M. LABAN i dr.

PERFORMANSE PUTEVA EVAKUACIJE I BEZBEDNOST ZGRADA...

Performanse puteva evakuacije i bezbednost zgrada od poara

MIRJANA . LABAN, Univerzitet u Novom Sadu,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SRAN B. POPOV, Univerzitet u Novom Sadu,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SUZANA R. VUKOSLAVEVI, Univerzitet u Novom Sadu,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
SLOBODAN M. UPI, Univerzitet u Novom Sadu,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Struni rad
UDC: 699.81
614.841.33
DOI: 10.5937/tehnika1504599L

Stambene, javne i poslovne zgrade, u kojima boravi ili se okuplja vei broj ljudi, naroito su izloene
riziku od dogaaja sa katastrofalnim posledicama, posebno riziku od poara. Koridori evakuacije
moraju biti poarno izdvojeni sektori sa zavrnom obradom povrina od nezapaljivih materijala.
Bezbedna evakuacija korisnika zgrade u sluaju poara je kljuni uslov ouvanja ljudskih ivota u zgradi
zahvaenoj poarom. U naoj inenjerskoj praksi primenjuje se proraunski model odreivanja vremena
potrebnog za evakuaciju (SRPS TP 21), ali su u istraivakim radovima sve prisutniji i softverski modeli
simulacije evakuacije, koji doprinose boljoj proceni toka evakuacije u realnom vremenu. Ovi modeli
mogu da prue efikasan nain testiranja pouzdanosti proraunskog modela i da ukau na kritine take
na putu evakuacije. Raunarsko modelovanje procesa evakuacije omoguava razvoj i analizu vie
scenarija dogaaja, na osnovu kojih je mogue definisati mere za unapreenje bezbednosti objekta u
sluaju poara. U radu je analizirana ispunjenost tehnikih zahteva za bezbednu evakuaciju i predloene
su mere unapreenja na osnovu komparativne analize rezultata proraunskog modela evakuacije za
zgradu Departmana za graevinarstvo i geodeziju u Novom Sadu i rezultata dobijenih primenom
softverskog modela simulacije evakuacije.
Kljune rei: bezbednost od poara, evakuacija, proraun, simulacija, modelovanje

1. UVOD
Bezbednost od poara se esto olako podrazumeva
pri projektovanju i izgradnji novih zgrada i obnovi
postojeih zgrada.
Svake godine oko 70.000 ljudi u Evropi bude ivotno ugroeno i pretrpi povrede izazvane poarom ili
udisanjem dima. Problemi su posebno uoljivi u zemljama u tranziciji, sa slabom ekonomijom. Prema podacima Sektora za vanredne situacije RS, ukupan broj
poara i eksplozija od 2010. do 2012. godine, u Srbiji
u graevinskim objektima i otvorenim prostorima iznosio je 79.886, a ukupno je bilo 1.280 povreenih i
poginulih graana [1]. Ekonomski gubici usled poara
su procenjeni na oko 1% globalnog BDP godinje [2].
Adresa autora: Mirjana Laban, Univerzitet u Novom
Sadu, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, Trg Dositeja
Obradovia 6
Rad primljen: 04.03.2015.
Rad prihvaen: 24.03.2015.

U zemljama EU bezbednost od poara je jedan od

sedam osnovnih zahteva definisanih Uredbom o graevinskim proizvodima [3], dok su detaljniji uslovi
propisani zakonodavstvom pojedinih zemalja lanica,
to je implementirano i u oviru najnovijih izmena
propisa u Srbiji [4, 5].
Najvei broj poara u urbanim sredinama nastaje u
zgradama (slika 1). Kada do poara doe, bezbednost
ljudi ugroenih poarom zavisi od njihove pripremljenosti i performansi puteva evakuacije u uslovima poara. Ukoliko su koridori evakuacije bezbedni od zadimljavanja i irenja poara, mogua je pravovremena i
uspena evakuacija.
Pripremljenost korisnika zgrade u najveoj meri
zavisi od usvojenih znanja i potovanja uputstava za
postupanje u sluaju poara, ali se ponaanje ljudi ne
moe u potpunosti predvideti, jer se zasniva na psihologiji procesa ponaanja. Svaki proces zapoinje
novim informacijama iz fizikog i socijalnog okruenja, koje najpre treba da budu usvojene, interpretirane i obraene da bi se na osnovu njih donela odluka

TEHNIKA NAE GRAEVINARSTVO 69 (2015) 4

599

M. LABAN i dr.

PERFORMANSE PUTEVA EVAKUACIJE I BEZBEDNOST ZGRADA...

o izboru aktivnosti reakcije (ukljuujui i izostanak

aktivnosti) [7].

Slika 1 Distribucija broja poara prema mestu

nastanka [6]: preko polovine u zgradama
Faktori uticaja na ponaanje u uslovima poara se
mogu podeliti na one koji postoje i pre dogaaja, one
koji deluju tokom dogaaja i one koji zavise od broja
i vrsta znakova i informacija tokom dogaaja. Kako se
ovi faktori veoma razlikuju, kao i osobenosti pojedinaca, veoma je teko predvideti razvoj i tok procesa
evakuacije zgrade u sluaju poara.
Svako unapreenje postojeih modela se iz tih
razloga smatra doprinosom u pravcu boljeg
sagledavanja rizika po ljudske ivote u poaru. Upravo
primena sofverskog modela evakuacije, uz uvaavanje
parametara propisanih standardom SRPS TP 21 [8]
omoguava unapreenje proraunskog modela
predvienog standardom.
2. PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE PUTEVA
EVAKUACIJE
Planiranje i projektovanje koridora evakuacije je
jasno definisano tehnikim propisima [9]: put evakuacije mora da vodi kroz izdvojeni dimni i poarni sektor, sa obaveznom ventilacijom, jasnim i vidnim
oznakama i uputstvima, dok zavrne obloge moraju da
budu izvedene od negorivih materijala.

problema, neophodan je nov inenjerski pristup problematici evakuacije zgrade kako bi se procesi evakuacije bolje razumeli i predvideli posebni uticajni faktori, kao to je ponaanje ljudi (varijabilno ponaanje
i reagovanje razliitih grupa ljudi na uzbunu, svest,
mentalitet, starosna struktura, potrebe osoba sa ogranienjima u kretanju, spremnost na reagovanje, itd). U
savremenim istraivakim radovima [10, 11] su sve
prisutniji softverski modeli simulacije evakuacije, koji
doprinose boljoj proceni toka evakuacije u realnom
vremenu i mogu da ukau na kritine take na putu
evakuacije. Sa razvojem softvera za evakuaciju, poveava se broj inenjerskih aplikacija, koje odlikuje
velika primenljivost [12]. Raunarsko modelovanje
procesa evakuacije omoguava razvoj i analizu vie
scenarija dogaaja, na osnovu kojih je mogue definisati mere za unapreenje bezbednosti objekta u
sluaju poara.
U narednim poglavljima rada su na osnovu komparativne analize rezultata proraunskog i softverskog
modela evakuacije (Pathfinder) zgrade Departmana za
graevinarstvo i geodeziju u Novom Sadu predloene
mere unapreenja bezbednosti zgrade u sluaju poara.
3. LOKACIJA I OPIS OBJEKTA
Zgrada Departmana za graevinarstvo i geodeziju
nalazi se u Novom Sadu gradsko podruje Liman 1,
u ulici dr Sime Miloevia 12, u sklopu Univerzitetskog kampusa. Objekat je slobodno stojei, spratnosti
Su+Pr+2+Po, pravougaone osnove spoljnih dimenzija
30x16m, dok visina poda poslednje etae objekta ne
prelazi 30 m u odnosu na okolni teren, tako da objekat
ne pripada grupi visokih objekata1. Izgled objekta
prikazan je na slici 2.

Kvalitetno reenje komunikacija u objektu mora

da omogui korisnicima da se nesmetano kreu unutar
njega u svakom trenutku, i po potrebi brzo evakuiu,
odnosno tako da osiguraju korisnicima bezbedan
prolaz do sigurnih prostora pre nastanka razbuktale faze poara. Dobra procena vremena potrebnog za evakuaciju je naroito vana za objekte gde boravi ili se Slika 2 Izgled objekta
okuplja vei broj ljudi, kao to su veliki stambeni,
Na osnovu klasifikacije zgrada prema nameni,
poslovni i javni objekti, koji pripadaju prvoj ili drugoj izdvojenosti i visini, definisane standardom [8], zgrada
kategoriji ugroenosti od poara.
pripada izdvojenim, javnim objektima klase IJ2.
U naoj inenjerskoj praksi se primenjuje proraunski model odreivanja vremena potrebnog za eva- 1Visoki objekat je objekat sa prostorijama za boravak ljudi, iji
kuaciju iz objekta kritinim putem od najudaljenije
se podovi najvieg sprata nalaze najmanje 30 m iznad najnie
take objekta do krajnjeg izlaza, a brzine kretanja su
kote terena na koji je mogu pristup i intervencija uz
korienje automehanikih lestava
defenisane standardom. U cilju boljeg sagledavanja
600

TEHNIKA NAE GRAEVINARSTVO 69 (2015) 4

M. LABAN i dr.

PERFORMANSE PUTEVA EVAKUACIJE I BEZBEDNOST ZGRADA...

Glavni ulaz u objekat je iz ulice Sime Miloevia.

U sluaju poara, vatrogasne ekipe mogu da priu
zgradi sa javnih saobraajnica iz ulica dr Ilije uriia
i dr Sime Miloevia, u procenjenom vremenskom periodu od 7 minuta od momenta dojave o nastanku poara Vatrogasnoj brigadi u Novom Sadu (Slika 3).

Slika 3 Pristupni putevi vatrogasne brigade: 1primarni put; 2,3-alternativni putevi

Zgrada je izgraena u sistemu skeletne armiranobetonske (AB) konstrukcije sa stubovima i poprenim
i podunim gredama. Meuspratna konstrukcija je puna AB ploa debljine 20 cm (klasa otpornosti na poar
F90). Glavna nosea konstrukcija zgrade AB skelet,
prema standardu SRPS UJ.1. 051 [13], ima otpornost
prema poaru 1,5 - 2 asa (klasa otpornosti na poar
F90-F120).
Sva stepenita su armirano-betonska. Krovnu
konstrukciju objekta ine glavni nosai tipa eline
reetke, sa ronjaama, koji se oslanjaju na AB grede.
Krovni pokriva je radijalne forme, od plastificiranog
sendvi lima debljine 15 cm.
Spoljanji zidovi su vieslojni, izgraeni od blokova od lakog (gas) betona debljine 20 cm i termike
izolacije od mineralne vune debljine 5-10 cm. Unutranji pregradni zidovi debljine 10 cm ili 15 cm, izvedeni
su od istih blokova kao spoljni, ili ploa od karton gipsa. AB zidovi u suterenu su obloeni demit fasadom.
Spoljna obloga fasade je visea, ventilisana, aluminijumska fasada, debljine lima 4 mm, na adekvatnoj elinoj potkonstrukciji.
Zavrna obrada podnih povrina u kabinetima i
uionicama su laminatni podovi visoke otpornosti na
habanje, a u svim komunikacijama podovi su obloeni
ploama od granitne keramike. Podovi i zidovi u sanitarnim vorovima su obloeni granitnim keramiim
ploicama. Plafoni u svim prostorijama su sputeni,

izvedeni od gips kartonskih ploa, sa ugraenom rasvetom i sistemom grejanja i hlaenja.

Ulazna vrata su klizna, staklena, irine otvora 1.6
m od aluminijumskih profila, sa senzorom pokreta.
Unutranja vrata u suterenu, prizemlju, kao i na I, II i
III spratu su od furnirane iverice. Prozori u svim prostorijama su aluminijumski, zastakljeni reflektujuim
termopan staklom.
Zidovi hodnika i svih prostorija su gletovani i
obojeni deiperzivnom bojom za unutranje zidove.
Vertikalna komunikacija unutar objekta je ostvarena
trokrakim AB stepenitem pozicioniranim uz centralni
deo zapadne fasade objekta, sa prirodnim osvetljenjem.
U jezgru stepenita je izveden hidraulini lift
opremljen mehanizmom za automatsko sputanje u
suteren i iskljuivanje u sluaju poara, a na ulaznom
stepenitu, predvien je lift za osobe sa oteanim
kretanjem. Ograde svih stepenica su izraene od
hromiranih elinih profila.
Sadraj objekta ine sala za predavanje (amfiteatar
na I spratu), uionice, laboratorije, kancelarije i kabineti. Ukupna povrina svih etaa objekta iznosi cca
2150 m2. Maksimalan broj prisutnih osoba u objektu
iznosi 456, te prema [14] objekat pripada II kategoriji
ugroenosti od poara. Prema [8], objekti II kategorije
ugroenosti od poara treba da imaju Plan zatite od
poara.
Prema SRPS U.J1.240/1994 [15], stepen otpornosti zgrade prema poaru na osnovu namene, izdvojenosti objekta, visine zgrade, povrine reprezentativnog poarnog sektora i broja osoba koji borave u tom
sektoru je klase IV.
Prema [16], na osnovu otpornosti elemenata
konstrukcije i izabranih graevinskih materijala,
objekat zadovoljava najvanije zahteve tehnikih
preporuka [8] u vezi konstrukcije, pod uslovom da se
elina reetkasta konstrukcija zatiti dodatnim
zatitnim premazima zahtevane otpornosti prema
poaru.
Primenjene su sledee mere zatite od poara:
Putevi evakuacije su obloeni negorivim materijalima;
U objektu su ugraene svetiljke nune rasvete sa
autonomnim izvorom napajanja;
U objektu su instalirani ureaji za runu dojavu
poara;
Gaenje poetnih poara je predvieno runim
aparatima tipa S i CO2 i vodom iz ugraene
hidrantske mree;
Aparati za poetno gaenje poara i hidranti sa
opremom su postavljeni na svim etaama prema
elaboratu zatite od poara i

TEHNIKA NAE GRAEVINARSTVO 69 (2015) 4

601

M. LABAN i dr.

PERFORMANSE PUTEVA EVAKUACIJE I BEZBEDNOST ZGRADA...

Javne saobraajnice omoguavaju prilaz objektu i

omoguavaju efikasnu intervenciju vatrogasnim
jedinicama.

4. PRORAUNSKI MODEL EVAKUACIJE

Pitanja bezbednosti od poara stambenih, poslovnih i javnih objekata regulisana su neobavezujuim
tehnikim preporukama [8]. Tehnike preporuke definiu vremenski opseg u okviru kog je potrebno izvriti
evakuaciju, etape evakuacije, brzinu kretanja osoba
koje se evakuiu i vremena zadravanja usled suenja
puta, zaokreta i sl. Prema ovim preporukama, vreme
evakuisanja tk je vreme kretanja od polaznog mesta do
bezbednog mesta, dok je vreme pripreme za evakuaciju tpe vreme od trenutka kada lice koje e se evakuisati sazna da je nastao poar koji bi mogao da
ugrozi ivot do trenutka naputanja prostorije boravka.
Prilikom evakuisanja, kretanje korisnika objekta je
definisano u sledeim etapama:
I etapa od polaznog mesta (PM) do prvog izlaza
(PI),
II etapa od PI do EI (evakuacioni izlaz),
III etapa od EI do KI (krajnji izlaz), put odvojen
poarnim vratima kroz zatien prostor u kojem
se ne oseaju uticaji vatre i dima,
IV etapa od KI do bezbednog mesta (BM).
Predvieno vreme pripreme za evakuaciju iz
javnih objekata je najmanje 3 minuta. Kretanje osobe
u I fazi evakuacije treba da se zavri za 30 s u svim
prostorijama (izuzev za amfiteatre i pozorita gde
boravi vei broj ljudi), u II etapi za manje od 60 s, a u
III etapi treba da se zavri za manje od 3 minuta.
Ukoliko nije mogue sprovesti evakuaciju u standardom zahtevanom vremenskom periodu, smatra se da se
korisnik prilikom evakuacije kree kroz prostor koji
nije bezbedan, te je neohodno izvriti odreene izmene
u realnom sistemu kako bi se unapredila efikasnost
evakuacije.
Evakuacija svih prisutnih iz posmatranog objekta
vri se putem:
glavnog izlaza u prizemlju KI1 (osobe sa spratova
i iz prizemlja),
2 izlaza u suterenu KI2 i KI3 (osobe iz suterena).
Maksimalno oekivani broj zaposlenih, studenata
i osoba koje po drugom osnovu mogu da se zateknu u
objektu, a ija je evakuacija usmerena na glavni izlaz,
iznosi 352, a u suterenu 104. Broj lica u zgradi odreen
je prema maksimalnim kapacitetima pojedinih prostorija. Za proraun je usvojena projektna brzina neometanog kretanja oveka na ravnom podu vo = 1,5 m/s.
Brzine kretanja pri evakuaciji usled grupisanja ljudi
pred suenjem koridora (vratima i sl.), skretanjem
koridora, niz stepenite, usvojene su prema standardu.
602

Na osnovu analize arhitektonskog reenja, inenjerske

procene i performansi objekta, a u cilju boljeg sagledavanja problema, kreirana su dva razliita scenarija evakuacije.
5. SCENARIO 1
Scenario 1 predstavlja uslovno najnepovoljniji
mogui sluaj predvien je tok evakuacije takav da
se osobe sa niih etaa sustiu sa osobama sa viih etaa na stepenitu. Proraunom je obuhvaen maksimalan broj osoba koji se u jednom trenutku mogu nai
u objektu, a koje se usmeravaju na glavni izlaz 352
i za ovako kreiran scenario vai pretpostavka da e
vreme evakuacije biti najdue.
Evakuacija prisutnih osoba sa III sprata zgrade
odvija se istovremeno iz svih prostorija. Najudaljenije
polazno mesto evakuacije (PM) je iz kancelarije br.
309 (slika 4).

Slika 4 - Prikaz puta evakuacije sa III sprata zgrade od

polaznog mesta do stepeninog dela
Osobe se evakuiu od polaznog mesta do prvog
izlaza (PI) iz kancelarije, zatim hodnikom do
stepenita, stepenitem do prizemlja, a zatim kroz hol
do krajnjeg izlaza iz zgrade (KI) i preko platoa i
pristupnog stepenita do bezbednog mesta (VM1) koje
se nalazi na peakoj stazi preko puta ulice Sime
Miloevia (slika 5).

Slika 5 - Prikaz puta evakuacije sa prizemlja do bezbednog mesta

Osobe sa ostalih spratova i iz prizemlja evakuiu
se na isti nain.
Potrebno vreme evakuisanja po etapama iznosi:

TEHNIKA NAE GRAEVINARSTVO 69 (2015) 4

M. LABAN i dr.

PERFORMANSE PUTEVA EVAKUACIJE I BEZBEDNOST ZGRADA...

tI = 5.41 s < 30 s; tII = 8 min 56 s > 60 s

Ukupno vreme evakuisanja do krajnjeg izlaza iz
zgrade je 9 min 2 s. Vreme evakuisanja u etvrtoj etapi,
od krajnjeg izlaza do bezbednog mesta (BM1) iznosi:
tIV = 193.75 s
III etapa nije definisana u ovom scenariju, jer
objekat ne sadri etane izlaze i izolovan evakuacioni
put u kojem se u sluaju poara ne bi oseao uticaj
vatre i dima. Na ulazu u stepenite nisu izvedena
poarna vrata koja bi spreila prodor dima ka
stepeninom prostoru.
Kretanje osoba od prvog izlaza do krajnjeg izlaza
je iz tih razloga definisano kao II etapa evakuacije. Za
zgrade koje nemaju etani, odnosno evakuacioni izlaz,
rastojanje od prvog (poetnog) izlaza do stepenita,
prema [8], ne sme da iznosi vie od 10 m, to za
predmetni objekat nije ispunjeno (13 m).
Uzimajui u proraun vreme pripreme za evakuaciju od 3 minute, prema [8] za javne objekte, vreme
evakuacije za glavni izlaz iz zgrade iznosi:
te = tpe + tk = 180 s + 5.41 s + 530.97 s + 193.75
s = 915.13 s = 15 min 16 s
Potrebno vreme evakuisanja u I etapi zadovoljava
kriterijum postavljen standardom od maksimalno 30
sekundi. Budui da stepenite nije poarno izdvojeno
od hodnika, evakuisanje se od prvog do krajnjeg izlaza
odvija kroz nezatien prostor, te je potrebno vreme
evakuisanja u II etapi znatno vee od zahtevanog (60
s).
6. SCENARIO 2
Drugi scenario predstavlja uslovno najpovoljniji
mogui sluaj - predvia evakuaciju u kojoj se osobe
sa III etae ne sustiu sa akterima sa niih etaa, ve se
nesmetano kreu ka krajnjem izlazu, to je takoe
mogue, uzimajui u obzir irinu stepenita i nepostojanje prepreka na hodnicima. Za ovaj scenario vai
pretpostavka da je vreme evakuacije najkrae i proraunom je obuhvaen maksimalan broj osoba koji se
moe zatei na III spratu - 44.
Potrebno vreme evakuisanja po etapama iznosi:
tI = 5.41 s < 30 s; tII = 208.34 s= 3 min 29 s > 60 s
Ukupno vreme evakuisanja do krajnjeg izlaza iz
zgrade je 3 min 35 s.
Vreme evakuisanja u etvrtoj etapi, od krajnjeg
izlaza do bezbednog mesta (BM1) iznosi:
tIV = 38.75 s
Uzimajui u proraun vreme pripreme za
evakuaciju od 3 minute, prema preporuci SRPS TP21
za javne objekte, vreme evakuacije za glavni izlaz iz
zgrade iznosi:

te = tpe + tk = 180 s + 5.41 s + 208.34 s + 38.75 s

= 432.5 s = 7 min 13 s
Potrebno vreme evakuisanja u I etapi zadovoljava
kriterijum postavljen standardom od maksimalno 30
sekundi. Dobijeno potrebno vreme evakuisanja u II
etapi je vee od zahtevanog, ali ne znaajno kao u
prethodnom scenariju.
Oba navedena scenarija predstavljaju dve uslovne
krajnosti najpovoljniji i najnepovoljniji mogui
sluaj. U realnom sistemu mala je verovatnoa da e se
stvoriti uslovi za odvijanje jednog od ova dva scenarija, ve e se evakuacija odvijati po scenariju koji
e imati kombinovane karakteristike oba pomenuta i
pretpostavka je da e vreme evakuacije trajati izmeu
vremena dobijenih raunskim modelom u okviru
scenarija 1 i 2.
7. PRIMENA SOFTVERSKOG MODELA
SIMULACIJE EVAKUACIJE
Modelovanje simulacije evakuacije omoguava
generisanje virtualnog proraunskog modela i doprinosi sagledavanju paralelnih aktivnosti toka evakuacije. Ovakav alat prua projektantu mogunost dobijanja vizuelnih i grafikih informacija o kretanju ljudi
i mestima usporavanja i grupisanja u skladu sa performansama koridora evakuacije.
Pathfinder je simulator evakuacije, koji koristi
integrisani korisniki interfejs i 3D vizualizaciju rezultata. Pathfinder omoguava efikasno kreiranje modela
evakuacije, u skladu sa razliitim scenarijima zasnovanim na karakteristinim inenjerskim pretpostavkama o moguim promenama toka evakuacije [17].
Ulazni podaci za kreiranje simulacionog modela
su relevantne fizike karakteristike objekta (namena
objekta, povrina korisnog prostora, spratnost, poloaj
i dimenzije vetrikalnih komunikacija, itd) i broj
korisnika objekta. Vizuelno, Pathfinder kvalitetno prikazuje ljudske modele, staze za kretanje, podne raspodele i druge aspekte 3D prikaza. Dinamiki nivo do
detalja omoguava da se vidi kretanje svih aktera u realnom vremenu.
Scenario predvia evakuaciju u kojoj se osobe sa
svih etaa aktiviraju u isto vreme. Maksimalan broj
aktera koji se mogu zatei u objektu i orjentisani su na
KI1 je 352.
U Pathfinder-u je kreiran model evakuacije i uraena simulacija. U cilju dobijanja to realnijih rezultata, prilikom definisanja kretanja aktera u sluaju
poara, primenjeni su parametri iz raunskog modela
[8]. Svim akterima dodeljena je brzina kretanja u opsegu od 1,2-1,5 m/s (niz stepenite i po ravnom). Ukupno vreme potrebno za evakuisanje svih osoba iz objekta, dobijeno raunarskim modelom, je 4 min 15 s.

TEHNIKA NAE GRAEVINARSTVO 69 (2015) 4

603

M. LABAN i dr.

PERFORMANSE PUTEVA EVAKUACIJE I BEZBEDNOST ZGRADA...

Na narednim fotografijama prikazana je simulacija

evakuacije u karakteristinim trenucima (slike 6-9).

Slika 9 - Nakon 255 s od poetka evakuacije poslednja

osoba naputa objekat
Slika 6 Poetak evakuacije
Analizom toka evakuacije iz simulacionog modela, uoavaju se kritine take kao to su mesta gde
dolazi do usporavanja, zastoja i gomilanja ljudi (ve
nakon ~15 s od poetka evakuacije), pojave zaguenja
puta - uskih grla itd, to ne dobijamo na uvid raunskim postupkom.

Slika 7 - Tok evakuacije nakon 18 s od poetka evakusanja

Za razliku od proraunskog modela, gde je uvek

pretpostavka da je najdui put evakuacije i kritian put,
na osnovu softverskog modela se moe zakljuiti da
put iz amfiteatra na I spratu predstavlja polaznu taku
kritinog puta, jer je za evakuaciju i poslednje osobe iz
amfiteatra potrebno najvie vremena.
Uoeno je irina otvora relativno mala u odnosu na
kapacitet prostorije (amfiteatar raspolae mestima za
100 osoba), te se osobe na izlazu iz amfiteatra
zadravaju na izlazu, dok se osobe sa etvrtog sprata
ve kreu ka izlazu iz objekta. Raunarskim modelom
je utvreno da je potrebno 140 s da poslednja osoba
napusti amfiteatar, to je znatno vie u odnosu na
vreme predvieno za evakuisanje u I etapi evakuacije
za amfiteatre kapaciteta do 200 osoba (60 s).
Praktino, 1/4 osoba, koje bi se u trenutku evakuacije mogle zadesiti u objektu, smetena je u
amfiteatru. Uzimajui u obzir uoene probleme zaguenja puta, izgradnja dodatnog poarnog stepenita
(iako to preporukama nije zahtevano) namenjenog za
evakuaciju osoba iz amfiteatra bi u svakom sluaju
unapredila bezbednost korisnika zgrade u sluaju
poara.
8. ZAKLJUAK

Slika 8 - Tok evakuacije nakon 45 s od poetka evakuacije

604

Objekat Departmana za graevinarstvo i geodeziju

je poslovno - javni objekat u kome se maksimalno
moe oekivati oko 350 lica, koja bi u sluaju poara
ili nekog drugog dogaaja sa katastrofalnim posledicama trebalo u to kraem roku evakuisati.
Objekat ima jedan glavni ulaz/izlaz koji se nalazi
u centralnom delu glavnog dela objekta. Vertikalna
komunikacija kroz objekat obavlja se putem jednog
trokrakog stepenita. Na ulazu/izlazu sa stepenita nema poarnih vrata koja bi spreila nesmetano irenje
poara i zadimljavanje koridora evakuacije. Olakavajua okolnost je to su koridori evakuacije obloeni
negorivim materijalima, bez emisije tetnih produkata
sagorevanja pri povienim temperaturama.

TEHNIKA NAE GRAEVINARSTVO 69 (2015) 4

M. LABAN i dr.

PERFORMANSE PUTEVA EVAKUACIJE I BEZBEDNOST ZGRADA...

Primenjene mere bezbednosti od poara u zgradi

(postavljeni aparati za gaenje poetnih poara, unutranji hidranti i panina rasveta) neophodno je da se
dopune postavljanjem planova i oznaka puteva evakuacije, kao i definisanjem uputstva za postupanje u
sluaju poara. Runi javljai su koncipirani tako da
signaliziraju dojavu na centralu portirnice, a instalirana
je i zvuna signalizacija alarm u hodnicima zgrade.
Neobavezujua preporuka [8] je da objekti klase
IJ2 imaju stepenite poarno izdvojeno od hodnika.
Imajui u vidu namenu objekta, na osnovu sprovedenih
istraivanja, predlae se izgradnja spoljnog poarnog
stepenita, u cilju pravovremene i efikasne evakuacije
osoba iz amfiteatra na prvom spratu zgrade.
ak i u sluajevima kada je objekat izgraen po
svim pravilima i propisima, nekad to nije dovoljno da
bi se osigurala bezbednost ljudskih ivota u uslovima
poara, naroito uzimajui u obzir ljudsko ponaanje
koje se ne moe definisati niti predvideti bilo kojim
pravilnikom.
U cilju unapreenja informisanosti i pripremljenosti korisnika objekta za pravovremenu, bezbednu i
efikasnu evakuaciju u sluaju iznenadnog dogaaja,
tei se optimizaciji modelovanja evakuacije iz objekta.
Raunarske tehnologije mogu imati znaajnu ulogu u
dobijanju dinamikih informacija o toku evakuacije,
kritinom putu i kritinim takama puta evakuacije.
Modelovanje i simulacija su korisni savremeni alati za
razvoj virtuelnih scenarija i predikciju i spasilakih
operacija, kao i socijalnog ponaanje korisnika zgrade.
Takoe, mogu biti polazna taka i podloga za kritiku
analizu aktuelnih tehnikih propisa za projektovanje
zgrada.
Softverski modeli simulacije se ubrzano razvijaju
i nadograuju, pa se preporuuje korienje vie razliitih modela u cilju optimizacije predikcije rezultata.
Preporuuje se i eksperimentalna provera proraunskih i softverskih modela organizacijom periodinih vebi evakuacije. Redovne godinje vebe evakuacije doprinose edukaciji i pripremljenosti korisnika
zgrade i obezbeuju informacije iz realnog okruenja
za optimizaciju virtuelnih modela.
9. NAPOMENA
Istraivanja u ovom radu su realizovana u okviru
projekta Departmana za graevinarstvo i geodeziju
Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu: "Razvoj i
primena savremenih postupaka za projektovanje,
graenje i odravanje graevinskih objekata".
LITERATURA
[1] Laban, M, Drai, J, Vukoslavevi, S, Energy
efficiency improvement and fire safety of building

facades, International Scientific Conference on

INDUSTRIAL SYSTEMS IS '14 (2014), Novi Sad,
str. 428
[2] Bulletin World Fire Statistics Centre. The Geneva
Association 29 (2014), www.genevaassociation.org/media/874729/ga2014-wfs29.pdf
[3] Regulation (EU) No 305/2011 of the European
Parliament and of the Council of 9 March 2011
laying down harmonized conditions for the marketing of construction products and repealing Council
Directive 89/106/EEC (Text with EEA relevance),
dostupno na http://ec.europa.eu/enterprise/sectors/construction/legislation/index_en.htm
[4] Zakon o izmenama i dopunama zakona o planiranju i
izgradnji "Sl. glasnik RS", br. 132/2014.
[5] Zakon o izmenama i dopunama zakona o zatiti od
poara "Sl. glasnik RS", br. 20/15.
[6] International Association of Fire and Rescue
Services, World Fire Statistics Report No 19, Center
of Fire Statistics of CTIF, http://www.ctif.org/ctif/world-fire-statistics, 2014.
[7] Erica D. Kuligowski, The Process of Human Behavior in Fires, Fire Research Division Building and
Fire Research Laboratory NIST Technical Note
1632, U.S. Department of Commerce 2009.
[8] Tehnika preporuka za zatitu od poara stambenih,
poslovnih i javnih zgrada SRPS TP 21, Savezni
zavod za standardizaciju, Beograd, str. 19-23, 2002.
[9] Zakon o zatiti od poara "Sl. glasnik RS", br.
111/2009, 132/2014
[10]Erica D. Kuligowski, Richard D. Peacock - A Review
of Building Evacuation Models, Fire Research
Division Building and Fire Research Laboratory
Technical Note 1471, U.S. Department of Commerce
2005
[11]Jevti, R, Blagojevi, M, Simulation of the school
object evacuation, Tehnika, Vol. 68, br. 2, pp. 365370, 2013.
[12]Long Shi, Qiyuan Xie, Xudong Cheng, Long Chen,
Yong Zhou, Ruifang Zhang, Developing a database
for emergency evacuation model, Building and
Environment 44 str. 17241729, 2009.
[13]SRPS UJ.1. 051. Ponaanje graevinskih materijala
u poaru, pregled klasifikacija graevinskih materijala
[14]Uredba o razvrstavanju, objekta, delatnosti i zemljita u kategorije ugroenosti od poara, Sl. Glasnik RS br. 76/2010.
[15]SRPS U.J1.240:1994. Zatita od poara Stepen
otpornosti zgrade prema poaru
[16]Krsti, D, Marti, R, Stanojevi, V, Krnjetin, S.,
Elaborat zatite od poara zgrade Departmana za
graevinarstvo, str. 19-21, 2010.
[17]Uputstvo za korienje, Pathfinder 2013, Thunderhead Engineering, decembar 2014.

TEHNIKA NAE GRAEVINARSTVO 69 (2015) 4

605

M. LABAN i dr.

PERFORMANSE PUTEVA EVAKUACIJE I BEZBEDNOST ZGRADA...

SUMMARY
EVACUATION ROUTES PERFORMANCES AND FIRE SAFETY OF BUILDINGS
Residential buildings, public and business facilities with large number of occupants are particularly
exposed to the risk of event with catastrophic consequences, especially in case of fire. Evacuation routes
must be separated fire compartments with surfaces made of non-combustible materials. Safe evacuation
of building occupants in case of fire is a crucial requirement for the preservation of human life in
building. In our engineering practice, calculation model is usually applied in order to determine the time
required for evacuation (SRPS TP 21). However, evacuation simulation models are more present in
research papers, contributing to better assessment of flow of evacuation in the real time. These models
could provide an efficient way of testing the safety of a building in the face of fire and indicate critical
points at the evacuation paths. Computer models enable the development and analysis of multiple
various scenarios during a fire event, contributing to defining the measures for improving the safety of
the building in case of fire. This paper analyses the fulfilment of technical requirements for the safe
evacuation and proposes improvement measures based on a comparative analysis of the time required
for occupants evacuation from the building (Department of Civil Engineering and Geodesy in Novi
Sad), obtained by calculation model and by using evacuation simulation software.
Key words: fire safety, evacuation, calculation, simulation, modelling

606

TEHNIKA NAE GRAEVINARSTVO 69 (2015) 4