MAHARIIJEVO JEVANELJE

Knjige 1 i 2
Odgovori Bhagavana ri Ramane Maharija
na pitanja uenika

Maharshi's Gospel:
The Teachings of Sri Ramana Maharshi
RI RAMANARAMAM 2002
Tiruvannamalai, 13. izdanje - 27.12.1939.
Preveo:
Dragan Pavlovi
Smederevo, 2006.

Uvod
Kao odgovor na veliku elju velikog broja poklonika
Bhagavana ri Ramane, odgovori na neka pitanja koja su mu
postavljana su s vremena na vreme tampani u obliku knjige
pod naslovom "Mahariijevo jevanelje". Sve zbog koristi za
svet u celini.
Ova pitanja se javljaju mnogima od nas i svi se borimo da
ih reimo sami. Odgovori dati od strane Ramane su sutina, sr,
esencija Boanske mudrosti, koja je bazirana na njegovom
direktnom iskustvu i znanju. Njegovi odgovori su od
neprocenjive vrednosti za ozbiljne tragaoce za Istinom.
Uzviena istina Advaite glasi da je jedna i jedina
"Stvarnost" u stvari apsolut Sopstva ili Braman, a to nije nigde
tako jasno razjanjeno kao na ovim stranicama. Jer je Advaita
objanjena na osnovu linog iskustva Bhagavana Ramane, ali
na jednostavan nain, tako da i laik koji trai istinu moe da
razume o emu se radi.
Istina je ista za sve, i Ramana daje uputstva ozbiljnim
tragaocima kako da je trae i kritiki ispituju svoja lina
iskustva, da sami trae sr svog bia, Srce, koje je veno
identino sa Jednom Konanom Stvarnou. Sve to vidimo ili
znamo je samo pojavna manifestacija te Stvarnosti.
Svaka re koju kae Ramana je u saglasnosti sa sutinom
Upaniadadske mudrosti, ije je on vrhunsko otelotvorenje
(vidi ri Swami Siddheswaranandin lanak u dodatku na kraju,
apendix)
Posveeni tragalac e nai u ovim stranicama praktine
savete i stei e ubeenje da je njegova sutinska priroda
boanska.

MAHARIIJEVO JEVANELJE
Prva knjiga
1. RAD I ODRICANJE
Oboavalac (devotee): ta je najvii cilj duhovnog iskustva za
jednu osobu?
Maharii: Samorealizacija.
D: Moe li oenjen ovek da ostvari Sopstvo?
M: Naravno. Oenjen ili ne, ovek moe da ostvari Sopstvo, jer
je TO ovde i sada. Ako to ne bi bio sluaj, Sopstvo bi bilo neto
to se moe postii naporom za odreeno vreme, to bi znailo
da je Sopstvo neto novo to mora tek da se stekne, ne bi bilo
vredno naih tenji. Jer ono to nije prirodno, to takoe nije ni
trajno. Zato kaem da je Sopstvo ovde i sada, i samo.
D: Lutka od soli koja uranja u more nee biti zatitiena ak ni
ako ima kabanicu koja ne proputa vodu. Ovaj svet u kome
teko radimo iz dana u dan je kao okean.
M: Da, um je kabanica koja ne proputa vodu.
D: Osoba moe biti ukljuena u neki posao, slobodna od elja, i
treba da zadri stanje usamljenosti, odvojenosti? Ali nae
ivotne dunosti nam oduzimaju vreme, tako da nemamo
mnogo vremena za sedenje i meditranje, ili barem za molitvu.
M: Da. Rad izveden uz vezanost za rezultate rada je okov za
oveka, dok rad bez vezanosti ne utie na onog ko radi. On je,
ak i dok radi, u stanju odvojenosti, usamljenosti. Ispunjavati
4

dunosti je pravi namaskar (akt predanosti)..., a povinovanje

Bogu je jedina prava asana (poloaj tela, ali dublje znaenje je
duevno raspoloenje, stav).
D: Treba li da se odreknem svog doma?
M: Ako bi to bila tvoja sudbina, pitanje uopte ne bi bilo
postavljeno.
D: Pa zato se onda vi otili od kue tako mladi?
M: Nita se ne deava van Boanskih zakona. Pravac koji e
imati neije ponaanje je odreen njegovom prarabdha
karmom.
D: Je li dobro da posvetim sve svoje vreme traganju za
Sopstvom? Ako je to nemogue, mogu li bar ostati miran?
M: Ako moe odrati svoj mir, bez uputanja u bilo koje drugo
traganje, to je veoma dobro. Ali ako to ne moe da uini, koja
je svrha biti u mirovanju, ako govorimo sa stanovita
samorealizacije? Sve dok je osoba obavezna da bude aktivna,
neka ne naputa svoje pokuaje da ostvari Sopstvo.
D: Zar neije akcije ne utiu na njegova budua roenja?
M: Jesi li roen sada? Zato razmilja o drugim roenjima? A
injenica je da ne postoji ni roenje, ni smrt. Pusti one koji
misle da su roeni da misle o smrti, da trae palijativna reenja
za to (palijativan = koji lei privremeno, koji reava samo naoko
neko pitanje, koji zatakava, ublauje).
D: Moe li nam pokazati mrtve?
M: Da li si poznavao svoje roake pre njihovog roenja, pa
misli da bi trebalo da sazna o njima nakon njihove smrti?

D: Kako grihasta napreduje u pogledu mokshe (osloboenja)?

Zar ne bi trebalo da postane prosjak da bi ostvario
osloboenje?
M: Zato misli da si grihasta? Slina misao da si sannyasin ti
nee dati mira, ak i ako izae na ulicu kao sannyasin. Bilo da
ostane u svom domainstvu, ili ga se odrekne i ode u umu,
um ti nee dati mira. Ego je izvor misli. On kreira telo i svet, on
ini da misli da si grihasta. Ako se odrekne doma, samo e
zameniti misao da si grihasta sa milju da si sannyasin, a
okruenje doma e zameniti umom.
Ali mentalne prepreke e ostati. One e se ak i uveati u
novom okruenju. Nema pomoi od promene okruenja. Jedina
prepreka je tvoj um. On mora da se promeni, bilo da si kod
kue, ili u umi, pa zato ne onda kod kue? Zato menjati
okruenje? Moe da ulae napor ak i sada, bez obzira u kom
se okruenju nalazi.
D: Je li mogue uivati u samadhiju dok smo zauzeti
svakodnevnim poslovima?
M: Oseaj "ja radim" je prepreka. Pitaj sebe: "Ko radi?" Seaj se
ko si. Onda te rad nee vezivati, on e tei automatski. Nemoj
ulagati napor bilo da radi ili se odrie, tvoj napor je tvoje
ropstvo. ta je sueno da se dogodi, to e se i desiti.
Ako ti je sueno da ne radi, nee moi da radi ak i
ako tome tei. Ali ako ti je sueno da radi, nee biti u stanju
da to izbegne, bie prisiljen da se ukljui u to. Zato ostavi to
vioj sili. Ne moe da se odrie ili dri neke pozicije, po
svojoj elji.
D: Bhagavan je jue rekao da sve dok je osoba okupirana
potragom za Bogom koji je "unutra", tada e posao "spolja" da
se obavlja automatski. U ivotu ri Chaitanye je reeno da je on
tokom propovedanja svojim uenicima zaista traio Krinu
(Sopstvo) unutar sebe, zaboravljajui na svoje telo i nastavljao
6

bi da govori samo o Krini. To uvodi sumnju da li posao moe

da se obavlja sigurno ako je ostavljen sam sebi. Zar ne bi trebali
da imamo bar deliminu panju na na fiziki rad?
M: Sopstvo je sve. Jesi li odvojen od Sopstva? Da li moemo da
nastavimo da radimo bez Sopstva? Sopstvo je univerzalno. Zato
e se sve aktivnosti nastaviti i odigravati se, bilo da se ti
napree da bude angaovan prilikom toga, ili ne. Posao e ii
sam od sebe. Zato je Krina rekao Arduni da ne bi trebalo da
bude zabrinut to mora da ubija Kurue, jer su oni ve ubijeni od
strane Boga. Zato nije bilo do njega da odlui da li e ratovati ili
ne, i da brine oko toga. On je samo trebao da dozvoli svojoj
prirodi da ispuni volju vie sile.
D: Ali posao moe da trpi ako se ne pobrinem za njega.
M: Posvetiti se Sopstvu znai pobrinuti se za posao. Zato to
identifikuje sebe sa telom, misli da si ti taj koji vri rad. Ali
telo i njegove aktivnosti, ukljuujui taj rad, nisu odvojeni od
Sopstva. Zato, od kakve je vanosti da li se ti posveuje poslu
ili ne?
Pretpostavimo da hoda sa jednog mesta na drugo. Ti ne
nadgleda svoje korake. A ipak se nae posle nekog vremena
na svom odreditu. Vidi kako delatnost hodanja ide sama od
sebe, bez tvoje brige o tome. To vai i za ostale vrste posla.
D: To je kao hodanje u snu.
M: Kao somnabulizam (mesearstvo)? Upravo tako. Kad dete
vrsto zaspi, njegova majka ga hrani, a dete jede hranu isto
tako uspeno kao da je potpuno budno. Ali sledeeg jutra kae
majci: "Mama, jue nisam nita jeo!" Majka i ostali znaju da
jeste, ali on tvrdi da nije, jer nije bio svestan. Ipak, akcija je
sprovedena.
Putnik u kolima je zaspao. Bikovi se kreu, stoje ili su
neupregnuti u jaram tokom puta. On ne zna za ove dogaaje,
ali kad se probudi, vidi da je na drugom mestu. Bio je u
7

blaenom nezanju o dogaajima na putu, ali putovanje se

zavrilo. Slino Sopstvu osobe. Uvek budno Sopstvo smo ovde
uporedili sa putnikom koji je zaspao u kolima. Budno stanje je
kretanje bikova, a samadhi je period kad oni stoje (jer samadhi
znai jagrat - sushupti, to znai da je osoba svesna, ali nije
zainteresovana za akciju; bikovi su u jarmu ali se ne kreu); san
je kad bikovi nisu u jarmu, to je potpuno zaustavljanje
aktivnosti, to zaista odgovara oslobaanju bikova iz jarma.
Ili, uzmi primer bioskopa. Scene su projektovane na
bioskopsko platno, ekran tokom filma. Ali slike koje se kreu
ne utiu ili menjaju sam ekran, platno. Gledalac poklanja
panju slikama, ne samom platnu. One ne mogu postojati
odvojeno od platna, pa ipak, platno se ignorie. Ovde je
Sopstvo ekran, platno, gde se slike, tj. aktivnosti odvijaju.
Osoba je svesna slika, ali nesvesna onog drugog, esencijalnog.
Bez obzira da li je osoba svesna ili nesvesna platna, ekrana,
akcije e se nastaviti.
D: Ali postoji operater u bioskopu!
M: Bioskopska predstava je sainjena od materijala koji nemaju
svesnost ili oseaje. Sijalica, slike, platno,.. sve su to tvorevine
bez svesti i zato im treba operator, svesni inilac. Ali, Sopstvo je
apsolutna svest i zato samostalna. Zato ne moe biti operatora
odvojenog od Sopstva.
D: Ja ne meam pojmove tela i operatera. Pre mogu rei da
ukazujem na Krinine rei u 61. stihu Bhagavad Gite, poglavlje
18.: "Gospod, O Arduna, boravi u srcu svako ivog bia, i on
pomou sopstvene moi obmane pokree sva bia, koja kao da
su deo neke maine."
M: Funkcije tela ukljuuju potrebu za operaterom, to je misao
koja se rodila u tvom umu. Poto je telo "jada", tj. nesvesno,
neki svesni operator je potreban. Neki ljudi misle da su jive, pa
je Krina rekao da Bog prebiva u srcu kao operator jive. U
8

stvari, ne postoje jive, ni operator, izvan njih samih. Sopstvo

ukljuuje sve. Ono je ekran, slike, gledalac, glumac, operater,
svetlo, bioskop i sve ostalo. Ti brka Sopstvo sa telom i
zamilja sebe kao nekog ko dela, to je isto kao da gledalac
predstavlja sebe kao glumca u bioskopskoj predstavi. Zamisli
glumca koji trai da odigra scenu bez ekrana, platna! To je
sluaj oveka koji misli da su njegove akcije odvojene od
Sopstva.
D: S druge strane, to je kao da traimo od gledaoca da igra u
filmu. Zato, moramo da nauimo spavajuu svesnost!
M: Akcije i stanja zavise od neijeg ugla gledanja na stvari.
Vrana, slon, zmija, svako od njih kokristi jedan organ za dve
svrhe. Jednim okom vrana vidi na obe strane, slonovo surla
slui kao ruka i kao nos, a zmija vidi tako dobro kao da uje
svojim oima. Bilo da kae da vrana ima oko ili oi, ili da slon
ima nos ili ruku, ili da nazove zmijske oi uima, to znai isto.
Slino je i u pogledu jnanija, spavajua budnost, ili svesno
spavanje, ili sanjajui san ili sanjajua svesnost, sve su to imena
za istu stvar.
D: Ali imamo posla sa fizikim telom u fizikom, budnom svetu!
Ako spavamo dok se rad odvija, ili pokuao da radimo dok
spavamo, rad e imati greke.
M: Spavanje nije neznanje, to je isto stanje neke osobe;
budnost nije znanje, to je neznanje. Postoji puna svesnost u
snu i totalno neznanje u budnom stanju. Tvoja prava priroda
obuhvata oboje i protee se jo dalje. Sopstvo je iznad (izvan)
oboje: i znanja i neznanja. Spavanje, sanjanje i budno stanje su
samo stanja koja se smenjuju pred Sopstvom: ona se
nastavljaju bilo da si ih svestan ili ne. To je stanje jnanija, u
kojem se smenjuju stanja samadhija, budnosti, snova i
dubokog sna, kao to se bikovi kreu, stoje ili bivaju van jarma,
9

dok putnik spava. Ovi odgovori su sa stanovita jednog

ajnanija, inae se ova pitanja ne bi ni javila.
D: Naravno, ona ne mogu pasti na pamet Sopstvu. Ko bi tu bio
da postavi pitanje? Ali, na nesreu, ja jo nisam ostvario
Sopstvo!
M: Ba je to prepreka na tvom putu. Mora se odrei ideje da si
ajnani i da tek treba da ostvari Sopstvo. Ti si Sopstvo. Da li je
ikad postojao trenutak kada nisi bio svestan tog Sopstva?
D: Znai, moramo eksperimentisati sa spavajuom budnou, ili
dnevnom sanjanju?
M: (Smeh)
D: Ja mislim da fiziko telo oveka uronjenog u samadhi, kao
rezultat neprekinute "kontemplacije" na Sopstvo, moe postati
nepomino iz tog razloga. Moe biti aktivno ili neaktivno. Um
koji se stvara u takvoj "kontemplaciji" nee biti dodirnut
pokretima tela ili ulima; niti je uznemirenje uma pretea
fizike aktivnosti. A druga osoba moe da tvrdi da fizika
aktivnost skoro sigurno spreava samadhi ili neprekinutu
"kontemplaciju". ta je Bhagavanovo miljenje? Vi ste dokaz
koji se slae sa mojim iskazom.
M: Oba iskaza su tana: ti ukazuje na sahaja nirvikalpa
samadhi, a ta neka druga osoba ukazuje na kevala nirvikalpa
samadhi. U drugom sluaju um je utopljen u svetlost Sopstva (a
um lei u tami neznanja u dubokom snu); i subjekt pravi razliku
izmeu samadhija i aktivnosti nakon buenja iz samadhija.
Osim toga, aktivnost tela, vida, vitalnih sila i uma, kao i
raspoznavanje objekata, sve su to prepreke za onog ko eli da
postigne kevala nirvikalpa samadhi. Re "kontemplacija", je
esto koritena vrlo slobodno, da bi ukazala na forsirani
mentalni proces, dok samadhi lei izvan napora. Kako god, u
reniku hrianskog misticima "kontemplacija" je sinonim za
10

samadhi i u tom kontekstu je ta re i upotrebljena u

prethodnim reenicama.
U sahaja samadhiju, meutim, um je rastvoren u
Sopstvo i ne postoji. Razlikovanja i prepreke koje smo ranije
spomenuli, ovde ne postoje. Aktivnosti ovakvog bia su kao
hranjenje dremljivog deaka, to moe opaziti od strane
posmatraa, ali ne i od strane subjekta. Putnik koji spava u
kolima u pokretu nije svestan kretanja kola, jer mu je um
utopljen u tamu. A sahaja jnani ostaje nesvestan svojih
telesnih aktivnosti jer mu je um mrtav, jer je utopljen u ekstazu
chidanande (blaenstvo Sopstva).
Razlika izmeu spavanja, kevala nirvikalpa samadhija i
sahaja nirvikalpa samadhija je prikazana u sledeoj tabeli, koju
je dao [ri Bhagavan:
San (spavanje)
Kevala Nirvikalpa Sahaja Nirvikalpa
Samadhi
Samadhi
1) um je iv
2) potopljen u
zaborav

1) um je iv
1) um je mrtav
2) potopljen u
2) um rastvoren u
Svetlost
Sopstvu
3) kao kofa vezana 3) kao reka koja se
ulila u okean i
uetom i
ostavljena da lei u izgubila identitet
vodi bunara
4)reka ne moe biti
4) kofa moe biti
preusmerena iz
izvuena pomou
okeana
drugog kraja
konopca
Um mudraca koji je ostvari Sopstvo je potpuno uniten.
On je mrtav. Ali za posmatraa, on se moe initi kao neko ko
ima um kao i svaki laik. Zato "Ja" u mudracu ima samo
oiglednu "objektivnu stvarnost". U stvari, ono nema ni
subjektivno postojanje, ni objektivnu stvarnost.
11

2. TIINA I SAMOA
D: Je li zavet utanja koristan?
M: Unutranja tiina je samopredavanje. To je ivljenje bez
oseaja ega.
D: Je li samoa neophonda za sannyasina?
M: Samoa je u umu osobe. Ona moe biti usred vreve sveta, a
da opet zatri savrenu samou, mir uma. Takva osoba je uvek
u samoi. Druga osoba moe iveti u umi, ali nesposobna da
kontrolie um. Ona ne moe da rei da ivi u samoi. Jer je
samoa stav uma. ovek vezan za svetovne stvari ne moe
postii samou, gde god da je. Ali odvojen ovek je uvek u
samoi.
D: ta je mauna?
M: Stanje koje transcendira govor i misao je mauna. To je
meditacija bez mentalne aktivnosti. Pokoravanje uma je
meditacija, a duboka meditacija je veiti govor. Tiina je uvek govorea. Ona je veiti tok "jezika". To biva prekidano govorom
; rei ometaju ovaj nemi "jezik". Lekcije mogu da zabave osobu
satima, a da mu ne pomognu da napreduje. Tiina je trajna i na
korist itavog oveanstva. Elokvencija je odreena tiinom.
Oralne lekcije nisu tako elokventne kao tiina. Tiina je
neprekidna elokvencija. To je najbolji jezik. Postoji stanje u
kom rei prestaju i tiina preovladava.
D: Kako onda moemo saoptiti svoje misli jedni drugima?
M: To postaje neophodno ako postoji oseaj dualnosti.
D: Zato Bhagavan ne prione na posao i detaljno propoveda
Istinu ljudima?
12

M: Kako zna da ja to ne radim? Da li se propovedanje sastoji

od penjanja na binu i prisilnog nametanja volje ljudima?
Propovedanje je prosta komunikacija u kojoj se saoptava
znanje, a to moe da bude uraeno kako treba samo u tiini.
ta misli o oveku koji slua propoved itav sat i odlazi bez
ikakvih utisaka, da e promeniti nain ivota? Uporedi ga sa
nekim drugim, koji sedi u svetom prisustvu mudraca i odlazi
nakon nekog vremena, a njegova ivotna perspektiva je
potpuno promenjena. ta je bolje, propovedati glasno bez
efekta, ili sedeti u tiini, aljui unutranju snagu?
S druge strane, kako nastaje govor? Postoji apstraktno
znanje, odakle izlazi ego, a iz njega proizlaze misli, a misli se
pretvaraju u izgovorenu re. Tako je re praunuk originalnog
izvora. Ako re moe proizvesti efekat, prosudite sami, koliko li
monije mora biti propovedanje pomou tiine! Ali ljudi ne
razumeju ovu jednostavnu, golu istinu, istinu njihove
svakodnevnice, koja je uvek sveprisutno, veno iskustvo. To je
istina o Sopstvu. Postoji li iko ko je nesvestan Sopstva? Ali oni
ne vole ak ni da uju tu istinu, dok su tako eljni da znaju ta
lei iza, o nebu, paklu i reinkaranciji.
Poto vole misterije, a ne istinu, religije udovoljavaju
vernicima, tako da ih na kraju dovode do Sopstva. Koji god
nain da usvojimo, ipak emo morati da se vratimo Sopstvu. Pa
zato onda ne boraviti u Sopstvu, ovde i sada? Biti posmatra,
ili spekulisati o onom svetu, i za to je potrebno Sopstvo; zato
to sve to nije odvojeno od Sopstva. ak i ovek u neznanju
kada vidi objekat, vidi samo Sopstvo.
3. KONROLA UMA
D: Kako da kontroliem um?
M: Nema kontrole uma ako je Sopstvo ostvareno. Ono
nastavlja da sija kad um iezne. U realizovanom oveku um
moe biti aktivan ili neaktivan, ali jedino Sopstvo postoji. Zato
13

um, telo i svet nisu odvojeni od Sopstva; ne mogu ostati

odvojeni od Sopstva. Moe li postojati ita osim Sopstva? Kada
je osoba svesna Sopstva, zato da brine o tim senkama? Kako
oni utiu na Sopstvo?
D: Ako je um samo senka, kako osoba spoznaje Sopstvo?
M: Sopstvo je srce, samoosveteljneno. Osvetljenje proizlazi iz
srca i dosee do mozga, u kojem prebiva um. Svet je vien
pomou uma; tako da ti vidi svet pomou reflektovane
svetlosti Sopstva. Svet se opaa delovanjem uma. Kada je um
osvetljen, on je svestan sveta, ali kad nije, nije ga svestan. Kad
je um okrenut ka unutra, ka izvoru osvetljenja, objektivno
znanje prestaje i jedino Sopstvo sija u srcu.
Mesec sija, jer reflektuje svetlost sunca. Kad sunce zae,
mesec je koristan da bi videli objekte. Kad sunce izae, nikom
ne treba mesec, iako je njegov disk vidljiv na nebu. Isto je i sa
umom i srcem. Um je koristan zbog reflektovane svetlosti.
Koristi se za vienje objekata. Kad se okrene ka unutra, on se
spaja sa izvorom svetlosti, koji sija sam od sebe, pa je um kao
mesec danju.
Kada je mrano, lampa je neophodna da bi dala svetlost.
Ali kad sunce izae, nema potrebe za lampom, jer su objekti
vidljivi. Da bi videli sunce, ne treba nam lampa: dovoljno je
samo okrenuti glavu i usmeriti oi ka samoosvetljavajuem
suncu. Isto je i sa umom. Da bi videli objekte, neophodna je
reflektovana svetlost uma. Da bi videli srce, dovoljno je da se
um okrene ka njemu. Onda je um bezvredan, a srce je samo sijajue.
D: Nakon naputanja ovog Arama u oktobru, oseao sam vae
prisustvo, koje me je pratilo 10 dana. Sve vreme, dok sam
radio, postojala je skrivena struja tog mira i jedinstva, to je bilo
skoro kao da imam duplu svesnost koju osoba ima kad je u
polusnu tokom dosadnog predavanja. Ali onda je to potpuno
14

izbledelo i stara zaglupljenost je ponovo nastupila. Rad ne

ostvalja vreme da bi se meditiralo u samoi. Je li dovoljno
stalno se podseati na "ja jesam", dok radimo?
M: (Posle krae pauze). Ako ojaa um, mir e se nastaviti sve
vreme. Njegovo trajanje je proporcionalno snazi uma koja se
zadobija ponavljanjem duhovne prakse. I takav um je sposoban
da se dri odreenog pravca, toka. U tom sluaju, bilo da se
ukljuimo u rad ili ne, tok ostaje nedodirnut i nema prekida,
uzemiravanja. Nije rad taj koji te ometa, ve ideja da si ti taj
koji radi.
D: Je li meditacija neophodna za ojaavanje uma?
M: Ne, ako moe da zadri ideju u umu da to nije tvoj rad. U
poetku je napor potreban da bi se seao toga, ali kasnije to
postaje prirodno i stalno. Rad e tei onako kako ve treba, a
tvoj mir e ostati nenaruen. Meditacija je tvoja prava priroda.
Ti je tako zove sada, jer te druge misli ometaju. Kad se te misli
raspre, ostaje sam, tj. u stanju meditacije slobodne od misli.
To je tvoja prava priroda, koju pokuava da zadobije drei se
podalje od drugih misli. To izbegavanje drugih misli sada zove
meditacijom. Ali kad praksa postane jaka, tvoja prava priroda
se pokazuje kao istinska meditacija.
D: Druge misli se javljaju jo sa veom silinom kad osoba
pokua da meditira!
M: Da, sve vrste misli se jave prilikom meditacije. To je jedino
ispravno: jer ono to lei skriveno u tebi, biva izneeno napolje.
Ako se neto ne pojavi, kako moe da se uniti? Misli dolaze
spontano, ali samo da bi bile ugaene u svom toku, ovako se
jaa um.
D: Ponekad ljudi i stvari poprime magloviti, skoro providni
oblik, kao u snu. Osoba prestaje da ih opaa kao da su oni
izvan, ve je to pasivna svest o njihovom postojanju, a
15

istovremeno ne postoji aktivna svesnost o sopstvenom

postojanju. Postoji duboka tiina u umu. Je li to u vreme kada
je osoba spremna da zaroni u Sopstvo? Ili je ovo stanje
nezdravo i rezultat neke samohipnoze? Treba li da budemo
ohrabreni kad zadobijemo privremeni mir?
M: Postoji svesnost koja egzistira istovremeno sa mirnoom
uma. Ba je to stanje kojem treba teiti, koje je cilj. injenica da
je pitanje postavljeno u ovoj fazi, bez realizacije da je to
Sopstvo, ukazuje da je navedeno stanje samo privremeno, ali
ne i stalno.
Re "zaroniti" je pogodna kada postoje ekstravertne
tendencije, ali tada um mora biti okrenut i usmeren ka unutra,
ostvaruje se njegovo potapanje ispod povrine spoljanjih
stvari. Ali kada mirnoa preovladava bez ometanja svesnosti,
gde je potreba za "ronjenjem"? Ako ovo stanje nije bilo
realizovano kao Sopstvo, napor da se to uradi se moe zvati
"zaranjanjem". U ovom sluaju, dato stanje je pogodno za
realizaciju ili zaranjanje. Zato, zadnja dva pitanja koja si
postavio se ne pojavljuju.
D: Um nastavlja da bude pristrasan ako se radi o deci, moda
zato to su detinjstvo ili dete esto korietni kao personifikacija
ideala. Kako takve sklonosti moemo da prerastemo?
M: Dri se Sopstva. Zato misliti o deci i naoj reakciji na njih?
D: Ova trea poseta Tiruvanamalaiju se ini kao da je
intenzivirala moj oseaj egoizma i to ini moju meditaciju
teom. Je li to nebitna prolazna faza ili znak da treba da od
sada izbegavam takva mesta?
M: To je imaginarno. Ovo ili neko drugo mesto je unutar tebe.
Takve imaginacije treba da prestanu. Mesta nemaju nita sa
aktivnou uma. Takoe, tvoje okruenje nije samo stvar tvog
sopstvenog izbora. Ono je tu i ti treba da se uzdigne iznad
svega toga i da bude upleten u te stvari.
16

(Osmogodinji deak je seo u salu u 5h popodne, kada se

Bhagavan popeo na brdo. Tokom njegovog odsustva, deak je
govorio o yogi i Vedanti na istom i jednostavnom tamilskom
jeziku, slobodno citirajui rei svetaca i svete knjige. Kada je ri
Bhagavan uao u salu, nakon 45 minuta, preovladavala je
tiina. Dvadeset minuta deak je sedeo u prisustvu Ramane,
nije progovorio ni re, ve je samo zurio u njega. Onda su mu
suze potekle iz oiju. Obrisao ih je levom rukom i ubrzo je
napustio salu, govorei kako jo uvek eka samorealizaciju).
D: Kako objaavate izvanredne karakteristike deaka?
M: Karakteristike njegovog prolog roenja su veoma snane u
njemu. Ali koliko god jake one mogu biti, one se ne manifestuju
ouvane u mirnom, nepokretnom umu. To je u iskustvu svakog
oveka, da pokuaji da se se oive seanja ponekad omanu, a
neto bljesne u umu, kad je on u stanju mira i tiine.
D: Kako moe buntovan um postati miran i tih?
M: Ili treba sagledati njegov izvor, nakon ega on iezne, ili se
predamo, a to vodi ka istom rezultatu. Samopredaja je isto kao
i samospozanja, i bilo koje od ta dva nuno ukljuuje
samokontrolu. Ego e se potiniti jedino ako prepozna neku
viu silu.
D: Kako pobei od samsare, za koju se ini da je pravi uzrok
nemira u umu? Zar nije odricanje efektno sredstvo za
postizanje mirnoe uma?
M: Samsara je samo u tvom umu. Svet ne govori: "Ovde sam,
ja sam svet". Ako bi to bio sluaj, on bi bio uvek ovde, a mi bi
oseali njegovo prisustvo ak i u snu. Ali poto sveta nema u
snu, on je nestalan. Bivajui nestalan, njemu nedostaje sutina.
On nema stvarnost odvojenu od Sopstva, pa je veoma lako
savladan od tog istog Sopstva. Samo Sopstvo je stalno.
Odricanje je kada ne vrimo idendifikaciju Sopstva sa ne 17

Sopstvom. Kada se ukoloni neznanje koje identifikuje

nesopstvo kao Sopstvo, to nesopstvo prestaje da postoji. To je
pravo odricanje.
D: Moemo li izvoditi akcije bez vezivanja, ako nema takvog
odricanja?
M: Samo jedan atma jnani moe biti dobar karma yogi.
D: Da li Bhagavan osuuje dvaita filozofiju?
M: Dvaita moe opstati samo kad identifikuje Sopstvo sa
nesopstvom. Advaita je neidentifikacija.
4. BHAKTI I JNANA
D: ri Bhagavata objanjava nain da se pronae Krishna u
srcu, pomou klanjanja svemu i gledanja na sve kao na
Gospoda Lino. Je li to pravi put koji e nas voditi ka
samorealizaciji? Zar nije lake oboavati Bhagavana (Boga) u
svemu to na um obuhvati, nego traiti Sopstvo kroz
mentalno ispitvanje, "ko sam ja"?
M: Da, kada vidi Boga u svemu, da li misli na Boga ili ne?
Zaista mora misliti na Boga da bi ga video svuda oko sebe.
Dranjem Gospoda u svom umu ti radi dhyanu (meditaciju), a
ona je stanje koje prethodi realizaciji. A realizacija moe biti u
ili o Sopstvu. Ona nikad ne moe biti odvojena od Sopstva.
Dhyana mora da joj prethodi. Bilo da radi dhyanu na Boga ili
na Sopstvo, to je nebitno, cilj je isti. Ali ne moe, bilo kojim
sredstvima, pobei Sopstvu. @eli videti Boga u svemu, pa
zato ne onda u sebi? Ako je sve Bog, zar i ti nisi ukljuen u sve
to? Sam bivajui Bog, je li udo da je sve Bog? Ovaj metod je
preporuen u ri Bhagavati, i drugde od autoriteta. Ali ak i u
toj praksi mora postojati onaj koji vidi i koji misli. Ko je on?
18

D: Kako videti Boga, koji je sveproimajui?

M: Videti Boga znai biti Bog. Ne postoji to "sve" odvojeno od
Boga, da bi on to proimao. On jedino jeste.
D: Treba li da itamo Gitu ponekad?
M: Uvek.
D: Kakav je odnos izmeu jnane i bhakti?
M: Veno, neprekinuto, prirodno stanje prebivanja u Sopstvu
je jnana. Da bi se prebivalo u Sopstvu, mora ga voleti. Poto je
Bog zaista Sopstvo, ljubav prema Sopstvu je ljubav prema
Bogu, a to je bhakti. Jnana i bhakti su tako jedno i isto.
D: Dok radim nama japu sat ili vie, zapadnem u stanje slino
snu. Kada se "probudim", setim se da je moja japa bila
prekinuta. Zato pokuam ponovo.
M: "Slino snu", to je tano. To je prirodno stanje. Zato to si
sad povezan sa egom, smatra da je tvoje prirodno stanje
neto to prekida tvoj rad. Zato mora da ponavlja ovo
iskustvo, sve dok ne shvati da je to tvoje prirodno stanje.
Onda e otkriti da je japa irelevantna (tebi strana), ali e i
dalje tei automatski. Tvoja sadanja sumnja je zbog lanog
identiteta, jer ti identifikuje sebe sa umom koji radi japu. Japa
znai drati se jedne misli, da bi se iskljuile sve ostale. To je
njena svrha. Ona vodi u dhyanu (meditaciju), koja e se
okonati u jnani ili samorealizaciji.
D: Kako bi onda trebao nastaviti sa nama japom?
M: Osoba ne bi trebala da koristi ime Boga mehaniki i
povrno, bez oseaja devocije. Da bi osoba koristila ime Boga,
ona mora da se moli sa enjom (udnjom) i da mu se preda
bez rezerve. Samo nakon takve predaje ime Boga je stalno sa
osobom.
19

D: Gde je onda potreba za ispitivanjem ili vicharom?

M: Predaja moe imati efekta samo onda kada se ostvari sa
punim znanjem ta prava predaja znai. Takvo znanje dolazi
nakon ispitivanja i razmiljanja i zavrava sa sigurnom
samopredajom. Nema razlike izmeu jnane i apsolutne predaje
Bogu, tj. u mislima, reima i delima. Da bi bila potpuna, predaja
mora biti bezuslovna: bhakta ne moe sklapati pogodbe sa
Bogom ili da zahteva beneficije. Takva kompletna predaja
ukljuuje sve, to je jnana i vairagya (nemati druge elje),
odanost i ljubav.
5. SOPSTVO I INDIVIDUALNOST
D: Zar smrt ne ponitava individualnost osobe, tako da ne
moe postojati ponovno roenje, kao to reka koja se ulila u
okean gubi svoju indvidualnost?
M: Ali kad vode isparavaju i vraaju se kao kia na brda, one
opet teku u formi reka i sputaju se do okeana. Tako i
individualnost tokom sna gubi svoju odvojenost, ali ipak se
vraa kao individua, prema svojim samskarama, ili prolim
tendencijama. Tako je i sa smru, i individualnost osobe sa
njenim samskarama (mentalna impresija ili tendencija koja se
nastavlja iz prolih ivota) nije izgubljena.
D: Kako to?
M: Pogledaj drvo ije grane su bile podseene, a ono ponovo
poinje da raste. Sve dok korenje drveta ostaje neoteeno,
ono e nastaviti s rastom. Slino tome, samskare koje su
utonule u srce tokom smrti, ali zbog toga nisu nestale, daju
povoda za ponovno roenje u odgovarajue vreme. Eto kako
se jiva ponovo raa.

20

D: Kako to da nebrojene jive i veliki univerzum, ije je

postojanje uzajamno sa tim jvama, niu iz tako suptilnih
samskara koje su potopljene u srcu?
M: Ba kao to veliko banjanovo drvo nie iz malecnog semena,
tako jive i ceo univerzum sa svojim imenovanjima i formama
niu iz suptilnih samskara.
D: Kako individualnost proizlazi iz apsolutnog Sopstva i kako je
njen povratak uopte mogu?
M: Kao to se iskra javlja iz vatre, tako i individualnost proizlazi
iz apsolutnog Sopstva. Iskra se moe nazvati egom. U sluaju
ajnanija, ego se identifikuje sa odreenim objektima
istovremeno kad se pojavi. On ne moe opstati bez takve
povezanosti sa objektima. Ta povezivanja su zbog neznanja,
ajnane, pa je unitenje tog neznanja cilj ulaganja napora
aspiranta. Ako je tendencija identifikacije ega sa objektima
unitena, on postaje ist i moe da se stopi sa svojim izvorom.
Pogrena identifikacija sebe sa telom je "dehatma-buddhi" ili
"Ja sam telo" ideja. To mora da prestane, pa e uslediti dobri
rezultati prakse.
D: Kako to da iskorenim?
M: Ti postoji u sushuptiju (snu bez snova) bez povezanosti sa
telom i umom, ali si u druga dva stanja povezan sa njima. Ako
si jedno sa telom, kako moe postojati bez tela tokom
sushuptija? Moe da se odvoji od onog to je spoljanje za
tebe, ali ne i od onog to je jedno sa tobom. Zato ego ne moe
biti jedno sa telom. To mora biti shvaeno u budnom stanju. Tri
stanja su prouavana da bi se dolo do ovog saznanja.
D: Kako moe ego, koji je vezan za dva stanja, nastojati da
realizuje TO, koje ukljuuje sva tri stanja?
M: isti ego se doivljava u intervalu izmeu dva stanja, ili
izmeu dve misli. Ego je kao crv koji naputa jedan oslonac tek
21

kad uhvati naredni. Njegova prava priroda se spoznaje kada on

nije u kontaktu sa objektima i mislima. Treba da predoi sebi
taj interval kao trajnu, nepromenljivu Realnost, tvoje pravo
Bie, kroz uverenje koje e zadobiti prouavanjem tri stanja:
jagrat (budno stanje), svapna (sanjanje) i sushupti (spavanje
bez snova).
D: Mogu li da ne ostanem u sushuptiju dokle god elim, a
takoe i da budem u tom stanju kad hou, ba kao da sam u
budnom stanju? Kakvo je jnanijevo iskustvo o ova tri stanja?
M: Sushupti postoji takoe i u tvom budnom stanju. Ti si u
sushuptiju ak i sada. U to treba svesno ui i dosegnuti u ovom
budnom stanju. Nema stvarnog dolaska i odlaska iz toga. Biti
svestan sushuptija u jagrat (budnom) stanju je jagrat-sushupti,
a to je samadhi.
Ajnani ne moe dugo ostati u sushuptiju, jer je prisiljen
svojom prirodom da izae iz njega. Njegov ego nije mrtav i
stalno e se pojavljivati, opet i opet. Ali jnani slama ego na
njegovom izvoru. Moe se initi da on ponekad izranja i u
sluaju janija, kao da je prisiljen na to zbog prarabdhe. I u
sluaju jnaija, za sve spoljne svrhe, ini se da prarabda
podrava ili odrava ego, kao to je to sluaj sa ajnanijem. Ali
postoji bitna razlika, jer kada se ajnanijev ego pojavljuje, on je
sasvim u neznanju u vezi svog izvora. Drugim reima, ajnani
nije svestan svog sushuptija u svojim stanjima snevanja i
budnosti. U sluaju jnanija, naprotiv, javljanje ili postojanje ega
je oigledno, ali on uiva u svom neprekidnom,
transcendentalnom iskustvu, uprkos takvom oiglednom
javljanju i postojanju ega, drei svoju panju (lakshya)
usmerenu uvek na Izvor. Ovaj ego je bezopasan, on je samo
kostur zapaljenog ueta, iako ima formu, on je beskoristan, ne
moe njim da se vee bilo ta. Osoba koja stalno dri svoju
panju na Izvor, kao rezultat e imati rastapanje ega u Izvoru,
kao lutka od soli u moru.
22

D: Kakav je znaaj raspea?

M: Telo je je krst. Isus, sin oveiji, je ego, ili "ja sam telo" ideja.
Kada je sin oveiji razapet na krstu, ego nestaje i ono to
preostaje je Apsolutno Bie (postojanje). To je uskrsnue
slavnog Sopstva, Hrista, sina Boijeg.
D: Ali kako opravdati raspinjanje? Zar ubistvo nije strani
zloin?
M: Svako vri samoubistvo. Veno, puno blaenstva, prirodno
stanje je ugueno ivotom u neznanju. Na ovaj nain sadanji
ivot postoji na osnovu ubijanja vene, pozitivne egzistencije.
Zar to nije pravi sluaj samoubistva? Zato, zato brinuti o
ubijanju, i sl.?
D: ri Ramakrishna kae da nirvikalpa samadhi ne moe trajati
due od dvadeset i jedan dan. Ako osoba bude uporna i nastavi
s tim, umree. Je li to injenica?
M: Kada je prarabdha iscrpljena, ego je potpuno rastvoren, bez
ostavljanja bilo kakvog traga iza sebe. To je konano
osloboenje (nirvana). Ukoliko prarabdha nije iscrpljena, ego
e se ponovo javiti, a nama se ini da se to deava i sa
jivanmuktama (onima osloboenima dok su jo u telu).
6. SAMOREALIZACIJA
D: Kako mogu ostvariti samorealizaciju, ili ostvarenje Sopstva?
M: Realizacija nije neto to treba da se dobije ponovo, ona je
ve prisutna. Sve to je potrebno je da se otarasimo misli: "Ja
nisam ostvario". Tiina i mir su realizacija. Ne postoji ni
trenutak kad Sopstvo ne postoji. Sve dok postoji sumnja ili
oseaj nerealizovanosti, treba da pokuava da se rei tih
misli. One postoje zbog identifikacije Sopstva sa ne - Sopstvom.
23

Kad ne - Sopstvo nestane, samo Sopstvo preostaje. Da bi se

imali anse za to, dovoljno je otkloniti ogranienja. Jer to nije
doneto sa nekogo drugog mesta.
D: Poto realizacija nije mogua bez vasana- kshaya (unitenje
vasana), kako da ostvarim to stanje u kojem su vasane
(mentalne tendencije koje se nastavljaju iz prolih ivota)
efikasno unitene?
M: Ti si u tom stanju upravo sada!
D: Znai, pridravanjem za Sopstvo, vasane bi trebalo da budu
unitene kako i kada se pojave?
M: One e same biti unitene ako ostane ono to jesi.
D: Kako bi trebalo da ostvarim Sopstvo?
M: Nema ostvarivanja Sopstva. Ako Sopststvo treba dostii, to
bi moglo znaiti da Sopsto nije ovde i sada, i da tek treba da se
dobije. A ono to se ponovo dobije, moe biti i izgubljeno. Tako
da bi bi Sopstvo bilo nestalno. Ono to nije trajno, stalno, nije
vredno naih stremljenja. Zato kaem da Sopstvo nije
zadobijeno. Ti si Sopstvo, ti si ve TO. injenica je da si u
neznanju svog blaenog stanja. Neznanje skriva i stavlja veo
preko istog Sopstva, koje je Blaenstvo. Pokuaji su usmereni
samo na uklanjanje tog vela neznanja, koje je nita drugo nego
pogreno znanje. To pogreno znanje je pogrena identifikacija
Sopstva sa telom, umom,... Ona mora nestati, a onda samo
Sopstvo preostaje.
Zato je realizacija za svakoga. Ona ne pravi razliku
izmeu aspiranata. Ta sumnja, da li si u stanju da ostvari
Sopstvo, kao i miljenje "ja nisam ostvario" su same po sebi
prepreke. Budi osloboen tih prepreka.
D: Kakva je korist od samadhija i da li misli tada opstaju?
24

M: Samo samadhi moe otkriti Istinu. Misli bacaju veo preko

stvarnosti, i TO nije ostvareno kao takvo u drugim stanjima,
osim u samadhiju. U samadhiju postoji jedino oseaj "ja jesam"
i nema misli. Iskustvo "ja jesam" je biti miran.
D: Kako mogu da ponovim iskustvo samadhija ili mirnoe koje
dobijam ovde?
M: Tvoje sadanje iskustvo nastaje usled uticaja atmosfere u
kojoj se nalazi. Moe li ga imati van ovog ambijenta? Iskustvo
je kratkotrajno. Sve dok ne postane stalno, praksa je
neophodna.
D: Osoba ponekad ima snane bljeskove svesnosti, iji je centar
izvan obinog selfa, i koji se ine sveobuhvatnim. Bez zalaenja
u filozofske koncepte, ta bi mi Bhagavan savetovao da radim u
vezi ostvarenja, odravanja i produavanja ovih retkih
bljeskova? Da li abhyasa (duhovna praksa) u takvim iskustvima
ukljuuje povlaenje?
M: Spolja! Za koga je to unutra ili spolja? To moe da postoji
sve dok postoje subjekat i objekat. Za koga od to dvoje? Nakon
istraivanja, shvatie da se to razreava samo u subjektu.
Ispitaj ko je subjekt, a to ispitvanje e te odvesti do iste
svesnosti koja je iznad (izvan) subjekta. Obini self je um. Taj
um ima ogranienja. Ali ista svesnost je izvan ogranienja i do
nje se stie ispitivanjem, kako je ve ukratko objanjeno.
Zadobiti: Sopstvo je uvek ovde. Samo treba da ukloni veo koji
spreava otkrie Sopstva.
Zadrati: Jednom kad se ostvari Sopstvo, to postaje tvoje
direktno i neposredno iskustvo. Ono nikad ne moe biti
izgubljeno.
Proiriti: Ne postoji nain da se proiri iskustvo Sopstva, jer je
ono uvek kakvo jeste, bez skupljanja i irenja.
Povlaenje: Boraviti u Sopstvu je samoa. Jer ne postoji nita
to je strano Sopstvu. Povlaenje treba da postoji u vezi jednog
25

mesta ili stanja u drugo. Ne postoji nita to je odvojeno od

Sopstva. Poto je sve Sopstvo, povlaenje je nemogue i
nepojmljivo.
Abhyasa (duhovna praksa) je samo prevencija od
ometanja ovog inherentnog mira. Ti si uvek u tvom prirodnom
stanju, bilo da radi abhyasu ili ne... Ostati ono to jesi, bez
sumnji i pitanja, to je tvoje prirodno stanje.
D: Prilikom ostvarenja samadhija, da li osoba dobija takoe i
sidije?
M: Da bi se sidiji prikazali drugima, moraju postojati ti drugi da
bi ih videli. To znai, nema jnane u onom ko prikazuje sidije.
Zato, sidiji nisu vredni da se o njima misli; samo janana je cilj i
ona biva postignuta.
D: Da li moje ostvarenje pomae drugima?
M: Da, to je najbolja mogua pomo koja se moe pruiti
drugima. Oni koji su otkrili velike istine su uradili to u mirnim
dubinama Sopstva. Ali u stvari nema "drugih" kojima treba
pomoi. Realizovan ovek vidi samo Sopstvo, ba kao to zlatar
samo vidi zlato dok mu odreuje vrednost u raznom nakitu
napravljenom od zlata. Ako identifikuje sebe sa telom, za tebe
postoje forma i ime. Ali kad transcendira telesnu svesnost,
"ostali" takoe nestaju. Realizovana osoba ne vidi svet
drugaijim od sebe.
D: Zar ne bi bilo bolje ako bi se sveci meali sa ostalim ljudima?
M: Ne postoje "ostali" da bi se meali sa njima. Sopstvo je
jedina realnost.
D: Zar ne bih trebao da se trudim da pomognem svetu koji
pati?
M: Sila koja je kreirala tebe, kreirala je i svet. Ako moe da se
brine o tebi, na slian nain moe da se brine i o svetu.Ako je
26

Bog stvorio svet, njegov je posao da se o njemu brine, a ne

tvoj.
D: Zar nije naa dunost da budemo patriote?
M: Tvoja dunost nije da bude ovo ili ono. "JA SAM ONAJ KOJI
JESTE", to je sumira svu istinu. Metod se ukratko moe izloiti u
"budi miran". A ta ta mirnoa znai? Znai "uniti sebe", jer su
svaka forma ili ime izvor nevolje. "Ja - ja" je Sopstvo. "Ja sam
to" je ego. Kada je "Ja" odravano jedino kao "Ja", to je
Sopstvo. Kada ono odleti i zastrani, govorei "Ja sam ovo ili
ono, ja sam takav ili onakav", to je ego.
D: Ko je onda Bog?
M: Sopstvo je Bog. "Ja jesam" je Bog. Ako bi Bog bio odvojen
od Sopstva, on bi morao biti Bog bez Sopstva, to je apsurdno.
Sve to je potrebno da bi se ostvarilo Sopstvo je da ostanemo
mirni. ta je moe biti lake od toga? Zato je atma vidya
(znanje o sebi) najlaka za ostvarenje.
7. GURU I NJEGOVA MILOST
D: ta je guru kripa (milost gurua)? Kako ona vodi do
samorealizacije?
M: Guru je Sopstvo. Ponekad, tokom svog ivota, ovek postaje
nezadovoljan, pa trai zadovoljenje svojih elja kroz molitvu
Bogu, i sl. Um mu postaje postepeno proien dok on ezne
da spozna Boga, vie da bi dobio njegovu milost, nego da
zadovolji svoje svetovne elje. Onda se milost Boija poinje da
manifestuje. Bog dobija formu Gurua i pojavljuje se pred
aspirantom, poduava ga istini, a pored toga, samim
prisustvom mu proiava um. Uenikov um zadobija snagu i
zato je sposoban da se okrene ka unutra. Meditacijom se
27

dodatno proiava i ostaje miran, bez i najmanjih oscilacija. To

mirno prostranstvo je Sopstvo.
Guru je i "spoljni" i "unutranji". "Spolja" on forsira um
uenika da se okrene ka unutra, a "iznutra" on privlai um ka
Sopstvu i pomae da se uenikov um smiri. To je guru kripa milost gurua. Ne postoji razlika izmeu Boga, Gurua i Sopstva.
D: U Teozofskom drutvu ljudi meditiraju da bi pronali uitelje
koji e ih voditi.
M: Uitelj je unutra. Meditacija je sredstvo da se odstrani ideja
neznanja, da je Uitelj samo spolja. Ako bi on bio samo stranac
koga treba oekivati, on bi takoe mogao i da nestane. Kakva
je korsit od takvog privremenog bia? Ali sve dok misli da si
odvojen, ili da si telo, toliko dugo je Uitelj potreban, i inie se
kao da je i on samo telo. Kad pogrena identifikacija osobe sa
telom prestane, Uitelj e biti vien kao nita drugo do
Sopstvo.
D: Da li e Guru da nam pomogne da spoznamo Sopstvo kroz
inicijaciju, i sl.?
M: Da li te Guru dri za ruku i apue u uvo? Moe umisliti da
je on isto to i ti. Jer ti misli da si telo, pa moe pomisliti da i
ga i on takoe ima, da uradi neto opipljivo za tebe. Njegov rad
se odvija unutra, u spiritualnom carstvu (oblasti).
D: Kako Guru biva pronaen?
M: Bog, koji je imanentan, u svojoj milosti osea saaljenje
prema voljenom oboavatelju i manifestuje se prema stepenu
njegovog razvoja. Oboavatelj misli da je on ovek i oekuje
odnos izmeu dva fizika tela. Ali Guru, koji je Bog ili
inkarnirano Sopstvo, deluje iznutra, pomae oveku da vidi
greke na svom putu i vodi ga pravom stazom, sve dok ne
ostvari Sopstvo unutar sebe.
28

D: ta bi onda oboavalac (uenik) trebalo da radi?

M: Moe jedino da se ponaa u skladu sa reima Gurua i da
radi na sebi, unutar sebe. Guru je oboje, i "spolja" i "iznutra",
tako da kreira uslove koji uenika vode ka unutra i u isto vreme
priprema "unutranjost" da bi uenika usmerio ka centru. Zato
on kao da gura "spolja" i vue "iznutra", tako da uenik
postane fiksiran na Centar. Misli da svet moe biti pokoren
tvojim linim naporom. Kada si frustriran na spoljanjem planu,
povuen ka unutra, onda oseti: "Oh, postoji sila vea od
oveka!"
Ego je kao vrlo moan slon, koji ne moe biti kontrolisan
od strane bilo koga slabijeg od lava, koji je, u ovom sluaju niko
drugi do Guru, iji pogled ini da ego, slian slonu, zadrhti i
umre. Ti e saznati blagovremeno da tvoja slava lei tamo gde
ti prestaje da postoji. Da bi zadobio to stanje, treba da se
preda. Onda Guru vidi da si u pogodnom stanju da primi
vodstvo i on te vodi.
D: Kako moe tiina Gurua, koji ne daje inicijaciju, niti radi bilo
koji opipljiv akt, biti monija od njegovi rei, i sl.? Kako je takva
tiina bolja nego pruavanje spisa?
M: Tiina je najsnanija forma delovanja. Koliko god obimni i
jasni spisi mogu biti, oni ne postiu efekat. Guru je tih i milost
nadjaava sve. Ova tiina je obimnija i jasnija nego svi spisi
zajedno.
D: Ali kako oboavatelj zadobija sreu?
M: Oboavalac se predaje Guruu, to znai da nema ostataka
individualnosti koje zadrava. Ako je neija predaja potpuna,
sav oseaj selfa je otiao i onda nema bede i alosti. Veno Bie
je nita drugo do srea. To dolazi kao otkrovenje.
D: Kako mogu dobiti milost?
29

M: Milost je Sopstvo. To se ne moe stei. Samo treba da zna

da ono postoji. Sunce je samo svetlost. Ono ne vidi tamu. A ti
ipak pria o tami, beei kad se sunce pribliava. Tako i
uenikovo neznanje, kao fantom tame, nestaje kad pogleda
Gurua. Okruen si svetlou sunca, a ipak, ako eli da vidi
sunce, mora se okrenuti ka njegovom pravcu i gledati u njega.
Tako se i milost pronalazi odgovarajuim pristupom, iako je
ovde i sada.
D: Zar milost ne moe ubrzati sazrevanje tragaoca?
M: Prepusti to Guruu. Predaj mu se bez rezerve. Jedna od dve
stvari treba da se uradi: ili se predaj, jer si shvatio svoju
nesposobnost i potrebu da ti pomogne via sila, ili ispituj izvor
bede, idi ka Izvoru i utopi se u Sopstvo. Oba puta vode ka
slobodi od bede. Bog ili Guru nikad ne naputaju oboavaoca
koji se predao.
D: Kakvo je znaenje padanja na kolena pred Guruom ili
Bogom?
M: Kleanje oznaava opadanje ega, a takoe i stapanje sa
Izvorom. Bog ili Guru ne mogu biti prevareni spoljnim aktom
savijanja kolena, klanjanjem ili leanjem (kao prut). Oni vide da
li je ego prisutan ili ne.
D: Zar mi Bhagavan nee dati malo prasada sa svog lista (koji
slui kao tanjir), kao znak milosti?
M: Jedi bez razmiljanja o egu. Onda ono to jede postaje
Bhagavanov prasad.
D: Zar nije pismen, tj. obrazovan ovek kvalifikovaniji za
prosvetljenje, pa mu onda nije potrebna guru kripa, milost
gurua?
M: ak i obrazovan ovek mora da se pokloni pred nepismenim
mudracem. Nepismenost je neznanje, a obrazovanost je
30

naueno neznanje. Oboje je neznanje za pravi cilj. Mudrac je u

neznanju u drugom smislu. On je u neznanju, jer nema "drugih"
za njega.
D: Zar se milost Gurua ne dobija i poklonima koji mu se nude?
Posetioci nude poklone Bhagavanu.
M: Zato donose poklone? Zar ih ja elim? ak i kad ih odbijem,
oni mi ih guraju. Zato? Zar to nije kao davanje mamca da bi se
ulovile ribe? Je li pecaro eljan da ih hrani? Ne, on eli da jede
ribu!
D: Je li Teozofska ideja davanja uzastopnih inicijacija pre
zadobijanja mokshe (osloboenja) tana?
M: Oni koji zadobiju mokshu u jednom ivotu, proli su kroz sve
inicijacije u prolim ivotima.
D: Teozofi kau da jnaniji posle smrti moraju da se odlue
izmeu 4 - 5 pravaca delovanja, ali nije nuno da to bude u
ovom svetu. ta je Bhagavanovo miljenje?
M: Neki mogu da se late nekog posla, ali ne svi.
D: Jeste li svesni bratstva nevidljivih Rishija?
M: Ako su nevidljivi, kako ih moe videti?
D: U svesti.
M: Nema nieg spoljanjeg u svesnosti.
D: Mogu li ih shvatiti?
M: Ako shvati svoju stvarnost, onda e ti to o rishijima i
Uiteljima biti potpuno jasno. Postoji samo jedan Guru, a to je
Sopstvo.
D: Je li reikarnacija istinita injenica?
31

M: Reinkarnacija postoji toliko dugo dok postoji neznanje. U

stvari uopte ne postoji reinkarnacija, ni sada, ni pre. Niti e je
biti od sada. To je istina.
D: Moe li yogi znati o svojim prolim ivotima?
M: Da li zna svoj sadanji ivot, pa eli da zna o prolom?
Pronai prvo sadanji, pa e sve ostalo da usledi. ak i sa
sadanjim ogranienim znanjem toliko pati. Zato da se
optereti sa jo vie znanja? @eli li li da pati jo vie?
D: Da li Bhagavan koristi okultne moi da pomogne ostalima da
ostvare Sopstvo, ili je sama injenica da je Bhagavan realizovan
dovoljna za to?
M: Duhovna mo samorealizacije je mnogo monija od
koritenja svih okultnih moi. Ukoliko nema ega u mudracu,
nema "drugih" za njega. ta je najvea korist koja ti moe biti
dodeljena? To je srea, a ona se raa u miru. Mir moe da
vlada samo tamo gde nema uznemirenja, a uznemirenja
postoje zbog misli koje izranjaju iz uma. Kada um nije prisutan,
vlada savren mir. Ukoliko osoba nije unitila um, ne moe
zadobiti mir i biti sretna. A ako neko sam nije sretan, on ne
moe darovati sreu "drugima". Ali poto nema tih "drugih" za
mudraca koji nema um, sama injenica da je mudrac ostvario
samorealizaciju je dovoljna da uini "druge" sretnima.
8. MIR I SREA
D: Kako mogu stei mir? Ne ini mi se da to mogu ostvariti kroz
vicharu.
M: Mir je tvoje prirodno stanje. Um je taj koji ga ometa. Svoju
vicharu sprovodi samo u umu. Ispitaj ta je um i on e nestati.
Ne postoji tako neto kao um, a da je odvojeno od misli. Ipak,
zbog pojavljivanja misli, ti pretpostavlja neto iz ega misli
32

zapoinju i zove to umom. Kada ispituje da bi video ta je to,

nalazi da ne postoji nita to zovemo umom. Kad um iezne,
ostvarie veni mir.
D: Kroz poeziju, muziku, japu, bhajane, prizore divne prirode,
itanje duhovnih stihova,..., osoba ima ponekad iskustvo
sveopteg jedinstva. Je li to oseanje duboki blaeni mir (u
kome lini self nema postojanje) isti kao ulazak u srce, o kome
Bhagavan govori? Da li e takva praksa voditi dubljem
samadhiju i konano ka ponoj viziji stvarnosti?
M: Postoji srea kad su prijatne stvari predstavljene umu. To je
srea koja je svojstvena Sopstvu i nema druge sree. I to nije
strano i daleko. Ti zaranja u Sopstvo u prilikama koje smatra
prijatnim. To zaranjanje rezultuje u samopostojeem
blaenstvu.
Ali asocijacija ideja je odgovorna za to to si
neopravdano povezao blaenstvo sa drugim stvarima ili
dogaajima, dok je u stvari to blaenstvo u tebi. U tim
okolnostima ti zaranja u Sopstvo, mada nesvesno. Ako to radi
svesno, sa ubeenjem koje dolazi od iskustva koje je identino
sa sreom koja je zaista Sopstvo, jedina stvarnost, to nazovi
realizacijom. @elim da uroni svesno u Sopstvo, u srce.

33

MAHARIIJEVO JEVANELJE
KNJIGA II
1. SAMOISPITIVANJE
Uenik (devotee): Kako osoba moe da ostvari Sopstvo?
Maharishi: ije Sopstvo? Okrij to.
D: Moje, ali ko sam ja?
M: Sam saznaj.
D: Ne znam kako.
M: Samo razmisli o pitanju? Ko je taj ko kae: "Ne znam?" Ko je
"ja" u toj izjavi? ta nije poznato?
D: Neko ili neto u meni.
M: Ko je taj neko? U kome?
D: Moda neka sila.
M: Saznaj to.
D: Zato sam roen?
M: Ko je roen? Odgovor je isti na sva tvoja pitanja.
D: Ko sam ja, onda?
M: (Smekanje) Doao si da mene ispituje? Mora rei ko si ti.
D: Koliko god se trudio, ne ini mi se da dostiem to "ja". Njega
nije lako opaziti.
M: Ko je taj koji misli da "ja" nije primetno? Postoje li dva "ja" u
tebi, pa jedno nije primetno za drugo?
34

D: Umesto ispitivanja "Ko sam ja?", mogu li da postavim sebi

pitanje "Ko si ti?", jer moj um moe onda biti fiksiran na tebe,
koga smatram da si Bog u obliku Gurua. Moda bih bio blie
cilju moje potrage pomou takvog ispitvanja, nego da pitam
"Ko sam ja?"
M: Koju god formu tvoje ispitivanje moe da poprimi, na kraju
mora doi do "ja", do Sopstva. Sva ta razlikovanja koja se
prave izmeu "ja" i "ti", na Gurua i uenika,..., su samo znakovi
neijeg neznanja. Jedino "Ja - vrhovni, najvii" zaista jeste.
Misliti drugaije je samoobmanjivanje. Postoji jedna Purana, o
mudracu Ribhuu i njegovom ueniku Nidaghai, posebno
pouna u ovom kontekstu.
Iako je Ribhu poduavao svog uenika o vrhovnoj Istini o
Jednom jedinom Brahmanu, Nidagha, uprkos svojoj uenosti i
razumevanju, nije imao dovoljno ubeenje da prihvati i sledi
stazu jnane, ve se vratio u svoj rodni grad da vodi ivot
posveen pridavanju ceremonijalne religije. Ali mudrac je
voleo svog uenika, ba kao to je i uenik potovao njega.
Uprkos svom poodmaklom dobu, Ribhu je doao u uenikov
grad, samo da vidi koliko daleko je uenik stigao u procesu
prerastanja ritualizma. Ponekad bi mudrac dolazio preruen,
tako da je mogao da posmatra kako e se Nidagha ponaati u
situacijama kad ne zna da je kraj njega njegov Guru.
Jednom prilikom je Ribhu, koji se maskirao u seljaka,
pronaao Nidaghu kako netremice gleda kraljevsku povorku.
Nidagha ga nije prepoznao, pa je u liku seljaka poeo da se
raspituje oko ega vlada tolika guva i reeno mu je da kralj ide
sa svojom povorkom.
"Oh! To je kralj. On ide sa povorkom! Ali gde je?" upita seljak.
"Tamo, na slonu", ree Nidagha.
"Kae da je kralj na slonu. Da, vidim dvojicu", ree seljak, "Ali
koji je od njih kralj, a ko slon?

35

"ta!" uzvinu Nidagha, "Vidi ih oboje, ali ne vidi da je kralj

ovek koji je odozgo, a da je ivotinja dole slon? U emu je
korist govoriti oveku poput tebe?"
"Molim te, ne budi nestrpljiv sa neznalicom kao to sam ja",
preklinjao je seljak. "Ali rekao si "gore" i "dole", ta to znai?"
Nidagha nije mogao vie da izdri. "Vidi kralja i slona, jedan je
gore, drugi dole. Ipak eli znati ta znai "gore" i "dole"?
prasnuo je Nidagha. "Ako viene stvari i izreene rei mogu
tako malo da ti kau, samo akcija moe da te podui. Nagni se
napred i videe."
Seljak je uinio kako mu je reeno. Nidagha se popeo na
njegova ramena i rekao: "Sada zna. Ja sam odozgore kao kralj,
ti si dole, ba kao slon. Je li to dovljno jasno?"
"Ne, ne jo", bio je seljakov brzi odgovor. "Rekao si da si ti gore
kao kralj, a da sam ja dole kao slon. "Kralj", "slon", "dole",
"gore", dotle mi je jasno. Ali molim te, reci mi ta znai "ja" i
"ti"?
Kada je Nidagha bio iznenada suoen sa monim
problemom definisanja "ti", odvojenog od "ja", svetlo je
svanulo u njegovom umu. Smesta je skoio i spustio se dole,
pao pred Guruova stopala, govorei: "Ko bi drugi osim mog
potovanog Gurua, Ribhua, mogao ovako da povue moj um
od povrnosti fizike egzistencije do istinskog Bia Sopstva? Oh,
dobroudni Guru, udim za tvojim blagoslovima".
Zato, dok je tvoj cilj da transencendira ovde i sada sve
povrnosti fizikog postojanja kroz atma vicharu, gde je prostor
za pravljenje razlika izmeu "ja" i "ti", koji se odnose samo na
telo? Kad okrene um ka unutra, traei izvor misli, gde je "ti" i
gde je "ja"? Treba da trai i bude Sopstvo koje ukljuuje sve.
D: Ali zar nije smeno da "ja" treba da traga za "ja"? Zar nije
ispalo da je ispitvanje "Ko sam ja?" prazna formula? Ili treba da
postavljam to pitanje neprekidno, ponavljajui ga kao mantru?
36

M: Samoispitivanje sigurno nije prazna formula. To je vie nego

ponavljanje bilo koje mantre. Ako bi "Ko sam ja?" bilo samo
mentalno pitanje, ne bi imalo nikakvu vrednost. Svrha
samoispitvanja je da se celokupni um fokusira na svoj izvor.
Tako da to nije sluaj u kome "ja" trai neko drugo "ja".
Samoispitvanje nije prazna formula, jer ukljuuje
intenzivnu aktivnost celokupnog uma da ostane vrto
uravnoteen u istoj svesnosti Sopstva. Samoispitvanje je
nepogreivo sredstvo, jedino direktno, da se ostvari
neuslovljeno, apsolutno Bie, koje ti zaista jesi.
D: Zato bi trebalo samo samoispitivanje smatrati direktnim
sredstvom ka jnani?
M: Zato to svaka vrsta sadhane (prakse), osim atma vichare,
unapred pretpostavlja zadravanje uma kao instrumenta koji
e vriti sadhanu, i da bez uma ona ne moe biti praktikovana.
Ego moe da poprimi razne i suptilinije forme na raznim nivima
neije prakse, ali da sam nikad ne bude uniten. Kada je Janaka
uzviknuo: "Sada sam otkrio ko je lopov koji me je upropatavao
sve ovo vreme. On treba da bude savladan bez odlaganja",
Kralj je u stvari mislio na ego ili na um.
D: Ali lopov moe biti valjano uhapen i pomou drugih
sadhana (praksi).
M: Pokuaj da se savlada ego ili um pomou sadhane koja je
drugaija od atma vichare, je kao kad bi lopov obukao odeu
policajca da bi uhvatio lopova, koji je on sam. Samo atma
vichara moe da otkrije istinu da ni ego ni um u stvari ne
postoje, i da osposobi osobu da ostvari isto, neizdiferencirano
Bie Sopstva ili Apsoluta. Kada se ostvari Sopstvo, ne preostaje
nita to treba znati, jer je ono savreno blaenstvo, ono je Sve.
D: U ovom ivotu opsednutom ogranienjima, mogu li ikada
ostvariti blaenstvo Sopstva?
37

M: To blaenstvo Sopstva je uvek sa tobom, i sam e to

saznati, ako bi ozbiljno tragao za njim. Uzrok tvoje nesree nije
zato to neto nema, ve je to u tebi u obliku ega. Sebi
namee ogranienja i onda ini uzaludne napore da ih
transcendira. Sva nesrea je zbog ega, sa njim dolaze sve tvoje
nevolje. Kakva je korist u tome da pripie deavanjima u tvom
ivotu ulogu izvora tvoje bede, koja je u stvari unutar tebe?
Kakvu sreu moe dobiti od stvari koje su spoljanje u odnosu
na tebe? Kad ih dobije, koliko dugo e trajati?
Ako bi se odrekao ega i sprio ga prostim ignorisanjem,
bio bi slobodan. Ako ga prihvati, to e ti nametnuti
ogranienja i baciti te u uzaludnu borbu da ga transcendira. To
je nain na koji je lopov eleo da "uniti" Kralja Janaku. Biti
Sopstvo koje ti zaista jesi, je jedino sredstvo da se ostvari
blaenstvo koje je zauvek tvoje.
D: Poto nisam ostvario istinu da jedino Sopstvo postoji, zar ne
bi trebao da usvojim bhakti ili yoga marga (duhovni put) kao
pogodnije za svrhe sadhane (prakse), nego vichara margu? Nije
li ostvarenje neijeg Apslutnog bia, Brahma jnane, neto
sasvim nedostino za laika kao to sam ja?
M: Brahma jnana nije znanje koje treba stei, pa tim sticanjem
osoba moe dobiti sreu. To je je perspektiva neznanja, od koje
osoba treba da odustane. Sopstvo koje eli da spozna si
zaista ti sam. Tvoje neznanje uzrokuje tvoju nepotrebnu alost,
kao to su deset glupaka alili za gubitkom desetog oveka, koji
u stvari nikad i nije bio izgubljen.
Deset budala iz prie su preli gaz reke, pa kad su stigli
na drugu obalu, eleli su biti sigurni da su svi bezbedno preli
reku. Jedan od njih je poeo da broji, ali je brojao ostale, sebe
je izostavio. "Vidim samo devetoricu, izgleda da smo izgubili
jednog od nas. Ko bi to mogao biti?", ree on. "Jesil li pravilno
brojao?", upita drugi, i sam izvri brojanje. Ali i on izbroja samo
devetoricu. Jedan za drugim, svako od njih izbroja samo devet,
38

proputajui da broji i sebe. "Ima nas samo devet", svi su se

sloili, "ali ko je taj koga smo izgubili?", pitali su se. Svaki napor
koji su uloili da pronau onog to "nedostaje" je propao. "Ko
god da je, udavio se", ree najsentimentalnija budala, "izgubili
smo ga". Izgovorivi to, poeo je da plae, a takoe i ostali.
Videi ih kako plau na obali reke, jedan saoseajni
putnik je ispitao sluaj. Oni ispriae ta se desilo i da nakon
brojanja pripadnika svoje grupe vie puta, nisu mogli da
ustanove da ih ima vie od devet. uvi priu, ali videvi deset
ljudi pred njim, putnik je shvatio ta se deava. Da bi ih naterao
da ih zaista ima deset, da su svi bezbedno preli reku, on im
ree: "Neka svako od vas broji za sebe, serijski, jedan, dva,
tri,..., dok vam budem svakom opalio po jedan amar, tako da
svi moete biti sigurni da ste ukljueni u brojanje, i to samo
jednom. Deseti ovek, koji vam nedostaje, e biti pronaen."
Kad su uli ovo, obradovae se zbog mogunosti da pronau
svog izgubljenog druga i prihvatie metod koji je predloio
putnik.
Dok je putnik amarao svakog od njih po redu, budala
koja je dobila amar je glasno brojala. "Deset", ree zadnja
budala koja je dobila poslednji amar. Zbunjeno su gledali jedni
u druge. "Ima nas deset", rekli su jednoglasno i zahvaljivali
putniku to je otklonio njihovu tugu. To je pria. Odakle je
deseti ovek doveden? Je li ikada bio izgubljen? Znajui da je
on sve vreme bio tu, jesu li nauili neto novo? Uzrok tuge nije
bio stvarni gubitak jednog od njih, uzrok je bilo njihovo
neznanje, njihova pretpostavka da je jedan od njih bio
izgubljen (iako nisu mogli da ustanove ko je to), poto su brojali
samo devetoricu.
Slian je sluaj i sa tobom. Zaista nema razloga da bude
jadan i nesretan. Ti sam namee ogranienja svojoj istinskoj
prirodi Beskrajnog Bia, i onda plae kako si samo ogranieno
bie. Onda prihvati ovo, tu sadhanu da bi transcendirao
nepostojea ogranienja. Ali ako tvoja sadhana sama po sebi
39

pretpostavlja postojanje ogranienja, kako ti moe pomoi da

ih transcendira?
Zato kaem, znaj da si zaista beskonano, isto Bie,
Apsolutno Sopstvo. Ti si uvek to Sopstvo i nita drugo nego to.
Stoga, nikad ne moe biti zaista u neznanju po pitanju
Sopstva. Tvoje neznanje je samo formalno neznanje, kao
neznanje deset budala o gubitku desetog oveka. To neznanje
im je uzrokovalo tugu. Znaj da pravo znanje ne kreira neko
novo Bie za tebe, ono samo uklanja tvoje "neuko neznanje".
Blaenstvo nije pridodato tvojoj prirodi, ono se otkriva kao
tvoje istinsko i prirodno stanje, veno i postojano. Jedini nain
da se otarasi tuge je da spozna i bude Sopstvo. Kako to
moe biti nedostino?

2. SADHANA I MILOST
D: Istraivanje o Bogu je vreno od pamtiveka. Je li izreena
konana re?
M: (utao je neko vreme).
D: (Zbunjen) Treba li da smatram Bhagavanovu tiinu kao
odgovor na pitanje?
M: Da. Mauna (tiina) je Iswara svarupa (priroda Boga, Ivare).
Odatle je text: "Istina o Vrhovnom Brahmanu izreena kroz tihu
elokvenciju (reitost)."
D: Buddha je rekao da treba ignorisati takva ispitivanja o Bogu.
M: I zbog toga je nazvan sunya vadin (nihilista). U stvari je
Buddhu vie interesovalo da usmeri tragaoca da ostvari
blaenstvo, ovde i sada, pre nego da vodi akademske diskusije
o Bogu.
40

D: Bog se opisuje kao manifestovan i nemanifestvan. Ranije je

reeno da je u njega ukljuen i svet, kao deo njegovog Bia.
Ako je to tako, mi, kao deo tog sveta, bi trebali lako da ga
spozamo u njegovoj manifestovanoj formi.
M: Spoznaj sebe, pre nego krene u potragu i donese
zakljuke o prirodi Boga i sveta.
D: Da li samospozaja u sebi sadri i znanje o Bogu?
M: Da, Bog je unutar tebe.
D: Onda, ta stoji na putu moje spoznaje sebe ili Boga?
M: Tvoj lutajui um i tvrdoglav pristup.
D: Ja sam slabo bie. Zato superiorna sila Gospoda unutar
mene ne otkloni prepreke?
M: Da, ona e to uiniti, ako ima tenju ka tome.
D: Zato Bog ne bi stvorio tu tenju u meni?
M: Onda se predaj.
D: Ako se predam, jesu li molitve Bogu neophodne?
M: Sama predaja je mona molitva.
D: Ali zar nije neophodno shvatiti Boiju prirodu pre nego mu
se osoba preda?
M: Ako veruje da e Bog uraditi za tebe sve to ti poeli da on
uradi, onda mu se predaj. Ili ostavi Boga na miru i spoznaj sebe.
D: Da li Bog ili Guru vode bilo kakvu brigu o meni?
M: Ako trai bilo koga od njih, oni nisu u stvari dva, ve su
identini i jedno. Budi spokojan i siguran da te oni trae sa
brigom veom nego to moe ikada da zamisli.

41

D: Isus je dao parabolu o izgubljenom noviu, gde ga jedna

ena trai sve dok ga nije nala.
M: Da, to zgodno prikazuje istinu da su Bog ili Guru uvek u
potrazi za ozbiljnim tragaocima. Da je novi bio neka loa
stvar, ena ga ne bi traila tako dugo. Shvata li ta to znai?
Tragalac mora da se kvalifikuje kroz predanost.
D: Ali osoba moe da ne bude sigurna u postojanje Boije
milosti.
M: Ako nezreo um ne osea Boiju milost, ne znai da ona nije
prisutna, jer bi to u suprotnom znailo da Bog ponekad nije
milostiv, da prestaje biti Bog.
D: Je li to isto to je govorio Hrist: "Prema tvojoj veri neka ti
bude."
M: Upravo tako.
D: Upanishade kau, da Atmana (Sopstvo) spozna samo onaj
koga Atman odabere. Zato bi Atman uopte birao? A ako bira,
zato bira odreenu osobu?
M: Kada sunce izae, neki pupoljci procvetaju, ali ne svi. Krivi
li sunce zbog toga? Ni pupoljci koji cvetaju ne mogu to sami, za
to je potrebna suneva svetlost.
D: Moemo li rei da je pomo Atmana potrebna, jer je Atman
stavio preko sebe veo maye?
M: Moe se i tako rei.
D: Ako je Atman stavio veo preko sebe, zar ne bi trebao sam i
da ga skine?
M: On e to uiniti. Saznaj za koga je taj veo.
D: Zato bih? Pustimo Atmana da sam otkloni veo.
M: Ako Atman govori o velu, onda e ga sam Atman i ukloniti.
42

D: Je li Bog personalan?
M: Da, on je uvek prvo lice, ja, uvek stoji pred tobom. Poto ti
daje prednost svetovnim stvarima, ini se da se Bog povlai u
pozadinu. Ali ako digne ruke od svega ostalog i trai samo
Boga, onda e samo on i preostati, kao "ja", Sopstvo.
D: Poslednja faza realizacije, prema Advaiti, je apsolutno
jedinstvo sa Boanskim, a prema Visishtadvaiti, uslovno
jedinstvo, dok Dvaita zadrava stav da ne uopte ne postoji
jedinstvo. Koje od ovoga treba da bude prihvaeno kao
ispravno gledite?
M: Zato spekulisati o tome ta e se desiti u budunosti? Sve
se slaemo da "ja" postoji. Bilo kojoj koli neko moe pripadati,
neka najozbiljniji tragalac prvo sazna ta je to "ja". Onda e
doi vreme da se kae kakvo e biti konano stanje, bilo da je
"ja" stopljeno u Vrhovno Bie, ili stoji odvojeno od njega. Hajde
da ne predviamo zakljuak, ve da zadrimo otvoren um.
D: Ali zar ne bi neko razumevanje konanog stanja bio korisni
vodi ak i za tragaoce?
M: Nema svrhe sada pokuavati da razreimo kakvo e biti
konano stanje realizacije. To nema sutinsku vrednost.
D: Zato?
M: Zato to ti nastavlja sa pogrenim principima. Tvoje
konstatacije sigurno zavise od intelekta, koji sija samo pomou
svetla koje potie iz Sopstva. Zar nije drsko od strane intelekta
da daje sud o neemu iz ega potie njegova ograniena
manifestacija, i iz ega potie njegova majuna svetlost?
Kako moe intelekt, koji nikad nije dosegao Sopstvo, biti
kompetentan da dokui, a jo manje da razrei prirodu
konanog stanja realizacije? To je kao pokuaj da merimo
sunevu svetlost na njenom izvoru, prema standardima svetla
43

koje daje svea. Vosak e se istopiti pre nego to svea stigne

blizu sunca. Umesto da sebi povlauje u pukom spekulisanju,
posveti se ovde i sada traganju za istinom koja je uvek unutar
tebe.
3. JNANI I SVET
D: Da li jnani opaa svet?
M: ije je to pitanje? Nekog jnanija ili ajnanija?
D: Od ajnanija, priznajem.
M: Je li svet taj koji trai reenje o svojoj stvarnosti? Sumnja se
javlja u tebi. Znaj iz prve ruke ko je taj koji sumnja, pa tek onda
moe da razmatra pitanje da li je svet stvaran ili ne.
D: Ajnani vidi i zna svet i njegove objekte, koji utiu na njegova
ula. Da li i jnani doivljava svet na isti nain?
M: Govori o vienju i poznavanju sveta. Ali bez poznavanja
sebe, poznavanja subjekta (bez koga nema znanja o objektu),
kako moe saznati prirodu sveta, poznatog objekta? Bez
sumnje, objekti utiu na telo i na ulne organe, ali da li u telu
nastaje tvoje pitanje? Da li telo kae "oseam objekat, je li
stvaran?". Ili je to svet koji ti kae "Ja, svet, ja sam stvaran?"
D: Ja samo pokuavam da shvatim jnanijev ugao gledanja o
svetu. Da li on opaa svet nakon samorealizacije?
M: Zato brine o svetu i ta se deava s njim nakon
samorealizacije? Prvo ostvari Sopstvo. Da li je vano da li se
svet opaa ili ne? Da li dobija ita to e ti pomoi u tvom
traganju pomou izostanka percepcije tokom spavanja? I
suprotno, ta bi izgubio sada opaanjem sveta? To je sasvim
nevano za jnanija ili ajnanija, da li opaa svet ili ne. Svet
opaaju obojica, ali njihova gledita su razliita.
44

D: Ako jnani i ajnani opaaju svet na isti nain, gde je razlika

meu njima?
M: Videi svet, jnani vidi Sopstvo, koje je osnova, podloga
(supstrat) svega to je vieno, dok ajnani, bilo da vidi svet ili
ne, ivi u neznanju o svom pravom biu, Sopstvu. Uzmi primer
pokretnih slika na bioskopskom platnu. ta je ispred tebe pre
nego projekcija pone? Samo ekran. Na njemu moe videti
ceo film, i svima se ini da su slike stvarne. Ali pokuaj da ih
uhvati. ta dri? Samo platno na kome su se slike inile tako
stvarnim. Nakon projekcije, kada slike nestanu, ta ostaje?
Ponovo samo platno! Tako je i sa Sopstvom. Samo ono postoji,
slike dou i odu. Ako se dri Sopstva, nee biti obmanut
pojavom slika. Niti e uote biti vano da li se slike pojavljuju ili
nestaju.
Ignoriui Sopstvo, ajnani misli da je svet stvaran, ba
kao to ignoriui bioskopsko platno on vidi samo slike, kao da
one postoje odvojeno od platna. Ako neko zna da bez
posmatraa nita ne moe biti vieno, kao to nema slika bez
platna, osoba nije obmanuta. Jnani zna da su platno, slike i
njihovo vienje nita drugo do Sopstvo. Sa slikama, Sopstvo je
u svojoj manifestovanoj formi, bez slika ono ostaje
nemanifestvano. Za jnani je to sasvim nebitno je li Sopstvo u
jednoj ili nekoj drugoj formi. On je uvek Sopstvo. Ali ajnani koji
vidi jnanija u aktivnosti, postaje zbunjen.
D: Ba je to stvar koja me podstakla da postavim moje pitanje,
da li onaj ko je ostvario Sopstvo opaa svet kao i mi ostali, a
ako da, eleo bih da znam ta Bhagavan osea povodom
jueranjeg misterioznog nestanka jedne fotografije...
M: (Smeje se) Ti misli na fotografiju Madurai templa. Nekoliko
minuta ranije ona je ila iz ruke u ruku posetilaca koji su eleli
da je vide. Oigledno, zagubljena je izmeu stranica neke
knjige ili negde drugde.
45

D: Da to je bio taj sluaj. Kako Bhagavan to vidi? Nastala je

dramatina potraga za fotografijom, koja, na kraju, nije bila
naena. Kako Bhagavan vidi ovaj misteriozni nestanak
fotografije, ba u momentu kad je bila potrebna?
M: Pretpostavimo da si sanjao kako me vodi u tvoju udaljenu
zemlju, Poljsku. Onda se probudi i pita me: "Sanjao sam to i
to. Da li ste i vi imali takav san ili znate na neki drugi nain da
sam vas odveo u Poljsku?" Kakav znaaj pridaje takvom
pitanju?
D: Ali, u vezi sa nestalom fotografijom, ceo dogaaj se desio u
prisustvu Sri Bhagavana.
M: Vienje fotosa, njegov nestanak, kao i tvoje sadanje
raspitivanje su samo mehanizmi uma.
Postoji pria iz Purana, koja ovo ilustruje. Kada je Sita
nestala iz umske pustinjake kolibe, Rama je kruio okolo u
potrazi za njom, cvilei: "O Sita, Sita!" Kae se da su Parvati i
Parameswara (iva) odozgo videli ta se desilo u umi. Parvati
je bila iznenaena i rekla ivi: "Oboavao si Ramu kao Savreno
Bie. Pogledaj sada kako se ponaa i tuguje zbog gubitka Site!"
iva odgovori: "Ako si skeptina u vezi Ramine savrenosti,
onda ga sama stavi na probu." Pomou svoje yoga maye,
transformii se u osobu slinu Siti i pojavi se pred njim." Parvati
uradi to. Pojavila se pred Ramom, veoma je liila na Situ, ali na
njeno zaprepatenje, Rama je ignorisao njeno prisustvo i kruio
unaokolo, dozivajui: "O Sita, o Sita", kao da je bio slep.
D: Nisam sposoban da shvatim pouku ove prie.
M: Da je Rama zaista traio telesno pristustvo Site, prepoznao
bi osobu koja je stajala ispred njega kao Situ koju je izgubio. Ali
ne, nestala Sita je bila nestvarna ba kao i Sita koja se pojavila
pred njegovim oima. Rama nije bio zaista slep, ali Rami,
jnaniju, prvobitno postojanje Site u pustinjakoj kolibi, njen
46

nestanak, njegova potraga za njom, ako i stvarno prisustvo

Parvati u odelu Site, sve je to bilo jednako nestvarno. Da li sad
razume kako je nestanak fotografije shvaen?
D: Ne mogu rei da mi je sve jasno. Je li svet koji je vien, koga
oseamo, percipiramo ulima na toliko mnogo naina, neto
slino snu, iluziji?
M: Nema druge alternative za tebe nego da prihvati da je svet
nestvaran, ako zaista trai istinu.
D: Zato?
M: Iz prostog razloga to ako ne napusti ideju da je svet
realan, um e uvek ii za tim svetom. Ako prihvati da je
njegova pojava stvarna, nikad nee spoznati samu Stvarnost,
iako samo ona postoji. Ova glavna misao je prikazana u
analogiji "zmija u konopcu". Sve dok vidi zmiju, ne moe
videti konopac kao takav. Nepostojea zmija postaje stvarna za
tebe, dok ti se stvarni konopac ini sasvim nepostojei, kao
takav.
D: Lako je privremeno prihvatiti da svet nije stvaran, ali je teko
biti ubeen da je zaista nestvaran.
M: Ba kao to je i tvoj svet iz snova realan dok sanja. Sve dok
san traje, sve to vidi i osea u njemu je stvarno.
D: To onda znai da svet nita nije bolji od sna?
M: ta fali oseaju realnosti koji ima dok sanja? Moda sanja
neto sasvim nemogue, npr. da ima lep razgovor sa mrtvom
osobom. U nekom trenutku moe imati sumnju u snu,
govorei: "Zar on nije mrtav?", ali nekako se tvoj um miri sa
vizijom iz sna i ta osoba je dobra ba kao da je iva, za svrhu
koju tvoj san ima. Drugim reima, san, kao i svaki san, ne
dozvoljava da sumnja u njegovu realnost. Uprkos svemu,
nesposoban si da sumnja u realnost sveta u budnom stanju.
47

Kako moe um, koji je kreirao svet, da ga prihvati kao

nestvarnog? U tome je znaaj poreenja sveta kojeg
doivljavamo u budnom stanju i sveta snova. Oba su kreacije
uma, i sve dok je um zaokupljen njima, smatra se nesposobnim
da porekne stvarnost sveta snova dok sanja, ili sveta kojeg
doivljava u budnom stanju. Ako sasvim povue svoj um iz
sveta, okrene ga ka unutra i tu boravi, ako si stalno budan za
Sopstvo, koje je osnova svih iskustava, shvatie da je svet,
koga si sada jedino svestan, isto toliko nestvaran kao svet u
kojem si bio u svojim snovima.
D: Kao to sam ranije rekao, mi vidimo i oseamo svet na tako
mnogo naina. Te senzacije su reakcije na objekte koje smo
videli, osetili,..., i nisu mentalne kreacije kao u snovima, koje se
razlikuju ne samo od osobe do osobe, ve takoe i ako
razmatramo istu osobu. Zar to nije dovoljno da dokae
objektivnu realnost sveta?
M: Sve te prie o nedoslednosti i njihovo pripisivanje svetu
snova postoje jednino sada, kada si budan. Dok sanja, san je
savreno integrisana celina. Ako oseti e u snu, iluzorno
pijenje iluzorne vode e utoliti tvoju iluzornu e. Ali sve ovo je
bilo stvarno, a ne iluzorno za tebe, sve dok nisi znao da je sam
san iluzoran. Slino je i sa svetom u budnom stanju: senzacije
koje sada ima su koordinisane da ti daju utisak da je svet
stvaran.
Ako je svet samopostojea realnost (oigledno je da je to
ono to ti smatra objektivnou), ta spreava svet da se ti se
otkrije dok si u snu? Ne moe rei da nisi postojao u snu.
D: Ni ja ne poriem postojanje sveta dok sam ja spavao. On
postoji sve vreme. Ako ga tokom sna nisam video, ostali koji
nisu spavali, jesu.
M: Da bi rekao da li si postojao u snu, je li neophodno da
pozove druge da bi ti to dokazali? Zato sada trai njihove
48

dokaze? Ti "drugi" ti mogu rei da su videli svet (dok si ti

spavao) samo kad si i i ti sam budan. U pogledu tvog
postojanja, to je drugaije. Nakon buenja kae da si imao
vrst san, tako da si svestan sebe i u najdubljem snu, a tada
nema nikakvu predstavu o postojanju sveta. ak i sada, dok si
budan, je li svet taj koji kae "ja sam stvaran", ili ti to kae?
D: Naravno da ja to kaem, ali to kaem o svetu.
M: Dobro onda, taj svet, za koji kae da je stvaran, ti se zaista
ruga kad trai dokaze o njegovoj stvarnosti, a o svojoj pravoj
Realnosti si u totalnom neznanju. @eli nekoga ili druge da ti
prue podrku da je svet stvaran. ta je standard Realnosti?
Samo ono je Stvarno, koje postoji samostalno, koje otkriva
sebe pomou samog sebe, i koje je veno i nepromenljivo.
Da li svet postoji samostalno? Je li ikad vien bez pomoi
uma? U snu nema ni sveta ni uma. Kad smo budni, postoji um,
pa postoji i svet. ta te nepromenljive pratee okonosti znae?
Tebi su bliski principi induktivne logike, koji su baza naunog
istraivanja. Zato onda ne razrei ovo pitanje o stvarnosti
sveta u svetlu principa logike? O sebi moe rei "Ja postojim."
U stvari, to nije samo postojanje, to je postojanje koga si
svestan. Zaista, to je postojanje identino sa Sveu.
D: Svet moe da ne bude svestan sebe, ipak, on postoji.
M: Svesnost je uvek svesnost Sopstva. Ako si svestan bilo ega,
ti si sutinski svestan sebe. Egzistencija nesvesna sebe je
kontradikcija u terminima. Tada uopte nema postojanja. To je
neto emu je pripisano postojanje, dok pravo postojanje, sat,
nije atribut, to je Sutina lino. To je vastu (stvarnost ili
konana sutina). Stvarnost je zato poznata kao sat - chit,
Bivanje - Svesnost, i nikada samo jedno ne iskljuuje drugo.
Svet niti postoji sam od sebe, niti je svestan svog postojanja.
Kako moe rei da je takav svet stvaran? I ta je onda priroda
sveta? On je veita promena, stalni, beskrajni tok. Jedan
49

zavisni, nesvestan sebe, uvek - promenljivi svet ne moe biti

stvaran.
D: Ne samo da zapadnjaka empirijska nauka* smatra svet
stvarnim, ve i Vede daju detaljne kosmoloke opise sveta i
njegovog porekla. Zato bi to radili kad je svet nestvaran?
M: Sutinska namena Veda je da pouava ljude o prirodi
venog Atmana (Sopstva) i da objavi sa autoritetom: "Ti si to."
D: To prihvatam. Ali zato bi davali opirne kosmoloke opise,
ukoliko ne smatraju svet stvarnim?
M: Usvoji u praksi ono to prihvata u teoriji, i napusti ostalo.
astre moraju da vode svaki tip tragalaca za istinom, a oni nisu
svi istog mentalnog sastava. Ono to ne moe da prihvati,
tretiraj kao arhta vada (argument koji objanjava, dat da bi
odgovorio odreenoj svrsi) ili dodatni argument (dokaz).
*BELEKA
Poslednje analize o svetu ula - percepcije donose
razreenje u dve kategorije, prostor i vreme. Evo ta James
Jeans pie u svojoj knjizi "Nova pozadina nauke", kao zakljuak
baziran na experimentima i Ajntajnovoj teoriji relativiteta:
"Zakljuili smo da prostor nije odvojen od percepcije
objekata, a vreme ne znai nita ako je odvojeno od naeg
iskustva dogaaja. Prostor izgleda kao da je puka fikcija koju je
kreirao na um (naa fizika tela su samo stvari u prostoru - stih
16, Istina otkrivena), nezakoniti produetak Prirode, subjektivni
koncept koji nam pomae da shvatimo i opiemo ureenost
objekata koje vidimo. Vreme se javlja kao druga fikcija (bez
prolosti i budunosti, vreme se uopteno moe smatrati niim
drugim do mitom - stih 15, Istina Otkrivena), sluei u slinu
svrhu da bi uredili dogaaje koji nam se deavaju".
italac moe da primeti da kad vreme i prostor bivaju
istraivani od strane moderne nauke, ispada da su samo fikcije
50

kreirane u naim umovima, ba kao i objekti i dogaaji (stihovi

17 i 19, Istina Otkrivena), jer ne mogu postojati bez vremena i
prostora.
Poto je vrstoa pripisana materiji od strane laika,
sledei zakljuci izvedeni iz moderne experimentalne fizike
daju odgovor.
1. Nauka ne zna nita o stvarnoj prirodi sastavnih delova
atoma. Ona poznaje samo radijaciju koja izlazi iz njih, ali ne
poznaje sam izvor.
2. Poto atom stalno isijava energiju, elektron u jednom
trenutku nikad ne moe biti identifikovan sa elektronom u
narednom trenutku.
3. Elektron savim prestaje da ima osobine "stvari" koje
razumemo zdravim umom, to je samo podruje iz koga
energija moe da zrai. (Filozofija od Bertrana Rasela).
Bertran Rasel je dao zakljuak: "Sada, prevenstveno zbog
dva nemaka fiziara, Hajzenberga i redingerea, poslednji trag
starog vrstog atoma se istopio, materija je postala sablasna
kao i bilo ta drugo u spirtistikoj seansi."
Preputamo itaocu da prosudi sam za sebe na koji nain
je svet budnosti i njegova percepcija fundamentalno razliit od
sveta snova, podseajui se ta je gore reeno u ovom
poglavlju. A i u "Ko sam ja?" imamo: "Izuzev to je budno
stanje dugo, a stanje snova kratko, nema razlike izmeu to
dvoje." Ova istina, koja je ponovljena od strane moderne
nauke, je izraena reima dr Edingtona: "Iskreno razumevanje
podrazumeva da se fizika kao nauka bavi svetom senki je jedno
od najvanijih napredaka... U svetu fizike, mi posmatramo
grafik - senku izvoenja drame poznatog sveta (slika prikazana
na platnu, kako bi to Bhagavan nazvao). Senka mog lakta
poiva na senci stola, dok senka od mastila tee peko senke
papira. (Priroda fizikog sveta)
51

4. SRCE JE SOPSTVO
D: Sri Bhagavan govori o srcu kao seditu svesnosti, koje je
identino Sopstvu. ta tano srce znai?
M: Pitanje o srcu se javlja, jer si zainteresovan za traenje
izvora svesnosti. Za sve dubokomislee umove, ispitivanje o
"ja" i njegovoj prirodi ima u sebi sadri neodoljivu fascinaciju.
Zovi to bilo kojim imenom, Bog, Sopstvo, srce, ili sedite
svesnosti, to je sve jedno te isto. Glavna poenta koju treba
shvatiti je da Srce znai sr neijeg bivanja, centar, bez koga
nema niega.
D: Ali Sri Bhagavan je naveo odreeno mesto unutar fizikog
tela gde je srce, ono je u grudima, dva prsta udesno od centra
grudi.
M: Da, to je centar duhovnog iskustva, prema svedoenju
mudraca. Taj centar duhovnog srca je sasvim razliit od
miinog organa koji slui za pumpanje krvi, a ima isto ime.
Centar duhovnog srca nije telesni organ. Sve to se moe rei o
srcu da je ono sr tvog bia. To je ono sa im si ti zaista
identian (na sanskritu je to i njegovo bukvalno znaenje), bilo
da si budan, spava ili sanja, bilo da si ukljuen u rad ili
uronjen u samadhi.
D: U tom sluaju, kako to moe biti lokalizovano u bilo kom
delu tela? Utvrditi mesto gde je srce moe da izgleda kao
postavljanje fizikih granica neemu to je izvan vremena i
prostora.
M: Tano. Ali osoba koja postavlja pitanje o poziciji srca smatra
da postoji sa ili u telu. Dok sad postavlja pitanje, da li bi
mogao rei da je samo tvoje telo tu, a li ti govori sa nekog
drugog mesta? Ne, ti prihvata svoje telesno postojanje. Sa tog
stanovita, mogue je uiniti ovakva ukazivanja u vezi fizikog
52

tela. Iskreno govorei, ista svesnost je nedeljiva, ona je bez

delova. Nema oblik i formu, ne poznaje pojmove "unutra" i
"spolja", kao ni "levo", ni "desno" za nju. ista svest, koja je
srce, ukljuuje sve, i nita nije van i odvojeno od nje. To je
konana istina.
Sa ovog apsolutnog stanovita, srce, Sopstvo ili svesnost
ne mogu imati neko odreeno mesto koje bi mu dodelili
unutar fizikog tela. Pa ta je razlog tome? Telo je samo
projekcija uma, a um je oskudna refleksija zraeeg srca. Kako
moe To, u kome je sve sadrano, biti ogranieno na mali deo
unutar fizikog tela, koje je beskrajno mala, pojavna
manifestacija jedine stvarnosti?
Ali ljudi ovo ne razumeju. Ne mogu a da ne misle u
terminima fizikog tela i sveta. Na primer, ti kae: "Doao sam
u ovaj ashram iz moje zemlje preko Himalaja." Ali to nije istina.
Gde je "dolaenje" i "odlaenje" ili bilo koji pokret, za jedini,
sveproimajui Duh, koji ti u stvari jesi? Ti si tamo gde si uvek
bio. Samo se tvoje telo kretalo ili je preveeno sa jednog mesta
do drugog, sve dok nisi stigao u ashram. To je jednostavna
istina, ali za oveka koji smatra sebe subjektom koji ivi u
objektivnom svetu, sve to zajedno se ini kao vizija. To je
svoenje na nivo svakodnevnog razumevanja da je mesto koje
je dodeljeno duhovnom srcu mesto u fizikom telu.
D: Kako onda da razumem izjavu da je iskustvo srca - centra, na
odreenom mestu u grudima?
M: Jednom kad prihvati istinsko i apsolutno stanovite, da je
srce ista svesnost izvan vremena i prostora, bie ti lako da
shvati i ostalo iz prave perspektive.
D: Pitam o ri Bhagavanovom iskustvu.
M: ista svesnost je potpuno nevezana za fiziko telo i
transcendirajui um, ona je stvar direktnog iskustva. Mudraci
znaju svoju bestelesno, veno postojanje, ba kao to laik
53

poznaje svoje telesno postojanje. Ali iskustvo svesnosti moe

postojati sa telesnom svesnou, ba kao i bez nje. Bestelesno
iskustvo iste svesnosti mudraca je izvan vremena i prostora, i
ne moe se uopte javiti pitanje pozicije srca.
Budui da fiziko telo ne moe postojati (a da bude ivo)
odvojeno od svesnosti, telesna svesnost mora biti podrana od
strane iste svesnosti. Znai telo je prema svojoj prirodi
ogranieno i ne moe nikada biti isto sa onim to je beskrajno i
veno. Telesna svesnost je nita vie nego neto slino
jednoelijskom organizmu, minijaturni odraz iste svesnosti, sa
kojom je mudrac ostvario svoj identitet.
Zato je za njega telesna svesnost samo reflektovani zrak
samoobasjane, beskrajne svesnosti koja je on sam. Samo u tom
smislu je mudrac svestan svog telesnog postojanja. Tokom
bestelesnog iskustva srca kao iste svesnosti, mudrac uopte
nije svestan tela, da je apsolutno iskustvo lokalizovano unutar
granica fizikog tela, pomou neke vrste seanja na oseaje
koje je imao dok je u telesnoj svesnosti.
D: Za oveka poput mene, koji nema ni direktno iskustvo srca
ni dosledno seanje, ova materija se ini tekom za shvatanje.
O poziciji samog srca, moda moramo zavisiti od neke vrste
nagaanja.
M: Ako odreivanje pozicije srca zavisi od nagaanja, ak i u
sluaju laika, pitanje zasigurno nije vredno velikog razmatranja.
Ne, to nije nagaanje od ega ti zavisi, to je nepogreiva
intuicija.
D: ija intuicija?
M: Od pojedinca i od svih.
D: Da li e mi Bhagavan pomoi svojim intuitivnim znanjem o
srcu?
54

M: Ne, ne o srcu, ve o poziciji srca u relaciji sa tvojim

identitetom.
D: ri Bhagavan kae da ja intuitivno znam poziciju srca u
fizikom telu?
M: Zato da ne?
D: (Pokazuje na sebe) To je za mene lino, na to ukazuje ri
Bhagavan?
M: Da. To je intuicija! Kako si upravo sada pokazao na sebe?
Zar nisi stavio svoj prst na desnu stranu grudi? To je tano
mesto sranog centra.
D: Pa onda, u odsustvu direktnog znanja o sranom centru,
moram da zavisim od svoje intuicije?
M: ta ima pogreno u tome? Kad kolarac kae: "Pravilno sam
sabrao brojeve", ili kad te pita: "Da li treba da otrim i
donesem ti knjigu?", hoe li pokazati na glavu koja je pravilno
sabirala, ili e pokazati na noge, koje e ga brzo nositi da ti
donese knjigu? Ne, u oba sluaja, njegov prst e pokazivati
sasvim prirodno ka desnoj strani grudi. Time e dati nevino
izraavanje duboke istine da je izvor od "ja" - stva u njemu ba
tu. To je nepogreiva intuicija koja ga usmerava da ukae na
sebe, na srce koje je Sopstvo, ba na taj nain. Taj akt je sasvim
nehotian i univerzalan, tako da je isti za sve individue. Koji jai
dokaz od ovog moe traiti, ako govorimo o poziciji sranog
centra u fizikom telu?

55

5. MESTO GDE JE SRCE

D: Ali ja sam uo da sveci kau su svoje duhovno iskustvo osetili
na podruju izmeu obrva.
M: Kao to sam ve rekao, to je krajnja i savrena realizacija,
koja transcendira relaciju subjekta i objekta. Kada se ona
zadobije, nije bitno gde se osea fokus spiritualnog iskustva.
D: @elim da znam ta je ispravno: 1. centar duhovnog iskustva
je izmeu obrva, 2. to je srce.
M: U svrhu izvoenja prakse, moe da se koncentrie na
taku izmeu obrva, to e onda biti bhavana ili imaginativna
kontemplacija uma, a vrhovno stanje anubhave ili realizacije,
sa kojim postaje potpuno identifikovan, i u kojem je tvoja
individualnost kompletno rastvorena, transcendeira um. Onda
ne moe biti centra koji e biti proglaen za objekat, koji e ti
iskusiti kao subjekat, poseban i odvojen od njega.
D: @eleo bih da preformuliem pitanje. Moe li se rei da je
mesto izmeu obrva sedite Sopstva?
M: Prihvati da je Sopstvo konani izvor svesnosti i da postoji
jednako u sva tri stanja uma. Ali vidi ta se deava sa osobom
koju u toku meditacije savlada san. Kao prvi simptom spavanja
se javlja klimanje glavom, to se ne moe desiti ako bi Sopstvo
bilo smeteno izmeu obrva, ili na bilo kom mestu u glavi. Ako
tokom sna iskustvo Sopstva ne oseamo izmeu obrva, taj
centar ne moemo nazvati seditem Sopstva, bez implikacija da
Sopstvo esto naputa svoje mesto, to je apsurdno.
injenica je da sadhaka (osoba koja praktikuje sadhanu,
duhovnu praksu) moe imati to iskustvo u bilo kom centru, ili
akri na koju koncetrie svoj um. Iz tog razloga to odreeno
mesto njegovog iskustva ne postaje ipso facto (samo po sebi,
po svojoj prirodi) sedite Sopstva.
56

Postoji interesantna pria o Kamalu, sinu sveca Kabira,

koja pokazuje da glava (a prema tome i mesto izmeu obrva)
ne moe biti smatrana seditem Sopstva. Kabir je bio duboko
predan ri Rami, i nikad nije propustio da nahrani one koji su
pevali hvale o Gospodu kojeg je oboavao. Meutim, jednom
prilikom se desilo da nije imao potrebna sredstva da obezbedi
hranu za takvo okupljanje bhakta. Ali za njega nije bilo druge
alternative nego da na neki nain da uredi neki aranman pre
sledeeg jutra. Tako su on i njegov sin otili u toku noi da
nabave namirnice. Otac i sin su uzeli namirnice iz kue jednog
trgovca, kroz rupu koju su napravili u zidu, a sin je uao ponovo
u kuu samo da probudi stanovnike te kue i da im kae, to je
stvar principa, da im je kua opljakana. Kad je tako probudio
stanovnike kue, deak je pokuao da pobegne kroz rupu u
zidu i pridrui se ocu, koji je ekao sa druge strane. Ali njegovo
telo se zaglavilo u otvoru. Da bi izbegao da bude idendifikovan
od strane ukuana koji su krenuli u potragu za kradljivcima,
(jer, ako bi bio otkriven, ne bi bilo hrane za sve bhatke idueg
dana), pozvao je oca i rekao mu da mu odsee glavu i ponese je
sa sobom. Kad je to uradio, Kabir je uspeno pobegao sa
ukradenim namirnicama, a sinova glava, kad je stigao kui, je
bila sakrivena, da je niko ne bi naao. Narednog dana Kabir je
priredio gozbu za bhakte, sasvim nesvestan ta se desilo
prethodne noi. "Ako je to Ramina volja", ree Kabir sebi, "da
moj sin treba da umre, neka se to i desi." Uvee je Kabir tokom
zabave postavio sve kao i inae u povorci ka gradu, sa bajanom,
i sl.
U meuveremenu, opljakani domain je obavestio
kralja, prikazujui Kamalovo telo bez glave, koje mu je dao kao
dokaz koji ne moe pomoi u istrazi. Da bi obezbedio
identifikaciju, kralj je ga je svezao na istaknutom mestu na
prometnom putu, tako da ako ga bilo ko zatrai ili uzme (jer
nijedno mrtvo telo nije naputano bez davanja poslednjih
obreda, koji obavljaju rodbina i roaci) moe biti ispitan ili
57

uhapen od strane policije, koja je bila u tajnosti postavljena za

tu priliku.
Kabir i njegova zabava sa bhajanom u punom zamahu su
naili na taj put, a onda, na zaprepatenje svih, Kamalovo
okrnjeno telo (koje je smatrano mrtvim kao ekser u vratima) je
poelo da pljee rukama prema taktu pesme sa bhajana.
Ova pria opovrgava sugestiju da je glava ili mesto ili
obrva sedite Sopstva. Moe se takoe primetiti, da na bojnom
polju, ako je glava ratnika odseena iznenadnim i snanim
zamahom maa, telo i dalje nastavlja da tri ili da pokree
udove, bar za kratko, pre nego konano padne mrtvo.
D: Ali Kamalovo telo je bilo mrtvo satima?
M: Ono to ti zove smru, nije zaista neko izuzetno iskustvo za
Kamala. Evo i prie koja se desila dok je on bio mlad.
Kao deak, Kamal je imao prijatelje istih godina, sa
kojima je voleo da se igra klikerima, i sl. Opte pravilo koga su
se drali meu sobom je da ako neko od njih duguje nekom
drugom igru ili dve, taj treba da to nadoknadi sledeeg dana.
Jedne veeri su prekinuli igru, koja je ila u korist Kamala.
Sledei dan, da bi traio "povratak igre", Kamal je otiao u kuu
jednog deaka, gde ga je video da lei na verandi, dok su
njegovi roaci plakali pored njega. "O emu se radi?", pitao je
Kamal, "sino se igrao sa mnom i duguje mi jednu igru.".
Roaci su jo vie plakali, rekavi mu da je deak mrtav."Ne",
ree Kamal, "nije mrtav, ve se samo pretvara da jeste, da bi
izbegao da se iskupi za igru koju mi duguje." Roaci su
protestvovali, predlaui Kamalu da se sam uveri da je deak
zaista mrtav, da mu je telo hladno i kruto. "Ali sve to je samo
deakov izgovor, ja to znam. Pa ta ako je telo kruto i hladno? I
ja mogu postati takav." Tako govrei, Kamal je legao, i u tren
oka je bio mrtav.
Jadni roaci, koji su plakali do tada zbog smrti njihovog
deaka, sada su bili oaloeni i uasnuti, pa su poeli da plau i
58

zbog Kamalove smrti. Ali Kamal se digao, govorei: "Da li

shvatate sada? Bio sam u stanju koje bi vi nazvali smru, ali
sam se opet digao, iv i zdrav. Tako je i on hteo da me prevari,
ali ne moe da me izbegne na ovaj nain, svojim
pretvaranjem.". Na kraju prie, Kamalova prirodna svetost je
dala ivot mrtvom deaku, i on je dobio nazad igru koja mu je
pripadala.
Pouka je da smrt tela nije gaenje Sopstva. Njegova veza
sa telom nije ograniena roenjem i smru, a njegovo mesto u
fizikom telu nije ogranieno neijim iskustvom oseaja na
odreenom mestu, npr. izmeu obrva, samo zato to se praksa
dhyane (meditacije) obavlja na tom centru. Vrhunsko stanje
samosvesnosti nije nikad odsutno, ono transcendira sva tri
stanja uma, ba kao i ivot i smrt.
D: Poto ri Bhagavan kae da Sopstvo moe funkcionisati u
bilo kom centru ili akri, dok je njegovo stvarno sedite u srcu,
zar nije mogue da pomou prakse intenzivne koncentracije ili
dhyane (meditacije) na mesto izmeu obrva, ovaj centar
postane sedite Sopstva?
M: Sve dok je to samo etapa prakse koncentracije pomou
fiksiranja mesta kontrole tvoje panje, sva razmatranja o
seditu Sopstva bi bila samo puko teoretisanje. Ti sebe smatra
subjektom, onim koji vidi, a mesto na koje fiksira panju
postaje objekat koji je vien. To je samo bhavana (imaginacija,
meditacija). Ali, ako naprotiv vidi samog posmatraa, spaja se
sa Sopstvom, postaje jedno sa njim, to je srce...
D: Onda, praksa koncentracije izmeu obrva je preporuljiva?
M: Konani rezultat praktikovanja bilo koje meditacije je da
objekt, na koji sadhaka (onaj ko vri praksu) fiksira svoj um,
prestaje da postoji kao poseban i odvojen od subjekta. Oni
(subjekat i objekat) postaju jedno Sopstvo, a ono je srce.
59

Praksa koncentracije na centar izmeu obrva je jedna od

metoda sadhane, i pomou nje su misli efikasno kontrolisane.
Razlog je sledei. Sve misli su ekstrovertna aktivnost uma, a
misao sledi "vienje", fiziko ili mentalno.
Kako god, treba biti poznato da ova sadhana fixiranja
panje izmeu obrva mora biti praena japom. Jer sledee po
vanosti, koje je blisko fizikom oku, je fiziko uvo, bilo da
kontrolie ili vri ometanje uma. Sledee po vanosti za oko
uma (u stvari, to je mentalna vizualizacija objekta), je uvo uma
(tj. mentalna artikulacija govora), bilo da kontrolie i time jaa
um, ili da ga ometa i rasipa u raznim pravcima.
Zato, dok fiksira metalno oko na centar, npr. na centar
izmeu obrva, treba takoe da praktikuje metalnu artikulaciju
imena (nama), ili mantru (sveti slog ili slogovi). U suprotnom,
uskoro e izgubiti prijanjanje, pridravanje za objekat
koncentracije. Sadhana koju sam opisao vodi ka identifikaciji sa
imenom, svetom ili Sopstvom, kako god to zvao, sa centrom
koji si odabrao za svrhu dhyane (meditacije). ista svesnost,
Sopstvo ili srce, to je konana realizacija.
D: Zato nas Bhagavan ne usmerava da vebamo koncentraciju
na odreen centar ili akru?
M: Yoga astre kau da je sahasrara ili mozak, sedite Sopstva.
Purusha Sukta (himna iz Rig vede) objavljue da je srce njegovo
sedite. Da bi se sadhaka (osoba koja ima duhovnu praksu)
usmerila u pravcu koji je slobodan od moguih sumnji, kaem
im da se uhvate za "nit", ili za "ja" - stvo, ili "ja sam" - svo, i da
ga slede sve do njegovog izvora. Jer, kao prvo, nemogue je za
bilo koga da ima bilo kakvu sumnju o svojoj "Ja" - predstavi. A
kao drugo, koja god sadhana da se praktikuje, krajnji cilj je
realizacija izvora od "Ja sam" - stva, koje primarni podatak tvog
iskustva. Ako praktikuje atma vicharu, moi e da dosegne
srce, koje je Sopstvo.
60

6. AHAM (ja) I AHAM-VRITTI

(vritti - misao, aktivnost uma. Aham vritti - "Ja" misao,
ogranieno oseanje "Ja" - stva)
D: Kako mogu vriti bilo kakvo ispitivanje, kad je uputstvo da
ego otkrije sopstvenu nestvarnost?
M: Pojavna egzistencija ega je transcendirana kad zaroni u
Izvor, odakle se javlja aham - vritti.
D: Pa zar nije aham-vritti samo jedna od tri forme u kojima se
ego manifestuje? Yoga Vasishtha i drugi drevni spisi opisuju
ego koji ima trostruku formu.
M: To je tako. Ego je opisan kao neto to ima tri tela: grubo,
suptilno i kauzalno, ali to je samo za svrhe analitikog izlaganja.
Ako bi metod ispitivanja zavisio od forme ega, moe rei da je
bilo kakvo ispitivanje, uzeto u celini, potpuno nemogue, jer je
mnotvo formi koje ego moe da preuzme. Zato, u svrhu
sprovoenja jnana vichare, mora da nastavi na bazi
prihvatanja da ego ima samo jednu formu, naime formu ahamvrittija.
D: Ali to moe da se dokae neadekvatnim za ostvarenje jnane.
M: Samoispitivanje putem sleenja nagovetaja od aham vrittija, to je kao kad pas pronalazi trag svog gospodara sledei
njegov miris. Gospodar moe biti na nekom udaljenom,
nepoznatom mestu, ali to ne stoji na putu njegovom psu da
sledi njegove tragove. Gospodarov miris je nepogreiv trag za
ivotinju, i nita drugo, kao odea koju nosi, ili njegova graa i
stas, se ne uzima u obzir. Pas se dri tog mirisa bez zbunjivanja,
dok traga za Gospodarem i na kraju uspeva da ga nae.
61

D: Ostaje pitanje, zato smo u potrazi za izvorom od ahamvrittija, koje je razdvojeno od drugih vrittija (misao, aktivnost
uma), i zato je to direktno stredstvo za ostvarenje Sopstva?
M: Re "aham" (ja) je sama po sebi veoma sugestivna. Dva
slova ove rei, A i H (ha) su prva i zadnja slova sanskritskog
alfabeta. Namera je da se prenese sugestije svetu da to
ukljuuje sve. Kako? Jer aham oznaava samo postojanje.
Iako se koncepti "Ja" - stva ili "Ja sam" - stva koriste kao
aham - vrittiji, to nije zaista vritti (misao, aktivnost uma) kao
drugi vrittiji uma. Jer, za razliku od ostalih vrittija, koji nisu u
sutinskom meusobnom odnosu, aham - vritti je podjednako i
sutinski vezan za svaki vritti uma. Bez aham - vrittija, ne bi
bilo drugih vrittija, ali aham - vritti moe postojati sam, bez
zavisnosti od ostalih vrittija uma. Aham-vritti je zato
fundamentalno razliit od ostalih vrittija.
Zato potraga za izvorom aham-vrittija nije samo potraga
za osnovom jedne od formi ega, ve za samim Izvorom, iz koga
izranja "Ja sam" - stvo. Drugim reima, potraga i ostvarenje
izvora ega u obliku aham-vrittija nuno ukljuuje
trascendenciju ega u svakom od njegovih moguih oblika.
D: Priznajui da aham-vritti sutinski ukljuuje sve forme ega,
zato bi samo taj vritti bio izabran kao sredstvo
samoispitvanja?
M: Jer je to podatak iz tvog iskustva, koji je nemogue uiniti
jo jednostavnijim. Traenje njegovog izvora jedini praktini
pravac koji moe usvojiti da bi ostvario Sopstvo. Za ego se
kae da ima kauzalno telo, ali kako ga moe uzeti za predmet
svog ispitivanja? Kad ego poprimi tu formu, ti si utopljen u
tamu sna.
D: Ali zar nije ego u svojoj suptilnoj i kauzalnoj formi previe
neopipljiv da bi se obuhvatio ispitivanjem izvora aham - vrittija,
koje se obavlja dok je um budan?
62

M: Ne. Ispitivanje izvora aham-vrittija dodiruje postojanje ega.

Zato suptilnost ego forme nije bitna za razmatranje.
D: Cilj je ostvariti neuslovljeno, isto bie Sopstva, koje ne
zavisi od ega, kako ispitivanje koje se odnosi na ego u formi
aham-vrittija moe biti od neke koristi?
M: Sa funkcionalne take gledita, forma, aktivnost, ili kako
god to zvao (to je nebitno, poto je prolazno), ego ima samo
jednu i samo jednu karakteristiku. Ego funkcija kao vor
izmeu Sopstva, koje je ista svesnost, i fizikog tela, koje je
inertno i lieno oseaja i svesti. Ego se zato naziva chit-jada
granthi. U tvom ispitivanju izvora aham-vrittija, uzima
sutinski chit (ista svesnost) aspekt ega. Iz tog razloga
ispitivanje mora da vodi ostvarenju iste svesnosti Sopstva.
D: Kakva je veza izmeu iste svesti ostvarene od strane jnanija
i "Ja sam" - stva, koje je prihvaeno kao prvobitan podatak
iskustva?
M: Neizdiferencirana svesnost istog bia je srce ili hridayam,
koje ti zaista jesi, a to je oznaeno i samom reju (hrit + ayam =
srce ja jesam). Iz srca izranja "Ja sam" - stvo kao prvobitan
podatak iskustva. Samo po sebi, to je suddha-sattva
(nekontaminirana istota, sattva) u karakteru. To je u toj
suddha-sattva svarupi (nekontaminirano od strane rajasa i
tamasa), da izgleda da "Ja" postoji u jnaniju...
D: U jnaniju ego postoji u satvikoj formi i zato se pojavljuje
kao neto stvarno. Jesam li u pravu?
M: Ne. Postojanje ega u bilo kojoj formi, bilo u jnaniju ili
ajnaniju je samo spoljanji utisak. Ali za ajnanija, koji je
obmanut miljenjem da su budno stanje i svet stvarni, ego
nastavlja da se ini stvarnim. Poto on vidi da se jnani ponaa
kao i ostale osobe, ajnani se osea prisiljenim da uspostavi neki
utisak i u vezi individualnosti jnanija.
63

D: Kako onda aham-vritti funkcionie u jnaniju?

M: On uopte ne funkcionie u njemu. Jnanijeva lakshya (cilj na
koji se fokusira) je samo srce, jer je on jedan i identian sa tom
neizdiferenciranom, istom svesnou, na koju ukazuju
upanishade, kao Prajnana. Prajnana je zaista Brahman, Apsolut
i nema Brahmana razliitog od Prajnane.
D: Kako onda nezanje o ovoj jednoj i jedinoj stvarnosti
nesretno izranja u sluaju ajnanija?
M: Ajnani vidi samo um, koji je puki odraz svetlosti iste
svesnosti, koja se javlja iz srca. U vezi samog srca su u
neznanju. Zato? Jer je um extrovertiran i nikad nije traio svoj
izvor.
D: ta spreava beskrajnu, neizdiferenciranu svetlost svesnosti
da izroni iz srca i da se pokae ajnaniju?
M: Ba kao to voda u loncu reflektuje ogromno sunce unutar
uskih granica lonca, tako i vasane ili prikrivene tendencije uma
individue, ponaajui se kao medijum refleksije, hvataju
sveproimajue, beskrajno svetlo svesnosti koje izranja iz srca i
prikazuju ga u formi fenomena refleksije, koju zovemo um.
Opaajui samo tu refleksiju, ajnani je obmanut i veruje da je
ogranieno bie, jiva.
Ali ako um postane introvertovan putem ispitivanja
izvora aham-vrittija, vasane e izumreti, a u odsustvo
reflektujueg medijuma, sam fenomen refleksije, um, takoe
nestaje, bivajui apsobrovan u svetlo jedine stvarnosti, u srce.
To je suma i sutina svega to jedan aspirant treba da zna. Ono
to se imperativno zahteva od njega je ozbiljno i fokusirano
ispitivanje izvora aham-vrittija.

64

D: Ali svaki napor koji aspirant moe da uloi je ogranien

umom iz budnog stanja. Kako moe takvo ispitivanje, koje se
sprovodi samo u jednom od tri stanja uma da uniti sam um?
M: Ispitvanje izvora aham-vrittija se, bez sumnje, vri od strane
sadhake (aspiranta) u budnom stanju uma. Ne moe se rei da
je njegov um uniten. Ali proces samoispitivanja e sam otkriti
da smenjivanje tri stanja uma, kao i sama tri stanja, pripadaju
svetu fenomena, koji ne moe uticati na njegovo intenzivno,
unutranje ispitivanje. Samoispitivanje je jedino mogue kroz
intenzivnu introverziju uma. ta se na kraju ostvari kao rezultat
takvog ispitivanja izvora aham - vrittija, je zaista srce, kao
neizdiferencirano svetlo iste svetlosti, u koju je reflektovano
svetlo uma kompletno apsorbovano.
D: Za jnanija onda nema razlike izmeu ova tri stanja uma?
M: Kako ona moe postojati, kada je sam um rastvoren i
izgubljen u svetlosti svesnosti? Za jnanija su sva tri stanja
jednako nestvarna. Ali ajnani je nesposoban da to shvati, jer je
za njega standard stvarnosti budno stanje, a za jnanija
standard stvarnosti je sama Realnost. Ta realnost iste
svesnosti, je vena po svojoj prirodi i stoga postoji bez razlike u
onom to ti zove budnim stanjem, sanjanjem i snom. Za njega,
koji je jedno sa stvarnou, nema ni uma, ni njegovih triju
stanja, a uz to ni introverzije ni extraverzije.
On je u uvek - budnom stanju, jer je budan za veno
Sopstvo. On je u uvek - sanjajuem stanju, jer je za njega svet
nita bolji nego stalno prisutan fenomen sna. On je u uvek spavajuem stanju, jer je on sve vreme bez "ja sam telo"
svesnosti.
D: Treba li da smatram kao da Bhagavan razgovara sa mnom u
budno - sanjajue - spavajuem stanju?
M: Zato to je tvoje svesno iskustvo sada ogranieno trajanjem
ekstroverzije uma, ti zove sadanjim trenutkom budno stanje,
65

dok je sve to vreme tvoj um uspavan za Sopstvo i zato si ti sada

u zaista vrstom snu.
D: Za mene je spavanje puka praznina.
M: To je tako, jer je tvoje budno stanje samo brbljanje
neumornog uma.
D: Ono to elim rei, moje stanje praznine je da sam jedva
svestan bilo ega u snu, to je za mene isto to i nepostojanje.
M: Ali si postojao tokom sna.
D: Ako jesam, nisam toga bio svestan.
M: Ne misli valjda da kae da si prestao da postoji tokom
svog sna (smeh). Ako si otiao na spavanje kao gospodin X, jesi
li se probudio iz sna kao gospodin Y?
D: Ja znam svoj identitet, moda putem delovanja moje
memorije.
M: To priznajem, ali kako je to mogue, osim ako ne postoji
kontinuitet svesti?
D: Ali ja sam bio nesvestan te svesti.
M: Ne. Ko kae da si bio nesvestan u snu? To je tvoj um. Ali nije
bilo uma u tvom snu. Od kakve je vanosti svedoenje uma o
tvom postojanju ili iskustvu tokom sna? Traenje svedoenja
od tvog uma da opovrgne tvoje postojanje ili svesnost je kao
traiti od tvog sina da opovrgne tvoje roenje!
Sea li se, rekao sam ti jednom da postojanje i svesnost
nisu dve odvojene stvari, ve jedna ista? Pa, ako se iz bilo kog
razloga osea primoranim da prizna injenicu da si postojao u
snu, budi siguran da si takoe svestan ovog postojanja..
Ono ega si zaista bio nesvestan je tvoje telesno
postojanje. Ti brka ovu telesnu svesnost sa istinskom
svesnou Sopstva, koja je vena. Prajnana (ista svesnost),
66

koja je izvor od "ja" - stva, uvek postoji nedodirnuta trima

prolaznim stanjima uma. Tako ti omoguuje da zadri svoj
identitet neoteenim.
Prajnana je takoe iznad sva tri stanja, jer moe
postojati bez njih i uprkos njima. To je ta stvarnost za kojom
traga za vreme svog tzv. budnog stanja, sledei trag aham vrittija do njegovog Izvora. Intenzivno praktikovanje ovog
ispitivanja e otkriti da su um i njegova tri stanja nestvarni i da
si ti vena, beskrajna svesnost istog bia, Sopstva, ili srca.

67

APPENDIX
BHAGAVAN SRI RAMANA MAHARISHI
Komentar SRI SWAMIJA SIDDESHWARANANDE
Swami Siddheswarananda je bio naunik Vedante i slavni
lan ri Ramakrishna Misije, i bio je zaduen za ogranak u
Parizu. Kad je bivao u Indiji, bio je esti posetilac ashrama i
vatreni oboavalac Bhagavana Ramane Maharishija, koga je
oboavao kao ivu inkarnaciju Istine, koji je jedno sa
univerzumom u celini, Sopstvom svega.
Ramana Maharishi izlae sistem misli i filozofiju ivota,
koja je inkarnacija sutine vedskog uenja. U Indiji, filozofija
ivota nema apsolutno nikakvog uticaja na stvari, osim ako se
nije odrazila na ivot osobe koja je izlae. Treba da kaemo da
je to ivot individue i njene "realizacije", koja daje ansu za
stvaranje filozofskog sistema. Takav ivot donosi razumevanje i
otvara horizonte koji utiu na drutvo u celini i poboljava
odnose meu ljudima.
Kada su proroci drevne Indije dostigli konanu istinu,
koju su izrazili pomou vedskih himni i uenja upanishada,
smatrani su solju ove zemlje, jer su postali svetionici koji vode
oklevajue oveanstvo na njegovom putu. Istina koju su ova
divna bia otkrila je skrivena u njihovoj dui. A ono emu
poduavaju ljude je samo sredstvo zaranjanja u same sebe, da
bi na svetlo dana izneli tajno blago koje svi poseduju. To je
jedan vid prava svake osobe da izvri samoposmatranje, koje
daje dostojanstvo ljudskom naporu, jer je istina nae legitimno
naslee.
Upanhishade se obraaju svima koji tragaju za Istinom
sa: "O, vi naslednici besmrtnog blaenstva!" Moe li postojati
neto to je vie ohrabrujue, nego ove rei nade? Nije
68

prvobitni greh ono to ovek pronalazi na izvoru svoje

egzistencije, to je zlatni plamen svetla Atmana.
Ramana je ovo sam otkrio. To je uinio saglasno sebi,
bez iije spoljanje pomoi. Jedan vrlo mlad kolarac je bio
nadvladan strahom od smrti. Odbacio je knjige, koje ee daju
dodatni veo maje, nego to otkrivaju Istinu. Ispruio se na
zemlju, zatvorio oi i imitirao sve simptome smrti. On je opisao
to iskustvo na sledei nain:
"Sada, kada je smrt dola, ta to znai? ta je to to je
umrlo? Materijalno telo umire." Odmah sam dramatizovao
scenu smrti. Ispruio sam svoje udove i drao ih ukruenim.
Zadrao sam dah. "Dobro", rekoh sebi, "ovo telo je mrtvo, ljudi
e doi i odneti ga u krematorijum i pretvoriti ga u pepeo. Ali
kada je telo mrtvo, da li sam ja mrtav? Ovo telo, je li ono ja?
Ono je inertno, a pored toga, oseam svoju linost kao
nezavisnu od njega. Znai, ja sam besmrtni duh, koji
transcendira telo koje ivi i umire." Sve ovo se rodilo u meni,
veoma intenzivno, bez potrebe da se izrazi, kao iva istina koja
je odmah opaena i skoro bez ikakvih dokaza. Strah od smrti je
sasvim i konano nestao. Ova svesnost i neposredno prisustvo
"Ja" ili Sopstva, sasvim nezavisno od fizikog tela, se nastavilo
od tada."
Ovo
direktno
iskustvo
Sopstva
se
zove
Aparokshanubhuti. Ono je razliito od svakog znanja dobijenog
pomou intelektualnog napora, koje uvek ukljuuje i odnos
izmeu subjekta i objekta, a zbog toga je ogranieno
vremenom i prostorom, i nema nikakvu transcendentalnu
vrednost.
On, koji ima direktno iskustvo Sopstva, se smatra
osloboenim, iako je jo uvek iv. Zato ga zovu Jivanmukta.
Postojanje ovakvih osoba koje su ive inkarnacije Istine, ine
ovu istinu moguom za dokazati. Vedska realizacija ovih velikih
osoba daje mogunost praktine primene, a njihova realizacija
podie nivo ljudske svesnosti.
69

To je taj aspekt Vedante koje je privukao panju

naunika ka svom uenju. Izuavanja Vedante idu mnogo
dublje nego sve objektivne analize materije, ona idu do
fundamentalnih osnova percepcije i kao takva nam daju rezime
o Istini, pre nego skraeni vidik. Interes koji Zapad ima za ivot i
uenje Ramane Maharishija dokazuje univerzalnu privlanost
Vedante, koju osoba moe videti otelovljenu u mudracu iz
Tiruvannamalaija.
U lanku o indijskoj yogi, profesor pariskog univerziteta
je pisao o Ramani: "Njegova linost isijava silu koja se sastoji od
inteligencije i temeljnog poznavanja Sopstva. Oi koje sijaju,
intenzivno i fiksirane bez rigidnosti, olimpijska mekoa
gestikulacije, vitak i nean u nepokretnom telu, on se moe
smatrati prema izuzetno autentinim yogijem, koji je dostigao
najviu realizaciju."
Citirao sam ovaj pasus samo da pokaem impresije koje
su bile izazvane posetom Ramani od strane onog ko ceni
atmosferu koja okruuje mudraca. To je meutim veoma teko
za Evropljanina, obrazovanog prema tadiciji teologije i zapadne
filozofije, da ima bilo kakav kontakt sa koncepcijom Ramaninog
ivota.
Sa puno potovanja bih primetio da je Ramana pre
tattva jnani (osoba koja poznaje stvarnost) nego yogi. Njegova
koncepcija obuhvata celokupni ivot, koji ukljuuje tri stanja:
jagrat (budno stanje), svapna (san) i sushupti (san bez snova).
Yogiko je iskustvo "ja", kao kosmika idendifikacija, koje uzima
jagrat kao sutinsko polje iskustva. Ako bi osoba pronala
primere ovog kosmikog i univerzalnog iskustva "ja", to znai
da ne postoji nedostatak mistika u Indiji, koji su dostigli
dovoljnu realizaciju ovoga na bazi iskustva.
Ali Ramana je iznad svih tattva jnanija (osoba koje
poznaju stvarnost) i polje njegovog istraivanja i iskustva je
mnogo vee nego kod nekog mistika. Mudrac transcendira
ogranienja tri stanja uma. Ramana prihvata terminologiju
70

odobrenu tradicijom i uvek koritenom od strane mudraca

Indije, od vremena upanishada. Uenje Ramane Maharishija je
u savrenoj saglasnosti sa filozofskim i duhovnim spisima
drevne Indije i sledi stope velikih mudraca iz prolosti.
Kogod je imao priliku da ispita iz prve ruke pojavu
Ramane Maharishija, taj zaista zna da je on ni "extravertan", ni
"introvertan". On je najnormalniji ovek koga osoba moe
ikada sresti. On je u stvari sthitaprajna (osoba koja vrsto
boravi u stanju samospoznaje), ovek ija je ineligencija vrsto
fundirana. Video sam ga kad je oigledno bio zaronjen u sebe,
kada je svako verovao da je apsorbovan u Sopstvo, ali kad je
neko u tom trenutku na kraju sale napravio greku u
recitovanju izvesnih tamilskih stihova, Ramana je otvorio oi,
ispravio greku, onda ih opet zatvorio i vratio se u preanje
stanje. Ve sam izjavio da niko ne moe rei da ga spoljanji
svet ne interesuje. On je dostigao izvanredan stepen
koncentracije, i kako ta koncentracija postaje veno stanje u
ivotu jnane, ili kako to mudrac zove - sahajasthiti (prirodno
stanje), on nije ni introvertan, ni extravertan. Prosto, on JESTE.
A prema njegovoj spoznaji konane stvarnosti, on je jedno sa
TIM, u njegovom izraavanju raznovrsnosti manifestacije, on je
jedno sa univerzumom kao celinom.
Kada sam ga video, naao sam u njemu savren primer
opisa koji je dao ri ankara u svojoj Vivekachudamani, kada
je opisivao koje su odlike Jivanmukte. Stih 429: "ovek koji je,
ak i kad mu je um stopljen sa Brahmanom, ipak potpuno
budan, ali je u isto vreme slobodan od karakteristika budnog
stanja, i ije ostvarenje je slobodno od svih elja, treba da bude
smatran osobom koja je osloboena dok je jo iva."
Utisak o introverziji ili ekstroverziji ne moe da se
primeni na osobu ija se filozofija ivota oslanja jedino na
iskustvima budnog stanja.
U Panchadasi, koja je autoritativno delo o Advaiti,
nalazimo stih 13 u poglavlju 4, izjavu koja je izuzetno vana za
71

ovo izlaganje. Autor Vidyaranya kae: "Unitenje sveta i jive ne

znai da oni treba da postanu neprimetni za ula, ali bi trebalo
da se javi determinacija o njihovom nestvarnom stanju. Ako to
nije sluaj, ljudi bi mogli nai osloboenje bez ulaganja bilo
kakvog linog napora, kao u snu bez snova, ili u nesvesti (kada
percepcija potpuno prestaje)."
Kao to Gita kae, Atman, zaboravljajui svoju pravu
prirodu, veruje da je ego i autor svih akcija, to je uzrok svih
nesporazuma. ovek kao Ramana, koji je transcendirao ego,
prema upanishadama treba da bude smatran Sopstvom svega.
Ako bi mogli provesti neko vreme kraj Ramane, onda bi
bi trebali biti sposobni da bolje razumemo, u svetlu rei
izgovorenih od strane mudraca o filozofskim problemima, da je
ivot prosvetljenja, poput velike vatre koja gori na Brdu
Arunachala, pravi svetionik za one koji ele da pronau u
modernoj Indiji oivljujue efekte uenja upanishada, koje su
vremenom postale tradicija.

72

Renik indijskih pojmova

A
Abhyasa: duhovna praksa.
Advaita: ne - dualizam; takoe dokrina o nedualizmu.
Aham: "Ja".
A ham-vritti: "Ja - misao", ogranien oseaj "Ja" - stva.
Ajnana: neznanje koje osoba ima o svojoj pravoj prirodi.
Ajnani: osoba koja je u neznanju u vezi svoje istinske prirode.
Anubhava: iskustvo, posebno iskustvo samospoznaje.
Aparokshanubhuti: direktno iskustvo (samospozaje).
Artha-Vada: argument u dat u svrhu objanjavanja, koji slui
nekoj odreenoj nameni.
Asana: poloaj, posebno poloaj koji se zauzme prilikom
meditacije.
Asramam: prebivalite mudraca ili askete.
Atman: pravo Sopstvo.
Atma-jnani: osoba koja je ostvarila Sopstvo, samospoznaju.
Atma-vichara: samoispitivanje, praksa ispitivanja, praenja "ja"
oseaja, da bi se saznalo "ksj?"
Atma-vidya: samospoznaja.
B
Bhajana: pevanje devocijskih pesama.
Bhakta: oboavateilj.
Bhakti: posveenost, predanost.
Bhavana: imaginacija, meditacija.
Brahma-jnana: znanje o Brahmanu.
Brahman: Apsolut, ne - dualna stvarnost, koja je Sopstvo ili
Atman.
C
Chakra: jedna od 6 glavnih yogi centara u telu.
73

Chidananda: blaenstvo iste svesnosti.

Chit: ista svesnost, koja je prava priroda Sopstva.
Chit-jada-granthi: vor izmeu Sopstva (iste svesnosti) i tela,
koje je lieno svesti i oseaja.
D
Dehatma-buddhi: oseaj "Ja sam ovo telo."
Dhyana: meditacija.
Dvaita: dualnost, dokrtina dualizma.
G
Gita: Bhagavad Gita, jedan od najuvenijih Hindu spisa.
Guru: istinski duhovni uitelj, onaj ko je jedno sa Bogom ili
pravim Sopstvom.
Guru-kripa: milost Gurua.
Grihasta: domain, osoba koja vodi ivot oenjenog oveka.
H
Hridayam: Srce, koje je stvarno Sopstvo.
I
Iswara-svarupa: priroda Boga, ili Iware.
J
Jada: lienost oseaja, svesti ili kretanja.
Jagrat: budno stanje.
Jagrat-sushupti: stanje budnog sna bez misli, ali sa punom
svesti o postojanju svesnosti "Ja jesam".
Japa: ponavljanje mantre ili imena Boga.
Jiva: individualna dua.
Jivanmukta: osoba koja je osloboena jo za ivota, dok ivi u
telu.
Jnana: znanje, posebno znanje pravog Sopstva.
74

Jnana-vichara: samoispitivanje, ispitvanje koje vodi ka jnani, ili

samospoznaji.
Jnani: osoba koja je zadobila Sopstvo, samospozanju.
K
Karma-yogi: osoba ije aktivnosti nisu motivisane eljom za
linom koristi ili nekom vezanou.
Kevala nirvikalpa samadhi: privremeno stanje samadhija ili
absorbovanosti u Sopstvo.
L
Lakshya: cilj (na koji je panja usmerena), kojeg imamo u vidu.
M
Maharishi: veliki mudrac.
Mantra: tajna formula koritena za japu, ili ponavljanje.
Marga: duhovna staza.
Maya: obmana, iluzija.
Moksha: osloboenje.
Mauna: tiina.
N
Nama: ime (Boga).
Nama-japa: ponavljanje Boijeg imena.
Namaskar: akt potovanja.
Nirvana: stanje osloboenja ili stanje bez ega.
Nirvikalpa samadhi: stanje apsorbovanosti u Sopstvo.
P
Prarabdha: sudbina, porcija plodova prolih akcija, koja treba
da bude proivljena u ovom ivotu.
Prasad: hrana ponuena Guruu ili boanstvu, porcija koja se
vraa bhakti kao znak blagoslova.
Purusha Sukta: himna iz Rig Vede.
75

Prajnana: ista svesnost.

R
Rajas: druga od tri gune ili kvaliteta prirode, kvalitet nemira,
elje i strasti.
Rishi: mudrac.
S
Sadhana:
duhovna praksa, sredstvo usvojeno u svrhu
duhovnog napretka.
Sadhaka: osoba koja praktikuje sadhanu, spiritualnu praksu.
Sahaja jnani: osoba koja boravi u svom prirodnom stanju, jer je
postigla samospoznaju.
Sahaja nirvikalpa samadhi: stalno i prirodno stanje samadhija,
kompletne apsorbovanosti u Sopstvo.
Sahaja-sthiti: prirodno stanje.
Sahasrara : krunska akra, metaforino opisana kao lotos sa
1000 latica.
Samadhi: stanje apsorbovanosti u Sopstvu, gde (vidi "Kontrola
uma") postoji samo oseaj "Ja jesam", bez misli.
Samsara: stanje svetovne aktivnost ili svetovnog postojanja..
Samskara: mentalni utisak ili tendencija koja se nastavlja iz
prolih ivota.
Sannyasa: odricanje.
Sannyasin: osoba na stazi odricanja.
Sastras: spisi (sveti).
Sat: pravo postojanje ili bivanje.
Sat-chit: postojanje - svesnost.
Sattva: prva od tri gune prirode, kvalitet mirnoe, dobrote i
istote.
Sattvic: osobina sattve.
Siddhiji: okultne moi.
ri Bhagavata: jedna od 18 purana, svetih tekstova, koji
uglavnom govore o ivotu ri Krishne.
76

Sthita-prajna: osoba koja vrsto boravi u stanju samospoznaje.

Suddha-sattva: nekontaminirana istota, ili sattva.
Suddha-sattva svarupa: oblik nekontaminarne sattve.
Sunya-vadin: ateista, osoba koja negira postojanje Boga ili bilo
koje konane stvarnosti.
Sushupti: san bez snova.
Svapna: san.
T
Tamas: zadnja od tri gune prirode, kvalitet tame, neznanja i zla.
Tattva-jnani: osoba koja poznaje stvarnost.
Truth Revealed (Otkrivena istina): Ramanino delo Ulladu
Narpadu.
U
Upanishade: kasni i vie filozofski delovi Veda.
V
Vairagya: beeljnost.
Vasana: mentalna tendencija koja se nastavlja iz prolih ivota.
Vasana-kshaya: unitenje svih vasana.
Vastu: stvarnost ili konana sutina.
Vede: najstariji Hindu spisi.
Vedanta: filozofija upanishada.
Vichara: ispitivanje ili nadgledanje, tj. praksa samoisptivanja, ili
atma vichara.
Vichara marga: staza samoispitivanja.
Visishtadvaita: doktrina kvalifikovanog nedualizma.
Vritti: misao, aktivnost uma.
W
Who am I? (Ko sam ja?): Ramanina knjiga Nan Yar?.
Y
77

Yoga: "jedinstvo", "ujedinjenje". Ima razna znaenja, ali esto

oznaava Patanjalijevu raja yogu.
Yoga marga: put raja yoge, kraljevske yoge.
Yoga-maya: mo stavljanja vela preko stvarne prirode neega i
kreira iluzorna pojava, spoljanjost.
Yoga-sastre: spisi koji razjanjavaju, izlau put raja yoge.
Yoga-Vasishtha: uveni sveti text koji izlae stazu znanja ili
jnana yoge.
Yogi: adept (strunjak, neko vian neemu) u yogi.

78