Ekonomija Kazahstana osnovna informacija i statistika

Kazahstan je drava smetena na podruju Evroazije. Sa povrinom od

2.727.300 km, po veliini je deveta u svetu, dok je najvea od svih
zemalja koje nemaju izlaz na more. Granii sa Rusijom, Kinom,
Kirgistanom, Uzbekistanom i Turkmenistanom, a na zapadu izlazi na
Kaspijsko jezero. Glavni grad je Astana, koja je to postala 1997. godine,
do kad je glavni grad bila Alma Ata, koja je inae najvei kazahstanski
grad.
S obzirom na svoju veliinu, Kazahstan ima vrlo razliite tipove terena,
od prostranih nizija, preko visoravni, stepa, tajgi, stenovitih kanjona,
brda, delti do pustinja i visokih planina iji su vrhovi stalno pod
snegom. Sa 16,4 miliona stanovnika, ova zemlja je 62. u svetu u toj
kategoriji, a sa gustinom od 6 stanovnika po kilometru kvadratnom,
spada u najree naseljene zemlje sveta.
Vei deo istorije prostora dananjeg Kazahstana su naseljavala
nomadska plemena. Tokom 10. veka Kazahstan je bio mesto mnogih
sovjetskih projekata, kao to su Hruovljeva "Devianska polja", zatim
kosmodrom u Bajkonuru, te "Poligon" u Semipalatinsku, primarna
sovjetska lokacija za testiranje nuklearnog oruja.
Kazahstan je proglasio nezavisnost 16. decembra 1991. godine, kao
poslednja sovjetska republika koja je to uradila. Dotadanji
komunistiki
Nakon sticanja nezavisnosti 1991 godine lider Nursultan Nazarbajev
postao je prvi i dosad jedini predsednik Kazahstana i ova drava vodi
umerenu spoljnu politiku, pokuava razviti svoju ekonomiju, posebno
hemijsku industriju. Privredni imid zemlje u svetu se poboljava i
meunarodni ugled se polako gradi. Kazahstan se ve sada
smatra za vodeu zemlju centralne Azije. Ova drava je lan
mnogih meunarodnih organizacija ukljuujui: UN,
Partnerstvo za Mir, ZND i angajsku Organizaciju za Saradnju.
2010. godine Kazahstan je predsedavao OSCE-om.
Kazahstan je etniki i kulturno vrlo raznolik. Kazasi su najbrojniji narod.
Dozvoljene su verske slobode, pa postoji nekoliko razliitih religija koje
se praktikuju ovdje. Po broju vernika najzastupljeniji je Islam.

Podstaknut visokim cenama nafte na globalnom nivou, BDP

Kazahstana u poslednjih decenija raste veoma respektabilno,
sa godinjim stopama rasta od: 9,8% (2000. godine), 13,2% (2001.),
9,5% (2002.), 9,2% (2003.), 9,4% (2004.) i 9,2%(2005. godine). Pored
nafte, znaajni izvozni proizvodi su i penica, tekstil te meso.
Kazastan 2000. godine postaje prva biva sovjetska republika
koja je otplatila svoj dug MMF-u, sedam godina pre planiranog
roka. U martu 2002. godine SAD je odobrio Kazahstanu
trgovinski status pod amerikim trgovinskim zakonom.

2010-te godine
Kao posledica negativnog globalnog stranja makroekonomije,
ekonomija Kazahstana u 2013 godini karakterise se postepenim
smanjenjem tempa rasta BDP, iako i dalje ostaje najveci pokazatelj u
regionu.
U Kazahstanu ipak ostaje visok nivo potrosnje robe i usluga.
Stabilan rast potrosnje previsava 11 % godisnje zbog
povecanja populacije.
Pored toga, velika zetva zitarica obezbedila je rast
poljoprivredne proizvodnje na 10,8 %. I pocetak komercijalne
proizvodnje na novom izvoristu nafte Kasagan. Osim toga,
2009 godine primecuje se porast investicija u zemlji.
Februara 2014 godine Narodna banka Kazahstana objavila je
devalvaciju nacionalne valute.
Agusta 2015 godine, ponovo je bila devalvacija valute.

PREMA INFORMACIJI SVETSKE BANKE ZA 2017 GODINU, KAZAHSTAN SE

NALAZI NA 35 MESTU OD 190 ZEMALJA PO LAKOCI VODJENJA
POSLOVA

PREMA INFORMACIJI SVETSKOG EKONOMSKOG FORUMA ZA 2016-2017

GODINU, KAZAHSTAN ZAUZIMA 20 MESTO OD 138 ZEMALJA ZA
EFIKASNOST TRZISTA RADA

Zbog svih zasluenih postignua Kazahstan je izabran za

nestalnu lanicu Vea sigurnosti UN-a u 2017-2018 godini.
Svih 25 godina nezavisnosti Kazahstan je otvorena, tolerantna zemlja,
koja zagovara zbliavanje razliitih kultura i civilizacija.
Pravom ostvarivanju ovih ciljeva doprinosi globalna inicijativa
predsednika Kazahstana o odravanju Kongresa lidera svetskih i
tradicionalnih religija koji se redovno odravaju poslednjih 11 godina.

SARADNJA SA SRBIJOM
15. novembra 2016. Predsednik Vlade Aleksandar Vucic ocenio je u
Astani da ekonomski rast Srbije I Kazahstana pokazuje da se nalazimo
na dobrom putu, istakavsi da saradnja I prijateljstvo dveju zemalja
mogu da doprinesu ostvarenju js boljih rezultata.
Na biznis forumu Srbija-Kazahstan
Na biznis forumu Srbija-Kazahstan koji je otvoren u Astani sklopljeni su
prvi poslovni aranmani meu kompanijama dve zemlje, izjavio je
predsednik Privredne komore Srbije Marko ade.
"Srpska i kazahstanska kompanija potpisale su ugovor o proizvodnji
vatrogasnih vozila, vredan 30 miliona dolara", rekao je ade.
"Napravili smo dosta projekata iz oblasti poljoprivrede, otpadnih voda,
upravljanja otpadom, obnovljivih izvora energije. Razvili smo niz
programa koji mogu da budu zanimljivi kazahstanskoj strani", kazao je
ade.
Na biznis forumu u Astani je skoro 60 srpskih i 110 kazahstanskih
kompanija, koje su bile u prilici da direktno razgovaraju o poslovnim
aranmanima.
"Kazahstan kao zemlja lanica G20 i osniva Evroazijske ekonomske
unije je na najvaniji ekonomski i politiki partner u regionu. Potencijal
za saradnju nije iskorien u meri u kojoj bismo eleli", kazao je Vui.
Izvoz iz Srbije u Kazahstan porastao est odsto
Naveo je da je izvoz iz Srbije u Kazahstan porastao est odsto za osam
meseci 2016. godine, dok je uvoz opao za devet odsto, ali da je robna
razmena skromnog obima.

Srbija, kako je rekao, U Kazahstan pre svega izvozi voe, povre i

lekove, a uvozi sirovine.

POKAZATELJI
Inflacija
godina

Pokazatelj

1991

147,1 %

1992

2960,8 %

1993

2165,0 %

1994

1158,3 %

1995

60,3 %

1996

28,7 %

1997

11,2 %

1998

1,9 %

1999

17,8 %

2000

9,8 %

2001

6,4 %

2002

6,6 %

2003

6,8 %

2004

6,7 %

2005

7,5 %

2006

8,4 %

2007

18,8 %

2008

9,5 %

2009

6,2 %
5

2010

7,8 %

2011

7,4 %

2012

6,0 %

2013

?%

2014

7,4 %

BDP
godina BDP, milijarde USD[1] Stopa rasta BDP, % Cena za naftu, USD[30]
1993

23,4

-9,2

17,1

1994

21,3

-12,6

16

1995

20,4

-8,3

17,2

1996

21

0,5

20,8

1997

22,2

1,6

19,1

1998

22,1

-1,9

12,8

1999

16,9

2,7

17,9

2000

18,3

9,8

28,4

2001

22,2

13,5

24,45

2002

24,6

9,8

25,01

2003

30,8

9,3

28,83

2004

43,2

9,6

38,1

2005

57,1

9,7

54,38
6

godina BDP, milijarde USD[1] Stopa rasta BDP, % Cena za naftu, USD[30]
2006

81

10,7

65,14

2007

104,9

8,9

72,52

2008

133,4

3,2

96,99

2009

115,3

1,2

61,51

2010

148,05

7,3

79,47

2011

200,38

7,5

111,27

2012

215,9

5,5

111,63

2013

243,78

108,56

2014

227,44

-6,7

99,03

2015

184,36

-18,9

52,35

http://www.ereport.ru/stat.php?razdel=country&count=kazakhstan

Populacija Kazahstana
godina

Miliona ljudi

2006

15.2

2007

15.3

2008

15.3

2009

15.4

2010

15.5

2011

15.5

2012

17.5

2013

17.7
7

2014

17.9

2015

18.2

Temp rasta BDP

godina

2006

10.7

2007

8.9

2008

3.2

2009

1.2

2010

7.3

2011

7.5

2012

5.0

2013

6.0

2014

4.3

2015

1.5

Velicina nominalnog BDP-a

godina

Milijardi USD

2006

81.0

2007

103.1

2008

135.2

2009

115.3

2010

148.0

2011

180.1

2012

200.6
8

2013

224.9

2014

225.6

2015

195.0

Stopa rasta industrijske proizvodnje

godina

2006

7.7

2007

7.2

2008

2.4

2009

3.3

2010

7.3

2011

6.0

2012

0.5

2013

2.1

2014

0.3

2015

0.8

Inflacija
godina

2006

8.6

2007

10.8

2008

17.2

2009

7.4

2010

7.1

2011

8.3

2012

5.1
9

2013

5.8

2014

6.6

2015

5.3

Stopa nezaposlenosti
godina

2006

8.6

2007

10.8

2008

17.2

2009

7.4

2010

7.1

2011

8.3

2012

5.1

2013

5.8

2014

6.6

2015

5.3

Ovim izvoza
godina

Milijardi USD

2006

30.1

2007

35.6

2008

72.0

2009

43.8

2010

60.8

2011

88.3

2012

86.9
10

2013

85.6

2014

80.3

2015

45.4

Obim uvoza
godina

2006

17.5

2007

22.0

2008

38.5

2009

28.8

2010

32.0

2011

40.4

2012

49.1

2013

50.8

2014

43.6

2015

31.6

Izvor informacije - CIA World Factbook

VISE INFORMACIJA O KAZAHSTANU NA SAJTU:

http://invest.gov.kz/pages/pechatnye-materialy

11