TA JE TOPLOTNA PUMPA?

Toplotna pumpa je ureaj koji

prebacuje toplotu sa jednog mesta
(izvor) na drugo (ponor)

koristei energiju.
U osnovi, toplotna pumpa radi po
istom principu kao i klima ureaji,

ali u suprotnom smeru.

KAKO RADI TOPLOTNA PUMPA

Toplotna pumpa je opremljena
rashladnim krugom i koristi specijalni
fluid (rashladni fluid) koji, u zavisnosti
od temperature i pritiska pod kojima
se nalazi, moe biti u tenom ili
gasovitom stanju.
Rashladni krug je sastavljen od:
- Kompresora
- Kondenzatora (toplotni izmenjiva sa
strane korisnika)
- Ekspanzionog ventila
- Isparivaa (toplotni izmenjiva sa
strane toplotnog izvora)
Rashladni fluid, u gasovitom stanju,
komprimuje se i cirkulie kroz sistem
uz pomo kompresora.
Po izlasku iz kompresora, rashladni
fluid u obliku vrelog gasa pod visokim
pritiskom ulazi u kondenzator, gde se
hladi i kondenzuje u tenost umerene
temperature pod visokim pritiskom.
Kondenzovani rashladni fluid zatim
prolazi kroz ureaj za umanjenje

pritiska ( ekspanzioni ventil ). Potom

kondenzovani rashadni fluid ulazi u
ispariva gde dolazi do njegovog
isparavanja usled dovoenja toplote.
Rashladni fluid se potom vraa u
kompresor i ciklus se ponavlja.
U ovom sistemu od sutinskog je
znaaja da rashladni fluid dostigne
dovoljno visoku temperaturu pri
komprimovanju. Potom, fluid mora
postii dovoljno nisku temperaturu pre
ekspandiranja, a razlika pritiska mora
biti dovoljno velika da omogui i
kondenzaciju na toploj i isparavanje u
zoni niskog pritiska na hladnoj strani
ciklusa.to je vea temperaturna
razlika i zahtevana razlika pritiska u
sistemu, to je vea i energija potrebna
za komprimovanje rashladnog fluida.
Kod svih toplotnih pumpi energetska
efikasnost (koliina toplote prebaena
po jedinici potrebnog rada) se
smanjuje sa poveanjem razlike
temperature.
Toplotne pumpe se proizvode i sa

obrnutim ciklusom, to znai da se u

zimskom periodu koriste za grejanje, a
u letnjem za hlaenje.
Ovo je omogueno upotrebom 4krakog ventila. Ovaj ventil omoguuje
izbor reima grejanja ili hlaenja na
osnovu elektrinog signala dobijenog
od upravljake jedinice. Usled
preusmeravanja ventila, rashladni fluid
ide jednim smerom pri isporuci tople
vode, a drugim pri isporuci hladne
vode.

TOPLOTNI IZVOR, KORISNIK

Toplotni izvor
Spoljanji izvor energije od koga se
ona oduzima zove se toplotni izvor.
Rashladni fluid toplotne pumpe uzima
toplotu preko isparivaa. Toplotne
pumpe tipa LZT, WZT i LPH
proizvoaa
HIDROS
koriste
spoljanji vazduh kao toplotni izvor i
zato ih zovemo toplotnim pumpama
tipa vazduh voda.

HIDROS-ove toplotne pumpe tipa

WZH i DWH koriste vodu kao toplotni
izvor i zovu se toplotnim pumpama
tipa voda voda.
Korisnik (Toplotni ponor)
Voda koja se greje zove
korisnikom (toplotnim ponorom).

se

U toplotnoj pumpi korisnik je

kondenzator u kome rashladni fluid
predaje toplotu preuzetu od toplotnog
izvora.Ovako
dobijena
toplotna
energija se moe predati objektu
standardnim sistemima grejanja:
- fan coil-ima
-podnim , zidnim, plafonskim grejanjem
- radijatorskim grejanjem

TIPOVI TOPLOTNIH PUMPI

Postoje razliiti tipovi toplotnih pumpi, podeljenih prema vrsti toplotnog izvora. Glavni tipovi su :
-

TOPLOTNE PUMPE VAZDUH VODA

TOPLOTNE PUMPE VODA VODA
GEOTERMALNE TOPLOTNE PUMPE
HIBRIDNE TOPLOTNE PUMPE

TOPLOTNE PUMPE VAZDUH - VODA

Vazduh se koristi kao izvor toplote; ima
prednost to je dostupan sve vreme, ali
kada je spoljanja temperatura blizu ili
ispod 0C, neophodno je uvesti i sistem
odleivanja na strani izmenjivaa izvora
toplote.
Ovaj problem pojave leda na izmenjivau
izvora toplote pri niskim temperaturama
reava se uvoenjem tzv. ciklusa
odleivanja (defrost cycle) koji zahteva
promenu smera strujanja rashladnog fluida
pomou 4-krakog ventila. Nakon topljenja
naslaga leda na izmenjivau izvora toplote,
toplotna pumpa vraa prvobitni smer
strujanja rashladnog fluida . U normalnom
reimu grejanja, unutranji izmenjiva je
topao (rashladni fluid voda), a spoljanji
hladan (vazduh rashladni fluid). Ciklus
odleivanja oduzima energiju toplotne
pumpe, ona se gubi i ne odlazi u krug
grejanja vode, privremeno umanjujui
odavanje toplote toplotne pumpe. U veini
sluajeva moe se uzeti da, u veini
Evropskih zemalja gubitak energije usled
ciklusa odleivanja varira izmeu 5 i 13%.
TOPLOTNE PUMPE VODA - VODA
Voda se koristi kao izvor toplote; ovo
reenje prua najbolje karakteristike na
koje ne utiu spoljanji klimatski uslovi
(karakteristini za toplotne pumpe tipa
vazduh voda). Meutim, voda nije uvek
dostupna u dovoljnoj koliini i zahteva
dodatne trokove zbog spoljnih hidraulikih
veza.

GEOTERMALNE TOPLOTNE PUMPE

Kao toplotni izvor koristi se energija
akumulirana u zemlji. Energija se iz
zemlje apsorbuje pomou cevi koje se
nalaze u tzv. sondama. Kroz cevi
cirkulie meavina glikola i vode. Sonde
mogu biti vertikalne ili horizontalne,
projektovane i izvedene na nain koji im
omoguuje maksimalnu apsorpciju
energije iz zemlje.
Horizontalne cevi se obino postavljaju
na dubini od 1 1.5 metara kako bi se
izbegao uticaj promenljivih spoljanjih
temperaturskih uslova, a iskoristila
prednost
sunevog
zraenja.
Uproseeno gledano, za ovu primenu
potrebno je cevima pokriti povrinu tla
koja je 2 3 puta vea od povrine
objekta koji se greje.
U sluaju vertikalnih cevi (2 para 4
cevi po sondi), standardno se projektuju
do 100 m dubine i uproseeno se po
sondi dobija 4 6 kW.
Geotermalna toplotna pumpa ima
prednost konstantnog COP-a i toplotni
kapacitet bez varijacija uzrokovanih
spoljanjim klimatskim uslovima, ali
predstavljaju i veliku investiciju koju
uzrokuje buenje i postavljanje sondi.

HIBRIDNE TOPLOTNE PUMPE

U ovoj varijanti koriste se prednosti
toplotnih pumpi vazduh voda
(jednostavna i jeftina montaa) i voda
voda (poboljane karakteristike i
iskorienje).
Ovi ureaji uvek rade kao toplotne
pumpe vazduh voda, koristei
izmenjivae vazduh rashladni fluid i
ventilatore.
U sluaju niskih spoljanjih temperatura
( npr. ispod 0C), ova toplotna pumpa
koristi i drugi izmenjiva toplote tipa
voda rashladni fluid. Voda se
obezbeuje iz nekog manjeg bunara ili
manjeg broja sondi.
Na ovaj nain se i pri niskim spoljanjim
temperaturama odrava visoki COP
toplotne pumpe. Ovaj sistem karakterie
izuzetno dobar odnos cene i
performansi.

EFIKASNOST TOPLOTNIH PUMPI

Toplotna pumpa u toku rada:
- koristi el. energiju u kompresoru
- oduzima toplotu od izvora (vazduh ili
voda)
- predaje toplotu korisniku preko
izmenjivaa toplote (voda)
Osnovna prednost toplotne pumpe je
njena mogunost predaje vee koliine
toplote od one koja je potrebna za
njeno
funkcionisanje
(elektrina
energija).
Efikasnost toplotne pumpe izraava se
koeficijentom grejanja COP (coefficient
of perfomance) koji predstavlja odnos
koliine toplote koja se preda korisniku
i elektrine energije koju utroi toplotna
pumpa .

Vrednost COP-a je promenljiv akoja

zavisi od vrste toplotne pumpe i
radnih uslova i kree se od 3 do 5.
Ovo znai da po 1 kWh elektrine
energije toplotna pumpa predaje
potroau 3 5 kWh toplote.

COP se menja u zavisnosti od

temperatura pri kojima se vri
razmena toplote, tj. to je izvor toplote
hladniji, manji je i COP.

utroene energije u domainstvu.

Toplotna puma je efikasnija od drugih
izvora toplote dostupnih na tritu. Sa
COP-om izmeu 3 i 5 utroak energije
je 3-5 puta manji u poreenju sa
standardnim kotlovima na gas i lako
lo ulje.
Ovo znai da, pored finansijske
utede koja se ostvaruje korienjem
toplotnih pumpi,
ostvaruju se i
viestruka korist kroz sledee efekte:
- manja emisija gasova koji izazivaju
efekat staklene bate (CO2)
- upotreba elektrine energije koja je
svuda dostupna

- upotreba obnovljivih izvora energije

- nema potrebe za skladinim
prostorom za gorivo, rezervoarima,
dimnjacima
- nema zagaenja okoline
- u sluaju upotrebe toplotnih pumpi
koje koriste elektrinu energiju
proizvedenu fotovoltaninim elijama,
dobija se idealan sistem koji apsolutno
ne vri uticaj na okolinu.

RAZLOZI UPOTREBE TOPLOTNIH

PUMPI
Grafik pokazuje upotrebu energije u
prosenom domainstvu severa
Evrope ( npr. Nemaka).
Utroak energije podeljen je na
sledei nain:
- 77.8% grejanje
- 10.5% sanitarna topla voda
- 6.6% kune potrebe (friideri, TV...)
- 3.7% kuvanje
- 1.4% rasveta
Oigledno je da kako smanjenje
utroka energije za potrebe grejanja
izuzetno utie na smanjenje ukupno

77.8% GREJANJE
10.5% SANITARNA TOPLA
VODA
6.6% KUNE POTREBE
3.7% KUVANJE
1.4% RASVETA

KORIENJE PRIMARNE ENERGIJE

Dijagram prikazan na ovoj strani pokazuje utroak primarne energije kod razliitih sistema grejanja koji su u upotrebi.

Elektrino grejanje

Lako lo ulje

Prirodni gas

Toplotna pumpa
vazduh voda COP 3

Toplotna pumpa
voda voda COP 4

Korienjem toplotnih pumpi umanjuje se utroak primarne energije u poreenju sa drugim sistemima grejanja, ime se
drastino smanjuje emisija CO2 u atmosferu.

SISTEM GREJANJA
Elektrino grejanje
Lako lo ulje
Prirodni gas
Toplotna pumpa vazduh - voda
Toplotna pumpa voda - voda

PROCENTUALNI UTROAK PRIMARNE ENERGIJE

297%
125%
120%
100%
76%

Toplotne pumpe su sistem grejanja budunosti (lako odravanje, efikasne, nema zagaenja
okoline)
Toplotne pumpe se mogu koristiti za grejanje, hlaenje i proizvodnju sanitarne tople vode
Zbog efikasnosti i isplativosti toplote pumpe ve imaju veliku primenu u mnogim evropskim
zemljama
Cena elektrine energije je relativno stabilna, za razliku od drugih energenata (gas, lako lo
ulje...). Ovo omoguuje pravilno kalkulisanje investicije.
Jednom instalirana, toplotna pumpa ne zahteva odravanje.

PRIMENA TOPLOTNIH PUMPI

Toplotne pumpe se koriste u stambenim, poslovnim objektima i u industrijskim postrojenjima kao alternativa standardnim
sistemima grejanja i hlaenja uz pomo kotlova i ilera. U sutini, isti ureaj se koristi i za grejanje i za hlaenje
zahvaljujui ventilu koji menja funkcije isparivaa i kondenzatora (obrnuti proces). Primena toplotnih pumpi za grejanje i
hlaenje je isplativija od korienja samo u reimu grejanja, ime se skrauje i period za koji se vrati investicija. Pored
ovih primena, postoji mogunost upotrebe toplotnih pumpi i samo za zagrevanje sanitarne tople vode.
SANITARNA TOPLA VODA
HIDROS toplotne pumpe mogu proizvesti sanitarnu toplu vodu temperature do 55 63 C (zavisno od tipa) to
omoguava instalaciju ureaja u svim sistemima gde se zahteva zagrevanje sanitarne tople vode. U ovom sluaju
neophodna je ugradnja veeg bojlera sanitarne tople vode nego u sistemima koji rade sa drugim energentima, poto se
postiu manje temperature. Potrebna koliina sanitarne tople vode temperature 45C je data u tabeli.

broj
korisnika

koliina STV

broj
korisnika

koliina STV

(lit/24h)

broj
korisnika

koliina STV

(lit/24h)

broj
korisnika

koliina STV

(lit/24h)

70

140

190

270

(lit/24h)

DIMENZIONISANJE
PUMPE

TOPLOTNE

Pravilno dimenzionisanje toplotnih

pumpi je od izuzetnog znaaja za
ukupnu iskorienost sistema grejanja.
Predimenzionisana toplotna pumpa
moe umanjiti komfor u prostorijama
usled velikih razlika temperature
polaznog voda ( i uveati finansijske
izdatke), dok poddimenzionisana
toplotna pumpa moe umanjiti
isplativost sistema usled neophodnosti
korienja dodatnih izvora energije
(elektrini grejai, kotlovi...).
Takoe, odlina toplotna pumpa
povezana na lo sistem grejanja daje
loe rezultate.

Uproseeno gledano, svaki C nie

temperature polaznog voda izaziva
proseno uveanje COP-a od 2-2,5%
(ak i vie kod toplotnih pumpi vodavoda), to bitno utie na poveanje
iskorienja celog sistema i utedu
energije.
Sistemi podnog grejanja su, sa ove
take gledanja izuzetno interesantni
poto su polazne temperature vode
30-38C, dok fan coili i radijatori
zahtevaju vie temperature (oko 50C)
to automatski umanjuje COP.
U principu, toplotne pumpe se
projektuju da rade sa maksimalnom

polaznom temperaturom od 55C.

U sluaju potrebe za viom
temperaturom (npr. rekonstrukcija
starih zgrada gde nije mogue zameniti
grejna tela ) mora se razmatrati
povezivanje toplotne pumpe sa drugim
izvorima toplote (elektrini grejai ili
kotlovi) posebno pri niskim spoljnim
temperaturama.
U sluaju temperature polaznog voda
ispod 55C toplotnim pumpama nije
neophodno dodavati druge izvore
energije, ve se to moe initi samo iz
finansijskih razloga o kojima e biti rei
u nastavku.

Neki primeri:
Toplotna pumpa vazduh - voda
TOPLOTNA PUMPA LZT 14T
Temperatura polaznog voda
Temperatura polaznog voda
Temperatura polaznog voda

Spoljanja temperatura: 2C
35C
45C
55C

COP : 3.8
COP : 3.3
COP : 2.8

Toplotna pumpa voda - voda

TOPLOTNA PUMPA WDH 50
Temperatura polaznog voda
Temperatura polaznog voda
Temperatura polaznog voda

Temperatura vodenog izvora: 10C

35C
45C
55C

COP : 5.3
COP : 4.0
COP : 3.1

Najea reenja grejanja toplotnim pumpama danas su:

Monovalentni sistemi
Monovalentni sistemi sa grejaima
Bivalentni sistemi

U ovom tekstu neemo obraditi bivalentne sisteme koji predviaju upotrebu drugih izvora energije (kotlova), ve emo se
fokusirati na prva dva.

MONOVALENTNI SISTEMI
Kod ovog sistema toplotni gubici objekta u potpunosti se podmiruju toplotnom pumpom i nema potrebe dodavati neke druge
izvore energije. U ovom sluaju izbor toplotne pumpe se vri prema potrebnom kapacitetu za najnie spoljanje uslove i
temperature.
Primer:
Lokacija : tutgart (Nemaka)
Ova lokacija ima sledee klimatske karakteristike:
sati

Uestanost pojave spoljanje temperature izraene u satima godinje

Iz dijagrama se vidi da je najnia spoljanja temperatura ove lokacije -14C u trajanju od 6 sati godinje. U sluaju da imamo
objekat u tutgartu iji su toplotni gubici 9 kW pri spoljanjoj temperaturi -5C, sa sobnom temperaturom od 20C, toplotni
gubici sraunati prema UNI12813 prikazani su sledeim dijagramima.

REENJE SA GEOTERMALNOM TOPLOTNOM PUMPOM

Najvanija karakteristika geotermalne i/ili voda-voda toplotne pumpe je da ima konstantan toplotni kapacitet i COP pri
razliitim spoljanjim uslovima. Ovo omoguava optimalno dimenzionisanje ureaja i visoki COP poto nema uticaja
spoljanje temperature.

Toplotni kapacitet WZH 09

Toplotni gubici objekta

U ovom sluaju geotermalna toplotna pumpa WZH09 u potpunosti zadovoljava potrebe za toplotom navedenog objekta.
Spoljanja temperatura
0C
-5C
-14C

Gubici toplote objekta

7 kW
9 kW
12.2 kW

toplotni kapacitet WZH 09

12.2 kW
12.2 kW
12.2 kW

REENJE SA TOPLOTNOM PUMPOM VAZDUH-VODA TIPA LZT

Ukoliko za isti objekat ugradimo toplotnu pumpu vazduh-voda (tip LZT ili WZT) dijagram odnosa toplotnog kapaciteta pumpe
i gubitaka objekta ima sledei izgled:

Toplotni kapacitet LZT 21

Toplotni gubici objekta

Spoljanja temperatura
0C
-5C
-14C

Temperatura polaznog voda

35C
35C
35C

Gubici toplote objekta

7 kW
9 kW
12.2 kW

toplotni kapacitet LZT 21

17.8 kW
16.0 kW
12.9 kW

10

U ovom sluaju, ukoliko idemo na

monovalentni sistem, moramo izabrati
LZT21, koja na -14C ima toplotni
kapacitet 12.9kW.
Izbor ove toplotne pumpe, iako tehniki
ispravan, nije ekonomski i energetski
opravdan,
poto
je
ureaj
predimenzionisan za vei deo godine.
Upotreba LZT 21 takoe ukljuuje
upotrebu jae cirkulacione pumpe,
vee prenike cevi, i rezultuje veom
bukom i gabaritima.
Ovaj primer pokazuje glavnu razliku

izmeu geotermalnih i toplotnih pumpi

vazduh voda.
Dok geotermalne toplotne pumpe
imaju konstantnu temperaturu izvora
toplote i stoga konstantan toplotni
kapacitet, toplotne pumpe vazduh
voda imaju znaajno variranje
toplotnog kapaciteta u zavisnosti od
promene spoljanje temperature.
Ova osobina moe imati negativan
uticaj ukoliko se ureaj instalira u
oblastima sa jako hladnim zimama,
dok u toplijim regijama dolazi do

poveanja efikasnosti u odnosu na

geotermalne toplotne pumpe.
Generalno, za toplotne pumpe tipa
vazduh voda najee se ne koristi
isto monovalentni sistem ve
kombinacija sa elektrinim grejaem.

MONOVALENTNI SISTEM SA ELEKTRINIM GREJAEM

Pod ovim nazivom podrazumeva se

sistem kod kojeg se toplotni kapacitet
toplotne
pumpe
u
kratkom
vremenskom
periodu
dopunjuje
elektrinim grejaem. U ovom sluaju
toplotna pumpa pokriva samo deo
toplotnih gubitaka objekta. Najee se

toplotna pumpa dimenzionie da

zadovoljava 90 -95% vremena grejanja
u zimskoj sezoni.
Kod monovalentnog sistema sa
elektrinim grejaem dimenzionisanje
se radi prema minimalnoj temperaturi
koja se javlja 5-10% vremena u toku

zimskog perioda.
Za prethodno obraenu lokaciju
(tutgart) vae sledei uslovi:

spoljanja temperatura
-14C do +20C
-14C do +5C
-14C do 0C
-14C do -5C
-14C do -10C
-14C

broj sati godinje

8219
3162
1161
223
64
6

zimska sezona
cela zima
38.4%
14.0%
2.7%
0.77%
0.07%

Ukoliko
razmatramo
korienje
toplotne pumpe vazduh voda za
zgradu iz prethodnog primera,
postupiemo na sledei nain:
Treba utvrditi za koju najniu
spoljanju temperaturu toplotna pumpa
treba da zadovolji gubitke toplote
objekta. Ovo se radi iz razloga to
toplotna pumpa ne sme da bude
poddimenzionisana za vie od 5 do
10%.

Grafik prikazan na sledeoj strani

pokazuje da se spoljanja temperatura
od -14C (minimalna zimska spoljanja
temperatura) do -5C javlja 223 sata
godinje, to ini 2.7% ukupnog
zimskog perioda.
Na isti nain vidimo da se za isti period
spoljanja temperatura ispod 0C
javlja 1161 sat, to ini 14% ukupnog
zimskog perioda.

Ukoliko
dijagramom
prikaemo
toplotne kapacitete toplotnih pumpi
vazduh-voda LZT10T, LZT14T i
LZT21, dobijamo sledee:

11

toplotni kapacitet LZT21

toplotni kapacitet LZT14T

toplotni kapacitet LZT10T

toplotni gubici objekta

Take preseka krivih toplotnih kapaciteta pumpi i toplotnih gubitaka objekta definiu najniu spoljanju temperaturu na kojoj
ta toplotna pumpa moe da pokrije gubitke objekta. Za nie spoljanje temperature neophodno je dodati elektrini greja koji
bi dopunio toplotni kapacitet toplotne pumpe.
Za toplotnu pumpu:
-

LZT 21 toplotni kapacitet pokriva gubitke objekta do -14C

LZT 14T toplotni kapacitet pokriva gubitke objekta do -8C
LZT 10T toplotni kapacitet pokriva gubitke objekta do -2C

Pravilan izbor bi, u ovom sluaju, bila toplotna pumpa LZT14T koja pokriva gubitke do -8C i predstavlja najbolji odnos cene i
perfomansi.

12

PROGRAM ZA IZBOR OPREME

Za pravilan izbor toplotnih pumpi HIDROS je razvio program koji omoguuje proraun svih parametara sistema:
-

taku preseka toplotnih kapaciteta toplotnih pumpi i gubitaka objekta

koliinu toplotne energije proizvedene toplotnom pumpom po sezoni
proraun predate toplote sanitarnoj toploj vodi
gubitak energije za odleivanje kod toplotnih pumpi vazduh voda.

13

dimenzionisanje elektrinog grejaa koji se dodaje toplotnoj pumpi

radne trokove
sezonski COP instalacije

14

TA JE EVI TEHNOLOGIJA
HIDROS-ove toplotne pumpe LZT i
WZT poev od modela 10 opremljene
su kompresorima EVI tehnologije,
metodom poboljanja kapaciteta i
efikasnosti
sistema.
Tehnologija
ubrizgavanja pare sastoji se od
ubrizgavanja pare rashladnog fluida u
sredinu procesa komprimovanja, ime
se znaajno poveavaju kapacitet i
efikasnost. Svaki scroll kompresor
upotrebljen u LZT i WZT ureaj je slian
dvostepenom kompresoru, ali sa
ugraenim meustepenom hlaenja. U
dijagramu su prikazane glavne faze
rashladnog procesa kod EVI ureaja.

Gornji stepen se sastoji od izdvajanja

dela kondenzovane tenosti, njene
ekspanzije u ekspanzionom ventilu i
voenja kroz izmenjiva toplote koji
predstavlja
dodatni
hladnjak
(ispariva). Pregrejana para se potom
ubrizgava u sredinji deo scroll
kompresora.

Dodatni hladnjak uveava kapacitet

isparivaa. to je vei odnos pritisaka
kondenzacije i isparavanja, bolje su i
radne karakteristike u poreenju sa
drugim kompresorskim tehnologijama.
Ova tehnologija omoguava ureajima
LZT i WZT da proizvode sanitarnu
toplu vodu temperature do 63C, sa

Mogunou da rade do spoljanje

temperature od -15C.

15

Grafici prikazani na ovoj strani pokazuju zavisnost COP od spoljanje temperature za temperature polaznog voda 40C i
55C. Dijagrami se odnose na razliite tipove scroll kompresora dostupnih na tritu koji koriste razliite rashladne fluide:
R407C, R410A. Oigledno je da je radni opseg R407C vei od R410A, posebno pri niskim spoljanjim temperaturama.
COP

temp. polaznog voda 40C

COP

Spoljanja temperatura (C)

Iskorienje EVI kompresora pri

niskim spoljanjim temperaturama
je vea za cca 25% u odnosu na
standardne kompresore. Ova
razlika je jo vea kada se
zahtevaju vee temperature vode
(npr. proizvodnja sanitarne tople
vode).
U
ovom
sluaju
primeujemo

da maksimalni radni parametri

standardnih scroll kompresora ne
omoguavaju proizvodnju vode
temperature 55C pri spoljanjoj
temperaturi ispod +5C.
Donji dijagram pokazuje opseg
rada

temp. polaznog voda 55C

Spoljanja temperatura (C)

EVI scroll kompresora kojim su

opremljene LZT i WZT toplotne
pumpe. Pri spoljanjoj temperaturi 15C temperatura polaznog voda i
dalje je 55C, to toplotnoj pumpi
omoguava ugradnju u najrazliitijim
spoljanjim uslovima.

Ureaji opremljeni scroll kompresorima

sa EVI tehnologijom ubrizgavanja pare sa
rashladnim fluidom R407C
Ureaji opremljeni scroll kompresorima
HP (high perfomance) bez EVI
tehnologije, rashladni fluid R407C
Ureaji opremljeni standardnim scroll
kompresorima sa rashladnim fluidom
R407C
Ureaji opremljeni standardnim scroll
kompresorima sa rashladnim fluidom
R410A

16