:

. , . : 5
, 8. ? 1.:
. 8 5 : ? 2.:
8 5 13;
,
, . 3,
3 : , , ;

;
(
, .
) (
, .
,
); (
) .

.
:
,
(. 3
: 3
;
:
, ,
- 3
, .

, .
: , , , ..
,
, . , ,
, . :
( ,
), (
), (
).

 - .
.
()
() , .
. .
, , (),
(. , ,
180 ).
(.
: 2,4,6,8,10.
, 5).
.
( ), .
, .
10 .
5, j :
( ) ( ).
10 ,
. 20, , .
. Eta
: 1. (
) .(12+4,16-2..)
2. (7+5,8+4),
3. (179,12-5),
4. (1513,19-12).
100 .
.
, .
:
.
100.
.
, .
,
, , .

 -
. .
, .
, , : , ,
.
( , , ) (
, , , ). -
, .
, ,
.

-
.
. ,
.
,
. ,
.
. -
,
, ,
. ,
: .
, , :
,
, , ,
.
, , ,
.
. ,
.
. b
b .

b . (
: b).


. : ,
, ...
. : , ,
, , .
. , ,
. , , ,...,
, . ,
,
. ,
.
,
.
-
,
{1, 2, 3,..., 10}, , ,
. ,
, . ,
1. , ,
.
. ,
, . , ,
.
.

- 10.
, ,
... () ,
.
-
.

: 3+2; 2+2; 2+3. ,
. - 4 2 ; (,
: 5 , 2 :p). . ZAMENA MESTA
SABIRAKA, ZDRUZIVANJE SABIRAKA- Zbir tri broja mozemo izracunati tako sto cemo
sabrati prvi i drugi sabirak pa dobijeni broj sabrati sa trecim sabirkom ili cemo sabrati drugi i
treci sabirak, pa dobijeni broj sabrati sa prvim ili Zbir se ne menja ma kojim redom vrsili
sabiranje. . VEZA IZMEDJU SABIRANJA I ODUZIMANJA. Demonstracijom konkretnim

predmetima, deca treba da izvedu zakljucak da celina predstavlja zbir ili umanjenik,a da delovi
predstavljaju sabirke, odnosno umanjilac i razliku.Vezu izmedju sabiranja i oduzimanja uvodimo
preko brojevnih slika. Ispod brojevne slike napisemo izraze koje deca treba da dopune. Koristeci
vezu izmedju sabiranja i oduzimanja deca lakes savladjuju oduzimanje. Da bi odredili razliku 107, deca mogu rezonovati: 10 je zbir brojeva 7 i 3 pa ako je jedan sabirak 7 drugi mora biti 3.
ZA TOLIKO VECI BROJ, ZA TOLIKO MANJI BROJ- Ako jedan sabirak poveamo za
neki broj, zbir e se poveati za isti taj broj. Ako umanjenik ili umanjilac smanjimo za neki broj i
razlika ce se smanjiti za isti taj broj. BROJEVI DRUGE DESETICE-Osnova za izucavanje
brojeva od 10 do 20 je razumevanje desetice kao nove brojevne jedinice koja predstavlja jednu
celinu od 10 jedinica. Naglasavamo ucenicima da kada imamo 10 jedinica uvek ih zdruzujemo u
1 deseticu. 10J=1D. odradu brojeva druge desetice vrsimo koristeci didakticki materijal. Na
formiranu deseticu koju predstavljamo kao stubic, dodajemo po jedan element, prutic i govorimo
jedan na deset je jedanaest, zapisujemo 10+1=11 Prva jedinica sa desne strane predstavlja broj
jedinica, a druga jedinica broj desetica. SABIRANJE I ODUZIMANJE DO 20-Sabiranje i
oduzimanje do dvadeset obradjujemo u sledecim etapama:-Sabiranje dvocifrenog i jednocifrenog
broja (oduzimanje jednocifrenog od dvocifrenog) kad je zbir/razlika broj iz druge desetice 12+6,
16-4; -Sabiranje dva jednocifrena broja ciji je zbir broj iz druge desetice 7+5; -Oduzimanje
jednocifrenog broja od dvocifrenog kada je razlika jednocifreni broj 17-9; -Oduzimanje
dvocifrenog od dvocifrenog broja kada je razlika jednocifren broj 15-13.
UPOZNAVANJE BROJEVA DO 100 Prvo upoznajemo desetice prve stotine. Snopovi od po
10 stapica materijalizuju desetice i vrsimo udruzivanje tih snopova odnosno desetica. Znamo da
je na 2 mesta po 10 dvadeset, na 3 mesta po 10 trideset itd. Vezbe sa deseticama prve stotine su
sledece: brojanje desetica unapred i unazad, odredjivanje prethodne i sledece desetice u odnosu
na datu, zapisivanje ciframa i recima desetica, uporedjivanje desetica. Vezbe za brojeve prve
stotine su: brojanje unapred i unazad pocev od nekog datog broja, odredjivanje brojeva zadate
desetice, zapisivanje brojeva odredjene desetice, navodjenje i zapisivanje brojeva izmedju dva
data, zapisivanje recima brojeve, uporedjivanje datih brojeva. SABIRANJE I
ODUZIMANJE U STOTINI- Sabiranje dvocifrenih brojeva kad zbir jedinica sabiraka prelazi
deset, realizuje se u dve etape: 1. sabiranje dvocifrenog i jednocifrenog broja kada zbir jedinica
prelazi deset 37+8 2. sabiranje dvocifrenih brojeva kada je zbir jedinica veci od deset
55+29.Oduzimanje dvocifrenih brojeva sa prelazom desetice obradjujemo u dve etape: 1.
oduzimanje jednocifrenog od dvocifrenog broja kada je broj jedinica umanjioca veci od broja
jedinica umanjenika 2. oduzimanje dvocifrenih brojeva sa prelazom desetice 45-28.
FORMIRANJE POJMA MNOZENJA-Proces formiranja pojma mnozenja moze zapoceti
zdruzivanjem jednakobrojnih skupova i uvodjenjem pojmova puta i proizvod. To sto se ponavlja
vise puta je istobrojnost vise skupova. Pocinjemo od konkretnih primera na dve ruke po pet
prstiju 2 . 5 prstiju. Odredjivanje ukupnog broja elemenata kod vise jednakobrojnih skupova je
mnozenje, a znak sa kojim se obelezava ta racunska radnja je . i cita se puta.

ZAMENA MESTA CINILACA-Komutativnost mnozenja u nizim razredima je predstavljena

kao zamena mesta cinilaca.: vrednost proizvoda se ne menja ako cinioci zamene mesta. Ucenici
cesto mesaju znacenje prvog i drugog cinioca. Da bi se izbegla ta greska pozeljno je davati
ucenicima vezbe sa crtezima. Primer na svaki tanjir su stavljene po 3 jabuke. Pokazi koliko
jabuka ima na cetiri tanjira.ovakve ce vezbe ce biti korisne i kasnije pri resavanju tekstualnih
zadataka: Na kalemu je traka duzine 100 metara. Od nje je odseceno 5 delova po 8 metara.
Koliko je metara trake ostalo na kalemu?Termin komutativnost ne koristimo u nizim razredima
vec zamena mesta cinioca. BROJEVI 0 i 1 KAO CINIOCI- Ako je jedan od cinilaca broj
jedan, proizvod je jednak drugom ciniocu, a.1=1.a=a. Ako je jedan od cinilaca 0, a drugi ma
koji broj proizvod je jednak 0. a.0=0.a=0. ZA TOLIKO VECI I ZA TOLIKO PUTA VECI
BROJ- Cilj ove nastavne jedinice je da deca shvate da izraz za toliko veci broj od datog broja
znaci koristiti operaciju sabiranja, a kod izraza toliko puta veci broj od datog broja, treba
koristiti operaciju mnozenja. ZDRUZIVANJE CINILACA- Na svojstvo asocijativnosti,
odnosno zdruzivanja cinioca, najcesce ukazujemo preko primene mnozenja u resavanju
prakticnih zadataka. Kada mnozimo tri broja, mozemo pomnoziti proizvod prva dva broja sa
trecim, ili prvi broj sa proizvodom drugog i treceg broja. (a.b).c=a.(b.c)=(a.c).b proizvod od tri
cinioca se ne menja ma kojim redom vrsili mnozenje. MNOZENJE ZBIRA I RAZLIKEDistributivno svojstvo mnozenja nam je potrebno za vantablicno mnozenje. U vantablicne
slucajeve ubrajamo proizvode dvocifrenih i jednocifrenih brojeva koji nisu veci od 100. tu
koristimo mnozenje zbira brojem i mnozenje razlike brojem.Primer: Na tri zice racunaljke
izdvajamo po dve bele i cetiri crne kuglice. Pitamo: koliko je ukupno izdvojeno kuglica? Prva
mogucnost je ukupan broj kuglica na jednoj zici pomnoziti brojem zica 3.(2+4)=3.6=18 druga
mogucnost naci ukupan broj belih Ii ukupan broj crnih kuglica pa dobijene brojeve sabrati
3.2+3.4=6+12=18. zakljucujemo a.(b+c)=a.b+a.c

FORMIRANJE POJMA DELJENJA, SADRZAVANJE- Ako odredjujemo broj elemenata

svakog podskupa, kada je broj podskupova poznat, tu operaciju zovemo deljenje. Ako
odredjujemo broj podskupova, kada je broj elemenata podskupova poznat, tu operaciju nazivamo
sadrzavanje. 12:3=4 broj 12 predstavlja broj elemenata celine i zove se deljenik, broj 3 pokazuje
na koliko jednakih delova delimo celinu i zove se delilac, sam izraz 12:3 koji oznacava radnju
naziva se kolicnik brojeva 12 i 3, broj 4 naziva se kolicnik. Sadrzavanje je operacija kojom
odrdjujemo broj podskupova,ako znamo brojnost tih podskupova i znamo brojnost celine. I ta
operacija se oznacava znakom deljenja. Kada kazemo 28 podeljeno sa 4 pisemo 28:4, a kada
se pitamo koliko se 4 sadrzi u 28 opet pisemo 28:4. obradu ove nastavne jedinice pocinjemo
primerima Mira je ubrala 12 ruza. Koliko joj je vaza potrebno ako ce u svaku staviti po 3 ruze?
. DELJENJE I SADRZAVANJE SA OSTATKOM- Deljenje sa ostatkom je postupak
odredjivanja najveceg broja, manjeg od datog deljenika, koji je deljiv datim deliocem i
odredjivanje razlike deljenika i tog broja. Primer 17 oraha podeliti nadva druga. Posle
prakticne podele zakljucujemo da je 17 podeljeno na 2 osam i ostatak 1. to mozemo zapisati

ovako 17:2=8 (ostatak 1). Ostatak pri deljenju je uvek manji od delioca. TOLIKO PUTA
MANJI I ZA TOLIKO MANJI BROJ - odnos toliko puta manji odredjuje operacijom
deljenja, a odnos za toliko manji treba vezati za operaciju oduzimanja. DELJENJE ZBIRA
BROJEM- Deljenje zbira brojem predstavlja osnovu za vantablicno deljenje. U vantablicne
slucajeve deljenja ubrajamo kolicnike dvocifrenih i jednocifrenih brojeva koji ne pripadaju
tablicnom deljenju. Polazimo od primera: u buketu je 6 crvenih i 9 belih cvetova. Njih
podjednako treba da podele tri drugarice. Kako to mogu uciniti? 1. ukupan broj cvetova dele na
tri jednaka dela (6+9):3=15:3=5
2. prvo ce podeliti crvene,a zatim bele cvetove:
6:3+9:3=2+3=5. REDOSLED OBAVLJANJA RACUNSKIH OPERACIJA - 1. pravilo u
izrazima bez zagrada, koji sadrze samo sabiranje i oduzimanje ili mnozenje i deljenje, operacije
se obavljaju onim redosledom kojim su zapisane; 2. pravilo u brojevnom izrazu u kome ima
vise racunskih operacija, a nema zagrade, prvo se mnozi i deli, a zatim sabira i oduzima.
Mnozenje i deljenje ima prioritet u odnosu na sabiranje i oduzimanje; 3. pravilo u izrazima sa
zagradama prvo se izracunava vrednost izraza u zagradama. PISANJE I CITANJE BROJEVA
DO 1000- Redosled formiranja brojeva prve hiljade je 1. formiranje stotina, 2.formiranje ostalih
trocifrenih brojeva. 100J=10D=1S zakljucujemo da je 1000J=100D=10S=1H.

USMENO
SABIRANJE
I
ODUZIMANJE
SA
ZAPISIVANJEM
-1.
540+30=(500+40)+30=500+(40+30)=500+70=570 Sabiranje i oduzimanje trocifrenih brojeva
izvodimo postupno od najprostijih slucajeva do najopstijih slucajeva. ZAVISNOST ZBIRA OD
SABIRAKA, ZAVISNOST RAZLIKE OD UMANJENIKA I UMANJIOCA - ako jedan
sabirak povecamo za neki broj i zbir se poveca za taj broj. a+b=c (a+x)+b=c+x a+(b+x)=c+x.
ako jedan sabirak smanjimo za neki broj i zbir se smanji za taj broj. a+b=c (a-x)+b=c-x a+(bx)=c-x. zbir se ne menja ako se jedan sabirak poveca za neki broj, a drugi sabirak smanji za isti
broj a+b=c (a+x)+(b-x)=c (a-x)+(b+x)=c Ako umanjenik povecamo za neki broj i razlika se
poveca za taj broj a-b=c (a+x)-b=c+x Ako umanjenik smanjimo za neki broj i razlika se
smanjuje za taj broj (a-x)-b=c-x Ako umanjilac povecamo- smanjimo za neki broj, razlika se
smanjuje (povecava) za taj broj a-b=c a-(b+x)=c-x a-(b-x)=c+x Razlika ostaje nepromenjena
ako se i umanjenik i umanjilac povecaju ili smanje za isti broj a-b=c (a+x)-(b+x)=c (a-x)-(bx)=c. USMENO MNOZENJE I DELJENJE SA ZAPISIVANJEM Usmeno mnozenje i
deljenje u hiljadi podrazumeva postupke vantablicnog mnozenja i deljenja koji su neophodni u
pripremi ucenika za pismeno izvodjenje ovih operacija. Neki broj se mnozi brojem 10 (brojem
100) tako sto mu se sa strane dopise jedna nula (dve nule). Broj koji se zavrsava nulom (odnosno
sa dve nule ) deli se sa 10 (odnosno sa 100) tako sto mu se sa strane izostavi jedna nula (2 nule).
7.90=7.(9.10)=(7.9).10=63.10=630

ZAVISNOST PROIZVODA OD CINILACA. ZAVISNOST KOLICNIKA OD

DELJENIKA I DELIOCA Kada se prvi cinilac poveca dva puta i proizvod se poveca dva puta,

kada se drugi cinilac poveca tri puta i proizvod se poveca tri puta. Proizvod se poveca onoliko
puta koliko se puta povecava jedan od cinilaca. a.b=c (a.m).b=c.m a.(b.n)=c.n Proizvod se
smanjuje onoliko puta koliko se puta smanjuje jedan od cinilaca a.b=c (a:m).b=c:m a.(b:n)=c:n
Proizvod dva broja se ne menja ako jedan cinilac povecavamo, a drugi smanjimo isti broj puta
a.b=c (a.m).(b:m)=c (a:n).(b.n)=c Kolicnik se povecava (smanjuje) onoliko puta, koliko se puta
povecava (smanjuje) deljenik a:b=c (a.m):b=c.m (a:n):b=c:n Kolicnik se smanjuje (povecava)
onoliko puta koliko se puta povecava (smanjuje) delilac a:b=c a: (b.m)= c:m a : (b:n)=c.n
Kolicnik dva broja se ne menja ako deljenik i delilac pomnozimo (podelimo) istim brojem a:b=c
(a.m) : (b.m)=c (a:n) : (b:n)=c

PISMENO SABIRANJE I ODUZIMANJE Za razliku od usmenog sabiranje gde zbir(razliku)

nalazimo polazeci od jedinica viseg reda, kod pismenog sabiranja polazimo od jedinica najnizeg
reda. Primer za sabiranje 358+295=653 Objasnjavamo: 8 jedinica plus 5 jedinica su 13 jedinica,
gde imamo 1 deseticu i 3 jedinice, zato u zbiru na mestu jedinica pisemo 3, a 1 deseticu sabiramo
sa deseticama; 5 desetica plus 9 desetica plus 1 desetica (formirana od zbira jedinica) su 15
desetica, gde imamo 1 stotinu i 5 desetica, zato u zbiru na mestu desetica pisemo cifru 5, a jednu
stotinu sabiramo sa stotinama; 3 stotine plus 2 stotine plus 1 stotina su 6 stotina i pisemo u zbiru
na mestu stotina cifru 6. PISMENO MNOZENJE I DELJENJA Pismeno mnozenje
jednocifrenim brojem, koje ucenici upoznaju u okviru prve hiljade, predstavlja osnovu za
izvodjenje te operacije visecifrenim brojevima. Pismenim postupkom mnozimo tako sto prvo
mnozimo jedinice, zatim desetice i na kraju stotine. Govorimo: 4 puta 3 jedinice su 12 jedinica,
2 jedinice pisemo, a 1 deseticu sabracemo sa deseticama; 4 puta 1 desetica su 4 desetice i ona
jedna su 5 desetica; 4 puta 2 stotine su 8 stotina. Na tabli pisemo: 4.3J = 12 J = 1D+2J
4.1D=4Dd+1D=5 4.2S=8S Pismeno deljenje trocifrenih brojeva jednocifrenim predstavlja
polaznu osnovu za pismeno deljenje visecifrenih brojeva. Polazimo od deljenja visestrukih
dekadnih jedinica najviseg reda. Za vezbanje pismenog mnozenja i deljenja koristimo jednacine i
nejednacine sa nepoznatim ciniocem, deljenikom ili deliocem.
KLASA HILJADA - Ponavljamo citanje i pisanje brojeva do 1000. dekadne jedinice ovog niza
su: 1 jedinica, 10 desetica, 100 stotina i 1000 hiljada. 1 je najmanji jednocifreni prirodni
broj, 10 je najmanji dvocifreni prirodni broj, 100 je najmanji trocifreni broj, 1000 je najmanji
cetvorocifreni prirodni broj.l od deset hiljada formirmo novu brojevnu jedinicu deseticu hiljada
10 000 je najmanji petocifreni broj. od deset desetica izgradjujemo stotinu hiljada 100 000
najmanji sestocifreni broj, od deset stotina hiljada ili sto desetica hiljada ili hiljadu hiljada
formiramo novu dekadnu jedinicu milion 1 000 000 milion je najmanji sedmocifreni broj.
brojevi koji sadrze jedinicu hiljade kao najvecu dekadnu jedinicu nazivaju se cetvorocifreni.

KLASA MILIONA I KLASA MILIJARDI - . brojevi veci od milion broje se na nacin kako se
broji od 1, samo se prvo izgovori rec milion milion jedan, milion devet posto se radi o
brojevima koji se pisu sa 7 i vise cifara, najcesce koristimo tablicu klasne pripadnosti. Tom
prilikom treba istaci sledece: svaka cifra levo ima deset puta vecu vrednost od iste cifre koja je sa
njene desne strane, tri cifre, pocevsi od jedinica, cine jednu celinu koju nazivamo klasa, svaka
klasa ima posebno ime, klasa jedinica, klasa hiljada, klasa miliona, klasa milijardi.
UREDJENOST SKUPA PRIRODNIH BROJEVA - Najmanji prirodni broj je 1, a najveci ne
postoji. Za bilo koja dva razlicita prirodna broja a i b uvek vazi jedan od odnosa: a>b ili a<b.
zato kazemo da je skup prirodnih brojeva uredjen skup. Za dva prirodna broja kazemo da su
uzastopni, ako se izmedju njih ne nalazi ni jedan prirodan broj. poluprava na kojoj je odredjena
jedinicna duz zove se brojevna poluprava. Uporedjivanje duzi na brojevnoj polupravoj mozemo
koristiti za uporedjivanje brojeva.

.
2.
2 ,
2. .
10 .
() (), , ()
() .
.
/. ( )
, ()
.

1000
;
1..
* 10 ( 100) 0.
50*10=500
* 0 ( ) 10 ( 100)
. 500*10=50
2. ) (50, 60..)
.

)
.

358*3=(300+50+8)*3
=300*3+50*3+8*3
=900+150+24
=1074
, ,
,
.