za dokumenta, krupni planovi u filmskim kadrovima i sl.): ako elimo da znamo kako neko izgleda, to obino podrazumeva sliku lica osobe koja je u pitanju. Metonimijski koncepti, zakljuuju pomenuti autori, omoguavaju nam ne samo da govorimo o nekom entitetu koristei
naziv drugog entiteta koji je sa njim u vezi, ve da na taj nain i rasuujemo. Kada
se kae Nikson je bombardovao Hanoj, to nije samo nain da se upotrebom imena
amerikog predsednika referira na vojne snage, ve da se fokusira Niksonova odgovornost za bombardovanje. tavie, metonimija ima vanu ulogu kao pojmovni
mehanizam i nezavisno od direktne jezike realizacije, to se manifestuje, recimo, u
ulnoj percepciji i poimanju celine na osnovu dela i obrnuto, asocijativnim vezama
u memoriji, prototipskoj kategorizaciji, kulturnom simbolizmu itd. (Lakoff &
Johnson 1980, Lakoff 1987, Taylor 2003). Metonimija je, dakle, svojevrsna pojmovna preica, a metonimijski koncepti ne strukturiraju samo jezik, ve i miljenje
i delovanje.4
3

Znaenjski odnosi poput ovog, u kome deo stoji za celinu ili obrnuto (pars pro toto / totum pro
parte), koji se u retorici i leksikoj semantici esto tretiraju zasebno kao sluajevi sinegdohe, u
kognitivnoj lingvistici po pravilu se posmatraju kao podvrsta metonimije, to odgovara opisanom irokom odreenju pojmovne metonimije; takav pristup zastupljen je i u ovom radu. O
pitanju razgranienja metonimije i sinegdohe u istoriji bavljenja ovim pojavama inae postoje
veoma razliita stanovita, od toga da se radi o dvema razliitim pojavama (Gortan-Premk
1997, Kovaevi 1999, Dragievi 2007), preko svrstavanja sinegdohe u metonimiju (Jakobson
[1956]2002, Lakoff & Johnson 1980, 1995, Kvecses & Radden 1998), do izvoenja
metonimije (i metafore) iz sinegdohe kao osnovnije figure (Dubois et al. 1970). U okvirima
kognitivne lingvistike izuzetak u pogledu zalaganja za razdvajanje metonimije od sinegdohe
predstavlja Seto (1999), koji, pak, smatra da metonimija obuhvata partonomske, a sinegdoha
taksonomske odnose.

O tome u kojoj meri metonimijski koncepti za koje nalazimo potvrde i u jeziku zapravo
proimaju miljenje, stavove i postupke, zabeleili smo i jedan zanimljiv primer koji se tie
poimanja rukovodeeg poloaja posredstvom dela nametaja na kome rukovodilac sedi. Ovaj

Aspekti metonimije u jeziku i miljenju

53

Unutar takve perspektive, panja istraivaa usmerena je na razliite aspekte

metonimije kao pojmovnog fenomena i na razliite vidove njenih leksikih, gramatikih i pragmatikih realizacija u jeziku. Tako, recimo, u metonimijski motivisane sinhronijske leksiko-semantike pojave spadaju obrasci regularnog proirenja
leksikog znaenja (posuda sadraj u njoj: ajnik vri, popiti celu flau, pojesti
pun tanjir), idiomatski izrazi koji evociraju konkretne mentalne slike (dii nos,
podviti rep, stisnuti zube), odnos generikog i specifinog znaenja leksema (Ova
jakna se odlino prodaje/Ova jakna ti je velika; slon kao ivotinjska vrsta i konkretna ivotinja) i sl. (Gibbs 1994, Taylor 2003).5 U dijahronijskoj perspektivi, metonimija se istie kao jedan od najznaajnijih mehanizama semantike promene, a
pojedini autori smatraju da metonimija lei i u osnovi procesa specijalizacije i generalizacije znaenja (pilula kontraceptivna pilula, aspirin bilo koji analgetik) (Nerlich & Clarke 2001, Kvecses & Radden 1998). U domenu gramatike
metonimija motivie pojave kao to su partikularizacija i pluralizacija nebrojivih ili
vlastitih imenica (Kupio je dve vode. On je novi omski), alternacije argumenata
vezane za tranzitivnost (Tanjir se razbio), predikativna upotreba prideva koji oznaavaju nain radnje tako da se odnose na vrioca radnje (Predsednik e biti kratak)
i sl. (Langacker 1999, 2009, Brdar 2007a, Panther, Thornburg & Barcelona 2009).
Najizraenija i najdetaljnije obraivana funkcija metonimije je referencijalna (Langacker 1999, 2009, Warren 2006), ali se panja posveuje i drugim pragmatkim
ulogama metonimije propozicionoj, predikacionoj i ilokucionoj o kojima svedoe implicitne propozicije (A: Kako si doao? B: Zaustavio sam taksi. Doao
metonimijski odnos ogleda se, recimo, u proirenim znaenjima rei fotelja u srpskom jeziku
(npr. Preko hiljadu funkcionera hoe da zadri dve fotelje; drma mu se fotelja; stranaka borba
za fotelje) ili rei chair stolica u engleskom jeziku (department chair upravnik odseka,
school board chair predsednik kolskog odbora itd.) i takva znaenja po pravilu se u renicima obeleavaju kao figurativna. A da nije u pitanju samo mehanizam proirenja leskikog
znaenja, ve pojmovni mehanizam koji oblikuje rasuivanje i delovanje, upeatljivo pokazuje
sledea vest o doslovnoj borbi za fotelje (u ovom sluaju zapravo stolice) tj. funkcije u jednoj
optini: Predstavnici dve garniture rukovodstva optine Podujevo, koji se meusobno ne
priznaju, veeras su se fiziki sukobili oko stolica u optinskoj kancelariji, zbog ega je inervenisala i policija... Osim stolice predsednika optine Obrena Anelkovia, koji od jutros sedi
na na njoj, novoizabrano rukovodstvo je do veeras zauzelo sve druge stolice u kancelariji
Optine Podujevo. ...Ne pomeram se sa svoje stolice dok oni ne odu. Svi su oni nelegitimno
izabrani i neu dozvoliti da bilo ko sedne na moju stolicu i sebe proglasi predsednikom
optine, rekao je Anelkovi... (www.najnovijevesti.rs 13. april 2010).
5

Metonimijski motivisane jezike pojave koje se ovde razmatraju, a iji je pregled mahom
zasnovan na anglistikoj kognitivnolingvistikoj literaturi, ilustrovane su odgovarajuim
primerima iz srpskog jezika. Treba napomenuti da pitanje meujezikih slinosti i razlika u
nainima realizacije metonimije, koje nuno ostaje van okvira ovog rada, a koje je inae u
literaturi relativno zapostavljeno, svakako zavreuje opsenije sistematinije prouavanje iji
bi nalazi bili od koristi i kognitivnoj i kontrastivnoj lingvistici (v. npr. Brdar 2007b).

54

Katarina Rasuli

sam taksijem), predikacija faktualnosti pomou modalnosti (Morao je da ode.

Otiao je), ilokuciona snaga indirektnih govornih inova (Da li bi mogao da otvori
prozor? Otvori prozor) i sl. (Panther i Thornburg 2007). Nabrajanje bi se moglo
nastaviti u razliitim pravcima: podruje delovanja pojmovne metonimije obuhvata,
razume se, i knjievno-umetniku upotrebu jezika, ali se moe proiriti i na tumaenje same prirode jezikog znaka, odnosno odnosa izmeu oblika rei i koncepta
koji ona oznaava (Kvecses & Radden 1998).
3. Metonimija kao kategorija prototipske strukture
Kao to se iz gore izloenog sumarnog pregleda moe videti, kognitivnolingvistiko shvatanje metonimije kao pojmovno-znaenjskog mehanizma pokazalo se
veoma podsticajnim za prouavanje znaenja, ali je istovremeno otvorilo i brojna
nova pitanja koja se tiu heterogenosti metonimijski motivisanih jezikih pojava. U
potrazi za odgovorima na pitanja ta sve spada u metonimiju i kako odrediti njene
granice u lingvistikim prouavanjima, znaajan eksplanatorni potencijal vidimo u
primeni prototipskog modela kategorizacije, u skladu sa jednim od osnovnih postulata kognitivne lingvistike o ulozi prototipske kategorizacije u sveukupnoj konceptualizaciji (Lakoff 1987, Taylor 2003). U tom kljuu na razliite stepene metoniminosti u odnosu na doslovnu ili metaforiku upotrebu jezika ve je ukazivano u
literaturi (npr. Barcelona 2002, Goosens 1990, Dirven 2002), a ovde emo ukratko
predstaviti nalaze dva novija istraivanja (Warren 2006 i Peirsman & Geeraerts
2006) koji su naroito relevantni za sagledavanje prototipske strukture metonimije.
Na osnovu analize preko hiljadu engleskih primera iz lingvistike literature o
metonimiji (53 izvora u periodu 1980-2003), Beatris Voren (Warren 2006) zakljuuje da najreprezentativniju vrstu metonimije (62,5% sluajeva) predstavlja referencijalna metonimija (npr. itam omskog godinama. Sto broj 13 se ali i sl.),
koju karakteriu sledea obeleja: za referencijalnu metonimiju praktino i ne postoji drugi termin osim metonimje; u pitanju je nominalna konstrukcija; metonim
(imenica ili pridev u okviru imenike sintagme) ima ulogu argumenta glagola; metonim predstavlja obeleje impliciranog entiteta; u doslovnoj interpretaciji narueni
su istinosni uslovi (ne moe se ovek itati ili sto aliti); govornik podrazumeva da
slualac moe bez posebnog napora da prepozna na koji se entitet metonim odnosi
u datom kontekstu i da odbaci tumaenje koje nije relevantno; metonimi mogu biti
leksikalizovani ili spontano upotrebljeni u datoj situaciji; metonimijske veze najee se uspostavljaju na osnovu porekla, dejstva, mesta, vremena i sastava entiteta,
ali presudnu ulogu igra kontekst, koji aktivira relevantno enciklopedijsko znanje.
Ukazujui na tekoe vezane za precizno odreivanje pojmovne strukture u
okviru koje se uspostavlja metonimijska veza, Peirsman i Hererts (Peirsman &
Geeraerts 2006) eksplicitno se zalau za sagledavanje metonimije kao kategorije

Aspekti metonimije u jeziku i miljenju

55

prototipske strukture. Na osnovu analize inventara metonimijskih obrazaca sakupljenih iz reprezentativne prestrukturalistike, semiotike i kognitivnolingvistike
literature o metonimiji u razliitim jezicima, pomenuti autori zakljuuju da prototipini metonimijski odnosi obuhvataju odnose DEOCELINA u prostornom i materijalnom domenu za entitete koji imaju jasne granice (Engleska Ujedinjeno Kraljevstvo, Amerika SAD, mudre glave mudri ljudi, napuniti auto napuniti
rezervoar). Ostali metonimijski odnosi se na njih nadovezuju du tri ukrtene ose,
koje se tiu stepena bliskosti izvornog i ciljnog entiteta, domena u kojima se konceptualizuje bliskost i vrste entiteta. Stepen bliskosti odreuje se na kontinuumu
jaine kontakta, poev od partonomskih odnosa kao najsnanijih, preko odnosa
sadravanja i dodirivanja do neposredne blizine bez kontakta. Ovi odnosi tipino se
ostvaruju u prostornom i materijalnom domenu (POSUDASADRAJ popio je tri ae /
tri ae vina/; vino / flaa vina/ se razbilo; MESTOENTITETI KOJI SE U NJEMU
NALAZE: itav grad / ljudi u gradu/ se tome smeje; univerzitet / ustanova;
zgrada/; DEO ODEEOSOBA: crveni mundiri / vojnici koji nose crvene mundire/
itd.), ali se preslikavaju i u druge domene. Razliiti stepeni bliskosti tako se ostvaruju i u domenu vremena (DEO VREMENSKOG PERIODAVREMENSKI PERIOD: leto /
godina/; VREMENSKI PERIODDOGAAJ KOJI SE U NJEMU ODIGRAO: 11. septembar /
poznati teroristiki napad/ itd.), u domenu radnji, dogaaja i procesa (DOGAAJ
SLOENI DOGAAJ: stati pred oltar / venati se/, RADNJAUESNIK RADNJE: zamena / radnja, osoba koja nekoga menja/, UESNIKUESNIK, npr. PROIZVOA
PROIZVOD: voziti ford, itati ekspira itd.) i u domenu zbirnih kategorija (PRIPADNIK
KATEGORIJEKATEGORIJA: aspirin / vrsta analgetika, bilo koji analgetik/ itd.). Pri
tome, tipini entiteti obuhvaeni metonimijskim odnosom su ogranieni i konkretni, a u manje tipine spadaju neograniena materija i apstraktni entiteti (MATERIJAPREDMET: staklo, bronza / materijal; predmeti od stakla, bronze/, SVOJSTVO
ENTITET: mladost / osobina; mladi ljudi/). Pomenuti autori ne razmatraju referencijalnost metonimije, ali se moe uoiti da metonimijske obrasce koje oni
analiziraju u najveem delu karakteriu obeleja koja Vorenova navodi za referencijalnu metonimiju.
Iz ova dva pojednostavljena prikaza vidimo da i leksike, po pravilu imenike
realizacije metonimije u referencijalnoj funkciji, koje se opravdano mogu smatrati
tipinim metonimijama, po svojoj sloenosti viestruko premauju mogunost unitarne definicije. Prototipski model metonimije tako se pokazuje kao adekvatan na
razliitim nivoima analize. Utvrivanje prototipske strukture metonimije, meutim,
pred istraivaa takoe postavlja niz kompleksnih pitanja, od kojih emo ovde
skrenuti panju na tri koja su u vezi sa leksikim realizacijama referencijalne
metonimije, a na koja se, po naem uverenju, treba naroito fokusirati u daljim
kognitivnolingvistikim istraivanjima.
Prvo pitanje tie se odreivanja strukture i granica kategorije metonimije s

56

Katarina Rasuli

obzirom na ukrtanje kontinuuma znaenja u vie ravni. Kognitivna lingvistika

ponudila je argumente za proirivanje kategorije leksikih realizacija referencijalne
metonimije na teren koji tradicionalno obuhvata sinegdohu, kao i specijalizaciju i
generalizaciju znaenja, ali saglasnost oko naina klasifikacije partonomskih i taksonomskih odnosa zapravo nije postignuta (up. Kvecses & Radden 1998, Seto
1999, Peirsman & Geeraerts 2006). Takoe, problematizovan je znaaj uzajamnog
proimanja metafore i metonimije (olien i u terminu metaftonimija, koji uvodi
Goosens 1990), ali i dalje postoje bitna razmimoilaenja oko meusobnih odnosa i
uslovljenosti ova dva pojmovno-znaenjska mehanizma (Barcelona 2000, Dirven &
Prings 2002). S tim u vezi treba naglasiti da je neodreenost granica i inae jedno
od karakteristinih svojstava kategorija prototipske strukture, tako da se svrsishodnijim ini sistematinije istraivanje prototipskog jezgra kategorije metonimije, pa
tek onda razliitih pravaca odstupanja od tog prototipa ka periferiji kategorije. Budui da se i u okvirima kognitivne lingvistike i van nje istraivai slau oko primata
prostornog domena za uspostavljanje metonimijskih odnosa, korisno bi bilo najpre
detaljno ispitati upravo prostorne metonimijske veze. Uzimajui u obzir i perceptivnu i funkcionalnu povezanost izvora i cilja prostorne metonimije, kao i proimanje pojmovnih struktura koje podrazumevaju odnose deo-celina i sadravanje,
takve veze potrebno je sagledati u svetlu osobina koje inae karakteriu prototipino znaenje: utemeljenost u konkretnom, telesnom iskustvu, primenljivost na veliki
broj situacija, mogunost prilagoavanja novih pojmovnih sadraja, produktivnost
u pogledu nadovezivanja znaenja, frekventnost u realizaciji, centralnost u strukturi
kategorije i opti interpretativni potencijal (detaljnije o primeni teorije prototipa u
kognitivnoj semantici v. Lakoff 1987, Taylor 2003, Geeraerts 2010).
Drugo pitanje tie se nivoa optosti na kome se postuliraju uesnici metonimijskog prenosa. Tako se, recimo, primeri poput Vaington pregovara sa Moskvom u
literaturi tretiraju kao realizacije optijeg metonimijskog prenosa MESTOENTITETI
KOJI SE U NJEMU NALAZE (Peirsman & Geeraerts 2006) ili kao realizacije specifinih
konkretizacija tog prenosa: MESTOINSTITUCIJA (Lakoff & Johnson 1980, Kvecses
& Radden 1998), ili, jo specifinije: GLAVNI GRAD ZEMLJEVLADA TE ZEMLJE
( 1995, Brdar 2007b). Polazei od kognitivnolingvistike teze o uzajamnoj
zavisnosti izmeu jezika, pojmovnog sistema i iskustva koje proistie iz interakcije
oveka sa stvarnou, rekli bismo da je za metonimijski prenos najrelevantniji
upravo onaj nivo kategorizacije koji odgovara neposrednom, konkretnom ovekovom telesnom i drutveno-kulturnom iskustvu. Naime, metonimijski prenos MESTO
ENTITETI KOJI SE U NJEMU NALAZE ne uspostavlja se izmeu bilo koje vrste mesta i
bilo koje vrste entiteta koji se u njemu nalaze. U navedenom primeru, Vaington i
Moskva odnose se konkretno na vlade zemalja iji su to glavni gradovi, a ne na
ljude, zgrade ili neke druge institucije koje se takoe nalaze u tim gradovima.
tavie, budui da su vlade po pravilu smetene u glavnim gradovima, ista vrsta

Aspekti metonimije u jeziku i miljenju

57

metonimijskog prenosa regularno se ostvaruje na relaciji GLAVNI GRAD ZEMLJE

VLADA TE ZEMLJE, i takva perspektivizacija bitno je razliita od one koja, recimo,
motivie metonimiju NASELJENO MESTOSTANOVNICI TOG MESTA (Moskva slavi pobedu). I mada se oba ova sluaja mogu podvesti pod optiji metonimijski obrazac
MESTOENTITETI KOJI SE U NJEMU NALAZE, postuliranje konkretnijih metonimijskih
obrazaca ini se opravdanim utoliko to se na taj nain postiu informativniji i
precizniji opis i objanjenje motivisanosti veze izmeu izvora i cilja metonimijskog
prenosa u okviru date pojmovne strukture.
Pored toga, postuliranje metonimijskih obrazaca vieg nivoa optosti izaziva i
tekoe vezane za taksonomsku klasifikaciju metonimijskih odnosa. Tako, recimo,
Kevee i Raden (Kvecses & Radden 1998) smatraju da je metonimijski obrazac
MESTOINSTITUCIJA podvrsta metonimijskih odnosa u okviru kognitivnog modela
zasnovanog na odnosima tipa DEOCELINA, koje postuliraju na najoptijem nivou,
naporedo sa odnosima tipa DEODEO. Sa druge strane, Peirsman i Hererts (Peirsman
& Geeraerts 2006), kao to smo videli, taj sluaj podvode pod obrazac MESTO
ENTITETI KOJI SE U NJEMU NALAZE, naporedo sa obrascima PROSTORNI DEOCELINA,
SADRATELJSADRAJ, ENTITETSUSEDNI ENTITET, MATERIJALPREDMET u prostornomaterijalnom domenu. A meu semiotikim klasifikacijama metonimije dobro je
poznata ona koju navodi Norik (Norrick 1981), u kojoj se obrazac MESTOINSTITUCIJA takoe podvodi pod optiji obrazac MESTOENTITETI KOJI SE U NJEMU NALAZE, s tim
to se kao njemu nadreeni tip metonimije postulira SADRATELJSADRAJ, naporedo
sa metonimijama tipa UZROKPOSLEDICA, RADNJAUESNIK RADNJE, DEOCELINA,
ISKUSTVOKONVENCIJA, OSOBA KOJA POSEDUJEPOSEDOVANI ENTITET. Kao to se iz
navedenih klasifikacija vidi, vii nivoi optosti podloni su prilino razliitim tumaenjima, to je naroito izraeno kada su u pitanju prostorni odnosi za iju je
konceptualizuju relevantan pojam sadravanja, a kojima su istovremeno inherentni
i odnosi izmeu dela i celine. Drugim reima, viedimenzionalni kontinuum pojmovno-jezikog strukturiranja ovekovog iskustva zapravo stavlja jedinstvenu
taksonomsku klasifikaciju metonimijskih odnosa pod znak pitanja, to opet govori
u prilog potrebi za postuliranjem konkretnijih metonimijskih obrazaca pri utvrivanju strukture kategorije metonimije.
Najzad, tree pitanje tie se zamke cirkularnosti argumentacije u tumaenju do
koje moe doi usled uzajamne povezanosti metonimije kao pojmovno-znaenjskog mehanizma i prototipske kategorizacije kao naina organizovanja pojmova. Sa
jedne strane, metonimija u jeziku, kao to smo videli, predstavlja kategoriju prototipske strukture, koju ine tipini i manje tipini, odnosno bolji i loiji predstavnici metonimijskih odnosa i njihovih realizacija. Sa druge strane, u ravni pojmovnih
procesa, i sama prototipska kategorizacija, koja podrazumeva da najreprezentativniji lan ili skup lanova kategorije slui kao kognitivna referentna taka za organizaciju i razumevanje itave kategorije, zapravo poiva na metonimijskom principu,

58

Katarina Rasuli

tj. na odnosima tipa DEO-CELINA (o metonimijskim kognitivnim modelima v. Lakoff

1987: 77-90). Stoga je u lingvistikom prouavanju metonimije neophodno imati
na umu da se ovaj dvojaki uzrono-posledini odnos metonimije i prototipske kategorizacije ispoljava na razliitim planovima kategorizacije, kao procesa kategorizovanja i kao rezultata tog procesa u jeziku: metonimija kao opti pojmovno-znaenjski mehanizam omoguava, izmeu ostalog, kategorizovanje putem prototipa, a
konkretne jezike manifestacije metonimije obrazuju razuenu kategoriju koja se
ne moe odrediti unitarnom definicijom na osnovu potrebnih i dovoljnih uslova,
ve ima prototipsku strukturu.
4. O antropocentrinosti metonimijske konceptualizacije
Sloenost metonimijske konceptualizacije moe se sagledati i kroz prizmu
pojave da se kao uesnik metonimijskih prenosa esto javlja OVEK. Na ovu pojavu
u literaturi se povremeno ovlano ukazuje kao na neto to se podrazumeva: tako,
recimo, Lanaker (Langacker 1999:200) zapaa da u metonimijskim prenosima veoma dobre referentne take predstavljaju ljudi, ak i kada su odsutni ili van vidnog
polja, a Kevee i Raden (Kvecses i Radden 1998:64) kao jedan od kognitivnih
principa koji rukovode metonimijom navode da se ljudskim biima esto daje prioritet pri izboru uesnika metonimijskog prenosa. Detaljan pregled metonimijskih
obrazaca koji se razmatraju u literaturi pokazuje da metonimijski prenosi u kojima
se kao uesnik javlja OVEK svojom brojnou, raznovrsnou i fleksibilnou svedoe o antropocentrinosti kao bitnom svojstvu metonimijske konceptualizacije koje zavreuje podrobnije ispitivanje. Stoga emo skrenuti panju na neke od metonimijskih prenosa u kojima se profilie individualni ili kolektivni aspekt pojma
OVEK (POJEDINAC/GRUPA LJUDI), a koji izviru iz razliitih domena ovekovog neposrednog iskustva u interakciji sa stvarnou. Takvi prenosi mogu se svrstati u dve
grupe: a) one u kojima je OVEK ciljni pojam za koji metonimijski stoje razliiti
izvorni pojmovi i b) one u kojima je OVEK izvorni pojam koji se metonimijski
odnosi na razliite ciljne pojmove. Sumarni pregled u odeljcima koji slede sainjen
je na osnovu teorijski raznorodne literature (Ullmann 1967, Nunberg 1978, Lakoff
& Johnson 1980, Norrick 1981, 1995, Papafragou 1995, Gortan-Premk
1997, Kvecses i Radden 1998, Kovaevi 1999, Peirsman & Geeraerts 2006,
Warren 2006, Dragievi 2007, Brdar 2007a) u kojoj se metonimijski obrasci koji
ukljuuju oveka po pravilu ne razmatraju zasebno, ve se navode unutar razliitih
tipova i podtipova metonimije (prostorne, uzrono-posledine, posesivne i dr.) na
razliitim nivoima optosti6 kao i na osnovu nalaza naeg ranijeg istraivanja u
6

Podsetimo da kognitivnolingvistiko shvatanje pojmovne metonimije, zastupljeno i u ovom

radu, obuhvata i pojmovno-znaenjske prenose koji se iz drugih teorijskih pozicija esto sagledavaju kao sinegdoha, tako da su u dati pregled uvreni i obrasci koji podrazumevaju

Aspekti metonimije u jeziku i miljenju

59

kome se u svetlu teorije pojmovne integracije razmatraju metonimijski obrasci u

kojima je ovek izvorni pojam (Rasuli 2006).
Pogledajmo najpre sluajeve u kojima razliiti izvorni pojmovi omoguavaju
mentalni pristup oveku kao ciljnom pojmu metonimije. U ovoj grupi metonimijskih prenosa naroito su zastupljeni oni koji izviru iz domena prostora. Tako se razliiti vidovi kolektivnog aspekta pojma OVEK metonimijski poistoveuju sa geografski ili administrativno odreenim prostorom u kome ljudi ive:
NASELJENO MESTO STANOVNICI TOG MESTA7
Banglade danas glasa. Poljska oplakuje poginulog predsednika. Rim slavi
pobedu. Novi Sad strepi od zagaene vode. itavo selo je uznemireno.
ZEMLJA PREDSTAVNICI TE ZEMLJE (u kontekstu meunarodne konkurencije)
Portugalija je pobedila Bosnu i Hercegovinu na kvalifikacijama za svetsko
prvenstvo u fudbalu. Ve odreeni favoriti na Evrosongu Srbija se kotira
odmah iza Rusije. Kina moe stii na Mesec do 2020.
ZEMLJA VLADA/ODGOVORNI LJUDI TE ZEMLJE

Rusija i Kina potpisale su nuklearni sporazum vredan milijardu dolara.

Belgija i Holandija pokuale su da izmene SSP. eka prodaje praki
aerodrom.
GLAVNI GRAD VLADA/ODGOVORNI LJUDI ZEMLJE
Ban Ki Mun poslao je pismo Beogradu i Pritini. Vaington optuuje
Teheran za naoruavanje irakih pobunjenika.
Prostorni entiteti koji slue kao izvor metonimijskih prenosa u kojima je ciljni pojam OVEK obuhvataju i graevine (ili njihove delove) u kojima ljudi ive ili borave:
ZGRADA/PROSTORIJA LJUDI KOJI U NJOJ BORAVE
Grom je probudio celu kuu. Na soliter se saglasio da se renovira fasada.
Susedna zgrada se pobunila. Uionica 230 zavrava ispit u 13h.
Na ovakve prostorne metonimije u kojima je ciljni pojam OVEK nadovezuju se i
one u kojima izvorni pojam predstavljaju institucije. Pri tome metonimijska veza
veoma esto, mada ne nuno, postoji i izmeu institucije i zgrade u kojoj je ta institucija smetena, a ciljni pojam moe obuhvatati sve ili odreene, po pravilu
odgovorne ljude koji datu instituciju ine:

odnos DEO-CELINA a u kojima je OVEK izvorni ili ciljni pojam, bez zadravanja na posebnostima stanovita koja po pitanju razgranienja metonimije i sinegdohe imaju razliiti autori (v.
reference u fusnoti 2).
Primeri kojima ilustrujemo antropocentrine metonimijske prenose veinom su zabeleeni u
dnevnoj i periodinoj tampi ili svakodnevnom razgovoru, a u dati pregled uvreni su i pojedini ilustrativni primeri iz pomenute literature o metonimiji.

60

Katarina Rasuli

INSTITUCIJA (ODGOVORNI) LJUDI U TOJ INSTITUCIJI

Univerzitet se nee sloiti. Skuptina danas usvaja novi zakon. Senat Masausetsa odluuje o Kenedijevom nasledniku. Nika gimnazija dostojno je
doekala viceampionke sveta u rukometu. Bela kua je spremna za pregovore. UNMIK i Republika uprava javnih prihoda razmenjuju podatke iz
svih poreskih evidencija.
Sledeu kariku u ovom pravcu ulanavanja znaenja ine metonimijski prenosi u
kojima izvorni pojam predstavljaju razliiti skupovi ljudi organizovani u naroitu
svrhu:
ORGANIZOVANI SKUP LJUDI KOJI GA INE
Litija je prola centralnim gradskim ulicama. Cela svadba je povikala To,
kume! Ne valja preticati sahranu na putu. Javorski sabor peva i srpske i
albanske pesme.
Znaajan izvorni domen za metonimijsku konceptualizaciju oveka predstavlja
i ljudsko telo. Kao deo tela pomou koga se ovek najjasnije identifikuje, za oveka
uopte, kao to smo videli, tipino metonimijski stoji lice; pored toga, ovek se
moe metonimijski konceptualizovati i posredstvom drugih delova tela koji su relevantni za intelektualnu, fiziku ili emocionalnu prirodu ovekovog bia:
DEO OVEKOVOG TELA OVEK

U sali je bilo mnogo poznatih lica. O tome odluuju mudre glave. Dobro e
nam doi jo jedan par ruku. HSV trai osam miliona evra za najbre noge
Evrope. Treba nahraniti tolika gladna usta. Iz mraka ga gleda par krupnih
oiju. Treba mi rame za plakanje. Naao je srodnu duu.
ovek se moe metonimijski konceptualizovati i posredstvom odee koju nosi.
Tipino su u pitanju oni delovi odee po kojima se prepoznaju pripadnici odreene
socijalno ili profesionalno definisane grupe ljudi, pri emu u potonjem sluaju
posebnu ulogu ima uniforma, odnosno deo uniforme, kao prepoznatljivo obeleje:
DEO ODEE OVEK KOJI NOSI TAJ DEO ODEE

Stalno tri za suknjama. Odmah se ajkae i opanci okupe oko tebe. Beli
mantili e na ulice izai posle radnog vremena. Njihovi najvei neprijatelji
su crveni mundiri. U zaraeno podruje stiglo je 14.000 plavih lemova.
Crvene beretke odbijaju da se povinuju odlukama Vlade Srbije.
Kao izvor metonimijskog prenosa u kome je cilj ovek moe se profilisati i
orue ili sredstvo koje ovek koristi kao karakteristian instrument pri obavljanju
odreenih delatnosti ili profesija:
SREDSTVO RADNJE OVEK KOJI VRI TU RADNJU

Oduevljeno su pozdravili najbolji reket Srbije. Druga kamera kasni. Zato

snajperi gaaju iz stambenih zgrada? Protiv njega se angauju najznaaj-

Aspekti metonimije u jeziku i miljenju

61

nija albanska pera. Kad ustane kuka i motika, pendreci imaju pune ruke
posla.
Ovakva metonimijska koceptualizacija naroito je produktivna u sluajevima gde je
instrument radnje istovremeno i objekat radnje, tako da se regularno ostvaruju konkretizovani metonimijski prenosi kao to su MUZIKI INSTRUMENTMUZIAR U ORKESTRU (U Beogradu gostuje prva violina orkestra Opera Eklat. Saksofon se razboleo) ili VOZILOVOZA (Mercedes se nije obazirao na crveno svetlo. Autobusi opet
trajkuju).8
U domenu aktivnosti i odreene radnje mogu se metonimijski poistovetiti sa
vriocem radnje:
RADNJA OVEK KOJI VRI TU RADNJU
Stigla Vam je poseta. Poslali su inspekciju. Partizanu iz Koreje stie nenadano pojaanje. Raunovodstvo ih je podsetilo da dostave podatke. Nali
su odgovarajuu zamenu za glavnog glumca.
Pojmovna bliskost izmeu radnje i vrioca radnje ogleda se i u metonimijama koje
se ostvaruju u interakciji leksike i gramatike, a kojima se nain vrenja radnje predikativnom upotrebom prideva metonimijski poistoveuje sa svojstvom samog vrioca radnje: Predsednik e biti kratak. Predava je bio malo predug, ali savreno
jasan.
Metonimijska konceptualizacija u kojoj je OVEK ciljni pojam moe izvirati i iz
apstraktnih domena. Tako se ovek moe konceptualizovati posredstvom apstraktnog svojstva koje ga karakterie:
APSTRAKTNO SVOJSTVO OVEK KOGA KARAKTERIE TO SVOJSTVO

Mladost ne razume starost. Lepoto moja/pameti moja...

Pored toga, razliita emotivna i mentalna stanja mogu posluiti kao izvorni pojmovi
za metonimijsku konceptualizaciju oveka kao uzronika tih stanja:
8

Ovakvi metonimijski prenosi u kognitivnolingvistikoj literaturi se esto opisuju obrascem

KONTROLISANI ENTITETOSOBA KOJA GA KONTROLIE (v. npr. Kvecses & Radden 1998). Meutim, da bi se realizovao metonimijski prenos u kome se kontrolisani entitet odnosi na osobu
koja ga kontrolie, neophodno je da taj entitet bude profilisan kao definiue orue/sredstvo/
predmet radnje u konkretnom strukturiranom iskustvu. Tako se metonimijski prenos MUZIKI
INSTRUMENTMUZIAR U ORKESTRU (Saksofon se razboleo i sl.) regularno ostvaruje prvenstveno
zbog toga to su uloge muziara u orkestru odreene instrumentima koje sviraju, a ne zbog
toga to osoba upravlja datim instrumentom (teko je zamisliti metonimijsku identifikaciju
muziara posredstvom instrumenta u sluaju, recimo, solistikog koncerta). Metonimijski prenos VOZILOVOZA ostvaruje se ne zbog toga voza upravlja vozilom, ve zbog toga to se
posredstvom vozila definie uloga vozaa u datoj situaciji (tako Mercedes se nije obazirao na
crveno svetlo podrazumeva vozaa kao uesnika u saobraaju, a Autobusi trajkuju vozae
autobusa kao odreenu profesionalnu grupu, dok je teko zamisliti metonimijsku identifikaciju
vozaa posredstvom vozila u sluajevima gde su i voza i vozilo situaciono izolovani).

62

Katarina Rasuli

EMOTIVNO/MENTALNO STANJE OVEK KOJI GA PROUZROKUJE

Ti si naa nada/radost/srea/ljubav... On je nesrea jedna.

Preimo sada na pravce metonimijske konceptualizacije u kojima je ovek izvorni pojam koji omoguava mentalni pristup razliitim ciljnim pojmovima. U ovoj
grupi metonimijskih prenosa znaajno mesto zauzimaju oni u kojima je ovek metonimijski izvor za proizvod svoga rada. Ova vrsta metonimijske konceptualizacije
naroito je produktivna kada su u pitanju ljudi ije stvaralatvo ima odreeni drutveni i kulturni znaaj (knjievnici, umetnici, pronalazai i sl.), o emu svedoi i
injenica da se u lingvistikoj literaturi takvi sluajevi standardno navode kao tipine ilustracije metonimijskih odnosa. U okviru ovekovog stvaralatva kao ciljnog domena mogu se izdvojiti razliiti konkretizovani metonimijski obrasci, poput:
AUTOR DELO

Malo ko je proitao celog Prusta. ekspir je preveden svuda u svetu. Ki je

rasprodat. On ima Klimta u radnoj sobi. Vie voli da slua Betovena nego
Mocarta. Kusturicu esto porede sa Felinijem.
PROIZVOA PROIZVOD

Kupili su novi ford. avo nosi Pradu. Kad moe da bira, pije Radovanovia.
UTEMELJIVA NAGRADE NAGRADA

Novinari "Vaington posta" osvojili Pulicera ak u etiri kategorije. Obama

je etvrti ameriki predsednik koji je dobio Nobela za mir.
Upeatljivu potvrdu ovakve metonimijske konceptualizacije pruaju i eponimi
zajednike imenice nastale od vlastitih imena tvoraca ili pronalazaa predmeta/pojava koje oznaavaju: sendvi, rapnel, kalanjikov, cepelin, dizel, rendgen, volt, giljotina, bojkot, kvisling, makadam, mekinto itd. Pored toga, metonimijsko povezivanje oveka sa njegovim delom i znaajem koje ono ima u odreenoj drutveno-kulturnoj zajednici manifestuje se i u interakciji leksike i gramatike kroz determinaciju, modifikaciju i brojivost vlastitih imena: On je novi omski. Da li e se
pojaviti srpski Vili Brant? Malo je Obilia, a mnogo Brankovia.
U metonimijskoj konceptualizaciji u kojoj se ovek profilie kao izvorni pojam
vanu ulogu ima i domen kontrole: ovek koji ima kontrolu esto se metonimijski
poistoveuje sa entitetom koji kontrolie. I ova vrsta metonimijskih odnosa esto se
razmatra u literaturi, pri emu se panja uglavnom posveuje realizacijama koje
podrazumevaju kontrolu i odgovornost kao sastavni deo vlasti i/ili drutvene moi
(DRAVNIKDRAVA ili KOMANDANT VOJSKEVOJSKA i sl.). Treba, meutim, naglasiti
da je ovaj pojmovno-znaenjski obrazac veoma produktivan i u svakodnevnim situacijama koje podrazumevaju udeo u odgovornosti za sprovoenje razliitih ak-

Aspekti metonimije u jeziku i miljenju

63

tivnosti, pa time posredno i kontrolu nad njima, o emu svedoe poslednja dva primera:
OVEK KOJI IMA KONTROLU KONTROLISANI ENTITET

Nikson je bombardovao Hanoj. Bu je porazio Sadama. Karlo Veliki je

osvojio sva germanska kraljevstva. Ja ( sekretar katedre) sutra drim
ispite u svih pet uionica. Marija ( organizator u koncertnoj dvorani)
idue nedelje ima etiri koncerta.
Na domen kontrole nadovezuju se i metonimijski prenosi u kojima se ovek koji
ima vlast i mo poistoveuje sa vremenskim periodom u kome upravlja dravom,
vojskom, institucijom i sl.
OVEK/VLADAR PERIOD VLADAVINE/UPRAVLJANJA

Nasipi su graeni jo za vreme Marije Terezije. Makedonija je pod Aleksandrom Velikim postala najznaajnija politika i ekonomska sila antikog
sveta. U kakvom je stanju svet posle Dorda Bua?
I domen stvaralatva i domen kontrole ukrtaju se sa domenom posedovanja i
pripadnosti, koji je esto i neposredno u prvom planu u metonimijskim prenosima u
kojima je ovek izvorni pojam. ovek se zapravo veoma esto metonimijski poistoveuje sa entitetom koji poseduje, a koji se u datoj situaciji moe odrediti u odnosu na druge upravo na osnovu svoje pripadnosti vlasniku:
OVEK/VLASNIK ENTITET KOJI MU PRIPADA

Ovo je Marko Markov kompjuter, kaput, kiobran, upalja i sl.

Zanimljivu konkretizaciju ovakve metonimijske konceptualizacije predstavljaju i
brojni sluajevi u kojima se ovek poistoveuje sa svojim automobilom:9
OVEK NJEGOV AUTOMOBIL

Ivan se parkirao iza pozorita. Opet me je odneo pauk. Jue su mi probuili

gume.
Pojmovi posedovanja i pripadnosti relevantni su za metonimijsku konceptualizaciju u kojoj je ovek izvorni pojam i u sluajevima kada se ne radi o vlasnitvu
9

Ova vrsta metonimijskog prenosa u kognitivnolingvistikoj literaturi esto se podvodi pod

obrazac OVEK KOJI IMA KONTROLUKONTROLISANI ENTITET, pri emu se on tretira kao reverzibilan ranije opisanom obrascu KONTROLISANI ENTITETOVEK KOJI GA KONTROLIE (v. npr. Kvecses & Radden 1998), to takoe svedoi o pomenutoj isprepletanosti pojmova kontrole i
posedovanja. Meutim, za metonimijsku konceptualizaciju automobila posredstvom oveka
posedovanje/pripadnost ima prioritet nad kontrolom/upravljanjem, budui da se ovek moe
metonimjski poistovetiti sa automobilom i kada nije u njemu. Navedeni sluajevi takoe pokazuju da reverzibilnost metonimijskih prenosa koja se moe postulirati na viim nivoima optosti metonimijskih obrazaca zapravo gubi na snazi u njihovim konkretizacijama.

64

Katarina Rasuli

nad konkretnim predmetima, odnosno otuivoj posesiji, ve o apstraktnijim odnosima neotuive posesije:
OVEK NJEGOVO IME
ef nije na listi govornika. Doktor je sigurno na spisku putnika.
OVEK NJEGOV GLAS
Sluao je ministra na radiju. Iz amfiteatra se uje profesor Petrovi.
ovek takoe moe biti izvorni pojam za metonimijsku konceptualizaciju koja
podrazumeva razliite vidove njegovog reprezentovanja:
OVEK NJEGOVA SLIKA/VIZUELNA PREDSTAVA

Njen bivi deko jo uvek je u porodinom albumu. Jesi li video svoju enu
u novinama? Gledali smo Vas sino u vestima.
OVEK LIK/ULOGA KOJU TUMAI

Brus Vilis ponovo se bori protiv terorista. Meril Strip je ba zlobna u tom
filmu.
Razmatranje antropocentrinih metonimijskih prenosa moemo zaokruiti povratkom u domen prostora, iz koga, videli smo, izvire znaajan segment metonimijske konceptualizacije u kojoj je OVEK ciljni pojam. I u metonimijskim prenosima u
kojima je OVEK izvorni pojam relevantna je povezanost oveka sa prostorom u
kome obitava, to se opet ukrta sa pojmovima posedovanja, pripadnosti i kontrole.
Tako se ovek metonimijski poistoveuje sa svojim ivotnim ili radnim prostorom
(odnosno konkretnim prostornim entitetima kao to su kua, stan, kancelarija, ordinacija i sl.), ak i kada u njemu ne boravi:
OVEK ZGRADA/PROSTORIJA U KOJOJ OVEK IVI ILI RADI

Hajdemo kod mene na pie, ja sam odmah tu iza oka. Marko je ranije bio
na uglu Jevremove i Dositejeve. Doktor Petrovi je na treem spratu.
Direktor je odmah pored lifta desno.
U apstraktnom domenu drutvenog prostora, pak, ovek se moe metonimijski
poistovetiti sa svojim poloajem ili funkcijom:
DRUTVENI POLOAJ/FUNKCIJA
Njen mu ima dvadeset radnika pod sobom. Ima previe efova iznad sebe
da bi mogao samostalno da odluuje.
OVEK

Navedenim pregledom, razume se, nisu iscrpljene sve mogunosti razuene

metonimijske konceptualizacije u kojoj ovek uestvuje kao ciljni ili izvorni pojam,10 ali se iz njega sasvim jasno moe videti izrazita orijentisanost metonimije ka
10

Na primer, u vezi sa metonimijskom konceptualizacijom oveka kao pripadnika odreene

profesionalne grupe uoljivo je da su odreene profesije zapravo dominantno strukturirane
putem metonimije, koja moe izvirati iz razliitih domena ovekovog iskustva relevantnih za

Aspekti metonimije u jeziku i miljenju

65

oveku. ovek se, naime, javlja kao uesnik metonimijskih prenosa u praktino
svim metonimijskim odnosima koji se u literaturi standardno opisuju obrascima vieg nivoa optosti. Pri tome, antropocentrine metonimijske prenose po pravilu karakterie visoka produktivnost u pogledu prilagoavanja novih pojmovnih sadraja,
nadovezivanja znaenja i opteg interpretativnog potencijala, to je svakako od znaaja i za preciznije utvrivanje strukture kategorije metonimije.
5. O viestrukim ulogama metonimije u stvaranju znaenja
Na primerima metonimijskih obrazaca u kojima se kao ciljni ili kao izvorni
pojam javlja ovek moemo ukazati i na tri vane uloge koje metonimija ima u
stvaranju znaenja. Prva se tie proirivanja znaenja. Kao to je u prethodnim odeljcima ve bilo rei, metonimija kao mehanizam regularne polisemije u jeziku
odavno je predmet interesovanja u leksiko-semantikim istraivanjima razliitih
teorijskih orijentacija i u leksikografskoj praksi. Pomou metonimije rei razvijaju
nova znaenja, odnosno proiruju svoju semantiku strukturu i takva znaenja po
pravilu se navode u renicima (tako, se recimo, u Reniku srpskoga jezika Matice
srpske /RMS 2007/ jedno od znaenja polisemine lekseme lice definie kao ljudska jedinka, osoba, linost, uz ilustraciju primerima vojno lice, nepoznato lice, slubeno lice, sumnjivo lice; leksema suknja u primarnom znaenju definie se kao
deo enske odee od pojasa nadole, a u sekundarnom, koje je obeleeno kao figurativno, kao enska osoba, itd.). Pored toga, metonimijsko proirivanje znaenja manifestuje se i u interakciji leksike i gramatike, emu je inae posveeno znatno manje panje i u teorijskim radovima i u leksikografskoj praksi (na primer, RMS 2007
za leksemu kratak kao jedno od znaenja navodi koji se izraava s malo rei, uz napomenu obino kao imenski deo predikata uz glagol biti: Biu kratak, dok odgovarajua znaenja koja se odnose na vrioca radnje nisu predstavljena za lekdatu profesiju. Ova pojava moe se ilustrovati metonimijskim obrascima koje navodi Apresjan
( 1995): GLASOVEK (PEVA) SA TAKVIM GLASOM (npr. Sluao je uvena tri tenora. U
Beogradu gostuje slavni italijanski sopran), gde je izvor metonimije u domenu fizikih
(glasovnih) sposobnosti, i IN/ZVANJEOVEK KOJI IMA TAJ IN/ZVANJE (npr. Postao je kapetan.
Vojska nikad nije imala vie generala), gde je izvor metonimije u domenu drutvene konvencije. Potonji metonimijski model zapravo je zastupljen u svim hijerarhijski organizovanim
profesijama, gde se ovek neizbeno metonimijski poistoveuje sa zvanjem ili titulom koja
definie njegovu ulogu u profesionalnoj zajednici (docent univerzitetsko zvanje, univerzitetski
nastavnik koji ima to zvanje; primarijus titula koju stie lekar posle dueg iskustva, lekar sa
tom titulom i sl.). Ovakvi sluajevi iziskuju poseban tretman zbog izrazito visokog stepena
preklapanja izvora i cilja metonimije. Razuenost metonimijske konceptualizacije u kojoj
ovek uestvuje kao izvorni ili ciljni pojam svakako zahteva detaljnije ispitivanje i u horizontalnom i u vertikalnom preseku, a posebno bi znaajno bilo razmatranje antropocentrinosti
metonimije iz tipoloke i psiholingvistike perspektive.

66

Katarina Rasuli

seme poput dug/dugaak, jasan i sl.). Metonimijsko proirivanje znaenja, dakle,

viestruko proima jeziku strukturu, tako da ova uloga metonimije u stvaranju
znaenja, mada najvie obraivana, zapravo jo uvek predstavlja nedovoljno istraeno polje.
Zatim, metonimija je na delu i u dinamikom konstruisanju situaciono uslovljenog znaenja. Recimo, ime osobe u iskazu poput Ovo je Marko moe omoguiti
mentalni pristup praktino neogranienom broju ciljnih pojmova koji su u razliitim situacijama na razliite naine povezani sa datom osobom: u pitanju moe biti
glas na radiju, nepotpisani rad, zvonjava telefona, parfem u vazduhu, narueno pie, taksi koji pristie itd. (v. i Rasuli 2006). Sa druge strane, mentalni pristup ciljnom pojmu moe izvirati iz brojnih pojmova koji se u datoj situaciji sa njim mogu
dovesti u vezu na nain koji omoguava ekonominost komunikacije. U literaturi o
metonimiji iz razliith teorijskih pozicija podrobno su obraivani primeri koji ilustruju kako se iz perspektive konobara gost u restoranu moe metonimijski konceptualizovati posredstvom naruene hrane /Sendvi sa unkom trai raun/ ili, iz perspektive medicinskog osoblja, pacijent u bolnici posredstvom bolesti koju ima /ir
u sobi 23 se osea bolje/ (Nunberg 1978, Lakoff & Johnson 1980, Papafragou
1995, Kvecses & Radden 1998 itd.). Treba, meutim, naglasiti da uspostavljanje
takvih metonimijskih veza zapravo daleko prevazilazi relativno mali broj sluajeva
kojima je u literaturi posveena panja i da je naroito izraeno kada je u pitanju
ovek kao ciljni pojam. Za ilustraciju moemo navesti nekoliko primera zabeleenih u svakodnevnom govoru: Danas su sve moje petice otile na takmienje (nastavnik o uenicima koji imaju petice iz njegovog predmeta); Dolari neka preu na
alter 3 (radnik u menjanici pozivajui klijente koji menjaju dolare); Kasa tri da
se javi u magacin (obavetenje preko razglasa u supermarketu za kasirku koja radi
za kasom broj tri); Besplatne karte molimo da saekaju da ostali posetioci uu
(razvodnik u pozoritu obraajui se posetiocima koji imaju besplatne karte), i sl.
Ovakve ad hoc metonimije, koje izmiu podvoenju pod ustaljene metonimijske
obrasce,11 nesumnjivo predstavljaju mono sredstvo postizanja kognitivne i jezike
ekonomije. A injenica da se metonimijsko konstruisanje znaenja pokazuje naro11

Metonimiju kao izraz neleksikalizovanih ad hoc koncepata razmatra Papafragou (1995) u

svetlu pragmatike teorije relevancije, postulirajui kontinuum na ijem se jednom kraju nalaze sluajevi konvencionalizovanih metonimija koje su se ustalile u leksikonu, a na drugom
sluajevi kreativnih, idiosinkratikih metonimija uslovljenih kontekstom. Tretirajui razliite
sluajeve metonimije kao varijante ehoine upotrebe jezika, ova autorka istie da zapravo i ne
postoji potreba za utvrivanjem specifinih metonimijskih obrazaca kakvi su standardno
zastupljeni u literaturi razliitih teorijskih orijentacija. Uvaavajui injenicu da inventar metonimijskih formula svakako ne moe biti konaan, posebno kada su u pitanju ad hoc metonimije, ipak smatramo da to ne umanjuje deskriptivni znaaj takvih obrazaca, budui da oni
predstavljaju korisnu polaznu osnovu za utvrivanje motivisanosti metonimijskih prenosa, pre
svega onih koji su upisani u jeziku strukturu.

Aspekti metonimije u jeziku i miljenju

67

ito produktivnim u sluajevima kada posredovani mentalni pristup ukljuuje oveka kao izvorni ili ciljni pojam relevantna je kako za metonimijsku konceptualizaciju uopte, tako i za poimanje i samo-poimanje oveka i njegove uloge u vanjezikoj stvarnosti.
Najzad, posredovanim mentalnim pristupom ciljnom pojmu, metonimija omoguava svojevrsno nametanje znaenja, koje moe imati dalekosene implikacije za
rasuivanje. Lejkof i Donson (Lakoff & Johnson 1980: 39) napominju da metonimijski izraz Sendvi sa unkom trai raun ima dehumanizujue dejstvo. To zapravo vai za mnoge metonimije u kojima je ovek ciljni pojam: kada se ovek oznaava kao deo odee, instrument koji svira u orkestru ili karakteristian predmet koji
koristi, mentalni pristup ciljnom pojmu kanalisan je veoma suenom perspektivom,
koja oveka obezliava i odreuje samo kroz njegovu ulogu u datom scenariju.
Zatim, metonimije u kojima se posredstvom naziva zemlje oznaavaju pojedini
odgovorni ljudi ili predstavnici te zemlje (Izrael bombardovao Gazu; Italija trijumfovala na svetskom prvenstvu) mogu zamagliti agentivnost, a takva neodreenost u
pogledu vrioca radnje, pod uticajem metonimijskih prenosa u kojima se posredstvom mesta oznaavaju stanovnici tog mesta, za posledicu moe imati pripisivanje
kolektivne odgovornosti ili zasluga. Sa druge strane, metonimije u kojima je ovek
izvorni pojam mogu imati dejstvo prisvajanja moi i kontrole: kada se ovek metonimijski profilie kao agens sloenih radnji u kojima predstavlja samo jednog od
uesnika (npr. kada voza filmske ekipe izjavi Prolog leta snimao sam film u
Hrvatskoj), time se zapravo preuzima uloga poveane odgovornosti ili zasluga.
Moemo zakljuiti konstatacijom da je za potpunije razumevanje sloene uloge
koju figurativnost ima u jeziku i miljenju neophodno sagledati kako metonimijsku konceptualizaciju koja je upisana u jeziku strukturu kroz proirivanje znaenja
u leksici i gramatici, tako i onu koja se dinamiki ispoljava u kontekstualizovanoj
jezikoj upotrebi kroz konstruisanje i nametanje znaenja u komunikaciji i diskursu. Istiui u prvi plan saznajnu funkciju metonimije, kao i metafore, kognitivna
lingvistika ponudila je teorijsku osnovu koja u tom pogledu moe konstruktivno
korespondirati sa teorijskim i empirijskim uvidima drugih kognitivnih nauka i funkcionalno orijentisanih lingvistikih disciplina (naroito kritike analize diskursa i
korpusne lingvistike). injenica da su kognitivnolingvistika prouavanja metafore
u novije vreme znaajno obogaena interdisciplinarnou pristupa12 dodatno upuuje na zakljuak da je eksplicitno ukrtanje istraivakih tokova i integrisanje nalaza pomenutih disciplina neophodno i kada je u pitanju metonimija, kao znaajan
korak na putu do celovitijeg uvida u optu prirodu znaenja.
Katarina Rasuli
Filoloki fakultet, Univerzitet u Beogradu
12

Gibbs 2008, Hart & Luke 2007, Semino 2008 i dr.

68

Katarina Rasuli

Literatura
, . . (1995). : (2 .), , I. : ,
.
Barcelona, A. (ed.) (2000). Metaphor and Metonymy at the Crossroads. Berlin/New York:
Mouton de Gruyter.
Barcelona, A. (2002). Clarifying and applying the notions of metaphor and metonymy in
Cognitive Linguistics: An update. In: Metaphor and Metonymy in Comparison and
Contrast (eds. Dirven, R. and R. Prings), Berlin/New York: Mouton de Gruyter,
207-278.
, . (1995). ( ). Mnchen: Verlag Otto Sagner.
Black, M. (1954). Metaphor. Proceedings of the Aristotelian Society. 55: 273294.
Black, M. (1962). Models and Metaphors: Studies in Language and Philosophy, Ithaca:
Cornell University Press.
Brdar, M. (2007a). Metonymy in Grammar: Towards Motivating Extensions of Grammatical
Categories and Constructions. Osijek: Faculty of Philosophy, Josip Juraj Strossmayer
University.
Brdar, M. (2007b). Topic-continuity, metonymy and locative adverbials: A cognitive-functional account. Suvremena lingvistika, 63: 13-29.
Dirven, R. (2002). Metonymy and metaphor: Different mental strategies of conceptualization. In: Metaphor and Metonymy in Comparison and Contrast (eds. Dirven, R. and R.
Prings), Berlin/New York: Mouton de Gruyter, 75-111.
Dirven, R. and R. Prings (eds.) (2002). Metaphor and Metonymy in Comparison and Contrast. Berlin/New York: Mouton de Gruyter.
Dragievi, R. (2007). Leksikologija srpskog jezika. Beograd: Zavod za udbenike.
Dubois, J. et al. (1970). Rhtorique Gnrale. Paris: Larousse.
Geeraerts, D. and H. Cuyckens (2007). The Oxford Handbook of Cognitive Linguistics.
Oxford: Oxford Unversity Press.
Geeraerts, D. (2010). Theories of Lexical Semantics. Oxford: Oxford University Press.
Gibbs, R.W. (1994). The Poetics of the Mind: Figurative Thought, Language, and Understanding. Cambridge University Press.
Gibbs, R.W. and G. Steen (eds.) (1999). Metaphor in Cognitive Linguistics. Amsterdam:
John Benjamins.
Gibbs, R.W. (ed.) (2008). The Cambridge Handbook of Metaphor and Thought. Cambridge:
Cambridge University Press.
Goosens, L. (1990). Metaphtonymy: The interaction of metaphor and metonymy in expressions for linguistic action. Cognitive Linguistics 1: 323-340.
Gortan-Premk, D. (1997). Polisemija i organizacija leksikog sistema u srpskom jeziku.
Beograd: Institut za srpski jezik SANU.
Hart, C. and D. Luke (eds.) (2007). Cognitive Linguistics in Critical Discourse Analysis:
Application and Theory. Newscastle: Cambridge Scholars Press.
Hobbes, T. ([1651]1985). Leviathan. London: Penguin (Introduction by C.B. Macpherson).

Aspekti metonimije u jeziku i miljenju

69

Jakobson, R. ([1956]2002). The metaphoric and metonymic poles. In: Metaphor and Metonymy in Comparison and Contrast (eds. Dirven, R. and R. Prings), Berlin/New York:
Mouton de Gruyter, 41-47.
Johnson, M. (1981). Introduction: Metaphor in the philosophical tradition. In: Mark Johnson (ed.). Philosophical Perspectives on Metaphor. Minnesota: University of Minnesota Press, 3-47.
Johnson, M. (1987). The Body in the Mind: The Bodily Basis of Meaning, Imagination, and
Reason. Chicago: University of Chicago Press.
Johnson, M. (1992). Philosophical implications of cognitive semantics. Cognitive Linguistics 3-4, 345-366.
Katz, A.N., Cacciari, C., Gibbs, R.W. and M. Turner (1998). Figurative Language and Thought. Oxford: Oxford University Press.
Klikovac, D. (2004). Metafore u miljenju i jeziku. Beograd: XX vek.
Kovaevi, M. (1999). Metonimija i sinegdoha. Srpski jezik 4/1-2, 171-202.
Kvecses, Z. and G. Radden (1998). Metonymy: Developing a cognitive linguistic view.
Cognitive Linguistics, 9-1, 37-77.
Kvecses, Z. (2002). Metaphor: A Practical Introduction. Oxford: Oxford University Press.
Lakoff, G. (1987). Women, Fire, and Dangerous Things: What Categories Reveal about the
Mind. Chicago and London: The University of Chicago Press.
Lakoff, G. and M. Johnson (1980). Metaphors We Live By. Chicago and London: The University of Chicago Press.
Lakoff, G. and M. Johnson (1999). Philosophy in the Flesh. New York: Basic Books.
Lakoff, G. and M. Turner (1989). More than Cool Reason: A Field Guide to Poetic Metaphor. Chicago: University of Chicago Press.
Langacker, R.W. (1999). Grammar and Conceptualization. Berlin/New York: Mouton de
Gruyter. /Chapter 6: Reference-point constructions, 171-202/.
Langacker, R.W. (2009). Investigations in Cognitive Grammar, Berlin/New York: Mouton
de Gruyter. /Chapter 2: Metonymy in Grammar, 40-59/.
Locke, J. ([1690]1964). An Essay Concerning Human Understanding (edited by J. Yolton).
London: Dutton.
Musolff, A. (2005). Ignes fatui or apt similitudes? The apparent denunciation of metaphor
by Thomas Hobbes. Hobbes Studies XVIII: 96-113.
Nerlich, B. and D. D. Clarke (2001). Serial metonymy: A study of reference-based polysemisation. Journal of Historical Pragmatics 2 (2), 245-272.
Nerlich, B. (2006). Metonymy. In: Encyclopedia of Language and Linguistics, 2nd edition
(ed. K. Brown), Elsevier: 109-113.
Norrick, N. (1981). Semiotic Principles in Semantic Theory. Amsterdam: John Benjamins.
Nunberg G. (1978). The Pragmatics of Reference. Bloomington: Indiana University
Linguistics Club.
Panther, K.-U. and G. Radden (eds.) (1999). Metonymy in Language and Thought. Amsterdam: John Benjamins.
Panther, K.-U. and L. Thornburg (2007). Metonymy. In: The Oxford Handbook of Cognitive
Linguistics (Geeraerts, D. and H. Cuyckens, eds.), Oxford: Oxford Unversity Press,
236-263.
Panther, K.-U., L. Thornburg and A. Barcelona (2009). Metonymy and Metaphor in
Grammar. Amsterdam: John Benjamins.

70

Katarina Rasuli

Papafragou, A. (1995). Metonymy and relevance. UCL Working Papers in Linguistics 7:

141-175.
Peirsman, Y. and D. Geeraerts (2006). Metonymy as a prototypical category. Cognitive
Linguistics 17-3, 269-316.
Rasuli, K. (2006). This could be you: Metonymy as conceptual integration. In: ELLSII75
Proceedings, Volume I (Rasuli, K. and I. Trbojevi, eds.), Belgrade: Faculty of
Philology, 307-317.
Renik srpskoga jezika (2007). Novi Sad: Matica srpska.
Semino, E. (2008). Metaphor in Discourse. Cambridge: Cambridge University Press.
Seto, K. (1999). Distinguishing metonymy from synecdoche. In: Metonymy in Language
and Thought (eds. Panther, K-U. and G. Radden), Amsterdam: John Benjamins,
91-120.
Simeon, R. (1969). Enciklopedijski rjenik lingvistikih naziva. Zagreb: Matica hrvatska.
Stern, J. (2006). Figurative language. In: The Blackwell Guide to the Philosophy of
Language (eds. Devitt, M. and R. Hanley). Oxford: Blackwell.
Taylor, J. R. (2003). Linguistic Categorization, 3rd edition. Oxford: Oxford University Press.
Ullmann, S. (1967). The Principles of Semantics. (Glasgow University Publications 84).
Oxford: Blackwell.
Warren, B. (2006). Referential Metonymy. Stockholm: Almqvist & Wiksell.

Katarina Rasuli
Aspects of Metonymy in Language and Thought
(Summary)
Based on the theoretical insights from cognitive linguistics, this paper aims to shed
fresh light on certain aspects of metonymy as one of the basic mechanisms of conceptualsemantic organization. It is argued that the prototype model of categorization can provide
substantial explanatory potential in the linguistic treatment of metonymy, that anthropocentricity is an important aspect of metonymic conceptualization, and that metonymy has
multiple roles in the creation of meaning, including meaning extension, meaning construction and meaning imposition. The significance of investigating the multifaceted character of
metonymic conceptualization (as well as of figurative language and thought in general)
from an interdisciplinary perspective is highlighted as fundamental for a more comprehensive insight into the nature of meaning.
KEY WORDS: metonymy, conceptual-semantic mechanism, prototype structure, anthropocentricity, meaning extension, meaning construction, meaning imposition.