Problem identiteta je, ini se, jedan od najveih izazova

modernog ivljenja i filozofije. Putevi traganja za identitetom

su mnogobrojni i razliiti. Jedna od mogunosti je put vizuelnog oulotvorenja sopstva, kroz pokuaj da se sopstveni identitet shvati i sagleda i kao subjekt i kao objekt i sa ove i sa one
druge strane slike: kao stvaralac i kao ostvareno delo.
Autoportret, kao edo renesanse je tokom vekova predstavljao jedan od kljunih ego dokumenata, dokumenata o svakom slikaru ponaosob. On se prepoznaje kao izraz buenja svesti i kao momenat osveenja identiteta. Autoportret je izraz sveukupne duhovnosti renesanse koja nije ni u srpskom akademskom slikarstvu i svim njenim istorijskim stilovima zaobila ovu praksu. Preko ideje o autoportretu kao slikanoj autobiografiji, zajedno
sa ukorenjenom nacionalnom istorijom umetnosti i priom o njenim slikarima i njihovim autoportretima, biemo u prilici da mladim naratajima pribliimo umetnost i kulturu, ali i da ih usmerimo na promiljanje o njima samima.
Izloba Samoslikanje selfie kroz srpsku umetnost ne pokuava da trend selfija interpretira na nain na koji su se vekovima kroz teoriju umetnosti analizirale linosti umetnika, niti da ih
postavi u istu ravan, ve e ponuditi mogunosti prouavanja dananjeg sopstva kroz dva medijuma: jednog nastalog u renesansi a drugog nastalog na poetku XXI veka.
Izloba se sastoji od 25 briljivo odabranih dela srpske umetnosti koji spajaju etiri veka
kontinuiranog trajanja portretskog slikarstva na naim prostorima, od XVIII veka pa sve do dananjih dana. Uz pomo svesrdnog zalaganja institucija kulture, muzeja, legata, galerija i privatnih
kolekcionara, izloba je uspela da uspostavi kontinuitet u predstavljanju umetnikovog sopstva kroz
etiri veka, nekoliko drava, kulturolokih miljea i pripadnosti. Kroz galeriju na otvorenom u prilici ste da pogledate autoportrete koji su tokom vremena postajali nosioci znaenja odreenog stila,
pokreta, epohe ili duha vremena. U pitanju su dela sledeih umetnika:

SOPSTVO
PROLOSTI I
SOPSTVO
DANANJICE

Izdava:
Art Distrikt
Roksanda Ignjatovi Dimitrijevi 10, Poarevac
www.artdistrict.rs
artdistrict.rs@gmail.com
Facebook: @artdistrict.rs
Autor izlobe: Julija Bai
Predgovor:
Julija Bai
Ana Samardi
Multimedijalna izloba na otvorenom SAMOSLIKANJE selfie
kroz srpsku umetnost sufinansirana je kroz program projekata u
kulturi grada Poarevca za 2016. godinu.
Designed by @artdistrict.rs

#SAMOSLIKANJE
Selfie kroz
sr psku
umetnost

Milena Pavlovi Barilli, Stefan Tenecki, Stevan Aleksi, Milan Konjovi,

Milenko erban, Zora Petrovi, Milo Baji, ivorad Nastasijevi,
Boidar Prodanovi, Marij Pregelj, Mia Popovi, Ivan Radovi, Jelena irkovi,
Uro Predi, Mili od Mave, Kosta Josipovi, Aleksandra Beba Boi, Daniel Glid, ivko
Stojsavljevi, Stevan Marku i Olja Ivanjicki.
kustos izlobe
Julija Bai
I po kii i po suncu, i online i offline, IZLOBA NA OTVORENOM.
IZLOBU U DIGITALNOJ FORMI MOETE NAI NA NAEM WEB
SAJTU: www.artdistrict.rs (odeljak IZLOBA)

Poarevac, 2016.

Mia Popovi, Autoportret s maskom, 1947, Muzej

savremene umetnosti Beograd

Uro Predi, Autoportret, 1949, inv.br.125, ulje na platnu,

4438 cm, sign: D/d: ..1949, vl.Narodni muzej Zrenjanin

Stevan Aleksi, Autoporteret u kafani, oko 1904,

ulje na platnu, 77.679.7cm, GMS/U
2407, Galerija Matice Srpske, Novi Sad

Mili od Mave, Ludi ovek, 1981,

tempera na platnu kairana na peru,
122,281cm, Privatna kolekcija ura
Popovia, Novi Sad.

Zora Petrovi, Autoportret, 1946, ulje na

platnu, inv.br. SZPB 110,
53.838.5cm, Spomen Zbirka Pavla
Beljanskog, Novi Sad

Ovaj projekat podrazumevao je viestruku saradnju pojedinaca, institucija kulture, strunjaka i kreativnih
inicijativa, a realizuje se pod pokroviteljstvom grada Poarevca.
Sve replike koje se izlau u sklopu ove izlobe pribavljene su uz saglasnost, strunu podrku i saradnju sledeih institucija
i pojedinaca:
Fondacija Milenin dom Galerija Milene Pavlovi Barilli, Poarevac
Galerija Matice srpske, Novi Sad
Galerija Milan Konjovi, Sombor
Kua Legata, Beograd
Muzej istorije Jugoslavije, Beograd
Muzej rudniko-takovskog kraja, Gornji Milanovac
Muzej savremene umetnosti Beograd
Narodni muzej Poarevac
Narodni muzej Zrenjanin
Spomen Zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad
Privatna kolekcija ura Popovia, Novi Sad
Fond Olge Olje Ivanjicki, Beograd
Narodni muzej u Beogradu

slika, crte ili skulptura, ne mogu biti isto

SELFI KAO to i fotografija, ali slinost koja se najpre
moe uoiti izmeu fotografskog autoSAVREMEN portreta i selfija je ta da su oba fotografije
istog povrinskog sadraja i da se mogu
FENOMEN razviti/uraditi i tako dobiti opipljivu, nedigitalnu formu. U engleskom jeziku (iz
ILI POTOMAK kog je uglavnom nova kovanica selfi
preuzeta u drugim svetskim jezicima)
AUTOPORTRETA? postoji slinost i u samim nazivima
pojmova (autoportret engl. self-portrait,
Da li se za autoportret moe rei da je on pretea feno- pa otuda i selfie). Meutim, self odnosno sopstvo, kao
mena dananjice selfija? Predstaviti sebe vizuelno zajedniki sadritelj i selfija i bilo kog drugog autona odreen nain, ideja je koja potie od davnina, ali portreta, ne ukazuje samo na povrinski sadraj, ve i
autoportret kao esto zastupljen, samostalni anr na slojeve njegovog, esto sloenog, tumaenja, koji su
nastaje u umetnosti italijanske renesanse u 15. veku i istovremeno ono po emu se razlikuju ove dve vrste
prvenstveno se odnosi na crte, sliku ili skulpturu. fotografija, kao i selfi i neki nefotografski autoportret.
Tek od poetka 19. veka, ovaj anr pronalazi svoje
Naime, autoportreti prolosti bili su samoprezentacija
mesto i u fotografiji. Bez obzira o kom mediju je re,
umetnika, predstavljali su njegovu samosvest, ego;
autoportret je kroz istoriju napredovao uz pomo doneretko su bili i statusni simbol, a katkad i jedini vizudatnih sredstava i razvojem tehnologije. U poetku je
elni dokument o portretisanom. Pored konstantne
to bilo ogledalo, ijim je tehnikim unapreenjem,
tenje da umetnik doe do savrenstva tehnike izdolo do toga da ono bude osnovno pomono sredstvo
rade prilikom kreiranja svog odraza, za njega je
umetnicima u stvaranju njihovih autoportreta. Sa
takoe bilo vano da prezentuje i psihologiju svog liotkriem prvih vrsta fotoaparata dolazi i do prvih foka. To je, za razliku od dananjeg klika, bio izuzetno
tografskih autoportreta. Danas, kada se razvoj tehnosloen i dug proces, bez obzira na to da li se radilo o
logije, ne samo nastavlja, ve i ubrzava, nastao je novi
slici ili prvobitnoj fotografiji. Od pomenutih slojeva,
oblik fotografije selfi, kreiran uz pomo digitalnih
dananji selfi zadrao je, svakako, samoprezentaciju i
fotoaparata ili mobilnih telefonskih ureaja, koji, kao
vizuelizaciju ega kao svoju sutinu, ali razlika je u
jedan vid autoportreta, donosi svoja znaenja i karaktome to je ona svakodnevna, esto spontana i
teristike.
uglavnom javna i masovno prezentovana, dok su autoPostoji li toliko slinosti izmeu autoportreta i selfija, portreti u prolosti najee podrazumevali reda bi se oni mogli izjednaiti? Vizuelni odraz osobe prezentativnost, ozbiljnost, intimnost i zadovoljenje
koja samu sebe predstavlja je ono to je, po sadraju, estetskih kriterijuma. Pored toga, tehniki aspekt, nije
zajedniko svakom autoportretu, bez obzira u kom omoguavao toliku dostupnost i hiperprodukciju
mediju je isti nastao. Kada je re o formi, jasno je da kakva danas postoji, najpre zbog vremena u kome je

nastajao autoportret, ogranienosti usled tehnolokih

mogunosti, pa samim tim i uloenog vremena i truda
za njegovo kreiranje. To, naravno, ne znai da autoportreti prolosti ponekad nisu bili i puke samoprezentacije tatine portretisanog, mada je oigledno
da je i u tom sluaju bilo potrebno uloiti vie
vremena i promiljanja u njihov nastanak; kao ni to da
je selfi uvek neozbiljna samoprezentacija i da, ukoliko
poseduje odreenu estetsku vrednost i/ili poruku, ne
moe da bude reprezentativan fotografski autoportret.
Dakle, ono to razdvaja ova dva fenomena jesu
kontekst i funkcija. U zavisnosti od toga u koje svrhe i
sa kakvim znaenjem nastaje selfi da li je kreiran da
traje i da ima odreenu propagandnu ulogu ili da
bude prolazna samopredstava bez ikakve poruke,
svakodnevno plasirana javnosti putem drutvenih
mrea menjaju se i njegov znaaj i definicija. Njegova
efemernost najee uslovljena lakoom kreiranja ne
mora nuno da znai i njegovu obesmiljenost. Smisao
selfija zavisi od autora. Ukoliko pod njegovom funkcijom podrazumevamo samoprezentaciju kao takvu,
bez dodatnih pomenutih nijansi u vidu slojeva i
znaenja, onda selfi nije sasvim novi fenomen, ali zahvaljujui tehnici i dostupnosti iste i konteksta koji
oni nose sa sobom, on je tekovina savremenosti. Da li
e u budunosti prosean selfi, kao svedoanstvo
vremena u kome je nastao, biti sastavni deo vizuelne
kulture tog vremena svakako, a da li e selfi sa odreenom estetskom vrednou i znaenjem moi da
se posmatra kao umetnost vreme e pokazati.
istoriar umetnosti

Ana Samardi