Univerzitet u Niu

Fakultet umetnosti

Seminarski rad
Predmet:
Harmonija sa harmonskom analizom

Tema:
Harmonski sadraj i elementi nacionalnog u klavirskom
komadu Maj Petra Iljia ajkovskog

Profesor:
Student:
Mr. Marko Milenkovi
Petrovi 916/14

Nikola

Sadraj :

Uvod

1.
3

Stil

2.

Stvaralatvo..5

Harmonski sadraj i elementi nacionalnog u

klavirskom komadu Maj Petra Iljia ajkovskog
1.

Tonalni plan...6

2.
Akordi.7
3.

Modulacije.11

4. Kadence
11
5.
Forma12

Zakljuak
13

Literatura..14

Uvod
1. Stil
Romantizam je zapravo graanski pokret srednje klase.
Umetnici tog vremena su razoarani sadanou i zbog
toga se vraaju u prolost. Romantiarski umetnici su
smatrali muziku za najznaajniju od svih umetnosti.
Romantiari su zainteresovani za folklor egzotikoh
naroda, Bliskog istoka, Afrike i panije.
Javlja se francuska grana opera sa nacionalnom
tematikom. Sonata prestaje da bude centralna forma.
Orkestar je slian klasinom, osim to se poveava broj
limenih duvakih instrumenata. Istovremeno se
usavravaju muziki instrumenti, a pijanisti konano
utvrdjuju prstored.
Predstavnici ranog romantizma prve polovine 19. veka su
Karl Marija Fon Veber, Franc ubert, oakino Rosini,
Robert uman, Frederik open, Feliks Mendelson.
U poznom romantizmu se kompozitori rado inspiriu za
svoja dela sadrajima iz knjievnosti, likovnih umetnosti ili
prirode ( tzv. programska muzika ). U melodiji i harmoniji
3

ima sve vie hromatike i disonanci, kao izraz naglaene

emotivnosti. Ovom periodu pripadaju u Nemakoj Franc
List, Rihard Vgner, Johanes Brams, Anton Brukner, Gustav
Maler, Rihard traus, u Francuskoj Ektor Berlioz, Cezar
Frank, u Italiji uzepe Verdi, akomo Puini
U skandinavskim zemljama, muziari 19. veka su se
mahom obrazovali u Nemakoj. Iako se i on tamo
obrazovao, Norveanin Edvard Grig komponuje iskljuivo
koristei folklorne melodije svoje zemlje. Najznaajnije
delo koje je napisao je inspirisano mitologijom i to je
orkestarska svita Per Gint. Petar Ili ajkovski, ruski
kompozitor poznog romantizma, komponovao je muziku
sa ruskim karakterom i ona je bila dobro prihvaena. Ipak,
sadrala jevie zapadnih elemenata, iako je uspeno
kombinovao internacionalne elemente sa elementima
ruske narodne muzike. Finac Jan Sibelujus nikada nije
koristio narodne elemente, ali je ipak zaetnik finske
nacionalne kole. Njegovo najznaajnije delo je svita
Finlandija. Romantizam je u muzici poeo da se
razvodnjava krajem 19. veka pojavom impresionizma kod
Kloda Debisija i njegovih sledbenika. Mnogi drugi
kompozitori su vremenom utonuli u modernistike stilove,
koristei jo kao romantiari njihove elemente
(ekspresionizam). Shvatanje romantizma na jedan
drugaiji, savremeniji nain, javlja se sredinom 20. veka i
naziva se neo-romantizam.

Predstavnik stila Petar Ilji ajkovski

4

Petar Ilji ajkovski (1840-1893) bio je ruski kompozitor

poznog romantizma. Roen je u gradiu Votkinsku.
ajkovski je bio drugo od est preivele dece Ilije
ajkovskog i Aleksandre Andrejevne. Jo u detinjstvu
pokazao je snaan interes za muziku, sluajui majku
kako svira na orkestrini, pa je sa svega etiri godine,
zajedno sa mlaom sestrom Aleksandrom, pokuao
komponovati svoju prvu melodiju. Od svoje pete godine
iao je na asove klavira i ve za nekoliko meseci svirao
je odlino. 1850. njegov otac je dobio posao na institutu
za tehnologiju u Petrogradu. Na tom univerzitetu
ajkovski je zavrio filozofiju prava i nastavio sa asovima
klavira kod direktora muzike biblioteke. ajkovski je sa
14 godina komponovao valcer u pomen na svoju majku
koja je umrla od kolere.

2. Stvaralatvo
ajkovski spada u kompozitore romantizma druge
polovine 19. veka. Pojavio se u ruskoj muzici istovremeno
s kompozitorima Ruske petorke, ali nije bio njihov clan.
Njegova muzika, koja je sadrala ruski karakter, bila je
jako dobro prihvaena. Ipak, sadrala je vie zapadnih
elemenata, iako je uspeno kombinovao internacionalne
elemente sa elementima ruske narodne muzike.
ajkovski se prvenstveno istakao kao majstor
instrumentalne muzike, njegove opere, nisu ba puno
uvaavane na Zapadu, s izuzetkom Evgenije Onjegin i
Pikova dama. Dok je veina njegovih opera imala
ogranieni uspeh, ajkovski se pokazao neobino
5

uspenim u transformaciji baleta, iz dekorativnog

dodatka, u pravu muziku dramu, na taj nain je
revolucionirao taj anr. ajkovski je prvi koji je doveo
balet do integralne forme i uzdigao ga na nivo simfonijske
muzike. Da bi to postigao, koristio se svojim
simfoniarskim oseajem za strukture velikih razmera.
Simfonijske poeme ajkovskog su deo linije razvoja
programskih radova koje je zapoeo jo Franc List, i kreu
se u skali izraajnih i stilskih karakteristika koja su tipina
za taj anr. U jednoj od njih, poetnikoj Sudbini iz 1868.
netipinoj za njega pokazuo je slobodu forme i
modernistik izraz. S druge strane u klasinoj fantazijskoj
uvertiri Romeo i Julija, suprostavio je strastveni
romantizam, rigoroznoj sonatnoj formi. ajkovski je
takoe oslobodio strukturu kamerne muzike uvoenjem
neobiajenog metra skerca u Drugom gudakom kvartetu
u F-duru, opus 22 (1874), i prikrio smisao finala.
Pisao je balete: Labudovo jezero, uspavana lepotica;
Opere: Evgenije Onjegin, Mazepa, Jolanta, Pikova dama,
arobnica; Simfonije: Simfonija br. 2, op. 17, Mali Rus,
Simfonija br. 3, op. 29, Poljska, Simfonija br. 6, op. 74,
Patetina; Klavirski ciklus godinja doba.
Petar Ilji je voleo ivot kao retko ko. Svaki dan je za
njega bio znaajan I teko mu je bilo da se oprosti od
proteklog dana. Rastuila bi ga I sama pomisao da od
svega to je doivljeni nee ostati nikakav trag. Tim
kompozitorovim lirskim oseanjem, njegovom ljubavlju
prema ivotu I ushienou ivotom ispunjeno je jedno od
muzikih remek-dela ajkovskog, klavirski ciklus
6

Godinja doba. Ciklus se sastoji od 12 karakteristinih

motiva za klavir. Moe se rei da je to enciklopedija
ruskog seoskog ivotau 19. veku, kao i peterburkog
gradskog pejzaa iz toga doba. ajkovski je u tim
motivima doarao i beskrajna ruska prostranstva, i
seosku svakodnevnicu, i peterburke gradske pejzae.
Maj kako se drugaije zove i Zvezdane noi
predstavlja majske noi u Rusiji, obasjane svetlom
zvezda.

Harmonski sadraj i elementi

nacionalnog u klavirskom komadu Maj
Petra Iljia ajkovskog
1. Tonalni plan ima sledeu emu:
G D B G h fis D Fis h G D B G
Promene tonaliteta unutar komada vode od poetnog G
dura do dominantnog D dura. Posle modulacije u
dominantni tonalitet, kompozitor daje B dur, ali samo kroz
toninu kvintu preko koje se proima pentatonska
lestvica. Posle toga muziki tok se vraa u poetni G dur.
Zatim sledi deo B, i on poinje h molom, do koga se dolazi
tonalnim skokom iz G dura. Muziki tokse dalje kree u
paralelni fis mol, zatim u D dur, da bi posle toga usledio
Fis dur. Posle Fis dura sledi ponovo h mol, kojim zavrava
deo B. Zatim sledi repriza, sa potpuno istim tolanin
planom kao deo A.
7

Tonalna krivulja koja sledi ilustruje kretanje melodijskog

toka kroz tonalitete. Ne moe se rei ni a jedan tonalitet
da ima prevlast u odnosu na druge iz razloga to se u
svakom tonalitetu, melodijski tok, zadrava skoro
podjednako.

2. Akordi
U klavirskom komadu Maj pored lestvinih nalazimo i
alterovane akorde. ajkovski u ovom komadu koristi
trozvuke na svim stupnjevima. Najeca je primena
glavnih trozvuka. Od sporednih stupnjeva sreemo III i VII
stupanj. Od etvorozvuka se javljaju V kao septakord,
kvintsekstakord, terckvartakord i sekundakord, VII kao
septakord(Primer 1).
8

Primer 1

Od alterovanih akorada se javljaju DD,DVI, DD nalazimo u

obliku septakorda i kvinsekstakorda (Primer2).
Primer 2

Primer broj 3 je fascinantni prikaz elementa nacionalnog

koji je ajkoviski iskoristio u ovom komadu. Na toninoj
kvinti B dura, proima se pentatonska lestvica, koju
kompozitor koristi za doaravanje lokalnog kolorita.
Primer 3

Interesantna je i pojava akorada proirenog

romantiarskog tonaliteta. Jedan od tih akorada je IIS koji
sreemo u obliku terckvartakorda, koji ide u DS , koja se
razreava u subdominantu (Primer 4).
Primer 4

Iz svega prethodno vienog, moemo zakljuiti da se

svaki akord pravilno razreava.

3. Modulacije
Naini promene tonaliteta u ovom komadu su dijatonska i
hromatska modulacija, a takoe se javlja i tonalni skok.
Preovladava dijatonska modulacija.

10

Prva modulacija u je u 7. taktu gde muziki tok iz

poetnog G dura ide u dominantni D dur dijatonskom
modulacijom, tako to se III6 G dura, predzauje u VI6 D
dura. (Primer 5)

Primer 5

U 20. taktu nailazimo na tonalni skok, gde kompozitor , iz

poetnog G dura, prelazi u paralelu dominante, h mol. Na
ovaj nain kompozitor je hteo da na neki nain zamagli
peremeni lad, to je tipino za rusku muziku, i verovatno
zbog toga nije otiao u paralelu poetnog tonaliteta, ve
u paralelu dominante, tonalnim skokom (Primer 6).
Primer 6

11

U ovom komadu hromatska modulacija je manje

zastupljena od dijatonske. Javlja se samo par puta, i to
pomou tercne srednosti(Primer 7).

Primer 7

4. Kadence
12

U klavirskom komadu Maj preovladava autentina

kadenca. U primeru br 8 prikazana je autentina kadenca
na kraju reprize, tj. na kraju kompozicije.

Primer 8

5. Forma
Klavirski komad Maj je po obliku sloena trodelna
pesma sa emom A B A. Deo A predstavlja prostu
trodelnu pesmu sa emom a b a1. Deo B takoe
predstavlja prostu trodelnu pesmu, ali kontrast u odnosu
na deo A, ajkovski je postigao time to je deo B napiso u
dvodelnom ritmu, znatno je bri i u njemu preovladavaju
molski tonaliteti. Repriza je u potpunosti ista kao prvi put.
Jedino to je izmenjeno jeste kadenca. Prvi put imamo
trostruku zadricu na tonici, dok u reprizi toga nema.

13

Zakljuak
U klavirskom komadu Maj, ajkovski koristi sve akorde
romantiarskog proirenog tonaliteta, osim medijantike.
Koristi sve vantonalne dominante i vantonalne
subdominante i njihove zamenike. Sve akorde razreava
pravilno, npr. posle vantonalnog II za subdominantu sledi
dominanta za subdominantu, koja se razreava u
subdominantu, kao privremenu toniku.
Kompozitor se slui preteno dijatonskom modulacijom,
mada koristi na nekim mestima i hromatsku modulaciju
pomou tercne srodnosti, i tonalni skok. U ovoj
kompoziciji zanimljivo je to to kompozitor na neki nain
pokua da pobegne od ruske tradicije, ali je ipak ima tu.
Peremeni lad koji je tipian za rusku nacionalnu muziku
on pokuava da zamagli tako to ne ide u paralelu
osnovnog tonaliteta, ve u paralelu dominante. Ali ipak tu
nacionalnost on izraava kroz pentatonsku lestvicu, koju
izlae na toninoj kvinti, i na taj nain brilijantno prikazuje
majske noi, obasjane svetlom zvezda.

14

Igor Stravinski je najboje opisao ajkovskog u jednoj

svojoj reenici: ajkovski je nesvesno oslikavao pravi,
narodni izvor naeg roda.

Literatura
Despi Dejan: Harmonija sa harmonskom analizom,
Izdanje Zavod za uzbenike Beograd, 2007.

Marinkovi Sonja: Muzika kultura za gimnazije,

etrnaesto izdanje, Novi Logos, Beograd 2011 god.

Pejovi Roksanda: Istorija muzike,Izdanje Zavod za

udzbenike i nastavna sredstva Beograd, 1987.

Skovran Duan i Vlastimir Perii: Nauka o muzikim

oblicima, Izdanje Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1982

15