BIBLID 03501426 (206) 36:2 p.

4347

SOLARNO
HLAENJE
Solarna klimatizacija je trite u fazi razvoja sa velikim
potencijalom rasta. Vrni zahtevi za hlaenjem leti poklapaju
se sa velikom raspoloivou sunevog zraenja, to
predstavlja odlinu priliku za iskorienje solarne energije
pomou toplotom pogonjenih rashladnih ureaja. Glavnu
prepreku za iroku primenu, pored poetnih trokova,
predstavlja nedostatak iskustva u projektovanju, kontroli,
radu, instalaciji i odravanju ovih sistema
Kljune rei: solarno hlaenje; apsorpcioni ileri; adsorpcioni
ileri; sorpciono suenje
Dr CONSTANTINOS A. BALARAS, Group Energy Conservation, Institute
for Environmental Research & Sustainable Development, at the National
Observatory of Athens, Greece; dr HANS-MARTIN HENNING i EDO
WIEMKEN, Thermal Systems and Buildings, Fraunhofer Institute for Solar
Energy Systems, Freiburg, Germany; dr GERSHON GROSSMAN,
Technion Israel Institute of Technology, Haifa, Israel; dr ERICH
PODESSER, Joanneum Research, Institute of Energy Research, Graz,
Austria; dr CARLOS A. INFANTE FERREIRA, Delft University
of Technology, Delft, The Netherlands

Za rashladne sisteme malih snaga, komercijalne tehnolo

gije su raspoloive na ogrnienoj osnovi. Meutim, posto
ji veliko interesovanje za istraivanje drugih mogunosti,
ukljuujui rashladni ciklus koji radi na bazi fotonaponskog
efekta kao i solarno mehaniko hlaenje [1].
U ovom lanku se razmatraju reprezentativne evropske in
stalacije sa solarnim hlaenjem i obezbeuju neke prakti
ne preporuke za projektovanje ovih instalacija.
Glavne rashladne tehnologije pogonjene toplotom uklju
uju:
sisteme sa zatvorenim ciklusom; primeri su apsorpcio
ni [2] i adsorpcioni [3] ciklusi. Oni proizvode hladnu vodu
koja moe da se koristi u kombinaciji sa bilo kojom opre
mom za klimatizaciju kao to su klima-komora, sistemi sa
fan-coil-ima, hlaene tavanice itd.;
sisteme sa otvorenim ciklusom; sistemi za suenje
predstavljaju jedan od primera [3]. Termin otvoreni ci
klus se koristi da ukae da se rashladni fluid izbacuje iz
sistema nakon to obezbedi rashladni efekat, i da na nje
govo mesto dolazi novi rashladni fluid u ciklusu sa otvo
renim krajem.

Poreenje razliitih tehnologija

Gasom pogonjeni apsorpcioni sistemi jednostrukog i dvo
strukog dejstva, pre svega proizvedeni u SAD, Kini, Japa

SOLAR COOLING
Solar air conditioning is an
emerging market with a
huge growth potential. Peak
cooling demand in summer is
associated with high availability
of solar radiation, which offers an
excellent opportunitiy to exploit
solar energy with heatdriven
cooling machines. The main
obstacles for large-scale
applications, besides high first
cost, are the lack of practical
experience with the design,
control, operation, installation and
maintenance of these systems.
Key words: s olar cooling;
absorption
chillers;
adsorption
chillers; sorption
drying

nu i Indiji, dokazane su i dobro prodavane tehnologije koje

mogu da se prilagode i integriu u solarne instalacije. Tipi
an koeficijent hlaenja (COP)* za velike maine jednostru
kog dejstva je 0,7 do 0,8. Za unapreivanje karakteristika
na raspolaganju su apsorpcioni sistemi dvostrukog dejstva
sa karakteristinim radnim COP-om od 1 do 1,2. Trenutna
istraivanja su fokusirana na sistemima trostrukog i etvo
rostrukog dejstva, koji predstavljaju atraktivan potencijal za
poboljanje performansi hlaenja, sa COP-om od 1,7 do
2,2 [4]. Za solarne sisteme, vano je odabrati odgovarajui
tip solarnog kolektora da bi se uskladio sa potrebama ras
hladne maine u pogledu temperature. Na primer, ciklusi
dvostrukog dejstva zahtevaju koncentracione kolektore vi
soke efikasnosti.
Komercijalno raspoloivi apsorpcioni ileri imaju opseg ka
paciteta od srednjeg (40 do 100 kW), do visokog (300 kW i
vie). Brojni veliki solarni rashladni sistemi za velike komer
cijalne zgrade i industrijsku primenu pokazali su se uspe
nim i sada je neophodno podrati njihov prodor na iroko
trite. Meutim, porast zahteva za hlaenjem u stambenim
i malim zgradama, obezbeuje rastue trite za opremu
malih rashladnih kapaciteta (manjih od 10 kW). Solarni ras
*D
 efinisan kao odnos rashladnog kapaciteta sistema i toplotne
snage isporuene sistemu pomou solarnih kolektora direktno
ili indirektno preko akumulacionih sudova.

43

2 2007

kgh

hladni sistemi malih kapaciteta mogu biti raspoloivi tokom

ove dekade ili ranije, ukoliko se obezbedi podrka istrai
vanju i razvoju.
Adsorpcioni ileri danas imaju bolju efikasnost od apsor
pcionih pri niskim pogonskim temperaturama (definisanim
kao srednja temperatura grejnog fluida izmeu ulaza i izla
za iz grejnog sistema). Prednost je to njihov unutranji ci
klus nema pokretnih delova (nema pumpi, nema elektrino
pogonjenih ventila). Takoe, ne moe doi do pojave krista
lizacije kao to je to sluaj kod LiBr/H2O apsorpcionih ile
ra. Meutim, zbog njihovog rada sa prekidima (periodini
ciklus), oni zahtevaju vie napora pri projektovanju sistema
i kontroli rada. Dodatno, u poreenju sa apsorpcionim ma
inama, one su vee, tee i skuplje po kW rashladnog ka
paciteta. Samo nekoliko proizvoaa pravi ovakve sisteme,
ime je izbor opreme limitiran. Koeficijent hlaenja komer
cijalno raspoloivih sistema, u zavisnosti od radnih uslova
kree se izmeu 0,55 i 0,65.
Korienje sorpcionog suenja vazduha, korienjem vr
stog ili tenog sredstva za suenje, predstavlja alternativu
konvencionalnoj opremi sa sabijanjem gasa. Kombinovanje
dovodi do vee efikasnosti poveanjem temperature ispara
vanja kompresionog ciklusa. Veina sadanjih sistema za
suenje koristi vrsto sredstvo za suenje, kao to je silikagel. Budui da vrsto sredstvo za suenje ne moe da se
transportuje pomou pumpe, ovi sistemi najee koriste to
ak sa ovim sredstvom ime se omoguava kontinualni rad
ureaja. Korienje sredstava za suenje u vrstom stanju
ima smisla ako je izmena vazduha i/ili suenje unutranjeg
vazduha neophodno ili strogo propisano. Primeri postoje u
supermarketima, muzejima i velikim holovima sa puno ljudi.
Sistemi koji koriste tena sredstva za suenje mnogo su
manje rasprostranjeni. U sutini to su apsorpcioni sistemi
sa otvorenim ciklusom, gde voda predstavlja rashladni flu
id. Oni imaju razliite prednosti, kao to su:

nih kolektora, akumulatora toplote, sistema za distribuciju

toplote, toplotom pogonjenog rashladnog agregata, opcio
nog akumulatora toplote hlaenja, sistema za klimatizaci
ju sa odgovarajuim sistemom za distribuciju i pomonog
podsistema (integrisanog na razliitim mestima u celom si
stemu, bilo kao pomoni greja paralelno sa kolektorom,
ili kolektor/akumulatorom, ili kao pomoni ureaj za hlae
nje, ili oba).

Slika 1. Solarno hlaenje ima veliki potencijal za znaajnu utedu

primarne energije

manje komponenata budui da se za kondenzaciju ne

koristi kondenzator ve okolina,
ceo sistem radi na atmosferskom pritisku, ime se sma
njuje potreba za zaptivenim ureajima,
koliina rashladnog fluida (vode) koji isparava u regene
ratoru je nezavisna od isparivaa, ime se obezbeuje
vea fleksibilnost,
efikasnije korienje toplote na niim temperaturama (do
oko 60C do 70C).
Meutim, ova tehnologija jo uvek nije prisutna na tritu i
dalja optimizacija ovih sistema je neophodna. Komercijalno
raspoloivi sistemi se oekuju uskoro.
Klimatizaciona postrojenja na bazi suenja zahtevaju do
bre upravljake sisteme sa pouzdanom strategijom upra
vljanja, koja moe da obezbedi ekonomian rad tokom cele
godine klimatizaciju leti, grejanje i ovlaivanje zimi i venti
laciju tokom meusezona ukoliko nema toplotnih ili rashla
dnih optereenja.
Koeficijent hlaenja sistema sa suenjem se definie kao
promena entalpije tretiranog vazduha (koja je rezultat sma
njenja temperature i vlanosti), podeljena sa koliinom to
plote koja se dovodi u regeneratoru. Koeficijent hlaenja
rashladnog sistema sa suenjem strogo zavisi od stanja
spoljanjeg, dovodnog i povratnog vazduha. Pri prosenim
projektnim uslovima koeficijent hlaenja je oko 0,7 sa ras
hladnim kapacitetom od 5 do 6 kW po 1000 m3/h dovodnog
vazduha [5].

Slika 2. Solarni klimatizacioni sistemi opis integracije razliitih

komponenti; 1 drugi toplotni izvori; 2 solarni kolektor, 3 proizvodnja toplote, 4 akumulacija toplote, 5 distribucija toplote, 6
proizvodnja toplote hlaenja, 7 akumulacija toplote hlaenja, 8
distribucija toplote hlaenja, 9 toplotno optereenje zgrade, 10
klima-komora, 11 kondicionirani vazduh, 12 topla voda; 13
hladna voda
Tabela 1 sumira opte karakteristike reprezentativnih insta
lacija, tekuih evropskih [69] i IEA [10] programa. Veina
instalacija je napravljena uz finansijsku pomo vladinih pro
grama ili drugih izvora.

Karakteristike

Reprezentativne instalacije

Procena razliitih primena moe da bude bazirana na razli

itim parametrima [8], meu kojima su koeficijent hlaenja i
Karnoov faktor korisnog dejstva (CEF)*.

Solarni rashladni sistemi koriste solarne termike kolektore

prikljuene na toplotom pogonjene rashladne ureaje. Oni
se sastoje od nekoliko glavnih komponenti (slika 1): solar

*D
 efinisan kao odnos termikog koeficijenta hlaenja i koeficijenta
hlaenja za Karnoov ciklus u istim spoljnim uslovima.

kgh 2 2007

44

Tabela 1. Karakteristike reprezentativnih evropskih instalacija za solarno hlaenje

Zemlja

Namena zgrade

Tehnologija

Rashladni kapacitet

Solarni kolektori
Tip*

Austrija
Hrvatska
Francuska

Nemaka

Grka

Italija
Kosovo
Malta

Portugal
panija

Kancelarija
Vinarija
Kancelarija
Vinarija
Kancelarija
Kancelarija
Kancelarija
Kancelarija
Kancelarija
Soba za sastanke
Kancelarija
Soba za seminare
Kancelarija
Kancelarija, laboratorija
Laboratorija
Kancelarija
Fabrika
Kancelarija
Kancelarija
Bolnica
Kancelarija
Kancelarija
Konferencijske sale
Soba za sastanke
Kancelarija, laboratorija
Kancelarija
Bolnica
Kancelarija
Fabrika kozm. proizv.
Hotel
Hotel
Kancelarija
Kancelarija, izlob. prostor
Kancelarija
Kancelarija
Kancelarija
Kancelarija
Kancelarija
Laboratorija
Hotel
Laboratorija
Dom za penzionere
Laboratorija
Biblioteka
Hotel
Kancelarija, laboratorija
Kancelarija, radnje
Dom za penzionere
Kancelarija
Fabrika
Kancelarija
Umetniki centri
Kancelarija
Kancelarija

Suenje
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Adsorpcija
Suenje
Apsorpcija
Suenje
Adsorpcija
Apsorpcija
Adsorpcija
Adsorpcija
Suenje
Apsorpcija
Apsorpcija
Adsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Adsorpcija
Suenje
Apsorpcija
Apsorpcija
Adsorpcija
Suenje
Adsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Suenje
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Suenje
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija
Apsorpcija

28 kW/8 ton
10 kW/3 ton
12 kW/3 ton
52 kW/15 ton
35 kW/10 ton
105 kW/30 ton
70 kW/20 ton
35 kW/10 ton
70 kW/20 ton
18 kW/5 ton
35 kW/10 ton
30 kW/8 ton
105 kW/30 ton
143 kW/41 ton
70 kW/20 ton
352 kW/100 ton
108 kW/31 ton
70 kW/20 ton
2 46 kW/2 13 ton
105 kW/30 ton
143 kW/41 ton
15 kW/4 ton
70 kW/20 ton
60 kW/17 ton
58 kW/16 ton
58 kW/16 ton
70 kW/20 ton
80 kW/23 ton
2 350 kW/2 99 ton
105 kW/30 ton
105 kW/30 ton
35 kW/10 ton
108 kW/31 ton
2 45 kW/2x13 ton
12 kW/3 ton
12 kW/3 ton
10 kW/3 ton
36 kW/10 ton
10 kW/3 ton
125 kW/35 ton
35 kW/10 ton
105 kW/30 ton
35 kW/10 ton
55 kW/16 ton
105 kW/30 ton
35 kW/10 ton
170 kW/48 ton
105 kW/30 ton
105 kW/30 ton
105 kW/30 ton
115 kW/33 ton
229 kW/65 ton
252 kW/72 ton
105 kW/30 ton

FPET+district heat
FPW
FPW
FPET
FPET
FPET
FPET
FPET
FPW
FPW
FPET
FPA
FPW
FPET
FPW
FPW
FPA
FPW
FPET
FPW
FPET
FPET
FPA
FPA
FPET
FPET
FPET
FPW
FPW
FPW
FPW
FPW
FPW
FPW
FPW
CPC
CPC
CPC
FPW, FPET
FPET
FPW, FPET
FPW, FPET
FPW
FPA
FPW
FPW, FPET
FPW
FPET
CPC
FPW
FPW
FPW
FPET
FPET

Povrina

Godina
instaliranja

12 m2
100 m2
60 m2
215 m2
100 m2
300 m2
176 m2
30 m2
80 m2
23 m2
45 m2
100 m2
170 m2
300 m2
230 m2
2000 m2
100 m2
229 m2
348 m2
116 m2
300 m2
100 m2
175 m2
100 m2
108 m2
108 m2
171 m2
70 m2
2700 m2
450 m2
500 m2
160 m2
265 m2
227 m2
80 m2
78 m2
78 m2
48 m2
53 m2
328 m2
128 m2
123 m2
158 m2
105 m2
173 m2
99 m2
1626 m2
149 m2
214 m2
528 m2
63 m2
163 m2
1095 m2
175 m2

2003.
2003.
1979.
1991.
2003.
2005.
1985.
1996.
1996.
1997.
1997.
1998.
1999.
1999.
1999.
2000.
2000.
2000.
2000.
2000.
2000.
2000.
2000.
2001.
2001.
2002.
2002.
2003.
1999.
2001.
2001.
2002.
2004.
2003.
1985.
1985.
1985.
1999.
1994.
1995.
2000.
2001.
2001.
2002.
2002.
2002.
2003.
2003.
2003.
2003.
2003.
2004.
2004.
2004.

* Tipovi solarnog kolektora FPA: ravan vazduni; CPC: sloeni parabolini koncentrator; FPET: ravan sa vakuumskim cevima; FPW: ravan sa toplom vodom.

45

2 2007

kgh

Apsorpcioni sistemi jednostrukog dejstva [8] imaju termi

ki koeficijent hlaenja izmeu 0,5 i 0,73, pri emu je sre
dnja vrednost za LiBr/H2O sisteme 0,66 a za H2O/NH3 0,6.
Apsorpcioni sistemi dvostrukog dejstva mogu da dostignu
koeficijent hlaenja od 1,3, kada je pogonska temperatura
dovoljno visoka. U razmatranim projektima oblast pogon
skih temperatura je od 60C do 165C. Najvei deo radi
ispod 97C, koristei ravne solarne kolektore.
Na osnovu naeg razmatranja moe se rei da adsorpcio
ni sistemi [8] imaju nii koeficijent hlaenja srednja vre
dnost je 0,59. Meutim, budui da adsorpcioni sistemi mogu
da rade sa niim pogonskim temperaturama nego apsorpci
oni sistemi (52,5C do 82C) i uzimajui u obzir radne uslo
ve, oni pokazuju relativno visoku vrednost CEF (0,38), to je
vee od srednje vrednosti za sve razmatrane projekte (0,31).
Ako je pogonska temperatura adsorpcionog sistema najnia
(52,5C), on moe dostii najviu vrednost CEF (0,54).

Solarni kolektori
Uobiajeni ravni solarni kolektori se koriste za postizanje
pogonske temperature od 60 do 90C, zbog njihovih ni
skih investicionih trokova. Sa ravnim kolektorima sa sele
ktivnom povrinom, moe se postii pogonska temperatura
do 120C. Meutim, efikasnost kolektora je mala na ovom
temperaturskom nivou. Stacionaran ravan solarni kolektor
sa vakuumskim cevima obino se koristi za temperature od
80C do 120C, i moe da dostigne vie temperature, ali
sa niom efikasnou kolektora. Sloeni parabolini kon
centratori mogu dostii od 97C do 165C. Promena ko
eficijenta hlaenja sistema sa pogonskom temperaturom
prikazana je na slici 3. Kao to je oekivano, koeficijent hla
enja raste sa porastom pogonske temperature.

Srednja specifina povrina solarnog kolektora u razma

tranim projektima [8] bila je 3,6 m2/kW, kreui se izmeu
0,5 do 5,5 m2/kW. Adsorpcioni i apsorpcioni sistemi uobi
ajeno troe vie od 2 m2/kW i manje od 5 m2/kW. Uopte
no govorei, sistemi sa H2O/NH3 zahtevaju veu specifinu
povrinu kolektora nego sistemi sa LiBr/H2O. Kao rezultat,
instalacije su uobiajeno skuplje (slika 3). Srednji investici
oni trokovi razmatranih projekata [8] po instalisanom ras
hladnom kapacitetu u kW kreu se oko 4000 evra po kW,
ne raunajui trokove za distributivnu mreu.

Pomona oprema
Srednja elektrina energija potrebna za pomonu opremu
(ventilatore i pumpe) iznosi oko 22,5% rashladnog kapaci
teta. Srednja specifina potronja vode iznosi 5,3 kg/h po
kW srednjeg rashladnog kapaciteta. Veina projekata troi
4 do 6 kg/h po kW rashladnog kapaciteta u zavisnosti od
primenjene tehnologije [8]. Cifre pokazuju da postoji znaa
jan potencijal za budua poboljanja imajui u vidu velike
razlike u pomonoj energiji i potronji vode.

Uputstva za projektovanje,
upravljanje i rad
Svaka tehnologija ima specifine karakteristike koje odgo
varaju projektu KGH zgrade, optereenjima i lokalnim kli
matskim uslovima [5]. Dobar projekat mora prvo da iskoristi
sve raspoloivo solarno zraenje, a onda da konvencional
nim izvorima pokrije preostalo optereenje.
Odgovarajui prorauni kolektora i veliine akumulatora
zavise od koriene tehnologije solarnog hlaenja. Aku
mulator tople vode moe biti integrisan izmeu solarnih ko
lektora i toplotno pogonjenog ilera, da bi ublaio fluktuacije
temperature povratne vode iz ilera.
Veliina akumulatora zavisi od primene. Kada se rashla
dno optereenje javlja tokom itavog dana, potreban je
manji akumulator nego kada se maksimum optereenja ja
vlja popodne. Grejanje akumulatora tople vode pomonim
toplotnim izvorom treba strogo izbegavati. Jedina funkci
ja akumulatora je da skladiti viak toplote solarnog siste
ma i da ga uini raspoloivim kada nema dovoljno toplote
od sunca.

Apsorpcija
Slika 3. Koeficijent hlaenja (COP) kao funkcija temperature grejnog medijuma [8]. Svaki simbol se odnosi na po jednu razmatranu instalaciju

Maine jednostrukog dejstva daju najbolje rezultate ukoli

ko se snabdevaju toplotom na temperaturama od 80C do
100C. Maine dvostrukog i trostrukog dejstva zahtevaju da
ove temperature budu vie. Dakle, ukoliko se izaberu ove
maine, neophodni su kolektori na viim temperaturama.
Meutim, kod sistema dvostrukog dejstva, ukoliko tempera
tura koja se obezbeuje solarnim kolektorima padne ispod
100C, karakteristike padaju naglo ispod karakteristika si
stema jednostrukog dejstva.
Veina velikih ureaja (300 kW i vie) koristi LiBr/H2O kao
radni fluid i obezbeuje hladnu vodu izmeu 6C i 7C. Ko
eficijent hlaenja je relativno vei nego za H2O/NH3. Meu
tim, sistemi sa LiBr moraju biti hlaeni vodom, to obino
zahteva rashladnu kulu, dok sistemi sa NH3 mogu imati va
zduhom hlaen kondenzator. Usled velike zapremine vo
deme pare kao rashladnog fluida, ileri sa LiBr/H2O obino
imaju velike dimenzije. Za mala rashladna optereenja i za
primene gde nije mogue koristiti hlaenje vodom, naje
e se koriste sistemi sa H2O/NH3.

Slika 4. Investicioni trokovi kao funkcija povrine specifinog kolektora [8]. Svaki simbol se odnosi na po jednu razmatranu instalaciju

kgh 2 2007

46

U sistemima sa LiBr/H2O sistemima, rashladni fluid se smr

zava na 0C. Zbog toga posebnu panju treba obratiti kada
maina ne radi, naroito tokom zime. Drugi problem je kri
stalizacija rastvora LiBr pri visokim koncentracijama, to

moe biti rezultat visokih temperatura generatora ili neade

kvatne kontrole temperature u drugim delovima maine. To
je razlog to temperature na kojima se vri snabdevanje to
plotom iz solarnih kolektora ili akumulatora toplote moraju
biti adekvatno kontrolisane. Temperatura rashladne vode,
posebno za apsorber, mora takoe biti praena. Kapacitet
ilera se moe kontrolisati povienjem temperature na ko
joj se vri snabdevanje toplotom ili snienjem temperature
rashladne vode, imajui u vidu da obe mere poveavaju ka
pacitet kao i koeficijent hlaenja.
Kotlovi sa sagorevanjem goriva obino pokrivaju potrebe
za pomonim sistemom za grejanje desorbera u toplotom
pogonjenim ilerima. Meutim, posebna panja mora da se
obrati budui da kolektori povezani na red sa pomonim ko
tlom mogu da se pretvore u toplotni ponor umesto da budu
toplotni izvor, tokom perioda sa niskom raspoloivou so
larnog zraenja. Alternativno, moe se koristiti pomoni
konvencionalni iler uporedo sa solarnom mainom, ali to
zahteva dodatni iler punog kapaciteta, koji moe da osta
ne neiskorien u duem vremenskom periodu. Mogue
reenje za apsorpcioni iler jednostrukog dejstva je da se
ukljui pomoni desorber, kome se toplota dovodi iz pomo
nog izvora, dok originalni desorber koristi toplotu sunca.
Slab rastvor ide prvo u desorber koji koristi toplotu sunca
to je vie mogue i gde mu se poveava koncentracija, a
onda odlazi u pomoni desorber gde se koncentracija dalje
poveava uz korienje toplote iz pomonog izvora. Para iz
oba desorbera ide u kondenzator.

Adsorpcija
Zbog periodine prirode adsorpcionog ciklusa, fluktuacije
se javljaju na svim toplotnim nivoima. Za stabilan rad, pre
poruuje se korienje akumulacije toplote, makar na viso
kim temperaturskim nivoima i na strani rashladne vode. To
ini upravljanje mnogo stabilnijim i tako se izbegava, na pri
mer, prenos maksimuma visokih temperatura na primarni
ciklus solarnih kolektora. Pumpe sa promenljivom brzinom
su neophodne da bi se podesio zapreminski protok mediju
ma za prenos toplote kroz solarne kolektore i da bi se obe
zbedila eljena izlazna temperatura koja odgovara radnim
uslovima.
Komercijalno raspoloivi adsorpcioni ileri imaju konstan
tan vremenski period izmeu prelaska sa adsorpcije na de
sorpciju i obrnuto. Uobiajeni vremenski period je od 6 do
7 minuta na pola ciklusa. Meutim, pri deliminom optere
enju, produenje vremena ciklusa moe poveati koefici
jent hlaenja, budui da je adsorpcioni potencijal sorpcionih
materijala bolje iskorien. To je mogue samo ako je opte
reenje manje od kapaciteta ilera. Koeficijent hlaenja
adsorpcionog ilera moe se poveati smanjenjem tempe
rature rashladne vode.
Da bi se izbeglo zamrzavanje u isparivau, neophodno je
instalirati akumulator hladne vode, i tako poveati termi
ku inerciju sistema. To zahteva pravilnu kontrolu pumpe
za rashladnu vodu koja treba da radi oko 10 minuta nakon
zavretka ciklusa zagrevanja adsorpcionog ilera, da bi se
izbeglo da regenerisani sorpcioni materijal prouzrokuje na
stavak isparavanja vode u isparivau i hlaenje ispod tem
perature smrzavanja.

Sredstva za suenje
Sistemi sa tenim sredstvom za suenje mogu biti jeftini
ji od tokova sa vrstim sredstvom za suenje kada se po
rede komercijalno raspoloivi proizvodi. Sistemi sa tenim
sredstvom za suenje mogu da akumuliraju rashladni ka
pacitet pomou regenerisanog sredstva za suenje. Tako,
higroskopnom rastvoru soli moe da se povea koncentra
cija u periodu kada je solarna energija raspoloiva, da se

on skladiti i da se kasnije koristi za suenje procesnog va

zduha. Kada do obe situacije doe istovremeno, to je est
sluaj (klimatizacija se zahteva u periodu kada je na raspo
laganju solarno zraenje), sredstvo za suenje moe da
tee direktno od desorbera do apsorbera, zaobilazei aku
mulator. Dobro upravljanje mora da omogui ove razliite
radne modove.
Akumulator slanog rastvora je najkompaktniji akumulator
toplote hlaenja. On ne zahteva termiku izolaciju i moe
da se primeni uvek. Skladitenje moe da se unapredi po
veanjem razlike koncentracija izmeu koncentrovanog i
blagog rastvora hlaenjem tokom procesa apsorpcije. To
zahteva specijalnu konstrukciju apsorbera, koji nije vie
adijabatski i slian je onome u zatvorenom apsorpcionom
sistemu. Proces suenja moe da se odvija sve dok postoji
koncentrovano sredstvo za suenje i nezavisno od raspolo
ivosti toplote za regeneraciju u isto vreme. Ukoliko je ra
spoloiv i akumulator tople vode i rastvora, uvek se moe
koristiti akumulator rastvora pre korienja akumulatora to
plote koji je podloan toplotnim gubicima.
Potencijalni problem kod sistema sa tenim sredstvom za
suenje je kristalizacija rastvora pri visokim koncentracija
ma, to moe biti rezultat visokih temperatura u desorbe
ru, ili neadekvatne kontrole temperature u drugim delovima
maine. Zbog toga, temperatura na kojoj se maina sna
bdeva toplotom od strane solarnih kolektora ili akumulatora
mora biti adekvatno kontrolisana. Vie temperature gene
ralno poveavaju kapacitet i koeficijent hlaenja.

Zakljuak
Dalja istraivanja i razvoj su neophodni da bi stimulisali in
tegraciju trita i redukovali trokove solarne klimatizacije
u zgradama. Solarno hlaenje ima veliki potencijal za zna
ajnu utedu primarne energije. Ova investicija moe da
postane finansijski atraktivnija makismalnim korienjem
solarnih sistema za grejanje i hlaenje tokom cele godine.

Literatura
[1] Klein, S. A. and D.T. Reindl, 2005, Solar refrigeration,
ASHRAE Journal 47 (9): pp. 2630.
[2] *** 2002 ASHRAE Handbook Refrigeration, Chapter
41.
[3] *** 2005 ASHRAE Handbook Fundamentals, Cha
pter 22.
[4] Grossman, G. 2002, Solar-powered systems for cooling, dehumidification and air-conditioning, Solar Ener
gy 72:5362.
[5] Henning, H. M., ed. 2004, Solar AssistedAir-Conditioning in Buildings A Handbook for Planners, Wien:
Springer-Verlag, pp. 150.
[6] Balaras, C. A., et al. 2006, Solar air-conditioning in
Europe An overview, Renewable and Sustainable
Energy Reviews, in press.
[7] Balaras, C. A., et al. 2003, Recent activities on solar
air-conditioning, ASHRAE Transactions 109(1):251
260.
[8] *** SACE Project, Solar Air-Conditioning in Europe.
European Commission, D.G. XII. www.ocp.tudelft.nl/
ev/res/sace.htm.
[9] *** Climasol Project, Promoting Solar Air-Conditioning.
European Commission, D.G. XII. http://raee.org/clima
tisationsolaire.
[10] *** IEATask25 Project, Solar Assisted Air-Conditioning
of Buildings. International Energy Agency. www.ieashc-task25.org.

kgh
47

2 2007

kgh