PREIAVANJE OTPADNIH VODA

POSTUPKOM AKTIVNOG MULJA

Profesor dr Boo Dalmacija

Prirodno-matematiki fakultet Novi Sad
Departman za hemiju, biohemiju i zatitu
ivotne sredine
1

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

AEROBNI POSTUPCI SA
SUSPENDOVANOM MIKROFLOROM
y Postupci sa suspendovanom mikroflorom su

najraireniji vid aerobnog procesa

preiavanja, u prvom redu za obradu velikih
koliina slabo i srednje optereenih otpadnih
voda, kao to je otpadna voda veih i velikih
naselja
y U daleko najveem broju sluajeva primenjuju

se:

POSTUPCI SA AKTIVNIM MULJEM

a sreu se jo aerobne aerisane lagune (ee), i

aerobna (plitka) jezera (retko)
2

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

Organska materija
O2
Hranjive soli
Bakterije

Otpadne vode [COHNS]

Uduvava se [Aeracija]
N, P u otpadnoj vodi
Obino se nalaze u otpadnoj vodi
U suspenziji/rasprene

Nove bakterije

Konani proizvodi
oksidacije

C5H7NO2

CO2, H2O, NO3 - N

Osnovi procesa
u postupku s
aktivnim muljem

USLOVI DA BI PROCES SA AKTIVNIM

MULJEM BIO OPTIMALAN

y Za optimalno delovanje elije (mikroorgnizma):

y Optimalan satav i koncentracije hrane (supstrata) i

elija
y Optimalni faktori sredine (ekoloki faktori)
y Optimalne uslove obezebeuje biloki reaktor za

delovanje biolokih subreaktora (mikroorganizama)

y Da bi elija mikroorganizma delovala kao transformator

materije
t ij sa d
dovoljnom
lj
efikasnou,
fik
moraju
j biti ostvareni
t
ii
odreeni uslovi u okolnom prostoru.
y Ti uslovi koji
j reguliu
g
delovenje
j elije
j kao biolokog
g
reaktora nazivaju se faktori sredine ili ekoloki faktori.
y Za optimalno delovanje mikroorganizama kao biolokih
reaktora potrebno ostvariti optimalne uslove u okolnom
prostoru tj. potrebno je ostvariti optimalne vrednosti
ekolokih faktora u bioreaktoru kao to su:
y temperatura,
temperatura
y koncentracija i vrsta prisutne hrane (u postupcima za bioloku obradu

y
y
y
y
y

otpadnih voda i biolokih muljeva hrana je u stvari zagaenje koje se

u njima nalazi),
pH vrednost,
rH vrednost,
koncentracija kiseonika,
intenzitet svetlosti,
meanje itd.
7

RAST MIKROORGANIZAMA

rastpojedinanihelija(individualnirast)
elijskadeoba
j
bespolno(vegetativnorazmnoavanje;npr.pupljenje)

bespolno(vegetativnorazmnoavanje;npr.pupljenje)
prostaelijskadeoba(binarna)

prostaelijskadeoba(binarna)

STACIONARNE KULTURE
kadaserastbakterijskihpopulacijaodvijaulaboratoriji,u
kadaserastbakterijskihpopulacijaodvijaulaboratoriji,u
hranljivim
hranljivimsredinamaogranienogobimaiuogranienom
sredinama ogranienog obima i u ogranienom
ivotnomprostoru,govorimoostacionarnimkulturama
rastseodvijaunekolikofaza:

rastseodvijaunekolikofaza:
lagfaza
logfaza(logaritamska,eksponencijalna)
stacionarnafaza
fazaodumiranja

ASIMILACIJA

Otpadna voda

10

OKSIDACIJA,
MINERALIZACIJA

Rastvoreni kiseonik

Otpadna
voda

11

12

OTPADNA VODA
MIKROORGANIZAM
(ELIJA)
Energetski
metabolizam

Resinteza elijskog
materijala
Razgradnja
elijskog
materijala
DEPO
REZERVNIH
MATERIJA

13

PRIRAST
BIOMASE

PRODUKTI
RAZGRADNJE

PRODUKTI
ENERGETSKOG
METABOLIZMA

Sastav mikroflore aktivnog mulja

y Najvaniji i najzastupljeniji mikroorganizmi aktivnog mulja su

bakterije. Uglavnom se radi o gram-negativnim bakterijama

rodova Pseudomonas, Zooglea, Achroniubiiaer,
Flavobacterium, Nocardia, Mycobacterium, kao i o
nitrifikacionim bakterijama Nitrosomonas i Nitrobacter.
y Javljaju se i filamentozne bakterije, rodovi Sphaerottius,
Thiothrix, Lecicothrix, Geomchum i sline.

14

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

y Vainu ulogu u preiavanju aktivnim muljem imaju i druge

vrste mikroorganizama: protozoe, koje se hrane

dispergovanim (nenokulisanim) bakterijama i nilifere koje
uklanjaju male, neistaloene flokule aktivnog mulja, igraju
znaajnu ulogu u zavrnom preiavanju, tzv. poliranju,
efluenta aerobnog reaktora.

15

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

Mikroorganizmi aktivnog mulja

16

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

 U prostoru za aeraciju potrebno je odravati odreenu razmeru

izmeu dovedene nove koliine organske materije koju treba
razgraditi, prema masi mikroorganizama koji vre preiavanje,
zbog ega se jedan deo izdvojenog mulja, koji je bogat
mikroorganizmima stalno alje na poetak procesa
mikroorganizmima,
procesa.
Drugi deo mulja je viak, i upuuje se na
obradu mulja.
17

FAKTORI
SREDINE
Dva osnovna naina aeracije otpadne vode su:
1) DIFUZNA AERACIJA - unoenje vazduha ili istog kiseonika
potopljenim difuzorima ili drugim aeracijskim napravama
2) MEHANIKA AERACIJA - rasprivanjem - agitacijom vode
mehaniki kako bi se poboljalo rastvaranje kiseonika u vodu iz
atmosfere
t
f

18

Mehanika aeracija

Difuzna aeracija

y Kiseonik za bioloku oksidaciju se obezbeuje stalnom

aeracijom
j
otpadne
p
vode u reaktoru,, ime se obino p
postie
i potreban stepen meanja za odravanje flokula
aklivnog mulja u suspenziji, a ukoliko to nije dovoljno
potpuno
p
p
meanje
j se obezbeuje
j mehanikim meanjem.
j
y Jedan deo mikroflore u unutranjosti flokule, do koje ne
dospeva kiseonik, nalazi u uslovima anaerobnog
metabolizma.
metabolizma

19

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

NT

AS
Q

X(Q+Q
(
r)

Xr

Qr Xr
RM

CS
Crpna stanica
povratnog mulja

QrXr=X(Q+Q
X(Q+Qr)

20

Qr=QX/(Xr-X)

VM

Osnovni tehnoloki parametri

y Osnovni tehnoloki parametri preiavanja

aktivnim muljem su:

y optereenje procesa,
y specifina brzina razgradnje (utroka)
zagadjenja, i
y srednje vreme zadravanja mikroorganizama
(ili starost mulja).

21

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

Uproena ema postupka preiavanja

otpadne vode sa aktivnim miljem,
miljem sa
recirkulacijom mulja

(Q-Qe), Se, Xe

22

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

Starost mulja, retenciono vreme taloga,

srednje vreme zadravanja
Zbunjujue su mnoge razlike izmeu starosti mulja, vremena zadravanja
aktivnog mulja (SRT) i MCRT (srednje vreme zadravanja elija).

I starost mulja kao i SRT se koriste za odreivanje vremena boravka

mikroorganizma u odreenom aktivnom mulju pre nego to se
istroi kao i MCRT
istroi,
MCRT.
To je veoma vano, meutim, uvek se mora proveriti da li se radi
odnosno g
govori o istojj stvari (posebno
(p
kada se radi na razliitim
postrojenjima za pre-radu otpadnih voda). Treba definisati onaj
termin, koji je ve korien u obradi podataka i kontroli rada
postrojenja sa aktivnim muljem
23

Zato C (starost mulja) nije jednak (HRT)?

Zbog recirkulacije mulja, kojom se m/o vraaju u BR, ali ne
i rastvorene bioloki razgradive materije
Drugi nain odreivanja starosti mulja je koritenjem ukupne
suve materije

24

Koliko kg hrane [kg BPK/d] otpada na 1 kg m/o [kg MLVSS]?

F (food)

: Hrana

BPKull [kg BPK/dan]

M (microorganisms) : Masa m/o Mx [kg MLVSS] = XV

25

Koliko kg hrane [kg BPK/d] otpada na 1 kg m/o [kg

MLVSS]?
F (food)
: Hrana
BPKul [kg BPK/dan]
M (microorganisms)
XV

HRANA
: Masa m/o Mx [kg MLVSS]
=

Hrana

26

Uz pretpostavku da je:
BPKulaza : zadan
X
: priblino konst.
Proizlazi da je: C. F/M konst.
a isto tako:
C F/M
27

28

Svrha:
S h razdvajanje
d j j MLSS od
d vode
d + zgunjavanje
j
j mulja
lj

Q+Qr

Povratni mulj

C.S.
Viak mulja
29

Mulj

Potrebne karakteristike mulja

1. Da ima veliku brzinu taloenja Vs>1 m/h
2. Da je dosta zgusnut (zauzima malu
zapreminu)
3 Da se zadrava na dnu (ne isplivava)
3.

30

1000 ml aktivnog mulja

1l cilindar ili 1000 g

31

Zapremina mulja [ml]

32

Pojava

Razlog

Mali broj flokula

Ne taloe se lako

Isplivavanje mulja

Nekontrolirana denitrifikacija i dr.

j mulja
j
Bubrenje

Konaste bakterije
j i dr.

Penjenje mulja

Konaste bakterije i dr.

K t bakterije
Konaste
b kt ij
33

Beanje mulja
m lja iiz NT

Delovanje pojedinanih mikroorganizama uvek se udruuje kako u

prirodi tako i u sistemima za bioloku obradu otpadnih
p
p
voda a to znai
da ogroman broj elija (i preko 106 elija po jednom mililitru) istovetnih
ili razliitih mikrobiolokih vrsta deluju u istom smislu.
34

Penasti
aerobni mulj

35

IZBOR POSTUPKA SA AKTIVNIM

MULJEM, IZBOR REAKTORA
Brojne su izvedbe procesa aerobnog preiavanja
sa aktivnim muljem:
y Konvencionalni postupak
y Stepenasta aeracija
y Kontaktni postupak
y Reaktor sa potpunim meanjem
y Postupak sa produenom aeracijom
y Reaktor tipa jarka (rova
(rova, kanala)
y Sekvencijalni arni reaktor
y itd.
36

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

Pojednostavljene eme
postupaka sa aktivnim
muljem:
a) konvencionalni,
konvencionalni
b) stepenasta dodavanje
otpadne
p
vode ili aeracija,
j ,
c) kontaktni postupak

37

K
i
l postrojenje
t j j
Konvencionalno
Konvencionalno postrojenje sastoji se od prethodne talonice (1),
aeracionog
bazena
sa klipnim
ili sa potpunim
i
b
kli i strujanjem
t j j
t
i meanjem
j
(2) i naknadne talonice (3). Preiena voda izlazi iz naknadne
talonice i odlazi u prirodni prijemnik ili na dalje preiavanje, ako je
potrebno.
potrebno

38

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

difuzorri

Dovod

Odvod

Dovod
Od d
Odvod
39

mehaniki aerator

Pi
Primer

40

Reaktor sa klipnim teenjem

Raspored osnovnih
tehnolokih
parametara po duini
bazena i dijagram toka
vode
d i mulja
lj za
bioaeracionibazen sa
klipnim strujanjem
Potronja kiseonika
du bazena za
aeraciju odgovara
potrebama
mikroorganizama, pa
je najvea na poetku
aeracionog bazena a
zatim du njega opada
41

Reaktor sa potpunim meanjem

y Modifikacija konvencionalnog postupka: umesto

dugakog
g
g pravougaonog
p
g
g tanka,, reaktora sa
preovlaujuim klipnim tokom, primenjuje se
reaktor sa potpunim meanjem, to se obezbeuje
mehanikim meanjem

42

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

y Da bi se odravali ovi uslovi potrebno je

intenzivno meanje vode u bazenu koje

se postie turbinama ili drugim
ureajima za mehaniku aeraciju.
y Ovo je naroito povoljno za mala

postrojenja, gde se javljaju udari

postrojenja
optereenja, kao i za postrojenja gde
dolaze i industrijske otpadne vode
p
na preradu.
43

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

Kontaktna stabilizacija
(bio sorpcija)
(bio-sorpcija)
y U procesu sa aktivnim muljem postoje

dve faze.
y U prvoj fazi u trajanju od 20 do 40
minuta, odigrava se apsorpcija koloidnih
sitnih suspendovanih estica u pahuljice
mulja.
y Taloenjem ovako obrazovanih agregata
postie se znatno smanjenje BPK5
otpadne vode.
y U drugoj fazi odigrava se proces asimilacije organskih materija od
strane organizama, to se ispoljava u poveanoj biohemijskoj potronji
rastvorenog kiseonika i stabilizaciji organskih materija.
y Za odvijanje druge faze potrebno je 2 do 4 asa aeracije.
y U ovom postupku ove faze su radvojenje
Zona boosorpcije

44

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

y Sirova, ili prethodno izbistrena voda mesa se sa povratnim muljem i

odlazi u aerisani bazen za meanje i apsorpciju.

y Vreme zadravanja vode u ovom bazenu je od 30 do 60 minuta.
Zatim odlazi u naknadnu talonicu. Preiena voda odlazi u prirodni
prijemnik.
ij
ik
y Istaloeni mulj odlazi na regeneraciju (vreme zadravanja od 3
do 6 asova) gde se vri stabilizacija organske materije.
Koncentracija aktivnog mulja je ovde velika i iznosi preko 4000
mg/l.
y Na ovaj nain postie se smanjenje potrebnih zapremina bazena, ili
se u preoptereenim postrojenjima neznatnom rekonstrukcijom
cevovoda postiu dobri rezultati bez dograivanja objekata, a pri
45
poveanom biolokom optereenju.

Pogodan kad je veliki dio supstrata u netaloivom partikularnom obliku

0,5-2h
0 5 2h aeracije,
aeracije
adsorpcija (biosorpcija)

Mogue su
verzije bez PT

Dovod

3 do 6h aeracije,
oksidacija zagaenja

Reaeracija
stabilizacija
mulja

Kontaktni
bazen
(aeracija)

Odvod

Povratni mulj

Ovim postupkom u kontaktnom bazenu male zapremine zagaenje

se adsorbuju, a nakon taloenja oksiduje u bazenu za reaeraciju i
stabilizaciju Ukupni zapremina bazena je manji nego u
stabilizaciju.
konvencionalnom postupku.
46

Primer

47

Stepenasto dodavanje otpadne vode

y U ovom postupku
t k otpadna
t d

voda se dodaje na vie

mesta du aeracionog
bazena sa klipnirn
p
strujanjem
y Na ovaj nain smanjena je
potreba za kiseonikom na
poetku i ravnomernije je
poetku,
rasporeena du bazena.
y Time je i ukupna efikasnost
prenosa i iskorienja
p
j
kiseonika poboljana.

48

Sav povratni mulj ulazi na poetak bazena za aeraciju

aeraciju. U ovom
postupku optereenje je rasporeeno na ceo aeracioni bazen, a ne
smo na njegov poetak kao to je sluaj u konvencionalnom postupku.
g u sluajevima
j
gde p
g
postoje
j udari optereenja
p
j otpadne
p
vode ovajj
Stoga
postupak je pogodniji od konvencionalnog, koji je na udarna
optereenja posebno osetljiv.

Dovod

Odvod

49

Primer

50

Stepenasto dodavanje kiseonika

Postupak sa stepenastom
aeracijom razvijen je da bi
se kompenzovala glavna
mana konvencionalnog
postupka sa aktivnim
muljem: veliko
optereenje na poetku
tanka (veliki F/M odnos).

51

Dijagram toka vode

ode i m
mulja
lja i kiseonini
reim u bazenu pri preiavanju
stepenastom aseracijom

Ovaj postupak se razlikuje

od konvencionalnog u
tome to se du
aeracionog bazena
dodaju razliite koliine
kiseonika, priblino
g
potrebama.
p
saglasno

difuzeri

52

j efikasnost,, ali i manjij

Manja
trokovi graenja. Moe posluiti
kao I. stepen u dvostepenom
postupku
p
p s nitrifikacijom
j

53

CMR
= 0,5 2h
c= 5-10 dana
Qr/Q = 1-5
MLSS = 4-10 kg/m3
F/M = 0,41,5
0 4 1 5 kkgBPK
BPK5/kgMLVSSd
/k MLVSS d

Za aeraciju se koristi O2 a ne vazduh

Prenos kiseonik je mnogo bri, a smanjenje BPK je takoer oko dva
puta bre. Umesto 6 sati dovoljno hidrauliko zadravanje u BR je
oko 3 sata.
BR mora biti natkriven (zatvoren) da bi zadrao skupi O2 koji
se ponovno koristi.

54

Dovod vode

Odvod

55

Primeri

56

Primer

57

y Produena aeracija je proces sa aktivnim muljem koji radi u

y

y
y
58

opsegu endogene respiracije mikroorganizama.

U ovim postrojenjima nema prethodne talonice pa ni
primarnog mulja
mulja. Sav mulj se aerobno stabilizuje u
aeracionom bazenu.
Da bi se ovo postiglo potrebno je ostvariti nisko organsko
optereenje i dugo vreme aeracije. Primenjuje se za mala i
prefabrikovana postrojenja.
Obino se i mulj isputa sa preienom vodom
vodom, a gde se
zahteva isputanje izbistrene vode mora se predvideti i
naknadna talonica.
Ako mulj nije dovoljno stabilizovan moe se primeniti
odvojena aerobna stabilizacija.
Mulj se sui na poljima za suenje mulja
mulja.
WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

Osnovne vrednosti postupka s produenom aeracijom

59

Parametar

Vrednosti

Koncentracija MLSS

visoka, 3 6 kg/m3

Prirast m/o

niski

Prostorno organsko optereenje

malo, 0,16-0,4 kg BPK5/m3 BR

F/M

niski, 0,05-0,15
0,05 0,15 kg BPK5/kg MLVSS
MLVSSd
d

Starost mulja, C

velika, 15 dana (25)

Zapremina BR,

velika

Trokovi izgradnje,
izgradnje opreme i pogona

veliki

Efikasnost

vrlo velika, 98%

Nitrifikacija

Potpuna

Koliina proizvedenog mulja

mala

Viak mulja

stabiliziran

Problemi kod taloenja u NT

Isplivavanje mulja, nadimanje mulja

Sloenost pogona

jednostavan

Pouzdanost u radu

velika

Aeracija etkama

D
Dovod
d
Odvod

Aerator s vertikalnom osovinom

Odvod

60

Dovod

Mjealice, flow mixer-i (ako je potrebno)

Difuzna aeracija + flow-mixer

61

j
A Aeracija

D Dovod vode
O Odvod vode
T

Taloenje

IM Izdvajanje mulja

62

Zavisno od konanog cilja preiavanja mogue su razliite

kombinacije reima rada (npr
(npr. punjenje i aeracija
aeracija, prekidi u
aeraciji i sl.)

A
A
Punjenje

IM
Aeracija
reakcija

O
Dekantiranje

63

Taloenje

IM

y Sekvencijalni arni reaktor (SBR

Sequencing Batch Reactor) je postupak sa

aktivnim muljem pogodan za manje kapacitete,
zbog svoje vee elastinosti u odnosu na
kontinualne procese
y U pravilu se SBR postavljaju u paru (sem za

sasvim male kapacitete) ime se omoguuje

k
kvazikontinualni
ik ti
l i rad
d PPOV-a
PPOV

64

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

65

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

66

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

Postoje etiri osnovna ciklusa u procesu koji se odigrava u

SBR reaktoru:
y Sekvenca punjenja ulazna otpadna voda se uvodi u sloj mulja u

uslovima bez aeracije. Svrha operacije punjenja reaktora je

dodavanje substrata (primarni efluent)
efluent). Proces punjenja uglavnom
obezbeuje da nivo tenosti varira od 25% do 100% kapaciteta
bazena. Proces punjenja je kontrolisan vremenom punjenja i nivoom
u bazenu.
y Sekvenca reakcije svrha faze u kojoj se odigrava reakcija je da se

zavri reakcija, koja je zapoeta u fazi punjenja. Reakcija ukljuuje

meanje i aeraciju u bazenu.
bazenu Tokom faze aeracije se organski
ugljenik oksiduje, azot podlee procesu nitrifikacije, a fosfor se
uklanja iz vode i izdvaja preko mulja. Zbog uspenog odvijanja
procesa nitrifikacije-denitrifikacije,
p
j
j , tokom p
perioda reakcije
j kada nema
aeracije, odnosno dovoda kiseonika, dolazi do denitrifikacije nitrata i
nitrita.

67

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

y Sekvenca taloenja svrha taloenja je da se izvri separacija

formiranog aktivnog mulja

mulja, kao i da se izdvoji preiena voda.
voda U
SBR reaktoru, ovaj proces je mnogo efikasniji zato to je u toku
taloenja sadraj reaktora potpuno miran. Period taloenja nastupa
kada se meanje i aeracija u reaktoru zaustavi
zaustavi, nakon ega dolazi do
taloenja estica. Velika dubina reaktora obezbeuje efikasno
taloenje.
y Sekvenca pranjenja period pranjenja nastupa nakon taloenja
taloenja,

kada se formira znatna dubina supernatanta. Ventili se automatski

otvaraju i pomou dekantera se isputa deo preiene vode iz
reaktora.
68

69

y Jedinstvena karakteristika SBR reaktora je da nema potrebe

za recirkulacijom aktivnog mulja u sistemu

sistemu, a u okviru
reaktora se nalazi i potopljena pumpa za viak mulja koja
prebacuje mulj u rezervoar za odlaganje mulja, koji slui za
dopunsko uguivanje pre procesa dehidratacije na centrifugi
centrifugi.
y Preiena otpadna voda se isputa pomou specijalnog
sistema za isputanje preiene vode, pomou
d k t
dekantera
u izlazni
i l
i kanal.
k
l
y Dekanter je najveim delom iznad nivoa vode odnosno uranja
u bazen i omoguava
g
protok
p
vode iz reaktora samo tokom
sekvence pranjenja. Dekanter je snabdeven motorom koji
omoguava promenu visine u zavisnosti od faze rada.
y Konstrukcija je napravljena tako da dekanter omoguava
isputanje samo preiene vode iz reaktora bez mogunosti
da u tom trenutku doe do isputanja mulja sa dna bazena.
70

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

O2 potrebe, RO
O2 je potreban za sledee reakcije:
Oksidaciju ugljenika
(ukljuujui unutranje disanje)

BPK uklonjen

Nitrifikacija

NH4 - N uklonjen

RO se rauna jednainama:
(a) u standardnim uslovima, RO,S
(b) u stvarnim uslovima RO,R

71

Empirijke veliine:
RO,S = 24,5 Kg O2 /Kg BPK5 uklonjenog
Visoke veliine odgovaraju visokim
vrednostima C

Osnovni naini unosa kiseonika

A
B

72

Mehanika aeracija

Rasprivanjem otpadne vode ili

uvoenjem atmosferskog
vazduha u vodu

Difuzna aeracija

Unoenje vazduha ili istog O2

potopljenim difuzorima

Aeracija istim kiseonikom.

y Postupak sa aktivnim muljem i aeracijom istim

kiseonikom karakterie, u poredenju sa aeracijom sa

vazduhom mnogo vea koliina kiseonika koja se
vazduhom,
unosi u vodu i bri prenos kiseonika po jedinici
zapremine reaktora

73

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

74

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

75

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

Merenje kiseonika u
toku aeracije

76

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

Horizontalna osovina
s lopaticama

Motor

77

Uronjena TORING turbina prozvodi

vrlo fine mehurie
8,5 kgO2/kWh
Uronjeni
mehaniki aerator
s vertikalnom
osovinom,
Hyperclassic
Invent, SRNJ
78

Neporozni difuzor,
difuzor

Kontrolni
useci
Difuzor od inox
elika
U
Useci,
i obino
bi 4 kkom.
Kontrolni useci

Neporozni
p
difuzor,, cevni difuzor
od nehrajueg elinog lima
79

80

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

81

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

82

Osnovni zahtev koji se postavlja pred aeratore,

nezavisno od tipa i konstrukcije, je da
obezbedi prenos kiseonika koji e zadovoljiti
potrebe mikroflore aktivnog mulja
Potrebno je obezbediti 40-120 m3 vazduha po
kilogramu obraene BPK
BPK, u zavisnosti od
primenjenog postupka
primer:
60 m3/kg BPK, za konvencionalni postupak
120 m3/kg BPK
BPK, za postupak sa produenom
aeracijom
WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

Druge kombinacije reaktora

83

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

Postupci suspendirane i privrene biomase,

Integrated
g
Fixed Film Activated Sludge,
Sludge
g , IFAS

84

Membranski postupci, Membrane bioreactor

bioreactor,,
MBR

Efluent
Bioloki
reaktor
Membranski
moduli

Tipina
p
konfiguracija
g
j MBR
postupka

85

Pumpa za
permeat

Kompresor

Najpodesnija filtracija s porama membrana od 0,04

0 04 do
2,0 m

86

Sekundarni talonici
y Za uklanjanje aktivnog mulja iz postupaka

biolokog preiavanja otpadne vode, koje se

obino definie kao sekundarno preiavanje,
koriste se sekundarni talonici
y Za razliku od primarnih talonika, kojima je

osnovna funkcija izbistravanje otpadne vode,

sekundarnim talonicima je podjednako vana i
funkcija uguivanja mulja

87

WW 2014., Novi Sad, 2-5. septembra 2014.

BR

NAKNADNI
TALONIK NT

Bakterije
u pahuljicama - flokulama
EFLUENT

Izdvajaju se
Gravitacijskim
taloenjem

POVRATNI MULJ

VIAK MULJA

CILJEVI:
Efikasnost razdvajanje aktivnog
mulja od proiene vode
to vea koncentracija aktivnog
mulja
lj na d
dnu talonika
t l ik
88

Inae
problemi!
bl i!

89

Hvala na panji!
p
j
90