SADRAJ:

1. Uvod...
2. Pojam i karakteristike ventilisanih fasada..
3. Podela i osnovni elementi ventilisanih fasada...
3.1 Podela ventilisanih fasada.
3.2 Osnovni elementi ventilisanih fasada
4. Uticaj ventilisanih fasada na energetsku efikasnost zgrada...
5. Analiza kroz izvedene primere..
5.1 Commerzbank toranj, Foster i partneri, Frankfurt, Nemaka...
5.2 Swiss Re Building, Foster i partneri, London, Engleska..
5.3 RWE Toranj, Kahlen i Partneri, Esen, Nemaka..
6. Zakljuak
7. Literatura....

2
3-4
4
4-6
7-8
8-9
10
10-11
11-12
12-13
14
15

1. UVOD

Predmet istraivanja su provetrene ili ventilisane fasade koje su, danas, jedan od najesih naina
oblaganja spoljanjih zidova poslovnih objekata.
Cilj seminarskog rada je prikazivanje ventilisanih fasada koje, pored svoje estetske funkcije,
prirodnom ventilacijom utiu na energetsku efikasnost zgrada.
Metod rada je analiza i prikaz ovog naina oblaganja zidova.
Poslednjih godina zapaa se prava invazija razliitih vrsta fasadnih obloga. Njihova raznovrsnost
stvara novi izgled gradova, utie na kvalitet gradske infrastrukture, a otuda i na kvalitet naeg
ivota. Kako kae jedan panski arhitekta: Zamena arhitektonskih stilova je uvek kulturna. Danas
je to tako zahvaljujui materijalima. Jedinstvena je prilika koju nam novi materijali pruaju u
stvaranju nove arhitekture.
Klimatske promene na planeti su injenica. One su izazvane i estokom eksploatacijom prirodnih
sirovina. Nedovoljni konvencionalni izvori energije nameu preispitivanje nacionalnih energetskih
strategija koje gube tradicionalne granice i postaju deo jedne zajednike evropske strategije
energetske politike. U Srbiji postoje Nacionalni kratkoroni i dugoroni programi Energetske
efikasnosti. Njihov osnovni cilj je obezbeenje dobre mikroklime u zgradama uz minimalnu
potronju energije i spreavanje zagaenja ivotne sredine. "energetski menadment" zacrtava
principe kontrole i upravljanja trokovima grejanja. Osnovna prednost ventilisanih fasada uteda
energije u skladu je sa evropskim i nacionalnim programima. Nedovoljno efikasna termoizolacija
moe da izazove znatne gubitke topline i poveanje trokova za oko 15-20% preko takozvanih
"termo mostova".
"Termo mostovi" su mesta poveanog prenosa toplote. Nastaju kod povrina od elinog betona:
nosaa, greda, kolona, ela ploa. Oko ovih mesta nastaju zone niske temperature. Podruje u
kojem dolazi do roenja oko 10 premeta se unutar prostorije, dolazi do stvaranja jakog
kondenzata, a kasnije i do nastanka plesni, odnosno do pogoranja mikroklime u prostoriji.
Postavljanjem efikasne termoizolacije na spoljanje zidove zgrade smanjuju se gubici energije i
trokovi energije, poveava se konfor u prostoriji, obezbeuju se zdravi uslovi ivota i uva ivotna
sredina.

2. POJAM I KARAKTERISTIKE VENTILISANIH FASADA

Ventilisane fasade su dobile svoj naziv zbog ventilisanog sloja vazduha izmeu izolacionog
materijala i spoljanjeg dekorativnog sloja.
Danas su one skoro obavezni nain oblaganja, najee poslovnih objekata, jer imaju dodatni sloj
vazduha koji prua izvrsnu izolaciju, naroito leti, ime se stvara visok stepen utede energije.
Princip ventilisane fasade ostaje isti bez obzira da li je spoljna obloga od lakih ili tekih elemenata.
Kod ovih fasada objekat je omotan slojem termoizolacije. Termoizolacija smanjuje termike razlike
na zidnoj strukturi i postie da temperatura zidova bude priblina temperaturi vazduha unutranjih
prostorija i na taj nain utie na postizanje kvalitetnog stambenog komfora u objektu. U toku leta
sistem lagano akumulira toplotu, jer se termiki talas prenosi unutra ublaen i zbog toga se smanjuje
direktno dejstvo sunevog zraenja.
Pored svih ovih termikih prednosti sistem fasade ima izmeu termoizolacije i spoljanjeg zatitnog
zida od kamenih ploa ostavljen vazduni prostor koji predstavlja prirodnu ventilaciju. Ovaj
vazduni prostor je veoma je znaajan u letnjem periodu kada dolazi do zagrevanja spoljnog
zatitnog zida to uzrokuje promene gustine vazdunog sloja i zagrevanja u upljini u odnosu na
vazduh ambijenta. Tako zagrejan unutranji vazduh stvara efekat dimnjaka, kree na gore i kroz
ventilacione otvore izlazi napolje i smanjuje zagrevanje objekta stalnim kretanjem odozdo na gore.
Leti ovaj "vazduni dep" titi zgradu od pregrevanja, a zimi od hlaenja. Ventilisane fasade
omoguuju zgradi da "die" i eliminiu kondenzat u prostorijama. Paropropusnost ograujuih
zidova i termoizolacije omoguuje graevinskoj vlazi da ispari (kod novopodignutih zgrada), a kod
prostorija sa poveanom vlagom da se ispari prema spolja. Nedostatak kulture provetravanja takoe
je jedan od razloga za nastanak vlage i mikroorganizama. Kod stolarije i okaenih fasada ve se
govori o obezbeenju kontrolisanog provetravanja preko mehanikih naprava ili preko senzora. Kod
ventilisanih fasada proces se odvija prirodnim putem.
Zimi nema ovog efekta, jer u nedostatku jaeg zagrevanja spoljne obloge, temperatura vazduha
okoline i vazduha unutar ventilirajueg prostora imaju priblino istu temperaturu i gustinu, tako da
nema znaajnijeg kretanja vazduha.

Slika 1 Cirkulacija vazduha u letnjem i zimskog periodu

Izbor spoljnog omotaa je veoma vaan sa stanovita pouzdanosti i estetskog izgleda objekta.
Materijali za izradu ventilisanih fasadnih obloga su: kompozitne ploe, keramika, granitogres,
tekstolit, hpl ploe, eternit, kamen, staklo, akvapanel, aluminijumski lim idr. Pored odlinog
izgleda, koji se postie raznovrsnim materijalima i njihovom meusobnom kombinacijom, fasadne
obloge uvaju zgradu od spoljanjeg okruenja i njenu celovitost. Jedan od novih aspekata

ventilisanih fasada je to na njima mogu da se montiraju solarne ploe, tj. da se koristi

nekonvencionalni izvor energije.
Postojanje vazdune upljine, fasadna obloga i termoizolacija obezbeuju poveanu zvunu
izolaciju to je parametar od posebne vanosti u urbanom okruenju. Drugi osnovni parametar je
vatrootpornost. Neki od materijala fasadnih obloga su praktino negorivi. Kod ostalih se koriste
posebna negoriva ili slabogoriva jezgra (naprimer kod kompozitnih ploa) ili se ugrauju iznad
odreene visine zgrade prema zahtevima o poarnoj bezbednosti.
Od velike vanosti su i brzina montae i lakoa eksploatacije zgrade. Ventilisane fasade su laka
verzija okaenih staklenih fasada. Isti principi koji su tamo na snazi vrede i ovde podupiranje:
jednostavne i neprekidne grede, pokretni i nepokretni oslonci, ovalni otvori za temperaturno irenje.
Montaa se ostvaruje spolja. Za montau su potrebni skela, sidra, osnovni nosei profili,
termoizolacija, aksesoari i fasadna obloga. Velika prednost u zagaenom gradskom okruenju je
samoienje dela fasadnih obloga ili mogunost ostalih da budu oiene.

Slika 2 Cirkulacija vazduha unutar objekta

3. PODELA I OSNOVNI ELEMENTI VENTILISANIH FASADA

3.1 Podela ventilisanih fasada

Vrste ventilisanih fasada mogu se klasifikovati na osnovu razliitih kriterijuma. Najea podela je:
1. prema geometriji upljine i
2. prema funkciji upljine.
1. Podela prema geometriji upljine
Kutijasti prozor, tzv. kibic (box window) - U ovom sluaju horizontalne i vertikalne pregrade dele
fasadu na manje nezavisne delove. One spreavaju prenos zvuka i mirisa iz prostorije u prostoriju.
Na svakom delu na spoljanjoj fasadi su potrebni otvori za ulaz i izlaz vazduha.
Preko donjeg ulaznog i gornjeg izlaznog otvora ostvaruje se protok vazduha i na taj nain
provetrava meuprostor, a dalje preko prozora na unutranjoj strani provetrava se i unutranji

prostor. Obino se primenjuju kod zgrada izloenih velikoj buci i tamo gde je potrebno da se zvuci
ne prenose iz prostorije u prostoriju (slika 3).
Stubna fasada - U ovom sluaju kutijasti prozori su povezani na svakom spratu preko vertikalnih
kanala koji se nalaze na fasadi. Vazduh struji iz prozora kroz kanal do vrha gde se izbacuje. U
kanalima se ostvaruje termiko kretanje vazduha. Na unutranjoj strani nalaze se prozori koji slue
za prirodno provetravanje. Vazduh se moe izbacivati preko kanala i uz pomo mehanike
ventilacije (slika 4).
Koridorni tip fasade - Horizontalne pregrade se postavljaju zbog protivpoarne zatite, zvune
izolacije ili zbog provetravanja (slika 5).
Viespratna dupla fasada - U ovom sluaju ne postoje ni horizontalne ni vertikalne pregrade.
Provetravanje je omogueno preko velikih otvora u podnoju zgrade i blizu krova zgrade. Pogodne
su za primenu na lokacijama sa velikom bukom s obzirom da ova konstrukcija ne zahteva otvore
du cele visine. Po pravilu, prostorije u zgradi sa ovakvim tipom duple fasade bi trebalo da budu
mehaniki provetravane. Kod ovog tipa moe biti i problem prenoenja zvuka u upljini (slika 6).

Slika 3 Box window

Slika 4 Stubna fasada

Slika 5 Koridorni tip fasade

Slika 6 Viespratna dupla fasada

2. Podela prema funkciji upljine

Prirodno provetravanje fasada - Postavljena je dodatna povrina sa spoljanje strane postojee
fasade. U periodima bez sunevog zraenja, dodatni omota obezbeuje veu termiku izolaciju. U
periodima sa sunevim zraenjem upljina se provetrava usled efekta dimnjaka. Solarni dobici se
smanjuju kako se zagrejani vazduh izbacuje napolje. Temperaturna razlika izmeu spoljanjeg
vazduha i zagrejanog vazduha u upljini mora biti velika da bi ovaj sistem funkcionisao pa se
njegova upotreba ne preporuuje u toplijim podnebljima.
Aktivna fasada - Postavljena je dodatna povrina sa unutranje strane postojee fasade;
recirkulisani vazduh prolazi kroz upljinu fasade i vraa se u ventilacioni sistem. U periodima sa
sunevim zraenjem toplota, koju su apsorbovali zastori, odvodi se ventilacijom. U periodima sa
gubicima toplote energija se moe sprovesti do razmenjivaa toplote i tako iskoristiti.
I tokom hladnih perioda sa malo ili bez sunevog zraenja i tokom perioda sa solarnim ili toplotnim
dobicima, temperatura unutranje povrine unutranje fasade je priblina sobnoj temperaturi to
poveava oseaj ugodnosti u graninoj zoni prostorije uz fasadu. Ovaj tip preporuuje se za hladne
klimatske uslove zbog poveanog komfora tokom hladnog perioda i mogunosti reprodukcije
solarne energije.
Interaktivna fasada - Slina je prirodno provetravanoj fasadi, ali je kod nje provetravanje
prinudno pa sestem moe da radi u situacijama sa visokom spoljnom temperaturom. Zbog toga je
idealan za topla klimatska podruja sa visokim dobicima toplote. Kod ovog sistema dozvoljeno je
otvaranje prozora i na taj nain je omogueno prirodno provetravanje ak i kod visokih zgrada.
U zavisnosti iz kog pravca vazduh ulazi u upljinu kao i u kom pravcu se usmerava kada naputa
upljinu postoje tri mogunosti:

snabdevanje: sve vazduh dovodi se u objekat preko upljine (slika 7a)

izbacivanje: unutranji vazduh se odstranjuje preko upljine (slika 7b)
vazduna zavesa: vazduh izlazi iz upljine sa iste strane sa koje je uao (slika 7c,d).

Postoje dve opcije vazdune zavese:

vazduna zavesa sa spoljanjim vazduhom - uobiajeno za prirodnu ventilaciju (slika 7c)

vazduna zavesa sa unutranjim vazduhom - kombinovana sa sistemom za ventilaciju (slika
7d).

Slika 7 Podela prema pravcu kretanja vazdune struje:

) snabdevanje sveim vazduhom; b) izbacivanje vazduha iz prostorija preko upljine;
c) spoljanja vazduna zavesa; d) unutranja vazduna zavesa
3.2 Osnovni elementi ventilisanih fasada
Osnovni elementi ventilisanih fasada su (slika 8):
1.
2.
3.
4.

nosea potkonstrukcija
izolacioni materijal
ventilisani sloj
spoljanji dekorativni sloj

Slika 8 Elementi ventilisane fasade

1. Nosea potkonstrukcija horizontalni i vertikalni profili, se mehaniki privruje za nosei zid

fasade, u svemu prema uputstvu proizvoaa. Uloga potkonstrukcije je da nosi spoljanju, fasadnu
oblogu i prenosi optereenje nastalo vetrom na nosivu konstrukciju.
2. Izolacioni materijal kamena vuna - termoizolacioni materijal u sistemu ventilisanih fasada mora
da bude dovoljno vrst i povezan da bi se na taj nain spreilo kidanje i rasturanje izolacionog
5

materijala usled jaeg strujanja vazduha u ventilisanom sloju. Takoe, vea gustina izolacionog
materijala spreava i infiltraciju hladnog vazduha u sam material.
Ploe kamene vune se postavljaju tesno jedna uz drugu, bez zazora izmeu ploa. Ploe se
mehaniki privruju da bi se postigao efekat pritiskanja ploa na nosei zid. Ploe kamene vune
se postavljaju tesno jedna uz drugu, bez zazora izmeu ploa. Ploe se mehaniki privruju da bi
se postigao efekat pritiskanja ploa na nosei zid. Za privrivanje kamene vune koriste se
specijalno dizajnirani tiplovi za ventilisane fasade. Ploe mogu biti dodatno kairane staklenim
voalom (kairana strana ploe je okrenuta ka ventilisanom sloju) crne ili bele boje u zavisnosti od
eljenog vizuelnog efekta. Na taj nain se poboljavaju sledee karakteristike:
- otpornost uzdunom strujanju vazduha: stakleni voal titi povrinu ploe od mogueg jaeg
strujanja vazduha u okviru vazdunog sloja
-

hidrofobnost ploa: na ovaj nain se ploe kamene vune dodatno tite od direktnih
vremenskih uticaja, usled moguih veih fuga izmeu ploa spoljanje obloge, kao to su
kia, sneg...

3. Ventilisani sloj - Uloga ovog sloja je da odvodi difuznu vlagu iz objekta (iz unutranjeg, toplijeg
prostora u spoljanju, hladniju sredinu - zato i nije potrebno postavljanje parne brane), kao i vodu
koja je eventualno penetrirala kroz spoljanju oblogu. Leti spreava prodiranje toplote u
unutranjost objekta (smanjuje zagrevanje osnovne mase zida) a zimi predstavlja dodatni toplotni
izolator.
4. Spoljanji, dekorativni sloj - ovaj sloj definie vizuelni izgled objekta i moe biti od: mermera,
kamena, alukobonda, keramike, fundermaxa ... Uloga ovog sloja je da titi od sunca, kie i ostalih
atmosferskih uticaja. Takoe, ovaj sloj prima i prenosi optereenje nastalo vetrom na noseu
potkonstrukciju.

Slika 9 Konstrukcija ventilisane fasade

4. UTICAJ VENTILISANIH FASADA NA ENERGETSKU EFIKASNOST

ZGRADA

Energetska efikasnost sistema izgradnje objekata ocenjuje se sa aspekata utroka energije za

izgradnju i funkcionisanje objekta u svim njegovim fazama: proizvodnje osnovnog i pomonog
graevinskog materijala, normiranih karakteristika izgraenog objekta i tome odgovarajuih
projektovanih vrsta i koliina materijala, njihovog horizontalnog i vertikalnog transporta do lokacije
i pozicije ugradnje, dugoronih trokova energije za grejanje, klimatizaciju, ventilaciju i ukupno
funkcionisanje objekta te, konano, energetskih utroaka pri sanaciji ili reciklai primenjenih
materijala izabranog sistema gradnje, posle isteka njihovog roka dugovenosti gubitka njihovih
termofizikih karakteristika.(Tabela 1)
Savremena izgradnja ne podrazumeva samo projektovanje i realizaciju projekata u zadatim
finansijskim okvirima, ve sve vie i odgovornost prema drutvenim i ekolokim potrebama
buduih generacija. Objekat mora korisniku pruati oseaj sigurnosti, zatitu od vremenskih i
drugih uticaja, kao i prijatno stanovanje i rad u dugom periodu i bez veih trokova fizike obnove.
Posebno projektovani sistem ventilisane fasade je sa stanovita gradjevinske fizike najpouzdaniji.
Unutranji slojevi obezbeuju zgradi nosivost kao i toplotnu i zvunu izolovanost, dok spoljanja
obloga efikasno titi unutranje slojeve od kie, vetra i snega. Najvei deo padavina otie preko
fasadne obloge dok vetrenje omoguava brz i nesmetan prelaz vlage iz konstrukcije u atmosferu i
spreava nastanak kondenza u unutranjim slojevima. Pored navedenih pozitivnih strana
ventilacionog fasadnog sistema postoje negativne strane koje se mogu videti u Tabeli 1.

Tabela 1
Argumenti za i protiv opravdanosti primene dvostrukih fasada
Argumenti
Karakteristika
za

protiv

Buka

Obezbeuju dobru zatitu od

spoljanje buke.

Zbog provetravanja dupla fasada mora biti

otvorena, usled ega se smanjuje zatita od
buke. Buka se prenosi preko vazduha u
upljini fasade.

Energija za
grejanje zimi

tede energiju tako to se

rekuperie toplota.

Nisu pogodne u zgradama sa velikim

unutranjim toplotnim optereenjem.

Energija za
hlaenje leti

Akumulisana suneva energija

U objektima sa duplom fasadom potpuni
moe se oslobaati preko upljine uslovi ugodnosti mogu se postii samo
fasade.
primenom KGH-a.

Zatita od Sunca U upljini fasade mogu se postaviti

Potrebnu zatitu od Sunca mogue je

zastori.

postaviti takoe i na obinu fasadu

viespratne zgrade.

Pomou ureaja za
Dozvoljavaju otvaranje prozora ak
fiksiranje prozoramogue je
Otvaranje prozora
i ako je zgrada visoka.
otvaranje prozora i na jednostrukoj fasadi
viespratne zgrade.

Protivpoarna
zatita

Kondezat

Trokovi

Zahvaljujui upotrebi horizontalnih

Spoljanja fasada spreava odvoenje
i vertikalnih pregrada moe biti
dima. Vazduh u upljini doprinosi irenju
spreeno irenje vatre u upljini
vatre.
fasade.
Pri dobroj ventilaciji upljine
kondezat se ne stvara.

Na unutranjoj strani spoljanje fasade

neizbeno je obrazovanje kondezata, to
uzrokuje potrebu za eim ienjem.

Sniavaju se eksploatacioni
trokovi.

Investicioni trokovi su visoki. Osim toga,

poveavaju se trokovi odravanja dve
staklene povrine sa ove strane u odnosu
na jednu staklenu povrinu jednostruke
fasade.

5. ANALIZA KROZ IZVEDENE PRIMERE

5.1 Commerzbank toranj, Foster i partneri, Frankfurt, Nemaka
Kada je gradnja bila zavrena 1997god., toranj visok 53 spratova bio je najvia zgrada u Evropi.
Njegova kombinacija forme, inventivnosti i tehnike strunosti stvorila je potpuno novu vrstu
graevine humano i drutveno odgovoran neboder. Odstupa od amerikog modela klimatizovanih
objekata, svojim prirodnim provetravanjem i velikim pristupom dnevne svetlosti.

Slika10 Spoljanji izgled i deo atrijuma unutar objekta

Commerzbank toranj je u osnovi trougao koji u centralnom delu ima atrijum pune visine, kao i
ureene vrtove na etiri etae koje doprinose boljem radnom okruenju unutar objekta. Atrijum je
smeten izmeu unutranjeg i spoljanjeg sloja staklene fasade, a njegov dizajn omoguava svakom
spratu pristup atrijumu preko trougla. U kombinaciji sa ventilisanim fasadnim sistemom atrijum
obezbedjuje preiavanje vazduha i vlaenje u suvom zimskom vremenu. Posebno projektovani
sistem dvostrukog zastakljenja omoguava ventilaciju i spreava prodor kinice u unutranjost
panela. Fiksna spoljanja stakla u sklopu prozornog sistema usporavaju protok vazduha i
onemoguavaju unos vode kada je unutranji deo prozora otvoren.
Procenjeno je da zgrada troi 30% manje energije od drugih nemakih poslovnih objekata.

Slika11 a) presek 1 b) presek 2 c) osnova

Slika 12 a) i b) Cirkulacija vazduha kroz objekat

Slika 13 Konstrukcija fasadnog sistema

5.2 Swiss Re Building, Foster i partneri, London, Engleska

Poslovna zgrada u Londonu visoka je 40 spratova uramljena elikom koji formira njen jedinstven
izgled. Dizajnerski tim veoma je uspeo u trodimenzionalnom modelovanju elinih okvira, kao i
utedi energije od oko 50%.

Slika 14 i Slika 15 Spoljanji izgled objekta

Slika 16 Konstrukcija fasadnog sistema

Njegova dvostruka ventilaciona fasada je simbol zelene budunosti Londona. Najvidljivija
komponenta zgrade koja se odnosi na dvostruku fasadu je njen oblik. Aerodinamiki, zaobljeni
oblik smanjuje optereenje od vetra i poveava prirodnu ventilaciju. Atrijum je najvanija
karakteristika unutranjosti objekta. Oko spiralnog atrijuma se svaki sprat rotira za 5 u odnosu na
prethodni to olakava ventilaciju.
Sistem sa automatskim otvaranjem prozora dopunjuje klima ureaju sa prirodnom ventilacijom.
Objekat je povezan sa meteorolokom stanicom to mu omoguava itanje temperature i brzine
vetra. Kada su vremenski uslovi povoljni gotovo 800 prozorskih krila se otvaraju kako bi omoguili
ulaz spoljnog vazduha.

Slika 17 i Slika 18 Unutranji deo objekta

5.3 RWE Toranj, Kahlen i Partneri, Esen, Nemaka

Slika 19 i Slika 20 Spoljanji izgled objekta

5

RWE Toranj je jedan od prvih savremenih objekata visokogradnje koji primenjuje sistem prirodne
ventilacije. Koriena je posebna tehnologija ventilisane fasade to se moe videti na slici 21.
Otvori na fasadama reguliu protok vazduha u zavisnosti od brzine vetra, a i spreavaju ulazak
kinice. Prilikom planiranja i analize sagledavana je aerodinamika zgrade i redukcija vetra, kako bi
se sa promenom visine projektovali odgovarajui profili na fasadama. Ovi profili svojim zaobljenim
dizajnom reflektuju i sunevu energiju u unutranjosti.

Slika 21 i Slika 22 Konstrukcija fasadnog sistema

Fasada je dizajnirana da radi u kombinaciji sa prirodnim sistemom i da zvuno upozorava ako

brzina vetra prelazi odreene granice. Profili na fasadi bi u sluaju poara automatski omoguili
izduvavanje dima.
Trokovi fasade prelaze 30% od ukupnih trokova izgradnje objekta, ali se oekuju energetska
smanjenja koja e redukovati cenu trokova i doprineti energetskoj efikasnosti zgrade.

Slika 23 Osnova

Slika 24 Presek

6. ZAKLJUAK

Energetska efikasnost sistema gradnje u fazi eksploatacije objekta ogleda se u snienju (ili
iskljuenju pojedinih vidova) potronje energetskih resursa (struja, gas, mazut, nafta) na grejanje,
prinudnu ventilaciju i kondicionirovanje vazduha i direktno zavisi od usvojenog gradjevinskog
sistema i njegovog kompleksnog pristupa termoizolaciji objekta, kako zimi, tako i leti, kao i od
mogunosti optimizacije toplotnih gubitaka
Gradei zgrade i za budue generacije, mora se uzeti u obzir injenica da je, zbog efekta staklene
bate, na planeti klima u procesu globalnog zagrevanja, te da potronja elektrine energije za
hlaenje prostora leti ve sada dostie potronju te najskuplje vrste energije na grejanje zimi. Jedan
od bitnih faktora koji utiu na ukupnu potronju energije za hladjenje leti je i toplotni kapacitet
zidova i plafona, koji preko dana akumuliraju toplotu iz vazduha i odaju je u taj isti prostor nou,
stvarajui veoma neprijatno ekoloko okruenje. Prirodno i ekonomino reenje (ne zahteva utroak
energije) ovog problema je primena ventilisanog fasadnog sistema.
Fasadni sistemi sa odgovarajuom izolacijom i ventilisanjem omoguavaju energetsku i finansijsku
efikasnost, ime se znaajno produava trajnost objekata i utiu na smanjivanje emisije tetnih
gasova koji izazivaju efekat staklene bate.

7. LITERATURA

1. Butera, F.M. Glass Architecture: Is It Sustainable. International Conference: Passiveand Low Energy Cooling for the
Built Environment, p 161-168. Santorini, Greece, May 2005.
2. Harrison, Kate. The Tectonics of the Environmental Skin: The Occidental Chemical Center
University of Waterloo School of Architecture, December 1, 2007
3. Fortmeyer, Russell. Getting Aggressive About Passive Design, Architectural Record, May 2007.
4. Loncour, X., A. Deneyer, M. Blasco, G. Flamant, P. Wouters., Ventilated DoubleFaade:
Classification and Illustration of Faade Concepts. Belgian Building ResearchInstitute. 2004.
Sajtovi:
www.graevinarstvo.rs
www.build.rs
www.mbenkert.com