Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Zrenjanin

Predmet:

Metodologija nauno-istraivakog rada

Tema:
Istorijska i statisticka metoda u
istrazivanju veze tehnoloskih parkova i tehnoloskog
razvoja Srbije

Predmetni nastavnik:

Student: Lakicevic M.Stojan

Prof. Dr ivoslav Adamovi

industrijsko inenjerstvo- master

Zrenjanin, 2012.

PREDGOVOR ............................................................................................
.... str. 3
1.
UVOD ......................................................................................................
.. str. 3
2. METODOLOKI
KONCEPT ....................................................................... str. 4
2.1. Istorijska
metoda ..................................................................................... str. 4
2.1.1. Prikupljanje istorijskih izvora
.................................................................. str.6
2.1.2. Obrada i kritika analiza
izvora ............................................................. str. 8
2.1.3. Sinteza istorijskih
injenica ................................................................. str. 11
2.2. Statistika
metoda ..................................................................................str. 12
3.
ISTRAIVANJA ..........................................................................................
str.

13
2

3.1. Prikupljanje podataka

..............................................................................str. 13
4. REZULTATI ISTRAIVANJA
.......................................................................str. 15
4.1. Tabelarno i grafiko predstavljanje podataka
.........................................str. 15
4.2. Statistika analiza
..................................................................................str. 19
4.3. Diskusija rezultata statistike analize, izvoenje zakljuaka i
pravljenje
hipoteza o zakonitostima
........................................................................str. 20
4.4.

Znaaj

nedostaci

statistike

metode

.................................................... str. 21
5.
ZAKLJUAK .............................................................................................
str.

23

5.1.

veza

istorijske

statistike

metode ........................................................ str. 23

6.

BIBLIOGRAFIJA

....................................................................................... str. 24

1.Uvod
U ovom radu izvrsena je analiza i veza tj povezanost naucno
tehnoloskih parkova u Srbiji sa tehnoloskim razvojem,u
smislu doprinosa koji tenholoski parkovi imaju.

Meunarodna asocijacija tehnolokih parkova (IASP) sa

seditem u Malagi (panija) definisala je: Tehnoloki park je
organizacija upravljana od specijalizovanih profesionalaca ciji
je osnovni cilj da poveaju blagostanje zajednice promoviui
kulturu inovativnosti i konkurentnosti udruenih preduzetnika
i univerziteta/istraivakih institucija.
U Tehnolokom parku se okupljenim firmama nudi veliki
spektar usluga, koje im donose vane prednosti u odnosu na
konkurenciju.
iri smisao rada ovih parkova u svetu i kod nas je
reindustrijalizacija, regionalni razvoj i stvaranje sinergije.
Nauno-tehnoloki parkovi ( NT parkovi ) su
vrsta industrijskog parka. Oni predstavljaju aglomeraciju
malih i srednjih preduzea ( MSP ) u domenu visokih
tehnologija, definisanih prema OECD-u kao preduzea koja u
istraivanje i razvoj ulau vie od 8% svojih rashoda. Ova
preduzea su povezana sa obrazovnim i istraivakim
institucijama, koje obezbeuju infrastrukturu i usluge za
aktivnosti, okupljenih MSP, pre svega nekretnine i poslovni
prostor, olakavaju proces transfera tehnologije.

Cilj ovog rada je da iz pomoc istorijske i statisticke metode

dokaze vezu izmedju naucno tehnoloskih parkova i
tehnoloskog razvoja Srbije.

2.METODOLOSKI KONCEPT
4

2.1.Problem istrazivanja
Uocavanje veze izmedju naucno tehnoloskih parkova i
funkcije koji oni ostvaruju u cilju tehnoloskog napretka
Srbije,predstavlja istrazivacki problem koji moze biti
visestruko sagledan i moze se razmotriti sa razlicitih
stanovista.
Predmet istazivanja je na koji nacin naucno tehnoloski
parkovi funkcionisu i koji su to razvojni indikatori koji jasno
definisu ulogu naucno tehnoloskih parkova u Srbiji.
Cilj istrazivanja treba traziti u nastojanju da se utvrdi
neophodnost izgradnje naucno tehnoloskih parkova u Srbiji,i
dokazivanje da je njihova uloga u tehnoloskom razvoju Srbije
kljucna.
U nauno-istraivakom radu moemo primenjivati razne
metode, da bi smo doli do nekih novih saznanja i
zakljuaka. Za ovu problematiku koristiemo istorijsku i
statistiku metodu.
Hipoteza: Petpostavlja se da naucno tehnoloski parkovi uticu
na tehnoloski razvoj regiona u kojima su izgradjeni.

2.2 Istorijska metoda

Danas postoji preko 900 razliitih modela biznis i tehnolokih
parkova u Evropskoj Uniji, a u zemljama u tranziciji oko 250.
Prvi poslovni inkubatori u zemjama u tranziciji otvoreni su
1990. u Poljskoj i ekoj.
Najei tipovi inkubatora osnovani u ovim zemljama su
klasini poslovni inkubatori, naunotehnoloki parkovi u
kojima se, pored
konsultanskih usluga, organizuje razvoj novih proizvoda i
novih tehnologija, formiranje i inkubacija novih malih i
srednjih preduzea. Do
2002. u Poljskoj formirano 60 inkubatora,Madjarskoj 35 (prvi
osnovan 1991.), ekoj 20, Slovakoj, Hrvatskoj i Sloveniji po
11, Bugarskoj i
Makedoniji po 8. Do 2003. u Rusiji je formirano 65
inkubatora.
Nauno tehnoloki parkovi se smatraju posebno privlanim
u zemljama u tranziciji, poto pomau pri smanjivanju
barijera za poslovanje,
udruivanjem know-how i smanjivanjem fiksnih trokova.
Projekti NTP a u zemljama u tranziciji, suoavaju se sa
daleko ozbiljnijim
problemima od onih pred kojima su se nali slini projekti u
razvijenim
industrijskim
zemljama
sedamdesetih
i
osamdesetih godina 20. veka.
Primetan je nedostatak iskustva i strunog znanja
neophodnog za uspostavljanje i upravljanje NT parkovima.
Osim toga, kanali komunikacije su fragmentisani, a vei deo
tehnike pomoi koji se nudi lokalnim preduzetnicima
usmeren je na konkretne i pojedinane projekte.
U zemljama
u tranziciji proces restrukturiranja
i
reorganizacije javnih preduzea usmeren je na efikasnije i
efektivnije poslovanje preduzea, i
preusmeravanje vikova zaposlenih radnika iz javnog u
privatni sektor. U procesu restrukturiranja javlja se viak
poslovnog prostora,opreme i kvalifikovane radne snage koji
pruaju osnov za osnivanje i rad NTP-a na osnovu
preduzetnikih ideja otputenih radika. NT parkovi tako
6

postaju efikasno sredstvo za reavanje problema vikova

zaposlenih i osnovni vid
suzbijanja nezaposlenosti i poveanja zaposlenosti
u zemljama u tranziciji, i u Republici Srbiji.
Istorijske nauke se uglavnom slue podacima koji su
nastali nezavisno od kasnijeg istorijskog istaivanja. 2
Saznanje o prolosti pojavljuje se u nauci u tri oblika:

kao rezultat napora da se utvrdi injenino stanje o

stvarnom toku nekih istorijskih zbivanja,kako se neto
stvarno desilo

kao odreivanje odnosa izmeu svesti o istorijskoj

situaciji koja se razvila u odreenoj oblasti kulturnog
stvaralatva

(umetnosti,

religiji,

filozofiji,

nauci)

stvarnog istorijskog stanja. Ovo ima veoma veliki znaaj

za nauno prouavanje prolosti jer osim saznanja o
prirodnim uslovima u kojima su se odigrali neki dogaaji
i materijalne kulture,ostala saznanja o prolosti su
mogua samo posredstvom svesti koja je o njoj
postojala dok je to bila iva drutvena stvarnost

nauku ne ineteresuje prolost kao neto prolo i mrtvo,

nego kao aktivni sadraj kasnijih istorijskih stanja
istoriar postavlja pitanja prolosti da bi dobio odgovor
za sadanjost. Samo tako ima smisla govoriti o ivoj
prolosti nauke... (unji, 2002)

Istorijska metoda ima za cilj da izvri podelu po sadrini,

problematici, vremensku ili teritorijalnu podelu.
Najvanija je vremenska podela periodizacija4

jer

promene koje se odigravaju u toku vremena otkrivaju razvoj i

njegov smisao. Pri tome treba potovati odreena naela:
podela treba da bude zasnovana na injenicama ili
shvatanjima vremena koje se prouava, a odabrane
granice treba da predstavljaju neku prekretnicu u
istorijskom razvoju (npr. podela istorije gradova na
preindustrijsku i posleindustrijsku)
svaki period treba da bude zaokruena celina koja se
jasno odvaja od prethodnih i kasnijih perioda
naelo

po

kome

se

vri

podela

mora

da

bude

jedinstveno i dosledno primenjivano.

Istorijska metoda obuhvata sledee faze:

1. pronalaenje (prikupljanje) izvora
2. obradu i kritiku analizu izvora i
3. sintezu dobijenih rezultata odnosno istorijskih injenica
2.1.1. Prikupljanje istorijskih podataka

ta je istorijski izvor?

Svaki proizvod neke prole delatnosti i svako neposredno ili

posredno svedoanstvo o toj delatnosti mogu biti istorijski
izvori. (Mili, 1978)
Istorijske izvore najoptije moemo podeliti u etiri grupe: 5

materijalni ostaci ljudske delatnosti (orua za rad i

transportna

sredstva,

objekti

za

stanovanje,

putevi,

komunalni ureaji, nametaj, odea, obua, nakit, novac,

oruje...)

pisani izvori ugovori, naredbe, izvetaji, poreske knjige,

zatim knjievnost, nauna literatura, tampa i dr.

likovni izvori obuhvataju likovne proizvode bez obzira na

njihovu umetniku vrednost i fotografiju

zvuni izvori muzika i zvuni snimci nekog istorijskog

dogaaja

Radi prikupljanja, tumaenja i sreivanja naunih izvora

razvio se itav niz pomonih istorijskih nauka (arheologija,
diplomatika, heraldika, epigrafija,...) Pisani izvori su od
presudnog znaaja za prouavanje istorije jer se pomou njih
mogu ouvati bogatija obavetenja o prolosti nago samo
putem materijalnih ostataka ili usmene tradicije. Zbog toga
se metodi istorijske kritike i korienja izvora odnose
prvenstveno na pisane izvore.
Druga veoma znaajna podela je epistemioloka
podela

pisanih

izvora

na

primarne

ili

neposredne

sekundarne ili posredne. Primarni izvori su svedoanstva

neposrednih uesnika ili oevidaca odreenih dogaaja ili

iskustvenih pojava. Sekundarni izvori su oni koji nisu nastali
na osnovu neposrednog opaanja ili doivljavanja njihovih
autora, nego putem obavetenja koja su dobijena od drugih
lica.
Pored prethodne dve podele, istorijski izvori se mogu
klasifikovati i prema njihovoj prvobitnoj drutvenoj
funkciji6 tj. zbog ega je nastao dokument koji se kasnije
koristi kao izvor. Moe se rei da je ova klasifikacija
znaajnija i pouzdanija od prethodne dve podele. Tako se
izvori dele na sledee grupe:
izvori koji su nastali u toku drutve nog ivota,usled
donoenja nekog zakona, propisa i sl.
2.1.2. Obrada i kriticka analiza
Kao

to

je ve reeno

istorija

prouava

drutvo

posredno,preko istorijskih izvora. Zato je kritika analiza

izvornih obavetenja naophodna i mnogo sloenija nego u
istraivanju savremenih pojava.

Kritika analiza istorijskih izvora deli se na dva dela:

(a)

spoljanju kritiku, iji je cilj da utvrdi poreklo i

10

autentinost izvora (u kakvom je stanju tekst izvora,

blii podaci o autoru, vremenu i mestu nastanka)
(b)

unutranju kritiku, koja ispituje verodostojnost i

tanost podataka koje sadri, moe li se i u kolikoj meri

pokloniti poverenje izvoru.
Prvi korak u kritikoj analizi izvora je tumaenje
njihovog stvarnog prvobitnog smisla. Usled viestrukog
znaenja pojedinih izraza ili menjanja njihovog znaenja u
toku vremena dolazi do razliitog tumaenja pojedinih
tekstova, razliitog tumaenja opteg smisla izvora, pa i
istorijskog perioda u celini. Tumaenje izvornog smisla
istorijskih izvora naziva se hermeneutikom ili egzegezom.
Naunik koji tumai izvore pored toga to mora da poznaje
jezik

odreenog

vremena

mora

da

poznaje

opte

prilike,kulturu i drutvenu delatnost vremena na koje se izvor

odnosi. To je naroito bitno u sluaju kada pisac ne moe ili
nee da izrazi jasno svoj stav, ve se slui aluzijama koje
mogu ostati potpuno nerazjanjene ako se ne poznaju
dovoljno dogaaji odreenog perioda.

Spoljanja kritika izvora ima zadatak da uspostavi

izvor u njegovom prvobitnom obliku ili da mu se to vie
priblii i da utvrdi poreklo izvora. Reavanje ovih zadataka je
vrlo

znaajno

za

otkrivanje

falsifikovanih

dokumenata.

Falsifikati istorijskih dokumenata nastajali s ciljem da se

ostvare neki savremeni interesi (religijski, politiki, trgovaki
11

ili neki drugi). Falsifikati nisu uvek potpuno novi izmiljeni

dokumenti, oni se javljaju i kao interpolacija (u originalni
tekst ubacuju se novi stavovi koji u potpunosti menjaju
smisao dokumenta), ili kod objavljivanja zbirki dokumenata,
pristrasno

skraivanje

izvornih

dokumenata.

Poseban

problem je deivrovanje pseudonima.

Za odreivanje autentinosti izvora koriste se pre svega
tehniki

postupci:

prouavanje

vrste

hartije,

mastila,

njegovog hemijskog sastava, zatim ispitivanje oblika slova i

pravopisa koji se menjaju u razliitim periodima, prouavanje
rukopisa i potpisa, ispitivanje peata na dokumentima. Druga
grupa postupaka za utvrivanje autentinosti izvora je
prouavanje

jezika

izvora,

zatim

semantika

analiza,

uporeivanje semantike strukture jezika nekog pisca ili

ustanove

sa

semantikom

strukturom

dokumenta

koji

ispitujemo. Zatim ispitivanje samog sadraja dokumenta da

bi se utvrdilo da li se u njemu ne pominju neki dogaaji koji
su se desili posle datuma nastanka dokumenta. Datiranje
dokumenta, tj. odreivanje momenta kada je on nastao
ponekad je vanije od odreivanja njegovog autora. Za
istoriju je bitno da pojavu to tanije postavi u njen
vremenski i prostorni okvir, mada se ova tenja esto mora
zadovoljiti time da se vreme nastanka dokumenta suzi na to
manji interval.

12

Unutranja kritika izvora je zavrna faza kritike

analize izvora i ima zadatak da ispita koliko je neki izvor
verodostojan i koliko su tani podaci koji su sadrani u
njemu.
U sutini se unutranja kritika svodi na ispitivanje
spremnosti i sposobnosti lica koje je stvorilo izvor da kae
istinu. (Mili, 1978)
Ovo je najsloeniji zadatak kritike analize izvora jer
usled posrednog naina istorijskog saznavanja ne postoji
mogunost neposrednog suoavanja izvora sa njegovim
iskustvenim sadrajem. Cilj unutranje analize izvora je
otkrivanje stvarnog sadraja prolog drutvenog ivota, kao i
njegovih nedrutvenih uslova. Ovaj cilj se ostvaruje kritikom
analizom svesti uesnika i savremenika tih zbivanja.
Unutranja

kritika

pretpostavlja

da

istoriar

moe

retrospektivno vie da zna o stvarnom sadraju, uzrocima i

znaaju istorijskih dogaaja od njihovih savremenika: 7

istoriaru su pristupani razni izvori o istorijskim

dogaanjima koje moe da uporeuje,
prouava dogaaje retrospektivno, kada su se ve
ispoljile njihove posledice i moe se lake zakljuivati o
njihovom stvarnom znaaju
sa napredovanjem naunog saznanja o oveku, dobija
se adekvatnija slika o prirodi veza raznih drutvenih
pojava
13

zbog vremenske udaljenosti prouavanih dogaaja,

istoriar je pod manjim

pritiskom drutvenih interesa

koji bi uticali na iskrivljeno prikazivanje i objanjavanje

istorijskih dogaaja.

Jedan od zadataka unutranje kritike je, kao to je ve

reeno, da utvrdi koliko je autor izvora bio spreman i
sposoban da kae istinu. Ovde treba ispitati strunost autora
- izvor ima vei znaaj ako je autor strunjak nego ako se
radi o laiku. Zatim kome je izvor namenjen - opet je izvor
znaajniji ako je namenjen uem krugu strunih i dobro
obavetenih ljudi.
Mora se uzeti u obzir i iskrenost autora izvora. Da li je autor
eleo da obmane nekog da bi zadovoljio neki svoj ili grupni
interes, da li je bio prisiljen da netano prikazuje injenice,
da li se rukovodio linim simpatijama, lina tatina autora,
elja

da

se

dopadne

odreenoj

publici,

preterivanja

(dramska, lirska, govornika iskrivljenja)...

Najvaniji postupak za ispitivanje verdostojnosti i tanosti
istorijskih podataka je poreenje nezavisnih izvora.8 To je
jedno od osnovnih metodolokih naela unutranje kritike
izvora.
Kod uporeivanja nezavisnih izvora treba voditi rauna o
tome da li su oni stvarno nezavisni ili samo prividno
nezavisni.
14

Istorijska kritika izvora je veoma sloen proces i neophodno

je da naunik poseduje odreena tehnika znanja. esto se
deava da se usled nedostatka izvora koji zadovoljavaju
kriterijume istorijske kritike, koriste izvori koji imaju vidljive
nedostatke, to je princip korienja najboljih postojeih, a ne
samo idealnih izvora. Bitno je da izvori budu savesno
kritiki ocenjeni.

2.1.3. Sinteza istorijskih cinjenica

Sinteza istorijskih injenica je zavrni korak istorijskog
prouavanja i predstavlja najkompleksniji deo istorijske
metode. Zadatak istoriara nije samo otkrivanje novih izvora,
njihovo tumaenje i komentarisanje, ve on mora da bude u
stanju da stvara ire naune sinteze.
Izvori nam, meutim, ne daju potpuno sliku ve samo njene
elemente. Ta slika se moe dopuniti tzv. konstruktivnim
rezonovanjem. (irkovi)
Dogaaji iz prolosti nisu izolovani, ve su uvek u vezi sa
nekim drugim dogaajima i injenicama i neophodno je
uoavati i koristiti tu povezanost. Pri tome je vano da
imamo tano definisano ta traimo i ta hoemo da
saznamo, to podrazumeva da imamo prethodno znanje o
nekoj oblasti. Na osnovu toga se formuliu problemi i
postavljaju pitanja izvorima.9

15

U ovoj fazi neophodno je imati plan istraivanja i postaviti

radnu hipotezu. Ta hipoteza nije kruta, ve se u toku
istraivanja sree sa novim istorijskim podacima, menja i sve
vie konkretizuje.Dakle, prethodno znanje, izvorni podaci i
konstruktivno rezonovanje (razumevanje, povezivanje i
kombinacija podataka) su uslovi za

nastajanje istorijskih

sinteza.
Velike istorijske sinteze su nastale kao plod dugotrajnih
istraivanja. Svaka ira istorijska sinteza nije samo zbir
pojedinano

uzetih

dopunjavanjem

na

injenica,
osnovu

ona

nastaje

pretpostavki

misaonim
njihovim

meusobnim vezama i zakonima koji su otkriveni u strukturi

datog drutva. to je izvorna graa o nekom dogaaju
oskudnija, potrebno je vee iskustvo i znanje o nekoj oblasti
ili dogaajima i vei je udeo ovih misaonih dopuna.

2.2. Statisticka metoda

Statistika metoda je kvantitativno istraivanje
masovnih pojava u drutvenim i prirodnim naukama. 10
Statistika, kao optenauna metoda, je relativno nova i moe
se smatrati granom primenjene matematike. Iako postoje
posebnonaune statistike metode statistika je ipak i opta
metoda po tome to je svim specijalnim statistikama
zajednika odreena opta statistika metoda i po tome to

16

se statistika metoda primenjuje na iroku oblast prirodnih

drutvenih i drugih pojava.
Statistikom metodom se izuavaju pojave iji je stepen
uniformnosti izrazito nizak, a individualnost izraena. Ove
pojave ispoljavaju sledee bitne osobine:

raznovrsnost kvalitativno kvantitativne odreenosti

kompleksnost odreenosti svaka pojava se odlikuje s

vie meusobno proetih osobina

mnotvenost broj pojava svake vrste je velik

promenljivost pojave se neprekidno menjaju u svojim

osobinama

Statistika metoda se sastoji iz sledeih faza (Croxton i

Conwed, prema B.eiu):

prikupljanje

predstavljanje

analiziranje i

interpretiranje numerikih data

Postoje i drugaije podele statistike metode, ali je redosled

faza uglavnom isti: prikupljanje podataka, formiranje serija
podataka, raunanje srednjih vrednosti, zatim utvrivanje
mera disperzije i mera korelacije i na kraju izvoenje optih

17

zakljuaka i hipoteza o zakonitostima masovnih pojava.

( Foli, 2007)
3.Istrazivanja
3.1. Prikupljanje podataka
Skup pojava odreene vrste na koji se primenjuje
statistika metoda zove se statistika masa. Cilj statistike
metode je da se, kvantitativnim istraivanjem, otkriju
odreene kvalitativne i kvantitativne odredbe nekih pojava,
naroito rasprostranjenost neke osobine ili neke vrste pojava
u celoj masi, kao i menjanje, kretanje i tendencije daljeg
kretanja i razvitka pojava koje imaju odreene osobine.
Prilikom sakupljanja podaci se klasifikuju u etiri osnovne
vrste:
kvalitativni npr. kvalitet ivota u gradovima iskazan
preko zaposlenosti, stanovanja, zdravstva.
kvantitativni odnose se na kvantitativne odredbe
predmeta (klasifikacija gradova prema veliini ili broju
stanovnika)
hronoloki tiu se vremenskih odredaba stanja pojava
koje se ispituju i ine tzv. vremenske serije podataka
potronja

vode,

energije,

goriva

toku

nekog

vremenskog perioda
geografski podaci raspored odreene osobine po
oblastima (raspored gustine naseljenosti

u nekoj

18

oblasti, dravi)

Ako je statistika masa velika ili ak i beskonana mora se

pristupiti

metodi

deliminog

ili

anketnog

posmatranja

sluajno uzetih primeraka pojave koji se ispituje, tzv. uzorku.

Uzorci su iz statistike mase odabrane jedinice, odn.
pojedinani statistiki predmeti. Na uzorcima se prikupljaju
podaci, a saznanja se prenose na celu masu. Rezultat
prikupljanja i klasifikacije statistikih podataka su serije
statistikih podataka i one mogu biti:

statike serije koje ne sadre vremensku odredbu, ve

predstavljaju podatke o distribuciji odreene pojave u
celokupnoj masi objekata koji se istrauju, i
dinamike serije koje sadre vremensku odredbu,
odnose se na

stanje jedne pojave u raznim

momentima njenog razvoja

4.Rezultati istrazivanja
4.1

Tabelarno

graficko

predtavljanje

rezultata

istrazivanja

19

Prikupljeni podaci se predstavljaju tabelarno ili grafiki u

obliku

serija

ili

funkcija.

Prednost

ovakvog

naina

predstavljanja podataka je u ureenosti i preglednosti.

Tabele mogu biti: radne ija je uloga radna i pomona;
analitike koje predstavljaju odreeni stepen analize
odnosno osnove za zakljuivanje (Tabela 2) i ilustrativne
koje ilustruju pisani iskaz ili imaju svojstva argumenta.
Najei

oblici

pravougaonih
histogrami

grafikog

slika,

frekvencija

prikazivanja

grafikoni
-dijagrami

krugova
stubaca

su:

grafikoni

(grafikon
(grafikon

2),
1),

poligoni frekvencija i Gausova kriva (normalna kriva).

Grafiko prikazivanje podataka je bolji nain prikazivanja jer
se dobija bolja preglednost nego kod tabelarnog prikazivanja
(npr. odnos rasta ruralnog i urbanog stanovnitva mnogo je
lake sagledati ako se prikae pomou dijagrama, nego
tabelarno, brojevima).
Grafikon 1 Biznis inkubatori u svetu

20

Grafikon 2 Biznis inkubator koncept

21

4.2. Statisticka analiza

Statistiki podaci koji su sreeni u statike ili dinamike
serije analiziraju se da bi se otkrili struktura, meusobni
uticaji inilaca struktura i dinamike odigravanja istraivanih
pojava.
U nauci se praktikuju tri osnovne vrste analiza:
statika
dinamika
korelaciona (statika i dinamika)
Predmet
frekvencija,

statike
tj.

analize

otkrivanje

je

otkrivanje

rasporeda

distribucije

uestalosti

pojava

odreenih osobina, bez vremenske odredbe, u masi pojava

koja se ispituje. Statiko prouavanje omoguilo je korienje
teorije verovatnoe i metode uzoraka u statistici.
Predmet dinamike analize su statistike vremenske
serije,

svrha

je

izraunavanje

vremenskih

varijacija

odreene osobine ili vrste pojava. Osnovne vremenske

varijacije su: sekularne tendencije razvitka pojava, tzv. trend
i periodine oscilacije. Razvojne tendencije odreenih grupa
pojava se istrauju i odreuju odgovarajuim matematikim
funkcijama u kojima je vreme nezavisno promenljiva (x), a
veliina promene pojave zavisno promenljiva (y).
Korelaciona statistika metoda

ispituje meusobne

zavisnosti u razvitku dve ili vie grupa pojava i kao

22

najsloenija ona predstavlja sintezu statike i dinamike

analize (veza izmeu porasta broja stanovnika u gradovima
odn. gustine naseljenosti i zagaenosti u gradovima)
U statistikoj analizi se koriste dve vrste statistikih brojeva:
(a)

statistike srednje vrednosti

(b)

brojevi disperzije ili devijacije

Odreivanje statistike srednje vrednosti ima za cilj

da se dobije broj koji u nekoj grupi veliina pedstavlja
centralnu tendenciju, vrednost oko koje se okupljaju razni
sluajevi. Slue za pregledno prikazivanje neke grupe, kao
osnov za uporeivanje raznih grupa i za opisivanje cele
grupe na osnovu uzoraka uzetih iz nje.
U statistike srednje vrednosti spadaju:

aritmetika sredina dobija se sabiranjem vrednosti i

deljenjem zbira brojem lanova.

ponderisana aritmetika sredina prosek distribucije

frekvencije atributa u celoj seriji, koristi se da bi se
dobila vea tanost.

modus sluaj koji se u nekoj grupi najee javlja i

smatra se tipinim predstavnikom grupe

medijana srednji lan u nizu sluajeva koji su svrstani

po veliini, lan podeen tako da se ispod medijane
nalazi toliko sluajeva koliko ih ima i iznad nje

Grupe se osim po centralnim tendencijama razlikuju i po

opsegu disperzije (rasturenosti) njihovih lanova. Opseg
23

disperzije je numerika razlika izmeu najmanjeg i najveeg

sluaja u grupi, varijaciona irina grupe i takav prikaz je malo
pouzdan.

Metode

kojima

se

odreenije

prikazuju

promenljivost unutar opsega su:

prosena

devijacija

odstupanja

od

ili

srednje

srednje

odstupanje

vrednosti

deli

se

zbir

brojem

uestalosti

standardna devijacija odstupanja se kvadriraju i

podele brojem uestalosti, a zatim se izraunava
kvadratni koren

kvartilna devijacija
Pored srednjih vrednosti i mera disperzije u statistici se

koriste i mere korelacije. Ako neka pojava ne sledi nuno za

nekom drugom pojavom, ali moe da sledi sa manjom ili
veom verovatnoom, tj. ako prisustvo jedne pojave utie na
verovatnou nastupanja neke druge pojave onda meu njima
postoji specifina statistika zavisnost. Ako te pojave imaju
kvantitatine osobine radi se o korelativnoj zavisnosti ili
korelaciji. Korelacija moe biti pozitivna i negativna.
4.3.

Diskusija

rezultata

istraivanja

statistike

analize, izvoenje zakljuaka i pravljenje hipoteza o

zakonitostima
Osnovni zadatak optenaune statistike metode je
izvoenje direktnih i indirektnih generalizacija. Neposredna
generalizacija se ostvaruje kada se vrednost jednog uzorka

24

neposredno prenosi na celu masu, a posredna tj. induktivna

generalizacija je kada se opti stav o masi izvodi iz vie
vrednosti uzoraka.
Statistika

metoda

je

osnovi

induktivno

generalizatorska metoda jer se tom metodom na osnovu

obeleja izvesnog broja lanova neke mase ili serije pojava,
izvodi opti zakljuak o prosenom obeleju u celoj masi
pojava. Generalizatorski su i zakljuci o daljoj tendenciji
kretanja, menjanja ili razvitka ispitivane grupe ili vrste
pojava.
Kod statistike metode, moemo razlikovati njenu
neposrednu i posrednu saznajnu ulogu.
Neposrednu saznajnu ulogu statistika metoda ostvaruje
kroz
opisivanje pojava, njihovih odredaba, svojstava,
opisivanje sukcesivnih stanja, njihovih obeleja, ime
iskazuje promene, tendencije i trendove. Time stvara
osnove za zakljuivanje o perspektivi i omoguava
predvianje.
Posredna saznajna uloga se ostvaruje preko statistike
indukcije i generalizacije, a kroz:
- otkrivanje optosti i pravilnosti u sastavu, ponaanju i
svojstvima odreenih pojava
- nauno objanjenje sloenih i promenljivih pojava u kojima

25

ne moemo da otkrijemo stabilnije zakonitosti

-

predvianje

kretanja

razvoja

procesa

pojava

posredstvom trenda i statistikih zakona

4.4. Znaaj i nedostaci statistike metode

Statistika metoda je jedina nauna metoda kojom se

saznaje kvantitativna odreenost masovnih pojava. Ona
polazi od objektivno utvrenih pojedinih injenica, izvodi
zakljuke na osnovu naunih matematikih operacija usled
ega su rezultati teorijski zasnovani i gnoseoloki vredniji.
Najvei gnoseoloki znaaj statistike metode sastoji se u
tome to se jedino pomou statistike metode mogu, na
relativno

egzaktan

nain,

saznati

opta

odreenost,

pravilnosti i zakonitosti masovnih pojava. (ei,1980)

Nedostatak statistike metode je pre svega to to ona daje
obavetenja o osobinama grupe sluajeva, ali ne prua
nikakvo obavetenje o bilo kom pojedinanom sluaju u
grupi. Zatim kod raunanja srednjih vrednosti treba voditi
rauna o tome da one ne prikazuju nepromenjene odnose u
grupi, kao to i koeficijent korelacije ne daje svedoanstvo o
nepromenljivoj povezanosti. Korelacije se mogu raunati
samo za grupe sa odreenim brojem sluajeva i ne moe se
na osnovu njih zakljuivati o veim grupama od onih koje su

26

ispitane. Prilikom uzimanja uzoraka treba voditi rauna da

oni budu podesni i reprezentativni za neki skup pojava.
Greke nastaju i kada se na osnovu preciznosti koju pruaju
matematike metode primenjene u statistici, pretpostavlja
da je time poveana i tanost injenica.
Zbog svih ovih nedostataka, statistika metoda je samo
zamena za uverljivije naune metode i koristi se samo onda
kada je nemogua primena drugih metoda i im se otkrije
zakonitost odreenih pojava (uglavnom drugim metodama),
vie

na

tom

podruju

nema

potrebe

za

statistikom

metodom.

5. Zakljuak

5.1. Veza istorijske i statistike metode

U naunom radu vrlo retko se koristi samo jedna nauna

metoda, ee je to kombinacija dve ili vie metoda, npr.
istorijske i statistike metode.
Statistika

metoda

koristi

vremenske

serije

podataka,

odnosno hronoloke podatke. Radi formiranja vremenskih

serija podataka neophodno je prouavanje istorijskih izvora u
kojima su sadrani podaci koji nas interesuju (Tabela 2).

27

S druge strane istorija se bavi prouavanjem statistikih

podataka nastalih u razliitim istorijskim periodima (npr.
popisi stanovnitva) i sa stanovita istorijskog prouavanja
korisna

vrsta

statistikog

zakljuivanja

je

koeficijent

korelacije, odnosno prikaz odnosa dve promenljive (veza

porasta

broja

stanovnika

zagaenosti u

gradovima).

Meutim ne treba davati preveliki znaaj ovim statistikim

odnosima jer oni ne uzimaju u obzir sluajna poklapanja kao
ni

mogunost

da

dve

promenljive

odreuje

trea

neidentifikovana promenljiva (npr. ekonomska razvijenost

zemlje, energetski resursi, geografski poloaj, klima...)
Statistika moe da otkrije ili pojasni pojedinana usmerenja,
ali kako emo mi protumaiti to usmerenje znaaj koji mu
pridajemo i uzroke koje mu pripisujemo to je stvar zrelog
istorijskog suda. (To, D. i Ling, . 2008)

28