Vocke I Vinova Loza

G. D. Dilevskij, V. Z.
Paenko
VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI
Preveo s ruskog Ivan Dolenko
1974
SADRAJ
Predgovor srpskom (jugoslovenskom) izdanju
UVOD
1. Raspored voaka, jagodastog voa i vinove
loze na okunici
2. Rastojanje izmeu voaka
3. Ugledna ema iskoriavanja okunice
4. Prva varijanta
5. Druga varijanta
6. Izbor sorti voaka, jagoda i vinove loze na
okunici
35.
I DEO
GAJENJE VOAKA NA OKUNICI
7. Sorte voaka
8. Sorte jabuka
9. Sorte kruaka
10. Sorte dunja
11. Sorte ljiva
12. Sorte bresaka

13. Sorte kajsija
14. Sorte treanja
15. Sorte vianja
16. Sorte marela
17. Izbor sorti
18.
VONJAK
18. Organi voaka

19. Razmnoavanje voaka
20. Podloge voaka
21. Proizvodnja podloga semenom
22. Kalenljenje voaka okuliranjem
23. Proizvodnja bresaka iz semena-kotica
PODIZANJE I NEGA VONJAKA
24. Izbor i priprema sadnog materijala

25. Priprema parcela za sadnju
26. Vreme saenja i saenje voaka
27. Rezidba sadnica posle saenja
28. Presaivanje starijih voaka
NEGA VOAA
29. Nega mladih voaka
- Odravanje meuredne povrine

- Obrada zemljita oko voaka
- ubrenje
- Zalivanje
- Formiranje krune
30. Nega voaka u rodu
- Odravanje zemljita u vonjaku

strana 2 / 80
- Navodnjavanje voaka u periodu plodonoenja
- Zimsko zalivanje
- ubrenje voaka
31. Rezidba voaka i formiranje rodnih stabala
- Rezidba jabuka i kruaka
- Rezidba kajsija
- Rezidba bresaka
- Rezidba vianja
- Rezidba treanja
- Rezidba ljiva
32. Rekonstrukcija krune voaka
- Pretvaranje okrugle u pljosnatu krunu kod mladih
voaka
- Skraivanje visine krune
33. Nega stabla
34. Prekalemljivanje voaka
35. Podupiranje voaka (atlovanje)
36. Zatita voaka od poznih mrazeva

37. Berba plodova
38. Spreavanje neredovnog plodonosenja
39. Voke na patuljastim podlogama
40. Podloge za patuljaste voke
41. Podizanje vonjaka patuljastim podlogama
42. Formiranje oblika krune
43. Postavljanje naslona
44. Obrada zemljita
45. ubrenje
46. Osobenosti agrotehnike na zaslanjenim zemljitima i zemljitima s plitkim
podzemnim vodama
AGROTEHNIKA SUBTROPSKIH KULTURA
47. Nar
48. Smokva
49. Unabi
50. Hurma
51. Badem
52. Drenjina (dren)
53. Dud
JAGODASTO VOE
54. Jagoda
55. Malina
56. Ribizla
II DEO
GAJENJE VINOVE LOZE NA OKUNICI
57. Sorte groa
58. Sorte za visokokvalitetna crna vina
59. Sorte groa za dobra crna vina
60. Sorte groa za visokokvalitetna bela vina

61. Najvanije stone sorte
62. Rane stone sorte
63. Srednje-pozne sorte
64. Pozne stone sorte
65. Besemene sorte
66. okot i njegovi delovi
PODIZANJE I NEGA VINOGRADA NA OKUNICI
67. Razmnoavanje vinove loze
68. Podizanje vinograda
69. Nega mladog vinograda
70. Sistemi gajenja vinove loze
71. Zelena rezidba
- Proreivanje lastara
- Vezivanje zelenih lastara
- Rezidba lastara rano u leto
- Zakidanje zaperaka
- Skraivanje lastara
- Proreivanje listova

strana 3 / 80
- Letnje skraivanje lastara
72. Dopunsko opraivanje vinove loze

73. Navodnjavanje vinograda u rodu
74. ubrenje
75. Primena giberelina
76. Berba groa

77. Formiranje okota vinove loze
78. Osnovna rezidba vinove loze
79. Formiranje oblika vinove loze na visokoj kosoj tergoli
80. Obnavljanje vinove loze povreene niskim temperaturama i kasnim
mrazevima
81. Popunjavanje praznih mesta polaganjem lastara i potapanjem okota
82. Prekalemljivanje vinove loze
83. Podmlaivanje korena vinove loze
84. Zatita vinograda od niskih temperatura i kasnih mrazeva
- Pokrivanje evarom
- Pokrivanje vinograda zemljom
- Odgrtanje okota u prolee
- Polupokrivanje vinograda
85. Nezagrtanje vinograda
UVANJE VOA I GROA PREKO ZIME
86. uvanje voa
87. uvanje groa
VOARSKI I VINOGRADARSKI ALAT I PRIBOR, I VRSTE UBRIVA
88. Alat i pribor
89. Vrste ubriva
- Organska ubriva
- Mineralna ubriva
90. Suzbijanje tetoina i bolesti
91. Organizacione mere
92. Agrosanitarne mere
93. Mehanike mere
94. Bioloka metoda
95. Hemijske mere borbe
96. Nain ivota najvanijih tetoina i borba protivu njih

97. Vanije bolesti voaka i vinove loze
98. Hemijski preparati za suzbijanje biljnih bolesti i tetoina
99. Spremanje i primena razblaenih sredstava za suzbijanje bolesti i tetoina
100. Aparati za primenu hemijskih sredstava
101. Mere obezbeenja pri korienju hemijskih sredstava
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU

Prevoenjem ove knjige nismo eleli da nae itaoce samo upoznamo kako
se u dalekom
Uzbekistanu s Ijubavlju i umenou gaje voke i vinova loza na okunici, ve smo
to uinili i radi praktinih
koristi koje se mogu izvui iz iskustava uzbekistanskih proizvoaa. Knjiga je
prvenstveno namenjena naim
voarima i vinogradarima-amaterima, to ne znai da od nje nee imati koristi i
profesionalni proizvoai, tim
pre to je knjiga u velikoj meri prilagoena i naim uslovima, tako da je dobila
karakter prirunika za
praktian rad i pod naim podnebljem. Da bismo to postigli morali smo da
uinimo izvesne izmene u
originalu, pre svega u pogledu sortimenta voaka i vinove loze, koji se znatno
razlikuju od sortimenta u naoj
zemlji. Izvrene su izmene, ukoliko je to bilo nuno, i u odeljku o zatiti voaka i
vinove loze od raznih bolesti
i tetoina, s obzirom na to to pojedine bolesti i tetoine ne ugroavaju u istoj
meri vonjake i vinograde
kod nas i Uzbekistanu, niti se kod nas koriste za zatitu uvek ona sredstva koja se
koriste tamo.
Razume se, ovim izmenama i dopunama prevod ne samo da nita nije izgubio
ve je, naprotiv,
dobio, jer je time knjiga sada postala isto tako korisna za nae itaoce kao i za
one u Uzbekistanu, kojima je
prvobitno bila i namenjena, na zadovoljstvo i pisaca i svih onih koji su
saraivali na ovom korisnom poslu.
Beograd, maja 1974. godine

Dr Mihajlo Krsti
UVOD
RASPORED VOAKA, JAGODASTOG VOA I VINOVE LOZE NA OKUNICI
Pod okunicom podrazumevamo povrinu na kojoj se nalazi zgrada za stanovanje,
sporedne zgrade
i vrt sa vokama, vinovom lozom, povrem i cveem.
Kua se obino podie u sredini ili na jednom kraju okunice. Pred kuom je
cvetnjak s raznobojnim

strana 4 / 80
cveem, zatim voke niskog rasta, dbunasto parkovsko drvee i ukrasno iblje.
Lepa ograda i ulaz u
okunicu, asfaltiran, poploan ili poljunen i uvaljan puti pred kuom i
ornamenti na kui jo vie
ulepavaju izgled okunice, pa i celog naselja. Ograde od naboja, kakve su se
nekada gradile u nekim
krajevima, a koje se na alost, tu i tamo jo uvek mogu nai, ne samo da ne
ulepavaju okunice i naselja,
ve nanose i tete, jer su leglo raznih biljnih bolesti i tetoina. Pored toga takve
se ograde brzo raspadaju,
pa su bogat izvor praine, koju vetar raznosi i zagauje vazduh naselja. Zato
ovakve ograde vie nigde ne
treba podizati, a tamo gde ih jo ima valja ih zameniti ogradama od pletene ice,
letava, gvozdenih ipki, ili
ivom ogradom od gledija, duda, ligistruma i drugog drvea i iblja.
RASTOJANJE IZMEU VOAKA
Voni zasadi mogu zauzimati odvojeni deo, ili se, pak, redovi voaka mogu
pruati du cele
okunice.
Prilikom podizanja vonjaka veliku panju valja obratiti odreivanju rastojanja

izmeu voaka. Ako
sadnice posadimo suvie gusto, kad se razviju, njihove grane e se preplitati i
voke e se meusobno
guiti, to e se negativno odraziti kako na duinu njihovog veka, tako i na njihovu
rodnost i kvalitet plodova.
Kad se voke sade na okunici, najpovoljnije odstojanje meu njima je: za kajsije i
jabuke 6x6 m; za
kruke i trenje 6x5 m; breskve 43m; ljive i badem 5x4 m, a za narove i
smokve 4x3 m.
U prvo vreme posle saenja jabuke, kruke i kajsije, voke ne zasenjavaju
celu povrinu koja je
njima namenjena, zato se preporuuje da se izmeu redova gaje voke slabije
bujnosti i kraeg veka, koje
poinju rano da donose plod. Posle druge, odnosno tree godine ovakve voke su
dva puta manje od jabuka
ili kajsija, a ve oko dvanaeste godine poinju da odumiru.
Osim breskve, izmeu redova jabuka, kruaka i kajsija moe se saditi i patuljasta
jabuka na
vegetativnoj podlozi M-tipa ili kruka na dunji.
Na ovaj nain se jo gaje i ljiva, nar, smokva, vinja i druge slabo bujne vrste i
sorte.
Meu kulture se obino sade u redovima.
UGLEDNE EME ISKORIAVANJA OKUNICE
Na okunici se povrina pod vokama i sortni sastav utvruju po sopstvenoj elji.
Da bi itaocima olakali ureenje okunice i razmetaj vrsta voaka u vonjaku,
dajemo i nekoliko
varijanti uglednih ema.
PRVA VARIJANTA
Parcela ima oblik izduenog pravougaonika (duine 60, irine 22 m, a povrine
1.320 m2. Po ovoj
emi, na zemljite pod zgrade za
stanovanje, ekonomske zgrade i
dvorite ostavlja se 330 m2, za

vinograd 330 m2, a za vonjak 660
m2. Razmer vonjaka je 30x22 m,
a vinograda 30x11 m.
Vonjak treba podizati po
emi 6x6. Izmeu visokostablaica
(osnovna sadnja) sade se voke
niskog rasta, slabije bujnosti i
kraeg veka kao meukultura
(sadnja izmeu redova). U
osnovnoj sadnji od 16 stabala
visoko stablaica sade se: jabuke
10, kruke 2, kajsije 2,
trenje 2. Radi boljeg
iskoriavanja zemljita mogu se
posaditi i 12 srednjebujnih vrsta
voaka: 3 ljive, 3 vinje i 6
bresaka. Umesto ljiva, vianja i
bresaka mogu se posaditi, kao to
je ve reeno, jabuke na M-podlogama i kruke na dunji.
Izmeu redova mogu se posaditi 9
sadnica breskve, a na preostalom
slobodnom prostoru gajiti jagode i
povre. Na celoj parceli
rasporeuje se 37 stabala.
Prvo poinju donositi plod

strana 5 / 80
breskve. Kroz nekoliko godina, u zavisnosti od razvijanja osnovnih sorata,
odnosno, kada one ponu da daju
pun rod, od meurednih voaka prvo unititi breskve, zatim vinje, i ljive. U
meuredovima ovakvih
vonjaka prve godine moe se gajiti i povre.
Umesto bresaka u meuredovima moemo gajiti jagode jer, docnije kad voke
porastu toliko da
ponu zasenjavati jagode, mesto ovih u meuredovima se gaji povre, a kad
voke jo vie porastu i
razgranaju se pa ponu onemoguavati i gajanje povra prelazi se na setvu
trava.
U sluaju da se za jagode i povre odreuju posebne povrine, tada na
vonjak otpada pola
okunice, a druga polovina se koristi za gajenje jagoda i povra.
Vinograd se moe zasaditi stonim ili vinskim sortama. Za gajenje stonih sorti po
miljenju mnogih
iskusnih vinogradara bolji je sistem u obliku klasinog okota. Pri ovom nainu
gajenja okoti u redu mogu
biti na rastojanju od 2 m, a red od reda 3 m. Na okunici, po prvoj varijanti, pri
ovakvoj sadnji stonih sorti,
stane svega 47 okota vinove loze. Ako se, pak, sade vinske sorte, onda se one
gaje u paliru. okoti se
sade na rastojanju 2 m u redu, a 22,5 m izmeu redova, U ovom sluaju
na okunici se rasporedi 66
okota vinove loze.
Ispred kue obino se sade vinje, breskve ili nar.
DRUGA VARIJANTA
U ovom sluaju okunica iznosi 400 m2 i ima oblik kvadrata sa stranama od
20 m. U sredini
okunice nalazi se kua za stanovanje veliine 8 x 8m. Voke se sade na
rastojanju 6 m u redu i izmeu
redova. U osnovnoj sadnji ima 6 visokostablaica: tri jabuke, jedna kruka, jedna
trenja i jedno stablo
kajsije. Za meurednu sadnju potrebno je osam slabo bujnih stabala: jedna dunja,
dve vinje i etiri breskve,
tako da na okunici doe ukupno 14 stabala.
Na izdvojenoj parceli podignut je palirni vonjak.
Vinova loza se gaji u paliru. Du ograde sadi se malina ili ribizla, a manji deo
povrine odreen je
za povrtnjak. Prve godine povre se moe proizvoditi i izmeu voaka.
Sem opisanih varijanti, navodi se ema gde su za vonjak i vinograd povrine
odreene, dok se na
ostaloj povrini moe po volji gajiti povre ili neki drugi usev.
IZBOR SORTI VOAKA, JAGODA I VINOVE LOZE
Dugovenost i rodnost voaka i vinove loze zavise od sorte i zato prilikom
podizanja vonjaka i
vinograda treba obratiti veliku panju na izbor sorti. U ratarstvu i povrtarstvu pri
gajenju jednogodinjih
kultura, u sluaju pogrenog izbora sorti lako ih je zameniti drugima, dok je kod
voaka ovo veoma teko. U
ovom sluaju greka koja se uini pri izboru sorte ispolji se tek kroz nekpliko
godina. Najbolje je odabirati
one sorte koje su odreene za pojedine rejone, a sadnice nabavljati u
rasadnicima.
I kod nas u Jugoslaviji, kao i u Uzbekistanu, prirodni uslovi dozvoljavaju
gajenje razliitih vonih vrsta i sorti, ve u zavisnosti od zemljinih, terenskih i
klimatskih uslova u pojedinim krajevima. Zato je najbolje da se prilikom
odabiranja
vrsta i sorata voaka za podizanje vonjaka na okunici, posavetujete sa
poljoprivrednim strunjacima ili iskusnim voarima praktiarima i odaberete za
svoj
zasad one vrste i sorte koje u vaem kraju najbolje uspevaju. Razume se,
prilikom
odabiranja vrsta i sorata, pored ostalog valja paziti i na doba sazrevanja
voa, tako
da tokom cele sezone imamo sveih plodova.

I DEO
GAJENJE VOAKA NA OKUNICI
SORTE VOAKA1
Po rokovima sazrevanja i upotrebe plodova sorte jabuke i kruke se dele na
letnje, jesenje i zimske.
Letnje sorte sazrevaju od sredine juna. One ve na stablu dobijaju
odgovarajuu boju i ukus karakteristine za sortu, i pogodne su za upotrebu
odraah
posle berbe. Mogu se uvati 715 dana.
Jesenje sorte sazrevaju u avgustu. Mogu se upotrebljavati za jelo 1530
dana posle berbe. Neke sorte mogu se uvati do januara.
1
Sasvim je azumljivo da je sortiment voaka i viove loze u Uzbekistau u
mnogome drukiji od onog u Jugoslaviji i zato smo ama
nepoznate ili malo poznate sote zameili sotama koje se gaje kod nas i samim
tim smo kjigu uinili korisnijom i za nae itaoce.
(Pimedba edakcije NOLIT)

strana 6 / 80
Zimske sorte sazrevaju u septembru a pogodne su za upotrebu kroz mesec
dana. Pojedine sorte
mogu se uvati do nove berbe.
SORTE JABUKA
Jabuka ima razvijenije stablo, ali postoje i patuljasti i polu-patuljasti oblici. Jabuka
je otporna prema
mrazu, a najbolje uspeva na plodnim zemljitima i u krajevima sa dosta vlage.
Jabuke visokostablaice pod
ovakvira povoljnim uslovima mogu po stablu dati i preko 1500 kg jabuka.

Od kvalitetnih sorti za nas u
Jugoslaviji od znaaja su sledee sorte:
Starkova najranija. Poreklom je iz SAD. Stablo je srednje bujno, plodovi su
sitni (80100 g),
okruglasti, ponekad mogu biti i nepravilnog oblika. Bledouti su sa crvenim
pramenovima sa sunane
strane. Meso joj je vrsto, sono, nakiselo i beliaste boje. Plodovi se uvaju dve
nedelje. Sazreva u prvoj
polovini jula. Ima polen koji dobro klija. Vrlo je rana sorta. Dobre rezultate daje na
vegetativnim podlogama;
srednje je bujnosti.
arlamovski. Poreklom ja iz SSSR. Dosta je rasprostranjena u naoj zemlji. Stablo
je srednje bujno,
rano i obilno raa. Plod je srednje krupnoe, zelenkasto ute do bledo ute
boje, prekriven intenzivno
crvenim prugama. Meso j sono, nakiselo, ukasto-belo. Sazreva polovinom
avgusta. uva se do 2
nedelje.
Dems griv. Poreklom je iz Engleske. Rasprostranjena je u mnogim
zemljama i unas. Plod je
srednje krupnoe, okruglasto-konusan, slatko-kiselog ukusa, soan, sa izraenim
mirisom na bananu.
Sazreva polovinom avgusta. Ova sorta je pokazala dobre rezultate na
vegetativnim podlogama. Spada po
kvalitetu u grupu najboljih sorti koje kasno sazrevaju. Dobra je za proizvodnju
sokova.
Jonatan. Poreklom je iz SAD. Rasprostranjena je u celom svetu. U nas se gaji od
1930. godine. Plod
je srednje krupan. Jonatan je rodna sorta. Plod ima glatku, sjajnu, svetloutu pokoicu, prekrivenu
intenzivnom crvenom bojom. vrst je, soan, slatko-kiselog ukusa. Bere se u
septembru i uva do aprila.
Ova sorta je osetljiva na pepelnicu i tokom uvanja na plodovima se javlja
oboljenje zvano jonatanove
pege", koje umanjuje vrednost plodova.

Parmenka. Poreklom je iz Engleske. Poznata je u celom svetu i u nas; ubraja se u
najpoznatije sorte
jabuke. Plod je osrednje krupan (140150 g), zlatno ute boje, sa crvenim
prugama na sunanoj strani.
Lepog je izgleda. Meso, je vrsto, sono, ima ukus slatnog vina, bledoukaste
boje, odlinog kvaliteta. Bere
se u septembru i upotrebljava odmah posle berbe, a moe se uvati do
marta. Ova sorta je osetljiva na
jabuni smotavac. Dolazi u obzir za gajenje u vlanim podrujima.
Delies crveni. Poreklom je iz SAD. U nas se gaji od 1930. god. Stablo je
umereno bujno. Delies
redovno i obilno raa. Plodovi su srednje krupni do krupni (180220 g),
oblika izdueno-kupastog sa
izraenim rebrima oko aica.
Pokoica ploda je debela, glatka, u osnovi svetlouta sa crvenim prelivom u vidu
pramenova
razliitih nijansi. Meso je vrsto, sono i slatko s malo kiselosti; ukaste je boje.
Bere se krajem septembra
ili poetkom oktobra. Plodovi se mogu uvati do marta. Duim uvanjem plodovi
postaju branjavi. Ovaj
delies ima svoje mutante: starking, riared i dr.
Zlatni delies. Poreklom je iz SAD, ima ga u svim zemljama gde se gaje
jabuke. U nas se gaji u
savremenim plantaama Stablo ie umereno bujno, u mladosti ak izrazito bujno.
Veoma je rodna sorta. Plod
je srednje krupnoe (150-200 g), izueno-konusnog oblika.
Pokoica ploda je zlatnouta sa izraenim sitnim sivkastim takama. Ima dugu
peteljku. Meso je
vrsto, slatko, bledo-ute bojie Izvrsnog je kvaliteta.
Berba se obavlja od polovine septembra do sredine oktobra. Veoma
rasprostranjena sorta u
plantanom gajenju.
Koks oran. Poreklom je iz Engleske. U nas je naroito rasprostranjen u Sloveniji,

gde se ubraja u
najvanije sorte. Stablo je umerene bujnosti, redovno i dobro raa. Plod je sitan
do srednje krupan (100
120 g); boje zlatnoute i prekriven narandasto-crvenkastim pramenovima. Meso
je ruiasto, sono,
slatkog osveavajueg ukusa. Po kvalitetu ploda ova jabuka spada u
prvorazredne.
Berba je krajem septembra i poetkom oktobra. Ova vrsta trai vlanija podruja.
Dobre rezultate
daje kada se sadi u palirima.
Boskopka. Poreklom je iz Holandije. Dosta je rasprostranjena u svetu, i u nas, u
Jugoslaviji. Stablo
je veoma bujno, sa razgranatom krunom. Plod je vrlo krupan (220250 g),
razliitog oblika okruglasto-pljosnat ili asimetrian. Pokoica ploda je debela,
rapava, suva, najee raste boje; meso je sono,
nakiselo, vrsto i odlinog kvaliteta.
Berba je u oktobru, a plodovi se mogu uvati do aprila. Zbog slabije rodnosti
potiskuju je rodnije
sorte.
Budimka. To je naa domaa sorta jabuke. Ima je dosta u naoj zemlji, naroito u
Pomoravlju. Stablo
je bujno. Plod je srednje krupnoe (110130 g), okruglasto-pljosnatog oblika,
esto nepravilnog. Pokoica
mu je tamna, zelenkastoukasta, sa sunane strane bledo-rumena. Meso je
belo, nedovoljno sono,
oskudno kiselinom. Berba je u oktobru; plodovi se uvaju do maja. Zbog loijeg
kvaliteta slabo se gaji, ali
podnosi i loe zemljite.

strana 7 / 80
Kolaara. Nepoznatog je porekla, mada se smatra naom sortom.

Rasprostranjena je u svim
jabuarskim predelima. Odlikuje se bujnim stablom i retkom krunom. Plodovi
su srednje krupni (120150
g), kolaastog oblika. Pokoica je zelene boje sa zatvoreno-crvenim prugama koje
prekrivaju vei deo ploda.
Meso je vrsto, belo, prozeto zelenkastim koniima i kiselog je ukusa. Bere se u
oktobru; plodovi se uvaju
do maja. Polen je slabo klijav. Ne gaji se mnogo zbog loijeg kvaliteta,
neredovne plodnosti i teeg
oploavanja. Inae plod se moe uvati i u nepovoljnim uslovima vrlo dugo.
Sem ovih, postoji jo veliki broj sorti jabuka koje se gaje kod nas: lepocvetka,
umatovka, tetovka i
druge.
SORTE KRUAKA
Julska arena. Poreklom je iz Francuske i spada u najrairenije letnje sorte kruaka
u svetu. U nas
se gaji oko Beograda. Stablo je slabije ili umerene bujnosti. Plod je srednje
krupnoe (80 100 g) i
zarubljeno-jajastog oblika. Pokoica ploda je zelenkasta i prekrivena rumenilom sa
sunane strane. Meso je
belo, sazreva poetkom jula.
Do sada je ova sorta dala dobre rezultate, te dolazi u obzir za proizvodnju.
Trevuka. Poreklom je iz Francuske. Ima je dosta u okolini Beograda. Stablo je
srednje bujno. Plod
je srednje krupnoe (150 180 g), cilindrino-kupastog oblika. Pokoica je
bledouta, prelivena rumenilom
sa sunane strane, a meso je belo. Sazrevaju u julu i u avgustu. Ubraja se u red
dobrih sorti kruaka to leti
sazrevaju.
Klapovka. Poreklom je iz SAD. Poslednjih godina se neto vie proizvodi u
naoj zemlji. Plod je
srednje krupnoe (150 180 g), jajastog oblika. Pokoica ploda je tamnouta sa
crvenim prelivom. Meso
jebelo, topi se u ustima, slatko-kiselog je ukusa i prijatne arome.

Sazreva poetkom avgusta.
Spada u red najboljih letnjih sorti kruaka, te se preporuuje za proizvodnju.
Viljamovka. Poreklom je iz Engleske. Spada u grupu najrasprostranjenijih letnjih
sorti kruaka u nas i
u svetu. Odlikuje se umerenom bujnou. Plod je srednje krupan ili krupan (150
250 g), krukastog do
pravilnog oblika sa izvesnim neravninama na povrini. Pokoica je svetlouta, a
moe biti i malo rumena na
sunano] strani. Meso je neno, sono, topi se u ustima, odlinog kvaliteta.
Sazreva krajem avgusta.
Gajenje viljamovke se naroito poslednjih godina naglo iri u plantaama.
Sa dunjom nema dobru
kompatibilnost, dok na sejancu daje odline rezultate.
Boskova boica. Poreklom je iz Francuske. Rasprostranjena je naroito u
Engleskoj i u Holandiji.
Ima je i kod nas. Odlikuje se srednje bujnim stablom. Plod je srednje krupnoe
(150 180 g), izdueno-bokastog oblika. Pokoica ploda je svetlo-uta,
prekrivena aastom prevlakom. Meso je belo sa utom
nijansom, sono, topi se u ustima i vrlo je kvalitetno. Sazreva krajem septembra.
Boskova boica spada u najbolje sorte. Preporuuje se za plantano gajenje zbog
rodnosti i
kvalitetnog ploda.
Klero. Poreklom je iz Francuske i dosta je rasprostranjen u svetu a i kod nas se
sve vie gaji posle
rata. Stablo je slabo bujno, ali obiln rodi; plod je krupan (200300 g),
izdueno-krukastog oblika sa
povijenim vrhom i peteljkom. Pokoica ploda je debela, svetlouta sa crvenim
prelivom sa sunane strane.
Meso je bledouto i sono.
Berba je poetkom oktobra, moe se uvati u skladitima do januara meseca.
Bolje uspeva na
sejancu, poto sa dunjom nema dobar afinitet.
Kaluerka. Poreklom je iz Francuske. Dosta je rasprostranjena u svetu, u naoj

zemlji ima je najvie
od svih sorti kruaka. Stablo je bujno i vrlo rodno. Plod je krupan, ak i vrlo
krupan (200 300 g) izdueno-krukastog oblika. Pokoica ploda je svetlouta sa
karakteristinom rastom trakom koja se prua od
peteljke ka aici. Meso je bele boje, sono, bez izraene arome.
Berba se obavlja oktobra, a moe se uvati do januara.
lako nema meso visokog kvaliteta, zbog obilnog roda i skromnih zahteva
kaluerka je najrairenija
zimska sorta kruaka.
Krasanka. Poreklom je iz Francuske. Dosta je odomaena u naoj zemlji. Stablo je
umerene bujnosti
i rodnosti.
Plod je krupan i vrlo krupan (250 350 g), okruglastog oblika sa
dugakom peteljkom. Pokoica
ploda je sivozelena, s rastim prelivom. Meso je visokokvalitetno, ukasto, topi
se u ustima.
Berba je krajem oktobra, a moe se uvati do februara.
Pored navedenih sorti kruaka gaje se jo i sledee: karamanka, dilova,
maslovka, zimska
dekonkinja i druge.
SORTE DUNJA
Leskovaka. To je domaa sorta, dosta rasprostranjena i poznata kao dunja".
Stablo je umereno
bujno i rodno. Plod je vrlo krupan (400500 g), okruglastog ili malo
izduenog oblika, ravan ili sa slabo
izraenim rebrima. Pokoica ploda je maljava, miriIjava, svetlouta. Meso je belo
sa utom nijansom,
prijatne arome.

strana 8 / 80
Sazreva krajem oktobra i moe se uvati do februara. Leskovaka dunja je vrlo

pogodna za
industrijsku preradu, poto plodovi imaju manji broj kamenih elija.
Vranjska. Domaa sorta, poznata u narodu kao dunjac". Ima bujno stablo.
Plod je vrlo krupan
(5001000 g), znatno krupniji od leskovake, krukastog oblika sa izraenim
rebrima. Pokoica je maljava,
limunastoute boje. Meso je uto, kiselastog ukusa i prijatne arome.
Sazreva krajem oktobra.
Za preradu vranjska dunja je manje podesna od leskovake.
Pored navedenih sorti, koje ine 90% od svih sorti dunja u naoj zemlji,
poznate su jo i sledee:
ampinjon, portugalska, japanska dunja i druge.
SORTE LJIVA
Rut gerteter. Poreklom je iz Nemake. Odlikuje se stablom umerene bujnosti i
dobre rodnosti. Plod
je krupan (teine 3035 g). Pokoica je zatvorenoplava, dok je meso bedoute
boje, vrsto, sono i slatkog
ukusa.Pokazuje dobre osobine stone sorte, pa se preporuuje za gajenje u blizini
veih potroakih mesta.
Kalifornijska plava. Poreklom je iz SAD. Stablo je umerene bujno i vrlo rodno. Plod
je krupan (25
30 g). Pokoica ploda je plava. Meso je bledouto, sono, vrlo prijatnog ukusa i
odvaja se od kotice.
Sazreva u julu. Dolazi u obzir za gajenje kao rana stona sorta. Sklona
naizmeninom raanju, ali se taj
nedostatak lako otklanja poboljanom agrotehnikom.
Krupna zelena renkloda. Nepoznatog je porekla. Stablo je umerene bujnosti
i rodnosti. Plod je
krupan (3035 g), okruglastog oblika. Pokoica ploda je zelenkasta,
prozrana, pokrivena rumenim
takicama sa sunane strane. Meso je zlatnouto, vrsto, sono, slatko, prijatnog
ukusa i odvaja se od
kotice. Sazreva sredinom avgusta. Plodovi ove sorte su pogodni kako za sveu
upotrebu tako i za razne
preraevine.
Poegaa. Nepoznatog je porekla. Odlikuje se stablom umereno bujnim i
veoma rodnim. Plod je
srednje krupan (1822 g) i jajastog oblika. Pokoica ploda je tamnoplava sa
izrazitim pepeljkom. Meso je
zlatnoute boje, sono, topi se u ustima i slatko; lako se odvaja od kotice.
Sazreva sredinom septembra.
Poegaa je sorta koja je najvie zastupljena u Jugoslaviji. Odlina je za suenje,
preradu i stonu
upotrebu. Samooplodna je. Od nje se dobija odlina rakija. Mana joj je to ima
dosta sitne plodove i to je
osetljiva prema arki ljive. Postoji veliki broj formi poegae.
Azenka. Poreklom je iz Francuske. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti.
Plod je srednje krupan
(2530 g), jajastog oblika. Pokoica ploda je plavo-crvenkasta, tanka, sa
crvenim takicama i izraenim
pepeljkom. Mezokarp je zlatno-ute boje, soan vrst sladak i lako se odvaja od
kotice.
Najvie se koristi za suenje.
Pored navedenih sorti, proizvode se i sledee: bilska rana italijanska ljiva, kirke,
ana pet, altanova
renkloda, prezident i vrste za proizvodnju rakije: crvena ranka, trnovaa,
drenovka, moravka, metla,
beloljiva i druge.
SORTE BRESAKA
Majski cvet. Poreklom je iz SAD. Odlikuje se stablom umerene bujnosti koje
redovno i obilno raa.
Plod je srednje krupan (70 80 g) i okruglastog oblika. Pokoica ploda je
tamnocrvena i maljava. Mezokarp
je bele boje a ispod pokoice ima crvenkastu nijansu; ne odvaja se od kotice.
Sazreva u drugoj polovini
juna.
Doskora majski cvet je bio najranija sorta bresaka u Jugoslaviji. U

poslednje vreme uvode se jo
ranije sorte kao to su: madlen, puaje, pringtajm, prekoisima moretini i druge.
Moretini, Poreklom je iz Italije. Stablo je bujno i vrlo rodno. Plod je srednje
krupnoe (80100 g),
okruglast ili izdueno okruglast. Zbog osobine da esto prerodi, plodovi su znatno
sitniji, naro-ito ako se ne
probiraju. Pokoica ploda je prekrivena rumenilom na sunanoj strani. Mezokarp je
bele boje i delimino se
odvaja od kotice. Sazreva krajem juna, odmah posle majskog cveta.
Zbog obilne rodnosti i ranog sazrevanja dosta je rasprostranjena u naim
vonjacima.
Diksired. Poreklom je iz SAD. Stablo je bujno ili umereno bujno i dosta rodno. Plod
je srednje krupan
ili krupan (150200 g) i okruglastog oblika. Pokoica ploda je obojena
tamnocrvenom nijansom sa kratkim
prugama. Meso je uto, ukusno i odvaja se od kotice. Plod je pogodan za
transport. Sazreva u drugoj
polovini jula.
Zbog ranog sazrevanja i kvalitetnog, utog mesa ova sorta se veoma ceni svuda
pa i kod nas.
Redheven. Poreklom je iz SAD. Stablo je umerene bujnostj i odline rodnosti, tako
da se ubraja u
najrodnije sorte bresaka. Plodovi su srednje krupni (100150 g) i
okruglastog oblika Pokozica ploda je
prekrivena crvenom prevlakom. Meso je uto, dosta cvrsto, vrlo ukusno i odvaja
se od kotice. Sazreva
krajem jula. Veoma je zastupljena u naim novim plantaama bresaka (oko 50 %).
Halenheven. Poreklom je iz SAD. Odlikuje se umereno bujnim stablom i odlinom
rodnou. Plod je
srednje krupan ili krupan (130160 g), okruglastog oblika. Pokoica ploda je
crvena do zatvoreno-crvena.
Meso je uto, malo crveno oko kotice. Vrlo je kvalitetno i odvaja se od kotice.
Ubraja se u sorte koje su
pogodne za transport i hlaenje. Sazreva poetkom avgusta.

strana 9 / 80
Elberta. Poreklom je iz SAD. Ima vrlo bujno i dosta rodno stablo. Plod ie
krupan (180200 g),
izduenog oblika, esto asimetrian. Pokoica ploda je maljava, sa sunane strane
je narandastoute boje
Meso je uto, a ispod pokoice i oko kotice crvenkaste boje. Odvaja se od kotice.
Postoji vei broj sorti bresaka sa imenom elberta: junska elberta julska elberta,
rana elberta, elbert
fej itd. Sve se meusobno razlikuju.
Haleova pozna. Poreklom je iz SAD. Odlikuje se srednje bujnim stablom i
zadovoljavajuom
rodnou. Plod je vrlo krupan (200 250 g), a ponekad dostie i do 800 g. Oblika
je okruglastog i
simetrinog. Pokoica ploda je narandasto-crvenkasta prekrivena crvenom
bojom sa prelivom u plavo.
Meso je uto, prijatnog ukusa, ispod pokoice rumeno, a oko kotice crveno,
odvaja se od kotice. Sazreva
krajem avgusta i poetkom septembra.
Smatra se jednom od najboljih sorti bresaka u svetu. Ima svestranu
upotrebu. Mana joj je to je
osetljiva na mraz i to polen tee klija.
Od novih sorti bresaka koje se uvode u proizvodnju istiu se svojim
kvalitetima: dersilend,
sautheven, feirheven, diksidem, triodem, redskin, rio oso gem i dr.
SORTE KAJSIJA
Krupna rana. Nepoznatog je porekla. Odlikuje se dosta bujnim ali nedovoljno
rodnim stablom. Plod
je krupan (100140 g), jajastog oblika, pravilnih simetrija. Pokoica ploda je
bledouta, dok je sa sunane
strane prekrivena rumenilom. Meso je zlatnoute boje. Ima slatku jezgru. Sazreva
krajem juna meseca.
Ovo je jedna od najboljih ranih sorti kajsija u svetu, te se zbog ranog
sazrevanja najvie i ceni.
Dobar kvalitet ploda i rano sazrevanje nadoknauju slabiju rodnost.
Lijabo. Poreklom je iz Francuske. Odlikuje se bujnim stablom merene
rodnosti. Plod je krupan
(6080 g), okruglastog oblika, a ponekad je i jajast. Pokoica ploda je
bledouta, a sa sunane strane
rumena. Meso je slatko, svetlouto, topi se u ustima. Ima gorku jezgru. Sazreva
krajem juna ili poetkom
jula.
Lijab se naroito ceni jer rano sazreva i ima kombinovana svojstva ploda.
Meutim, zbog ranog
cvetanja strada od mrazeva te je treba gajiti u toplim rejonima. Zapaeno je da
neke forme ove sorte imaju
morfoloku besplodnost (defektne tukove), to se smatra manom.
Maarska najbolja. Poreklom je iz Maarske. Odlikuje se ume-reno bujnim i
vrlo rodnim stablom.
Plod je srednje krupan (45 65 g) i okruglastog oblika. Pokoica ploda je
intenzivno uta sa tamno-crvenom
dopunskom bojom. Na pokoici se vrlo esto zapaaju mrke take karakteristine
za ovu sortu. Meso je
narandasto, vrsto, sono i aromatino. Jezgra je gorka. Sazreva polovinom jula.
Ovo je jedna od najrasprostranjenijih srti kajsije u nas.
Kekemetska rua. Poreklom je iz Maarske. Stablo je slabo bujno i vrlo rodno.
Zbog dobre rodnosti
plodovi su esto sitni. Plod je srednje krupan (4050 g), pljosnatog i
nesimetrinog oblika. Pokoica je
svetlouta a sa sunane strane rumena. Meso je bedo-uto, prijatnog ukusa i
vrsto. Ima gorku jezgru.
Sazreva u drugoj polovini jula. U nas je naroito rairena oko rejona SuboticaHorgo. Naroito se ceni zbog
poznog sazrevanja, kasnog cvetanja i pogodnosti za konzervnu industriju.

Lako se raspoznaje jer se na
peteljci lista, kod liske, nalaze dva izraena zaliska.
Luizet. Poreklom je iz Francuske. Stablo je bujno i umereno rodno. Plod je srednje
krupan do krupan
(50 70 g), jajastog oblika i spljoten sa strane. Pokoica ploda je
svetlonarandasta sa intenzivno
crvenom bojom na sunanoj strani. Meso je narandasto, vrsto, slatko. Jezgra je
takoe slatka. Sazreva u
drugoj polovini jula.
Luizet se ubraja u najistaknutije srte kajsije u svetu. Vrlo je cenjena jer se
podjednako dobro koristi
za sveu upotrebu, preradu i suenje.
Pored navedenih sorti kajsija, u proizvodnji su dale dobre rezultate i sledee:
breda, rojal, ambrozija,
holubova, pavijot i dr.
SORTE TREANJA
Trina rana. Poreklom je iz Nemake. Odlikuje se bujnim i veoma rodnim stablom.
Plod je sitan do
srednje krupan (2,5 a g) i nepravilno srcastog oblika. Pokoica je tanka, glatka,
sjajna i svetlo-crvene boje.
Meso je meko i tamno-crvene boje. Ima obojen sok.
Kotica se odvaja od mesa. Sazreva u prvoj polovini maja. Interesantna je zbog
ranog sazrevanja.
Hedefingenska. Poreklom je iz Nemake. Stablo je bujno i rodno. Plod je krupan
do vrlo krupan (6
6,5 g), okruglasto-srcastog oblika. Pokoica ploda je tamnocrvena i lepog
izgleda. Meso je vrsto, svetlo-crveno i vrlo kvalitetno, odvaja se od kotice. Udeo
kotice u ukupnoj teini ploda je mali. Sazreva sredinom
juna.
Vrlo je kvalitetna svetska sorta koja je i u naoj zemlji dosta zastupljena.
Germersdorfska. Poreklom je iz Nemake. Stablo je bujno i rodno. Plod je krupan i
vrlo krupan (6
6,5 g), srcastog oblika. Pokoica ploda je zatvoreno-crvena, a u punoj zrelosti

skoro potpuno crna. Meso je
vrsto, sono, bledocrveno. Kotica je sitna i odvaja se od mesa. Sazreva
sredinom juna.
Droganova uta. Poreklom je iz Francuske. Stablo je umerene bujnosti i
rodnosti. Plod je krupan

strana 10 / 80
(5,56 g) i okruglastog oblika. Pokoica ploda je svetlouta (slina ilibaru),
tanka i za vreme kie puca.
Meso je bledouto, vrsto, sono i odvaja se od kotice. Sazreva krajem juna.
Ovo je sorta prvenstveno dobra za tehnoloku upotrebu zbog utog mesa. Za
stonu upotrebu nije
pogodna, jer ima malo gorku nijansu u ukusu ploda.
Pored navedenih sorti, dobre su i sledee novije sorte trenje: emperor francis,
sue, van, bing,
lambert, treken, bigaro, i dr.
SORTE VIANJA
Majurka (petrovaradinska). Smatra se da je poreklom iz Nemake. Stablo je
srednje bujno do bujno,
umerene rodnosti. Plod je srednje krupan (45 g), izdueno-okruglastog
oblika. Pokoica ploda je
tamnocrvene boje, debela i vrsta. Meso je tamnocrveno, sono, malo gorko.
Sazreva krajem maja ili
poetkom juna.
Ova sorta vianja je dosta rairena u okolini Petrovaradina i u severnoj Bakoj.
Interesantna je zbog
ranog sazrevanja, ali ima manu da joj plodovi neravnomerno sazrevaju, pa
je zbog toga i berba
neravnomerna.
Kereka. Poreklom je iz Maarske. Stablo je bujno i dobre rodnosti. Plod je
krupan (56 g),
okruglastog oblika, malo spljoten sa strane. Pokoica ploda je crvena do

tamnocrvene. Meso je crvenkasto.
Sok je ruiaste boje. Sazreva krajem juna.
Poslednjih godina naglo prodire u plantane vonjake. Do sada je dala dobre
rezultate, naroito
kada su obezbeeni dobri opraivai.
Maraska. Nepoznatog je porekla. Rairena je u Dalmaciji i van toga podruja
nema veliku privrednu
vrednost. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Rano prorodi. Plod je sitan
ili srednje krupan (2,53,5 g),
okruglastog oblika. Pokoica ploda je tamno crvena do crna. Meso tamno-crvene
boje. Sazreva u drugoj
polovini juna.
Gaji se prvenstveno za dobijanje prvoklasnih likera maraskino". U drugim
podrujima nae zemlje
ne daje liker takvog kvaliteta kao u Dalmaciji.
panska. Verovatno je poreklom iz panije. Stablo je umereno bujno i rodno. Plod
je srednje krupan
do krupan (4,55,5 g), okruglastog oblika. Pokoica ploda je crvena. Meso je
meko, sono, ruiasto. Sok
bledoukaste boje do bezbojan. Sazreva krajem juna i poetkom jula.
Pored navedenih u proizvodnji su dale dobre rezultate i sledee sorte vianja:
lotova, majska vinja,
osthajmska, rimorensi, hajmanova konzerva, hajmonov rubin i druge.
SORTE MARELA
Marele su hibridi trenje i vinje. Neki strunjaci ih ubrajaju u vinje, dok ih drugi
izdvajaju kao
zasebnu vonu vrstu. Za marele je karakteristino uglavnom to t im stablo
podsea na trenju, dok su
osobine plodova slinije vinji. U vrlo kvalitetne sorte ubrajaju se: kraljevska
marela, kraljica hortenzija, lepa
od atneja, pozna marela, osenena marela i druge.
IZBOR SORTI
Pri izboru sorti za podizanje vonjaka treba se, pored ostalog, rukovoditi i
mogunou opraivanja,
odnosno oploavanja i zametanja plodova. Ovo zbog toga to se sorte nekih
voaka mogu opraivati
sopstvenim cvetnim prahom (samooplodne sorte), dok se druge, da bi se
oplodile, moraju opraiti cvetnim
prahom neke druge sorte (samobesplodne sorte).
U samooplodne spadaju gotovo sve sorte kajsija i bresaka, veina sorti ljiva,
vianja i ribizla, zatim
orasi, agrumi, evropske kupine i neke sorte maslina.
Samobesplodne su jabuke, kruke, trenje, slatki badem, gotovo sve sorte lenika
i veina sorti
maslina.
Pri podizanju vonjaka, pa i onih malih na okunicama, posebnu panju treba
obratiti pravilnom
izboru i rasporedu sorti samobesplodnih voaka, kako bi se obezbedilo
meusobno uspeno opraivanje, a
samim tim i obimna rodnost. Pri izboru i rasporedu sorti samobesplodnih voaka
treba imati na umu da za
meusobno, unakrsno opraivanje nisu pogodne sve sorte s obzirom da su
neke dobri a druge loi
opraivai. Tako, na primer, kod jabuke kao dobri opraivai smatraju se sledee
sorte: zlatna parmenka,
lepocvetka, zlatni i crveni delies, kaselka, ontarior crveni i beli astrahan,
londonski peping, ampanjka,
ananasova reneta, budimka, tetovka i dr. U loe opraivae se ubrajaju: kanatka,
boskopka, bobovec,
starkig, grafentajnka, baumanova reneta itd.
Od sorti kruaka u dobre opraivae spadaju: karamanka, klero, krasanka,
viljamovka,
kongresovka, klapova, lebrenova, gijatova itd. a u loe: kaluerka, dilova,
lukasova, amajlika i dr.
Imajui sve ovo u vidu, pri podizanju vonjaka u kome e se gajiti samobesplodne
voke, ne
moemo se ograniiti samo na jednu sortu, ve moramo odabrati najmanje dve, a

jo sigurnije tri ili vie sorti
koje se meusobno dobro oprauju i obezbeuju obilan i kvalitetan rod.
Pri izboru samobesplodnih sorti, odabraemo prvo po svom ukusu jednu, dve ili
vie sorti, koje emo
gajiti radi proizvodnje plodova, a zatim emo odabrati opraivae koji najbolje
odgovaraju glavnim sortama.

strana 11 / 80
Kao opraivae valja odabrati sorte s kvalitetnim polenom koji sazreva u doba
kada cvetaju i glavne sorte i
koji omoguuje dobru oplodnju, kvalitetan i obilan rod. Pored toga sorte
opraivaa treba da imaju priblino
isti vek kao i glavne sorte i, to je vrlo znaajno, da budu dobro prilagoene
lokalnim uslovima.
Sam razmetaj sorti u vonjaku moe biti razliit, ali uvek takav da omoguuje
pravilno opraivanje.
Obino se radi ovako: ako sorte koje se gaje kao glavne i same
meusobno dobro oprauju, onda se
smenjuju sa po 4 ili najvie 6 redova. Meutim, kad su glavne sorte izrazito
loi opraivai onda se sa
dobrim opraivaima smenjuju posle svaka dva reda.
VONJAK
ORGANI VOAKA
Organi voki su: koren, deblo i kruna.
Koren
Koren je podzemni deo voke i sastoji se od osnovnog korena, ilica i korenovih
dlaica. Svi ovi
delovi korena zajedno ine korenov sistem. Zadatak korenovog sistema je da
uvruje i hrani voku, a
esto slui i za razmnoavanje putem izdanaka i reznica. Za ishranu voaka,
odnosno za upijanje vode iz
zemljita i u njoj rastvorenih hranljivih sastojaka slue korenove dlaice.

Deblo
Deblo je sredini uspravni deo voke, i nalazi se izmeu korena i krune. Mesto
na kome koren
prelazi u deblo naziva se korenov vrat. Voke bunastog oblika, kao to su maline,
kupine, ogrozd i ribizle,
nemaju debla. Glavna uloga debla je da sprovodi nepreraenu hranu koju
korenove dlaice s vodom izvlae
iz zemljita i sprovodi je u krunu, odnosno u lie voke gde se ova hrana
prerauje i tako preraena putem
debla vraa se u koren. Deo ove preraene hrane koren koristi za sopstvenu
ishranu, to mu omoguuje
dalji razvitak, a delom i za stvaranje rezervi hrane. Deo hrane koja e
sluiti kao rezerva zadrava se i u
samom deblu.
Kruna
Kruna je nadzemni deo voke i nasaena je na deblu. Veliina, oblik i struktura, u
svom prirodnom
obliku, karakteristini su za svaku vrstu posebno. Tako, na primer, krune
jabuke, kajsije, ljive i trenje
najee naginju okruglastom obliku; kruke, sem nekih sorta piramidalnora
obliku, dok kruna bresaka po
obliku podsea na kiobran, a vinje na alosnu vrbu. U izvesnoj meri na obim i
oblik krune mogu da utiu i
drugi inioci, kao to su podloga, zemljite, poloaj, duina debla
itd.
Delovi krune. Sredini deo voke koji predstavlja produetak stabla
naziva se voditeljica. Grane koje izbijaju iz samog debla ili njegovog
produetka, voditeljice, nazivaju se osnovne, ramene ili skeletne
grane. Iz ovih osnovnih grana izbijaju bone grane ili kako se jo
nazivaju pomone ili grane drugog reda. Iz grana drugog reda
izbijaju grane treeg reda itd.
Pored ovih grana u kruni voaka razlikujemo kratke i duge

mladare. Kratki mladari su, kao to se vidi ve i po samom nazivu
ogranienog rasta. Lie je na njima u obliku rozete, jer su im lanci
veoma kratki, tako da ih skoro i nema, a pupoljci su delom lisni,
tlelom cvetni. Dok se kratki mladari nalaze u unutranjosti krune!
drugi mladari se nalaze na njenoj periferiji gde su povoljniji uslovi za
njihov porast, pa zato i dostiu veu duinu. Za razliku od kratkih
mladara, dugi mladari obino nose lie i drvne pupoljke. Drugim
reima, u kruni voke postoje dve vrste mladara: drvni, koji slue za
izgradnju skeleta voke, i rodni mladari. Kod kotiavog voa drvni
mladari nose i drvne i rodne pupoljke, tako da mogu imati dve
funkcije. Kod jabuastog voa, meutim, drvni mladari nemaju
rodnih, odnosno cvetnih pupoljaka, ali se pogodnom rezidbom i
ishranom mogu kao i lisni pupoljci pretvoriti u rodne.
Rodno drvo je kod kotiavog voa jednogodinje, a kod jabuastog,
uglavnom, viegodinje. Rodno drvo ine: vite rodne granice, krute
rodne granice, prstenaste bodlje, rodni kolai i sloeno rodno drvo.
Vite rodne granice su mladari dugi do 20 cm. U drugoj godini ovi
mladari se zavravaju cvetnim pupoljcima, dok po celoj svojoj duini imaju lisne i
drvne pupoljke (sl. 3).
Krute rodne granice su neto krae od vite rodnih granica (515 cm), a neto
due od prstenastih bodlji.
Za razliku od ovih poslednjih, krute rodne granice nemaju pri osnovi prstenaste
ostatke lia. Krute rodne

strana 12 / 80
granice izbijaju pod pravim uglom. Du
ovih granica nalaze se po nekoliko
drvnih i lisnih pupoljaka, a na vrhu

cvetni pupoljak. Ukoliko su uslovi
povoljni, ovaj cvetni pupoljak se
rascvetava jo prve godine, a u
suprotnom u jednoj od narednih
godina (sl. 4).
Prstenaste bodlje i izrataji su kratko rodno drvo dugaki

svega 23 cm. U osnovi prstenaste bodlje nalazi se lisna
rozeta, a na vrhu lisni pupoljak. Ukoliko je ovaj vrni
pupoljak dobro hranjen i osvetljen on se jo tokom leta
pretvara u cvetnik; ukoliko, pak, nema ovih delova, ovaj
vrki pupoljak ostaje i nadalje cvetni (sl. 5). U sluaju kad
se zbog slabog osvetljenja i ishrane vrni pupoljak
prstenaste bodlje ne moe da pretvori u cvetni, prstenasta
bodlja se neto izduuje i postaje nerodna granica, tzv.
nerodna prstenasta bodlja (sl. 6).
Rodni kolai javljaju se kod jabuke i kruke, a nastaju
proire-njem dela granica na kome su ostali oiljci od
obranih plodova. Do proirenja ovog dela granice dolazi

zbog nagomilavanja hranljivih sastojaka koje plodovi nisu
uspeli da iskoriste. S obzirom na ovakvu rezervu hrane,
naredne godine se na ovim proirenira mestima gran-ica
obrazuju cvetni pupoljci i stvara rodno drvo (sl. 7).
Tokom vegetativnog perioda se iz drvnih pupoljaka vitih i krutih rodnih
granica razvijaju mladari koji na vrhu takoe imaju cvetne pupoijke. Na ovaj
nain za nekoliko godina se rodne granice vie puta razgranavaju stvarajui
kratke rodne granice i rodne kolae, odnosno sloeno rodno drvo krivudavog
oblika, to je est sluaj kod starijih voaka (sl. 8).
Kod kotiavog voa rodno drvo ini kratke i due rodne gran-ice i
kitice.
Rodne granice kotiavog voa imaju drugaiji raspored drvnih i rodnih
pupoljaka u odnosu na jabuasto voe. Na rodnim granicama kotiavog
voa rodni pupoljci su boni, dok se drvni pupoIjci nalaze na vrhu granica.
Drvni i lisni pupoljci su narodnim granicama esto grupisani po dva ili tri na
istom kolencetu. Ako se na tom mestu nalaze zajedno dva pupoljka, jedan je
uvek drvni, a drugi cvetni. Ukoliko ih, pak, ima tri, onda su krajnji pupoljci
cvetni, a srednji drvni. Na nekim granicama su svi boni pupoljci cvetni a
samo je vrni pupoljak lisni.
Rodne kitice kotiavog voa karakteristine su za ljive, kajsije, trenje i
vinje. Ove kitice su duge svega 24 cm i na vrhu imaju po 38 pupoljaka
od kojih su srednji drvni a krajnji cvetni.
Breskve imaju dve vrste rodnih granica: prave i lane.

strana 13 / 80
Prave rodne granice po celoj svojoj duini obino imaju tri pupoljka, od kojih su
dva cvetna, a jedan lisni.
Lane rodne granice, za razku od pravih, po celoj duini imaju samo cvetne
pupoljke, a lisne samo na
vrhu. Slino rodno drvo je i u kajsije.
RAZMNOAVANJE VOAKA
Voke se razmnoavaju semenom.
Ali ovim nainom se sortna svojstva obino
ne prenose u celini na potomstvo. Zato se u
savremenom voarstvu voke
razmnoavaju vegetativnim nainom.
Vegetativni naini razmnoavanja mogu biti:
reznicama, kalemima, polonicama,
izdancima i dr. Za razmnoavanje jabuke,
kruke, ljive, breskve, vinje, trenje i
drugih vrsta seje se seme divljih voaka da
bi se dobile divljake (podloga), na koje se
onda kaleme kulturne, pitome sorte. Na taj
nain posaena sadnica u vonjaku sastoji
se iz dva dela: iz podloge (divljaice) i na
njoj nakalemljene kalem-granice ili samo
jednog okca plemenite sorte.
Nar, smokva, ribizla i vinova loza
razmnoavaju se reznicama. Reznicama
posaenim u zemlju potrebna je odreena
vlaga i temperatura zemljita da bi se
omoguilo oiljavanje, dok iz nadzemnog
dela izrastaju mlade granice s listovima koje lie na materinsku biljku. Njih
nije potrebno kalemiti. Za
oiljavanje se uzimaju obino odrvenele reznice, koje se spremaju u jesen posle

opadanja lista.
U toplim lejama mogu se kod nekih voaka proizvoditi reznice iz zelenih listova
(limun i dr.).
Pri razmnoavanju polonicama, letorasti (zeleni ili odrveneli) ukopavaju se u
zemlju tako da na
povrini ostane svega nekoliko pupoljaka. U jesen, kada se obrazuju ile, takav
lastar se odvaja od
materinskog stabla (korena) i presauje.
Oiljenim letorastima razmnoavaju se maline, vinje i dunje. Letorasti koji su
izrasli iz korena biljke i
oilili se odvajaju se u prolee i presauju.
PODLOGE VOAKA
Za razmnoavanje vonih vrsta upotrebljavaju se podloge. Podlogom se zove deo
voke na kojem
je nakalemljena plemenita sorta. I. V. Miurin je govorio: Podloga to je temelj
plemenite voke". Podloga
utie na dubinu oiljavanja, bujnost, dugovenost, rodnost i kvalitet plodova
voaka, zato se izboru podloga
kao i izboru sorata posveuje velika panja.
U voarskoj praksi se upotrebljavaju dve vrste podloga: podloge proizvedene iz
semena (sejanci) i
podloge koje su proizvedene vegetativnim putem: reznicama, korenjacima,
izdancima (vegatativne podloge).
U sunim krajevima i tamo gde se ne oskudeva u zemljitu, obino se za podloge
koriste sejanci. Voke na
ovakvim podlogama imaju dubok korenov sistem, vilje stablo i obimniju krunu,
docnije stupaju u rod, ali
raaju obilno po jednom stablu i dugovene su. Voke na vegetativnim
podlogama su slabe bujnosti, imaju
plii korenov sistem, krai vek, manje su otporne prema negativnijim iniocima,
ali zato rano prorode, daju
kvalitetnije i vee prinose po jedinici povrine, mogu da se gaje i u obliku palira,
a zbog manjeg rasta lake
se tite od bolesti i tetoine i lake se beru, pa se ovi poslovi obavljaju bre i s

manje radne snage. Kod nas
u Jugoslaviji intenzivni zasadi jabuka i kruaka, kako oni na poljoprivrednim
gazdinstvima tako i oni na
okunicama, najee podiu na vegetivnim podlogama: jabuke na tzv. EM
podlogama, a kruke na podlozi
vegetativno razmnoene dunje, kojih ima raznih tipova: A, B, C, D, E, F, G.
Sve pomenute vegetativne
podloge se razlikuju prema bujnosti, oivljavanju, sraivanju s vijokom,
zahtevima prema zemljitu, vlazi i
drugim uslovima i osobinama, o emu proizvoai kalemova, a i kupci, moraju da
vode rauna.
Kao generativne podloge za kvalitetne sorte ljiva u Jugoslaviji se skoro iskljuivo
koriste sejanci
denarike, a od vegetativnih podloga najpogodnije su zasad neke domae sorte
koje se razmnoavaju
izdancima, kao to su petrovaa, crnoljiva, poegaa i crvena ranka.
Kao podloge za breskve najee slue generativne podloge, od kojih su do
sada u Srbiji najbolji
rezultati postignuti sa sejancima vinogradskih bresaka.
Kao podloge za kajsiju kod nas su najbolje rezultate dale neke domae sorte
ljiva, bilo da su
razmnoene semenom ili izdancima. Najpogodnije su za ovu svrhu beloljiva,
crvena ranka i petrovaa.
Za trenje i vinje uglavnom se kao podloge koriste sejanci divlje trenje
(vrapare"). Za dunje
veeg rasta koriste se generativne podloge (beli i crveni glog), a za patuljaste
oblike vegetativne podloge

strana 14 / 80
(dunja EM-A).
Za orah se obino kao podloga koriste sejanci crnog i domaeg oraha; za lesku
sejanci kvalitetnih
sorti leske ili sejanci meije leske (za bujnije obike leske), a za slatki, kulturni
badem kao podloga slui gorki
badem.
PROIZVODNJA PODLOGA SEMENOM
Dobro seme se dobija od zrelih i potpuno zdravih plodova voaka. Seme se sui u
senci. Ako se
uva u toku zime, a u prolee se nestratifikovano seje, onda ono u istoj godini ne
nie, ve tek kroz godinu
dana. Seme za setvu mora posle berbe da proe kroz izvesno
,,dozrevanje" da bi se u njemu odigrali
neki sloeni hemijski procesi. Seme dozreva pri dovoljnoj vlazi, u promajnoj
(provetrenoj) prostoriji i pri
temperaturi od plus do minus 7C. Ovaj nain se zove stratifikacija ili
peskovanje. Za stratifikovanje se
uzima 34 dela krupnozrnog peska, koji se ispere u istoj vodi i dobro pomea s
jednim delom semena
(kod krupnog semena kajsije i breskve uzima se 56 delova peska).
Dobro izmeano i pokvaeno seme stavi se u sanduie i uva u podrumu. S
vremena na vreme
seme se kvasi i mea da bi do njega dopro vazduh odreene temperature.
Pomeano seme moe se staviti u sanduk i preko zime zakopati u zemlju na
dubinu 3035 cm, gde
e dozrevati bez ikakvog meanja.
Za razliito seme potrebno je i razliito vreme stratifikacije: za dunju 60-70
dana, jabuku i kruku
100-120 dana, kajsiju i breskvu 90-100, za deneriku 150-200, vinju i trenju
200-250, za badem i orah
4560 dana.
Ako se daju ovi rokovi, moe se seme na vreme pripremiti za setvu.
Seme vinje i trenje moe se stratifikovati ve poetkom avgusta denerike
poetkom septembra,
mahalepske vinje u oktobru, breskve i kajsije u novembru, jabuke i kruke u

decembru, dunje u januaru.
Seme voaka moe se sejati u jesen i u prolee. Kod jesenje setve seme kajsije,
breskve, jabuke,
kruke i dunje se ne stratifikuje, poto ono taj period provede u zemlji.
Stratifikaciju trae vinja, trenja,
danarika i mahaleb. One se seju stratifikovanim semenom.
Setva semena jabuastih voaka
Za dobijanje sadnica jabuke, kruke i dunje prvo se odgaje divIjake, a zatim se
one vade i sade na
nova mesta i kaleme. Seme jabuke, kruke i dunje seje se na dubinu 23 cm.
Setva se obavlja na zemljitu
koje je uzorano ili izriljano na dubinu 2025 cm. Du prekopanog zemljita prvo
se zategne kanap, zatim se
odgovarajuim alatom napravi brazdica i u nju polae seme na 2 cm jedno od
drugog. Zatim se brazdica
zatrpa sitnom zemljom i pospe kompostom ili strugotinom u debljini 2 cm. Ovo se
radi da se ne bi stvarala
pokorica, koja moe da smeta pri nicanju divljaica. Meu redovima razmak treba
da je 2025 cm. Setva se
vri u jesen ili u prolee. U toku leta zemljite u meuredovima i u redovima se
okopava 56 puta da bi se
unitio korov. Zaliva se 10 do 12 puta pomou plitkih jarkova, koji se prave meu
redovima.
Ako divljaice gusto izniknu vri se proreivanje i ostavlja razmak od 35 cm
izmeu njih.
U jesen divljake se vade i sade na druge parcele, gde se kaleme.
Setva semena kotiavih voaka
Seme kotiavog voa kajsije, breskve, ljive, denarike i vinje nie dobro i
divljaice rastu brzo,
te se mogu kalemiti iste godine kada je izvrena setva.
Agrotehnika i nega useva ista je kao i kod jabuastih voaka. Razlika je u tome
to se krupno seme
(kajsija i breskva) seje na dubinu 56 cm. Seme se razmeta u brazde na

odstojanju 1012 cm.
Meuredno odstojanje iznosi 5060 cm.
Kod kotiavih voaka, posle nicanja biljke se proreuju na odstojanju 1520 cm.
Na istoj parceli se
sade divljake jabuke, krue i dunje prema zategnutom kanapu. Divljake se sade
u redove na odstojanju
2025 cm, s razmakom 6070 cm izmeu redova. Pri samoj sadnji
kopaju se jamice i u njih vertikalno
sade divljake do na 12 cm ispod korenovog vrata. Zemljite okolo divljake dobro
se nagazi. Pred sadnju
ile divljaka se oreu na duinu 1215 cm. Ovo se ini zato da bi se ile razvijale
u stranu. Zasaene
divljake oreu se na visini 25 30 cm. Nega se sastoji u okopavanju, unitavanju
korova i zalivanju.
Divljaice treba dobro ubriti i esto zalivati. Agrotehniku treba podesiti da
divljake do jeseni
odebljaju na 8 10 cm. Kod takvih divljaka dobro se primaju kalemljeni pupoljci,
dok se prerasle (debele)
divljake u prolee moraju kalemiti u procep kalem-granicom sa 2 3 pupoljka.
KALEMLJENJE VOAKA OKULIRANJEM
U proizvodnji sadnica primenjuje se kalemljenje okuliranjem ili oenjem, jer je
to najjednostavniji,
najbri i najjevtiniji nain kalemIjenja.
U pogledu vremena, okuliranje se moe obaviti bilo u prolee na terajui
pupoljak (maj-juni) ili u
jesen na spavajui pupoljak (avgust-septembar). Po pravilu, ranije se okuliraju
vrste s kotiavim plodovima
od onih s jabuastim plodovima. Redosled kalemljenja bi bio ovakav: kajsija i
ljiva na sejance ili klonove
domae ljive; kruka na sejance kruke; trenja i vinja na sejance trenje;
kruka na dunju; jabuka na
mladice i divljaice jabuke; breskva na vinogradarsku breskvu; dunja na dunju i
ljiva na denariku.

strana 15 / 80
Okuliranje oraha obino se vri krajem jula i poetkom avgusta. No, pri
odreivanju vremena za okuliranje
valja koristiti i iskustva voara iz tog kraja.
Dve do tri nedelje pre kalemljenja, kod podloge se noem uklanjaju granice sa
stabla do visine 25
30 cm iznad povrine zemlje, a na sam dan kalemljenja stablo se obrie
krpicom da bi se uklonila zemlja.
Za kalem-granice uzimaju se zreli letorasti od 5 do 6 mm debIjine, i to sa
stabala koja ve daju rod. Sa
odseenih letorasta odmah se uklanjaju listovi i zalisci, a ostavlja samo lisna
dra od 1 1,5cm duine.
Ako ne moe odmah da se obavi kalemljenje, kalem-granice se uvaju na
prohladnom mestu u vlanom
materijalu (krpe ili novine).
Kalemljenje se obavlja u prohladno vreme i izvodi otrim kalemarskim noem.
Ruke treba da su
iste. Za kalemljenje se uzimaju pupoljci sa srednjeg dela letorasta, poto su oni
najzreliji. Sa kalem-granice se kalemarskim noem odseca pupoljak korom (s
tankim slojem drveta) 2,53 cm duine.
Pri kalemljenju kalem-granicu treba drati u levoj ruci, a desnom rukom pomou
kalemarskog noa
odseca pupoljke s delom kore. Odseeni pupoljak uzima se za lisnu drku
prstima leve ruke, i pri tome se
pazi da se ne dodiruje povrina reza. Zatim se kalemarskim noem na divljaci
(podlozi) napravi rez u vidu
slova T. Tupom stranom kalemarskog noa oprezno se odvoji kora i uvlai pupoljak
tako da on sam sebi
napravi leite, pri emu treba voditi rauna da se gornji deo pupoljka priljubi uz
popreni rez na podlozi. Po
ubacivanju pupoljka on se vezuje. Vezivanje ne sme biti ni labavo ni vrsto, ve
tako da pupoljak bude dobro
priljubljen uz podlogu. Vezivo se omotava spiralno, a poinje neposredno ispod

pupoljka, zatim se obmotava
iznad njega i onda redom, dok se vezivo nepodvee ispod pupoljka tako da okce
ostane slobodno. Za
vezivo slue rafija, lika ili gumice.
Posle dve nedelje vri se kontrola kalemljenja. Kod neprimljenih kalemova kora se
smeura, a
pupoljak osui. Takva podloga se ponovo kalemi sve dok se na podlozi ne podlubi
kora. Na primljenim
kalemovima vezivo treba olabaviti.
Za kalemljenje treba imati dobro naotren no i operaciju obavIjati istim rukama.
Postoji i drugi nain okuliranja. To je okuliranje bez drveta. Njegovo preimustvo
se sastoji u tome
to se moe bolje priljubiti pupoljak, naroito kod vinje, ljive, kajsije, rue,
limuna i drugih. Ali ovaj nain je
sloeniji i sporiji.
Nega kalemova
Sledee godine rano u prolee 1520 cm iznad kalemljenog pupoljka treba
divljaku odsei. Da bi
se pupoljak nove sorte jo bre razvijao, treba uklanjati sve pupoljke koji se
razvijaju na podlozi. Kada iz
nakalemljenog pupoljka izraste letorast (810 cm), treba ga privezati za
patrljak divljake da bi se razvijao
vertikalno. U jesen patrljak podloge treba odsei. Patrljak se moe odrezati i u
prolee iznad samog
pupoljka, ali to treba raditi oprezno, da se mladar ne bi otetio. Da bi se, pak
sauvao od dodira vetra ili
povreda na neki drugi nain uz letorast treba pobiti kolac i privezati ga za njega.
Dalja nega se sastoji u okopavanju vonjaka, unitavanju korova i zalivanju
voaka.
U toku porasta okulanta na njemu poinju da se razvijaju bone granice iz
pupoljaka koji se nalaze
u pazuhu lista.
Pri dobroj nezi kalema jabuastih i kotiavih vrsta voaka moe se jo prve
godine pristupiti
formiranju krune. Formiranje krune obavlja se od 25. maja do 10. juna. U
tom cilju treba vrhove okulanta
skratiti na visinu 7580 cm da bismo podstakli porast bonih granica. Od
razvijenih granica treba ostaviti
67 gornjih, jae razvijenih, a donje ukloniti, pri emu obavezno ostaviti list iz
ijeg pazuha je izrasla
granica. Ovaj list slui za debljanje stabla okulanta.
Ovako formirani kalemi imaju stablo visoko 4050 cm sa krunom koja se sastoji
od 5 do 6 bonih
grana, koje se formiraju po spratovima ili po razraenom spratnom sistemu.
Pri dobroj nezi sadnice se mogu vaditi u jesen i saditi na stalno mesto u vonjaku.
PROIZVODNJA BRESAKA IZ SEMENA - KOTICA
Neki voari gaje breskvu na okunici proizvedenu od kotice bez kalemljenja.
Breskve pripadaju
vrstama koje esto daju semensko potomstvo s priblinim osobinama materinske
voke. Meutim, sve vrste
i sorte ne poseduju ovu osobinu. Dobro prenose svoje osobine sorte lola i
obilnaja, a slabije elberta i stark.
Voke odgajene iz semena bez kalemljenja imaju bujniji rast, bolje podnose
niske temperature i plitke
podzemne vode, otpornije su prema gljivinim bolestima, ali kasnije stupaju na
rod (34 godine).
Seme bresaka seje se u rasadniku novembra. Ono se stavlja u jame duboke i
iroke po 40 cm.
Jame se popune zgorelim stajnjakom. U svaku jamu stavljaju se dve kotice
breskve. U prolee, posle
nicanja, slabiju biljku treba ukloniti. Agrotehnika u rasadniku se sastoji u obradi
zemljita, ubrenju, zalivanju,
formiranju krune i orezivanju mladih voaka.
PODIZANJE I NEGA VONJAKA
IZBOR MESTA
Mesto predvieno za vonjak pre svega treba da je dobro osunano. Vone vrste
koje zahtevaju
vie svetlosti su kruka, trenja, kajsija i breskva, dok neto manje svetlosti,
odnosno izvesno zasenjavanje

strana 16 / 80
podnose ljiva i jabuka. U svakom sluaju voke ne treba saditi pored visokog,
dekorativnog drvea, poto
ono svojom senkom zaguuju voke.
Zemljite na kome se podie vonjak treba da bude plodno i obezbeeno vodom
za zalivanje
voaka.
IZBOR I PRIPREMA SADNOG MATERIJALA
Starost vonjih sadnica
Sadnice jabuastih vrsta mogu biti i jednogodinje i dvogodinje, dok su
sadnice kotiavih vrsta
najbolje kao jednogodinje.
U elji da dobiju to ranije plodove mnogi Ijubitelji-voari sade ak i stara stabla
od etiri i vie
godina. Tano je da ovako stara stabla, ukoliko se prime, ranije prorode, ali
treba raunati i s tim da se
prilikom presaivanja takvih stabala obino veoma povreuju ile, tako da posle
presaeno stablo boluje, a
esto se i osui. Starija stabla se najbolje primaju ako se vade i presauju zajedno
sa busenom zemlje koja
se pripila uz ile. Kvalitet vonjih sadnica
Potrebno je saditi samo sadnice dobrog kvaliteta: da imaju tri do etiri
glavne ile, ne krae od 35
cm, pokrivene tankim ilama i korenovim dlaicama; da im je stablo pravo i
zdravo, debljine i 2,5 cm; da
se kruna sastoji od 34 osnovnih grana nakon proreivanja po etanom sistemu;
da duina bonih grancica
iznosi 60 cm; da je letorast-voica prav i da je dug dvadesetak santimetara.

Slabijeg su kvaliteta sadnice druge klase, ali u nedostatku boljih mogu se i one
koristiti za podizanje
vonjaka. Sadnice druge klase moraju imati korenov sistem 2530 cm
duine. Stablo ovih sadnica moe
biti samo malo iskrivljeno, a duina osnovnih granica treba da je 3040 cm.
Ne treba saditi povreene, zakrljale i slabe sadnice sa slabim korenovim
sistemom i s polomljenim
granama. Sadni materijal u rasadniku moe se nabaviti u jesen. Do sadnje u
prolee sadnice se uvaju
utrapljene.
Pred transportovanje ile sadnica se stavljaju u razblaenu glinu zatim zamotaju
slamom i odozgo
sargijom, radi zatite od vetra i povreda za vreme prevoza. Ako u putu sadnice
sluajno vie uvenu, treba ih
pre trapljenja drati dva-tri dana u vodi, koju treba esto menjati. Ako su sadnice
povreene od mraza, treba
ih izvesno vreme drati u prohladnoj prostoriji, a zatim utrapiti. U ovu svrhu
iskopa se kanal 50 cm dubine
pravca istok-zapad, pa na junoj strani kanala, pod uglom od 45, napravi karpa i
po to] karpi razmetaju
sadnice jedna pored druge. ile sadnica se zatim zatrpaju sitnom vlanom
zemljom i popune sva prazna
mesta izmeu njih. Posle trapljenja, ako je zemlja suva, ile se dobro zaliju i
potom sadnice zatrpaju do
jedne treine duine. Naposletku se zemlja na sadnicama dobro nagazi.
Sadnice se trape odvojeno po vrstama i sortama i na svaku sortu stavi se etiketa.
Priprema sadnica za sadnju
Pri vaenju sadnica iz trapa i njihovom transportu ile nekih sadnica mogu
se povrediti i pokidati,
usled ega podleu truljenju. Takve ile se skrauju otrim noem ili makazama do
zdravog mesta. Ako su
sadnice bile izvaene u jesen, onda krajeve ila ni u kom sluaju ne treba sei i
obnavljati rez, poto se na
krajevima obrazovao kalus i preseci napravljeni u jesen ve su potpuno srasli. ile

treba skraivati do
zdravog mesta ako su na krajevima poele truliti.
PRIPREMANJE PARCELE ZA SADNJU
Povrinu parcele pred sadnju sadnica treba izravnati da se ne bi pri zalivanju
voda zadravala, a
zatim izriljati na dubinu 2530 cm. Pred riljanje unosi se 68 kg stajnjaka
i 80100 g superfosfata po 1
m2.
Razmeravanje
Posle osnovne obrade zemljita parcelu treba razmeriti. U tom cilju du
parcele treba zategnuti
kanap i pomou metra obeleiti odstojanja koja su utvrena za sadnju
odreenih vrsta voaka. Za
obeleavanje mesta sadnje pobija se koi koji pokazje sredinu gde e se
iskopati jama. Po izvrenom
razmeravanju pravac redova kontrolie se pobodenim koiima. Koii se dobro
pobiju da bi ostali na istom
mestu i posle kopanja jame. Pri kopanju jama sluimo se daskom za sadnju
dugakom 1,52 m, a irokom
1215 cm. Dasku naslanjamo centralnim usekom na koi, a u krajeve daske
nametamo male kontrolne
koie koji pri saenju slue kao centar jame
Kopanje jama
Iskopane jame treba da su iroke 100120 cm i duboke 6070 cm. U irokoj jami
voka bolje raste
i bre se razvija. Pri kopanju jama gornji sloj zemlje se izbacuje oko jame, a donji,
manje plodan, razbacuje u
meuredove. Jamu popunjavamo gornjim slojem meurednog zemljita
pomeanog sa kofom zgorelog
stajnjaka, 100 g superfosfata i 100 g amonijum-sulfata.
Ako vonjak zasnivamo na ljunkovitom zemljitu, onda irina jame treba da je
1,5 m, a dubina oko
70 cm. U zamenu za izbaeno zemljite u jamu unosimo zemlju iz meuredova

i dodajerao 15 20 kg
zgorelog stajnjaka i po 200 g amonijumnitrata i superfosfata.

strana 17 / 80
VREME SAENJA I SAENJE VOAKA
Vreme saenja
Vone sadnice se sade u jesen i u prolee. U jesen se sade posle opadanja lia,
tj. u novembru.
Prolenja sadnja obavlja se ranije, im dozvoli vlanost zemljita. Saenje se
zavrava kada pone
otvaranje pupoljaka, tj. od 2025 marta u junim krajevima i do 1. aprila u
severnim krajevima.
Vreme sadnje treba da se odredi zavisno od toga da li je prolee kasno ili rano.
Za prolenu sadnju jame treba iskopati u jesen.
Saenje voaka
Pri sadnji voaka ne treba dozvoliti zasuivanje ila sadnica. Sadnice donesene od
mesta trapljenja
treba odmah posaditi ili privremeno zatrpati zemljom. Nije dozvoljeno ostavljati ih
nepokrivene, izloene
vazduhu, ak ni pri oblanom vremenu, a kamoli na suncu i vetru. Neposredno
pre saenja ile sadnica
treba umoiti u kau napravljenu od gline i balege ili zgorelog stajnjaka. Za ovu
svrhu treba iskopati jamu,
razmutiti glinu vodom i dodati kofu balege ili zgorelog stajnjaka.
Zemljite za saenje treba dobro pripremiti i snabdeti hranljivim materijama da
bi mlade ilice
dospevajui u plodno zemljite brzo povratile snagu, oslabljenu presaivanjem.
Zato pri popunjavanju jame
zemljom prvo treba ubaciti plodni sloj zemlje pomean sa zgorelim stajnjakom i tu
smeu sloiti na dno jame
u obliku konusa male humkice.

Saenje izvode dva oveka jedan dri sadnicu, a drugi zatrpava ile. Sadnica
se stavlja na vrh
konusne humke. Pri tome ile treba rasporediti tako da ih bude u svim pravcima i
paziti da im vrhovi ne budu
savijeni nagore. Drugi radnik zatrpava jamu zemljom pomeanom sa zgorelim
stajnjakom.
Vona sadnica se mora posaditi na istu dubinu na kojoj je rasla u rasadniku. Pri
dubljoj sadnji
korenov vrat se nae duboko u zemIji, zbog ega e stablo lagano rasti i kasno
doneti plod. Pri plitkoj sadnji,
pak, ile se lako ogole pa sadnica moe uginuti od isuivanja.
Prilikom sadnje korenov vrat treba da bude neto malo ispod povrine zemlje, jer
e posle sleganja
zemlje ostati na istom nivou sa njom.
Na parcelama s tekim zemljitem pri sadnji u velike jame korenov vrat sadnice
mora biti 46 cm
iznad povrine zemlje.
Pri zatrpavanju zemljom sadnicu moramo nekoliko puta lako protresti drei
je u ruci i povlaiti je
navie da bi se zemlja ravno-merno raspodelila izmeu ila. Kada je jama
ispunjena zeraljom za 3/4 dubine,
onda zemlju oko jame dobro nagaziti. Pri slabom sabijanju u zemlji ostaju
upljine, to omoguava pojavu
plesni na ilama. Poto se jama do vrha napuni zemljom, oko sadnice se napravi
inija od 100 do 120 cm
irine.
Odmah po sadnji sadnice treba zaliti sa 23 kofe vode, bez obzira na
vlanost zemljita. Vodu
treba raspodeliti ravnomerno poceloj jami i sipati je u 23 navrata. Pri
ravnomernoj raspodeli vode zemIjite
u jami se ravnomerno slee, a zajedno s njim sleu i ile sadnice. iniju oko
sadnice treba pokriti slojem
stajnjaka, komposta ili lia 810 cm debljine, jer se tako zemlja uva od naglog
suenja. Na razmaku 50
60 cm od jame treba iskopati kanali 1820 cm dubok i spojiti ga sa kanalom koji
prolazi sredinom izmeu
redova radi zalivanja sadnica.
Obod inije se izdie 810 cm iznad povrine zemljita, da je ne bi voda pri
zalivanju upropastila.
REZIDBA SADNICA POSLE SAENJA
Posle sadnje treba granice krune skratiti na 1/2 iHJ/3 duine, a centralnu granu
voicu skratiti
manje, ostavljajui je duzor od bonih grana za 1520 cm. Skraivanje grana je
neophodno zato to je
potrebno uspostaviti ravnoteu izmeu ila, koje su oslabile prilikom
presaivanja i nadzemnog dela
sadnice. Ako se granice ne srate one ce imati mnogo listova, pa e samim tim i
isparavanie vode biti vee,
tako za ile nee biti u stanju da iz zemljita izvlae onoliko vode koliko je
izgubljeno isparavanjem. Sem
toga, rezidba grana je neophodna i radi formiranja krune.
Pri prolenjoj sadnji granice krune treba orezati odmah, dok pri jesenjoj sadnji to
se ini u prolee.
Prilikom orezivanja treba paziti da rez bude iznad pupoljka. Ako sadnica ima samo
dobro razvijeno
stablo bez bonih granica, onda ga skraujemo na 7080 cm da bi izrasle bone
grane krune.
Posle orezivanja i sadnje deblo sadnice treba okreiti rastvorom gaenog krea i
gline (tri dela krea
i jedan deo gline razmuene u vodi do gustine milerama). Istim rastvorom stabla
se kree u jesen.
PRESAIVANJE STARIJIH VOAKA
Stabla stara 510 godina presauju se sa busenom zemlje irine 11,5 m koja
se pripila uz ile.
Da bi se starije stablo pripremilo za presaivanje, potrebno je oko njega u
avgustu ili septembru
iskopati kanal irok 2030 cm i dubok 6070 cm. Kanal se puni dobro
nakvaenom zemljom. U toku jeseni
i zime u kanalu se na odseenim ilama izrastu sitne ilice. Rano u prolee, pre
poetka vegetacije, treba
zajedno podsei sve ile uokvirene kanalom, izvaditi stablo i preneti ga zajedno sa
zemIjom na predvieno
mesto. Savetuje se da se ceo busen sa ilama voke opije sargijom i tako
prenese da zemlja ne bi spala sa
ila. Jama u koju se voka presauje mora biti dobro naubrena stajnjakom, a
kruna voke orezana na

strana 18 / 80
polovinu duine grana.
Posle saenja stablo treba uvrstiti pomou zategnutog kanapa ili slinog veziva.
Stablo i osnovne
grane treba omotati rogozom ili trskom i periodino prskati.
NEGA VOAKA
NEGA MLADIH VOAKA
Odravanje meuredne povrine
Vono stablo se dobro i brzo razvija i donosi plod samo pod uslovom ako se,
pravilno neguje.
Prvih godina izmeu redova mladih voaka obino se seje povre, bostan i bob,
katkad i lucerka. Na
primer, prve godine gaje se dinje lubenice, krastavci i tikve; druge godine
krompir, crveni patlidan i plavi
patlidan; tree godine mrkva, cvekla, crni luk, pasulj i graak. Meu redovima
moe se sejati i lucerka, s tim
da se posle tree godine zaore.
Na okunicama blizu grada mogu se meu redovima gajiti i jagode 45 godina.
Meutira, izmeu
redova se ne sme sejati kukuruz, suncokret i duvan, poto oni iscrpljuju zemljite i
tetno utiu na voke. Isto
tako ne treba sejati ni pozne kulture, kupus, mrkvu i druge, poto njihovo
kasnije zalivanje izaziva bujniji
rast voaka i zakanjenje sazrevanja letorasta, to esto dovodi do njegovog
izmrzavanja u toku zime. Na
iniji oko voke ne treba nita sejati.
Obrada zemljita oko voaka
Prve dve-tri godine po saenju ile voaka rastu jedan i po put bre nego grane
krune. Na primer,
ako je irina krune 1 m, ile rastu do l,5m pa i vie. Za rast voaka neophodno je
da zemljiteoko voaka
ima dovoljno hranjlivih materija i vlage, da se sprei razvijanje korova koji
vokama oduzima hrahljive
materije. Korov se unitava estom obradom zemljita i herbicidima.
Zemljite oko voaka prekopava se ujesen, posle opadanja lia: kod jabuke i
kruke na dubinu
2025 cm, i to oprezno, da se ne bi povredile ile, a kod vinje i dunje, ako se ile
nalaze blizu povrine
zemljita, dubina obrade je 1820 cm.
Pri riljanju aov treba drati malo ukoso da bi se izbeglo vee presecanje ila.
Grudve zemlje pri
jesenjem riljanju ne treba usitnjavati, jer grudve bolje upijaju i zadravaju vlagu.
U toku leta zemljite oko voaka okopava se 34 puta na dubinu 1012 cm.
Rokovi kopanja
zavise od padavina, zalivanja i pojave korova. Obrada se prekida polovinom
septembra da bi se zaustavio
rast letorasta, inae oni ne sazrevaju i mogu izmrznuti u toku zime.
Sa starenjem voaka obraena povrina oko voaka se svake godine poveava za
pola metra.
Povrinu oko voaka dobro pokrivati (malovati) sveim stajnjakom i biljnim
otpacima u sloju 12 do
15 cm. Pod malom se zemljite manje savija i bolje se uva vlaga. Mal dat u
jesen pretvara se u zgorelu
organsku materiju i pri prekopavanju mea se sa zemljom. Korov koji se pojavi
treba upati ili unitavati
herbicidima. Ako se zemIjite malira slamastim stajnjakom ili strugotinom, onda

pod ovaj materijal treba
stavljati 35 g/m2 amonijum-nitrata.
Kod dvogodinjeg drveta inija oko voke treba da iznosi 2 m u preniku, kod
trogodinjeg 2,5 m,
kod etrogodinjeg 3 m, kod petogodinjeg 3,5 m itd.
ubrenje
Radi boljeg porasta voaka neophodno je ubrenje.
Ako je pri sadnji uneseno dovoljno ubriva u jamu, onda prve dve godine
pri normalnom porastu
stabla kada letorasti dostignu 6070 cm i vie ubrenje se ne obavlja.
Ako pri saenju ubrivo nije bilo uneseno, onda se u jesen daje 45 kg zgorelog
stajnjaka i 100 g
superfosfata po stablu, a u prolee se unosi jo po 100 g amonijum-sulfata.
Docnije, sledeih godina, pod
mlade voke unosi se ubre zavisno od intenziteta porasta. Ako poveanje
letorasta dostie 7080 cm, do
etvorogodinjeg uzrasta voke uopte ne treba ubriti; ako je prirataj manji
od 50 cm, onda pod svako
stablo treba uneti 46 kg zgorelog stajnjaka, 150 200 g amonijumsulfata
i 200250 g superfosfata.
Stajnjak i super-fosfat se unose u jesen pod duboku obradu zemljita, a u prolee
se daje amonijumsulfat.
Voke starije od 4 godine, koje su ve poele da raaju, ubre se sa 2025 g
amonijumsulfata,
1520 g superfosfata i 56 g kalijeve soli po 1 mr. Mineralna ubriva treba
davati svake godine, a stajnjak
svake druge ili svake tree godine po 12 kg na 1 m2.
Zalivanje
Prve godine po sadnji voke se zalivaju 1012 puta: po dva puta u aprilu,
maju i junu; u julu i
avgustu po tri puta i u septembru jedan put.
U drugoj godini broj zalivanja smanjuje se na 810 puta, a u treoj godini na 56
puta.
Na ljunkovitim zemljitima broj zalivanja poveava se na 1620, a

koliina vode se smanjuje.
Navodnjavanje voaka vri se kanalima i voda se puta u inije polako, u toku 5
6 asova. Zalivanje
voaka treba da se prekine poetkom septembra, jer kasnija zalivanja
produavaju vegetaciju i zbog toga
mogu voke izmrznuti preko zime.
Posle svakog navodnjavanja, kada se zemlja prosui zalivne kanale treba
prekopati. Ne treba

strana 19 / 80
dozvoliti da se zemljite u kanalima presui pa ga tek onda prekopavati jer se
tada stvaraju velike grudve,
to kvari strukturu zemljita. U novembru vonjak se navodnjava 12 puta da
bi se nagomilala vlaga u
zemljitu (zimsko zalivanje).
Ako se izmeu redova voaka nalazi neki usev on se zaliva posebno, i u
skladu s njegovim
potrebama.
Ako ne postoji sistem kanala za zalivanje, onda se voke zalivaju runo. Zalivanje
mora biti obilno
da bi zemljite dobilo vlagu do dubine od 100 do 120 cm. Za jedno dvogodinje
stablo za jedno zalivanje
potrebno je 47 kofa vode, a ponekad i vie. Kod runog zalivanja voda se ne
upija odmah, zato se u kanal
lije 12 kofe, pa tek kad se voda upije, doliva se jo nekoliko kofa, zavisno od
starosti voaka.
Ponekad se voke zalivaju esto, ali s malim koliinama vode. Takvo zalivanje
treba izbegavati, jer
se voda ne upija duboko i brzo se isparava, i ne dolazi do korenovog sistema.
Isto tako i viak vlage u
zemljitu tetan je za voke, jer suvina voda istiskuje vazduh i unitava

mikrofloru.
Rokovi runog zalivanja su isti kao i kod sistema za navodnjavanje pomou
kanala.
Formiranje krune
Kruna se formira da bi skelet (osnov) bio jak, stabilan i dugovean. Osnovna
grana treba da je
stabilna, da bi se na njoj mogao odrati vei rod. Kod formiranja krune treba
granice na stablu rasporediti
ravnomerno na sve strane da ne bi smetale jedne drugima i da bi svakom
delu krune bila pristupana
svetlost i vazduh. Pri formiranju krune grane treba da se razviju od stabla pod
uglom od 45. Ako rastu pod
otrijim uglom treba ih razmaknuti od stabla.
U prvim godinama porasta treba formirati ne samo osnovne grane nego i
grane drugog i treeg
reda. Ako se voka ne obrezuje, onda se bone grane vie izduuju, a manje
razgranjavaju i kasno stupaju
u plodonoenje. Ovo se moe videti i na fotografiji, koja uporedno prikazuje dve
etvorogodinje voke,
jednu koja je orezivana i drugu koja nije orezivana. Tu moemo zapaziti da na
orezivanoj voki ima mnogo
rodnih granica, dok ih na neorezanoj ima vrlo malo.
U voarskoj praksi postoje mnogi naini formiranja krune voaka Za
uzbekistanske uslove bolja je
piramidalna kruna. Ona mora imati est do osam grana.
Prvi sprat se ee formira od tri suprotne grane. Sledee grane se rasporeuju
ree po dve ili po
jedna na odstojanju 4050 cm. Osnovne grane treba da se nalaze ravnomerno u
raznim pravcima.
Posle formiranja poslednjih grana,centralnu voicu treba odsei.
U jesen, posle sadnje, kod dobre nege na stablu se pojavljuju izdanci koji dostiu
duinu 60100
cm. Na voici se takoe pojavljuje izdanak produenja.
U prolee druge godine, kad bone grane izrastu 70 cm, orezuju se za 1/4, tj.
skrauju za 1520
cm, a pri porastu od 100 cm orezuje se 1/3, tj. uklanja se 3540 cm
letorasta. Pri takvom orezivanju na
osnovnoj grani se pojavljuju bone grane, odnosno grane drugogreda, koje
treba da se razvijaju (rastu u
razne strane na odstojanju 50 cm jedna od druge).
Jednovremeno sa orezivanjem bonih grana skrauje se i centralna vodea grana
voica, da bi se
formirao sprat krune. Drugi spratsezasnivana visini 4060 cm od prvog
sprata od jedne, odnosno dve
grane, i izdanka produivanja. Osnovne grane moraju biti usmerene na razne
strane i ne treba da su u istoj
ravni sa granama prvog reda.
Prilikom orezivanja voicu treba skratiti manje nego bone grane, poto ona mora
zauzimati poloaj
za formiranje drugog sprata grana. Pri formiranju krune treba imati u vidu da e
prve godine posle sadnje biti
slab porast letorasta svega 3040 cm. U ovom sluaju, formiranju narednih
grana pristupa se samo
onda kada se razvije prvi sprat. U tom cilju sve grane i voicu treba skratiti na
pola. Tree i etvrte godine, u
prolee, treba orezivati kao u drugoj godini. Ali ako grane ne dostignu
odgovarajuu duinu kao u drugoj
godini, njih takoe rezati na 1520 cm. Sem prolene rezidbe, rezidba se
obavlja i u leto. Radi ubrzanja
formiranja krune kod letnje rezidbe se uklanjaju grane koje su suvine, jer
stvaraju gustu krunu, zatim se
uklanjaju duple grane i one koje rastu unutar krune, pored toga se skrauju
vrhovi letorasta da bi se na njima
formirali cvetni pupoljci. Pri rezidbi osnovnih grana strogo se pazi da se
grane razvijaju ravnomerno. Ako
neka grana preraste ostale, ona se skrauje.
Letorasti koji izrastu izmeu osnovnih grana orezuju se u jesen, a mogu
se i pincirati u leto radi
formiranja cvetnih pupoljaka. Pinciranje se obavlja onda kada letorasti dostignu

20 cm. Prvo pinciranje izvodi
se u maju, a drugo u junu.
Pri orezivanju grana treba paziti da se rez nalazi iznad spoljnog okca. Kod
neravnomernog
razmetaja grana rezidba je iznad bonog pupoljka, gde je potrebno usmeravati
raenje.
U etvrtoj godini se formiranje krune uglavnom zavrava. Kod formiranja krune
ponekad grana
upravljena na gore (konkurent voice) raste bujno i ometa voicu. Takvu granu
treba orezivanjem oslabiti ili
je sasvim ukloniti. Ponekad voica raste slabo, pa se moe zameniti
konkurentskom granom.
Pri izboru osnovnih grana treba birati one grane koje sa voicom ne prave
otar ugao. Granu sa
otrim iiglom saviti pomou drvene rasponke, stvarajui manje otar ugao.
NEGA VOAKA U RODU
Odravanje voaka u to duem donoenju visokog (obilnog) prinosa mogue je
samo ako svake

strana 20 / 80
godine prirast letorasta nije manji od 30 do 40 cm. Takav prirast moe se
obezbediti pravilnom obradom
zemljita, zalivanjem, ubrenjeni i negom voaka (orezivanje, borba sa bolestima
i tetoinama itd.).
Odravanje zemljita u vonjaku
Kod rodnih voaka ile se proiruju izvan projekcije krune. Zato se nega zemljita
mora sastojati u
tome da se stvore povoljni uslovi za razvoj korenovog sistema i za
maksimalno obezbeenje voaka
hranljivim materijama.
Kao to je ve reeno, dok se krune voaka ne sastave, u njihovim

meuredovima moemo gajiti
razne poljoprivredne kulture. Kod starih voaka zemljite meu redovima je
zasenjeno i mnoge
poljoprivredne kulture ne mogu da uspevaju. Zato u starijim vonjacima zemljite
svake godine treba
odravati u crnom ugaru ili zatraviti.
esto se izmeu redova voaka koje su u plodonoenju gaje i povrtarske kulture
crveni patlidan,
kasni krompir i sl. Ali agrotehnika crvenog patlidana se ne poklapa sa
agrotehnikom voaka. Crveni
patlidan treba u toku leta zalivati 1518 puta, dok voke samo 56 puta. Zato
je bolje da se za povrtarske
kulture izdvoji posebna parcela.
U jesen zemljite u vonjaku treba prekopati na dubinu 2025 cm. Kod jesenje
kopnje treba grudve
usitnjavati jer neusitnjene bolje nagomilavaju vlagu preko zime. Obrada se
izvodi aovom ili dubokim
oranjem.
Pri riljanju zemljita oko ljiva, vianja i dunja, dubina mora biti 45 cm
manja, poto je kod ovih
vrsta korenov sistem dosta plitak.
U prolee zemljite treba usitniti, ali ne prevrtati zemljite. Prolena obrada se
vri do dubine 1012
cm. Obrada zemljita oko voaka u vreme prolea i leta izvodi se najmanje 34
puta, a u meuredovima
12 puta. Kultiviranje se prekida krajem avgusta, da bi se stablo to bolje
spremilo za zimu.
Ako se povrina izmeu redova voaka zatravi, onda se zemIjite oko voaka
obrauje 23 puta u
toku leta. Od viegodinjih trava najvie se koristi crvena detelina, koja daje u
sezoni tri otkosa.
Navodnjavanje vonjaka u periodu plodonoenja
Kad nema dovoljno vlage u zemljitu, voke slabo rastu, smanjuju rodnost,
plodovi ostaju sitni i gube
sonost. Zato, ako nema dovoljno vlage voke treba zalivati ve od prolea.
Vonjak u periodu rodnosti moe se zalivati na vie uaina: na bugarski nain, na
nain ae i
infiltracijom.
Infiltracioni nain smatra se najboljim. Ako se primenjuje ovaj nain na
tekom zemljitu, u
meuredovima se prave kanali duboki 15 20 cm na razmaku od 100
120 cm, a na lakom zemljitu
60 70 cm. Voda tee takvim kanalima 24 asa. Tok vode se regulie
ubacivanjem vode u brazde pomou
gumenih cevi dugih 100 110 cm, prenilta 1520 mm, pritiskivanjem ovih cevi
pomou specijalnih titova
ili s jako zatravljenim i iliastim busenjem. Infiltraciona zalivanja mogu se
obavljati na ravnim povrinama
cele deonice.
Na bugarski nain zalivaju se deonice s malim nagibom. U tom cilju zagrauju se
zalivne povrine
sa svih strana bedemom od 20 25 m.
Pri zalivanju po sistemu ae, okolo stabla pravi se udubljenje u obliku ae u koje
se puta voda.
Ovaj nain se preporuuje pri sadnji voaka na terenima s veim nagibom i kada
se ne raspolae dovoljnim
koliinama vode.
Neprekidno zalivanje se koristi onda kada su u meuredovima voaka zasejane
trave i kod zimskog
navodnjavanja. Pri ovom nainu voke se zalivaju lanano, oko voaka.
Neprekidan nain zalivanja se
primenjuje i u zimsko doba.
U severnim rejonima s neto vie vlage u vreme vegetacije, vonjak se zaliva 4
5 puta, dok u
junim, gde je manje vlage, 56 puta. Na ljunkovitim zemljitima broj zalivanja
poveava se na 15 17
puta, ali s neto manjim koliinama vode. Broj zalivanja i koliina vode zavise od
mehanikog sastava
zemljita (glinovito, peskovito), zatim od podzemnih voda, starosti voaka i
drugih uslova. Prvi put se zaliva
vonjak pred cvetanje voaka ako je prolee bilo vo; drugi put u aprilu u vreme
cvetanja vonjaka; trei
put u poetku juna, posle veeg opadanja zametnutih plodova; etvrti put u julu;
peti put u poetku avgusta i
esti put krajem avgusta ili poetkom septembra.
Ako se poslednje zalivanje obavi kasnije od dve nedelje pred sazrevanje plodova,
onda se poveava
koliina opadnutog voa.
Svakim zalivanjem zasiuje se zemljite vodom u kome se nalazi vei deo
korenovog sistema, a na
dubini najmanje 1 metar. Dva do tri dana posle svakog zalivanja razbija se
pokorica. Ako se u vonjaku
nalazi neka meukultura, onda se zalivanje podeava prema zahtevima dotine
kulture. Voke se u takvom
sluaju zalivaju kanalima sa obe strane reda, ali ne treba dozvolili da voda dospe
oko samih voaka. Na
peskovitom zemljitu broj zalivanja mora biti vei, a na glinovitim manji. Potrebno
je, meutim, imati na umu
da je viak vlage tetan, poto kvari vazduni reim zemljita.
Zalivanje vonjaka u severnim krajevima prekida se krajem avgusta ili poetkom
septembra, a u
junim krajevima od 10 do 15 septembra.
Zimsko zalivanje

strana 21 / 80
Zimsko zalivanje obavlja se kasno u jesen do smrzavanja zemIjita, inae voda
se nee upiti.
Nagomilavanjem vlage u zemljitu stvaraju se rezerve za period ranog prolea,

kada su potrebe biljaka za
vlagom naroito velike. Zimskim zalivanjem unitavaju se tetoine koje se
nalaze u zemljitu, a naroito u
rejonima gde nema dovoljno vlage. Pri suvoj jeseni zalivane poveava otpornost
voke protiv smrzavanja u
vreme jakih zimskih mrazeva.
ubrenje vonjaka
Za normalan porast i rodnost voke trae kao dopunu zeraljinim hranljivim
materijama najvie
azota, manje fosfora i kalijuma, a jo manje mikroelementa. Za ubrenje
vonjaka koriste se sledea
ubriva:
Stajnjak. Ovo je najbolje ubrivo za voke. Dejstvo stajnjaka traje 23
godine usled njegovog laganog
razlaganja u zemljitu. Stajanjak je najbolje unositi u zemljite svake druge
godine, i to po mogustvu
zajedno s mineralnim ubrivima. U takvom sastavu stajnjak bolje deluje na
voke.
Veliki znaaj ima pravilno uvanje stajnjaka. Da ne bi gubio od kvaliteta, stajnjak
se slae i dobro
sabijene gomile visoke 11,5 m. Gomile stajnjaka dobro se pokriju zemljom.
Stajnjaku se dodaje 1,52% (u odnosu na teinu stajnjaka) super-fosfata, i to u
slojevima na svakih
pola metra debljine.
Kompost. Kompost se spravlja od opalog lia, cime, domaeg smea, kuhinjskih
otpada, praine sa puteva,
strugotine drveta itd.
Mesto za spravljanje komposta treba da bude u senci i blizu vode. Na gomilu se
slau razni otpaci, i
to u slojevima. Gomila se s vremena na vreme gazi. Komposna gomila
stvara se postepeno, zavisno od
nagomilavanja otpadaka, i visoka je 11,5m. Duina i irina gomile su
proizvoljne.
Kompostnu gomilu treba povremeno zalivati vodom, kuhinjskim pomijama ili

osokom. Radi breg
raspadanja otpadaka gomilu treba povremeno prekopavati i prebacivati
vilama i lopatama. Posle nekoliko
meseci ili kroz godinu kompostna gomila postaje jednoobrazno pregorela masa
gotova za upotrebu. Koliina
unoenja komposta u zemljite neto je vea nego stajnjaka.
Zgoreli stajnjak i kompost treba pomeati sa strugotinom i u takvom obliku ih
unositi u zemljite.
Fekalije razblaene vodora upotrebljavaju se za prihranjivanje.
ivinski izmet. Ovo ubrivo bolje je unositi u zemljite u tenom obliku. U suvom
obliku koristi se u koliini od
150200 gr / m2.
Mineralna ubriva. Vetaka ili mineralna ubriva sadre samo jednu ili vie
hranljivih materija: azot, fosfor ili
kalijum. U poslednje vreme industrija sve vie proizvodi meana, odnosno
kompleksna ubriva.
Sadrina mineralnih materija iskazuje se u procentima. Na primer, sadraj azota u
amonijum-nitratu
iznosi 3445%, u natrijum-nitratu 16%, u amonijum-sulfatu 1620%, i u
karbamidu 46%. Sadraj fosfora u
superfosfatu iznosi 1620%, u pepelu od drveta 620% itd. Ovo znai da
se u 100 kg amonijum-nitrata
nalazi 31 kg azota, a u superfosfatu 1620 kg fosfora (aktivne materije) itd.
Mineralna ubriva u istom stanju se ne putaju u promet, nego se spravljaju
meana sa odreenim
procentom aktivne i neke inertne materije.
Potrebna koliina ubriva u meanom stanju odreuje se na sledei nain: ako je,
na primer,
potrebno pri ubrenju amonijum-nitratom uneti 120 kg azota po 1 ha, onda
koliinu azota pomnoimo sa 100
i podelimo sa procentnim sadrajem azota u nitratu (34%). Za ovo se koristimo
formulom: (120x100)/34=353
kg. amonijum-nitrata na 1 ha, ili 35 gr / m2.
Amonijum-nitrat se lako rastvara u vodi i brzo se ispira iz zemIjita. Amonijumsulfat je manje

rastvorljiv u vodi i biljka ga postepeno iskoriava, pa se zato moe delimino
unositi u zemljite i u toku
jeseni.
Od fosfornih ubriva najee se upotrebljava granulirani super-fosfat, koji se
unosi u zemljite
prilikom osnovne, duboke obrade.
Od kalijevih ubriva obino se uzima kalijeva so koja sadri 40% kalijuma (aktivne
materije).
Teina jedne pivske ae amonijum-nitrata iznosi 150 g, a super-fosfata i
kalijeve soli 250300
grama.
ubriva se unose u zemljite u obliku osnovnih doza i pri prihranjivanju voaka u
toku vegetacije.
Doze ubriva zavise od rodnosti pojedinih sorta. Ukoliko je vea rodnost, utoliko
se vie unose
ubriva. Ako je rod 120150 kg po jednom stablu, svake godine se unosi 3540
grama amonijum-nitrata i
superfosfata i po 810 g stajnjaka na 1 m2.
Da bi se postigla vea rodnost poveaju se koliine mineralnih ubriva 26
puta, a koliina
stajnjaka za 45 po 1 m2. Ako gazdinstvo raspolae veim koliinama stajnjaka ili
komposta, ono se moe
unositi u veim koliinama. U ovim sluajevima poveava se prinos i naglo se
smanjuje periodinost u
plodonoenju jabuka i kruaka.
Pri upotrebi veih koliina ubriva, 25% se unosi u jesen, 50%) rano u prolee, a
ostatak se koristi
za prihranjivanje voaka; koriste se samo lako rastvorljiva ubriva.
ubriva se razbacuju u projekciji krune i izmeu stabala u redovima i potom
zatrpavaju u zemljite.

strana 22 / 80
Stajnjak, superfosfat i kalijeva ubriva unose se u jesen pod duboko oranje
ili riljanje. Zgoreli stajnjak i
kompost mogu se dodavati i u prolee.
Ako se u meuredovima gaje povrtarske kulture, onda se one ubre nezavisno od
ubrenja voaka.
Prihranjivanje se sprovodi u maju i u junu. Docnija prihranjivanja nisu za
preporuku, jer pospeuju
kasnu vegetaciju, pa voke mogu izmrznuti u toku zime. Za prihranjivanje se
upotrebljava osoka, razblaene
fekalije, ivinski izmet i dr. Ova ubriva treba razrediti: osoku sa 23 puta veom
koliinom vode, fekalije sa
34 puta vie vode i ivinski izmet sa 1012 puta vie vode.
Za prihranjivanje se unosi po jedna kofa razblaenog ubriva na 23 duinska
metra brazde. U
pristablovim krugovima kopaju se brazdice duboke 1518 cm na odstojanju 150
160 cm od stabla voke;
druge brazdice kopaju se na odstojanju 75100 cm i tree brazdice u irini
krune. Posle unoenja
razblaenih ubriva, brazde se zatrpavaju i ravnaju. Unoenje ubriva u
istom obliku dovodi do suenja
voaka.
Veliki znaaj za poveanje prinosa ima duboko unoenje ubriva za
prihranjivanje. U tom cilju se
gvozdenim ili drvenim svrdlom izbue rupe na dubini 5060 cm i u svaku
ubaci odreena koliina tenih
ubriva. Razmak izmeu otvora iznosi I m.
Kod prihranjivanja mogu se unositi organska ubriva narodnim nainom
arvot". Na poetku
zalivnog kanala u vonjaku iskopa se jama duine 1 m i dubine 5060 cm. U
takvu jamu ubaci se stajnjak ili
fekalije. Du jame se puta voda, koja rastvara i odnosi ubriva do voaka.
Organske materije moraju biti
ravnomerno rasporeene. Stajnjak u jami treba stalno meati da se ne bi

nataloio na dno jame. Stajnjaka
se dodaje 23 kg na 1 m
2
.
Fosforna ubriva se unose u obliku granula. Granulirano fosforno ubrivo
zemljite ne upija tako
brzo i ono ostaje due pristupano korenovom sistemu. Voke isto tako
imaju veliku potrebu i za
mikroelementima, iako u sasvim malim koliinama. Mikroelementi ubrzavaju
raenje, poveavaju prinos,
poboljavaju kvalitet plodova i otpornost prema mrazevima, spreavaju
zaslanjivanje zemljita itd. Industrija
mineralnih ubriva proizvodi specijalne tablete mikroelemenata za
prihranjivanje vonih stabala. Tablete
sadre: bor, bakar, cink, molibden, jod, kobalt i mangan. Jednu tabletu treba
rastvoriti u kofi vode za svaki
kvadratni metar zemljita. Prihranjivanje se obavlja dva puta: prvi put u prolee
pred cvetanje i drugi put po
zavretku cvetanja. Najbolje je ako se ubrivo unosi u kanale duboke 2025 cm
ili u iskopane rupe. Posle
prihranjivanja voke treba obilno zalivati. Prihranjivanjem se ne zamenjuje
redovno ubrenje voaka, nego
se samo dopunjuje ishrana.
ubrenje preko lista folijarno ubrenje. Hranljive materije mogu dospeti
u voke ne samo posredstvom
korenovog sistema ve i kroz listove i grane voaka. Zato se voke prskaju
rastvorima mineralnih ubriva
azotnim, fosfornim i kalijumovim. Ovim nainom ubrenja rodnost se
poveava, ali samo ako su i organo-mineralna ubriva u dovoljnim koliinama
uneena u zemljite. U toku vegetacionog perioda stabla se
prskaju dva do etiri puta sa 0,5% rastvorom amonijum-nitrata i 13% rastvorom
superfosfata.
Bakterijalna ubriva. Ova ubriva se sastoje od istih kultura zemljinih
mikroorganizama koji poboljavaju
uslove ishrane biljaka. Mikroorganizmi usvajaju slobodni azot iz vazduha i

prevode ga od neusvojive forme u
usvojivu. Ova ubriva (nitragin i azotobakterin) spravljaju se u specijalnim
laboratorijama. ubriva se meaju
sa zemljorn i unose pod voke, Azotobakterin i nitragin stavljaju se u pristablove
krugove u koliini 11,5g
na 1 m
2
.
Zelenina ubriva. Ona zamenjuju stajnjak i kompost. Biljke za primeriu
zeleninih ubriva treba da su
otporne prema zimskim mrazevima, kao to su zimski graak i ozima
grahorica. Seju se poetkom
movembra po krajevima pristablovog kruga. U prolee graak obrazuje veliku
zelenu masu, koja se prilikom
prekopavanja unosi u zemljite.
Da bi se postigao vei efekat, nije dovoljno samo unositi ubrivo u zemljite,
nego treba stvoriti
potrebne uslove za njegovo puno dejstvo.
Glavni uslovi za efikasno delovanje ubrenja bili bi: unoenje mineralnih
ubriva zajedno sa
organskim ubrivima; obavezno unoenje organskih ubriva svake 2. ili 3.
godine; normalno zalivanje
biljaka; pravilna obrada zemljita; redovno unitavanje korova; unoenje u
jesen fosfornih ubriva u
granuliranom obliku u jamice duboke 4050 cm; unoenje azotnih ubriva u
rokovima: 1/4 u jesen u vidu
amonijum-sulfata, 1/2 u prolee pre cvetanja voaka i 1/4 u vidu prihranjivanja od
prolea do poetka jula.
Za prihranjivanje treba koristiti ne samo mineralna ve i organska ubriva i
mikroelemente.
REZIDBA VOAKA I FORMIRANJE RODNIH STABALA
Postoje dva naina rezidbe voaka skraivanje grana i granica i proreivanje.
Skraivanje vrhova letorasta i granica omoguuje stvaranje bonih grana,

regulie rast grana i daje
im potreban pravac.
Pri proreivanju krune uklanjaju se grane i granice koje zasenjuju jedna drugu i
prepliu se meu
sobora. Posle rezidbe svetlost i vazduh slobodno prodiru unutar krune.
Skraivanje letorasta i proreivanje
krune obavlja se jednovremeno. Obe ove operacije treba pravilno obaviti.
Po veliini zahvata pri skraivanju letorasta rezidba se deli na kratku, srednju i
dugaku.

strana 23 / 80
Pri kratkoj ili jakoj rezidbi jednogodinji prirast se skrauje za 3/4 duine, tj. ostaje
1/4 godinjeg
prirasta. Kod srednje rezidbe uklanja se polovina jednoletnjeg prirasta, a kod
dugake ili slabe rezidbe
uklanja se 1/3 ili 1/4 duine jednoletnjeg prirasta, a ostavljaju 3/4 ili 2/3 letorasta.
Ako se letorasti oreu kratko, tj. ostane manji deo godinjeg izdanka, onda u
prolee sledee godine
na njima e izrasti jedan do tri jaka nova izdanka. Kod dugakog orezivanja na
izdanku e ostati mnogo
pupoljaka iz kojih e se razviti nekoliko slabih bonih izdanaka.
Dejstvo srednje rezidbe skoro je slino kratkom orezivanju. Kratku i srednju
rezidbu primenjujemo
kada je potrebno da se povea vegetativni prirast, a dugaku rezidbu kada elimo
da poveamo koliinu
plodnih granica. Prilikom orezivanja treba obratiti panju na uravnanje grana.
Vrlo esto gornje grane jae
rastu od donjih, osnovnih grana. Ponekad donje grane uguuju centralnu voicu i
grane koje se nalaze
iznad nje. Takve grane orezujemo jae i samim tim ujednaujemo krunu. Pri
takvom osnovu matine grane
moraju biti tanje od stabla na tom mestu. Isto tako, grane koje su
rasporeene gore moraju biti slabije od
nie rasporeenih grana.
Da bi se ubrzalo stvaranje rodnih granica i bolje razgranjavanje, potrebno je u
toku leta obaviti
pinciranje letorasta. Ova operacija se sastoji u otkidanju vrha letorasta tako da
ostanu 23 listia. Pinciranje
se vri prvi put u maju a drugi put u junu, kada granice dostignu 20 cm.
Rezidba jabuka i kruaka
Po formiranju osnovnih grana u toku prvih 45 godina posle sadnje smanjujemo
rezidbu. Ako nisu
bile definitivno formirane grane 2. i 3. reda, njih formiramo sledeih godina. Zato
treba skratiti grane drugog
reda izazivajui bolje razgranjavanje.
Ako je stablo mlado i jo nije poelo da raa ne treba letoraste suvie skraivati.
Vee skraivanje
primenjujemo samo kod veoma dugakih letorasta (vie od 1 m) da bismo
pojaali razgranjavanje i
izjednaavanje grana. Veliko skraivanje mladog stabla dovodi do daljeg teranja
vegetativne mase i kao
rezultat toga odlae se donoenje ploda za 12 godine.
Kod voaka koje su prorodile orezivanje se sastoji uglavnom u proreivanju
krune, uklanjanju
suvinih grana koje rastu unutar krune, skraivanju letorasta ako dostignu duinu
6070 cm.
Ako je rodnost velika,; grane se ponekad mnogo saviju nadole i na njima se
pojavljuju vodopije. One
se uklanjaju prstenovanjem ili se saseku do osnove.
Kod nekih sorti javlja se mnogo sitnih letorasta. Jedan deo treba ukloniti da ne bi
zasenjavali rodni
deo krune.
Na vrhovima grana esto se pojavljuju letorasti u vidu vila koje rastu iz jednog
mesta, stvarajui
otar ugao. Jedan od tih letorasta (slabiji) treba odseci do osnove.
Najbolji pokazatelj dobrog stanja stabla je godinji porast letorasta od 30 do 50

cm. Stablo treba da
sauva sposobnost stvaranja novih grana i granica, posebno rodnih
granica (rodni kolai), koje
poveavaju rodnost i daju bolje i kvalitetnije plodove.
Dobijanje novih izdanaka postie se pravilnom rezidbom, redovnim ubrenjem,
zalivanjem voaka i
obradom zemljita. Ovo je osobito vano kada rodnost voke sa starou pone
da opada.
Nastupa momenat kada voka prestaje normalno da prirasta (25 30 cm). U
takvim sluajevima
voku podmlaujemo na taj nain to sve vrhove dvogodinjih i trogodinjih
grana reemo na 15 30 cm.
Ako letorasti dostignu duinu 50 cm, onda ih u prolee pri rezidbi treba skratiti
na 1/3. Lako
podmlaivanje obavlja se jedanput u toku 45 godina na stablima koja u
godini rezidbe ne daju rod.
Prilikom podmlaivanja voaka obavezno treba prekopati zemljite u
meuredovima i dati po 50 g
amonijum-nitrata i superfosfata i 12 kg slajnjaka na 1 m2; broj zalivanja
mora se poveati. Ako ovo iz
nekih razloga ne moe da se obavi, onda nije potrebno ni podmlaivanje poto
ve i jedna rezidba dosta
oslabi voke.
Na rodnijim stablima jabuke i kruke izrastaju svake godine mnoge rodne
granice. Stare granice
slabo raaju, pa ih treba stalno razreivati. Pri podmlaivanju sloenih
plodnih granica (rodnih kolaa)
uklanja se njihov gornji deo da bi se pri osnovi stvorili novi rodni kolai. Stare
rodne granice uklanjaju se
sve do rave za 1/3 1/2, i to jedanput u 34 godine. Prilikom
podmlaivanja rodnih granica treba
pojaati ubrenje i zalivanje voaka.
Ipak, treba rei da se pri lakom podmlaivanju ne pomae uvek porast stabla.
Jae orezivanje
primenjuje se na stablima 810 godina starih. Posle ovakve operacije drvo

daje plod tek nakon 45
godina. Zato se podmlaivanje primenjuje u krajnjem sluaju, kada voke ostare i
slabo rastu i imaju slabije
prinose. Voke koje su predviene za podmlaivanje ubre se godinu dana ranije
sa 180 200 kg stajnjaka,
3 kg amonijum-nitrata i 3 kg superfosfata po stablu. Takva stabla zalivaju se 67
puta u toku vegetacije.
Rezidba kajsija
Vei deo plodova kajsije zamee se na dugakim letorastima, na kratkim rodnim
granicama tipa
buketa i na prstenastim granicama.
Rezidba kajsije ima za cilj dobijanje bujnih letorasta i formiranje rodnih granica.
Zato se kod kajsije
skrauju letorasti i primenjuje jako proreivanje krune. Letorasti dugi 5060
cm skrauju se na 1/3, a jo
dui ak na 1/2. Ako je prirataj letorasta manji od 30 cm, proreivanje krune i
orezivanje grana vri se posle
svake 23 godine starosti da bi se pojaao porast.

strana 24 / 80
Rodni pupoljci kajsije slabo podnose mrazeve a kako rano cvetaju esto ih
pozni mrazevi otete.
Zato se preporuuje letnja rezidba kajsije posle skidanja plodova.
Na mladim stablima kajsije obavlja se pinciranje izdanaka.
Rezidba bresaka
Breskve rano poinju da donose plod i veoma se razgranavaju. Plodovi su
uglavnom na
jednogodinjim letorastima i buketnim granicama. Kruna breskve se formira
najee u vidu ae (kotlasta
kruna), i to na visini 3540 cm. Kod bezjarusnog sistema na centralnom
stablu rasporeuju se 45
osnovnih grana na odstojanju 1520 cm. Centralna voica izraena je u etvrtoj

ili petoj godini, odnosno u
treoj godini rezidbe. Grane drugog reda obrazuju se na odstojanju 4050
cm jedna od druge u raznim
pravcima.
Pri formiranju ae ostave se 34 grane. Centralna grana
(voica) u rasadniku ili vonjaku skrauje se u drugoj godini. Kod
ainog oblika krune jako prodire svetlost i vazduh pa plodovi
dobijaju lepu boju, slai su i ukusniji. Ali kad voka ima ovaj oblik
esto se odcepIjuju grane jer su slabije vezane.
Pri rezidbi breskve moe se ostaviti vie letorasta; oni su
uglavnom rodni. Ako letorasta ima mnogo, proreuju se na
odstojanju 1015 cm jedan od drugog da bi kruna bila rastresita.
Zavisno od razmetaja rodnih pupoljaka, letorasti se skrauju za
1/4 ili za polovinu. Kod bujnih stabala ostavljaju se dui letorasti
nego kod slabih stabala. Starija stabla orezuju se jae nego mlada.
Izdanci srednje duine orezuju se radi zamene tako da
ostanu 23 donja pupoljka, iz kojih e izrasti mladice. Sledee
godine gornji izdanak se orezuje tako da ostane 1012 pupoljaka,
a na donjem samo 23 (sl. 9).
U treoj godini rodnu granicu treba odrezati do osnove, a
od dva izdanka donji se ree na dva do tri pupoljka, a gornji tako
da rodi, tj. ostave se 1012 pupoIjaka. Kod takve rezidbe grane
ne ostaju gole i daju vrlo dobar rod.
U osmoj i devetoj godini voke se podmlauju. U ovom sluaju sve dvogodinje i
trogodinje grane
se reu do osnove.
Breskve imaju mnogo granica, pa je pri rezidbi potrebno paljivo razreivati
krunu i uklanjati suve
grane i grane koje su zavrile raanje, a isto tako i slabe granice. Zato je
potrebno orezati breskvu tako da
svake godine budu prinovljeni letorasti, poto se od njih oekuje jedino
najsigurniji i najbolji prinos.
Rezidba vianja
Ranije se smatralo da vinju ne treba orezivati zbog slabog zaraivanja rana i
pojave smolotoine.
Meutim, praksa je pokazala da pri dobroj nezi vinje povoljno reaguju na
orezivanje. Dbunaste sorte
donose rod na letorastima dugim 2540 cm. Na duim letorastima cvetnih
pupoljaka ima malo. Kod mladih
stabala, dok su letorasti jaki i dugaki, kruna se proreuje radi boljeg
osvetljavanja. Kada se smanji porast
letorasta dolazi do ogoljavanja debelih skeletnih grana; tada krunu
podmlaujemo. Ovo se vri sasecanjem
vrhova debelih grana ispod prvog razgranjavanja. Kod guste krune, kada
nije bilo rezidbe u toku nekoliko
godina, podmlaivanje se vri postupno u toku 23 godine.
Kod bujnih sorti vinje deblo je formirano na visini 4050 cm; na deblu se nalaze
89 debljih grana
pojedinano ili u 4 grupe. Na osnovnim granama, na odstojanju 2030 cm,
ostavljaju se 23 granice
drugog reda. Dok su stabla mlada, jake letoraste skraujemo da bi bolje rasle
bone granice.
Ukoliko stablo stari letorasti se manje skrauju. Na dvogodinjim
letorastima, na slabim i
nerazvijenim, manje se skrauje. Pri obnavljanju zasada vinje ostavljaju se
mladari iz korena, takozvani
izdanci, i to 23 jaa i blia starom drvetu. Ostavljenim mladarima poklanja se
vea panja: uredno se
zalivaju, okopavaju i orezuju. Kada mladari ponu da donose plod, ostavi se jedan
najbolji, a staro drvo se
odstranjuje, da bi se mogao razvijati mladi izdanak.
Rezidba treanja
Trenju orezujemo isto kao i bujne sorte vinje. U periodu uzgoja trenja daje
mnogo letorasta duih
od 5060 cm. Pri orezivanju letorasti se skracuju na 1/3. Isto tako skrauje se i
voica da bi bila 2530 cm
vea od skeletnih grana. Kod trenje je obavezna letnja rezidba pinciranje
letorasta.
Pri smanjenju porasta izdanka kod odraslog stabla obavlja se podmlaivanje
krune.
Rezidba ljiva
Oblik ljive se formira isto kao i kod trenje i bujnih sorti vinje, s tom razlikom to
kruna ima 58
dobro rasporeenih grana.
Rodnost ljive zavisi od jednogodinjih granica i majskih buketa. Kod mladog
stabla letoraste
skraujemo tako da ostanu 4550 cm dugi, a slabi letorasti se ne skrauju. Sa
starou drvo se proreuje i
ogoljene grane skraujemo. Ako su letorasti krai od 25 cm, obavlja se
podmlaivanje i jednovremeno

strana 25 / 80
uklanjaju stare rodne grane.
Kada porast grana i letorasta prestane i grane ponu da ogoljevaju, obavlja se
podmlaivanje.
REKONSTRUKCIJA KRUNE VOAKA
Visoka kruna voaka zahteva vie rada prilikom orezivanja, berbe i oteava
prskanje a takoe
iziskuje vie hemijskih sredstava za zatitu, glomaznu aparaturu i visoke
potpirae.
Naunim istraivanjem je dokazano da se kod voaka s krunom veih razmera
normalni proces
fotosinteze odvija samo u perifernom delu krune u dubini 1,52 m. Lie
koje je dublje u kruni troi na
disanje vie produkata asimilacije nego to ih proizvodi procesom fotosinteze. Ako

su stabla vea, vea je i
kruna, no tada je relativno manje produktivnog lia.Ovo je posledica slabog
prodora svetlosti unutar krune.
Osim toga, ako je vea kruna voke onda je i vee odstojanje izmeu lia i ila,
te je potrebno vie
vremena na transport hranljivih materija u drvo, to umanjuje i rodnost voke.
Zbog toga je prvorazredan zadatak voara da pobolja osvetljavanje unutarnjih
delova krune i time
stvori vie aktivnog lia. Treba se uvek rukovoditi time da se ogranii visina
stabla i pobolja osvetIjavanje
cntra krune. Zato su najbolje krune pljosnatog oblika (u jednoj ravni).
U dananje vreme preporuuje se rekonstrukcija okrugle forme krune u palirnu
krunu i sniavanje
njene visine.
Pretvaranje okrugle u pljosnatu krunu kod mladih voaka
Ako je meuredno odstojanje kod mladih voaka malo grane su stisnute i
zgusnute du reda. Rastu
u meurednom prostoru, jake su i teko se usmeravaju u pravcu redova, pa se
uklanjaju voarskim
testerama. Ostale grane usmeravaju se du redova pod uglom 50 60 i
uvruju icom za koiima
pobijenim u redove.
Kada grane sklapaju otar ugao, one se savijaju da bi
se izbeglo njihovo eventualno lomljenje. S donje strane grane
se zasecaju voarskom testerom na razmaku 34 cm s tim da
ne bude vie od 45 reza dubokih 1/4 debljine grane. Ako se
grana nije savila u dovoljnoj meri, ponovo se zaseca (sl. 10).
Granama drugog reda daje se pravac du redova pod uglom
5060 po vertikali.
Voica se puta da raste 2,53 m visoko od zemlje;
pri tome se otklanjaju grane koje rastu pod uglom od 60, ili se
podvlae pod donje grane i daje im se horizontalan pravac,

zatim se uvruju i vezuju za donje grane papirnim kanapom.
Pri vezivanju grana, da bi se izbeglo da ih ica ne
zasee, treba podmetnuti pod icu gumu, oju, daice i dr.
Savijene grane kroz godinu-dve se privruju u istom
pravcu i sa njih se moe skinuti vezivo (ica, kanap i drugo).
Pri savijanju grana voaka na okunici granama se
daje pravac sever-jug. U tom pravcu voke se bolje granaju i
kruna se ravnomernije osunava sa svih strana.
Da bi se izbeglo zgunjavanje grana vri se proreivanje krune. Izdanci, koji
rasrtu vertikalno i
dostiu visinu vie od 1 metar skrauju se ili potpuno uklanjaju, a ostali izdanci se
rasporeuju i savijaju
nanie.
Narednih godina formira se pljosnati zid od rasporeenih grana, irine 2
2,5 m. Povoljnom
agrotehnikom voke postiu svake godine dobar prirast (u smislu
poveanja grana).
Krunu voki starih 56 godina ne treba rezidbom mnogo
proreivati, jer bi tim ojaali porast voaka a umanjili plodnost.
Takoe ne treba savijati debele, skeletne grane ako su krae od
1,52 m, jer usled savijanja veoma slabe (sl. 11).
Kod voaka starih 89 godina savijanje se obavlja
dvokratno: prve godine se uklanjaju grane prvog reda i savija
voica, a druge godine se definitivno formira kruna i daje joj se
pljosnati oblik.
Skraivanje visine krune

strana 26 / 80
S obzirom da visoke voke imaju negativne strane treba da se preduzmu mere za
ograni-avanje
njihove visine.
Ograniavanje treba poeti
kod 45 godinjih voaka
istovremeno sa savijanjem grana,
osobeno kod onih sorti u kojih grane
rastu pod otrim uglom (sl. 12)
Savijanje grana vri se da bi
se ubrzalo plodonoenje, poveao
prinos i smanjio rast voaka. Grane
treba savijati pod uglom 5060 od
vertikale. Grane se savijaju u osnovi
dok se ne uje slabo pucketanje
zbog deliminog cepanja vlakana
grane. Ako se grana nije savila
defornacija se pojaava, ali treba
paziti da se grana ne skri. Grane se
savijaju u osnovi letorasta gde nema
razgranjavanja. Lake se savija 3 godinja grana, tee dvogodinja a jo tee
jednogodinja. Pet-godinje
grane isto se teko savijaju zato treba da se vezuju za motku (sl. 13).
Savijanje grana mnogo zavisi od sorte. Na primer sorta reneta Simirenko ima
elastine grane a kod
sorte zlatan zimski parmen grane se lako kre. Kod sorti sa razgranatom krunom
savijaju se samo pojedine
grane. Najpogodnije vreme za savijanje grana je maj-juni.
Ograniavanje visine krune zavrava se savijanjem centralne voice
horizontalno ili u obliku luka.
Voica se moe otsei tek kad stablo poinje da daje rod. Pravilno savijanje grana
omoguuje da sunce
dobro prodire u sredinu krune.
Na okunicama se vrlo esto mogu sresti voke s veoma duga-kim granama,
na kojima je vrlo
malo granica drugog i treeg reda. Ove voke su veoma visoke s rodom na
vrhovima grana. Do ovog
dolazi zbog nepravilnog orezivanja i formiranja krune u prvim godinama posle
saenja.
Da bi se rodnost ovakvih voaka poveala, treba krunu sniziti, da bi svetlost i
vazduh dospeli do
unutranjih delova krune. Ovo izaziva diferenciranje cvetnih pupoljaka na
unutranjim delovima voke.
Krunu moemo sniziti, skratiti na dva naina: odjednom ili postepeno u toku
nekoliko godina.
Sniavanje krune odjednom vri se onda kada su voke 810 godina stare i kada
su poele da donose
obilnji rod. Pri skraivanju krune voicu treba odsei na visinu 33,5 m. Da
bi svetlost i vazduh prodirali
unutar krune, treba sve grane skratiti na duinu skraene voice. Grane pod
otrim uglom treba sasei do
samog stabla. Tankim granama koje rastu vertikalno treba dati horizontalni
pravac savijanjem i
uvrivanjem za donje grane.
Posle takve rezidbe, unutar krune e izbiti mnotvo mladara, od kojih e se
docnije dobiti plodne
granice. Da bi one to postale, treba ih postaviti u horizontalni poloaj. Viak
izdanaka koji izazivaju
zasenjavanje treba odsei. Rane stvorene rezidbom moraju se obavezno
premazati kalem-voskom. Posle
ovakve rezidbe i formiranja krune stvara se sklop mladara, pa je potrebno
periodino proreivanje.
Postepeno skraivanje krune vri se na sledei nain. U poetku orezujemo
skeletne grane na
gornjem delu krune, izazivajui na taj nain bono razgranjavanje. Ovakvim

nainom rezidbe postie se
neznatno sniavanje krune, ali se poboljava osvetljavanje gornjeg dela i izbijanje
izdanaka iz spavajuih
pupoljaka. Ako je broj izdanaka veliki treba ih prorediti. Odstojanje izmeu
ostavljenih izdanaka treba da
iznosi 1215 cm.
U gornjim delovima krune stvaraju se cvetni pupoljci tek dve do tri godine posle
rezidbe.
Skraivanje krune moemo obavljati samo uz visoku agrotehniku, tj. uz poveane
doze ubriva, uz
dobru obradu vonjaka i uredno suzbijanje bolesti i tetoina. Iskustva poslednjih
godina u skraivanju krune
pokazala su dobre rezultate.
Pri skraivanju krune potrebno je imati u vidu sledea opta pravila.
Orezivanje se sprovodi u jesen posle opadanja lia. Orezivanje u toku zime
dozvoljeno je pri
temperaturi ne nioj od minus 34 C. Najbolje vreme za rezidbu je prolee. U
prolee rezidbu treba zavriti
pre nego to krenu sokovi u biljci. Orezivanje bresaka, treanja i jabuka obavlja se
u prolee, jer pri jesenjoj
rezidbi mogu pupoljci stradati od zimskih mrazeva.

strana 27 / 80
Prvo se orezuju suve, polomljene, povreene i bolesne grane i granice, a zatim

se uklanjaju grane
koje su se meusobno isprepletale i taru se jedna o drugu, grane obeene nadole
i grane koje rastu unutar
krune. Ostavljaju se samo pravilno rasporeene jake grane.
Pri rezidbi grana kod kojih vrhovi vise dole ostavljaju se samo letorasti koji
rastu sa gornje strane
grana da bi na taj nain podigli krunu voke.

Rane posle rezidbe treba premazati kalemarskim voskom. Ovaj vosak moe
spraviti svaki voar od
jednakih koliina kalafonija, loja i pelinjeg voska. Prvo se loj i vosak istope na
topi na vatri oko pola asa, a
potom se meavina ohladi.
Orezivanje voaka se vri otrim i istim voarskim makazama i voarskom
testericom. Pri rezidbi
ne treba ostavljati patrljke koji docnije nekrotiraju, trule, to kasnije moe prei i
na deblo. Bone grane treba
rezati do kraja (na kolut).
Pri orezivanju debelih grana prvo se s donje strane napravi zarez, a zatim se ree
odozgo. Ovo se
radi zato da se ne zacepi kora sa delom drveta. Posle toga se zaostali patrlj
odseca do kraja (sl. 14).
NEGA STABLA
Na deblu i osnovnim granama stabla povrinski slojevi kore pucaju, izumiru i
slue za utoite
mnogira tetoinama. Takvu koru treba svake godine specijalnim noevima skidati
i spaliti. Kora se uklanja
oprezno, da se ne povredi ivo tkivo drveta i ne naprave rane. Oienu koru
treba skupiti naprostrtu sargiju
ispod stabla i spaliti. Tako se unitavaju mnoge tetoine i njihova jaja. Ovo se
radi u jesen ili rano u prolee.
Posle ienja kore debla i osnovne ramene grane treba premazati krenim
mlekom pomeanim sa 20
25% gline.
Ako su se na starim stablima pojavile duplje (upljine), treba ih dobro oistiti,
zatim dezintifikovati, sa
5% rastvorom plavog kamena, a potom upljinu popuniti cementom.
esto iz korena oko debla izbijaju izdanci koji iznuravaju voku. Na njima se mogu
pojaviti tetoine
kao to su krvava va i lisna va. Zato izdanke treba otkopati i sasei tako da ne
ostanu patrljci, jer bi iz njih
izdanci izbijali jo gue i vie.

Ako mlado stablo nije dovoljno debelo onda se primenjuje uzduno paranje kore
na deblu i
skeletnim granama.
Paranje se sastoji u tome to vrhom voarskog noa oprezno zasecamo koru debla
odozdo navie,
ne nanosei povrede drvenom delu debla. Paranje se izvodi rano u prolee dok ne
krenu sokovi.
PREKALEMLJIVANJE VOAKA
Posle podizanja vonjaka sa izabranim sortama mogu se pojaviti i pojedinana
stabla sa sortom
slabog kvaliteta. Takve voke se prekalemljuju u samom vonjaku odgovarajuom
sortom. Postoji nekoliko
naina prekalemljenja: u procep, pod koru i slino.
Kalemljenje u procep vri se u prolee, kad krenu sokovi. Za ovu svrhu granu
stabla treba odsei popreko i
presek dobro zaravniti voarskim noem. Presek se zatim rascepi na dva dela pa
se u sredinu rascepa stavi
mali drveni klin. Zatim se u rascep umee kalem-granica nove sorte
obraene u vidu klina. Ako je drvo
debelo, onda se umeu dve kalem-granice. Kalem-granice se umeu u spoljne
delove procepa da bi se
kambijum kalem-granice i podloge poklopio. Kalem-granice moraju imati tri
pupoljka. Poto smo umetnuli
kalem-granice, vadimo klin iz procepa, koji se usled toga stee i na taj nain
umetnuta granica privruje.
Zatim kalera-granice treba vrsto obmotati rafijom i ceo presek sa
procepom dobro namazati
kalemvoskom. Da ptice ne bi sletale na kalemljene kalem-granice
preporuuje se da se kalemljeni deo
zatiti platnom u vidu kapu-Ijae" ili da se napravi luk od vrbovog pruta.
Kalemljenje pod koru izvodi se kad sokovi krenu i kad se kora dobro odvaja od
drveta. Podloga se priprema

strana 28 / 80
na isti nain kao i za kalemljenje u procep. Zatim se sa strane du podloge zasee
kora i oprezno odvoji od
drveta. Na kalem-granici se pravi kosi rez i kalem-granica stavlja pod koru.
Neki put se rez pravi u vidu
sedla i tada se kalem-granica bolje priIjubljuje. Ako je podloga debela stavljaju
se dve kalem-granice, po
jedna sa obe strane podloge. Kalemljeno mesto vee se rafijom i premazuje
kalem voskom.
Tanke kalem-granice od 10 mm debljine mogu se prikucati za podlogu ekserom.
Priljubljene kalem-granice pomou eksera sigurnije se primaju. Ekser brzo
urauje u drvo. Kalem-granice se do kalemljenja
uvaju na prohladnom mestu da ne bi krenule.
Iznad kalema pravi se luk od vrbovog pruta, da ne bi ptice prilikom sletanja
slomile kalem.
Ako se kalem nije primio tada se u jesen pojavljuju lastari iz uspavanih
pupoljaka. U avgustu se
odabiraju po jedan-dva lastara sa obe strane stabla koji se kaleme.
Postupak kalemlenja i nega kalema
navode se na strani.
Mesto kalemljenja kalem-granicom moe se kalemiti i pupoljkom. Za ovo se
odabira letorast i na
njega kalemi izabrana sorta oenjem. Oenje se obavlja u avgustu ili u prolee
kada se kora lako odvaja.
Tehnika oenja opisana je ranije.
PODUPIRANJE VOAKA (ATLOVANJE)
Ako voke obilno rode moraju se podupreti, inae grane mogu da se slome pod
teinom plodova.
Motke za podupiranje postavljaju se vertikalno kako bi podupirali drugu polovinu
grane a ne osnovu (inae bi
se vrh grane odlomio). Radi toga se uzimaju motke sa ravom, a u sluaju da je
motka bez rave, onda se
grana vezuje za motku kanapom ili se na vrhu motke privrsti komad gume irine
58 cm pomou koje se
uvruje grana.
Postoje i drugi naini podupiranja: u obliku kiobrana i pomou ice.
Za podupiranje u vidu kiobrana potrebno je manje motki nego na obino. U tom
sluaju se uz
stablo pobije jedna debela motka za koju se zrakasto privruju tanje motke
kojima se podupiru rodom
optereene grane.
Za stablo jabuke stare 2025 godina, zavisno od rodnosti i sorte,
potrebno je oko 1220
podupiraa, tako da na jedan podupira dolazi po desetak kilograma roda.
65
Pre postavljanja podupiaa sa motki se skine kora, jer se ispod nje skupljaju
azni insekti, koji
docnije pelaze i na voke. Posle berbe motke se uklanjaju i smetaju u kupe.
iani podupirai. U sreditu krune uvruje se metalni obru (prsten) od kojega
zrakasto polaze
ice kojima se pridravaj'u odom preoptereene grane. Da se grane ne bi
ozledile icom, prvo se obmo-taju
gumom ili nekom staom tkaninom, pa se preko toga vezuje ica na oko 1/4 od
kaja grane (sl. 15).
Metalni obru ima 1012 cm u preniku i za jega se pivru-ju ice debljine

2,5 do 3 mm.
Za podizanje ianog podupiraa za jedno stablo se utroi 100120 g ice
debljine 58 mm.
U toku rasta grana iana potpora se produuje.

strana 29 / 80
ZATITA VOAKA OD POZNIH MRAZEVA
U nekim krajevima su esti kasni proleni mrazevi koji mogu znatno da smanje
prinose voaka. Pri
temperaturi minus 1 do minus 2 C stradaju zameci plodova, a pri
temperaturi od minus 2 do minus 3
stradaju cvetovi. Zato je zadatak voara u krajevima sa estim prolenim
mrazevima da to due u voaka
zadri kretanje vegetacije i odugovlai cvetanje voaka. Ovo se moe postii
prskanjem voaka krenim
mlekom, raunajui na litar vode 80 g krea, 5 g sapuna i 3050 g gline. Posle
ovog prskanja, povrina
krune se manje zagreva i stablo kasnije poinje vegetaciju. Ovim nainora moe
se zadrati razvoj
pupoljaka tri do pet dana.
Najprostiji nain zatite voaka od poznih mrazeva jeste zadimIjavanje vonjaka.
Za ovu zatitu se u
vonjaku ranije pripreme gomile sveeg stajnjaka, slama, granice drveta,
strugotina, lie i drugi materijal
koji pri sagorevanju daje dosta dima. Obino pred zoru, kad temperatura padne
izmeu plus 1 i 0 C, ove
gomile treba potpaliti. Za jedno stablo spremi se 12 gomile ovog materijala.
Dimljenje treba da traje jo 2
sata posle izlaska sunca. Dim se rasprostire po vonjaku i smanjuje hlaenje
vonih stabala. Pri izlasku
sunca gusti dim omoguuje postepeno topljenje leda u meueliskim prostorima
grana, postepeno upijanje
vode u elije i uspostavljanje njihove ivotne sposobnosti.
U borbi protiv mrazeva moemo se koristiti i neprekidnim zalivanjem u vreme
zamrzavanja. Vodeno
ogledalo (led) na vokama koje se stvara zalivanjem slui kao zatita od
prodiranja niskih temperatura u
tkivo voaka. Osim toga, vodena para koja se isparava smanjuje gubljenje toplote
drveta.
BERBA PLODOVA
Za berbu plodova koriste se lestvice. Nije dobro da se penje na drvo i
prelazi s grane na granu,
poto se tako oteuje kora i lome rodne grane. Rodne grane ive 815 godina i
ako se pri berbi plodova
izlome, to im smanjuje rodnost narednih godina.
Plodovi se beru u korpe ili kofe. Korpe se okae za grane u toku berbe pomou
kuki duine 1520
cm.
Radi privlaenja grana sa plodovima bera treba da ima kuku od tvrdog drveta
dugu 11,5 m.
Zimske sorte jabuka i kruaka beru se u septembru i poetkom oktobra. U ovo
doba plodovi su tei,
imaju bolji ukus i lepu boju.
Plodovi se beru prvo s donjih grana krune, pri emu treba voditi rauna da se ne
povrede ni plodovi
ni rodne granice. Bera uzima plod u aku, stavlja kaiprst na peteljku, podie
plod lagano, okree ga
desno i levo, a zatim oprezno pritiskuje kaiprstom peteljku i odvaja plod od
granice. Pri berbi ne treba
kidati drku ploda, poto se na plodu stvara rana i dolazi do truljenja celog ploda.
Peteljka se mora odvajati od drveta na mestu gde je plod vezan. Polomljena
peteljka je na prelomu
otra pa moe da povredi dodirnute plodove u korpi.
Ubrane plodove treba paljivo slagati u korpe ili kofe, zatim smetati ugajbice ili u
gomile. Gomile su
specijalnog oblika, visine 5060 cm. Plodovi iz korpe ili kofe paljivo se vade da
se ne otete. Bokovi takve
gomile imaju nagib odozgo na dole da se plodovi ne bi kotrljali. Pri reanju
plodova u takve gomile uklanjaju
se natruli i povreeni plodovi.
Plodovi zimskih i jesenjih sorti u ovakvim gomilama mogu ostati samo dan do dva
dana, jer gube u
teini, brzo prezrevaju i primetno smanjuju trajnost uvanja. Plodovi letnjih sorti
obavezno se moraju klasirati
ve u toku istog dana, jer pri duem stajanju u gomilama brzo prezrevaju i trule.
Plodovi se sortiraju po kvalitetu i veliini (kalibriraju). Oteeni plodovi (crvljivi,

zgnjeeni) prerauju
se ili se odmah upotrebljavaju.
SPREAVANJE NEREDOVNOG PLODONOENJA
Jabuka i kruka posle obilnog roda sledee godine u veini sluajeva ne
daju rod. Ovo se
objanjava time to se pri velikim prinosima hranljive materije troe na porast
plodova, pa ih za formiranje
plodnih pupoljaka nema dovoljno. I obratno, posle nerodne godine voke obilno
cvetaju, i ako je za pun rod
plodova neophodno svega 1015% tih cvetova. Meutim, za 85% cvetova stablo
nepotrebno troi hranljive
materije.
Da bi omoguili da voke svake godine donose rod, treba u rodnoj godini
poveati zametanje
cvetnih pupoljaka, a u nerodnoj smanjiti, Zato se u nerodnoj godini izdanci
moraju skratiti na 2/3 njihove
duine. Ako je izdanaka malo, onda se grane skrauju na dvogodinje ili
trogodinje drvo. Ova mera je
neophodna da bi se pojaao vegetativni rast i na taj nain umanjilo formiranje
cvetnih pupoljaka posle
nerodne godine. Iste godine treba prorediti krunu i stare rodne grane
skratiti za 1025%. Umesto starih
porae mlade, nove i produktivnije grane.
Jabuka i kruka donose rod na rodnim kolaima, kopljastim rodnim granicama i
na rodnim kratkim
granicama. Ako polovina zametnutih cvetnih pupoljaka donosi rod u jednoj
godini, druga polovina e roditi
idue godine, to znai da e takvo drvo davati plodove svake godine. Ovo se
moe postii ako se
naizmenino uklanjaju cvetni pupoljci na rodnim kolaima i na kopljastim i rodnim
granicama.
Azotna ubriva poveavaju zametanje cvetnih pupoljaka, koje poinje u junu.
Zato se u prolee

strana 30 / 80
ubriva unose kasnije. julu treba uneti organska i mineralna ubriva, tj.
amonijum-nitrata 540 g i
zgorelog stajnjaka 0,51 kg, u jesen superfosiata 30 g, kalijeve soli 810 g i
stajnjaka 2 kg po m2.
U godini sa obilnim rodom za stvaranje cvetnih pupoljaka treba uneti
sledee doze ubriva:
amonijum-nitrata 7080 g predcvetanje i u maju-junu 2040 g/m2, a u
jesen superfosfata 60 g, kalijeve
soli 68 g i stajnjaka 12 kg po 1 m
2
. Sem toga, preporuljivo je prskanje tri puta nadzemnih delova voke
azotom i fosforom od maja do avgusta. Umesto mineralnih ubriva moe se
svake godine unositi s jeseni
68 kg po 1 m2 stajnjaka. Kod obilnog cvetanja obavlja se proreivanje cvetova
tretiranjem voke sa DIOK,
da bi se unitilo 7080% cvetova.
Voke se zalivaju etiri do est puta a toku leta i jedan do dva puta u toku zime.
Prilikom saenja voaka treba odabirati sorte koje raaju svake godine. Vonjak
treba podizati na
patuljastim podlogama, kod kojih je donoenje ploda stabilno.
Da bi prinos u vonjaku bio dobar i redovan treba primenjivati visoku agrotehniku.
VOKE NA PATULJASTIM PODLOGAMA
Patuljaste voke ranije poinju da donose rod od visokih voaka. Njihov porast
zavisi od podloge i
osobina sorte.
Najee se patuljaste voke gaje na podlogama paradisa i dusena. Kulturne
sorte kalemljene na
paradisu obino su patuljaste, a na dusenu srednje bujne ili polupatuljaste.
Patuljaste voke i srednjebujne voke su sline, pa se zbog toga i jedne i druge

zovu patuljcima.
(Ali, kada se postavlja pitanje, neophodno je podvui osobinu voke i odreeno
navesti na kojoj je podlozi).
Preimustvo patuljastih voaka je u sledeem: patuljaste voke donose prvi rod 2
3 godine ranije
od drugih, tj. samo stablo bre ulazi u punu plodnost, mada se od njih dobija
manji rod po stablu, ali zato
patuljaste voke zauzimaju i manju povrinu, sade se gue, tako da daju vee
prinose po jedinici povrine.
Uz naroitu negu (orezivanje, ubrenje, zalivanje) moe se svake godine imati
dobar rod. Zahvaljujui
malom rastu na ovim vokama se lake obavlja rezidba, borba protiv tetoina i
berba plodova, a stabla nije
potrebno podupirati; najzad, od njih se dobijaju krupniji i ukusniji plodovi.
Na okunicama treba gajiti prvenstveno patuljaste voke, jer se na malim
povrinama moe gajiti
veliki broj stabala raznih vrsta i sorti. Nedostatak potuljastih voaka jeto one
zahtevaju mnogo veu i
savreniju agrotehniku, zatim odreene postupke osobito u palirnim
vonjacima, pa je zato za gajenje
ovih voaka potrebno vee struno znanje i iskustvo.
PODLOGE ZA PATULJASTE VOKE
Od podloga za patuljaste voke, kao to je ve reeno, dolaze u obzir paradis i
dusen.
2
Postoje
mnogi tipovi patuljastih podloga, koji se dosta razlikuju jedan od drugog.
Glavniji su: paradis tip VIII i IX,
dusen tipovi II, III, IV i V i drugi.
Razmnoavanje vegetativnih podloga
Zemljite za saenje matinih podloga treba da je to plodnije rilja
se na dubinu 3540 cm. Pre riljanja nanosi se 78 kg stajnjaka i 150
180 g superfosfata na 1 m2. Na pripremljenoj parceli sadi se paradis,

dusen i dunja. Za reznice treba uzimati jake letoraste i saditi ih na
odstojanju 5060 cm i u meurednom rastojanju od 120 cm. Izdanci se
seku i zabadaju u zemljite a ostavljaju 23 pupoljka iznad povrine
zemlje iz kojih e u toku leta izrasti nekoliko izdanaka. Reznice treba da su
duge 1012 cm.
U prolee sledee godine izdanci se orezuju i na svakom se
ostave po 23 pupoljka. Na svakom orezanom izdanku izraste nekoliko
mladih izbojaka, koji se, kada dostignu visinu od 1015 cm, ogru do
polovine sitnom zemljom. Pri zagrtanju sitnu zemlju treba staviti u sredinu
dbuna i ravnomerno razmestiti izmeu izdanaka. U toku leta zagrtanje
treba ponoviti 23 puta. Oko dbuna se zagrtanjem stvori humka visoka
2530 cm. Dbunovi se zalivaju 910 puta (meseno 2 zalivanja).
ubrenje se obavlja u martu i u maju sa 40 50 g amonijum-nitrata, 25
30 g superfosfata i sa 56 g kalijumove soli. U jesen se dodaje 56 kg
zgorelog stajnjaka na 1 m2.
2
Varijiteti, odnosno tipovi dusena odlikuju se srednjom bujnou, a varijiteti
paradisa vrlo slabom bujnou. Poto je izvrena
vegetativna selekcija meu varijitetima dusena i paradisa vie se u voarskoj
literaturi ne pominju njihova imena, ve tipovi EM podloga
numerisanih od I do XVI, koji se razlikuju po bujnosti. Najslabije bujnosti su tipovi
VIII i IX; malo bujniII, V i VII; bujnije I, IV i VI i
najbujniji X, II i XVI. Sve ove podloge su za jabuku. Za kruke niskog oblika
kao vegetativna podloga za kruke slui dunja, od
kojesu za podlogu izdvojene 7 tipova: A,B,C,D,E,F i G. Kao najbolji pokazao se tip
A, a u manjoj meri i tip C. Tip A najbolje srauje se
vijokom kruke, prilino je otporan prema mrazu i znatno je bujniji od tipa C. Tipu
A slian je tip B, ali je manje bujnosti, pa se zato i ne
koristi. Ostali tipovi dunje (D, E, F i G) zbog slabog sraivanja s vijokom

izbaeni su iz proizvodnje.

strana 31 / 80
U novembru pre mraza humka se razgrne i sekaem
skinu oiIjeni izdanci, ali se opet ostave 34 pupoljka radi
stvaranja izdanaka sledee godine. ile na matinom stablu
ogolele prilikom odgrtanja treba ponovo zatrpati sitnom
zemljom, Narednih godina postupak je isti kao to je ve
opisano. S jednog matinog stabla mogu se oiIjeni izdanci
proizvoditi 1012 godina.
Vegetativne podloge mogu se proizvoditi i
reznicama. U jesen se sa donjeg kraja izdanka odseca
reznica duine 2025 cm. U prolee ove reznice se sade u
pripremljeno zemljite. Reznice seene u prolee sa
srednjeg i gornjeg dela izdanka slabo se oivljavaju.
PODIZANJE VONJAKA PATULJASTIM VOKAMA
Izbor mesta
Imajui u vidu da patuljaste voke imaju korenov povrinski sistem, zemljite
treba da je bogato
hraniljivim materijama. Podzemne vod ne smetaju srednje bujnim podlogama
ako su na dubini 1,2 1,5 m,
a za paradis i dunju na dubini oko 1,0 m. Samo neke patuljast podloge podnose
malo zaslanjena zemljita
dunja, paradis i dusen. Vonjaci u obliku palira zahtevaju ravnomerno
osvetljavanje krune sa svih strana,
zato redove voaka treba usmeravati u pravcu sever-jug, kako bi bilo najmanje
zasenjivanje. Potrebno je i
da su parcele stalno snabdevene vodom.
Izbor sorti
Nisu sve sorte preporuljive da se gaje kao patuljaste voke. Ovo je povezano sa
formiranjem
razliitih oblika krune i pojedinim sortama odgovara ovaj ili onaj oblik.
Od jabuka za gajenje u patuljastom ili polupatuljastom obliku preporuljive su
sledee sorte: delies,
jonatan, parmenka zimska zlatna i dr. Od kruaka: klapova, viljamovka i dr.
Saenje voaka
Saenje patuljastih voaka neznatno se razlikuje od naina opisanog za voke
gajene na bujnim
podlogama. Patuljaste voke se sade toliko duboko da se mesto kalemljenja a
ne do korenovog vrata,
kao to je sluaj kod bujnih podloga ravnja sa povrinom zemljita. Pri dubokoj
sadnji, tj. kada cela
podloga ide u zemlju, stvaraju se ile na podlozi, to omoguava stabilnost voke.
(sl. 16)
Neki put kod preduboke sadnje (naroito kod kruaka) plemenka se i sama oili
i prelazi na
sopstveni korenov sistem. U takvom sluaju posle dve-tri godine potrebno je
izvriti rezidbu ila izbilih iz
plemenke.
FORMIRANJE OBLIKA KRUNE
Postoji nekoliko oblika kruna na patuljastim podlogama: slobodna kruna i
vetaki oblici (oblik
palira).
Slobodna kruna je slina kruni na bujnim podlogama na paradisu i dunji formira

se piramidalna, a na
dusenu poboljana piramidalna kruna (sl. 17).
Osobina vetakih oblika je u tome to se intervencijom voara kruni mogu dati
vrlo raznovrsni,
neprirodni i zanimljivi oblici koji esto imaju dekorativni znaaj (sl. 18).
Kod palira se formira pljosnata kruna u vidu zida. Postoje oblici palira sa
podupiraima (talijanska
palmeta) i bez podupiraa (ruzinska palmeta).

strana 32 / 80
Slobodne forme
Pri formiranju piramidalne krune visina stabla treba da je 3540 cm. Ovaj sistem
treba da ima etiri
do pet grana prvog reda, rasporeenih na razmaku 3540 cm od grana drugog
sprata. Trei sprat se stvara
proizvoljno od 2 do 3 grane.
Pri formiranju krune grane treba ravnomerno razmestiti u prostoru, bez
nagomilavanja. Na granama
prvog reda formiraju se grane drugog reda u razmaku 3035 cm od osnove
grane.
Voke koje su kalemljene na dusenu formiraju se u obliku poboljane
piramidalne krune s visinom
stabla od 5060 cm.
Tehnika formiranja poboljane
piramidalne krune ista je kao j za bujne voke,
o emu smo ranije govorili.
Vetaki oblici
Kao osnova za ovaj oblik slui naslon,
koji se pravi ili u obliku ianog palira, na koji
se uvruje letva, ili u obliku specijalnih
naslona (drvenih ili od ice). Razvijeni izdanci
se vezuju za letve ilii icu i tako se dobija
eljeni oblik.
Druga osobina ovih oblika je nain
orezivanja. Ovde se veina plodova stvara na

osnovnim granama. Grane se svake godine
orezuju i pinciraju Ne dozvoljava se znatnije
udaljavanje granica od osnovnih grana
(granica se moe udaljiti najvie 20 cm).
Vetake oblike moemo uslovno deliti na
sledee grupe: kordunice, palmete, vaze, a
postoje i razni drugi dekorativni oblici.
palirski oblici.
palir, kao sto smo vec rekli u sutini
nije nita drugo nego patuljasta voka s krunom
plosnatog oblika u vidu zida iji se razvoj i
raanje reguliu i rezidbom i savijanjem grana i
granica (sl. 19).
Talijanska palmeta. Kruna se formira na
visini 3540 cm dok se osnovne grane mogu
rasporeivati jeclna naspram druge pa se moe
desiti da se par osnovnih grana rasporedi 10
15 cm jedna od druge.
Prl formiranju palmete naroita se
panja poklanja stvaranju vrstog i stabilnog kostura s priblino jednakim
granama i nije dobro kada je
gornja osnovna grana jaa od donje.
Visina palirnih voaka iznosi: na paradisu 2,53 m, a na dusenu 3,54 m.
Odstojanje meu
spratovima osnovnih grana: na paradisu 3040 cm, a na dusenu 6070 cm.
Centralna grana-voica po zavretku formiranja savija se ka ici.
Za sadnju se uzimaju sadnice sa dve granice suprotnog smera i sa
produnicom. Od ovih grana
stvara se prvi sprat.
Prilikom sadnje razvijeni jednogodinji letorasti skrauju se na 1/3.

Primenom visoke agrotehnike na osnovnim granama i odozgo i odozdo izrastaju
zeleni letorasti.
U drugoj polovini jula letorasti koji rastu navie savijaju se vrhom ka zemlji i
vezuju papirnim
kanapom. Savijaju se 34 granice rasporeene na 1020 cm jedna od druge.
Ostali letorasti, koji rastu
navie, skrauju se na 10 cm.
Druge godine formira se drugi sprat od dve grane sa izdankom u produenju.
Voica se skrauje na
visinu od 80100 cm da bi se dobio drugi sprat palmete.
S formiranjem osnovnih grana drugog sprata ne treba uriti, ve saekati da
sadnica ojaa i dobije
potrebnu visinu, a to je druge godine. Drugi sprat formira se isto kao i
prvi. Pri izboru osnovnih grana
potrebno je uzimati grane koje ne izbijaju iz stabla pod suvie otrim uglom, jer
se takve grane prilikom
savijanja lako lome.
U toku dve-tri godine formira se trei i etvrti sprat.
Kod kose palmete sve letoraste koji rastu navie treba saviti i vezati za donju
icu ili za donje
skeletne grane, jer na izdancima koji rastu nanie formiraju se cvetni pupoljci.
Grane treba savijati dva puta godinje: rano u prolee i u junu.
Za vreme ranog prolenjeg savijanja izvestan broj granica se odseca da
ne bi dolo do

strana 33 / 80
zgunjavanja, a takoe se seku do osnove i zadebljale grane.
Ako drugi sprat pone da pretie prvi, onda ga oslabljujemo poveavanjem ugla
nagiba. Da bi se
ubrzao porast grana prvog sprata, onda se na deblu iznad mesta izbijanja ovih
grana pravi zarez.
Formiranjem palira tei se stvaranju zida debljine 100150 cm. U tom cilju treba
to bre popuniti
slobodna mesta meu spratovima osnovnih grana.
Kod voaka u paliru nije dozvoljeno prekoraenje rokova pojedinih operacija.
Nije preporuljivo da se na paluljastim vokama operacije sprovode po ablonu,
nego treba pojedine
radnje obavljati promiljeno. One treba da zavise od razvoja voke. U nedostatku
iskustva prinueni smo da
prilazimo gajenju ovih voaka s veom obazrivou.
Ruzinska palmeta. Kod ovog oblika krune nije potrebno praviti naslon kao kod
obinog palira, poto
se granice koje rastu du reda vezuju meu sobom stvarajui tako neprekidan
zid.
Voke se gaje na podlogama: jabuka na paradisu i dusenu, a kruka na dunji.
Rastojanje meu redovima kod ruzinske palmete treba da je 33,5 m.
Jabuke na paradisu i kruke na dunji sade se u redovima s rastojanjem 22,5 m,
a na dusenu 3
3,5 m. Za sadnju se uzimaju sadnice ija su debla visoka 4550 cm i imaju tri
granice dve bone koje
su usmerene du reda u suprotnim pravcima i s jednom produnicom (voicom).
Ove grane se posle sadnje
skrauju na 1/3.
U toku leta vokama se prua dobra nega zalivaju se, obrauju i ubre.
Druge godine letoraste due od 4070 cm treba savijati polukruno i vezivati
jedan za drugi i sa
jedne i sa druge za grane susednih voki, tako da se grane ukrtaju. Ako se grane
ne mogu ukrstiti, onda se
pobijaju koevi, za koje se grane privremeno vezuju, a kad dovoljno porastu
vezuju se za grane susedne
voke, a koevi se uklanjaju. Voica koja raste uspravno savija se u vidu luka i
vezuje za donju granu. Na
savijenom luku tokom leta izraste mnotvo letorasta. Od njih treba izabrati
jedan do dva najjaa i najbolje
rasporeena i pustiti da slobodno rastu. Ukoliko su ostavljena dva letorasta, od
njih se bira onaj koji je bolje
rasporeen i od njega se formira osnovna grana. Pri izboru letorasta za
osnovnu granu pazi se na mesto
gde on raste, nastojei da on bude na drugoj polovini povijene grane. Rastojanje
meu osnovnim granama
iznosi: za slabo bujne voke 3040 cm, a za bujne 4050 cm.
Sve ostale letoraste treba ili skratiti iznad etvrtogpetog lista ili ako su dui saviti i
vezati. Jako
razvijene vodopije se savijaju, a ako se zaguuju treba ih u osnovi odsei.
Savijanje novo izraslih letorasta produava se sve dok zid ne dostigne visinu od
1,1 do 2 m.
Savijanje i vezivanje zelenih letorasta obavlja se u julu. Idue godine rano u
prolee sprovodi se
drugo vezivanje. Na savijenim izdancima rastu cvetni pupoljci. Vezivanje
izdanaka najbolje je obaviti
papirnim kanapom, poto se on ne urezuje u drvo.
U daljem postupku orezivanjem se uklanjaju zgusnule grane. Ako se rezidba
vri u leto, izrastaju
vodopije, od kojih treba odsei one koje no moemo koristiti za savijanje, ve
nam samo zgunjavaju rid.
Stvoren rodni zid mora biti irok oko 1 m.
Dok su voke mlade brzo napreduju i porastu po 120 i vie santimetara tokom
vegetacije. Njih
vezujemo zimi i razvodimo grane na jednu i na drugu stranu.
Na savijenim granama stvaraju se novi mladi izdanci koji izrastaju sa osnovne
grane.
Ukoliko je povrina popunjenija vie e biti roda. Novi letorasti se savijaju i vezuju
u julu ili rano u
prolee sledee godine. Na njima se formiraju cvetni pupoljci.
Pri orezivanju panja se obraa na gustinu granica, pa se one proreuju. Ako ima
jalovaka i ako ih
ne moemo iskoristiti za savijanje zbog debljine ili velike gustine treba ih ukloniti.
Sa starenjem voke smanjuje se i njen vegetativni porast. Izdanci za osnovne
grane koji su dugi
7080 cm ostavljaju se za narednu godinu. Tako se isto postupa i sa bonim
granicama koja su dugake
2030 cm. Njih savijamo u zimskom periodu ili sledee godine.
Kad voke zavre svoj porast, one se podmlauju jaim zimskim orezivanjem.
Pri odabiranju sorti za ruzinsku palmetu, treba uzimati one koje se ne
razgranjavaju, inae je
potrebno mnogo vremena za orezivanje gustih granica. Dobra sorta za ovu
palmetu je zlatna parmenka.
POSTAVLJANJE NASLONA
Za voke na patuljastim podlogama koje e se gajiti u obliku palira neophodni su
nasloni. Tehnika
nametanja stubova ista je kao i u vinogradu.
Kod voaka na patuljastim podlogama deo teine prinosa oslanja se na skelet
naslona. Krajnji
stubovi naslona manjih su razmera nego u vinogradu. Duina siubova je 33,5 m,
debljina u gornjem kraju
810 cm u preniku a kod sredinih stubova 56 cm. Rastojanje meu
sredinjim stubovima je 1518 m.
Da bi se ica mogla jae zategnuti, s unutranje strane krajnih stubova obavezno
se postavIjaju kosi
podupirai ili se sa spoljne strane stuba zategne deblja ica privrena za koso
pobijeni kolac.
Na stubove se zatee 34 reda ice u razmaku od 5060 cm. Za zatezanje ice
neophodno je da
se ona nalazi vie od prvog sprata skeletnih grana. Kod takvog razmetaja
moemo savijati osnovne grane
na potreban ugao.
Nije uvek lako nai oformljenu jednogodinju sadnicu za palir. Prostije je i lake
dobiti patuljaste

strana 34 / 80
polonice. Autor ove knjjge preporuuje da se na okunicama u prolee sade
patuljaste polonice po
linijama budueg palira na odstojanju kao to je bilo prikazano za vonjak. U
avgustu e se se ove
polonice kalemiti na spavajui pupoljak ili u prolee na budni pupoljak i odgajiti
jednogodinje sadnice na
odreenim mestima bez presaivanja.
Takvim nainom odgajivanja dobija se prednost od itave godine, a sadnice
formiraju na ranije
opisani nain.
Kalemljenje u avgustu vri se sa dva pupoljka i ako se oni ne prime onda u
prolee treba kalemiti
kalem-granicom. Od dva pupoljka treba ostaviti jai, a drugi, slabiji, ukloniti
oenjavanjem.
OBRADA ZEMLJITA
Zemljite oko voaka ili u pantljikama (kod palira) obrauje se u jesen ili u
prolee. Rano u prolee
zemljite se obrauje na dubinu 1215 cm, a okolo stabla na 810 cm. toku
leta treba obaviti tri do etiri
praenja na dubini 1012 cm. Zbog visokih letnjih teraperatura poeljno je oko
voaka ili pantljika mulovati
zemljite slamastim stajnjakom ili strugotinom u sloju 1215 cm. Okopavanje
oko voaka je obavezno. Ako
se zemljite pod vokama muluje, a letnja se obrada ne obavlja, onda se u jesen
zemljite rigoluje na 15
18 cm, a zemlja ostavi u grudvama. Prve dve godine mogu se izmeu redova
gajiti povrtarske kulture, kao
to je rani krompir, ali u svakom sluaju voke treba posebno ubriti. Kad vonjak
pone da raa ne
preporuuje se da se izmeu redova i dalje gaje povrtarske kulture. Pri
crnom ugaru takoe je potrebno
obavezno u toku godine ubriti vonjak organskim materijama.
UBRENJE
Visoki prinosi od patuljastih voaka mogu se dobiti samo pri obilnom ubrenju.
Povrinski razvoj
korenovog sistema dozvoljava da se efikasno iskoristi letnje prihranjivanje.
S obzirom na to patuIjasti
vonjaci rano poinju da raaju, pa je nuno unositi ubriva ve od druge godine
posle sadnje. ubriva se
daju po 1 m2 u sledeim koliinama: amonijum-nitrata 120 g u aprilu i poetkom
jula; superfosfata 150 g u
dva maha pod jesenje riljanje 50%, a ostatak poetkom jula; kalijumovih
ubriva 20 g pred jesenje riljanje;
zgorelog stajnjaka ili komposta 68 kg godinje. Mogu se unositi i tena
organska ubriva u vidu
prihranjivanja: kokoiji izmet razblaen sa 810 puta vie vode u koliini 12
kofe na 1 m2; fekalije se
unose u jesen, u brazde, koje su napravljene sredinom meuredova i to 1 kofa na
3 m duinska. Fekalije se
moraju razblaivati vodom, 4 kofe vode na 1 kofu fekalija.
Zalivanje
U agrotehnici gajenja voaka zalivanje ima veliki znaaj, jer su ile kod patuljastih
voaka, kao to
smo ve napomenuli, rasporeene povrinski. Zato ne treba dozvoliti zasuivanje
zemljita u letnjem
periodu, inae e doi do opadanja plodova, a preostali plodovi ostae sitni.
Zalivanje se obavlja ne po nekim utvrenim kalendarskim rokovima u
zavisnosti od vlanosti
zemljita.
Ako se zemlja sa dubine 1520 cm, pri stiskanju u aku, ne pret-vara u
grudvu ve se raspada,
znai da je vlage u zemljitu malo. Najbolje je koliinu vlage odreivati
laboratijski. Da bi se obezbedila
dovoljna vlanost, najbolje je ako se u novembru i decembru zemljite nakvasi do
dubine 1,52 m. Ako se
ovo tada ne uini, onda treba zalivanje obaviti u martu. U toku leta za voke na
paradisu potrebno je 78
zalivanja, a na dusenu 56. Kod plitkih podzemnih voda zalivanje se
smanjuje. Da bi se vlaga sauvala,
posle zalivanja zemljite se kultivira. Zalivanje se obavlja brazdama, koje se
povlae na 4050 cm od
stabla. Sa starenjem voaka brazde se prave izmeu redova na 1 m jedna od
druge.
OSOBENOSTI AGROTEHNIKE NA ZASLANJENIM ZEMLJITIMA
I NA ZEMLJITIMA S PLITKIM PODZEMNIM VODAMA
Voke i vinova loza mogu uspevati i na zaslanjenim zemljitima ako opta
zasoljenost ne prelazi 0,5%.
Naroito osteljive na zaslanjena mesta su sledee vrste: orah, trenja, breskva,
vinja, ljiva i
jagode. Bolje podnose zaslanjena zemljita vinova loza, nar, smokva, kajsija i
jabuka.
Pred zasnivanje vonjaka radi isuivanja zemljita potrebno je iskopati kanal, koji
e sluiti za
sniavanje nivoa podzemne vode.
Kod zalivnih kanala, koji se nalaze pored voaka ne treba dozvoliti visok nivo
vode, niti pak praviti
stalne pregrade radi nagomilavanja vode za zalivanje, jer se time poveava nivo
podzemnih voda. Dobro je
du kanala saditi drvee (ako ono ne zaseni voke, jer ono svojim ispravanjem
sniava podzemne vode.
Pred zasnivanje vonjaka parcela treba da je dobro nivelisana. Na uzviicama
stvaraju se zasoljene
pege zbog velike koliine isparene vode.
Meu redovima dobro je sejati lucerku poto ona smanjuje koliine soli u
zemljitu. Posle tri godine
zemljite treba duboko preorati.
Vonjake i vinograde na zaslanjenim zemljitiraa s plitkim podzemnim vodama
treba ubriti s
poveanim dozama mineralnih ubriva i stajnjaka. Zalivanje obavljati ee i u

malim dozama, da se voda
kojom se poliva ne bi spojila sa podzemnom vodom u protivnom so e izai na
povrinu zemljita. Posle

strana 35 / 80
svakog zalivanja obavlja se usitnjavanje zemljita oko stabla i meu zalivnim
trakama.
U vonjacima na ovakvom zemljitu u jesen i u prolee obavezno je tzv. ispirno
zalivanje, radi toga
da bi se so isprala u dublje slojeve zemljita.
Pri sadnji voaka i vinograda na zaslanjenim zemljitima rastojanje meu
pojedinim biljkama mora
biti manje nego pri sadnji na obinom zemljitu, poto one na ovakvom zemljitu
rastu sporije.
Treba saditi sorte jabuka koje su kalemljene na podlogama otpornim prema
zaslanjenom zemljitu.
Isto tako, pri podizanju vinograda na ovakim zemljitima treba birati otporne
sorte, a to su: kimi crni,
rkateli, saperovi, rizling, muskat maarski, bjan irei, sultanina i dr.
Radi boljeg zasenjavanja zemljita koje smanjuje odlazak soli na povrinu,
vinova loza se obino
gaji na paliru u obliku kose pergole, tunelske pergole.
Kod zasnivanja vonjaka na livadsko-movarnim zemljitima, gde voda nije
zaslanjena, ali ona stoji
visoko na povrini zemljita, isto postoji mogunost za podizanje vonjaka i
vinograda. Agro-tehnika je
ista koja je opisana ranije, izuzev sledeeg: na takvim zemljitima smanjuje se
broj zalivanja na jedno do
dva ili se zalivanje uopte ne obavlja. Zimska zalivanja se ne preporuuju. Biljke
ovde rastu jako bujno i
odstojanje meu njima mora biti donekle vee. Poto voke kasno zavravaju
svoj ivot, za sadnju se
odabiraju sorte vie otporne prema mrazu.
AGROTEHNIKA SUBTROPSKIH KULTURA
NAR
Nar je plod toplih predela, zato ga pred zimu obavezno treba pokriti zemljom.
Radi lakeg i boljeg
pokrivanja nar se neguje u obliku grma visine 25 m. Rodnost nara je 3050 kg
po jednom grmu. Poinje
sa plodonoenjem u treoj godini, a u puno plodonoenje stupa u sedmoj ili osmoj
godini. Razmnoava se
jednogodinjim reznicama. Kod nedostatka vode, osobito u julu-septembru,
sniava prinos poto plodovi
pucaju.
lako je nar samooplodna biljka, ipak bolji prinos daje unakrsnim opraivanjem.
Zato ga valja saditi
zajedno sa nekoliko sorti.
Za sadnju sadnica nara kopaju se jame dimenzija 40x75 cm. Posle sadnje
sadnice se orezuju na
visinu 5060 cm, ostavljajui tri do cetiri izdanka. Sadnice se sade na istu dubinu
na kojoj su rasle u rastilu.
Nega nara ista je kao i ostalih voaka. U prvoj godini mladice se zalivaju 1215
puta. U Uzbekistanu, s
obzirom na klimu, mladice nara se u severnim krajevima pokrivaju krajem
oktobra, a u junim krajem
novembra. Grm nara mora biti pokriven zemljom. Radi toga se pod grm
nara naini humka zemlje, na nju
slau sitne trske ili slama. Zatim se grm nara povija i polae na pripremljenu
prostirku, pa se odozgo opet
pokriva slojem trske, a preko toga se nasipa sloj zemlje od 20 do 25 cm debljine.
Grmovi nara se odgrnu krajem marta, ili poetkom aprila. Kad se grm oslobodi
zemlje, otresa se,
podie i vezuje za kolac.
U prolee pod mladi nar treba uneti 250300 g amonijumnitrata, 200300 g

superfosfata i 100 g
kalijumove soli. Nar se najee formira u obliku grma sa etiri do pet stabala.
Druge godine po formiranju na matinim stablima ostavi se 45 izdanka drugog
reda koji se oreu
na 1/3, a ostali se odsecaju u treoj godini. Na osnovnim granama izbije 45
grana drugog, treeg i
etvrtog reda, koje se oreu na 1/3, a ostale odsecaju u treoj godini.
Na osnovnim granama izbije 45 grana drugog, treeg i etvrtog reda, koje se
oreu na 1/3 do 1/2
prirasta. Jednovremeno se uklanjaju suve i ukrtene grane, kao i vodopije
izrasle iz korena, ako nisu
potrebne za formiranje osnovnih grana. Izdanke koji izbiju iz korena u toku leta
treba uklanjati nekoliko puta,
poto oni veoma iznuravaju grm. U etvrtoj godini formiranje krune se zavrava.
Dalje se tei da na grmu bude po mogustvu to vie srednje razvijenih grana,
poto su one
plodonosne. Grm se proreuje i da bi vazduh i svetlost prodirali u sredinu grma,
pri emu treba paziti da se
ne ukloni veliki broj grana, jer bi se onda pojavio veliki broj letorasta koji ne daju
rod.
Stari grmovi se podmlauju od dobro razvijenih bonih razgranjavanja.
Kod rodnih grmova najproduktivniji je srednji deo grma, a najmanje donji. Zato
treba voditi rauna o
tome prilikom orezivanja. Posle deset godina matina stabla se zamenjuju
izdancima iz korena.
Plodonosni nar zaliva se 1012 puta u toku leta, a prestaje sa zalivanjem u
avgustu.
Nar se obino ubri u jesen. Na 1 m2 potrebno je: 50 g amonijum-nitrata, 6070
g superfosfata i 25
g kalijumove soli. U jesen, pred zimsko riljanje, daje se stajnjak u koliini 2 kg/m2.
ubrenje se vri i posle
masovnog cvetanja radi dobijanja vie plodova, poveanja porasta grana i radi
stvaranja plodnih pupoljaka
za narednu godinu. Pri berbi plodova treba voarskim noem odsei drku ploda
da bi drka ostala na grani.
Ubrani plodovi sue se 23 dana u hladu.
Sorte nara su: ikdana, kzil, kazake, ulfa.
Kazake. Ovo je jedna od najboljih uzbekistanskih sorti. Plodovi su srednje
veliine, teine 250
300 g. Sok je crven i nakiseo. Plodovi se mogu uvati 78 meseci. Prenose se
veoma dobro. Sve su sorte
nara po ukusu, boji i veliini sline, sem aikdana, koji moe dostii 450600 g,
ima sok zatvorenocrven,
kiselo-slatkog ukusa. Plodovi sazrevaju u oktobru i uvaju se do februara.

strana 36 / 80
SMOKVA
Agrotehnika smokve malo se ime razlikuje od agrotehnike nara. Preporuuju se
sorte sa enskim
cvetom, poto se one razvijaju bez opraivanja. Plodovi se zameu na
letorastima, kao i kod breskve i
ukoliko je vei prirast, utoliko je vea i rodnost. Sazrevanje plodova poinje
odozdo. Smokva daje rod u dva
roka: prvi put u julu, a drugi put u avgustu, septembru i oktobru. Smokva poinje
da rodi u 23, godini, a
punu rodnost dostie osme godine.
Smokva ne bira zemljite. Zahteva umerenu vlagu i toplotu. Pri velikoj vlanosti
vazduha i zemljita
produava se rok sazrevanja izdanaka, smanjuje se kvalitet plodova i poveava
osetljivost na niske
temperature.
Grm smokve se formira sa 34 osnovne grane. U prvim godinama neophodno bi
bilo da se dobije
vie bonih grana.
Kod rodnog drveta vri se umereno orezivanje, seku se svi izdanci iz korena,
jalovaci, suve grane i
stare grane.
Smokvu uzimljujemo na isti nain kao i nar. Rodnost grma smokve iznosi 1520
kg. Plodovi se brzo
kvare, pa se 45 asova posle berbe moraju preraditi ili staviti na sunce da se
sue. Plodovi se reaju
drkom na nie, da ne bi iz plodova iscurio sok.
U Uzbekistanu se gaje sledee sorte smokava: usbekska uta i crna, kadota,
apla, smirnski crni i
krimski N 9.
Uzbekska uta je rasprostranjena u svim rejonima. Raste koso i dostie 78 m
visine. Rodnost
jednog stabla kree se 2040 kg. Stona sorta, manje podesna za suenje, trai
plodno zemljite i vei broj
zalivanja.
UNABI (KINESKA URMA, ILONIJDA)
Plodovi su ukusni i hranljivi. Sadre eer, belanevine, masti, kiseline i vitamine
C, P i A. Plodovi,
lie i granice sorte unabi koriste se za leenje grudnih, eludanih i sranih
oboljenja.
U Uzbekistanu unabi raste u divljem stanju, skoro bez zalivanja, u obliku grma ili
stablaica. Cvetovi
su sitni i veoma mirisni i izbijaju na letorastima. Unabi donosi plod u
drugoj godini posle sadnje. Cveta
krajem maja. Plodovi sazrevaju u septembru ili poetkom oktobra.
Unabi ne zahteva naroito zemljite, moe uspevati na svakom terenu i na
malo zaslanjenim
zemljitima. Podnosi mrazeve do 30. U toku vegetacije zahteva dosta svetlosti
i toplote i pri nedostatku
toplote plodovi sadre malo eera i pre vremena opadaju. U zasenjenim
mestima drvo slabo raa. Raa
svake godine, Plodovi lako otpadaju, zato unabi treba saditi na mestima
zatienim od vetra. Sadi se na
rastojanju 4x3 m.
Unabi je biljka koja voli unakrsno opraivanje, pa je potrebno saditi dve-tri sorte
zajedno.
Kruna unabija formira se u obliku ae. Kruna je retka, zato pri orezivanju treba
uklanjati samo suve
i izukrtane grane. Zemlja se ubri svake godine stajnjakom u koliini 34
kg/m2, amonijum-nitratom 50
g/m2, superfosfatom od 4050 g/m2, kalijevim solima od 1520 g/m2.
Zaliva se tri do etiri puta u toku leta i jednom u toku zime.
Potpuno sazreli plodovi imaju crvenosmeu boju. Plodovi se ostavljaju po
mogunosti to due na
stablu da bi se osuili Odrasla stabla (1520 godina) daju 5060 kg plodova.
HURMA (JAPANSKA JABUKA)
Hurma je drvo koje brzo raste i dostie visinu 613 m. Dvospolna je. Plod joj je
cilindrian, crvene
boje sa mesom ukaste boje. Raa tree ili etvrte godine, a pun rod daje
posle 1012 godina, Kasno
cveta, podnosi kratkotrajne mrazeve od 18 do 20. Prilikom izbora mesta
treba voditi rauna da
podzemne vode ne budu iznad 2 m dubine, inae letorasti ne sazrevaju. Sadi se
na rastojanju 6x4 m. Sade
se meane sorte, poto hurma zahteva unakrsno opraivanje. Agrotehnika za ovu
voku je kao i za druge
voke, jedino se zaliva 810 puta.
Za berbu plodova upotrebljava se voarski no za odsecanje peteljki.
Plodovi hurme dobro
dozrevaju u tamnim i dobro provetrenim prostorijama.
BADEM
Badem poinje da raa etvrte godine, a u 1012. godini dostie pun rod.
Badem se kalemi na
gorki badem, a moe i na danariku i ljivu. Rano u prolee poinje da cveta,
najee u martu, a ponekad i
pre, zbog ega mu cvetovi esto izmrzavaju. Plodni pupoljci zameu se na
letorastima. Badem trai
unakrsno opraivanje. Dobro uspeva na lakim, peskovitim zemljitima. Za badem

treba traiti terene
okrenute jugu, gde je manje izloen mrazevima.
Badem se sadi na rastojanju 5 m izmeu redova s razmakom od 4 m u
redu. Zahteva primenu
agrotehnike kao i druge voke. Zaliva se 4 puta leti i 12 puta zimi.
Preporuuju se sorte: prvenac,
kolhozni, jaltinski.
DRENJINA (DREN)

strana 37 / 80
Kultura drena je bila ranije rasprostranjena na okunicama, a sada je sasvim
zaboravljena. Dren je
drvo ili grm visine 3 m. Ceni se pre svega zato to ima tvrdo drvo. Plodovi su mu
sone kotunice crvene ili
ute boje. Meso je kiselo i oporo. Plodovi se koriste u sveem stanju, ali se od
njih spravlja i vrlo dobro
slatko i sok.
DUD
Dud je veoma rasprostranjeno drvo. Lie se upotrebljava za ishranu i odgoj
svilene bube. Postoje
oblici koji se gaje radi plodova. Osobito se ceni crni dud, koji daje sone kiseloslatke crne plodove. Plodovi
se koriste za spravljanje perkmeza i brana, a upotrebljavaju se i u sveem stanju.
JAGODASTO VOE
JAGODA
Jagodu krupnih plodova i umsku jagodu esto nazivaju batenskim jagodama,
mada su to razliite
vrste.
umska jagoda se razmnoava iviima, dugakim vreama, izdancima. Na
iviima postoje
zadebljanja na kojima se nalaze pupoljci. Iz popoljaka se stvaraju rozete

listova a ispod njih ilice. Da bi
biljka na iviima bila jaa, ivie treba priljubiti uz zemlju. Ukorenjeni ivii
odvajaju se od materinske biljke i
sade odvojeno. Na iviima se izdvaja i orezuje nekoliko novih mladih sadnica, ali
su bolje one koje se
nalaze blie matinom bokoru.
Za sadnicu se koriste ivii sa 23 godine starih matinih biljaka. Ovi ivii bolje
se primaju i daju
vee prinose nego ivii koji su uzeti od starih biljaka. ivii za ukorenjavanje
treba da imaju dobro razvijene
ile duine 34 cm i 23 listia s razvijenim gornjim pupoljkom. Zemljite za
umsku jagodu mora biti isto
i plodno. lako umska jagoda voli vlagu, ne podnosi visoko podzemne vode, a isto
tako ni zaslanjena
zemljita. Sumsku jagodu moemo slobodno saditi izmeu redova voaka.
Najbolje vreme za sadnju je juli ili poetak avgusta. Ako koristimo ovaj rok
sadnje, idue godine
moemo dobiti pun rod. Saena krajem avgusta, umska jagoda se prima, ali
roda u iduoj godini nee biti.
Sumsku jagodu moemo saditi i u prolee.
Zemljite predvieno za sadnju jagode treba izravnati i drati u istom ugaru. U
tom sluaju manje
se razvijaju korovi. Pre saenja povrinu treba prekopati na dubinu 2530
cm i uneti po 46 kg/m2
stajnjaka i 80100 g/m2 superfosfata. Jagoda se sadi jednoredno ili
dvoredno. Ako se sadi jednoredno,
bokori jadoga se sade u redovima (biljka od biljke) na rastojanju 25 cm i
60 cm meu redovima. U tom
sluaju na 2 m
2
razmeta se est biljaka.
Ako se dvoredno sadi (saenje u pantljike), meu dva zbliena reda
ostavlja se 25 cm, a meu
pantljikama 60 cm. Kod ovog naina na 1 m

2
rasporeuje se 810 biljaka. U drvorednoj sadnji, s obzirom
na vei broj biljaka dobija se i vei prinos.
Ako je biljka gusto saena u meurednom prostoru voaka ako je prolee
vlano, jagode napada
siva trule, koja veoma sniava rodnost.
Sade se vie sorti jagoda, poev od ranih do kasnih, da bi period sazrevanja bio
dui. Neke sorte
trae opraivanje i njih treba saditi u odvojenim redovima.
Na pripremljenoj parceli treba povui brazdice 2025 cm duboke. Za
dvorednu sadnju brazdice
treba da budu neto dublje. Posle zalivanja po ovlaenoj liniji sadi se rasad-ivii.
Na rasadu se ostavlja
samo jedan list a ostali se uklanjaju. Pri saenju strogo se pazi da gornji pupoljak
ne bude zasut zemljom,
inae e biljka uginuti. Za vreme saenja na navlaenoj zemlji prave se jamice sa
dva prsta (kaiprst i
srednji) i u njih stavljaju ile ivia. ile se u jamici ravnomerno razmetaju i
zemlja oko posaenog ivia
dobro pritisne.
Jagode se sade popodne, kada se smanji vruina. Posle saenja, u toku 56
dana, dok se jagode
ne prime, svakog dana se zalivaju iz brazda umerenim koliinama vode. Naredna
zalivanja obavljaju se po
potrebi u razmaku 57 dana. Kroz 1015 dana parcelu treba kontrolisati i
na mestu uginulih biljaka
posaditi nove. Tokom cele vegetacije zemljite izmeu redova se isti od korova i
odrava u rastresitom
stanju.
Nega jagode. Rano u prolee redove s jagodama treba oistiti od osuenog
lia grabuljama i
ukloniti ostale ivie, a zatim zemljite kultivisati.
Jednovremeno sa kultivisanjem u zemljite se unosi amonijum-nitrat 3040

g/m2. Druge godine
jagode se ubre i sa 2025 g/m2 superfosfata posle berbe, odnosno
neposredno pred samo zametanje
cvetnih pupoljaka.
Prinos jagode umnogome zavisi od nege posle berbe. Ako jagodnjak posle berbe
zaraste u korov i
ako se javi suvie ivia, onda to iznurava bokore jagoda i umanjuje prinos u
iduoj godini. Zivii se
unitavaju u toku leta nekoliko puta. Ako su ivii potrebni za razmnoavanje,
onda se na bokoru ostave
najvie 23 rozete (dbuna), a ostale uklanjaju. Korov se unitava im se pojavi.
Zemljite se u toku leta
prai najmanje 45 puta.
U toku leta jagode se zalivaju 1215 puta. Prvi put se zalivaju 57 dana
posle prve berbe. Radi

strana 38 / 80
lake berbe, zaliva se svaki drugi red. Posle zavretka berbe, do jeseni, jagodnjak
se zaliva jo 56 puta.
Jagode se razrastaju stvarajui nove ile i kao rezultat toga javIjaju se spratovi a i
sam bokor raste u
visinu. Takav bokor prilikom jesenjeg riljanja ili kopanja treba malo zagrnuti.
U jesen se moe dobiti i drugi rod jagoda. Radi toga treba posle jesenje berbe s
jagoda ukloniti lie,
jagodnjak zaliti, uneti ubre i zatim izriljati zemljite. Lie je najbolje uklanjati
krajem juna i poetkom jula.
Ako se kasnije uklanjaju listovi (avgust), jagoda do jeseni nee biti, ali se rodnost
idue godine poveava.
Da bi se poveala rodnost, jagode se poev od druge godine podmlauju. Posle
berbe lie se see
do povrine zemljita. Sasecati treba oprezno, da se ne bi povredile ile. Posle

toga unosi se ubre, a potom
zaliva i rilja zemljite. Lie ponovo brzo izrasta. Kad je podmlaena umska
jagoda, primetno se sniava
oteenje bokora od krpelja i bolesti lia bele flekavosti.
Jagoderano cvetaju i proleni mrazevi mogu da ih otete. Da bi se jagode
zatitile od mrazeva
potrebno je primenjivati dimljenje (vidi ranije). Sem toga, nou, pred pojavu
mraza, parcelu treba zaliti.
umske jagode ne treba drati vie od 4 godine na jednom mestu, jer prve
godine posle sadnje
prinos je 5060%, druge godine 100%, etvrte godine 80% i pete godine 60%.
Posle berbe pete godine
ceo jagodnjak treba preriljati.
Jagode se beru rano ujutru ili uvee. Ako se beru po toplom vremenu brzo se
kvare. Prilikom berbe
ne treba rukama dodirivati plodove, ve prstima hvatati peteljke i tako ih odvajati
od bokora.
Sorte jagoda su mnogobrojne. Pisac knjige preporuuje sledee sorte jagoda,
koje su, verovatno,
najprikladnije za gajenje u Uzbekistanu, a to su: rana umska, takentska,
uzbekistanska i krimska.
Meutim, za gajenje kod nas u Srbiji (Jugoslaviji) dolaze u obzir sledee sorte:
Maherauhova rana. Vrlo rana sorta jer zri ve poetkom maja. Plod joj je prve 2
3 berbe srednje
krupan i ujednaen, a kasnije sitan. Plod kupast, lepe crvene boje. Pogodan za
transport.
Zenga prekosa. Vrlo rana sorta. Zri u prvoj polovini maja. Raspon sazrevanja
oko 20 dana. Plod
okruglasto konian, crven. Meso aromatino, ukusno, slatko. Kvalitet odlian.
Siprajz de hal Rana sorta: zri 23 dana posle zenge prekosa. Raspon
sazrevanja oko 30 dana.
Plod krupan, okruglastokonian, jarko crven, slatkokiselog ukusa; srednjeg
kvaliteta.
Red gauntlet. Zri krajem druge dekade maja. Raspon sazrevanja 1520
dana. Plod krupan,
okruglastokonian, tamno crven, soan, nakiseo, aromatian; vrlo dobrog
kvaliteta.
Zenga prekosana. Zri oko nedelju dana docnije od zenge prekose.
Raspon sazrevanja oko 25
dana. Plod krupan, izdueno-kupast, intenzivno crven, vrst, pogodan za
transport, ukusan; odlinog
kvaliteta.
Sorta 45/7. Zri sredinom maja. Raspon sazrevanja oko 30 dana Plod srednje
krupan do krupan,
izduenokonian, boje ruiaste s aromom umske jagode.
Sanrajz. Zri sredinom maja. Raspon sazrevanja oko 25 dana Plod krupan,
najee okruglast,
svetlocrven, slatkonakiselog ukusa aromatian; dobrog kvaliteta.
Zenga giganta. Zri krajem druge dekade maja. Raspon sazrevanja oko 30
dana. Plod vrlo krupan
(3055 g), izduenokupast, svetlocrven, srednje kiselog ukusa. Po obliku, boji i
veliini vrl atraktivan.
Humi grande. Zri krajem druge dekade maja. Raspon sazrevanja oko 25 dana.
Plod vrlo krupan,
(teine 75 g, pa i vie), nepravilnog, esto lepezastog oblika, sa sunane strane
svetlocrven a sa suprotne
bledocrven; vrlo dobrog kvaliteta.
Fin. Zri krajem druge dekade maja. Raspon sazrevanja oko 30 dana. Plod
krupan, izdueno
kupast, svetlocrven, soan, prijatnog ukusa. Vrlo rodna sorta, pogodna za gajenje
na okunici.
Gorela. Zri poetkom tree dekade maja. Raspon sazrevanja oko 25
dana. Plod krupan,
okruglasto konian, lepe crvene boje, ukusan. Raa dobro i redovno.
Madam mato. Zri krajem druge i poetkom tree dekade maja. Raspon
sazrevanja oko 25 dana.
Plod vrlo krupan, dosta nepravilnog oblika, sa sunane strane lepe crvene
boje a sa suprotne bledocrven,
prijatnog ukusa. Vrlo rodna sorta.
Vedensvil 7. Spada u srednje kasne sorte. Plod krupan i vrlo ukusan sa
skramom divlje jagode;
odlinog kvaliteta. Vrlo rodna sorta.
Zenga zengana. Zri sredinom tree dekade maja i spada u kasne sorte. Raspon
sazrevanja oko
25 dana. Plod zatupastokoninog do srcastog oblika, tamnocrven, ukusan;
odlinog kvaliteta.
Pored navedenih, perspektivne su i jo neke sorte, kao to su: erlibel (vrlo rana i
s vrlo krupnim
plodovima), zenga tigenga (rana sorta), Pokahontas (srednje stasna), zenga
friktano (srednje stasna) i dr.
Sem dosad spomenutih sorti, koje spadaju u jednorodne, postoje i tzv.
remontantne ili stalno
raajue sorte tokom jedne vegetacije, pa su zato vrlo pogodne za gajenje
na okunici. Od ovih sorti
najpoznatije su: san rivele, rohil, red pur, gem elista i dr.
Postoje i sorte koje tokom vegetacije raaju jedan put u prolee a drugi put u
jesen, zbog ega se i
nazivaju dvorodne. Poslednjih godina selekcionisane su u Nemakoj i sorte jagoda
s visokim stablom. To su
perspektivne sorte, mada se zasad gaje samo na okunicama. Ove sorte se gaje
uz pritku ili u obliku palira.
U ovu grupu spadaju sorle: humi bajmen, sonjana humi i frapendula.
MALINA

strana 39 / 80
Malina ima jednogodinje i dvogodinje izdanke. Dvogodinji izdanci poto
donesu rod uklanjaju se,
a na njihovo mesto iz korena rastu novi letorasti. Korenov sistem maline se

sastoji od mnogih ila koje se
nalaze na dubini 2025 cm. Iz pupoljaka ila izbijaju izdanci, koji se koriste za
proizvodnju sadnica.
Malina trai plodno zemljite i pozitivno reaguje na organska ubriva. Dbunje se
veoma iri usled
izbijanja izdanaka. Ima vrlo i-rok areal rasprostranjenja, ali joj najvie odgovaraju
podruja s umerenom
klimom, jer ne podnosi ni suvie niske temperature, poglavito bez snenog
pokrivaa, a ni vrlo visoke
temperature. Divlja evropska crvena malina i arktika malina rastu i iza severnog
polarnika. U tim krajevima
malina je niska biljka i podnosi temperaturu i do 35C, ali bez snenog
pokrivaa izdanci maline
izmrzavaju i na temperaturi od 18C do 26C.
Na jednom mestu malina raa 812 godina, a posle tog vremena naglo joj opada
rodnost.
Zemljite za malinjak se obrauje na dubini 30 cm. Pre oranja unosi se 45
tona/ha zgorelog
stajnjaka.
Malina se razmnoava korenovim reznicama, koje se dele na odvojene izdanke.
Vegetacija poinje
rano, zato se izdanci odvajaju od matinog dbuna jo u jesen i sade na
odstojanju 11,5 m izmeu redova
i 5060 cm u redovima. Posle sadnje izdanci maline se skrate na visinu 3040
cm od zemlje.
Nega maline se sastoji u obradi zemljita i unitavanju korova im se on pojavi.
Kultivisanje se vri
45 puta za vreme vegetacije. Malinu svake godine treba ubriti stajnjakom ili
kompostom, po 23 kg/m2.
Prilikom jesenjeg prekopavanja stajnjak se razbacuje izmeu redova i
zakopava do dubine 2025 cm.
Malinjak se ubri i mineralnim ubrivima, i to sa 35 g amonijumnitrata i isto
toliko superfosfata po 1 m2.
Prilikom orezivanja sve uginule izdanke treba sasei, poto su ve dali rod. Na
jakim dbunovima
ostavlja se 1215 jednogodinjih izdanaka, a na slabim 58; ostale izdanke
treba unititi. OstavIjeni
izdanci treba da su na izvesnom odstojanju jedan od drugog.
Malinu moemo gajiti dbunasto i u palirima. Kod dbunastog oblika u sredite
dbuna pobije se
kolac i uz njega privezuju izdanci.
Kod palirskog oblika sa obe strane reda, na odstojaniu 40 cm zatee se
ica i na nju postavljaju
izdanci. Izdanke za icu nije potrebno privezivati.
Posle berbe maline bujne letoraste pinciraju da bi bolje sazreli i sledee
godine obrazovale rodne
granice.
Malinu je potrebno 1218 puta zaliti. Do cvetanja se zaliva jedanput, za vreme
cvetanja dvaput, do
sazrevanja plodova dvaput a u periodu zrenja i posle berbe 1012 puta.
Da bi se izbeglo smrzavanje u toku zime, malinu treba saviti do zemlje i
pokriti slamom, trskom ili
zemljom, a rano u prolee odgre se i dbunovi ispravljaju.
Plod maline je nean i brzo se kvari. Bere se ujutro posle rose i pred vee. Cim se
oberu plodovi se
prenose na prohladno mest (podrume ili nadstrenice).
Ako se maline upotrebljavaju odmah one se beru bez peteljki a ako su za
prevoz tada se beru sa
peteljkama i ne sasvim zrele.
Sorte maline su takoe, vrlo brojne. Do sada je u svetu stvoreno ili
odabrano oko hiljadu razliitih
sorti maline. Po boji se, uglavnom, mogu podeliti na svetlo crvene
(crvenoute ili zlatne), tamno-crvene
(purpurne) i crne. Sortiment maline se vremenom menjao, a i svaka zemlja se
opredeljuje za sorte koje joj
najvie odgovaraju. U Uzbekistanu, na primer, smatraju se kao najkvalitetnije, pa
se i preporuuju sledee
sorte: malboro, tamnocrvena bilardova i zlatna malina.

Malboro. Rodna sorta. Sazreva u junu. Plodovi su krupni, crveni i
podednako su dobri za
upotrebu u sveem stanju i za preradu. Daje prilino roda na vrhovima
jednogodinjih izdanaka i u oktobru.
Tamnocrvena (stalnoraajua, bilardova). Spada u srednje-stasne sorte.
Plodovi su tamnocrvene,
purpurne boje i pogodni su za jelo u sveem stanju i za preradu. Ako je jesen
duga i lepa, plod donose i
izdanci iz tekue godine.
Zlatna malina. Sazreva u junu, rodna je, a plodovi su najpogodniji za upotrebu
u sveem stanju.
U Srbiji (Jugoslaviji), s obzirom na drugaije klimatske i druge uslove, najbolje
rezultate postiu, pa
su ekonomski i najznaajnije svetlocrvene sorte maline, a zatim tamnocrvene,
purpurne sorte, dok sa crnim
sortama nisu postignuti zadovoljavajui rezultati. Od sorti svetlo-crvene maline
najznaajnije su maline
eksploit, maline promis, vilamet i gradina.
Moling eksploit. Odlina je po kvalitetu i vrlo je rodna sorta crvene maline i
zato se sve vie iri u
malinarskim krajevima Srbije (Jugoslavije). Plod ove sorte je vrlo krupan (preko 5
g), ukusan i pogodan i za
jelo u sveem stanju i za preradu, a takoe je pogodan i za uvanje u
hladnjaama. Zri vrlo rano i daje, pri
dobroj nezi, i preko 10000 kg po hektaru.
Moling promis. Ovo je takoe znaajna i za gajenje u uslovima Srbije
(Jugoslavije) ekonomski
opravdana sorta svetlocrvene maline. Plod je neto sitniji (oko 4 g) od ploda
maling eksploita. Sazreva
sredinom juna i daje dobre prinose (i preko 8000 kg po 1 ha). Plodovi su ukusni.
Jednorodna je. Plodovi su
najpogodniji za upotrebu u sveem stanju. Radi svojih kvaliteta i rodnosti dosta
je rairena u malinarskim
podrujima Jugoslavije.
Vilamet. Spada u srednje rane sorte, jer sazreva u drugoj polovini juna. U
pogledu rodnosti slina
je maling promisu. Plodovi su ukusni, aromatini i pogodni za upotrebu u sveem
stanju i za preradu. Spada
u jednorodne sorte, ali u naroito povoljnim godinama moe u izvesnoj meri da
donosi plodove i tokom cele

strana 40 / 80
vegetacije. U SAD je vilaraet najcenjenija sorta maline, a i kod nas u Jugoslaviji se
pokazala kao ekonomski
opravdana pa se zato i postepeno iri.
Gradina. Takoe spada u srednje rodne sorte. U pogledu rodnosti slina je
maling eksploitu i pri
pravilnoj nezi daje i po 10000 kg po hektaru. Pogodna je i za upotrebu u sveem
stanju i za preradu, S
obzirom na kvalitet i rodnost spada u ekonomski najznaajnije sorte crvenih
malina.
Sa sortama tamnocrvene, purpurne maline u Srbiji (Jugoslaviji) jo nema
dovoljno iskustva, ali su
prilikom prvih ispitivanja dobiveni pozitivni rezultati sa sortama merion i klajd.
Obe ove sorte su srednje rane
sa srednje krupnim i ukusnim plodovima (oko 3 g). To su vitalne, bujne i rodne
sorte. S obzirom na sve te
pozitivne osobine svrstavaju se ove sorte u perspektivne u pogledu irenja u
Srbiji (Jugoslaviji).
RIBIZLA
Ribizla moe biti crna, crvena i bela. Od plodova ribizle pripremaju se sokovi,
kompoti, slatko, dem,
vino, a isto tako se koriste i pri leenju bolesti srca i krvnih sudova.
U kontinentalnom klimatu Uzbekistana najbolje od svih uspevaju tzv. zlatne
ribizle, od kojih su
selekcionisane, izmeu drugih sorti, u Institutu redeka i sorte: mesnata,

uzbekistanska krupna i slatka.
Zlatna ribizla" ima list nalik na ogrozd, a plodovi su joj crni, krupni ali bez mirisa
svojstvenog crnim
ribizlama.
Preimustvo zlatne ribizle je u tome, to ona dobro raste na sunanim stranama
njen list ne dobija
oegotine od sunca i daje prinos i do 10 kg po dbunu.
Ribizla se razmnoava polonicama i razdvajanjem dbuna Prorodi posle dve
godine i dobro raa
10-15 godina. U prolee rano kree.
Ribizla se sadi na rastojanju izmeu redova od 2 m, a u redovima meu
dbunjem 11,5 m. Sadi
se u jame dimenzija 60x60 cm. U ove jame se stavija 810 kg zgorelog
stajnjaka i 150200 g
superfosfata.
Pri slaboj agrotehnici dbunovi obilno cvetaju, ali slabo zameu plodove. Sem
toga, za neke sorte
neophodno je unakrsno opraivanje.
Poto se ile ribizle nalaze na dubini od 5060 cm, veliki znaaj ima zalivanje.
Prvo zalivanje se
obavlja do cvetanja, drugo za vreme cvetanja. Tokom vegetacionog perioda
ribizlu treba zalivati 1214
puta. Radi uvanja vlage dobro je da se zemljite okolo dbuna mulira.
Zemljite zasaeno ribizlama svake godine treba ubriti sa 50 g amonijane
alitre i superfosfata,
78 g kalijeve soli i sa 810 kg zgorelog stajnjaka. Jedna polovina od ukupne
koliine ubriva unosi se u
jesen pred prekopavanje a druga polovina u prolee posle cvetanja ribizla.
Pri jesenjem ubrenju amonijanu alitru, koja se lako rastvara i ispira,
zamenjujemo
amonijumsulfatom u duploj dozi, po 50 g/m2.
Zemljite okolo bunova prekopava se u jesen i u prolee, a u toku leta se tri-etiri
puta prai radi
unitavanja korova i razbijanja pokorice.

Ribizla se orezuje u jesen ili rano u prolee pre kretanja sokova. Orezivanjem
treba prorediti
dbunove. Zato grane starije od etiri godine valja ukloniti, ostavljajui u
zamenu ne vie od 46
jednogodinjih izdanaka, koji se pojavljuju pri osnovi dbuna. Pri jakom porastu
jednogodinjih izdanaka
krajem maja njihove vrhove skratiti priblino za 1/4. Na dbunu treba da ima 12
20 granica razne starosti.
Za uslove u Uzbekistanu pisac ove knjige preporuuje prvenst-veno sledee sorte
ribizla:
Uzbekistanska krupna ribizla. Ima crne i krupne plodove. Lie nije
miriljavo. Plodovi poinju
sazrevati krajem raaja, sadre veliku koliinu vitamina C. Zahteva opraivanje.
Najbolje je oprauju sorte:
mesnata i slatka. Uzbekistanska krupna je rodna sorta i daje 810 kg po jednom
dbunu.
Mesnata. Sazreva krajem maja. Plodovi se mogu odrati na dbunu do
kraja jula. List nije
miriljav, a i plod je manje aromatian, nego plod crne ribizle. Rodnost do 10 kg
po dbunu.
U Srbiji (Jugoslaviji) se najvie cene, a samim tim najvie i forsiraju sorte
crnih ribizla. U neto
veoj meri crna ribizla uvedena je u proizvodnju tek pedesetih godina, i to najpre
u Sloveniji oko Kamnika i
Bleda. Kvalitetna i ekonomska svojstva ove ribizle doprinela su da se brzo
proiri i u drugim republikama
SFRJ. Pored pomenutih svojstava, irenju crne ribizle mnogo doprinosi to to u
Srbiji (Jugoslaviji) postoje
izvanredni prirodni uslovi za uspevanje crne ribizle. Naime, veliki deo nae
zemlje otpada na brdsko-planinsko podruje s veom nadmorskom visinom i s
dovoljno vodenog taloga a to su upravo oni prirodni
uslovi koji crnoj ribizli najvie pogoduju.
Postoje mnoge sorte crnih ribizla, koje se meusobno razlikuju po vremenu
sazrevanja, rodnosti,
duini grozdova, veliini bobica, poreklu itd.

II DEO
GAJENJE VINOVE LOZE NA OKUNICI
SORTE GROA
Pri izboru sorti za vinograd na okunici tei se da u vinogradu bude sveeg groa
tokom tri-etiri
meseca. Sem toga, pojedine sorte groa mogu se preko zime uvati u
specijalnim prostorijama jo toliko

strana 41 / 80
vremena.
Vinograd pone da raa ve u drugoj ili treoj godini posle saenja. Uz dobru
negu daje 30 do 40 kg
groa po okotu, a pojedini vinogradari dobijaju i po 100120 kg pa i vie
groa po okotu.
SORTE ZA VISOKOKVALITETNA CRNA VINA
Vranac
Domaa sorta. Gaji se u Crnoj Gori, Dalmaciji i Makedoniji. Cvet je hermafroditan
(dvopolan).
Bobice su velike ili srednje veliine, okruglaste. Pokoica je tanka ili srednje
debljine, glatka, bez
taaka, intenzivne boje.
Grozd je srednje veliine ili veliki. Valjkastog je oblika i rastresit, veoma retko
rehuljav. Peteljka je
dugaka. Ova sorta je pozna. Oplodnja je normalna i redovna.
Uz redovnu oplodnju i sa kratkom rezidbom postie se dobar prinos. Vranac
podnosi i dugu rezidbu i
daje vei prinos i na osrednjem i na visokom stablu. Najvie mu odgovara srednje
kreno zemIjite i juni,
jugozapadni i jugoistoni poloaj.
Vranac je osrednje otporan prema peronospori i niskim temperaturama, dovoljno

otporan na oidium i
sivu plesan.
Pogodne podloge su riparija rupestris varcman, teleki-8b i kober 5bb. Gaji se i
nekalemljen, tj. na
sopstvenom korenu.
Kratoija
Domaa sorta. Najvie se gaji u Crnoj Gori, Dalmaciji i Makedoniji. Po svim
osobinama slina je
vrancu.
Burgundac crni (burgunder)
Potie iz Francuske. Kod nas se gaji u Istri, Hrvatskoj i Srbiji. Cvet je
hermafroditan.
Bobice su male, vrste, sone, okrugle, kod zbijenog grozda jajaste. Pokoica je
srednje debljine,
plaviasto-crna, sa dosta pepeIjaka, bez takica. Pupak je iljast, sok bezbojan.
Grozd je mali, kratak, najee zbijen i valjkast. Peteljka je kratka i debela.
Rana sorta. Raa redovno. Pri kratkoj rezidbi daje male prinose, a pri dugoj i
meovitoj, na srednje
visokom i visokom stablu, daje dobre prinose.
Najbolji kvalitet vina daje na krenim i suvljim zemljitima i prisojnom poloaju.
Otpornost ove sorte prema plamenjai i sivoj plesni je slaba, prema oidiumu
dobra, a prema niskim
temperaturama veoma dobra.
Kaberne sovinjon
Potie iz Francuske. Kod nas se gaji mestimino u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji.
Cvet je hermafroditan. Bobice su sitne, okrugle. Pokoica je debela, crne boje
sa izraenim
pepeljkom. Sok je bezbojan.
Pozna sorta. Oplodnja je normalna, rodnost slaba. Rentabilan je samo uz
dugu rezidbu. Najbolje
rezultate daje na visokom stablu, na krenim i umereno suvim zemljitima.

Bolje sazreva na junim i
jugozapadnim poloajima.
Na plamenjau je srednje otporna, a na oidium i sivu plesan slabije.
Otpornost na niske temperature mu je dobra.
Dobre podloge su kober 5bb, teleki 8b, asla berlandijeri 41b.
Kaberne frank
Potie iz Francuske, a kod nas se gaji u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Po
svim osobinama i
karakteristikama ova sorta identina je sorti kaberne sovinjon.
Game
Poreklom je iz Francuske. Kod nas se gaji u Istri i Srbiji. Cvet je
hermafroditan. Bobice su sitne,
sone, neznatno jajastog oblika. Pokoica je tanka, crna, sa izraenim pepeljkom,
bez taaka. Pupak je
srednje izraen. Sok je bezbojan.
Grozd je mali do srednji. Valjkastog je oblika, zbijen, sa kratkom i vrstom
peteljkom.
Srednje je pozna sorta. Oplodnja je redovna i potpuna, a prinosi su visoki.
Najbolje rezultate daje ako se gaji palirski sa dugom i meovitom rezidbom, na
osrednje visokom i
visokom stablu.
Najbolje uspeva na umereno vlanim i umereno krenim i plodnim
zemljitima. Na junim i
jugozapadnim poloajima daje izvrstan kvalitet.
Srednje je otporan na plamenjau, a oselljiv je na oidium. Kinih jeseni osetljiv
je na sivu plesan.
Veoma je otporan na niske temperature: okca izmrzavaju tek na 22C.
Dobre podloge su teleki 8b i kober 5bb.

strana 42 / 80
Merlo
Potie iz Francuske, a kod nas se gaji u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji.
Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliine, okrugle, plavocrne sa izraenim
pepeljkom. Sok je
bezbojan, meso dosta tvrdo.
Grozd je srednje veliine, piramidalan ili piramidalno-valjkast sa jednim ili sa
dva krilca, srednje je
zbijen ili neto rastresitiji. Peteljka i peteljica su zelene.
Pozna je sorta. Oplodnja mu je normalna i redovna. Prinosna je sorta. Najbolje
prinose daje ako se
gaji u paliru ili ako se formira kordunica, na kojoj se primenjuje duga ili meovita
rezidba.
Najbolje uspeva na plodnom zemljitu sa umerenom vlagom. Dobro uspeva i na
ravniarskim
terenima.
Srednje je otporan na sivu plesan i na plamenjau, otporan je na oidium, a u
prilinoj meri i na niske
temperature.
Dobre podloge su: kober 5bb i teleki 8b.
Saperavi
Bobice su mu tamnoplave. Zahteva dugaku rezidbu. Donosi plod na zapercima.
Otporan je prema
srednje niskim temperaturama. Daje visokokvalitetno crveno vino.
SORTE GROA ZA DOBRA CRNA VINA
Prokupac
Domaa sorta. Najvie se gaji u Srbiji i Makedoniji.
Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliine, okrugle, malo pljosnate.
Pokoica je debela,
plavocrna sa mnogim takicama i obilnim pepeljkom, ima izraen pupak. Meso
je sono i vrsto. Sok pri
muljanju dobija neto boje.

Grodz je srednje krupnoe, cilindrino-konusan, srednje zbijen retko rehuljav.
Peteljka je kratka i
zelena.
Vrlo je pozna sorta. Oplodnja mu je normalna, a prinos redovan.
Veoma je rodna sorta. Dobro raa i pri kratkoj rezidbi. Odgovara mu upski
nain rezidbe. Ako se
formira kordunica, takoe se mora rezati kratko.
Najpogodnije zemljite je gajnjaa i krena smonica. Pogoduje mu poloaj okrenut
jugu. Vrlo je
osetljiv na plamenjau, srednje otporan na oidium, a otporan na sivu plesan.
Osetljiv na niske temperature:
okca izmrzavaju na 16C.
Plavac mali
Predpostavlja se da je francuska sorta. U Jugoslaviji se gaji na srednjem i
junom Primorju, na
nekim ostrvima, kao i u vinogradima Makedonije.
Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliine, okrugle, sone. Pokoica je
tvrda, debela, sa
puno tanina, tamno plava sa izraenim pepeljkom. Obino se nalazi i po koja sitna
zelenkasta bobica, to je
karakteristino za ovu sortu.
Grozd je srednje krupan, srednje zbijen ili zbijen, kupast, esto ravast.
Peteljka je kratka i
crvenkasta. Vrlo je pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna.
Daje odline i redovne prinose i sa kratkom i sa dugom rezidbom. Pogodna je
za razne naine
gajenja.
Najbolje rezultate daje na umereno suvim i toplim zemljitima. Na crvenicama
dobija osobito lepu
boju. Dobro podnosi sui. Prikladni su osojni poloaji.
Na plamenjau, oidium i sivu plesan dosta je otporan. U uslovima srednjeg
Primorja okca u toku
zime ne izmrzavaju. Dobre su podloge koje podnose krevita zemljita.

Game bojadiser
Potie iz Francuske, a u bivoj Jugoslaviji se gaji u svim krajevima gde se gaje
crne sorte.
Cvet je hermafroditan. Bobice su sitne do srednje veliine, jajaste, sone.
Pokoica je tanka, crna,
sa izraenim pepeljkom, bez takica. Sok je intenzivno crven. Grozd je cilindrian,
zbijen, srednje veliine.
Srednje je pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna, a prinosi su vrlo dobri.
Najbolje rezultate daje ako se gaji u paliru na visokom stablu sa meovitom
rezidbom.
Ne trpi niska i vlana zemljita, a takoe ne podnosi ni suu. Uspeva na
umereno vlanim i slabo
krenim zemljitiraa. Na gajnjaama se postiu veoma dobri rezultati. Na junim i
jugozapadnim poloajima
daje bolji kvalitet.
Otporniji je na oidium i sivu plesan od obinog gamea. Na plamenjau je osrednje
osetljiv, a dosta
otporan na niske temperature.
SORTE GROA ZA VISOKOKVALITETNA BELA VINA

strana 43 / 80
ilavka
Domaa jugoslovenska sorta. Najvie se gaji u okolini Mostara, zatim u manjem
obimu u Dalmaciji
na podruju Metkovia i Imotskog. Poela se iriti po Makedoniji i na Kosovu, a
ima je neto malo i u Srbiji.
Cvet je hermafroditan, Bobice su srednje veliine ili velike, okrugle ili neznatno
jajaste. Pokoica je
iliasta, prozirna, debela, zeleno-uta, a na suncu zlatno-uta. Pepeljak je obilan.
Grozd je srednje veliine ili veliki, piramidalan ili cilindrian, dosta zbijen,
ponekad ravast, peteljka
je kratka, odrvenjena. Srednje je pozna sorta. Oplodnja je normalna i
redovna. Redovno raa, prinosna
sorta.
Pogodna je za gajenje na niskom, srednje visokom ili visokom okotu. Daje dobre
prinose pri kratkoj
rezidbi, ali podnosi i meovitu rezidbu.
Vrlo dobro uspeva na srednje dubokim, zatim na krevitim i suvim zemljitima.
Na suu je otporan. U
Makedoniji daje dobre prinose na deluvijalnim zemljitima umerene vlanosti.
Najvie odgovaraju juni
poloaji.
Osetljiva je na plamenjau i oidium, a zadovoljavajue otporna na sivu plesan. Na
niske temperature
je srednje otporna.
Semijon
Potie iz Francuske, a kod nas se najvie gaji u Hrvatskoj i Srbiji (u
Vojvodini). Cvet je
hermafroditan. Polen autofertilan i interfertilan. Bobice su sitne, neujednaene i
okrugle, a u zbijenog grozda
neznatno jajaste. Pokoica je debela, prozrana, zelenouta, a na sunanoj strani
bledorumenkastog
preliva. Pepeljak je osrednji sa rastim takicama; pupak je slabo izraen.
Grozd je mali ili srednje veliine, cilindrian, nije razgranat, zbijen. Peteljka
je kratka,
poluodrvenjena. Srednje pozna sorta. Oplodnja je redovna i normalna, a prinosi
srednji.
Ako se kratko orezuje daje manji prinos, ali bolji kvalitet. Vrlo je prikladan za
razvijene oblike okota,
kao to su razne kordunice.
Najbolje rezultate daje na plodnim, umereno vlanim i umereno krenim
zemljilima. Srednje je
otporan na bolesti, a otporan na niske temperature.
Dobra podloga je berlandijeri riparija.

Sovinjon (Muskatni silvanac)
Potie iz Francuske a kod nas se gaji u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Po svojim
osobinama slian je
semijonu.
Traminac crveni
Potie iz Tramina u junom Tirolu. Kod nas se gaji u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji
(Vojvodina).
Ima pokuaja da se gaji i na uem podruju Srbije.
Cvet je hermafroditan. Bobice su male, duguljaste, sa takicama; pupak je
neizraen. Pokoica je
debela, crvenkasta, pepeljak je obilan, sok bezbojan. Grozd je mali, kupast,
kratak i zbijen. Peteljka je
kratka. Oplodnja je normalna i redovna, a prinos nizak. Duga ili meovita rezidba
mu u potpunosti odgovara
kao i srednje visoko ili visoko stablo u vidu kordunice.
Plodna i srednje plodna krena zemljita sa umerenom vlanou su
najpogodnije za ovu sortu.
Najpogodniji su juni poloaji.
Srednje je otporan na plamenjau i sivu plesan, a veoma otporan na niske
temperature.
Dobre podloge su: berlaneri riparija, teleki 8b i kober 5bb.
Rizling italrjanski
Potie iz Francuske, kod nas se najvie gaji u Sloveniji, Hrvats-koj, Voivodini a, u
poslednje vreme,
brzo se iri i u junoj Srbiji.
Cvet je hermafroditan. Bobice su male, okrugle, a u vrlo zbijenom grozdu jedva
primetno izduene.
Pokoica je dosta debela, prozrana, protkana sitnim ilicama, zelenouta, na
suncu uto-smea, posuta
pepeljkom. Sok je bezbojan. Pupak veoma izraen.
Grozd je mali ili srednje veliine, dosta ili veoma zbijen, cilindrian i najee s
jednim krilcem.
Peteljka je duga i tanka.

Pozna je sorta. Oplodnja je redovna i normalna, a prinosi su visoki. Sa
stanovita proizvodnje
najprikladnija je duga ili meovita rezidba. Pogodan je skoro za sve naine
gajenja.
Najbolja su laka i srednje tea zemljita, sa umerenom koliinom krea, plodna i
ocedna. Naroito
negativno reaguje na suu u periodu intezivnog porasta bobice i u poetnoj fazi
arka. Juni poloaji mu vie
odgovaraju od ostalih.
Muskat otonel (Mirisavka)
Potie iz Maarske, a kod nas se gaji u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Mestimino
se moe nai i u
Makedoniji i drugim krajevima.

strana 44 / 80
Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliine ili male, okrugle, sa dosta jakom
pokoicom, boje
je utozelene, a sa sunane strane ima raste take i polja. Sok je veoma sladak
sa izraenim muskatnim
mirisom.
Grozd je mali ili srednje veliine. Oblik mu je cilindrian ili cilindrino-konusan,
zbijen, sa kratkom
peteljkom.
Srednje pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna, a prinosi srednji.
Zadovoljavajui prinos daje
samo sa dugom rezidbom. Odgovara joj srednje visoko i visoko stablo oblika
kordunice. Najbolje rezultate
daje na umereno plodnim, propusnim i toplim zemljitima. Ne podnosi
veliku vlagu. Na peskovitim
zemljitima takoe daje dobre rezultate. Dobro reaguje na ubrenje. Na
bolesti i niske temperature je
srednje otporna.
Rkaciteli
Bobice su zelenkasto ute. Srednja teina grozda je 200250 g. Otporna je na
mrazeve, daje dobar
rod pri unoenju azotnih i fosfornih ubriva.
Vrlo dobra vinska sorta.
NAJVANIJE STONE SORTE
Carski biser (julski muskat)
Potie iz Maarske, gaji se u mnogim vinogorjima. Cvet je hermafroditan. Bobice
su srednje veliine,
okrugle, pokoica je tanka, zelenkasta ili zelenkastouta, posuta pepeljkom, bez
takica. Pupak je slabo
izraen. Sok je izrazitog muskatnog mirisa.
Grozd je mali ili srednje veliine, srednje zbijen, cilindrian, kratak. Peteljka mu je
dosta duga i
crvenkasta. Sazreva krajem jula, veoma je rana sorta. Pri hladnom i kiovitom
vremenu slabo se oploava.
Rodnost je neredovna; slabo prinosna sorta.
Pogodna je meovita i duga rezidba na srednje visokom i niskom stablu.
Najbolje rezultate daje na plodnim, lakim, propusnim i dovoljno toplim
zemljitima. Juni poloaj je
najbolji. Otpornost na bolesti je slaba, a na niske temperature srednja.
Kraljica vinograda
Potie iz Maarske. Kod nas se najvie gaji u Srbiji, Makedoniji i u Hrvatskoj.
Cvet je hermafroditan. Bobice su velike i jajolike. Pokoica je srednje debljine,
prozirna, protkana
ilicama, votano-uta, bez takica, posuta obilno pepeljkom. Sok je muskatnog
mirisa.
Grozd je velik ili veoma krupan, razgranat, izduen, konusan ili cilindrinokonusan.
Sazreva nekoliko dana pre asle. Veoma rana sorta. Oplodnja je normalna i
redovna.
Dosta dobro raa ako se kratko oree, a podnosi meovitu i dugu rezidbu. Vie joj
odgovara srednje
visok i visok okot, odnosno razni oblici kordunica.
Uspeva na raznim zemljitima, ali bolje rezultate daje na plodnim, propusnim
zemljitima. Najbolje
su june i jugozapadne strane.
Na plamenjau je slabo otporna, a vrlo je osetljiva na plavi kamen u vreme prvog
i drugog prskanja.
Na oidium je dosta otporna, a na sivu plesan manje. Otpornost na niske
temperature jo je dosta slaba.
Kardinal
Poreklom je iz Kalifornije. Kod nas se odnedavno gaji u Makedoniji, Srbiji i
Hrvatskoj.
Cvet je hermafroditan. Bobica je vrlo velika, okrugla, a ponekad neznatno
deformisana. Pokoica je
vrsta, crvena ili crvenkasta, bez takica, sa obilnim pepeljkom. Pupak je
normalno izraen. Sok je bezbojan,
sa blagim mirisom muskata.
RANE STONE SORTE
Bela asla
Potie iz Francuske. Kod nas se najvie gaji u Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji, a
mestimino i u ostalim
republikama.
Cvet je hermafroditan. Bobica je srednje veliine i okrugla. Pokoica je dosta
vrsta, uto-zelena (sa
sunane strane zlatnouta) srednje prozrana, bez takica; pupak nije izraen.
Grozd je srednje veliine, cilindrian, srednje duine, dui nego iri, nije zbijen, sa
bobicama jednake
veliine. Rana je sorta. Oplodnja je normalna i redovna. Srednje prinosna sorta.
Dosta dobro raa ako je kratko orezana, a vrlo dobro podnosi meovitu
rezidbu. Pogodna je za
razne naine gajenja.
Uspeva na raznim zemljitima, ali najbolje rezultate daje na plodnim i propusnim

zemljitima. Juna i
jugozapadna strana joj vie odgovara. Prema bolestima i niskim temperaturama
je srednje otporna.
asla crvena

strana 45 / 80
Potie iz Francuske. Kod nas, u Srbiji (Jugoslaviji), gaji se u svim vinogorjima, i to
najee zajedno
s belom asloma.
Po svim svojim karakteristikama moe se uporediti sa belom aslom.
SREDNJE-POZNE STONE SORTE
Muskat hamburg
Kod nas se gaji mnogo u Makedoniji, Srbij'i i Hrvatskoj. Mesti-mino se gaji i
u podrujima drugih
repubiika.
Cvet je hermafroditan. Bobica je velika, jajasta. Pokoica je tanka, plavocrna, bez
takica i bez
izraenog pupka, sa obilnim pe-peljkom. Pri nedovoljnom sazrevanju bobice su
zatvorenocrvenkaste boje.
Sok je bezbojan, izriito muskatnog mirisa.
Grozd je veliki, cilindrino-konusan, razgranat, rastresit, esto krilast. Peteljka
je duga, drvenasta.
Srednje je pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna. Vrlo prinosna sorta.
Najbolji prinos daje ako se meovito ili dugo ree. Prikladniji je za vie i
razvijenije oblike okota.
Najbolje uspeva na umereno plodnim, umereno vlanim, propusnim i toplijim
zemljitima. Bolji kvalitet
groa se dobija na junoj i jugozapadnoj strani. Prema bolestima i niskoj
temperaturi srednje je otporan.
Afuz-ali
Potie iz prednje Azije. U nas se najvie gaji u Makedoniji i Srbiji.

Cvet je hermafroditan. Bobice su velike, izduene, jajaste, nalik na urmu. Pokoica
je srednje
debljine, prozrana, zelenouta (na sunanoj strani dobija zlatnoutu, odnosno
ilibarutu boju), posuta je
sitnim takicama i pepeljkom. Grozd je velik, najee konusan, srednje zbijen iii
rastresit, a izuzetno i
rehuljav.
Srednje pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna Meutim, bolje se
oploava polenom drugih
rodnih sorti.
Prinos je manje-vie redovan; vrlo je prinosna sorta.
Najprikladnija je meovita ili duga rezidba na poviim i razvijenijim oblicima
okota. Na ravnim
terenima redove treba usmeriti u pravcu sever-jug kako bi osunavanje bilo
maksimalno.
Prema bolestima i niskoj temperaturi je srednje otporan.
POZNE STONE SORTE
Italija
Potie iz Italije. U Jugoslaviju je uvezena posle drugog svetskog rata i pogodna je
za toplije klimate.
Cvet je hermafroditan. Bobice su velike, jajaste, manje-vie jed-nake veliine.
Pokoica je debela,
zelenouta, a sa sunane strane ilibar-uta, normalno je pokrivena pepeljkom
i posuta sitnim rastim
takicama. Sok je bezbojan, muskatnog mirisa.
Grozd je srednje veliine ili velik, konusan, rastresit i dosta rehuljav.
Pozna je sorta. Oplodnja je normalna i redovna. Vrlo prinosna sorta. Pogodnija je
meovita ili duga
rezidba na srednje visokom i visokom stablu. U junim krajevima daje odline
rezultate na pergoli tendoni.
Najbolje rezultate daje na plodnim, propusnira i toplijim zemljitima. Poto kasno
sazreva, pogodnije
su june i jugozapadne strane.

Osetljiva je na perenosporu i oidium, a na sivu plesan je dosta otporna.
Na niske temperature je
srednje otporna.
Zimsko belo
Gaji se ti Makedoniji. Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliine ili neto
krupnije, elipsaste,
jednake veliine. Pokoica je vrsta, debela, utozelena, sa sitnim rastim
takicama, posuta je pepeljkom.
Sok je bezbojan i bezmirisan. Grozd je krupan, rastresit, krilast. Vrlo je pozna
sorta. Oplodnja je normalna i
redovna. Vrio je prinosna sorta. Dugom i meovitom rezidbom daje najbolje
rezultate. Najbolji oblik okota u
Makedoniji je odrina.
Daje dobre prinose na srednje plodnim, propusnim i suvljim zemIjitima. Dosta je
otporna na suu.
Podnosi i zalivanje. Poto je pozna sorta, juna i jugozapadna strana joj najbolje
odgovaraju.
Otpornost prema bolestima je vrlo dobra. Mlado lie je osetljivo na
koncentrovanu bordovsku orbu
iznad 1%. Otpornost prema niskim temperaturama je slaba.
BESEMENE SORTE
Sultanija (kimi beli)
Potie iz prednje Azije. Kod nas se gaji neto manje u Makedoniji, zatim
mestimino u Dalmaciji, a
moe se nai po neki okot i u Srbiji i Hrvatskoj.
Cvet je morfoloki hermafroditan. Bobica je mala do srednje veliine, duguljasta,
bez semena.

strana 46 / 80
Pokoica je debela, zeleno-uta ili zeleno-ilibarna, s retkim sitnim crnim

takicama. Pupak je izraen. Sok
je bezbojan i bez izrazitog ukusa.
Grozd je veliki, razgranat, obino sa dva krila, izduen, cilindrian ili neznatno
konusno-cilindrian,
zbijen ili rastresit.
Pozna je sorta. Zametanje bobica je neredovno. Prinos je neredovan. Kada
je zametanje bobica
normalno, moe dati veoma dobre prinose.
Najprikladnija je duga rezidba, jer su nia okca nerodna. Nizak okot nije
prikladan. Najbolje
odgovara visoki okot sa dugom rezidbom.
Perlet
Nova, veoma rana, besemena stona sorta iz Kalifornije. Sazreva 57 dana posle
julskog muskata.
Bobice su sitne, a ukoliko se proreuje cvasti i grozdovi, postaju srednje
veliine. Boja bobica je
utozelena. Grozd je srednje veliine ili veliki.
Groe je vrlo prijatno za jelo. Moe se iskoristiti jo i za suenje ili za preradu u
vino. Vrlo je
pogodno za decu, jer nema semenki. Inae, dobro podnosi prevoz.
Srednje prinosna sorta. Daje dobre prinose samo dugom rezidbom. Zbog toga joj
najvie odgovara
visoko stablo tipa kordunice, ili pergola tendona. Vrlo dobro reaguje na
ubrenje, zalivanje i proreivanje
cvasti ili grozdova.
OKOT I NJEGOVI DELOVI
okotom se naziva svaka posebna biljka vinove loze. Glavni delovi okota su
koren i stablo.
Koren
Koren okota uvruje biljku za tlo, upija iz zemljita vodu i u vodi rastvorene
hranljive materije
kojim se biljka hrani i sakuplja i uva rezervne materije u obliku skroba,

belanevina, masti itd. Korenov
sistem se sastoji od glavnih ili skeletnih ila starih vie godina i mladih ila i ilica.
Mlade ile i ilice
usisavaju iz zemljita vodu s rastvorenim hranljivim sastojcima, koju onda
preuzimaju glavne ile i sprovode
u stablo i ostale organe vinove loze. Zile vinove loze se razvijaju u tri
nivoa. Povrinske ile ili brandusi
razvijaju se na desetak santimetara ispod povrine zemljita. Na dubini od
2025 cm razvijaju se bone,
srednje ile. Na najdubljem delu reznice razvijaju se glavne ili osnovne ile,
koje u poetku rastu
horizontalno a docnije, s porastom okota koso i nanie. Povrinske ile nemaju
znaaja za ishranu
biljaka jer su suvie plitke i brzo se sasue im naie period sue. Za ishranu
okota nemaju vei znaaj ni
srednje ile jer i sloj zemljita u kome se one pruaju leti esto ostaje bez vlage.
Glavnu ulogu u
snabdevanju vinove loze vodom i hranljivim sastojcima imaju glavne ile,
zato i treba pospeivati njihov
razvitak sasecajui povrinske ile, koje su beznaajne za ishranu okota, ve
samo troe hranu i time
ometaju razvitak dubinskih ila.
Zavisno od strukture zemljita i dubine podzemne vode, razliita je i dubina do
koje prodiru glavne
ile; u severnim krajevima na zemljitima s plitkom podzemnom vodom glavne
ile se razvijaju na dubini od
svega 4060 cm; na nestrukturnim i zbijenim zemljitima glavne ile se takoe
ne razvijaju duboko, dok se
u junim toplim krajevima na kamenitim i suvim zemljitima pruaju i do dubine 2
do 4, pa i vie metara.
Nadzemni delovi okota
Iznad povrine zemljita, na stablu se nalazi zadebljali deo zvani osnova ili glava
okota na kojoj se
dalje nalazi viegodinja i druga loza u obliku takozvanih rukava. Na tim rukavima
nalaze se grane razliite
starosti. Na ovim granama rastu jednogodinji izdanci, a iz njihovih okaca se
razvijaju zeleni izdanci. U jesen
ovi zeleni izdanci, koji dostiu porast od 510 m duine, odrvenjavaju, dobiju
smeu boju i tada ih nazivamo
lozom.
Ako se pri orezivanju na lastaru ostave po 15
i vie okaca, takvu rezidbu nazivamo dugakom; ako
se ostave 812 okaca, rezidbu nazivamo srednjom,
a ukoliko se na lastaru ostave samo 45 okca
rezidba je kratka.
Ponekad se loza orezuje na samo 23
okca, da bi idue godine od njih dobili jake lastare;
ovi lastari se nazivaju vorovima zamene (sl. 20).
Rodna loza i vor zamene nalaze se na istoj
viegodinjoj lozi i nazivaju se rodni vor. Ako lastar
izraste ispod glave okota, naziva se izdanak, a ako
se pojavi na staroj lozi, naziva se jalovak. Lastari su
jednogodinji izdanci i sastoje se od lanaka i
kolenaca, na kojima se tokom rasta razvija lie,
cvetovi, zaperci, raljike, okca i grozdovi. U sredini
kolenca postoji pregrada dijafragma. Na zelenim

strana 47 / 80
izdancima iz okaca, koja se nalaze u pazuhu lista, izbijaju lastari ili
zaperci, pa se nazivaju zaperkovi
pupoljci. U osnovi zaperaka zamee se glavno okce. U jesen okce se pokriva
Ijuspama smee boje
natopljenim smolastom raaterijom.

Unutar okca nalaze se tri pupoljka: jedan centralni, krunog oblika, i dva za
zamenu. Lastar se
obino razvija iz glavnog, centralnog pupoljka (sl. 21).
Ponekad krenu lastari i iz pupoljakaza zamenu, tako da imamo pojavu od
23 izdanka (dvojna,
trojna). Ako pupoljci za zamenu nisu krenuli, oni zarauju, pa se pretvaraju u
spavajue pupoljke.
U okcu se nalazi pupoljak u kome je zaetak buduih izdanaka, listova, raIjika i
cvasti.
Raljike. Obrazuju se na kolencima lastara i slue za uvrivanje vinove loze za
naslone.
Cvasti. Formiraju se u zimskim okcima. Razvijena cvast ima
oblik konusa. Skelet cvasti sastoji se od centralne ose i bonih
izdanaka prvog, drugog i treeg reda. Na ovom poslednjem izdanku
nalazi se po jedan ili vie cvetova, to zavisi od sorte.
Cvet. Sastoji se od pet ainih i isto toliko kruninih listia.
Ovi poslednji su meusobno srasli i zelene su boje. Cvet ima pet
pranika i tuak. Tuak se sastoji od plodnika i kratkog stubia sa
igom.
Cvetovi vinove loze su dvopolni, ali neke sorte imaju
funkcionalno enske cvetove sa besplodnim polenom, zato ove
sorte, da bi zametnule plod, moraju oploditi polenom neke druge
sorte. Za bolje opraivanje sorti sa sterilnim polenom potrebno je da
se svaki drugi red okota zasauje sortama s normalno razvijenim
cvetovima i plodnim polenom.
Od vinskih sorti funkcionalno enski tip cveta ima blatina i
bagrina, a od stonih sorti madlen anevin, au, bikone (asla
napoleon) i crveni drenak.
Za opraivanje navedenih sorti treba koristiti one vinske ili
stone sorte ije se vreme cvetanja i oplodnje podudara sa sortom sa

enskim tipom cveta, u odreenim agro-ekolokim uslovima. Tako,
na primer, za sortu crveni drenak u uslovima Makedonije kao
opraiva pogodna je sorta zimsko belo.
Porle oploenja cvetova, bobice koje se pojave brzo rastu i menjaju boju zavisno
od sorte.
PODIZANJE I NEGA VINOGRADA NA OKUNICI
RAZMNOAVANJE VINOVE LOZE
Vinova loza se razmnoava vegetativnim putem neoiljenim i oiljenim
reznicama i kalemljenjem,
i generativnim putem semenom. Ovaj poslednji nain razmnoavanja,
semenom, koristi se samo u
nauno-istraivakoj slubi radi stvaranja novih plemenitih sorta, direktno rodnih
hibrida i loznih podloga.
Do pojave filoksere u Jugoslaviji, kao i u Evropi, vinogradi su se podizali od
domae pitome loze.
Meutim, kako je ova loza stradala od filoksere, to su vinogradi poeli da se
podiu kalemljenjem domae
pitome loze na podloge otporne prema filokseri. Zato se sada za podizanje
vinograda u rasadnicima i
matinim vinogradima posebno gaje lozne podloge, a posebno domae sorte
pitome loze.
Reznice predstavljaju osnovni materijal za razmnoavanje vinove loze. Reznice za
lozne podloge se
skidaju s matinih okota obino u jesen. Za ovu svrhu se biraju zdravi, dobro
razvijeni i zreli lastari, pa se
odsecaju do osnove. Za reznice I klase odbacuju se delovi lastara iji je prenik
vei od 11 mm na debljoj
strani i manji od 6 mm na tanjoj strani. Duina ovih reznica treba da je 40
cm. Reznice I klase slue za
kalemljenje, a reznice II klase, koje se dobijaju od delova zrelih i zdravih lastara
tanjih od 6 mm, slue za
proizvodnju prporaka.
Reznice domae loze se skidaju sa matinih okota takoe u jesen.
Ove reznice slue uglavnom za proizvodnju vijoka za kalemljenje na podloge

otporne prema
filokseri, a za prporke samo radi podizanja vinograda na ivom pesku, gde ne
postoji opasnost od filoksere.
Za proizvodnju vijoka uzimaju se delovi zdravih i dobro sazrelih lastara s
razvijenim lancima
prenika 6 do 12 mm. Duina ovih reznica treba da se kree od 80 do 120 cm; na
toj duini lastar treba da
ima najmanje 58 upotrebljivih okaca. Za podizanje vinograda na ivom
pesku reznice takoe moraju da
budu zdrave, dobro razvijene i zrele, duine 50 cm.
Kako reznice domae loze tako i one loznih podloga posle skidanja vezuju se u
snopie i utrapljuju
da ih u toku zime mrazevi ne bi otetili. U prolee, obino u drugoj polovini marta,
reznice se prpore. Za ovu
svrhu se zemljite u prporitu bagovremeno priprema. U Jugoslaviji se prporci
domae loze proizvode u
veim koliinama samo u cilju podizanja vinograda na ivom pesku, a prporci
loznih podloga u cilju
podizanja matinjaka i radi popune praznih mesta u vinogradima posle ega se
kaleme na zeleno, a
najee i najvie radi proizvodnje kalemova kalemljenjem na zeleno.

strana 48 / 80
PODIZANJE VINOGRADA
Izbor mesta
Vinova loza je biljka koja voli svetlost. Kod zasenjene vinove loze rod je
mali, bobice su sitne i
kisele. Vinova loza moe da uspeva i donosi rod i na peskovitim i ljunkovitim
zemljitima, pa i na
kamenjarima sa biskim podzemnim vodama, kao i na zaslanjenim zemljitima. Ali
najvei i najkvalitetniji rod
daje na dubokim umereno vlanim i livadskim zemljitima, pri dubini podzemnih

voda od 1,52 m.
Priprema zemljita
Pred samu sadnju loze zemljite se dobro poravna, da ne bi neravnine smetale
ravnomernom
zalivanju. Zatim se unose ubriva: 68 kg/m2 stajnjaka, 200 g/m
2
superfosfata i kalijeve soli. Zemljite se
rigoluje na 25 do 30 cm a jo bolje na dubinu 5060 cm. Na ovako duboko
rigolovanom zemljitu vinova
loza ranije prorodi i bolje raa.
Posle pripreme zemljita obavlja se razmeravanje. Zategne se kanap i pobijaju
koii na mestima
gde treba da se zasadi kalem. Pravac redova pri podizanju vinograda mora biti
takav da omoguuje dobro
natapanje zemljita pri zalivanju. Zbog toga redove treba postavljati po liniji
najmanjeg pada, jer bi inae
voda razarala redove (eroziranje) i ne bi omoguila postepeno i dovoljno
natapanje zemljita. Zbog toga pri
podizanju vinograda na strmim terenima redove treba postavljati uspravno
na pravac nagiba. Na ravnom
zemIjitu redovi se usmeravaju od juga prema severu.
Rastojanje meu redovima i izmeu okota u redovima utvruje se zavisno
od sorti sadnog
materijala, zemljinih uslova i sistema formiranja okota. Na siromanim
zemljitima (ljunkovito) ostavlja se
manje rastojanje, kod sorti sa bujnim porastom vee.
Kod palira s vertikalnom kordunicom rastojanje izmeu redova treba da je 2 m,
kod palira sa
kosom pergolom 3 m, kod sistema tunela sa Iunim oblikora i kod poboljanog
sistema pergola rastojanje
izmeu okota u redu treba da je 2 2,5 m.
Vreme i nain saenja vinove loze
Vinovu lozu moemo saditi u jesen i u prolee. Kod jesenje

sadnje posaene okote vinove loze pokrivamo zemljom u sloju debljine
2025 cm. U ovom sluaju, pored svake sadnice se pobije koi da bi u
prolee, prilikom odgrtanja sadnice, bile vidnije.
Kopanje jama
Jame za sadnju kopaju se u preniku od oko 50 cm i do 70 cm
dubine. Na ljunkovitom zemljitu dubina jame poveava se i na 80
100 cm. U ovom sluaju jama sa kalemom se ne zatrpava iskopanim
ljunkom, ve dobrom i plodnom zemljom. Prilikom kopanja jama gornji
sloj zemlje treba odvajati na jednu stranu, a donji na drugu. Prilikom
zasipanja jama prvo se stavlja gornji sloj zemlje tako da doe na same
ile, a potom se nagre zemlja iz niih slojeva.
Saenje vinograda
Pred sadnju oiljeni kalemovi se prvo stavljaju u vodu i tu dre
nekoliko asova, zatim se vade i pregledaju. Sve kalemove koji su
nabrekli jer su upili mnogo vode (kao suner) odbacuju se jer su natruli ili
su potpuno truli ili suvi. Na zdravim kalemovima se skrauju ile: slabije ile se
skrauju manje, a jae
vie, dok se natrule ili oteene ile potpuno uklanjaju. Osnovne ile posle
skraivanja ne treba da budu
krae od 5 niti due od 12 cm. Ako kalem ima nekoliko lastara, od njih se
izdvajaju 2 najjaa i orezuju na 2
3 okca, a ostali se uklanjaju (sl. 22). ile ovako pripremljenih kalemova se
potapaju u tenost-smee od gline, male koliine zgorelog stajskog ubriva i
vode.
Nije preporuljivo ostavljati kalemove ak ni na kratko vreme nepokrivene, poto
se
ile brzo sue, naroito sitne, zbog ega se umanjuje procenat primanja. Da do
toga
ne bi dolo kalemovi se do saenja pokrivaju tankim slojem zemlje ili vlanim
krpama ili slamom.
Radi boljeg primanja i breg porasta kalemova vinove loze pri saenju na
siromanom zemljitu, u jame se stavlja po jedna kofa zgorelog stajnjaka, a preko
njega zemIja u sloju od 15 do 20 cm, pa tek onda na nju ile kalemova. Za ovu
svrhu nije dobro upotrebljavati svei stajnjak.
Sadnju obavljaju dva oveka: jedan nasipa na dno jame malo trone zemlje
od gornjeg sloja zemljita, u obliku humke, a drugi nameta na nju kalem,
razreujui ile u sve pravce. Dubinu saenja podesiti tako da ostavljena okca
na
orezanom lastaru kalema budu za 23 cm iznad povrine zemljita. Ako kalem
ima
dva lastara njih orijentiemo u pravcu reda, radi boljeg formiranja osnovnog
oblika
okota i lakeg rada.
Prilikom zatrpavanja jame okolo kalema oprezno gazimo nogom. Kada se
3/4 jame zatrpaju

strana 49 / 80
zemljom, sipa se kofa vode, posle toga se jami do vrha ispuni zemljom. Prilikom
saenja treba strogo paziti
da se kalemovi sade tano po redovima. Vinograd moemo podizati i reznicama.
U ovom sluaju u jamu se
stavljaju po dve dobre reznice 5070 cm duine, koje su skinute s donjeg dela
lastara s komadiem
dvogodinjeg drveta. Pred sadnju na 23 dana reznice se dre u vodi. Reznice
stavljati u jame jednu do
druge na odstojanju 2025 cm, zatim jamu popuniti zemljom i obilno zali. I
reznice se takoe sade tako da
najmanje 12 okca ostanu iznad povrine. Posle nabijanja zemlje, na vrh reznice
iznad povrine zemljita
se nagre sitna zemlja u obliku omanje humke, ija visina zavisi od tipa zemljita:
ukoliko je zemljite lako ili
peskovito, visina humke je 1012 cm, a ako je zemljite teko, vlano i

smoniavo onda 3 5 cm iznad
najviljeg okca reznice, kao i kod oiljenih kaleraova. Nega posaenih reznica
treba da je bolja i paljivija,
nego kod kalemova, poto se one slabije primaju.
Sadnja se moe obavljati dugakim reznicama u obliku obrua. Radi toga se
uzimaju reznice 1,0
1,5 m duine, pa se 2/3 donjeg dela savijaju u obliku obrua i sade u jamu
dimenzija 60x80 cm (sl. 23). Na
dno jame nasipa sa zemlja pomeana sa zgorelim stajnjakom. I u ovom sluaju se
2 okca ostavljaju iznad
povrine zemljita, dok se okca, koja e ostati ispod povrine zemljita,
predhodno otklanjaju. Prve godine
po saenju reznice donekle zaostaju u raenju, ali nadalje pri dobroj nezi
razvijaju se skoro kao i oiljeni
kalemovi.
NEGA MLADOG VINOGRADA
Nega mladog vinograda u toku vegetacionog perioda sastoji se zalivanju,
obradi zemljita i
ubrenju. Samo pri pravilnom sprovoenju navedenih mera i u skladu sa
formiranjem okota moemo
oekivati da mladi vinograd brzo prorodi.
Prve godine po sadnji vinograd se zaliva 1012 puta. Prvo zalivanje se
obavlja odmah posle
saenja, zatim se u aprilu zaliva tri puta, u maju, junu, julu i avgustu po dva puta
i jedanput u septembru. Na
ljunkovitim terenima vinogradi se prve godine zalivaju po 1618 puta.
Navodnjavanje se obavlja brazdama natapanjem zemljita. Za ovakav nain
navodnjavanja
potrebno je da se odmah posle sadnje s jedne strane reda, na odstojanju 50 cm
od okota naine brazde, a
oko tek posaenih biljaka naprave mala polukruna udubIjenja koja su spojena sa
zalivnom brazdom.
Ako se okoti vinove loze nalaze blizu nekih zgrada pa je nemogue sprovesti
vodu kanalima,
zalivanje se obavlja runo. Svaki okot se zaliva sa po 23 kofe vode i to u
istim rokovima kao i pri
navodnjavanju brazdama. Kod zalivanja treba paziti da se zemIjite natopi u sloju
od 80100 cm.
Dva-tri dana posle zalivanja zemljite treba okopati da se ne bi stvorila pokorica i
da se uniti korov.
U prvoj godini posle sadnje vinove loze izmeu redova se mogu sejati neke
jednogodinje kulture. Bostan je
najpogodnija kultura za ovu svrhu.
Kod siromanog zemljita prve godine se u junu unosi po 1012 gr

amonijum nitrata na 1 m2.
ubriva se razbacuju okolo biljaka i zatrpavaju motikom. U jesen se po povrini
rastura stajnjak u koliini 3
4 kg / m2, posle ega se zemljite prerilja ili duboko prekopa. Pre pojave jaih
mrazeva mladu lozu treba
zagrnuti zemljom stvarajui humke visine 2025 cm; posle toga se zemljite
izmeu redova prekopava na
dubinu 1820 cm.

strana 50 / 80
U jesen, kad opadne lie, mladi vinograd se orezuje. Posle rezidbe, ukoliko je
jesen lepa i topla, a
ima izgleda da e i zima biti blaga, mogu se popuniti prazna mesta u vinograd
oiljenim kalemovima.
Da bi se mlada loza zatitila od izmrzavanja, treba je do tree godine zagrtati
pre pojave jaih
mrazeva. Pri zagrtanju treba zemIjom zatrpati najmanje 56 okaca. Posle
odgrtanja okota u prolee
krajem marta zemljite se prekopava na dubinu 2025 cm. Izmeu redova se

moe i narednih godina, kao i
prve, gajiti bostan ili neko povre.
Ako je vinograd posaen na siromanom zemljitu i zakanjava u porastu,

ubri se sa 2025 g
amonijum nitrata po 1 m2, a u jesen 2530 g/m2 superfosfata i 34 g/m2
kalijeve soli. Ako ima stajnjaka,
onda je umesto mineralnih ubriva najbolje dati 34 kg/mr dobro zgorelog
stajnjaka.
Druge godine broj zalivanja smanjuje se na 8, a u treoj godini na 6. Sem
toga, u novembru ili
februaru obavlja se i tzv. zimsko zalivanje.
U prolee se pristupa formiranju okota. U prvoj godini porasta okota vinove
loze najveu panju
treba usmeriti na najbre formiranje osnovnih krakova kordunica, na kojima e biti
rasporeena rodna loza.
U tom cilju, ako je porast okota nedovoljno jak, vinograd se ubri pojaanim
dozama ubriva i poveava se
broj zalivanja.
Radi boljeg razvia okota i radi toga da ne bi lastari smetali obradi zemljita,
druge godine pored
svakog okota treba pobiti dva koia sa prekama u vidu lestvica za koje se
privezuju zeleni lastari prilikom
njihovog porasta. U treoj godini u vinogradu se formiraju paliri.
SISTEMI GAJENJA VINOVE LOZE
U svetu i kod nas u Jugoslaviji na okunicama se primenjuju sledei sistemi
gajenja okota vinove
loze.
Gajenje vinove loze uz drvo.
Kod ovog sistema vinova loza se sadi pored nekog drveta tako da se loza
vije uz grane. Za zimu
vinova loza se ne zagre. Ovaj sistem omoguuje veliku rodnost. Nedostatci ovog
sistema su: slab kvalitet
groa, esta pojava bolesti zbog nemogunosti dobre zatite, tete od ptica i
jako oteana berba groa.
Gajenje vinove loze na bankinama od zemlje
Kod ovog sistema vinova loza se rasprostire po povrini zemIjita. okoti su na
visokim zemljanim
bankinama izmeu kojih su rovovi dubine 1 m, a irine 2 m. irina bankina je 5
6 m. okoti se razmetaju
du bankina na odstojanju 2,8 m.
okoti se formiraju na visokom stablu sa 56 krakova kordunice koja se
rasprostire po zemljitu.
Poneki put se ispod krakova kordunica nametaju podupirai: na dva rakljasta
koia, koji se pobijaju pored
okota suprotno jedan drugome nameta se motka i na nju privruju matini
krakovi kordunice. Ponekad
se nametaju dva-tri ovakva naslona, koji u ovom sluaju lie na leee lestvice.
Ovo se ini da bi se loza
malo odigla od tla, ime se poboljava cirkulacija vazduha i spreava da grozdovi
dodiruju zemlju.
Kod ovog sistema gajenja vinove loze u jesen se obavlja predhodna
rezidba kojom se uklanjaju
slabi, nedozreli lastari i stari krakovi kordunica. Definitivna rezidba se
sprovodi u prolee, kada moemo
odrediti donekle i rodnost.
Preimustvo ovog sistema je u tome to pojednostavljuje navodnjavanje
vinograda, jer omoguuje
bre punjenje dubokih jarkova velikim koliinama vode. Ovaj sistem prua i bolje
uslove za osvetIjavanje
okota: grozdovi se rasporeuju po povrini zemljita, dobijaju veu koliinu
toplote, to ubrzava
nagomilavanje eera. Nedostaci sistema su u tome to proleni mrazevi esto
oteuju vinovu lozu, a
oteana je i borba s bolestima i tetoinama. Pored toga cvetovi se slabije
oprauju i zbog toga su grozdovi
rehuljavi, a oni koji lee na zemlji dobijaju neprijatan ukus.
Pergola kosa i horizontalna

Kod kose pergole stablo okota je nisko ili ima visinu 5070 cm. Krakovi
kordunica nalaze se na
drvenim naslonima nalik na lestvice, koje se sastoje od 2 tafle nametene na
koevima du okota i
poprenih letava, na kojima lei ceo okot.
Kod horizontale pergole stablo moe biti i do 2 m visoko. Za njegovo dranje
postavljaju se stubovi
rakljasti s gornje strane. Stubovi su meusobno povezani popreno
postavljenim letvama tako da imaju
izgled reetkaste stelae na kojima se nalaze kraci kordunica. Kod mladih okota
pred zimu se skidaju
lastari sa stelaa i zazimljuju-pokrivaju zemljom, a kad lastari ojaaju i budu stariji
ostavljaju se i preko zime
na stelaama. Grozdovi kod ovog naina slobodno vise na dole.
Gajenje vinove loze u vidu tunela sa konstrukcijom lunog oblika
Kod kulture na tunelskom lunom naslonu okoti se razmetaju u pravilnim
redovima na odstojanju
izmeu redova 4 m, a meu okotima u redovima 23 m. Kod takvog rastojanja
na 100 m2 rasporeuje se
est-sedam okota.

strana 51 / 80
okoti vinove loze podvezuju se na lukovima koji podseaju na galerije. Lukovi se
grade od fosni ili
okrajaka prenika na debljem kraju 810 cm. Debeli kraj ovih motki se
zaotrava i pobija u zemIju na
odstojanju 3050 cm od okota i 60100 cm izmeu kolaca. Sa suprotne
strane redova pobija se isto
toliko kolja, zatim se vrhovi kolja na jednakoj visini opreznosavijaju i povezuju.
Tako dobijamo lukove 2 ili 3
metara visine. Popreko lukovi se povezuju motkicama debljine 45 cm. Prvi

popreni red motkica je na
visini 5070 cm od zemlje, ostali redovi motki su na podjednakom
odstojanju jedan od drugog, tako da
dobijemo 67 redova. Poprene motke se vezuju za kolje pruem. Rauna se da
je za povrinu od 100
cm2 pod tunelskom pergolom potrebno 25 motki za kolje i 40 motki za poprene
redove.
okoti vinove loze razmetaju se izmeu dva luka, jedna polovina krakova
kordunica (dva ili tri)
usmerava se na jednu stranu lukova, a druga na suprotnu stranu.
Preimustvo ovog sistema sastoji se u
tome, to okoti imaju veliku povrinu za svoje razmetanje na lukovima, to je
vrlo vano za bujne sorte, a
to omoguuje da se lie bolje osvetljava suncem, dok su grozdovi dobro
zatieni od sunevih opekotina.
Blagodarei svemu tome vinova loza gajena u vidu tunelske pergole daje visoke i
kvalitetne prinose stonog
groa.
Nedostatak ovog sistema: neophodan je veliki broj poprenih i uzdunih motki;
sem toga, svake
godine nuan je remont lukova i kolja, iji donji kraj (koji se nalazi u zemlji)
brzo truli, pa se kolje mora ili
menjati ili skraivati. Usled skraivanja kolja tunelska drvena konstrukcija se
sniava pa je nakon 34 god.
treba zamenjivati novom.
Tunelska pergola sa ravnim krovom
Umesto lukova ovog sistema se sa obe strane redova na rastojanju 50 cm od
okota postavljaju
stubovi na koje se zatee ica. Stubovi se u redovima rasporeuju na rastojanju
8 m, tako da se stubovi
jednog reda nalaze naspram stubova drugog reda. Vrhovi ovih naspramnih
stubova se onda povezuju
poprenim motkama ili letvama preko kojih se zateu etiripet redova ice. Visina
stubova je 2,5 m. Kad se
pogleda, naslon ima izgled galerije. Kod ovog sistema po 3 kraka kordunica
svakog okota vinove loze
razmestaju se na suprotne strane. Rastojanje izmeu redova iznosi 4 m, tako
da na 100 m2 moemo
posaditi 10 okota.
Vertikalni palir
Ovaj nain razmetanja okota vinove loze na podupiraima smatra se
najboljim. Vinova loza na
paliru se dobro razvija, bre prorodi i dobro raa.
Naslon za vertikalni palir sastoji se od stubova postavljenih u red i u nekoliko
redova ice
zategnutih meu njima.
Postoji nekoliko oblika palira: vertikalni, kosi i palir u obliku jasala.
Najbolji je onaj palir koji odgovara lokalnim ekolokim uslovima.
Stubovi kod palira obino su drveni, gvozdeni, armiranobetonski i kombinovani
kod kojih je donji
deo od gvoa ili betona, a gornji deo od drveta.
Kod nametanja drvenih stubova na krajevima
reda postavljaju se direci prenika 1012 cm, a u
sredini na odstojanju 78 m postavljaju se direci
prenika 68 cm. Visina stubova kod vertikalnog
palira je 3 m, a kod kosog 3,5 m. Najboljim stubovima
po kvalitetu smatraju se stubovi od bagrema, ali moe
dobro posluiti i drugo drvo. Pred postavljanje sa
stubova se skida kora, a deo stubova koji e biti u
zemlji i 15 20 cm iznad povrine zemljita, da ne bi
brzo trulio, treba premazati smolom, opaliti vatrom ili
potopiti u karbolineum zagrejan do 95 C.
Jame za drvene stubove kopaju se do dubine
6070 cm. Za ovu svrhu se moe upotrebiti i svrdlo.
Radi bolje stabilnosti krajnji stubovi se podupiru ili

lengeriu, kao to je to na slici 25 prikazano.
Lenger je okrugli kamen koji se unakrst
povezuje debelom icom, a kraj ove ice se izvodi na povrinu i povezuje sa
stubom. Za podupirae sa
unutranje strane reda upotrebljavaju se drvene motke. Njihov donji kraj
upire se u kamen (zakopan u
zemlju), a gornji u zasek na stubu na visini 1 m.
Radi poveanja trajnosti stubova praktikuju se i kombinirani stubovi, kod kojih je

donji deo od gvoa
(ine u obliku I, komadi cevi) ili od armiranog betona. Duina ovih trajnih delova je
1,5 m.
Za ovu svrhu se mogu upotrebiti i stubovi od starih gvozdenih cevi, profilisanog
gvoa i sl. Za
uvrivanje stubova kopa se jama dubine 70 cm, irine 3040 cm i u nju se
nameta stub duine 3,5 m,
pa se jama zaliva betonom (5 delova ljunka i 1 deo cementa). Posle nametanja
stubova duinom redova
treba to jae zategnuti icu pomou specijalnog orua ili kleta.
Na krajnjim stubovima ica se uvrne, a na sredinjim stubovima uvruje
klanfama ili ekserima u
obliku luka. Za palire se upotrebljava ica 23 mm debljine. Za 100 m2
vinograda potrebno je 10 kg ice.

strana 52 / 80
Kod vertikalnih palira stavlja se 4 reda ice: prvi red na visini 4050 cm od
povrine zemljita; drugi na
4050 cm iz-nad prvog reda; trei i etvrti red takoe. Kod jakog porasta okota
stavlja se i peti red ice. Za
formiranje kosih pergola moe se obinoj vertikalnoj pergoli sa dva reda ice
dodati i kosi naslon u obliku
nadstrenice sa dva ili tri reda ice. Stubovi se postavljaju u redovima jedan
prema drugom. Stubovi i
sredinji kolevi jednog reda spojeni su sa naspramnim stubovima i kolevima
drugog reda letvama debljine
68 cm. Umesto letava mogu se koristiti obine motke. Letve za stubove
privruju se pod izvesnim
nagibom. Preko letava se zateu 23 reda ice na odstojanju 4050 cm.
Zategnute ice i same su kose
pergole. Obino se kosa pergola postavlja tek nakon 56 godina posle saenja
vinove loze. Kod ovog
sistema na vertikalnom delu palira na rastojanju 60 cm zateu se 3 reda ice.
Stubovi za palire postavljaju
se na odstojanju 25 cm od okota, da bi se matini krakovi usmeravali na gore
ne pod pravim uglom, a
donekle i nagnuto.
palir u obliku jasli
Spalirom ovakvog oblika poveava se skoro dva puta masa vinove loze na
odreenoj povrini i
omoguuje bolje osvetljavanje, pa se zato poveava rodnost i poboljava kvalitet
groa.
U redu na odstojanju 8 m jedan od drugog nametaju se stubovi visine 2,53 m.
Krajnji stubovi se
uvruju lengerima ili podupiraima. Odozgo se za stubove prikucavaju jake
tafne duine 2 m. Od krajeva
tafni nanie zateu se dvostruko upletene ice i uvruju za stub na 20 cm od
povrine zemljita i tako
stvara trougao. Preko dvostruko uvijenih ica du redova stubova s jedne i druge
strane trougla zatee se 5
redova ice na odstojanju 40 cm jedna od druge. Od ovih zategnutih ica stvaraju
se dve povrine. Loza se
rasporeuje unutar ianih povrina i vezuje redom, as na jednu, as na drugu
stranu. Kod takvog
razmetaja loze i odstojanjima meu okotima od 1,25 m svaki okot na paliru
zauzima prostranstvo od 2,5
m.
U poslednje vreme uinjene su i neke izmene dvopovrinskog palira. Na vrhu

stuba prikucavaju se
tafne duine 1,5 m. Od krajeva tafni zateu se ice nanie i privruju za
stubove na visini 100 cm od
povrine zemljita. Na vertikalnom delu palira zateu se dva reda ice, a preko
dvostruko upletenih ica
du redova jo 3 reda. Kod vezivanja zrele loze svi viegodinji delovi okota
vezuju se za ice na
vertikalnom delu palira, a zeleni lastari za ice na kosim povrinama. Takav nain
razmetanja vinove loze
poboljava svetlosni reim unutar okota, uprouje vezivanje, berbu i orezivanje.
Sve skupa poveava optu rodnost okota.
Popravljanje palira
Proleni radovi u vinogradu poinju sa popravljanjem palira: ispravljaju se
nagnuti stubovi i zateu
olabavljene ice. Kod sistema gajenja vinove loze na lukovima (tunelski luni
oblik) natruleli delovi naslona
zamenjuju se novim; kod pergolskog i palirskog naina popravljaju se ili
zamenjuju stubovi. Svi ovi radovi
moraju biti zavreni do odgrtanja vinograda, ne kasnije od 20 marta.
Vezivanje okota za naslone
Po odgrtanju vinograda okoti se povezuju za icu palira ili za lukove. Pre
vezivanja obavlja se
prolena rezidba okota. Kod vezivanja jednogodinjih lastara za icu ili za lukove
naslona vezuju se krakovi
kordunica okota uz ravnomerno rasporeivanje, da ne bi bilo zgusnute loze na
paliru.
Rodni lastari vezuju se horizontalno ili malo ukoso. Kad se lastari vezuju
horizontalno zeleni lastari
se razvijaju ravnomernije, a kad se vezuju vertikalno iz loze neravnomerno
izbijaju zeleni lastari i dolazi do
produenja krakova kordunica. Kod vertikalnog palira za donju icu vezuju se
ostali rodni lastari, a za treu
i etvrtu icu zeleni lastari.
Ako se koristi kosa pergola za prvu i drugu icu se vezuju matini krakovi
kordunica i plodni lastari.
Pri gajenju vinove loze na pergolama tunelskog tipa osnovni krakovi se
prvo postavljaju u
horizontalnom poloaju, zatim podiu nagore i vezuju za prvu i drugu icu ili za
poprene motke kod pergola
u obliku luka.
Lastari se vezuju rafijom, manilom, ili kanapom. Vezivanje se vri u obliku osmice.
Obrada zemljita
U jesen se u meuprostoru izmeu redova okota zemljite obrauje na 2530
cm dubine. Ako u
redovima zbog zagrtanja zemljite nije bilo usitnjeno, duboka obrada se vri u
prolee i to posle odgrtanja
okota.
U toku leta u redovima i meuredovima zemljite se dva-tri puta obrauje na
dubinu 1012 cm, to
se obino vri posle zalivanja.
ZELENA REZIDBA
Proreivanje lastara
U jesen za vreme rezidbe na okotu se ostavlja vie okaca, nego to treba zbog
toga to se jedan
deo okaca ne razvija u prolee. Ukoliko se razvije veliki broj lastara onda se
suvini lastari, kad dostignu
duinu 1015 cm, lae, odnosno uklanjaju a ostavlja se samo onoliko lastara
koliko odgovara snazi okota.
Pre svega uklanjaju se neplodni lastari.
Drugo laenje obavlja se posle cvetanja. Tom prilikom se uklanja veliki deo
nepotrebnih i nerodnih

strana 53 / 80
lastara. Sem toga, pri uklanjanju suvinih lastara treba voditi rauna da ostavimo
one lastare koji su potrebni
za formiranje i odravanje osnovnog oblika okota. Istovremeno se uklanjaju
zeleni lastari izbili iz stare loze
a koji nisu predvieni za zamenu. Jaki lastari sa kratkim lancima ostavljaju se,
jer oni nisu jalovaci. U
sluaju da su iz jednog okca izbila dva-tri lastara ostavlja se po potrebi samo
jedan najjai. Zelena rezidba
dopunjava redovnu rezidbu, podpomae uvanje dobijenog oblika okota vinove
loze i stvara bolje uslove za
razvie ostavljenih lastara.
Pre no to ponemo s laenjem, potrebno je obratiti panju na optereenost
okota lastarima. Ako
na okotu nema dovoljno zelenih lastara laenje se ne sprovodi da se ne bi
naruavao odnos izmeu
korenovog sistema i nadzemne mase. Laenje zavrava rezidbu koja je obavljena
u jesen i sprema okot za
novu rezidbu. Posle pravilno obavljene zelene rezidbe lako je izvriti redovnu
rezidbu okota u jesen.
Pravilnim laenjem pri gajenju vinove loze na pergolama, lukovima i palirima
postie se bolje osvetljavanje i
osunavanje svih delova okota.
Vezivanje zelenih lastara
Zeleni lastari se vezuju radi njihovog ravnomernog rasporeivanja na paliru
da ne bi dolo do
meusobnog zasenjivanja, kao i radi obezbeenja mladih lastara od lomljenja
vetrom i prilikom meuredne
obrade. Lastari se vezuju za icu u vertikalnom poloaju i to u prvoj polovini maja,
kada dostiu duinu oko
3540 cm. Posle cvetanja vinove loze zeleni lastari se ponovo vezuju.
Rezidba lastara rano u leto
Kod jesenje rezidbe sa okota uklanja se izvestan broj bujnih ili jalovih lastara,
zbog ega se snaga
okota ne iskoriava u potpunosti. Celishodnije je da se na ovim lastarima

ostave u prolee 34 zaperka i
ovi prevedu u rodnu lozu. Pupoljci na ovakvim zapercima su zbog kasnijeg
formiranja otporniji prema mrazu,
a i rodniji su.
Dobijanje rodne loze od zaperaka vri se na sledei nain: prilikom zelene
rezidbe ostavlja se
izvestan broj jalovih lastara na krakovima kordunica ili na rodnim
vorovima. Poetkom cvetanja okota
ostavljeni lastari se skrauju na 58 lanaka.
Kroz dve nedelje se sa prekraenih lastara uklanja viak zaperaka, a ostavljaju
na svakom lastaru
samo po 34 jaih zaperaka. U jesen se od zaperaka na prekraenim jalovacima
formira rodni vor.
Rezidbu u rano leto moemo takoe iskoristiti za ubrzanje formiranja novih
krakova kordunica radi
podmlaivanja okota.
Zakidanje zaperaka
Zaperci su izbojci drugog reda, koji se razvijaju na lastarima u pazuhu listova.
Veliki broj zaperaka
nepotrebno iznurava okot, a pored toga ga i zasenjuje.
Zaperci se ne uklanjaju u potpunosti, nego se prekrauju ostavIjajui samo dva-tri
donja lista radi
bolje ishrane okaca, koji treba da se formiraju u pazuhu lista.
Ovo poveava rodnost idue godine.
Skraivanje lastara
Skraivanje zelenih lastara moe se obaviti na dva naina: zakidanjem vrhova
rodnih lastara i
zalamanjem svih lastara na okotu.
Zakidanje vrhova rodnih lastara vri se neposredno pred cvetanje vinove
loze. Tom prilikom se
zakidaju samo vrhovi onih rodnih lastara koji e se rezidbom na zrelo ukloniti,
dok se lastari koji e se
ostaviti za zamenu ne zakidaju. Prilikom zakidanja vrhova pazi se da iznad najvie

cvasti na lastaru ostanu
810 listova. Ovom merom se poboljava ishrana rodne loze, pa se samim tim
poveava i rodnost.
Zakidanje vrhova lastara od posebnog je znaaja za sorte koje naginju
rehuljavosti, kod kojih se na ovaj
nain moe poveati rodnost i preko 20%.
Zalamanje svih zelenih lastara na okotu izvodi se po precvetavanju vinove loze
ako se ele
krupnije bobice groa, a pred cvetanje ako se eli vei broj bobica u grou.
Pozno zalamanj moe
negativno uticati na rodnost. Ova mera se obino primenjuje pri gajenju vinove
loze uz kolac, i tada se lastari
prekrauju do visine kolca, tj. na duinu 120130 cm.
Ukoliko se loza gaji na palirskim naslonima onda se zeleni lastari zalamaju
kad svojom duinom
prevaziu najviu icu naslona. Meutim, kod palirskog naina gajenja loze
najee se izbegava ova
mera: kod visokih naslona lastari se putaju da slobodno padaju, a kod niskih
palira lastari prerasli najviu
icu se povijaju po ovoj ici. Zalamanje se obino vri rukom preko zglavka.
Dobijanje roda na zapercima
Ako je okot oteen mrazom rodnost moemo dobiti i na zapercima. Radi ovog
se okoti pojaano
zalivaju i prihranjuju, to stimulie porast zaperaka. Pored toga se uklanjaju na
vreme uginuli delovi okota
kao i svi nerodni i nepotrebni lastari, koji samo optereuju okote.
Na 1520 dana pre poetka cvetanja osnovni zeleni lastari se prekrauju, za
najmanje 510 cm.
Kao rezultat toga poinje pojaana ishrana zaperkovih pupoljaka, a docnije i
zaperaka u kojima se onda
razvijaju cvasti.
Pet do deset dana posle zakidanja lastara kontroliu se zeleni izdanci da li su
zametnuli rod.

strana 54 / 80
Rodnost se odreuje po raljici. Kad se to utvrdi onda se svi nerodni i suvirii
lastari skrauju ili uklanjaju, a
ostavljaju rodni lastari.
Kod kasnog zalamanja ne postiemo nikakve kvalitetne promene kod pupoljaka,
ve samo izdanci
pojaano rastu na raun rodnosti. Kad se kasni sa zakidanjem osnovnih lastara
javljaju se lastari drugog
reda. Kod ovih se ne uklanja samo vrh, nego i deo lastara od 510 cm,
pri emu se pazi da se ostave
najmanje 4 lanka. Da ne bi, pak, dolo do zaguivanja okota, izlini neplodni
lastari se uklanjaju ili se
samo skrauju.
Proreivanje listova
Ova mera se primenjuje, uglavnom, kod stonih sorti radi boljeg pristupa
vazduha i osvetljavanja
grozdova. Listovi se proreuju onda, kada bobice ponu da omekavaju. Ne
preporuuje se uklanjanje
velikog broja listova, ve samo onih koji su ispod grozdova ili ih zasenjuju, kao i
lie na besplodnim
lastarima. jedno sa liem uklanjaju se i slabo razvijeni lastari. Uklanjanje
velikog broja listova moe
izazvati opekotine na bobicama.
Letnje skraivanje lastara
Kod bujnih sorti lastari toliko pobujaju da zasenjuju okote u vinogradu. Krajem
jula i u prvoj polovini
avgusta ovakvi lastari se zalamaju-skrauju. Cilj ovoga je da se zaustavi dalji
porast lastara i time pobolja
njihovo sazrevanje, a istovremeno da se omogui bolje osvetljavanje i
provetravanje groa.
Pri palirskom gajenju vinove loze lastari se skrauju na 25 30 cm iznad najvie

ice.
DOPUNSKO OPRAIVANJE VINOVE LOZE
Radi boljeg zametanja ploda, poboljanja kvaliteta i poveanja rodnosti vri se
dopunsko, vetako
opraivanje vinove loze.
Sve sorte vinove loze koje nisu samoopraivai, obavezno se oprauju drugim
sortama. Sorte
vinove loze sa dvopolnim cvetovima, koje su inae prilino rodne i pri
samoopraivanju, mnogo su rodnije
kada se dopunski oprauju polenom drugih sorta.
Naroito dobre rezultate pri dopunskom opraivanju daju sorte kimi crni i beli,
rkaciteli, saperavi,
muskat aleksandrijski i muskat otonel, au, bikane i crveni drenak.
Dopunsko vetako opraivanje se moe vriti i pomou vrlo jednostavnog
zapraivaa. To je
daica u vidu lopatice. Lopatica je debljine 1 cm, a veliine 12 x 8 cm. S
jedne strane lopatice zatee se
zeje krzno pomou ekseria. Predhodno treba skratiti dlaku na krznu do 1 1,5
cm, pa zatim krzno oprati
sapunom u mlakoj vodi radi uklanjanja masnoe. Dopunsko opraivanje se
moe obaviti i pomou raznih
zapraivaa, mehova i etaka.
Najbolji rezultati se postiu dopunskim opraivanjem smesom polena
vie sorta. Polen se prikuplja na taj nain to se preko cvasti sorta sa dvopolnim
cvetovima ovla prevlae lopaticom s krznom, poev od drke cvasti pa navie,
kao to je to prikazano na slici 26. Potpuno punjenje zapraivaa e biti kada se
sakupi cvetni prah sa 1520 cvasti.
Cvetni prah se moe prikupljati i na taj nain to se cvasti u punom
cvetanju stresaju nad papirnim vreama. Prikupljeni prah se razastire u tankom
sloju na nekom suvom i zasenjenom mestu radi suenja. Pre opraivanja prah
valja prosejati kako bi ga oslobodili od delova cveta i ainih listia. Ranije
opisani zapraiva lopatica s krznom, kad se napuni cvetnim prahom moe

zapraiti 2025 cvasti, posle ega ga valja opet napuniti.
Vetako opraivanje poinje onda kada priblino 5060% pupoljaka na
cvasti zbace cvetnu kapicu. Opraivanje se obavlja po lepom vremenu od 10 do
11 asova, ako je oblano vreme preko itavog dana, a u kiovitom danu u
intervalima kada kia ne pada i kada se zeleni delovi okota potpuno osue.
Radi to boljeg opraivanja i oploavanja preporuuje se da se dopunsko
opraivanje svakog okota obavi u dva-tri navrata. Kada se zapraivai jako
isprljaju treba ih zameniti istim, a prljave oprati sapunom u mlakoj vodi pa zatim
osuiti.
Poto sve sorte vinove loze ne cvetaju istovremeno, polen sorta koje
ranije cvetaju moemo prikupiti i sauvati da njime opraimo sorte koje docnije
cvetaju. Polen se do upotrebe uva na prohladnom i suvom mestu u staklenoj
tegli koja se zapui vatom. Najbolje je da se polen uva u eksikatorima
smetenim u friideru. U tom sluaju se cvetni prah moe uvati mesec i vie
dana. Za dopunsko
opraivanje 1 ha vinograda potrebno je oko 500900 grama cvetnog praha.
Dopunsko opraivanje se moe obaviti i ako se vinograd zaprauje sumporom
protivu pepelnice dok
je u punom cvetu. Vazduna struja iz mehova ili zapraivaa koja rasprauje
sumporni prah istovremeno
rasprauje i cvetni prah i tako se dva vana posla obavIjaju jednovremeno i o
jednom troku.
NAVODNJAVANJE VINOGRADA U RODU

strana 55 / 80
Broj zalivanja zavisi od karaktera zemljita i klimatskih uslova. Vinogradi na
zemljitu sa dubokim
podzemnim vodama zalivaju se 46 puta za vreme vegetacionog perioda:

u aprilu, maju, junu po 1
zalivanje; u julu 2; u avgustu 1. Kad je prolee vlano zalivanje u aprilu se
proputa.
Za zalivanje se izmeu redova prave 23 zalivne brazde u koje se puta
voda u odmerenim
koliinama, da bi je zemljite bolje upilo (infiltraciono zalivanje). U vinogradima
na ravnim povrinama i u
onim s manjim nagibom zalivanje obavljaju zatvorenim brazdama dubokim 20
25 cm. Zalivanje se vri bez
prekidanja. U poetku zalivanja u brazde se puta vea koliina vode i kada voda
doe do kraja brazde
koliina vode smanjuje se da bi je zemljite bolje upilo i natapalo meuredove. U
vinogradima s veim
nagibom zalivne brazde su duboke najvie 1520 cm.
Vinogradi na ljunkovitom terenu zalivaju se 1012 puta, a oni sa visokim
podzemnim vodama
samo 12 puta ili se uopte ne zalivaju. Da bi se vlaga bolje sauvala, posle
svakog zalivanja zemIjite
treba usitniti. Kad se vinograd runo zaliva za jedno zalivanje potrebno je i po
nekoliko kofa za svaki okot.
Veoma su korisna zimska zalivanja (u novembru-decembru neprekidnim
zalivanjem meu
redovima), jer poveavaju rezervu vlage u zemljitu i smanjuju potrebu za
zalivanjem u toku vegetacionog
perioda. U zimsko doba ne zaliva se samo zemljte koje ima visoki nivo
podzemne vode.
UBRENJE
ubrenjem vinograda se poboljava kvalitet groa. No, valja znati da
ubrenje prevelikim
koliinama azota produava vegeta-ciju vinove loze i time pogorava kvalitet
groa.
Vinograd se ubri mineralnim ubrivima (azotnim, fosfornim i kalijumovim)
i organskim (stajnjak,
fekalije, osoka, ivinsko u-bre i dr.).
Norme unoenja ubriva zavise od zemljita (za manje plodna zemljita potrebne
su vee koliine),
a isto tako i od rodnosti vinograda (za veu rodnost potrebne su vee koliine
ubriva).
ubriva se unose u vinograd u jesen ili preko zime i u prolee pre kretanja loze ili
u toku vegetacije
kad se radi o prihranjivanju. U jesen ili u toku zime unose se stajsko i
druga prirodna ubriva, a od
mineralnih ona koja se sporo rastvaraju, kao to su fosforna i kalijumova ubriva.
U prolee pre kretanja loze
unose se ubriva koja brzo deluju i lako se ispiraju, kao to je sluaj sa azotnim
ubrivima. Ista ubriva se
koriste i za prihranjivanje loze u toku vegetacije (nitromonkal i druga
azotna ubriva). to se tie koliina
ubriva, one, kao to je ve reeno, zavise od zemljita, vrste ubriva i rodnosti
vinograda. Kao orijentacija
za osnovno ubrenje mogu da poslue sledee norme: nitromonkal 1530 g /
m2, amonijumova alitra
2035 g / m2, amonijum-sulfat 1530 g / m2, kalijum-sulfat 1540 g / m2,
kalcijum-cijanomid 3040 g /
m2, tomasovo brano 50150 g / m2, kalcijum karbonat (kre) na bezkrenim
zemljitima do 1 kg / m2.
Radi boljeg iskoriavanja mineralnih ubriva dobro je njima dodavati
organske materije (na jedan
deo mineralnih dva dela organskih).
U prolee i u leto obavljaju se dva prihranjivanja: prvo prihrahjivanje 1520
dana precvetanja
vinograda (1015 g nitromonkala ili amonijane alitre i 34 g kalijum-sulfata na
1 m2). Kroz 1520 dana
posle cvetanja prihranjivanja se ponavljaju (20 g superfosfata i 34 g kalijumsulfata na 1 m2).
Tokom dve-tri godine unose se organska ubriva (stajnjak, kompost) po 35 kg
na 1 m2. ubrivo
se razbacije u jesen po povrini zemljita i zaorava na dubinu jesenjeg oranja. Pod
jesenje oranje mogu se
unositi i nerazblaene fekalije po 0,5 lit / m2.

Kao dobro organsko ubrivo moe posluiti i komina koja zaostaje posle
spravljanja vina. Na 100 kg
komine dodaju se 25 kg stajnjaka i 10 kg superfosfata, pa se ta meavina dobro
izmea, kvasi i slae bez
sabijanja u jamu, koja se zatim zatrpava zemljom. Kroz 23 nedelje smea
se opet kvasi, prelopatava,
zatim ponovo vraa u jamu i zatrpava zemljom.
Kroz tri meseca ovako spravljen kompost moemo iskoristiti kao ubrivo.
Za prihranjivanje vinove loze moemo koristiti i vodom razblaenu osoku na 1 deo
osoke 23 dela
vode. Mokrau ivotinja razblaujemo u srazmeri jedan deo mokrae sa pet
delova vode, fekalije sa etiri
dela vode, a ivinski izmet sa deset do dvanaest delova vode. Ovako tena
ubriva unose se putem kanala,
koji su iskopani na odstojanju 1 m s jedne i druge strane okota ili u jame
iskopane na istom odstojanju od
okota, a duboke 50 cm. U kanal ili jamu sipa se po jedna kofa tenog ubriva, a
kad ga zemlja upija
vinograd se zaliva vodom. Valja znati da se navedena ubriva ne smeju koristiti
za ubrenje nerazblaena,
jer e unititi biljku zbog velike koncentracije hranljivih materija.
Prihranjivanje vinove loze organskim ubrivima vri se 1015 dana pre
cvetanja i 1015 dana
posle cvetanja.
Od velikog je znaaja dubina unoenja organskih ubriva i superfosfata. U
jesen se ova ubriva
unose na dubini dubokog oranja ili rigolovanja. U prolee pre odgrtanja ubriva
se razbacuju po dnu jarkova,
koji su se stvorili prilikom zagrtanja okota zemljom pred zimu. Posle toga se
okoti odgru i ubrivo u
jarkovima zatrpava odgrnutom zemljom.
Iskusni vinogradar poznat u SSSR-u, heroj Socijalistikog rada, Rizamat
Musamuhamedov,
preporuuje da se vinogradi na manje plodnim zemljitima ubre svake godine

sa po 34 kofe zgorelog
stajnjaka na okot, i to u jesen pod duboko oranje. Sem toga da se prvo zalivanje
obavlja nainom
Sarvata". Ako nema mineralnih ubriva i stajnjaka on preporuuje da se u jesen
u preniku 2 m oko okota

strana 56 / 80
iskopa kruni rov dubok 30 cm, podseku povrinske ile a rov ispuni muljem
sa dna zalivnih jarkova. Isto
tako on preporuuje da se jaina ubrenja podeava u zavisnosti od rodnosti
vinograda.
Pri izgledu na dobar rod vinograd ubriti normalnim dozama ubriva, a u sluaju
da se dobar rod ne
predvia zbog kasnih mrazeva ili nekih drugih razloga, dozu ubriva smanjiti da
bi se izbeglo bujanje lastara
i jalovaka, osobito na okotima stonog groa.
Sem ovakvog prihranjivanja, preporuuje se i prihranjivanje u obliku prskanja
loze rastvorima
mineralnih hraniva. Ogledi su pokazali da se ovakvim prihranjivanjem poveava
veliina bobica a samim tim
i prinos groa za 1520%.
Isto tako poveava se i kolima eera u grou i do 2%. Prihranjivanja prskanjem
obavljaju se dva-tri puta u vremenu od maja pa do avgusta, i to po tihom
vremenu i rano izjutra.
Koncentracija rastvora u % pojedinih ubriva izgleda ovako: 0,050,1
amonijane alitre, 3,55
superfosfata, 0,51 kalijum-hlorida 050,1 boraksa, 05-0,1 sumporne
permanganove kiseline. Da bi se
dobro oprskao jedan okot potrebno je 0,30,5 litara rastvora.
PRIMENA GIBERELINA
Radi poveanja prinosa, ali samo u bezsemenih sorta vinove loze,

preporuuje se upotreba
giberelina. On poveava prinos za 5060% delujui na poveanje krupnoe
bobica.
Giberelin se primenjuje u momentu masovnog cvetanja u koncentraciji 1 g na 10
lit vode. okoti se
prskaju rano ujutru ili uvee, kad je isparavanje najmanje. Radi ekonominosti
prskanje obavljaju dva
oveka: jedan razgre lie da bi se bolje videle cvasti, a drugi prska. Za ovu
svrhu koristi se aparat s jednim
rasprskivaem. Ovom merom poveavaju se samo one bobice na koje je pao
rastvor, zbog toga prskanje
treba sprovoditi tako da se sve bobice isprskaju.
Pri prskanju vinove loze giberelinom na 35 dana posle cvetanja rodnost se
poveava, ali se eer
u bobicama smanjuje. Rastvor se priprema tako to se na svaki 1 g
giberelina dodaje po 1020 cm2
etilalkohola, a zatim se dodaje voda.
Upotreba giberelina se moe primeniti samo na vinograd gde je visoka
agrotehnika, inae njegovo
delovanje na rodnost, odrazie se tek idue godine.
BERBA GROA
Vreme berbe groa zavisi od sorte i naina iskoriavanja groa: za potronju u
sveem stanju,
radi uvanja, za suenje ili za vino.
Vreme berbe stonog groa odreuje se koliinom eera po okotu i promenom
boje bobica.
Groe, za razliku od drugih plodova ne treba pre upotrebe da odleava, zato se
bere kad dobro
sazri.
Pri berbi groa za uvanje treba paziti a se ne obrie votana skrama sa
bobica. Zato se grozd
hvata za peteljku i odseca makazama. Groe stonih sorta stavlja se u iroke
korpe, a dno tih korpi pokriva
zelenom travom. Groe vinskih sorta, koje imaju nenu pokoicu bere se u
drvene kaice.
FORMIRANJE OKOTA VINOVE LOZE
U Uzbekistanu uobiajen je viekraki, lepezasti oblik okota vinove loze. okot
ovakvog oblika, ve
se neposredno od nadzemnog dela stabla na nivou zemljita rava na 46
savitljivih osnovnih krakova, na
kojima se nalaze vie godinji delovi, rodni lastari i kondiri za zamenu. Ovaj
sistem dozvoljava bolje i lake
savijanje lastara okota prema zemlji i zagrtanje pred zimu. U sadanje vreme
uobiajeno je da se s
formiranjem ovakvog oblika pone od kalemova ili oiljenih reznica vinove
loze. to znai da se s
formiranjem oblika okota poinje jo u rasadniku, tj. u prporitu. Pri podizanju
vinograda oiljene reznice
moraju imati majmanje 2 dobro razvijena lastara, koji se skrauju na dva do tri
okca.
Za formiranje oblika okota od velikog znaaja je zelena rezidba: prekraivanje
dobro razvijenih
lastara za dobijanje razvijenih zaperaka i uklanjanje nepoeljnih lastara.
Prve godine u toku celog leta u mladom vinogradu se primenjuje visoka
agrotehnika (zalivanje,
ubrenje i obrada zemljita), sa ciljem dobijanja to razvijenijih okota.
U prolee druge godine prilikom orezivanja odaberu se 3 do 4 dobro sazrelih
lastara i orezuju na 8
12 okaca radi stvaranja krakova kordunica. Slabo razvijeni donji lastari orezuju se
na dva okca radi dobijanja
jakih lastara i formiranja donjih krakova kordunica u iduoj godini.
U leto prve i druge godine posle sadnje od veoma bujnih izdanaka formiraju
se krakovi kordunica.
Lastari koji su dostigli duinu 1 m i vie pinciraju se radi pojaanja porasta
zaperaka.
Dobro razvijeni zaperci se ostavljaju i od njih se formiraju rodni lastari, a
suvini i slabi zaperci se
uklanjaju.
U prolee tree godine na okotu se ostavljaju 46 lastara i orezuju na duinu
100200 cm ili na
1520 okaca. U toku leta neguju se lastari od kojih treba da se formiraju
krakovi kordunica, lastari za
plodonoenje i kondiri za zamenu. Pri tome se uldanjaju nepotrebni, a pinciraju
suvie bujni lastari. okot u
jesen tree godine mora biti formiran.
U jesen etvrte godine pri orezivanju na svakorn od 46 krakova kordunica
ostavljaju se po 34

strana 57 / 80
rodnih lastara i orezuju na 89 pupoljaka, dok se dva-tri kondira zamene od
njegove razvijenosti sa 200
250 okaca. U sluaju kada je vinograd podignut nekvalitetnim sadnim
materijalom ili mu je, pak, bila
poklonjena mala panja, okoti zaostaju u porastu: kao rezultat toga prvih godina
na okotu ne izraste
dovoIjan broj lastara, pa i oni koji izrastu su nedovoljno razvijeni. U takvom
sluaju lastari na okotu u
prolee druge godine reu se ponovo na dva okca radi dobijanja jaih lastara od
kojih se u jesen mogu
formirati krakovi kordunica.
Neophodno je voditi rauna da se krakovi kordunica formiraju samo na jakom
okotu od dobro
razvijenih lastara, jer u protivnora e se dobiti negativni rezultati.
OSNOVNA REZIDBA VINOVE LOZE
Pravilna rezidba vinove loze obezbeuje normalno raenje lastara, dui vek
okota, ubrzava
stupanje u plodonoenje mladih okota i poboljava kvalitet bobica.
Kod orezivanja se ulkanja deo mladih i starih zdravnjenih i suvih delova
okota. Rezidbom vinove
loze ide se za tim da se na okotu ostavi onoliki broj okaca, koji je neophodan za
regulisanje porasta i
rodnosti. Prosean broj okaca ostavljenih na okotu pri orezivanju naziva se
optereenost okota okcima",
a broj lastara ostavljenih na okotu optereenje okota lastarima". Optereenje
okota okcima kod rezidbe
ne odreuje koliinu lastara koji izbijaju u prolee, poto se ne razvijaju sva
okca posle prezimljavanja na
lastaru ve jedan deo njih odumire. Veliko optereenje okota lastarima mora
obavezno biti propraeno
dobrom ishranom okota.
Za pravilno izvoenje rezidbe potrebno je znati da se s poveanjem broja
lastara na okotu njihov
porast smanjuje, ali se ukupni prirast vegetacione mase poveava. I obrnuto,
kad se smanjuje broj lastara
nijhov porast e se poveavati, a ukupna vegetaciona masa e se smanjiti.
Zato se zbog slabog
prologodinjeg prirasta, a radi poveanja porasta u narednoj godini, pri
rezidbi ostavlja manji broj okaca,
nego to je bilo prole godine. I obratno, ako je okot imao jake lastare, tada se
vie optereuje, ostavljajui
vie rodnih lastara i okaca na njima.
Za svaku sortu i rejon njihovog uspevanja utvruje se optiraalna duina lastara.
Ako ostavimo slabe i tanke lastare, onda time neemo osigurati dobar rod. Nije
takoe poeljno
ostavljati suvie dugake rodne lastare poto oni smanjuju broj listova na jedinici
povrine, zbog ega se i
kvalitet groa umanjuje. Valja znati da plodonosni pupoljci slabo zameu rod
kako na slabim lastarima tako
i na bujnim jalovacima. Dobro razvijene zaperke isto tako moemo iskoristiti
kao rodne lastare i kondire
zamene.
Lastare koje koristimo za plodonoenje reemo na 1520 okaca. Kada od
njih formiramo nove
krakove kordunice, reemo ih na 8 10 okaca. Jalovake koristimo za plodonoenje

samo onda ako je okot
slabo optereen. Njih reemo na 1520 okaca, jer se cvasti kod njih pojavljuju
samo u srednjem delu.
Pri formiranju i negovanju lepezastog okota kod kose pergole i poboljane
tunelske pergole
ostavljaju se 46 kraka kordunice, a njihova duina dostie 2 m. Svaki krak mora
imati po 10 rodnih lastara
i po 6 kondira zamene.
U uslovima Uzbekistana, reridba, a isto tako i rezidba naizmenih rodnih
lastara sa kondirima za
zamenu, vri se po metodu heroja socijalistikog rada Razamata
Musamuhamedova: na krakovima
kordunica u razmaku 2030 cm razmetaju se rodni lastari i kondiri za zamenu.
Duina rodnih lastara zavisi
od sorte i mesta gde se oni na kraku nalaze. Lastar na vrhu ree se najdue od
svih na 1720 okaca i zove
se vodei lastar; lastar ispod vrnog ree se na 1516 okaca, lastar ispod njega
na 1215 okaca, jo
nii lastar na 810 okaca; sledei na 56 okaca i najzad najnii na 46 okaca.
Meu rodnim lastarima
nalaze se kondiri za zamenu (vidi sliku 29).
Idue godine rezidbu osnovnog kraka kordunice po opisanoj emi obavljamo na
sledei nain: lastar
obeleen u emi sa ,.a" uklanjamo zajedno sa dvogodinjim drvetom do kondira
za zamenu 1". Vodei
gornji lastar formiramo od gornjeg izdanka, koji je izrastao na kondiru za
zamenu. Na lastaru ,,b" biramo
jedan izdanak i pretvaramo ga u kondir zamene. Isto tako postupamo sa
izdancima ,,v", ,,g", ,,d", ,,e", ,,f", iz
kojih e se formirati plodonosni izdanci ili u neophodnom sluaju kondiri za
zamenu. U treoj godini bivi
kondir i deo matinog kraka kordunice treba sasei do izdanka ,,v", iz kojeg se
formira novi vodei izdanak.
Ostale izdanke orezati kako je to bilo pokazano na emi. Uklanjanjem gornjeg

izdanka svake godine
odrava se okot kod vertikalnog palira na visini 1 m, a kod kose pergole na
visini 1,5 m.
Dole, na kraku kordunice, nalazi se kondir zamene 5".
Kada matini krak kordunice zastari uklanja se vonom testerom i zamenjuje
mladim krakom
kordunice, koji se formirao od ovog vora. Matini krakovi se sa godinama
razrastaju ne samo u duinu,
nego i u daljinu. Kod starih matinih krakova kordunice orezuju se rodne
grane, u gornjem delu, dok se
srednji i donji deo ree potpuno. Ovo upuuje na to da vrimo prinudno
grubo podmlaivanje matinih
krakova, koje se sastoje u formiranju novih krakova od izdanaka, koji se
pojavljuju iz korena. Nije
preporuljivo da se okot jako podmladi. Kod dobre agrotehnike matini krak
kordunice poveava rodnost do
deset godina, a zatim postepeno opada. Zato kada matini krak dostigne 7
godina starosti, treba mu stvarati
zamenu, koja se formira u toku 3 godine, kako je to opisano upoglavlju
Formiranje vinove loze".
Rokovi i tehnika orezivanja

strana 58 / 80
Ako se okoti vinove loze pred zimu zagru, rezidba se obavlja u dva roka: u jesen
pred zagrtanje,
predhodno se ostavlja vie okaca u sluaju njegovih uginua, i u prolee posle
odgrtanja okota vinove loze,
kada se reu ili skrauju sluajno odlomljeni, suvi ili izmrzli, a isto tako i povreeni
krakovi.
Jesenju rezidbu obavljamo posle berbe groa, tj., od sredine
septembra do sredine ili kraja oktobra. Prolenu rezidbu ponekad obavljamo
zajedno sa prvom rezidbom zelenih lastara.

Ako se vinova loza ne zagre rezidbu obavljamo u prolee, kada prou
kasni mrazevi i zavravamo u momentu bubrenja pupoljaka.
Rezovi na lozi treba da su glatki i da se nalaze po mogunosti na
jednoj strani kraka. Da bi presek bio manjeg razmera, rez na kraku pravi
se
upravno na njihovu osovinu. Kada se reu jednogodinji lastari tada se zaperci
ne ostavljaju. Rodne lastare i kondir zamene treba razmestiti na razne
strane
dvogodinjeg lastara. Pri tome kondir zamene mora biti nii od rodnog lastara.
Rodni vor se formira od 2 do 3 rodna lastara i jednog kondira zamene.
Pri orezivanju ioze iroki deo makaza mora biti okrenut ka delu loze
koji se ostavlja, dok ui kraj ka delu loze koji se uklanja. Debele grane reu se
vonom testerom, a preseci se poravnjavaju voarskim noem.
Rezidba matinih krakova kordunice poinje odozdo i postepeno
prelazei na gore, imajui u vidu da se vertikalni deo palira optereuje manje,
dok horizontalni vie.
Poto se obrazuju okoti na poboljanoj pergoli i u tunelskom lunom
obliku, formira se do 8 krakova, koji se razmetaju levo i desno. Rezidba se
vri u cilju jaanja rodnih lastara i kondira zamene, a loza se optereuje dva
puta vie nego na kosoj pergoli.
Pri orezivanju vinove loze stonih sorti, koje se gaje na tunelskom obliku
ili sistemu pergola, na bujnom okotu ostavlja se oko 600 okaca, na okotima
srednje jaine 400 do 500 okaca, ne raunajui okca koja su ostavljena na
kondirima zamene.
Pri orezivanju vinove loze gajene na kosoj pergoli treba ostaviti na bujnim
okotima 300350
okaca, na srednje bujnim 250300 i na slabira 200250 okaca.
Kod gajenja loze na vertikalnom paliru u zavisnosti od bujnosti raenja
okota ostavlja se 150
200 okaca.
FORMIRANJE OBLIKA VINOVE LOZE NA VISOKOJ KOSOJ PERGOLI
Ova pergola, koju je konstruisao S. F. Ribnikov, daje 50100 kg groa, a sorta
bajan irej i 200 kg
sa jednog okota. S. F. Ribnikov gaji na ovaj nain kimi crni, bajan irej, muskat
beli, tajfi ruiasti, husajne
ruiasti i pobedu.
Pri takvom nainu formiranja okota palir se konstruie do 4 m visine, a stubovi
u redu razmetaju
se na odstojanju 3 m. Na visini 2 m stavlja se kosa tafla. Na vertikalnom delu
kose pergole zatee se
sedam redova ice: prvi red na odstojanju 80 cm od povrine zemIjita, a ostali na
po 50 cm jedan od
drugog. Na koso nametenoj tafli zateu se jo 3 reda ice na odstojanju 40 cm
jedna od druge. Prema
tome, na ovoj pergoli nalazi se 10 reda ice.
Nain kultivisanja vinove loze po ovom sistemu sastoju se u sledeem: na
vertikalnom paliru
razmeta se 10 zelenih lastara; oni se celo vreme privezuju za icu vertikalno i
dovode do sedmog reda
ice.
Na donjem delu vertikalnog palira razmetaju se 45 krakova, a gore na
kosoj taflilastari koji
treba da daju rod.
U jesen se reu lastari koji su zavrili plodonoenje, a u prolee na poprenu taflu
treba razmetati
one lastare, koji su se prilagodili u proloj godini vertikalnim stubovima pergole.
Kod jesenje rezidbe u donjem delu okota ostavljaju se kondiri zamene, na kojima
se dobijaju zeleni
lastari i na njima formiraju lastari za plodonoenje idue godine.
Kod ovog sistema okoti se sade na odstojanju 2 m jedan od drugog, a
otstojanje izmeu redova
iznosi 3 m.
Tehnika formiranja. Prve godine po saenju sadnicu treba orezati na 2

okca, da bi u toku leta
dobili dva lastara. U jesen svaki lastar se ree na 3 pupoljka.
U prolee druge godine treba ostaviti 4 izdanka: u jesen oni se orezuju na 5
pupoljaka.
U prolee tree godine na svih 4 izdanka ostaviti 6 lastara za gajenje, a ostali se
reu u glavu. U
jesen tree godine 6 ostavljenih lastara reu se na 25 okaca.
U prolee etvrte godine 6 ostavljenih lastara poveu se prvo za vertikalne delove
naslona, a zatim
za kose tafle.
Zeleni izdanci sa rodom izrasli iz pupoljaka reu se iznad osmog do devetog
lista, dok se nerodni
izdanci uklanjaju. U daljem delu okota od razvijenih zelenih izdanaka bira se 6
10 bujnih lastara i veu se
za icu da bi rasli u vis vertikalno. Kada dou do sedme ice oni se tu preseku.
Docnije, ako se pojave

strana 59 / 80
zaperci oni se oprezno odseku da se ne bi povredili pupoljci koji se nalaze u
pazuhu lista.
U daljem postupku, deset ostavljenih lastara koji rastu vertikalno, reu se na 25
pupoljaka, to znai
da se okot optereuje sa 250 pupoljaka. Ovi lastari su rodni. Na istim lastarima u
donjem delu okota izbija
oko 10 izdanaka, koji e dati rod idue godine. Ako je okot bujan, onda se broj
lastara postepeno poveava
do 15 i vie.
Na izdancima od 25 pupoljaka obino poraste 20 lastara od kojih je veina rodna.
Zeleni lastari se
pinciraju kad se na njima pojavi 89 listova. Na pinciranim lastarima izbijaju
zaperci, koje treba ukloniti.
Lastari koji su doneli rod reu se u jesen, a idue godine na poprenu taflu
razmeta se loza koja je
izrasla na vertikalnom stubu prole godine.
Kod ovog naina potrebno je strogo paziti, da u donjem delu okota uvek imamo
kondire za zamenu
ili pak da se izdanci razviju iz spavajuih pupoljaka. Radi toga potrebno je u
donjem delu praviti zaseke-ubode, da bi se dobili izdanci od spavajucih
pupoljaka.
Za dobijanje takve rodnosti potrebno je obezbediti dovoljne koliine hranljivih
materija. Zbog toga se
ubrenje smatra glavnom merom u dobijanju visokih prinosa.
Kod ovog sistema galenja jedan put u tri godine u jesen unosi se organsko
ubrivo. U tom cilju na
odstojanju 1 m od okota pravi se jarak duine 1 m, dubine 0,5 m i irine jedan
aov. U ovaj jarak ubacuje se
stajnjak ili kompost i zatrpava slojem zemlje 10 cm debljine. Sem toga, svake
godine vri se prihranjivanje
fekalijama ili izmetom ivine. Radi toga, s jedne i druge strane okota na
odstojanju 1 m svrdlom ili aovom
naprave se jame dubine 50 cm i u svaku jamu ubaci po 1 kofa razblaenih fekalija
ili kokoijeg izmeta (na 4
kofe vode 1 kofa fekalija ili na 1012 kofa vode 1 kofa kokojeg izmeta).
Rastvor se sipa u jamu nou, a
izjutra u jarkove i jame puta se voda za zalivanje. Jarci i jame zasipaju se potom
suvom zemljom. ubriva
se unose 2 puta godinje (u maju i poetkom jula).
Vinograd se zaliva 4 puta godinje: jednom pre cvetanja, drugi put posle
cvetanja, trei put u julu i
etvrti put u jesen u vidu zimskog zalivanja. Izmeu redova zemljite se
usitnjava i kultivira da se ne bi
zakorovilo.
OBNAVLJANJE VINOVE LOZE POVREENE NISKIM TEMPERATURAMA
I KASNIM MRAZEVIMA
Sprovoenje takvih mera zavisi od stepena povreenja okota.
Radi utvrivanja stepena povreda proverava se stanje pupoIjaka, izdanaka i

lastara. Pri uzdunom
preseku pupoljka zdravi pupoljci imaju zelenu boju, a izmrzli pupoljci mrku ili crnu
boju. Da se to tano utvrdi
potrebno je odsei izdanke i metnuti ih u vodu i drati neko vreme u sobi. Zdravi
pupoljci e posle nekoliko
dana poeti da kreu, a oteeni nee. Crna boja tkiva koja se pokazuje na vrhu
izdanka, znak je da je
oteen mrazom. Zdravi drveni deo ima belu boju sa ovla utom nijansom,
dok mrka boja pokazuje
povrede. Stanje okota posle prezimljavanja najbolje se pokazuje u prolee,
posle otvaranja pupoljaka i
kretanja lastara.
Stepen povreda okota vinove loze moe biti razliit. U nekim sluajevima ugine
samo centralni
pupoljak, dok zamena ostane iva. Rodnost moe biti sauvana u pupoljku
zamene. Prilikom orezivanja
loznih okota, koji nisu bili zatieni od zimskih temperatura, ostavlja se vie
lastara i primenjuje duga
rezidba da bi se dobila vea rodnost. Na okotima koji su bili zatieni od zime
ostavljaju se sva okca, a kod
zalivanja uklanjaju neplodni izdanci.
Kada su povreeni centralni pupoljci zamene, ali su ostali netaknuti
mnogogodinji delovi, najbolje je
okot ne orezivati dok populjci ne krenu. Posle pojave zelenih izdanaka vri se
zalamanje, ostavljajui
izdanke sa cvastima i izdanke koji su potrebni za dalje formiranje loze.
Ako su potpuno povreeni izdanci i delimino izmrzli delovi okota, onda se
izdanci potpuno
ukianjaju rezidbom, a sa okota se odsecaju oteeni delovi.
Kod jakih mrazeva i otsustva snenog pokrova mogu biti delimino povreene i
ile. U ovom sluaju
sprovodi se rezidba na crnu glavu". okot se otkopava na 2025 cm i na
podzemnom stablu, na mestu
biveg kolenca, prave ubodi ili zaseci na zdravom mestu drveta. Nadzemni deo u
ovom sluaju se potpuno
uklanja. Iz spavlajuih pupoljaka pojavljuju se izdanci od kojih se formira novi
okot, a od izraslih izdanaka
ostavlja se 46 najboljih, koji se pinciraju na visini 1 m i sa razvijenim zapercima
uspeno se formira okot.
U sluaju izmrzavanja okota u toku jeseni pre zagrtanja vinograda, kod
proletnjeg orezivanja rodne lastare
treba orezati na 23 okca. Rodnost e biti mala, ali do jeseni moe se u
potpunosti formirati oblik okota na
raun jako razvijenih izdanaka.
Ako su vrhovi zelenih izdanaka povreeni jesenjim mrazevima Rizamat
Musamuhamedov, na
primer, ree takve izdanke na 23 pupoljka. Na izbilim lastarima javljaju se
zaperci, koji se rano pinciraju da
bi dali rod.
U vezi povreda okota od mraza neki vinogradari smatraju da se ne treba
mnogo udvarati"
vinogradu, poto te godine roda nee niti. Ali ako se tako radi, okoti vinove loze
ne samo to nee dati roda
te godine, nego e rodnost biti umanjena jo 23 naredne godine.
POPUNJAVANJE PRAZNIH MESTA POLAGANJEM LASTARA I POTAPANJEM OKOTA

strana 60 / 80
Na okunicama vinograd moemo podizati polaganjem lastara i potapanjem
okota. Polaganje
lastara preporuljivo je u tom sluaju kada u vinogradu postoje prazna mesta,
kada se zamenjuje jedna
sorta drugom ili kada se eli poveati broj okota u vinogradu itd.
Polaganje okota primenjuje se radi podmlaivanja starog vinograda.
Za polaganje lastara na materinskoj biljci treba izabrati najrazvijeniji lastar
koji raste u pravcu
uginulog okota. U prolee idue godine u pravcu praznog mesta iskopa se

jarak 4050 cm dubine i u
njega poloi odabrani lastar duine 22,5 m, tako da na povrini zemlje
ostane 34 pupoljka. Ostale
pupoljke na lastaru pre polaganja u rov treba ukloniti. Poloeni lastar se dobro
pokrije zemljom i nagazi, a po
potrebi i zalije. Posle 12 godine polonica se oili lastar se odvaja od
materinskog okota. Na taj nain na
mestu uginulog dobijemo nov bujan okot.
Moemo koristiti polonice i od zelenih lastara. U julu izabere se zeleni lastar u
donjem delu okota i
poloi u rov, a ostavi se 34 pupoljka iznad povrine zemlje. Na zatrpanora
delu lastara lie i pupoljke
treba uklanjati. Pri polaganju lastara dno rova se duboko prekopa motikom i
zaspe zemljom izmeanom sa
ubrivom (34 kg zgorelog stajnjaka, 200 g superfosfata i 50 g kalijcve
soli). Donji deo lastara moemo
smestiti u neku korpu ili sandue i posle oiljavanja odvojiti od materinskog
dela i preneti na novo mesto.
Pazi se posebno da u zemljitu bude dovoljno vlage i hranljivih materija.
U starim vinogradima polae se itav okot. Radi toga se u jesen ili rano u
prolee iskopa rov u
pravcu uginulog okota dubine 50 60 cm. Zatim se sa 3 strane okota vinove
loze podkopava, sagiba
podzemno stablo i smeta u rov. Odaberu se dva bujna izdanka, od kojih se jedan
smeta u rov a njegov vrh
izvodi iz zemljita na mestu uginulog okota; drugi izdanak izvede se na
mestu, gde je rastao materinski
okot. Izdanci koji su izvedeni na povrinu zemlje povezuju se za kolac i reu na 3
4 okca. Na izdancima,
koji su smeteni u zemIjite skidamo sve pupoljke. Obino jo prve godine posle
polaganja okot poinje da
raste.
PREKALEMLJIVANJE VINOVE LOZE
okote slabo cenjenih sorata vinove loze moemo

zameniti kalemljenjem. Kalemljenje se moe obaviti najbolje i
najuspenije rano u prolee na mladim okotima, koji su stari
58 godina. Radi kalemljenja oko okota odbaci se zemlja za
3035 cm dubine i podzemno stablo se vonom testericom
presee neto vie od grananja ila, a to je 20 25 cm od
nivoa zemljita. Horizontalni rez testerice se uglaa otrim
noem. Zatim se specijalnim noem ili dletom na preseku
napravi procep (rascep) i utisne drveni klin da se rascep nebi
spojio pre vremena. Kalem granica eIjene sorte sa 35
okaca dri se 24 asa u vodi pred kalemIjenje. Potom se
kalemgranica priprema u obliku klina ili klina sa ramenima i
ubacuje u rascep podloge tako, da se linija kore granice i
stabla podloge potpuno poklopi (kambijumi treba da se
poklope). Obino se ubacuju dve kalemgranice po jedna
sa strane rascepa (mogu se umetnuti i dveraznesorte), klin se
vadi rascep se spaja i vrsto stiska umetnute reznice. Ostali
deo rascepa zatvara se malim otseenim delom reznice
nametajui ga horizontalno. Samo mesto rascepa omotava
se kanapom i premae glinom. Iskopanu jamu treba zatrpati zemljom iznad
kalemljenog okota i napraviti
humi u obliku krtinjaka s tim da gornja okca kalemova budu pokrivena
zemljom 23 cm debljine. Ova
humka ordava se u rastresitom stanju, pa je treba oprezno usitnjavati rukom da
se ne bi otetio pupoljak.
Sve mladice koje izbiju iz podloge treba do osnove odsei.
PODMLAIVANJE KORENA VINOVE LOZE
Poznato je da se kod vinove loze postepeno poveava rodnost. No, ipak, tokom
vremena dolazi do
sabijanja zemlje i tada se rodnost loze smanjuje. Vinovu lozu moemo

regenerisati ako na odstojanju 50 cm
sa jedne strane okota izriljamo zemljite na dubinu 6070 cm i u irinu jednog
aova. ile vinove loze se
podsecaju i ravaju i tako vrimo podmlaivanje. Riljanje se sprovodi krajem
septembra i poetkom oktobra.
ZATITA VINOGRADA OD NISKIH TEMPERATURA I KASNIH MRAZEVA
U uslovima Uzbekistana a i kod nas u Srbiji (Jugoslaviji) pri mrazevima od 15C
kod veine sorti
pupoljci se oteuju, a kod dugotrajnih mrazeva od 20C oteuju se i
viegodinji delovi zdrvljene loze.
Da bi se to izbeglo okoti se pred zimu zagru.
okoti vinove loze bolje prezimljuju ako su im lastari dobro sazreli. Potpuno zreli
lastari su mrke boje
i pri savijanju pomalo pucketaju, dok su nezreli lastari zelene boje.
Nepravilna agrotehnika, suvina vlanost zemljita u drugoj polovini leta,
preterano ubrenje,

strana 61 / 80
dugotrajna sua, gustina okota zbog velikog broja izdanaka, nedostatak
svetlosti, veliki broj jalovaka,
prisustvo bolesti i tetoina usporavaju sazrevanje lastara. U cilju boljeg
prezimljavanja okota potrebno
je zalivanja prekinuti avgusta, azotna ubriva unositi samo u prvoj polovini
leta, sprovoditi redovne letnje
zelene operacije, na vreme suzbijati bolesti i tetoine, obavIjati zimska
zalivanja vinograda. Vinova loza
naroito je osetljiva na jesenje mrazeve u oktobru i novembru, kada i slabi
mrazevi od 6 do 7 mogu
unititi okca vinove loze. Najvie je otporna vinova loza u decembru i januaru,
iako mrazevi tada dostiu
18 do 20C. Ovo dolazi zbog toga to u ovo vreme vinova loza ve je prola
kroz fazu kaljenja.
okoti vinove loze se zagru zemljom pred zimu u prvim danima oktobra, poev
od ranih sorta. Sem
zemlje, za zagrtanje moe uspeno posluiti i rogoz, aa i trska. Preimustvo
pokrivanja rogozom, aom i
tskom sastoji se u tome to se u prolee takvi vinogradi mogii otkrivati kasnije,
poto pod njima laganije
prorastaju pupoljci, a oni koji su krenuli sporo rastu.
Pokrivanje evarom
Svi izdanci okota vinove loze, rasporeeni su u jednom pravcu i povezuju se u
obliku snopa: vrhovi
se vezuju ka lukovima ili ka kocu i pokrivaju osuenim evarom ili slinom
materijom debljine 23 cm.
evar treba slagati popreko okotima, a odozgo se nabaci neto zemIje, da au
ne bi odneo vetar. Na
jedan okot potrebno je 13 snopa ae.
Vekovno iskustvo uzbekistanskih seljaka pokazalo je da se ovaj nain zatite
pokazao najboljim, ali
se retko primenjuje zbog potekoa u nabavci ae, rogoza i trske.
Pokrivanje vinograda zemljom
Za vreme bezsnenih i jakih zima pravilno zagrtanje vinograda zemljom je
celishodnije, poto zemlja
bolje zatiuje lozu od mrazeva. Pred zagrtanje vinograd se zaliva da bi zemlja
postala sipkava i vlana.
Zatim se oko okota iskopa kanal i u njega smetaju pojedinani krakovi
kordunice i izdanci. Na zagrnuti
okot jo se nabace grudve zemlje, da loza ne bi uzdizala nagrnutu zemlju.
Kod stare loze stablo okota je debelo i teko ga je saviti. Zato se pod okot
naslae zemlja u vidu
jastuka i na njega nasloni stablo sa krakovima i izdancima i opet nabaci zemlja.
okote je potrebno paljivo zagrtati. Pokrivanje grudvastom zemIjom ostavlja
praznine meu
grudvama, ostaju i debeli krakovi nepokriveni to dovodi do smrzavanja okota i

delova vinove loze.
Sloj zemlje iznad okota u junim rejonima mora biti najmanje 1520 cm, dok u
severnim krajevima
sloj zemlje je debeo 2530 cm. Kod takvog zagrtanja, sem zatite okota od
mrazeva, loza e kasnije 56
dana poeti da razvija pupoljke i tako okot vinove loze moe izmai od
izmrzavanja u vreme prolenih
mrazeva.
Postoji miljenje da okoti vinove loze mogu dobro prezimiti i bez zagrtanja. No
ipak ovo nije tano.
Za vreme surovih i bezsnenih zima tanak sloj zemlje ne moe zatititi lozu od
mrazeva i okca uginu. Okca
pre zasienja vlanou, izlaze iz stanja dubokog organskog mirovanja i kod
temperature ispod 7 do
10 pokrova najee izmrznu.
Posle prvih kia neophodno je prokontrolisati pokrivane okote i ako je potrebno
nabaciti zemlju, gde
je ova slegla.
Za pokrivanje okota loze moe se koristiti i sneg, poto on uva lozu od
izmrzavanja, a u prolee
takvi okoti kasnije kreu.
Odgrtanje okota u prolee
okote ne treba suvie rano odgrtati, jer u sluaju prolenih mrazeva moe doi
do izmrzavanja
pupoljaka. Ako se sa odgrtanjem zakasni takoe moe biti tetno poto
pupoljci krenu jo pod zemljom i
isteruju nene bele izdanke koji se prilikom odgrtanja lako oepaju. okote treba
odgrtati kad proe
opasnost od kasnih prolenih mrazeva i im se zemlj'ite u vinogradu dovoljno
ocedi i prosui od zimske
vlage, to obino biva poetkom aprila.
Posle odgrtanja vinograda okoti se moraju postaviti na palire, poto je dejstvo
mraza na visini 1 m
manje nego na samoj povrini zemlje. Odgrtanje okota treba izvoditi oprezno.
Aovom se ne smeju
dodirivati lastari da se ne bi povredili pupoljci. Da bi se olakalo odgrtanje
okota dobro je da se prilikom
zagrtanja vinograda ispod povezanih lastara ubaci prut od loze takve duine da
njegovi krajevi vire sa obe
strane okota. Pri odgrtanju okota treba uzeti prut za oba kraja i uspraviti okot.
Zemlju kojom je okot bio
pokriven posle odgrtanja treba razbacati izmeu redova, jer nagomilana zemlja iz
godine u godinu zatrpava
donji deo krakova kordunica pa se na njima stvaraju povrinske ile sisalice.
Pri odgrtanju vinograda
ovakve ile treba odrezati.
Vinograde pokrivene aom ili rogozom moemo otkrivati neto kasnije, ako
dozvoljava prolee.
Najbolje ih je otkrivati u dva roka. U prvom roku skida se vei deo pokrova,
a docnije, kad prou kasni
mrazevi, otkriva se ostatak pokrova. Pokrovni materijal se sui, vee u snopove i
iznosi iz vinograda.
Posle odgrtanja vinograda dovozi se stajnjak i rasporeuje na gomile, koje
se potpaljuju u sluaju
pojave mraza. Pored zadimljavanja za zatitu od mrazeva preporuuje se i
zalivanje vinograda.
U sluaju pojave mrazeva pupoljke i lastare na paliru moemo zatiti
pokrivanjem ovih nou
vreama od hartije, novinama, slamom i sl. Pokrivanje se vri oprezno da se ne bi
polomili mladi izdanci ili

strana 62 / 80
nabubreli pupoljci. Skidanje ovih vrea sa loze obavlja se izjutra nekoliko asova
po izlasku sunca.
Polupokrivanje vinograda
Ovaj nain je oproban u

uslovima proizvodnje Uzbekistana.
Utvreno je da je rodnost bila
poveana na 2530%.
Za vreme toplih zima pri
primeni zagrtanja vinograda
moguno je uginue okaca, dok se
u istim uslovima kod nepokrivenih
okota dobijao poveani rod.
U zimskim mesecima s
naglim zahlaenjima okoti jako
oteeni niskim temperaturama
gubili su rod ne samo posle te
surove zime, nego i idue godine.
Polupokrivanje okota
lepezastog oblika dozvoljava da se
iskoristi preimustvo nepokrivene
kulture i jednovremeno iskljui
mogunost potpunog izmrzavanja
okota. Sem toga, preimustvo polupokrivene kulture vinograda je i u tome to
nema mehanikih povreda
na izdancima okota koji nisu bili pokriveni preko zime, to takoe obezbeuje
poveanje rodnosti. Jer, kod
polupokrivene loze deo donjih izdanaka se pokriva zemljom, a ostala loza ostaje
na paliru.
Kod ove kulture na visini 810 cm od povrine zemljita zatee se jedan red ice.
U prolee okoti slabobujnih sorti povezuju se za donju icu i to 46 lastara na
jednu stranu i 46
lastara na drugu stranu, a kod bujnih sorta po 68 lastara. Ova operacija
sprovodi se u periodu juli-avgust.
Bujni okoti imaju veliki broj izdanaka i meusobno se zasenju zbog ega nema
dobrog sazrevanja lastara.
Zato ih treba prorediti i podvezati u avgustu.
Povezani lastari i sama glava okota u jesen se zagru slojem zemIje od 2530
cm.
U prolee, prilikom rezidbe vinograda okoti se istovremeno i razvezuju.
Slaganje lastara zavisi takoe i od osobina sorte vinove loze. Kod vinskih sorta
slau se donji lastari
ili krakovi sa 34 lastara i zagru zemljom. Kod stonih sorti izaberemo u
prolee lastare i oreemo ih na
kondir zamene, da bi svake godine na vratu imali izdanke koje moemo postaviti
na donje ice.
Poznato je da je (u Uzbekistanu) u jakoj zimi 19681969. godine poluzagrnuta
loza bez obzira
na izmrzavanje gornjeg nepokrivenog dela okota dala isti rod kao i zagrnuta
loza.
Kod primene polupokrivene kulture potrebno je imati u vidu otpornost
vinograda prema niskim
temperaturama. Za sorte koje ne mogu podneti ak ni temperaturu od 12 do
14C poluzagrtanje je
veoma korisno.
NEZAGRTANJE VINOGRADA
U krajevima s jako izraenom kontinentalnom klimom, kao to je sluaj u
Uzbekistanu, meobhodno
je zagrtati vinograd pred zimu, izuzev nekih rejona i mikrorejona (brdski rejoni), u
kojima postoji mogunost
gajenja vinove loze i bez zagrtanja u toku zime. to se tie Srbije (Jugoslavije),
u kontinentalnom delu
zemlje, posebno u severnim predelima, potrebno je zagrtati vinovu lozu, naroito
osetljive sorte.
U vrtovima po gradovima i veim naseljima najee se zimi okoti vinove loze ne
pokrivaju. Tu se
vinova loza gaji na visokim naslonima i stelaama, dosta je rodna i retko
strada od mraza. Ovo se
objanjava time to se okoti loze ovde nalaze pod zatitom zgrada, tako da
samo u izuzetnim, surovim
zimama mogu da izmrznu.
Nezagrtanje vinove loze je, razume se, ekonominije, jer otpadaju radovi oko
zagrtanja i odgrtanja
ime se iskljuuje dosta teak posao u vinogradu.
Nezagrnuta loza moe da se odgaja za hladnjake, terase i aleje. U ovom sluaju
okot vinove loze
moe vie da se optereti okcima, to omoguava i dobijanje veeg prinosa. U
ovom sluaju vrlo je vano da
lastari budu na vreme i dobro sazreli, poto od toga zavisi otpornost loze prema
niskim temperaturama.
Za gajenje nezagrnute vinove loze mora se primenjivati visoka agrotehnika,
jer je to uslov da
vinograd lake prezimi. Nedostatak vlage u zemljitu onemoguuje pravilnu
ishranu, a samim tim i
nagomilavanje organskih materija u okotu, to je neophodno za prezimjlavanje.
Isto tako je tetna i suvina
vlanost zemljita prouzrokovana kasnim zalivanjima zbog ega loza ne moe
dobro da sazri. Da do toga ne
bi dolo zalivanje vinograda mora se prekinuti krajem avgusta ili poetkom
septembra, a u novembru i
decembru obavlja se zimsko zalivanje.
Kasno unoenje suvinih koliina azotnih ubriva izaziva porast jalovaka i
produava vegetaciju

strana 63 / 80
biljke, a to umanjuje otpornost loze prema niskim temperaturama. Azotna
ubriva se obino unose u prvoj
polovini leta. Nedostatak fosfora i kalijuma retko se jae ispoljava u vinogradu.
Ova ubriva moraju se uneti
u zemljite u propisanim rokovima i u odreenim koliinama.
Vinova loza moe preko zime ostati nezagrnuta samo ako se podzemna voda
nalazi na dubini ispod
1,5 m.
Za kulturu vinove loze koju neemo zagrtati potrebno je da se sade sorte
otpornije prema mrazu,
kao to su: rizling talijanski rajnski, rkaciteli, traminac crveni, game, merlo,
burgundac crni i druge.
Postoje sorte koje su otpornije prema mrazu i od ovih sorti, a to su:
kaberne, sovinjon, saperavi,
tagobi i drugi. Takoe treba birati sorte koje daju rod na zapercima u sluaju
povreda osnovnih izdanaka,
kao na primer: kimi beli i crni, rizling talijanski, smederevka, kardinal, afuz-ali i
druge.
Postoje sorte koje daju rod iz spavajuich pupoljaka i pupoljaka zamene. To su
marastelj, saperavi i
dr.
Poznato je da su i pupoljci koji su se zametnuli kasnije otporniji prema mrazu.
Zato se za dobijanje
zaperaka na okotirna orezuju izdanci rano u leto. Pupoljci na zapercima su
otporniji prema mrazu jer se
zameu u kasnom periodu.
Posle pinciranja kad se na zaperku ostave svega 23 lista, pupoljak koji
se nalazi pri osnovi
zaperke bolje podnosi prolene mrazeve, poto se kasnije budi i tako izbegava
kasne mrazeve.
Nezagrnutu lozu potrebno je gajiti na podupiraima. Poznato je da temperatura
vazduha nejednako
opada u prizemnim slojevima. Tako je u januaru 1965. godine temperatura
vazduha na visini od 2 m iznosila
10, a na samoj povrini zemljita 18C.
Orezivanje vinove loze treba obavljati to kasnije, kada proe opasnost od
prolenih mrazeva, ali
pre kretanja i porasta pupoljaka. Ne treba se bojati plaa vinove loze". Moraju
se sprovoditi sve mere
predostoronosti da bi se zatitila vinova loza od mrazeva.

Sabijenost okota usled suvinih izdanaka i mnogo jalovaka, onemoguuju
pravilno osvetljavanje
ovota, a samim tim spreavaju i dozrevanje izdanaka, zbog ega su ovi manje
otporni prema mrazu.
Isto tako je neophodno uvati vinovu lozu od bolesti i tetoina, jer iscrpljeni
okoti bolestima teko
prezimljavaju.
U poslednje vreme na okunicama se poelo s pokrivanjem okota hartijom od
iskorienih vrea. U
tom sluaju okoti se veu u obliku snopa. Slobodni prostor izmeu loze
popunjava se strugotinom ili
slamom i odozgo omotava hartijom i uvezuje kanapom.
UVANJE VOA I GROA PREKO ZIME
UVANJE VOA
Zimske sorte jabuke i kruke i neke sorte groa moemo uvati skoro cele zime.
Plodovi sa stabla
to rastu na vlanom zemljitu, a isto tako i nezreli plodovi odravaju se slabije.
Plodovi srednj veliine
bolje se odravaju nego sitni ili vrlo krupni plodovi. Isto tako se bolje odravaju i
grozdovi sa zdravom
pokoicom i ouvanim pepeljkorn.
U domaim uslovima plodove moemo uvati u istim, suvim i dobro provetrenim
prostorijama bez
neprijatnog mirisa (podrumi utopljene upe i slino).
Najpovoljnija temperatura za uvanje jabuka i kruaka je 0 0,5C.
Temperatura vea od ove
sniava se ventilacijom, otvaranjem prozora, vrata ili naroitim ureajima.
Viak vlage smanjuje se
unoenjem u prostoriju negaenog krea. Ako vlanost u prostoriji nije dovoljna,
pod se poliva vodom.
U prostorijama gde se uvaju plodovi preko noi se ostavljaju otvorena vrata i
prozori. U zimsko
doba temperatura se regulie ventilacijom. U vreme jakih mrazeva kad su vrlo

niske temperature, plodovi se
pokrivaju slamora, ebadima ili vreama, a ponekad se prostorije i zagrevaju.
Deset do petnaest dana pre smetaja plodova na uvanje prostorije se iste,
kree i provetravaju.
Plodovi predvieni za uvanje se detaljno i paljivo sortiraju i klasiraju. Oteeni
plodovi se ne
ostavljaju za due uvanje.
Plodovi se uvaju u sanducima i na policama. Na policama se smetaju u
tosovima (slojevima) 0,5
m visine. Posle tri do etiri nedelje plodovi se prebiraju i pri tome se natruli,
pokvareni i smeurani plodovi
uklanjaju.
Najbolje je da se plodovi uvaju u sanduiima, zamotani u hartiju, jer tako
ostaju dugo svei i ne
smeuravaju se.
Sanduke s plodovima treba postaviti u tosove ili horizontalno na letve, da ne
bi nalegali jedan na
drugi. Radi bolje ventilacije izmeu sanduka ostavlja se rastojanje od 23 cm.
UVANJE GROA
U domainstvima groe se obino uva u prostorijama koje se ne zagrevaju. U
takvim prostorijama
grozdovi se okae o tavanicu. Prostorije moraju biti suve i sa ventilacijom. Groe
pripremljeno za uvanje
donosi se pod nastrenicu i slae na pod. Grozdovi se zatim pojedinano
pregledaju i makazama
odstranjuju bobice koje supoele da se kvare. Na tavaninim gredama
prikucavaju se popreko letve na

strana 64 / 80
odstojanju od 6080 cm. Na njih na odstojanju od 3030 cm privezuju se
dugaki lastari, i naveaju
grozdovi tako da se ne dodiruju meu sobom. U prostoriji se redovno kontrolie

temperatura, da ne bi bila
nia od 0. Temperatura se regulie ventilacijom. Povremeno se i ovde vri
pregled grozdova i tom prilikom
se uklanjaju sve bobice, pa i itavi grozdovi koji su poeli da se kvare. Ispod
grozdova razapinje se sargija ili
folija da ne bi bobice padale na patos i prskale, poto na rasprsle bobice dolaze
siretne muice koje
prenose siretne bakterije i na zdrave bobice.
VOARSKI I VINOGRADARSKI ALAT PRIBOR, I VRSTE UBRIVA
ALAT I PRIBOR
Tanje granice se seku makazama a deblje voarskom testericom. Nije dobro
granu sei testericom
odozgo, jer e grana, pri padu pod sopstvenom teinom, zacepiti, koru sa donje
strane. Zato granu treba
prvo testericom podsei odozdo, a tek onda sei odozgo.
Makazama iji je jedan krak otar a drugi tup mogu se sei grane do 1,5 cm
debljine. Fabrike
proizvode makaze razliite veliine: velike, srednje i male.
Makaze za seenje visokih grana. Pre upotrebe makaze se nataknu na dugaku
motku (23 m
duine). Povlaenjem kanapa sklapa se seivo makaza i tako se seku granice.
Krivi no kresa. Neophodan je za sitne radove u vonjaku i rasadniku. I
ovi noevi mogu biti
veliki, srednji i mali.
Noevi za okuliranje. Mogu biti razliitog oblika. Slue za okuliranje, tj. za
kalemljenje oenjem.
No za kalemljenje ili kalemarski no. Slui za kalemljenje gran icama.
Skida ili struga. Slui za skidanje smrznute kore sa debla debljih grana voaka i
okota loze.
Grabulje. Neophodne su za sitno rastresanje zemlje.
Svrdlo. Slui za pravljenje rupa okruglog oblika u zemljitu.
Aov. Slui za riljanje zemljita.
Vona testera. Slui za odsecanje debljih grana. Testera, krivi no i skida kore
otre se turpijom ili
brusom, a no za okuliranje iskljuivo finim brusom.
VRSTE UBRIVA
Organska ubriva
Strugotina. Za ubrenje zemljita moerao upotrebiti kompostiranu strugotinu od
drveta.
Kompostiranje traje 23 godine. Radi ubrzanja razlaganja dodaju se organske
materije kao to su
osoka, fekalije i stajnjak. Pri iskoriavanju nekompostirane strugotine za
mulovanje treba obavezno unositi
u gornje slojeve zemljita neko azotno ubrivo u koliini 3045 g na 1 m2.
Fekalije. U jame s fekalijama ubacuje se suva zemlja ili strugotina. Dobivena
masa se vodi i slae u
gomile i pokriva zemljom. U gomilama masa se zagreva i oslobaa glista usled
visoke temperature. Unosi
se u jesen pod duboko oranje.
Svea govea balega. Spravlja se na taj nain to se kaca zapremine od 10
kofa ispuni do 1/3
sveom kravljom balegom, a ostatak dopuni vodom i izmea. Unosi se u zemljite
neprevrelo, ali se
predhodno razredi vodom. Kravljoj balezi se dodaje 12% superfosfata da
bi se podstakao razvoj
mikroflore.
Zivinski izmet. Dri se u prostoriji i pokriva suvom zemljov da bi se sauvale
hranljive materije. Pri
unoenju u zemljite predhodno se razblauje sa 1012 delova vode.
Zgoreli stajnjak. To je prevrelo stajsko ubre, tj.organska materija koja se u
zemljitu nerazlae
takobrzo, i smatra sedobrim ubrivom, posebno za popravljanje i odravanje
dobre strukture zemIjita.
Otpaci kuno i ulino smee, kao i drugi razni otpaci (ukoliko nisu tetni)
takoe su dobri kao
ubrivo, ali ih najpre treba kompostirati.
Mineralna ubriva
Za ubrenje vonjaka najee se upotrebljavaju sledea ubriva:
Amonijana alitra. Sadri 3334% azota i brzo i dobro se rastvara u vodi.
Mokraevina (karbamid) sadri 46% azota i dobro se rastvara u vodi.
Natrijumova alitra sadri 16% azota. Ne preporuuje se za zaslanjena zemljita.
Superfosfat u granulama sadri 23% azota fosfora 1419,5%.
SUZBIJANJE STETOINA I BOLESTI
U ovom odeljku upoznaemo se s najeim i najopasnijim tetoinama i
bolestima voaka i vinove
loze i metodama i sredstvima za njihovo unitavanje.
ORGANIZACIONE MERE
Organizacione mere sastoje se u stvaranju boljih uslova za razvoj, visoku
produktivnost i efikasnu

strana 65 / 80
zatitu gajenih biljaka.
Ove mere svode se na sledee poslove:
Stare panjeve na terenu na kome e se podii vonjak ili vinograd treba
blagovremeno iskriti i
ukloniti, a zemljite izravnati, naubriti organskim ubrivima i duboko uzorati ili
izriljati.
Parcelu ograditi maklurom, ligustrumom ili ianom mreom. Ograda od danarike,
trna, divlje ljive,
jabuke, kajsije i dunje ne dolazi u obzir.
Vone sadnice treba uzimati samo od rejoniranih sorti, tj. od sorti koje se
predlau za odreeno
mesto. One moraju biti zdrave i dobro razvijene.
AGROSANITARNE MERE
Ove mere se svode na krenje i uklanjanje osuenih i oslabljenih stabala ili
okota, a takoe i grana
voaka i krakova kordunica vinove loze.

Po prestanku vegetacije treba sakupiti opalo lie i sve ostale otpatke i ubaciti u
jame za spravljanje
komposta ili sve to odmah spaliti.
Posle toga zemljite dobro prekopati. U toku zime treba celu povrinu jedanput ili
dvaput obilno
zaliti.
Rano u prolee treba rasturiti ubrivo i duboko zaorati. Organska ubriva
unose se u zgorelom
obliku. Najbolje je propustiti ih kroz reeto, da bi se izbacile larve gundelja.
Sa debla i grana treba sve delove mehaniki oteene, zatim povrede i
delove kore oteene od
mraza ili sunca skinuti do ivog tkiva i oprati sa 3% rastvorom plavog kamena, a
zatim premazati masnom
farbom, smolom ili voskom.
Stabla se kree dvaput godinje: u jesen kad opadne lie i rano u prolee pre
poetka vegetacije.
Plodove opale pre vremena treba povremeno skupljati. Plodovi koji nisu za
upotrebu zakopavaju se
na mestu gde su pali, a zdravi plodovi dre se u vodi 24 asa a zatim
upotrebljavaju.
MEHANlKE MERE
Mehanike mere primenjuju se samo u izuzetnim sluajevima. Na
primer, pri kopanju jama za saenje ili pri prekopavanju parcele, kao i pri
skidanju izumrle kore sa stabla, uz put se skupljaju i unitavaju larve.
Gusenice jabunog smotavca skupljaju se pomou lepljivih pojaseva i potom
unitavaju (sl. 32).
Skidanje povreenih i crvljivih plodova kao i zatita plodova papirnim
omotom takoe spadaju u mehanike mere. I unitavanje viline kosice i drugih
slinih parazitnih biljaka spada u mehanike mere, kao i stresanje gundelja i
ika sa stabla voaka i njihovo unitavanje.
BIOLOKA METODA
Bioloka metoda se sastoji u korienju jednih organizama u borbi

protiv drugih, tj. korisnih protiv tetnih. U prirodi ima raznih organizamainsekata, krpelja, mikroorganizama, gljivica, bakterija i virusa. Jedni ive na
raun biljaka, i tu se odnose kao tetoine, dok drugi vode ivot grabljivica ili
parazita na raun drugih bia. Veliki je broj vrsta u prirodi koje se ponaaju
kao grabljivice i paraziti na raun tetnih vrsta. Da navedemo samo neke. Na
primer, osa jahaica unitava 6080% crvene, krvave vai. Krpelj-trips za 24
asa pojede oko 50 jaja i larvi pauka, koji je veoma opasna tetoina mnogih
biljaka i voaka. Tvrdokrilac (sitan oblik bubamara) i grabljiva stenica pojedu
po 100 jaja larvi biljnog krpelja i larvi zlatooka. Bubamara oslobaa biljke lisnih
vai. Jednoelini najprostiji organizmi unitayaju gusenice mnogih tetoina
uma i voaka. Bolesti insekata koje izazivaju bakterije i virusi unitavaju
tetoine u stadijumu gusenice ili larve. Neke vrste gljiva i bakterija unitavaju
druge vrste mikroorganizama.
Tako, na primer, u borbi sa pepelnicom ili plamenjaom i oidijumom vinove loze
treba biljke prskati
sredstvom koje potpomae razvoj onih organizama koji ive na raun izazivaa
ovih bolesti.
U smanjivanju tetnih vrsta imaju znatnu ulogu ptice i neke domae ivotinje.
Od ptica se istiu
buharska senica, vorak, pastirka, lasta, pupavac i druge, a od domaih ivina
urke i plovke. Zat je i
potrebno u cilju suzbijanja bolesti i tetoina, pored ostalog, preduzimati i sve
one mere koje ubrzavaju
razmnoavanje korisnih mikroorganizama.
S obzirom da hemijske materije koje primenjujemo u borbi protiv tetoina i
bolesti ubijaju i korisne
insekte, one se koriste samo u sluaju krajnje neophodnosti. Pri tome se mora
strogo paziti na odreene
rokove, naine upotrebe i norme.
Ako postoje uslovi za aktivno delovanje korisnih insekata protiv lisnih vai,
hemijsku borbu treba
odmah obustaviti.
Gnezda korisnih ptica treba uvati od ruenja, a make Iutalice navikle da se
hrane pticama, treba

strana 66 / 80
unitavati.
Da bi se plodovi jagoda sauvali od ptica, treba u jagodnjak postaviti svetlosne
izvore ili blistave
predmete koji se od strujanja vazduha okreu i plae ptice.
Posle berbe bilo kojeg roda i prilikom obrade zemljita putaju se kokoke da
tamane tetoine.
HEMIJSKE MERE BORBE
Pri upotrebi hemijskih sredstava treba voditi rauna da hemijska sredstva
znatno smanjuju broj
tetoina i biljaka uginulih od bolesti, ali isto tako izazivaju i negativne pojave ako
su izraena na bazi nekih
tetnih materija. Takve materije se zadravaju na plodovima voa, zagauju vodu,
zemljite i vazduh i mogu
biti opasne po zdravlje Ijudi i stoke. Osim toga, ova sredstva smanjuju broj
korisnih insekata, to omoguuje
razvoj tetnih vrsta koje nisu bile unitene hemijskim preparatima.
Iz ovih razloga hemijski nain borbe koristimo samo u krajnjem sluaju, i to poto
smo dobro prouili
vrstu bolesti ili tetoine i dejstvo hemijskog sredstva.
U sluaju potekoa treba se obratiti za savet strunim licima agronomima.
Za zatitu poljoprivrednih kultura od tetoina i bolesti hemijska industrija
proizvodi razliite
asortimane hemijskih preparata. Svi ovi preparati imaju odreeno dejstvo na
tetoine i bolesti, a isto tako i
veu ili manju toksinost za domae ivotinje i oveka. Ovo poslednje svojstvo
preparata ograniava njihovu
primenu. Tako, na primer, preparati jakog dejstva ne upotrebljavaju se pri

tretiranju voaka i vinove loze, jer
njihovi plodovi slue kao namirnice. Ljudstvo koje uestvuje u prskanju mora
naroito paziti pri prskanju
voaka i vinove loze. Mnogi preparati se upotrebljavaju samo pod nadzorom
iskusnih agronoma. Tu
spadaju, heksahloran, sevin, nikotin-sulfat, anabazin-sulfat i mnogi drugi.
Navedeni preparati, izuzev
trihlormetafosa-3, mogu se upotrebiti na okunicama gde se gaji vinova loza i
voke samo pod kontrolom
strunjaka za zatitu bilja. Zatitna sredstva koja su manje toksina za domae
ivotinje, kao to su preparat
N30, sumpor u prahu, plavi kamen, galica, fozalon, hlorofos, mogu
upotrebljavati i sami vlasnici okunica,
drei se uputstava.
NAIN IVOTA NAJVANIJIH TETOlNA I BORBA PROTIVU NJIH
Gundelj
Larva gundelja gloe koru ila i stabla voaka i vinove loze i kao posledica toga
ove zaostaju u
porastu, a ponekad pojedine grane se i sue. Mladim vokama, okotu,
sadnicama i sejancima gundelj
nagriza korenov sistem i izaziva njihovo suenje.
Larve gundelja uvek se nalaze u zemlji, i to u prolee u gornjem, oraninom
sloju, a leti i zimi u
dubljim slojevima. Larva je savijena u obliku luka, beliastouta sa glavom smee
boje. Ima tri para dobro
razvijenih nogu. U poslednjem stadijmu porasta larva dostie duinu 5,5 cm.
Razvija se u toku tri godine. U
poetku se hrani ilama trave, a zatim korenjem voaka i vinove loze. Kad
zavri razvoj, larva na istom
mestu u zemljitu pravi od zemlje neku vrstu aure i u njoj prelazi u lutku. Zatim
se lutka pretvara u imago,
potpuno razvijeni insekt. Sada gundelj tvrdokrilac izlazi iz zemlje, pari se i
polae jaja u gornji sloj
zatravljenog zemljita.
Mere borbe. U vreme prekopavanja zemljita u prolee treba runo skupiti i
unititi sve larve
gundelja. Sem toga, treba putati ivinu na prekopano zemljite. Od ubriva
dolazi u obzir samo kompost.
Krvava va
ivi na jabukama i to samo na korenovom sistemu. Raspoznaje se po kolonijama
prekrivenim belom
pauinastom prevlakom. Na napadnutim mestima na korenu stvaraju se
zadeblanja, koja se raspadaju
stvarajui rane sline raku.
Krvava va prezimljuje, uglavnom, na korenovom sistemu, a samo delimino u
pukotinama stabla.
Njen razvoj traje vrlo kratko. U toku leta moe dati i do 15 generacija. Zbog toga
je u polovini leta ima
najvie. Prenosi se, uglavnom, sadnim materijalom.
Mere borbe. Ako se sumnja na zarazu treba obilno poprskati stablo
emulzijom 1%-naftinog ulja i
0,4% trihlormetafosa. Treba koristiti i bioloku metodu borbe unoenjem i
razmoavanjem parazita osa
kahaice.
Saenje zdravih sadnica najsigurnije je sredstvo borbe.
Podkornjaci
Podkornjaci nagrizaju koru letorasta u obliku polukrugova pri osnovi
pupoljka i na mestu gde se
razgranjavaju mlade grane. Najveu tetu nanose larve. Hranei se korom, one
prave pod korom itave
mree hodnika i tako ometaju pravilno i normalno kretanje hranljivih materija.
Deo drveta koji se nalazi iznad
takve povrede obino izumire.
Larva provodi zimu ispod kore. U prolee larva se pretvara u lutku, a potom se
razvija imago. Pri
izlasku ispod kore, potkornjaci nagrizaju koru, pravei sitne rupe nalik na
sitnu samu, pri emu se lako
zapaa mesto njihove kolonije. Kod kotiavih voaka iz takvih rupa esto curi
smola.
U toku jedne godine podkornjaci se razmnoavaju u dve generacije. Letenje
odraslih insekata druge
generacije pada u periodu od maja do jula, dok prva generacija izlazi u avgustu i
u septembru.

strana 67 / 80
Mera borbe. Osnovna mera borbe je sprovoenje normalne agrotehnike.
Uklanjanje iz zasada
slabih sadnica i suvih grana ne sme se propustiti.
Ziak
Larva ika nastanjuje se pod korom debla i pravi na drvetu velike vijugave
hodnike ime ometa
dospevanje hranljivih materija u pojedine delove stabla, usled ega stablo
nekrotira i izumire.
Mere borbe. Mere borbe protiv ika su iste kao i protiv potkornjaka.
Ljubiasta titasta va
Ova va ceo svoj ivot provede na kori vonih stabala. U letnje doba zaposeda
ak i plodove. Stabla
napadnuta Ijubiastom titastom vai zaostaju u razvoju, zatim se sue pojedine
grane a onda i celo drvo.
Stepen zaraenosti vidi se po crvenoljubiastim flekama na kori drveta i
plodovima, koje se stvaraju kao
posledica oduzimanja hranIjivih materija drveta.
tetoina provodi zimu u stadijumu odrasle enke pod titom. Polaganje jaja
poinje u aprilu i traje
do sredine maja. Larve koje se razviju iz jaja zauzimaju mesto na kori drveta gde i
ostaju sisajui sokove do
svoje prirodne smrti. Larva titaste vai brzo poinje da obrazuje tit na svom
telu, koji je kod enki ovalnog,
a kod mujaka neto izduenijeg oblika.
Ljubiasta titasta va daje dve generacije.

Najee se pojavljuje na vonim kalemoviraa i sadnicama.
Mere borbe. Prva mera je saenje zdravih sadnica koje se pre saenja poprskaju
emulzijom koja se
preporuuje i protiv krvave vai (vidi ranije). Odrasla stabla zaraena titastom
vai prskaju se emulzijom od
10% petrojela ili 9% dizelnog goriva, ili 3 % petroleja ili dizelnog goriva s
dodatkom 0,5% trihlormetafosa-3.
Kalifornijska titasta va
Ciklus razvoja ove
tetoine umnogome je slian
razvoju Ijubiaste titne vai.
Kalifornijska titasta va
smatra se karantinskom
tetoinom, zato se ne
dozvoljava uzimanje kalem-granica sa zaraenih stabala, a
nije dozvoljena ni proizvodnja
celokupnog vonog sadnog
materijala blizu zaraenih
zasada. Borba se sastoji u
korienju preparata i
obaveznim rokovima tretiranja.
Mere borbe. Suzbijanje
kalifornijske titaste vai vri se
na slian nain kao i suzbijanje
Ijubiaste titaste vai, kako po
sredstvima tako i po nainu
njihove primene.
titasta va ljive
Ciklus razvoja titaste
vai ljive slian je razvoju Ijubiaste titaste vai. Napada stabla ljive i badema,
a retko breskve, vinje i
kajsije. Leti su mujaci na liu, gde se mogu lako zapaziti votane beliaste
skrame, pa list izgleda kao da
je pokriven prainom. iri se sadnim materijalom.
Mere borbe. Pre svega treba uzimati za kalemljenje samo zdrave kalem-granice.
U sluaju da su
ovom tetoinom bile napadnute reznice za okulaciju ili sadnice, treba izvriti
obilno prskanje preparatima
2% N30 i 0,4% trihlormetafosa-3.
Prilikom rezidbe prvo treba ukloniti letoraste i granice koje su zaostale u porastu
zbog ove vai.
Oteena stabla napadom ove vai potrebno je pred poetak vegetacije tretirati
jo jednom posle
zimskog prskanja emulzijom koja sadri oko 8% petroleja ili 4% petroleja i 0,5%
trihlormetafosa-3.
Filoksera vinove loze
Ovo je opasna tetoina vinove loze, posebno za evropsku pitomu lozu, mada
nanosi izvesne tete i
amerikoj lozi i nekim hibridima. Karakteristino je da filoksera kod evropske loze
napada samo koren, a kod
amerike loze samo lie.
Na napadnutim delovima loze mogu se uoiti sitne, oko 1 mm dugake vai
ukasto-zelene ili
ukasto-smee boje. Na ilama evropske loze filoksera stvara oteenja u obliku
zadebljanja i voria. Ove
vai napadaju i tanke i debele ile, pa i korenov vrat i u stanju su da osue okot
ve za 34 godine. Sa
korena jednog okota na koren drugog okota prelaze kroz zemlju, i to utoliko
bre ukoliko je zemIjite

strana 68 / 80
rastresitije. Ne mogu da ive samo u pesku, pa se na peskovitim zemljitima

jedino i mogu podizati vinogradi
od evropske loze bez opasnosti od filoksere.
Lisna filoksera, kao to je ve reeno, parazitira iskljuivo na liu amerike loze i
njenih hibrida i
moe da nanese priline tete matinacima amerike loze po loznim rasadnicima,
jer isisava sokove iz lia,
a posledica toga je mali prirast lastara.
Mere borbe. Najefikasnije mere borbe protivu filoksere evropske loze je
kalemljenje ove na otporne
podloge amerike loze i njenih hibrida. Protivu lisne filoksere koja napada lie
amerike loze, pak, koriste
se razna hemijska sredstva, kao to su: kreozan, uto ulje, i dr. Kreozan i uto ulje
upotrebljavaju se za
zimsko prskanje u koncentraciji 1,5%.
Lisni smotavac
Gusenica rano u prolee napada unutarnje tkivo pupoljaka i mladog lia, u koje
se esto i zavlai.
Jae povreeni pupoljak se sui, dok se iz slabije povreenog pupoljka razvija
unakaeno lie. Stetno
dejstvo smotavca se zavrava prelaskom gusenice u stadijum lutke, to se
poklapa sa poetkom cvetanja
bagrema. U stadijumu lutke sraotavac provodi u pukotinama matinih grana i
stabla. Posle mesec dana iz
lutke izleu leptiri, koji polau jaja na gornjoj strani lista. Gusenice koje su se
izlegle iz ovih jaja ne nanose
tako velike tete kao gusenice prve generacije. Zimu provode u stadijumu
gusenice u pupoljcima drvea i na
mestu ravanja grana. Telo gusenice se uvek nalazi u auri slinoj cigari, sive
boje.
Mere borbe. U toku zime treba prskati 2%-kreozanom, u koncentraciji 1,5
2%, a preko leta
preparatima parationa i fosfamida ili diazinona. Uoi cvetanja bagrema treba
oistiti deblo i deblje grane od
izumrle kore i postaviti lepljive pojaseve za hvatanje i unitavanje gusenica.

Lisna va
Lisna va se javlja na mnogim vonim vrstama i na bunovima nara i ribizle. Poto
sisa biljne
sokove, ona usporava rast mladih izdanaka i izaziva uvrtanje listova. Naroito
veliku tetu nanosi mladim
biljkama.
Mere borbe. Hemijskim merama borbe treba se posluiti samo u sluaju da vai
priinjavaju znatna
oteenja, ili ako nema insekata grabljivaca koji se hrane lisnim vaima. Od
hemijskih sredstava treba
koristiti eliol, sevin ili diazinon i to u vreme vegetacije, a u toku zime kreozan.
Krukina lisna buva
Buva se razvija samo na stablu kruke. Larve krukine lisne buve siu sokove iz
pupoljaka i listova i
lue lepljivu tenost zvanu medna rosa". Ako se ova tetoina pojavi u velikom
broju, lie pre vremena
postaje mrko i opada. Stetoina se razvija veoma brzo, jer generacije smenjuju
jedna drugu. Odrasla buva
prezimljuje u raklama i pukotinama stabla i na opalom liu. esto
prezimljuje i na drveu drugih vrsta,
ukljuujui tu i umske i dekorativne vrste.
Mere borbe. U jesen kad lie opadne treba ga skupiti i spaliti. U leto kad larve
nagrnu, treba prskati
stabla rastvorom parationa, malationa i dr.
Grinje
Na vonim stablima, naroito jabuke i vinje javlja se nekoliko vrsta grinja:
pauinasta, mrka vona i
crvena vona gnnja. Grinje napadaju lie i hrane se njegovira sokovima.
Povreeno lie gubi normalnu
boju i prevremeno opada. Kod takvih stabala smanjuje se otporsnost prema
zimi a ako napadnu voe u
veera broju, ono poinje da rodi periodino. Razvoj grinja u toku vegetacije je
dosta brz, javlja se nekoliko
generacija. Pauinasta grinja zimuje u stadijumu odrasle enke ispod opalog lia,
u pukotinama i rupama
drvea. Ostale grinje zimuju u stadijumu jajeta na kruni voaka.
Mere borbe. Poto opadne, lie treba skupiti i spaliti. U jesen treba izriljati
zemljite oko voaka i
meu redovima. U toku vegetacije treba poprskati celo stablo akaricidima,
a u toku zime sa DNOC-preparatima.
Lisna osa
esto nanosi tetu vinji, ljivi, trenji i kruki. Odrastao insekt pojavljuje se u
prolee u vreme
cvetanja voaka. Zenke polau jaja ispod piderma zelene cvetne loze, pri
osnovi ainih listia. Izlegle
larve prodiru u plodove im iziu iz jajeta. U plodovima ostaju 14 22
dana, a zatim odmile u zemlju i na
dubini 1015 cm obrazuju aure u kojima provode sve do sledeeg prolea.
Javljaju se u dve generacije:
prva generacija nanosi tetu u maju, a druga u julu. Prezimljuju u stadijumu larve
u zemlji ispod krune voke.
Mere borbe. U jesen ili rano u prolee, treba prekopati zemljite oko voki. Osim
toga, voke treba
oprskati sevinom, parationom i lindanom neposredno pre nego to se razviju
larve.
Jabuni moljac
To je noni leptir snenobele boje. Gusenica je tamnosiva, duine 1618 mm.
Prezimljava u
stadijumu gusenice na granicama voke. Rano u prolee gusenica se smeta na
nabubrele pupoljke, a
zatim se hrani liem opredajui oko njega pauinastu mreu. U ovim gnezdima
gusenice se uaure i leptiri
izlaze sredinom juna. Jaja polau na tankim granicama u gomilice od 4060. Iz
jaja se razvijaju gusenice
koje do prolea ne naputaju leglo.
Mere borbe. U jesen, kad lie opadne, skupi se i spali, a zemljite oko voaka i
meu redovima se

strana 69 / 80
izrilja. Rano u prolee debla i matine grane se oiste od stare i odlubljene kore i
zajedno sa suvim granama
spale. U toku zime prskaju se voke kreozanom, a u vreme vegetacije
preparatima parationa, malationa i
diazinona.
Jabuna stenica
Stenica provodi ivot na naliju
listova jabuke. Njeno prisustvo zapaa
se po crnom izmetu na listovima, a isto
tako moe se videti i sama stenica,
koja ima prozrana krila. Hrani se
sisanjem sokova listova, zbog ega
lie postaje prozrano i umanjuje
svoiu funkciju.
Mere borbe. Suzbija se
insekticidima sa sistemanim
dejstvom.
Smokvin moljac
Mlade gusenice smokvinog
moljca hrane se mekim delom poleine
lista, dok u starijem dobu jedu obe
strane lista pa ak nagrizaju i sam
plod. Smokvin moljac prezimljuje u
stadijmu odrasle gusenice u
pukotinama i naprslim delovima buna,
u ravama grana i u zemljitu pod
bunora. Prvo izletanje leptira i

polaganje jaja obavlja se poetkom
maja. Vea oteenja listova od
gusenica nastupaju kasnije u junu,
julu i avgustu. Smokvin moljac daje tri
generacije.
Mere borbe. U prolee odmah
po odgrtanju bunja, treba oistiti sve
pukotine i naprsle delove na bunu
smokve pomou ice sa zaiIjenom
kukom i odmah sve to spaliti iz ovih
pukotina. Od agrotehnikih mera ne
sme se izostaviti duboka obrada
zemljita. Od hemijskih sredstava se u
toku vegetacije oristi lindan.
Jagodin surla
Surla napada lie jagode.
Pojavljuje se na biljkama neposredno
pred zametanje plodova, to znatno
spreava primenu hemijskih sredstava
u borbi protiv ove tetoine.
Mere borbe. Surla se suzbija prskanjem preparatima lindana, diazinona ili
parationa, i to pre i
odtnah posle cvetanja. Za unitavanje tetoine koriste se i specijalni mamci u
vidu vroica napravljenih od
gaze.
Jabuni smotavac
Jabuni smotavac se smatra velikom tetoinom jabuke, kruke, dunje i
kajsije. U uslovima
Uzbekistana ovaj smotavac ima tri, a kod nas u Jugoslaviji dve generacije. Prvo
izletanje leptira i polaganje
jaja pada u vreme posle cvetanja jabuke sorte renete ili posle cvetanja
sorte belog ruzmarina ili u vreme
cvetanja bagrema. Polaganje jaja traje ceo mesec dana i vrlo esto se zavrava
krajem maja, kada se ve
mogu nai gusenice u ranim plodovima. Sledee izletanje leptira poinje 46 dana
posle zavretka cvetanja
jabuke. Ovaj ciklus traje isto koliko i prvi. Tree izletanje leptira poinje oko 90
dana od zavretka cvetanja, i
traje po prilici do kraja jula, a nekada se produava do septembra. Usled toga u
vonjaku se od kraja
cvetanja do berbe plodova mogu istovremeno nai i leptiri koji se pare i polau
jaja i gusenice u plodovima
razliite starosti.
U poetku vegetacionog perioda leptiri polau jaja na lie, preteno u gornjem
delu krune, a kasnije
i na sve lie i na plodove. Jedna enka poloi 15 do 50 jaja. Leptir preko dana
boravi na skrivenom mestu
na stablu, izlee preteno u veernjim ili u ranim jutarnjim asovima. Leptiri ne
preleu sa stabla na stablo

strana 70 / 80
ako na svakom stablu ima dovoljno plodova. No mogu preletati i u susedne
vonjake, ali samo na odstojanja
do 100 m.
Po izlasku iz jajeta, gusenice se zavlae u unutranjost krune. im se izlegu
gusenice se ubuuju u
mlade plodove, gde se hrane mesom ploda, a zatim prodiru u semenu kuicu i
hrane se vonim semenom.
U poetku sezone, kada su plodovi jo nerazvijeni, jedan plod je mali za
potpuni razvoj gusenice.
Zato kad pojede unutranojst jednog ploda, gusenica prelazi na drugi, najblii
plod. Na taj jiain ona moe u
toku svog razvoja da uniti do tri ploda. Kad zavri razvoj, gusenica pravi u
poslednjem plodu irok hodnik
kroz koji izlazi traei mesto gde e se pretvoriti u lutku. To su najee pukotine i
rupe na granama drveta,
na samom stablu, na korenovom vratu, a ako se na granu i stablo stavi
pojas od sargije ili grube hartije,
onda se pod pojasom moe nai mnotvo takvih lutki. Ako je zemljite kod
korenovog vrata suvo i ugaeno i
ima pukotina, onda se smotavac tu zaustavlja i pretvara u lutku.
Od poetka zaaurivanja pa do izleta leptira potrebnoje u toplom periodu 1012
dana, a u hladnom
oko 16 dana.
Stetoina prezimljuje u auri na skrivenim mestima. Izvestan broj gusenica pravi
aure na mestu gde
se uvaju plodovi, poto su se nalazile u plodovima smetenim na uvanje. U
prolee gusenice se
pretvaraju u lutke, a zatim u leptire.
tetoina podnosi i vrlo niske zimske hladnoe.
Mere borbe. Rano u prolee, ali ne kasnije od marta, zemljite treba prekopati uz
prevrtanje plastica
i usitnjavanje krupnih grudvi. U isto vreme grane, stabla i korenov vrat drveta, a
isto tako i rupe i pukotine na
stablu treba dobro oistiti i spaliti. Krajem maja ienje debla ponoviti i
pukotine, naprsnua i druge
neravnine zamazati plastinom masom, koju moemo kupiti u radnjama za
gitovanje stakla na prozorima.
Posle toga na stabla i debele grane treba namestiti klopke (odnosno pojaseve od
sargije ili kuine) pod koje
e se gusenice uvui da bi se uaurile. Plodovi koji su oteeni od gusenica
smotavca te usled toga opadaju
mogu se preraivati i upotrebljavati u dome svrhe. Crvljive a neopale plodove
treba ubrati i upotrebiti na isti
nain kao da su opali. Suzbijanje hemijskim sredstvina pokazalo se vrlo efikasno.

U tom cilju upotrebljavaju
se preparati diazinona, sevina i parationa. Svako od ovih sredstava koristi
se po uputstvu fabrike koje je
ispisano na ambalai.
Za suzbijanje smotavca treba koristiti i pojaseve koji se postavIjaju na debla
voaka i deblje grane, o
emu smo ve govorili.
ljivin savija
Gusenica ljivinog savijaa hrani se plodovima ljive, danerike, vinje, trenje i
kajsije. Oteeni
nedozreli plodovi ne mogu se nizata upotrebiti, dok se crvljivi zreli plodovi mogu
koristiti za preradu.
Sljivin savija daje dve generacije u toku vegetacije. Prvi letnji leptiri javljaju se
od aprila do juna, a
drugi jula ili avgusta. Najmnogobrojnija je druga generacija, koja esto
prouzrokuje veliku tetu. ivot
ljivinog savijaa slian je ivotu jabunog savijaa. Razlika je samo u izboru
vrste voaka, u broju
generacija i u mestima zimovanja.
Ovaj smotavac prezimljuje u stadijumu razvijene gusenice u auri, u gornjem
sloju zemljita, u blizini
stabla voke.
Mere borbe. U martu zemljite ispod stabla treba dobro prekopati uz okretanje
plastica i usitnjavanje
krupnih grudvi. Okopavanje se ponavlja u drugoj polovini juna. Osim toga,
opale i crvljive plodove treba
skupljati i zakopavati u zemlju.
Stabla treba prskati, poglavito protiv druge generacije tetoina sredstvima
na bazi lindana,
diazinona i sevina. Vreme prskanja se odreuje prema pojavi leptira.
Vinjin rila
Ova tetoina napada plodove vinje i trenje. Odrasli insekat hrani se mesom
plodova i u njih
polae jaja. Larve nagrizaju koticu i unitavaju jezgro. Crvljivi plodovi mnogo
gube od svoje upotrebne
vrednosti.
tetoina zimuje u stadijumu odrasle larve u zemlji gde pravi hodnik ispod krune
voke. Ovi hodnici
se nalaze u gornjem sloju zemljita na dubini 24 cm. U prolee, im pone
vegetacija, odrasle tetoine
izlaze iz zemlje i prelaze na stablo, gde se u prvo vreme hrane
pupoljcima, zatim cvetovima i naposletku
plodovima. Jaja polau na koticu ploda. Larve koje iz jaja izlaze probijaju se u
jezgro ploda, gde zavravaju
svoj razvoj u vreme sazrevanja plodova. Posle zavrenog razvoja izlaze is
kotice, silaze na zemlju i u
povrinskom sloju prezimuju.
Mere borbe. U jesen, kad opadne lie i rano u prolee, pre poetka vegetacije,
zemljite ispod
krune treba prekopati uz prevrtanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi. U
toku zime treba nekoliko puta
zemljite dobro nakvasiti.
U prolee s poetkom vegetacije na stabla treba postaviti lepljive pojaseve.
Pojaseve treba
obnavljati.
Bube se stresaju na sargiju prostrtu ispod drveta. Ovo se obavlja u zoru.
Od hemijskih sredstava treba koristiti lindan, diazinon ili sevin.
Pepeljasti groani moljac
Ova tetoina napada okot vinove loze. Gusenice se hrane cvetnim
pupoljcima, a kasnije

strana 71 / 80
bobicama groa. Oteeni pupoljci ne daju groe, a oteene bobice ili ostaju
nedovoljno razvijene ili
istrule.
Groani moljac prezimljava u stadijumu lutke ispod odlubljene kore, u
pukotinama i rupama
podupiraa, delimino i na zemlji ispod opalog iia.
U toku vegetacije daje 3 generacije. Najbrojnija je poslednja generacija, koja
nanosi veliku tetu
zrelom grou. Prvo izletanje leptira poinje u vreme pojave grozdova sa
cvastima i traje 2530 dana.
Posle zavretka prvog poinje drugo izletanje leptira, a zatim tree.
Razvoju groanog moljca pogoduju gusti izdanci na okotu, a isto tako i
poveana vlanost.
Mere borbe. Treba gajiti lozu na podupiraima i spalirima i ne dozvoliti gusti
porast izdanaka. Lozu
zalivati samo po potrebi, ali bez plavljenja okota. Kada se zemljite prosui,
treba ga kultivisati. U prolee
posle odgrtanja okota, podlubljenu koru treba skinuti, sakupiti i na mestu spaliti,
a zemljite ispod okota
prekopati uz okretanje plastica. Od hemijskih sredstava upotrebljavaju se
preparati na bazi parationa, a
uspeno se koristi i sevin i diazinon.
VANIJE BOLESTI
VOAKA I VINOVE LOZE
Pegavost (rupiavost lia)
Ovo oboijenje kotiavih voaka izaziva parazitna gljivica i neke bakterije. Na ovu
bolest naroito je
osetljiva kajsija, ali ako u prolee ima velikih padavina, tada se bolest proiruje i
na druge vrste voaka.
Bolest prvenstveno napada mlade izdanke, pupoljke, lie i plodove, od ega se
ovi sue. U poetku se na
listovima javljaju okrugle mrke pege, koje zatim odumiru i ispadaju iz lista. Tako
dolazi do rupiavosti listova.
Kada zaraza dopre do peteljke, onda ceo list odumire i opada. Na plodovima
kajsije stvaraju se pege mrke
boje sa izratajima. Ako je bolest razvijenija pege se spajaju u jednu fleku.
Bolest se razvija iz arita koja se nalaze u starim delovima kore drveta.

Zaraza se iri po kruni
drveta kapljicama kie.
Mere borbe. Sastoje se u punoj primeni agrotehnike, u redovnom
orezivanju i zimskom prskanju
strabla 3%-bordoskom orbom ili 5% kreno-sumpornom orbom. Prskanje
se moe preduzimati i u
vreme bubrenja pupoljaka, kada se bordoska orba upotrebljava u koncentraciji
1%.
Ako u periodu cvetanja ili odmah posle cvetanja padne kia, treba ponovo prskati
stabla kajsije sa
1% bordoskom orbom, stabla ljeve sa 0,75% i stabla breskve sa 0,5 %
bordoske orbe. Posle 10 dana
prskanje treba ponoviti.
Kovrdavost lista breskve
Kovrdavost lista breskve izaziva gljivica poznata kao Taphrina deformans.
Ova bolest se odlikuje
time to lie poveava svoju normalnu veliinu, postaje debelo i talasasto.
Kasnije takvo lie dobija
crvenkastu boju, a odozdo se pokriva belom skramom, tj. sporama koje
prouzrokuju bolest.
Mere borbe. U toku zime voke treba prskati kreozanom, a rano u prolee stabla
breskve tretirati
ortocidom. Obolele delove grana odsecati i spaljivati.
Pepelnica
Pepelnica najee napada jabuku i breskvu. Ona se moe pojaviti na vinovoj lozi i
na jagodama i
cveu. Osobine bolesti: na povrini lista se prvo pojave slabo izraene
pepeljaste skrame, a kasnije se
obolelo lie deformie, delimino dobije mrku boju i debeli sloj belog pokrova.
Mere borbe. U njih spada opraivanje ili prskanje voaka preparatima na bazi
sumpora. Dobri
rezuitati dobijeni su prskanjem voaka pre cvetanja sumporno-krenim
rastvorom, a u toku vegetacije
kosanom (300400 g na 100 lit. vode) ili afuganom (100 g na 100 lit. orbe) ili
benlejtom (po uputstvu na
ambalai).
Hloroza
Od hloroze oboljevaju mnoge vrste voaka, vinova loza i jagodaste kulture.
Hloroza se poznaje po
promeni boje lia i mladih izdanaka, pri emu izezava karakteristina
intenzivno zelena boja. Izaziva je
viak organske mase u zemljitu i nedostatak mikroelemenata.
Mere borbe. Izbegavanje suvinog unoenja u zemljite organskih ubriva i
mineralno-azotnih
ubriva i otklanjanje suvine vlage u zemljitu. Hloroza se suzbija unoenjem u
zemljite modre galice. ili
rastvora sumporne kiseline. Modru galicu treba rastvoriti u vodi i rastvor sipati u
plitke jame oko korenovog
vrata. Postoje i specijalni preparati kojia se mikroelementi unose prskanjem
lia.
Postepeno suenje voaka
Suenje stabla dolazi iz vie uzroka, no najee zbog slabe podloge, duboke
sadnje i truljenja
korenovog sistema. Ovo poslednje moe nastati zbog nedostatka aeracije,
odnosno zbog jake ugaenosti
zemIjita, velike vlanosti zemljita, oteenja korenovog sistema, suvinim
koliinama mineralnih ubriva,
povredama kore na stablu i korenovom vratu, sunevim pregrejavanjem i
jesenjim i zimskira mrazevima.
Naroito je vrat korena osetljiv prema navedenim uzrocima, jer se nalazi na
takvom mestu gde su ovi faktori
najaktivniji.

strana 72 / 80
Prilikom jesenjeg kaljenja stabla na niske temperature, korenov vrat koji je

prekriven gornjim slojem
zemljita, ne osunava se direktno zracima sunca, a zemljite se zagreva preko
celog leta i umereno mu
daje toplotu. Zbog toga korenov vrat postaje mnogo osetljiv prema mrazu. U
naim uslovima jesenje-zimsko
naglo zahlaivanje temperature vazduha do ispod 8C i to esto bez snenog
pokrivaa, dovodi do velikog
pada temperature gornjeg sloja zemljita i donjeg sloja vazduha za 23C nie od
temperature vazduha na
5070 cm iznad zemlje. Pod takvim uslovima i moe se desiti da e se najpre
smrzavati kora na
korenovom vratu, koja se nalazi u gornjem sloju zemljita. Kod nekih vrsta i sorta
voaka, kao na primer kod
sorte jabuke zlatna grana, kora na stablu se smrzava ak i iznad korenovog vrata.
U najtoplijem periodu, kada krune drvea jo nisu velike i kada prave slabu
senku oko stabla,
korenov vrat se opet nalazi u neravnomernim klimatskim uslovima. Tako, na
primer, ako se vazduh zagrejao
oko podne do 38 ili 40, to se esto deava u Uzbekistanu, tada se gornji sloj
zemlita oko korenovog vrata
moe zagrejati d 65 i vie, to predstavlja kritinu temperaturu za ivot biljaka i
biIjnih elija.
Oteenje kore mrazom ili sunevim zagrevanjem dovodi do potpunog ili
deliminog odumiranja
stabla i njegovih delova. Kod potpunog odumiranja drvo se sui momentalno u
toku nekoliko dana, ne
zbacujui poutelo lie. Kod postepenog izumiranja suenje moe trajati i
nekoliko godina. U ovom procesu
sadejstvuju mnogi mikro-organizmi koji se razvijaju na raun polumrtve kore.
Odumiranje kore i suenje voaka ne tee jednovremeno, pogotovu ako stablo
ima veu rezervu
hranljivih materija, pa na njihov raun moe egzistirati nekoliko meseci.
Treba naglasiti da sve vrste i sorte, pa ni sva vona stabla nisu
podjednako osetljiva na
temperaturne promene, jer svaka voka poseduje svoj individualni razvitak.

Poneka stabla su vrlo otporna
prema mrazevima i visokim temperaturama, dok druga nemaju takve
sposobnosti.
Mere borbe. Treba saditi samo standardne sadnice sa dobro razvijenim
korenovim sistemom i
nadzemnim delovima. Prilikom saenja treba se strogo pridravati odreenih
pravila.
Posaene sadnice u toku celog ivota moraju imati dobru negu i punu
agrotehniku, koje obzebeuju
uspeno razvie u vegetaciji i blagovremeno zdrvenjavanje u jesen.
Protiv sunanog zagrevanja stabla voaka treba prskati krenim mlekom dva
puta: prvi put rano u
prolee (februar) a drugi put u jesen (novembar). U pojedinim sluajevima, kada
se kre brzo spere od kie,
kreenje treba ponoviti.
Da bi se izbeglo smrzavanje korenova vrata voaka potrebno je odgrnuti zemlju
oko stabla do prvih
matinih ila, a u novembru pred naglo zahlaenje, odgrnuti deo korenovog vrata
dobro zagrnuti i napraviti
humicu u obliku krtinjaka iznad povrine zemlje.
U martu prilikom prekopavanja zemljita ispod krune voaka zemljite kod
korenovog vrata poravnati
do normalnog nivoa.
Pepelnica vinove loze (oidium)
Pepelnica ili oidijum vinove loze je iroko poznato gljivino oboIjenje okota
vinove loze. Napada sve
nadzemne vegetativne organe okota mlade lastare, peteljke grozda, bobice
i lie. To dovodi do
smanjenja rodnosti, odnosno produktivnosti okota i u narednim godinama.
Bolest se manifestuje tek posle
jakog razvoja gljive u obliku pepeljaste navlake na zelenim delovima okota, to
na kraju dovodi do mrke
boje tamo gde je bila takva skrama.
Organi gljive prezimljuju uglavnom u okcima odnosno pod niihovim Ijuspama.

Razvoj gljive ide zajedno sa porastom mladih lastara. Ali u to vreme gljiva je
neprimetna za Ijudsko
oko.
Razvie gljive potpomau: suvina vlaga od padavina i jaeg zalivanja okota,
temperature vazduha
koja ne prelaze 38C, oslabljeni porast izdanaka, velika gustina lastara na okotu,
slabo provetravanje i
nedovoljno obasjavanje izdanaka sunevim zracima.
Mere borbe. okote treba normalno opteretiti mladim izdancima i rodom.
Krakove i mlade izdanke treba rasporediti na podupiraima, uzimajui u obzir
provetravanje i
osunavanje, a viak izdanaka uklanjati sa okota jo pre cvetanja.
Zalivati lozu samo po potrebi, ali s dubokim natapanjem zemljita, a posle
zalivanja unitavati korov i
kultivirati zemljite.
Vai kao pravilo da se okoti zaprauju meavinom mlevenog sumpora i krea u
prahu: prvi put
kada se na izdancima obrazuje 68 listova; drugi put u oi cvetanja; trei put
u jeku cvetanja ili po
zavretku istog, a etvrto zapraivanje izvodi se samo u tom sluaju ako je
krajem maja ili juna pala kia ili
ako su okoti od jako bujnih sorta pa se meusobno zasenjuju. Ovo
zapraivanje obavlja se deset dana
posle treeg zapraivanja. Zapraivanje loze izvodi se specijalnim aparatimazapraivaima, runim ili
motornim.
Sumporni cvet i kre u prahu meaju se u odnosu: dva dela sumpora i jedan deo
krea. Kre se
pretvara u prah dranjem na vazduhu u tankom sloju. U toku 23 dana, pod
uticajem vazduha i rose, kre
prelazi u prah (vazduno gaenje krea). Posle toga ovaj kre treba prosejati i
potom meati sa sumporom.
U periodu cvetanja upotrebljava se sumpor bez krea.
Za suzbijanje oidiuma sve vie se upotrebljava kvaljivi sumpor

Pegava antraknoza

strana 73 / 80
Ovo je gljivino infektivno oboljenje okota vinograda. Napada sve nadzemne
delove okota. Na
izdancima se pojavljuju pege mrke boje, koje se vremenom poveavaju, dobijajui
izdueni, okruglasti oblik.
esto se ove pege spajaju, stvarajui na izdancima duboke rane. Na bobicama
pege se javljaju neto
kasnije. Obolele bobice su nepravilnog oblika, sa pukotinama kroz koje se vide
semenke. Prouzrokova ove
bolesti je gljiva koja prezimljuje na obolelim izdancima; u prolee, na obolelim
mestima, javljaju se kod gljiva
organi za razmnoavanje, zvani gljivine konidije, koje se ire pomou kapljice kie
i tu stvaraju nova arita.
Umnoavanje gijive je slabije, u glavnom, posle prve polovine leta.
Antraknoza napada okote, koji se nalaze po niskim, vlanim mestima ili u
vinogradima u kojima se
ne primenjuje agrotehnika.
Mere borbe. Prskanje protiv plamenjae spreava i pojavu bolesti.
Cerkospora
Cerkospora je infektivno gljivino oboljenje okota vinove loze. Napada lie i
mlade izdanke,
naroito u drugoj polovini leta, a esto i do prevremenog odumiranja lia.
Cerkospora se ispoljava po
zaposednutosti listova u obliku rasplinutih fleka, s gornje strane neto otvorene
boje, a sa donje tamno-mrke
boje.
Mere borbe. Da bi sve bilo u zdravom stanju treba strogo primenjivati
agrotehnike mere, onako
kako je postupljeno kod pepelnice. Sem toga, s pojavom oboljenja okote treba
prskati sa 1% bordoske-orbe, ponavljajui prskanj dva-tri puta izmeu 810
dana. Prilikom prskanja neophodno je sredstvom
nakvasiti nalije listova.
HEMIJSKI PREPARATI
ZA SUZBIJANJE BILJNIH BOLESTI I TETOINA
Preparat N 30 (Preparat pod ovim nazivom ne moe se nai u Jugoslaviji)
To je fabriki koncentrat naftine emulzije. Sivkaste je boje, a po konzistenciji
podsea na mileram. U
emulgirovanom stanju sadri 80% nafnog ulja. Nije otrovan za oveka i domae
ivotinje.
Od ovog preparata spremaju se emulzije koje se primenjuju za proleno
prskanje protiv titastih
vai, razume se, razblaene vodom u odreenim odnosima. Pri korienju ve
razblaene emulzije potrebno
ju je ee mukati, a prilikom prskanja kvasiti obilnije celokupno stablo ili
okot, ne ostavljajui
nepoprskane delove.
Sumpor u prahu
iroko poznati preparat, koji nema otrovnih svojstva za oveka i ivotinje i
nezamenjiv je kao
preparat za unitavanje mnogih tetoina i bolesti poljoprivrednih kultura.
Ovim preparatom spremaju se pranjave smee za zapraivanje biljaka protiv
bolesti i tetoina, a
isto tako i kreno-sumporne orbe za prskanje voaka i vinove loze protiv nekih
bolesti.
Pre upotrebe zgrudvani sumpor treba osuiti i potom ga samleti i prosejati kroz
isto sito.
Sumpor moe biti i zapaljiv, a u disperznom stanju moe se upaliti ak i od iskre.
Plavi kamen
Plavi kamen ima izgled tamno-plavih kristala. U dodiru s vlanim vazduhom
kristali se vremenom
raspadaju i pretvaraju u sivi praak. Za oveka i domae ivotinje otrovan je ako
dospe u unutranjost
organizma. Koristi se za spravljanje bordoske orbe, koja se upotrebljava za

suzbijanje mnogih bolesti na
vokama i vinovoj lozi.
Zelena galica
To je prljavo-sivi praak, koji se u vodi dobro rastvara i kao takav upotrebljava za
prskanje okota
vinove loze protiv antraknoze, a isto tako i za leenje biljaka od hloroze.
Fozalon (Preparat pod ovim nazivom ne moe se nai u Jugoslaviji)
Preparat irokog spektra. Za oveka i domae ivotinje umereno otrovan.
Njegova upotreba u
tretiranju voaka dozvoljava se najkasnije 30 dana pre poetka berbe plodova.
Najveu primenu naao je u
prskanju stabla protiv jabunog smotavca, unitavajui uz put i ostale tetoine.
Upotrebljava se u obliku 35% praka i 30% koncentrata tenosti. Oba
oblika primenjuju se
razblaeni vodom do potrebne koncentracije za prskanje biljaka.
Hlorofos (Preparat pod ovim nazivom ne moe se nai u Jugoslaviji)
Poznat preparat, jer se vrlo esto primenjuje u borbi sa tetnim insektima. Za
oveka i domae
ivotinje srednje otrovan. Njegovo dejstvo ispoljava se brzo, ali je relativno
kratkotrajno.
Preparat izlazi iz fabrike u vidu tehnike paste sive boje ili praka, koji se lako
rastvara u vodi. Oba
oblika rastvaraju se u vodi do koncentracije koja je propisana i njome se, zatim
prskaju stabla.

strana 74 / 80
Anabazin sulfat (neonikotin) i nikotin-sulfat
Anabazin-sulfat i nikotin-sulfat su fabriki preparati visoke koncentracije. Jako su
otrovni za oveka i
domae ivotinje, pa je zato njihova upotreba dozvoljena samo pod nadzorom

agronoma za zatitu biljaka i
pri korienju specijalnih maina.
Visokokoncentrovani preparati mogu se u potpunosti zameniti
niskokoncentrovanim preparatima koji
se pripremaju na domai nain ekstrahovanjem mahorke ili drugog jakog duvana.
U sve tenosti za upotrebu koje sadre nikotin ili anabazin, ukljuujui tu i one
sluajeve kada se oni
spremaju od ekstrakta duvana ili mahorke, obavezno treba dodavati 3040 g
sapuna na 10 lit vode ili krea
100 g na 10 lit. vode.
Trihlormetafos 3 (Preparat pod ovim nazivom ne moe se nai u Jugoslaviji)
Trihlormetafos-3 je tamno-mrka gusta tenost s jako izraenim neprijatnim
mirisom, koji sadri 50%
aktivne materije. Proizvodi se umesto tiofosa. Manje je otrovan za oveka i
domac ivotinje od tiofosa.
Zbog otrovnog dejstva i neprijatnog mirisa u uslovima okunica Trihlormetafos-3
moe biti iskorien
samo u izuzetnim sluajevima, kada se stabla nalaze daleko od zgrada za
stanovanje. Osim toga, postoji
mogunost da se okunica sa, vokama izoluje od kue za stanovanje ianom
ogradom.
Pri svemu tome upotreba trihlormetafosa-3 u znatnoj meri poveava efikasnost
ranog prolenog
prskanja protiv titaste vai, a isto tako i protiv gusenica koje se tu uauravaju,
kao to je na primer, jabuni
smotavac. Pri prskanju naftanim uljem u emulziji sniava se koliina 34 puta u
poreenju sa koliinom koja
se uzima za prskanje stabla pre otvaranja pupoljaka. Trihlormetafos-3 u emulziji
upotrebljava se u koliini 50
g na 10 litara vode.
Protiv gusenica koje prolaze kroz stadijum uauravanja jabunog smotavca
primenjuje se sledei
postupak. Tenost za prskanje spravlja se od 0,5 kg trihlormetafosa i iste koliine

preparata 0 i 10 litara
vode. Ovom meavinom u prvoj polovini aprila prskaju se korenovi vratovi
plodonosnih stabala jabuke i
osnove debelih grana, ako na njima postoje pukotine. Prskanje se obavlja
prskalicama iji mlazevi prodiru
duboko u pukotine. Krajem maja istom meavinom prskaju se pojasevi za
hvatanje gusenica, koji su
nameteni na deblima. Isto tako, treba poprskati i strugotinu koja je zastrta oko
voaka radi mulovanja,
naroito deo koji se nalazi u neposrednoj blizini debla voke.
SPREMANJE I PRIMENA RAZBLAENIH SREDSTAVA
ZA SUZBIJANJE BOLESTI I TETOINA
Hemijski preparati koji se primenjuju protiv tetoina i bolesti u obliku u kome
dospevaju od fabrike
gde se proizvodi ili mesta gde se pripremaju obino su zasieni visokim sadrajem
aktivne materije.
Zasienost takvim materijama izraava se u procentima. Zbog toga; pre
upotrebe, ovi preparati moraju se
razblaiji vodom do odreene koncentracije. Radi uproavanja postupka uzima
se odnos koliine preparata
i koliine vode kojom se preparat razblauje. Na primer, ako koncentrat nekog
preparata sadri 30% aktivne
materije, onda se primenjuje odnos 2:1000, to e odgovarati koncentraciji
tenosti koja se upotrebljava za
prskanje: i to u odnosu na preparat 0,2%, a u odnosu na aktivnu materiju 0,06%.
Tenost koja se upotrebljava za prskanje, a sadri u odreenoj koncentraciji
naftino ulje naziva se
emulzijom, a tenost koja se priprema od prakova naziva se suspenzijom. Ni
emulzija ni suspenzija nisu
postojane. U njima se za vreme mirovanja estice ulja ili praka taloe ili
plivaju po povrini, usled ega
tenosti nisu homogene. Da bi se ovo izbeglo treba ih pripremati pred samu
upotrebu, i pri obavIjanju
prskanja moraju se ee mukati.

Bordosku orbu takoe treba s vremena na vreme mukati, jer delii krea lako
se taloe posle
izveznog mirovanja.
Rastvor je tenost kada se preparat potpuno rastvorio u vodi. Tu spadaju krenosumporna tenost,
nikotin, anabazin i sapun.
Koncentrat mineralno-uljane emulzije
U vreme zimskog mirovanja i pred otvaranja pupoljaka, mlazom iz prskalice treba
potpuno okupati"
sve delove voke.
Prskanje se obavlja kada je kora na drvetu suva, a temperatura vazduha je
najmanje 8C.
U periodu vegetacije stabla ili okoti prskaju se sitnim mlazom tenosti, poput
magle, pri emu
nastojavati da budu dobro nakvaeni, ukluujui i nalije listova. Prskanje se
obavlja rano ujutru ili uvee.
Ako su izgledi za kiu prskanje treba odloiti.
Odnos materija u koncentratu treba da bude: ulje 1 deo, vode 1 deo, sapuna u
komadu 0,3 dela, tj.
ako se priprema 20 litara koncentrata, onda se uzima 10 lit. ulja, 10 litara vode i
3 kg sapuna. Kad se koristi
glina onda 1 deo sapuna zamenjuje se sa 1,5 delom suve gline.
Sapun se sitno isee noem i rastvori u maloj koliini vode. Ako se umesto sapuna
iskoriava glina,
onda rastvorena glina u vodi treba da bude gusta kao pavlaka. Sapun ili
glina spravljaju se u kazanu ili
buretu. Zatim, uz stalno meanje treba u ovaj rastvor sipati ulje i uneti ostalu
koliinu vode.
Pravilno pripremljen koncentrat mora biti po boji i konzistenciji homogen i
ne sme ulje plivati po

strana 75 / 80
povrini.
Koncentrat se razblai vodom da bi se dobila tenost za upotrebu. Ako je za
spravljanje koncentrata
bilo upotrebljeno ulje, onda se za dobijanje 45% tenosti za prskanje
uzima 810 lit. koncentrata i
razblai sa 9092 lit. vode. Za korienje dizel goriva i pelroleja potrebna je
koncentracija od 10%, pa se u
80 lit. vode sipa 20 lit. koncentrata.
ko se emulziji za prskanje dodaje trihlormetafos, onda se u emulziji za
prskanje koliina
razblaujuih koncentrata smanjuje za 34 puta, a voda poveava na odreenu
meru.
mulzija se priprema neposredno pred prskanje.
Plavi kamen
Sastav. Kristali plave boje. Aktivna materija je CuS4 x 5H20 sa 25% bakra.
Primena. Rastvor plavog kamena uz dodatak gaenog krea slui za spravljanje
bordoske orbe"
koja se koristi za suzbijanje prouzrokovaa plamenjae vinove loze, plamenjae
krompira i paradajza, kao i
za suzbijanje drugih gljivinih parazita. Koristi se takoe i za dezinfekciju rana na
vokama posle grada.
Upotrebljava se u koncentraciji 0,51% za letnja prskanja, odnosno 12% za
zimska prskanja.
Spravljanje 1% bordoske orbe
U bure zapremine 100 litara sipa se 90 litara vode. Zatim se kesica od retkog
platna u kojoj se nalazi
1 kg plavog kamena potopi u ovu vodu, kako bi se plavi kamen potpuno
rastvorio. U drugi sud sipa se 10
litara vode i u ovoj vodi razmuti zagaeni kre koji se dobio od 0,5 kg negaenog
krea. Potom se kreno
mleko polagano sipa u rastvor plavog kamena i neprestano mea. Pre nego
to bude ulivena sva koliina
krenog mleka, treba uzeti listi fenolftaleinske hartije i zamoiti je u dobro

promeanu orbu. Ako listi
ostane beo, znak je da treba dolivati jo krenog mleka. Ako ovaj listi
porumeni, treba prestati sa
dolivanjem krenog mleka. Naposletku, u orbu se dolije jo onoliko iste vode
koliko nedostaje za 100 litara
orbe. Gotovu orbu treba odmah koristiti za prskanje.
Otrovnost. U koncentraciji u kojoj se primenjuje, plavi kamen je neotrovan, pa se
bez ogranienja
moe koristiti do pred samu berbu. Nije otrovan ni za pele.
Kompatibilnost. U veini sluajeva bordoska orba nije kompatibilna sa drugim
pesticidima koji se
koriste u zatiti bilja te je meanje bezpredmetno.
Fitotoksinost. Ukoliko se bordoska orba pripremi na nain ka-ko je to u uputstvu
navedeno, nee
doi do pojave fitotoksinosti na tretiranim biljkama.
Napomena. Za prva tretiranja vinove loze, dok je lie neto nenije,
preporuuje se upotreba
Cineba S-65, a za kasnija tretiranja treba koristiti bordosku orbu ili neki
drugi fungicid na bazi bakra (B.
kre-super, B.kre-50, B.kre-25 i sl.).
Krenosumporna orba
Prvo treba pripremiti ekstrakt. Na jedan deo krea visokog kvaliteta uzima se dva
dela sumpora i 17
delova vode: na 1 litar vode dolazi 60 g krea t 120 g sumpora u prahu. Kre se
prvo gasi u vodi, a sumpor
se muti u vodi dok se ne stvori itka pasta. Kreno mleko i pasta od
sumpora sipaju se u sud i tome se
dodaje ostatak vode. Ova smea kuva se na vatri 6070 minuta, meajui je
neprekidno drvenom lopatom.
Pred zavretak kuvanja na 20 minuta isparenu tenost treba dopuniti vodom, do
prvobitnog nivoa u kazanu.
Poto je kuvanje definitivno zavreno tenost se ostavi da se ohladi i da se
staloi. Zatim se bistri deo
tenosti odlije a ostatak filtrira kroz platno. Gotova tenost mora biti vinjeve boje
i providna. Ako povrinu
ove tenosti zalijemo tankim slojem petroleja onda se ona moe uvati due
vreme.
Pre upotrebe ovu tenost razreujemo vodom do potrebne koncentracije za
upotrebu. Areometrom
odreujemo njenu gustinu i utvrujemo jainu dobivenog rastvora, koristei se
pri tome tablicom broj 1.
Duvanski ekstrakt
Duvanskim ekstraktom se zamenjuju raztvori nikotin-sulfata i anabazinsulfata u borbi sa svim
vrstama vai, lisnom bubom kruke i larvom titastih vai. Za spremanje ovog
ekstrakta uzima se duvan
mahorka.
Mahorku, iseckanu kao rezance ili isitnjenu kao prainu od istog duvana
potapamo u vodu u odnosu
0,5 kg na 10 litara vode. Dobivena smea dri se na suncu 23 dana i mea 23
puta dnevno. Zatim ovu
smeu filtriramo kroz platno. Dobijeni ekstrakt uva se u dobro zatvorenoj posudi
i u prohladnom mestu.
Pred upotrebu ekstrakt se razblai vodom u odnosu 1 deo ekstrakta i jedan deo
vode. Ili ako je ekstrakt
spravljen od dobre mahorke onda odnos je 1:2, pa ak i 1:3, i na kraju tako
pripremljenoj tenosti za
prskanje obavezno se dodaje sapun ili kre.

strana 76 / 80

strana 77 / 80

strana 78 / 80
APARATI ZA PRIMENU
HEMIJSKIH SREDSTAVA
Prskanje voaka ili vinove loze
pomou metle, ili opraivanje prahom
poraou kesice od gaze, ili daice ili
rukom ne treba smatrati racionalnim
metodom.
Ovakim nainom nemogue je
postii ravnomerno i poednako pokrivanje
biljnih delova hemijskim preparatom. Jer
tetoine bolesti bie unitene samo
lokalno, a ne po celokupnom
biljnomhabitusu. Osim toga, ovim nainom
zapraivanja ili prskanja troe se velike
koliine hemijskih materija.
Naposletku, moe doi jo i do
mestiminog oteenja biljaka zbog
nejednakog pokrivanja delova krune ili loze
praivima ili te-nostima kojima, inae,
vrimo zatitu od bolesti i tetoina.
Zato se pri upotrebi hemijskih
sredstava sluimo sledeim apara-tima.
Za prskanje Automaks" marke
ORP, diairagmovog tipa; Tri-mas" marke
ORD ili jedan od hidra-pultova, koji se

iroko primenjuje u sanitarnim i molerskim
poslovima. Od zapraivaa najvie se
sluimo mehom Tip-top" i voarskim
opraivaera Gorkovske izrade.
Za praenje se primenjuju aparati
koji rade na principu mehovog izduvavanja.
Ovi aparati su rune izrade, ali ih sve vie
proizvodi industrija, poev od malih aparata za okunice pa do velikih aparata za
plantae od nekoliko
stotina hektara. Ovde emo govoriti samo o aparatima za okunice i manje
zasade koji se izrauju ili mogu
nabaviti u Yugoslaviji.
Univerzalna prskalica GoranS"
Ima teinu 0,5 kg i zapreminu rezervoara 3 litra. Sastoji se od plas-tinog
rezervoara za rastvor
zatitnog sredstva, zatim kajia za oka-ivanje oko ramena i runog prica za
prskanje. Namenjena je
prven-stveno zatiti mladih umskih sadnica, gde nije potrebno uee ve-likih
prskalica i maina.
Pomou prskalice GoranS" mogu se uspeno tititi sve voarske,
vinogradarske, povrtarske,
cvearske pa i ratarske kulture.
Zapraiva MRZ-8
Duina sa sprovodnom cevi iznosi 940 mm, irina 410 mm, visina 345 mm i
zapremina rezervoara 3
dm3.
Runi zapraiva MRZ-8 namenjen je zatiti poljoprivrednih kul-tura primenom
prakovitih hemijskih
sredstava, najee insekticida za unitavanje tetoina.
Na osnovu svojih konstruktivnih karakteristika i radnih mogu-nosti ovaj
zapraiva se moe
upotrebljavati i na manjim parcelama i u staklenicima.

Osnovni delovi sem zupanika, sprovodne cevi i kajia izraeni su od
aluminijumove legure, to ga
ini lakim i pogodnim za rad. Norma za osmoasovno radno vreme ovog
zapraivaa iznosi 2,5 do 6 ha.
Vinogradska lena prskalica M-l
Prvenstveno se upotrebljava za prskanje vinograda, ali je podesna i za prskanje
drugih kultura koje
se gaje na manjim povrinama.
Ova prskaiica prilagoena je za lea, kao ranac, a sastoii se od rezervoara,
pumpe, ruice za
pumpanje koja se pokree periodino levom rukom, vazdunog zvona (unutar
same prskalice), obrua od
elinog lima i rasprskivaa s gumenim crevom na kome se nalazi slavina i fino
sito koje spreava

strana 79 / 80
zaepljavanje. Sito se moe lako vaditi radi ienja i pranja.
to se tie samog rasprskivaa, kroz dugogodinje iskustvo doteran je do te mere
da daje kvalitetan
mlaz.
Karakteristike prskalice:
radni pritisak
34 atm./cm2 zapremina rezervoara
visina
450 mm
irina
320 mm
debljina
teina prskalice
12 litara
180 mm
7,0 kg
Automatska voarska lena prskalica M-3

Automatska voarska lena prskalica M-3 jednostavna je za rukovanje i sigurna u
radu.
Kombinovanjem odgovarajuih rasprskivaa, koj'i se mogu lako podeavati i

zamenjivati, ova
prskalica podesna je za prskanje voa-ka, vinove loze i njivskih kultura. Sastoji se
od sledeih delova:
1) Rezervoara izraenog od mesinganog lima i sa ugraenim potrebnim delovima
i
2) Rasprskivaa s gumenim crevom, na kome se nalaze slavina i fino sito, koje
spreava svako
zaepljavanje mlaznice.
Za prskanje voaka rasprskiva je snabdeven dugakom trodelnom cevi i
regulativnom mlaznicom,
to je praktino i potpuno za prskanje voaka. Za prskanje vinove loze demontira
se dugaka cev i
zamenjuje se mlaznica, to ini prskalicu lakom za manipulisanje u vinogradu.
Automatska voarska lena prskalica M-3 ima sledee odlike:
- radni pritisak
- zapreminu prskalice
- zapreminu punjenja
- teinu bez rasprskivaa
- teinu sa rasprskivaem
6 atm./cm2 18 litara 12 litara
9 kg 10 kg
Osim navedenih postoji jo itav niz drugih sprava i aparata za prskanje i
opraivanje voaka i
vinove loze koje emo ovde navesti samo radi informisanja:
1) Leni opraiva AS-1 YU slui za opraivanje, zapraivanje, izbacivanje
plamena i razbacivanje
granula
Sl. 40. Voarska lena prskalica M-3.
2) Runa prevozna prskalica M-60
3) Motorna prskalica M-100
4) Noeni traktorski prikljuak tip MT-300
5) Noena traktorska prskalica NTR-400 i

6) Atomizer AM-10/a
Uslovi korienja aparata
Bez obzira na konstrukciju, svaki aparat moe dobro funkcionisati samo ako svi
njegovi delovi budu
ispravni.
Da se aparat ne bi zaguivao preparat se mora pred punjenje obavezno filtrirati
kroz gusto reeto, a
posle prskanja svaki aparat sa svira njegovim delovima potrebno je dobro oprati
istom mlakom ili hladnom
vodom i potom osuiti na suncu, a zatim sve delove namazati tankim slojem
mainskog ulja. Ovo ulje uva
metal od korozije i spreava zaguivanje rasprskivaa od produkata raspadnutog
metala. Gubljenje tenosti
ilivazduha u sastavnim delovima aparata uklanja se zamenom dihtunga, koji
moe biti od raznog materijala
gume, koe, plastike. Najbolj'i su dihtunzi od masne koe, poto su dugotrajni.
Kod pumpe veoma vanu
ulogu igraju mrkovi, zato onimorajubiti u potpuno ispravnom stanju, to se
postie njihovim rasklapanjem,
pregledom, zamenom dotrajalih delova, pranjem i podmazivanjem. Za vreme
uvanja aparata treba znati da
se gumeni delovi mogu brzo troiti usled sunevih zraka, a unutranji, metalni
delovi se kvare ako u
aparatima ostane vode, kada se za vreme zime moe i smrznuti. Zato aparate u
svakom sluaju treba uvati
u suvom stanju i u zatvorenim i suvim prostorijama.
MERE OBEZBEENJA PRI KORICENJU HEMIJSKIH SREDSTAVA
Veina hemijskih sredstava koja se upotrebljavaju u suzbijanju tetoina i
bolesti biljaka u onom ili
ovom stepenu otrovna su za oveka i domae ivotinje, za pele i za svilene
bube. Njihova otrovnost moe
se odraziti ne samo na one koji rukuju aparatima i rade sa hemijskim
materijama, ve i posredstvom
upotrebe plodova koji su prskani ili zapraivani ovim sredstvima.

Posledice trovanja oveka otrovima mogu biti skrivene, jer se ne pojavljuju
odmah, naroito kada
otrov ima osobinu nagomilavanja u organizmu.
Pri upotrebi hemijskih sredstava treba se drati sledeih pravila:
1. Hemijska sredstva uvati u specijalnim sanduiima i to pod katancem i svaki
preparat odvojeno

strana 80 / 80
upakovan u staklenim ili Hrae-nim posudama, odnosno u kartonskim originalnim
pakovanjima kada
se radi o preparatima u prahu. Na svakom pakovanju treba da stoji natpis
Otrov", ispod toga naziv
preparata i godina proizvodnje, odnosno rok trajanja.
2. Za pripremanje smee potrebno je imati kofu, menzuru, vagu, mreu ili sito za
Nltrovanje-ceenje
tenosti, a moe se imati i kotao od debelog lima. Sav ovaj inventar treba uvati
pod katancem.
3. Radnici koji rukuju aparatima i hemijskim sredstvima za prskanje ili praenje
moraju imati specijalna
odela: kombinezon ili panta-lone sa gornjim delom od specijalnog
materijala, radne cipele ili gu-mene izme, ratitnenaoare, gumene rukavice,
gaze za zatitu lica ili masku. Ovu odeu treba
uvati odvojeno. Sva ova zatitna sredstva treba provetravati na vazduhu i prati
jakim rastvorom
bikarbone sode ili drugim slinim sredstvom.
4. Dok se radi sa otrovima ne sme se puiti niti piti; i treba za-tititi nepokrivene
delove tela od kapljica
preparata i jako paziti da se ne udie para u organe za disanje. Po zavretku rada
odelo i druga
zatitna sredstva treba odmah skinuti, ruke i lice dobro oprati vodom,
nekoliko puta isprati usta
bikarbonom sodom i vodom i ako postoji mogunost, tuirati celo telo toplom
vodom.
5. Sluajno prosutu tenost treba zakopati u zemlju ili posuti kreom u prahu i ne
dozvoliti da ova
tenost dospe u vodu za pie.
6. Povre ili neke druge kulture, koje rastu u meuredovima voaka za vreme
tretiranja voaka treba
predhodno pokriti papirom ili polietilenom.
Ako se u vonjaku ili njegovoj okolini nalaze pele, onda tretiranje voaka
obavljati rano izjutra, a za
vreme prskanja vonjaka-konice se zatvaraju i pokrivaju perploom ili
kartonom. Po obavIjenom prskanju
mesta gde pele padaju prilikom dolaska sa pae (klupe na kojima su postavljene
konice) pojila za pele i
drugi drveni i metalni predmeti dobro se operu sapunom i izbriu suvom i istom
krpom.
KRAJ

Vocke I Vinova Loza

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vocke I Vinova Loza

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

G. D. Dilevskij, V. Z.

12. Sorte bresaka

18. Organi voaka

PODIZANJE I NEGA VONJAKA

24. Izbor i priprema sadnog materijala

29. Nega mladih voaka

- Odravanje meuredne povrine

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

36. Zatita voaka od poznih mrazeva

60. Sorte groa za visokokvalitetna bela vina

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

72. Dopunsko opraivanje vinove loze

76. Berba groa

96. Nain ivota najvanijih tetoina i borba protivu njih

PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU

Beograd, maja 1974. godine

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

Prilikom podizanja vonjaka veliku panju valja obratiti odreivanju rastojanja

dvorite ostavlja se 330 m2, za

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

da tokom cele sezone imamo sveih plodova.

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

ovakvira povoljnim uslovima mogu po stablu dati i preko 1500 kg jabuka.

pege", koje umanjuje vrednost plodova.

Koks oran. Poreklom je iz Engleske. U nas je naroito rasprostranjen u Sloveniji,

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

Kolaara. Nepoznatog je porekla, mada se smatra naom sortom.

jebelo, topi se u ustima, slatko-kiselog je ukusa i prijatne arome.

Kaluerka. Poreklom je iz Francuske. Dosta je rasprostranjena u svetu, u naoj

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

Sazreva krajem oktobra i moe se uvati do februara. Leskovaka dunja je vrlo

Doskora majski cvet je bio najranija sorta bresaka u Jugoslaviji. U

pogodne za transport i hlaenje. Sazreva poetkom avgusta.

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

poznog sazrevanja, kasnog cvetanja i pogodnosti za konzervnu industriju.

6,5 g), srcastog oblika. Pokoica ploda je zatvoreno-crvena, a u punoj zrelosti

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

okruglastog oblika, malo spljoten sa strane. Pokoica ploda je crvena do

moemo se ograniiti samo na jednu sortu, ve moramo odabrati najmanje dve, a

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

zemljita i u njoj rastvorenih hranljivih sastojaka slue korenove dlaice.

Pored ovih grana u kruni voaka razlikujemo kratke i duge

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

drvnih i lisnih pupoljaka, a na vrhu

Prstenaste bodlje i izrataji su kratko rodno drvo dugaki

obranih plodova. Do proirenja ovog dela granice dolazi

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

oiljavanje se uzimaju obino odrvenele reznice, koje se spremaju u jesen posle

se tite od bolesti i tetoine i lake se beru, pa se ovi poslovi obavljaju bre i s

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

mahalepske vinje u oktobru, breskve i kajsije u novembru, jabuke i kruke u

(kajsija i breskva) seje na dubinu 56 cm. Seme se razmeta u brazde na

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

priljubljen uz podlogu. Vezivo se omotava spiralno, a poinje neposredno ispod

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

iznosi 60 cm; da je letorast-voica prav i da je dug dvadesetak santimetara.

krajevima obrazovao kalus i preseci napravljeni u jesen ve su potpuno srasli. ile

70 cm. U zamenu za izbaeno zemljite u jamu unosimo zemlju iz meuredova

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

u obliku konusa male humkice.

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

herbicidima. Ako se zemIjite malira slamastim stajnjakom ili strugotinom, onda

Na ljunkovitim zemljitima broj zalivanja poveava se na 1620, a