NADZORNO-UPRAVLJAKI SISTEM GASNE KOTLARNICE

MONITORING-CONTROL SYSTEM OF GAS BOILER ROOM

STANKO STANKOV, NIKOLA DANKOVI i MIODRAG SPASI, Univerzitet u Niu, Elektronski faku
ltet, Ni
Osnovna namena kotlarnice je generisanje toplotne energije koja se koristi za za
grevanje prostorija. Osim toga, veliki broj tehnolokih procesa zahteva toplu vodu
, koja se dobija iz kotlarnica. U ovom radu opisan je nadzorno-upravljaki sistem
gasne kotlarnice. U osnovi sistema su PLC i SCADA, koji obezbeuju nadgledanje pro
cesa, akviziciju, merenje i regulaciju svih relevantnih veliina u cilju odravanja
parametara grejanja u dozvoljenim granicama. Automatski rad poveava efikasnost ko
tlovskog postrojenja. Korienje gasa danas ima prednost u odnosu na konvencionalna
fosilna goriva, ije su zalihe ve iscrpljene, a osim toga njihovim sagorevanjem emi
tuju se tetni gasovi i materije, to doprinosi zagaenju ivotne sredine The basic purp
ose of the boiler station is to generate thermal energy which is used for space
heating. Apart from that, numerous technological processes demand heated water,
which is supplied from the boiler room. This paper presents the monito ring and c
ontrol system of the gas boiler station. At the core of the system there are PLC
and SCADA, which provide monitoring of the process, acquisition, measurement an
d regulation of all the relevant variables with the aim of keeping the parameter
s of heating within the approved limits. The automatic operation increases the b
oiler sta tion efficiency. The use of gas today has a major advantage as opposed
to conventio nal fossil fuels, the resources of which have already been depleted
and the burning of which releases toxic fumes and substances causing the environ
ment pollution Kljune rei: gasna kotlarnica; procesne veliine; SCADA; PLC Key words
: gas boiler room; process variables; SCADA; PLC
1. Uvod
Gasne kotlarnice su termotehnika postrojenja u ijem se sastavu nalazi jedan ili vie
izvora toplote sa pogonom na gas, pri emu je ukupna toplotna snaga vea od 50 kW.
Kotlarnice slue za pripremu tople vode, koja slui prvenstveno za grejanje prostori
ja. esto i razni tehnoloki procesi zahtevaju toplovodno grejanje. Za procese uprav
ljanja od interesa su sledei elementi kotlarnice: pretakalite, isparivaka stanica,
ko77

tlovi sa gorionicima, kotlovske i cirkulacione pumpe, elektromagnetni i elektrom

otorni ventili, ekspanzioni sudovi, merni elementi za nivo, protok goriva, priti
sak, spoljna temperatura i temperatura polazne i povratne vode, merai koliine gene
risane toplotne energije. Kotlarnica je kompleksno postrojenje, koje se u tehnol
okom smislu sastoji iz sistema za proizvodnju toplotne energije i sistema za dist
ribuciju ove energije. Uproena tehnoloka ema dela jedne vrelovodne kotlarnice sa pog
onom na gas, namenjene za sistem daljinskog grejanja, prikazana je na slici 1, a
na slici 2 je deo gasne kotlarnice i komandnog ormara. Cirkulaciju vode po gran
ama vre cirkulacione pumpe. Regulacija temperature razvodne vode za pojedine gran
e vri se kasnije u podstanicama.
2. Sistem za proizvodnju toplotne energije
Proizvodnja toplotne energije obavlja se sagorevanjem gasa u gorionicima kotlova
, pri emu se oslobaa energija gasa i predaje nosiocu toplote vodi. Ovaj sistem sas
toji se iz: prikljuka za pretakanje tenog naftnog gasa (TNG) iz autocisterne, pret
akalita, podzemnog rezervoara TNG s potrebnim prikljucima, toplovodne isparivako-re
dukcione stanice za TNG, objekta s elektrinim topovodnim kotlom za potrebe ispari
vaa, zaporne, sigurnosne, blokadne i merne armature, instalacije tene i gasne faze
TNG-a, ureaja koji slue sa sagorevanje goriva gorionika, ureaja u kojima se vri tra
nsformacija energije kotlova i sistema za odvod produkata sagorevanja iz kotlova
dimovodnog sistema. U isparivako-redukcionoj stanici nalazi se toplovodni ispari
va sa grejnom spiralom, prikljukom za tenu fazu i izlazom gasne faze. Na ulazu u is
pariva je elektromagnetni ventil u Ex konfiguraciji, koji po potrebi zaustavlja t
enu fazu. Ventil proputa tenu fazu u ispariva ako je grejni fluid postigao radnu tem
peraturu a gasna faza je dostigla 30 oC. Ovaj ventil prekida dotok tene faze kada
doe do zahlaenja na gasnoj fazi, ili pak doe do nestanka elektrine energije. Pomenu
ti elektroelementi su pod nadzorom sistema PLC i SCADA. TNG se iz podzemnog reze
rvoara vodi u ispariva u kome isparava pod dejstvom toplote iz elektrinog toplovod
nog kotla sa cirkulacionom pumpom. Regulator pritiska sa integrisanim blokadnim
ventilom sniava pritisak prema potroaima na 200 mbar. Posle isparivaa nalaze se dve
redukcione grupe radna i rezervna, to obezbeuje siguran rad cele stanice. Gas se d
alje vodi do gasnih rampi gorionika. 2.1. Gorionici U gorionicima (G1, G2, G3) v
ri se priprema smee goriva i vazduha, paljenje smee i njeno sagorevanje u kotlovima
. Osnovni elementi gorionika su: sistem za dovod vazduha za sagorevanje i sistem
za dovod goriva (gasa). Sistem za dovod vazduha za sagorevanje ine ventilatori s
a pripadajuim kanalima za vazduh. Motori ventilatora se napajaju preko frekvencij
skih regulatora, to omoguava odravanje konstantnog pretpritiska u loistu kotla. Gori
onik poseduje regulator za regulaciju pritiska gasa, mera protoka gasa, gasnu ram
pu i gasni plamenik. Gas se u kotlarnicu dovodi pod pritiskom od 100 mbar i prek
o regulatora se redukuje na 20 do 30 mbar, da bi se preko gasne rampe odveo u pl
amenik. U sluaju potrebe, dovod gasa moe se prekinuti interventnom slavinom. Svaki
od gorionika poseduje upravljaku jedinicu, pod ijim se nadzorom odvija rad gorion
ika. Upravljake jedinice komunikacijom su povezane s PLC-om kotlarnice. 78

GRANA IV
GRANA III
GRANA I GRANA II
Grana IV
M11.1, M11.2
M10.2, M10.3
Grana I Grana III
Grana II
10
Ravni zaporni ventil Kugla ventil Elektromagnetni ventil Mera protoka Napojni vod
tople vode Povratni vod tople vode
11
? ?
T
M10.1
P2
Pr2
T
B22
Kablovi Signali sa senzora Upravljaki signali
T
T
M
TM
8 9
12 12
M12.5 M12.6
12
M12.1 M12.2
M12.3 M12.4
M
P3

B1.2 B2.2
PS TS
MKM
PS TS
5
M
P2
K1 K2 K3
merenje nivoa vode
G1 G2
B2 B2.1
G3
B1
M7
B3
6
7
B1.1
B3.1
Slika 1. Tehnoloka ema dela gasne kotlarnice
Lmin2 Lmin3
ROg3 ROg2
ROg1
Tspolja B100
RAUNAR
SCADA
Lmin1
P1
OPERTOR PANEL
PLC
LEGENDA
K1, K2, K3 vrelovodni kotlovi s pogonom na gas G1, G2, G3 gorionici s gasnom ram
pom

5. Zatvorena ekspanziona posuda 6. Hemijska priprema vode 7. Klipni kompresor

8. Razdelnik 11. Cirkulaciona pumpa 9. Sabirnik 12. Kotlovska zatitna pumpa 10. C
irkulaciona pumpa
79

Slika 2. Prikaz dela gasne kotlarnice i dela komandnog ormara 2.2. Kotlovi Kotlo
vi, koji su sudovi pod pritiskom, vre transformaciju energije osloboene sagorevanj
em gasa u toplotnu energiju i predaju je nosiocu toplote vodi. U kotlarnici su i
nstalirana tri vrelovodna kotla: kotlovi K1 i K2 kapaciteta po 12 MW (radni kotl
ovi), 16 bar, kotao K3 kapaciteta 8 MW, 16 bar (rezervni). Radna temperatura u k
otlovima je 170 C. Zadata temperatura povratne vode je 110 oC. Ova temperatura se
kontrolie sistemom recirkulacije koji je izveden na svakom kotlu. U sklopu siste
ma recirkulacije nalaze se: recirkulacione pumpe (M12.1, M12.2, M12.3, M12.4, M1
2.5 i M12.6), gde je jedna pumpa radna, druga rezervna, pri emu se uloge menjaju
posle odreenog vremena putem SCADA sistema; meaki regulacioni ventili (Vreg1, Vreg2
i Vreg3) i spojni cevovod. Recirkulaciona pumpa je instalirana na kotlovskom po
vratnom vodu i ima zadatak da ostvari cirkulaciju vode u bajpas cevovodu (spaja
potisni i usisni cevovod). Pumpa uzima deo vode ija je temperatura 170 oC. Ova se
voda mea s povratnom vodom, ime se podie temperatura od oko 110 oC. Redosled rada
kotlova je: kotao K1 radni, kotao K2 stand by, kotao K3 rezervni. U kotlovima su
postavljene i sonde donjeg kritinog nivoa vode (Lmin), koje iskljuuju gorionike u
z svetlosni i zvuni alarm na SCADA sistemu. Na slikama 3 i 4 prikazani su SCADA e
krani kotlarnice. Distribucija proizvedene toplote vri se pomou nosioca toplote vr
ele vode, koja se putem cevne instalacije (mree) transportuje do sekundarnih topl
otnih postrojenja (podstanica). U njima se vri predaja toplote sekundarnim sistem
ima potroaima, a zatim se ponovo vraa u postrojenje za proizvodnju toplotne energij
e. Sistem distribucije ine sledei podsistemi: sabirnik vrele vode 170 oC, razdelni
k povratne vode 75 oC, razdelnik povratne kotlovske vode, meaki regulacioni ventil
, razdelnik tople vode 130 oC, sabirnik povratne vode iz sistema grejanja 75 oC,
sitemske cirkulacione pumpe sa sabirnim kolektorom, postrojenje za odravanje pri
tiska u sistemu, postrojenje za pripremu i tretman napojne vode, postrojenje za ien
je filtriranje vode. 80

Slika 3. Jedan SCADA ekran kotlarnice sa trend grafom temperature povratne vode
Slika 4. SCADA ekran kotlarnice gde su kotlovi 1 i 2 aktivni Sabirnik vrele vode
ima sledee prikljuke: prikljuak vrele vode 170 oC proizvedene u kotlovima K1, K2 i
K3 i prikljuak sabirnu cev za sisteme grejanja. Na sabirnik su prikljuene cirkula
cione pumpe, radne i rezervne: MI1, MI2; MII1, MII2; MIII1, MIII2; MIV1, MIV2. 8
1

Pumpe ciklino menjaju ulogu radne i rezervne nakon odreenog broja radnih sati, put
em SCADA-e. Kontrolie se permanentno i temperatura leajeva pomou senzora. Ova tempe
ratura sme da raste maksimalno 50 oC iznad temperature okoline s tim da maksimal
na temperatura ne sme da pree 80 oC. U sluaju da temperatura jednog od leajeva pora
ste na 70 oC, signal upozorenja se javlja na SCADA-i. Ako doe do porasta temperat
ura na 80 C, javlja se svetlosni i zvuni alarm uz poruku na ekranu SCADA raunara, p
ri emu se iskljuuje motor pumpe. Startovanje i regulacija motora pumpi ostvaruje s
e posredstvom frekvencijskih regulatora (FR), kojima upravlja PLC ili operater p
utem SCADA-e. Pomou FR, promenom odnosa U/f motora, menja se broj obrtaja pumpe, i
me je omogueno upravljanje i voenje pumpi u zavisnosti od radnih uslova konzuma. P
oveanjem toplotnog konzuma menja se karakteristika cevovoda javlja se pad pritisk
a u sistemu. Promenom broja obrtaja pumpe sistem se prilagoava stanju konzuma.
Slika 5. SCADA prikaz sistema za hemijsku pripremu vode i odravanje pritiska
4. Sistem za odravanje pritiska
Piezometarski pritisak u sistemu je 8 bar (pritisak kada cirkulacione i recirkul
acione pumpe ne rade). Ovaj pritisak je uslovljen zahtevom da u svakoj taki siste
ma pritisak mora biti iznad pritiska isparavanja vode na maksimalnoj radnoj temp
eraturi. Budui da je kritini pritisak vode na temperaturi 170 oC 7,9 bar, piezomet
arski pritisak sistema je podeen na 8 bar. Postrojenje za odravanje pritiska (slik
a 5) sadri: vertikalni sud, presostat za kontrolu pritiska kao sigurnosni element
, koji je ugraen na ekspanzionom vodu, senzor pritiska, cirkulacione pumpe za dop
unu vode (radna i rezervna pumpa) Md1 i Md2, nepovratne ventile, regulacioni ven
tili konstantnog pritiska, prestrujni ventil bez pomone energije, elektromagnetne
rasteretne ventile Vras1 i Vras2, ventile za dopunu Vd1, Vd2, zaporne ventile,
zaporni ventil u bajpas 82

vezi, sonde donjeg i gornjeg nivoa NSD i NSG, donji sigurnosni nivo DSN i gornji
sigurnosni nivo GSN, sigurnosne ventile. Poetkom procesa grejanja poviava se temp
eratura vode u sistemu, a time i njena zapremina, to izaziva porast pritiska. Kad
a pritisak poraste iznad podeenog, presostat koji je ugraen na kolektoru sistema z
a odravanje pritiska, registruje porast pritiska i otvara rasteretne elektromagne
tne ventile Vras1 i Vras2 da bi viak vode iz sistema prebacili u posude. Rad rast
eretnih ventila signaliziran je signalom LED rastereenje, koja svetli kad su rast
eretni ventili aktivni. Ako se iz bilo kog razloga desi da se elektromagnetni ve
ntili ne otvore, tada prestrujni ventil bez pomone energije, koji je podeen na pri
tisak otvaranja neto iznad podeenog pritiska na presostatu, treba da prebaci viak v
ode u ekspanzionu posudu. U sluaju da je i ovaj ventil otkazao ili je koliina vode
koja ekspandira vea od koliine vode koju moe da propusti rasteretni ventil, reagov
ae sigurnosni ventil koji je podeen na pritisak otvaranja 11 bar. Kada iz bilo koj
ih razloga pritisak u sistemu opadne ispod podeenog piezometarskog pritiska, pres
ostat pokree pumpu za dopunu Md1 (Md2). Pritisak punjenja se ograniava regulacioni
m ventilima postavljenim na potisnom cevovodu pumpi. Kada se postigne podeeni pri
tisak, presostat iskljuuje pumpu. Indikacija rada pumpi je pomou LED-a koje su pos
tavljene na vratima komandnog ormara. Status pumpe se prati i na SCADA-i. Ako se
desi nekontrolisan gubitak vode u sistemu, to moe biti posledica pucanja cevovoda
, dolazi do naglog pada pritiska. Ukoliko sistem za odravanje nije u stanju da od
ri zadati pritisak, aktivira se zatita koja iskljuuje pogon u potpunosti. Postrojen
je za odravanje pritiska u sistemu mora uvek da funkcionie, ak i u sluajevima ispada
elektrinog napajanja. Iz tog razloga je kompletno postrojenje prikljueno i na diz
el agregat. Za rad kotlarnice vaan je i sistem za hemijsku pripremu i tretman nap
ojne vode (jonsko omekavanje vode), s autonomnom upravljakom jedinicom koja je u k
omunikaciji sa sistemom SCADA.
5. Protiveksplozivna zatita
Protiveksplozivna zatita (PEx) je skup mera koje se preduzimaju u cilju spreavanja
nastajanja eksplozija ili poara u prostorima u kojima se javljaju eksplozivne at
mosfere. Mere se sastoje od sagledavanja svih izvora i uzronika eksplozivne atmos
fere poev od projektno-tehnike dokumentacije do realizacije sistema zatite. Ova vrs
ta zatite primenjuje se na elektrine i neelektrine instalacije, opremu, ureaje i sis
teme namenjene za rad u prostorima ugroenim eksplozivnom atmosferom. Gasne kotlar
nice su tipina mesta na kojima je mogua pojava eksplozivnih atmosfera i u kojima s
e primenjuju propisi PEx zatite. Detekcija gasa je mera upozorenja a ne zatite. Si
stem za detekciju gasa obavezno se ugrauje u kotlarnice u kojima se koriste gasov
i tei od vazduha, kao i u kotlarnice iji je pod ispod nivoa okolnog tla, ili se na
laze u zgradama u kojima se stalno ili povremeno okuplja vei broj ljudi.
6. Rad kotlarnice
Normalan reim rada kotlarnice je automatski. Kompletan proces startovanja, upravl
janja, nadziranja, zatite i zaustavljanja obavlja PLC na osnovu odgovarajueg progr
ama. Kotlarnica radi pod nadzorom sistema SCADA. Proverava se da li je SCADA raun
ar prikljuen na UPS i da li je dizel agregat spreman za pogon (da li po83

stoji gorivo). Po odreenom algoritmu vri se provera dovoda gasa i provera sistema
za pripremu napojne vode, sistema za odravanje pritiska, sistema za cirkulaciju v
ode i gorionika. Ukoliko procedura provere protekne korektno, kotlarnica se puta
u rad. Kod SCADA prikaza kotlarnice od interesa je praenje termikih, elektrinih i h
idraulikih parametara. U tom smislu, SCADA aplikacija ima tri dela, i to jedan sa
elektrinim, drugi sa hidraulikim, trei sa termikim parametrima. Oni se uporedo mogu
prikazivati na po treini ekrana, ili pak pojedinano. Parametri koji se mere ili p
reraunavaju prikazuju se na slikama SCADA-e (uglavnom osnovni koji su dovoljni op
erateru da ga ne bi preoptereivali nepotrebnim podacima). Na HRD-u (hronolokom reg
istratoru dogaaja) belee se sve promene digitalnih i analognih ulaza i izlaza i sv
i karakteristini dogaaji (iskljuenja pumpi od strane sistema zatite, iskljuenja motor
a od strane operatera, dostizanja kritinih vrednosti temperature itd.). Pri pojav
i ovakvih dogaaja sistem sam pokree komunikaciju i javlja promene sistemu SCADA. K
otlarnica je projektovana za automatski start koji zavisi od spoljne temperature
. Kada ova temperatura padne ispod 14 oC i takvo stanje traje 72 sata, ostvaren
je osnovni uslov za automatski start postrojenja. SCADA proverava uslove za star
t: pritisak gasa, nivoe vode u kotlovima, piezometarski pritisak vode, funkciona
lnost gorionika i pumpi, komunikaciju sa frekvencijskim regulatorima, postrojenj
e za hemijsku pripremu vode. Ako su ostvareni svi uslovi SCADA startuje kotao K1
. Gorionik G1 poinje sa radom i to sa 30% maksimalnog kapaciteta radi postupnog z
agrevanja kotlovskih povrina (dok ne postigne 100 C na izlazu iz kotla), a onda pr
elazi na puni kapacitet u cilju postizanja zadate temperature na izlazu. Podeena
temperatura je 165 oC. Regulacija kapaciteta je kontinualna i odvija se u raspon
u od 10% do 100% kapaciteta. Elektromotorni trokraki ventili reguliu temperaturu
povratne vode (110 oC). U poetku rada kotla ventili ostvaruju cirkulaciju u kotlo
vskom krugu kako bi se postiglo bre zagrevanje kotla.
7. Sistem za distribuciju toplotne energije
Temperatura u polaznom vodu sistema za grejanje regulie se u zavisnosti od spoljn
e temperature. Regulaciju obavljaju trokraki ventili VregT1 i VregT2. Pri vrlo n
iskoj spoljnjoj temperaturi vrednosti temperatura u polaznom vodu i povratnom vo
du treba da su 130 oC i 75 oC. Ako kotao u zadatom vremenu (3 sata) ne dostigne
zadatu temperaturu na izlazu od 165 oC, znai da je konzum grejanja vei od trenutno
raspoloivog kapaciteta i SCADA stavlja u pogon kotao K2. Kada kotao dostigne kap
acitet od 35%, SCADA obustavlja rad kotla K1 i u radu ostaje kotao K2. Kotao K3
je rezervni i ukljuuje se samo u sluaju kada otkae start jedog od dva radna kotla,
ili je neki od kotlova u fazi remonta ili popravki. Za obezbeenje cirkulacije vod
e u sistemu i savladavanje otpora slue cirkulacione pumpe MgCp1 (radna), MgCp2 (r
ezervna), MgCp3 (stand-by). U zavisnosti od konzuma grejanja menja se i pad prit
iska u sistemu, to je dalje indikator za korekciju protoka odnosno broja obrtaja
pumpe. U sluaju porasta konzuma poveava se i pad pritiska u sistemu na osnovu ega t
reba da se prilagoava napor pumpe. U tim uslovima frekvencijski regulator FR povea
va broj obrtaja pumpe i tako odrava zadati izlazni pritisak. Pod uslovom da konzu
m pada, proces se odvija u suprotnom smeru i pumpa radi sa manjim brojem obrtaja
. Time se ostvaruju utede u energiji i produava vek trajanja pumpi i celog hidraul
ikog sistema. 84

Slika 6. SCADA prikaz sistema za distribuciju tople vode sa dijagramom spoljne t

emperature Kada konzum toliko poraste da radna pumpa nije u mogunosti da dostigne
zadati pritisak na izlazu, SCADA pokree odgovarajuu stand-by pumpu, koja ulazi u
paralelan rad poveavajui protok pri konstantnom naporu pritisku. SCADA ima potpuni
nadzor nad sistemom. Parametri koji imaju bitan uticaj na sigurnost sistema i b
ezbednost ljudi kontinualno se prate i u sluaju prekoraenja zadatih vrednosti rad
kotlarnice se zaustavlja. To su sledei parametri: 1. temperatura na izlazu iz kot
lova (kritina vrednost 180 oC), 2. maksimalni radni pritisak u sistemu (kritina vr
ednost 12 bar), 3. minimalni pritisak u sistemu (zadata vrednost 7 bar).
8. Upravljanje i nadzor
Upravljaka jedinica je zasnovana na PLC konfiguraciji SIEMENS CPU 315-2 PN/DP (ko
nfiguracija sistema data na slici 7, a izgled komandnog ormara prikazan je na sl
ici 2, desno). Pored modula za napajanje ugraeni su digitalni i analogni ulazno/i
zlazni moduli koji omoguavaju akviziciju podataka sa mernih i signalnih davaa, kao
i slanje upravljakih signala do izvrnih organa. Integrisani prikljuak ethernet omo
guava povezivanje upravljake jedinice sa operatorskim panelom i PC radnom stanicom
. Ethernet switch (D-LINK) upravlja protokom podataka u lokalnoj ethernet mrei. N
a operatorskom panelu se vri zadavanje i pregled procesnih veliina. PC radna stani
ca je sa Windows-ovom platformom na kojoj su pokrenuti servisi SIEMENS PC Statio
n, MS SQL Server, OEM verzija za SIEMENS WinCC Flexible i server za komunikaciju
sa upravljakim modulom. U okviru MS SQL servera instalirana je baza podataka za
smetanje veliina i parametara znaajnih za rad kotlarnice, kao i aplikativni softver
za generisanje izvetaja. 85

Slika 7. Konfigurisanje upravljakog sistema S7 300

9. Zaustavljanje pogona
Zaustavljanje kotlarnice moe se vriti automatski ili runo. Ona se automatski gasi u
sluajevima kada spoljna temperatura poraste iznad 14 oC i takvo stanje traje nep
rekidno 72 sata. Rad kotlarnice moe obustaviti operater na SCADA sistemu. Po potr
ebi postrojenje se moe zaustaviti i runo.

10. Zakljuak
Nadgledanje i odravanje parametara kao to su temperatura vode, pritisak vode i gas
a, nivo vode, rad pumpi, elektromagnetnih ventila i ventila s motornim pogonom,
rad gorionika i drugih elemenata, vri SCADA sistem u sprezi s PLC-om. Osnovna vel
iina prema kojoj se odrava temperatura vode na izlazu je temperatura spoljnje sred
ine. U zavisnosti od spoljnje temperature, prema zadatoj krivoj (tabeli) podeava
se vrednost temperature vode u izlaznom vodu. Na taj nain odrava se temperatura to
ple vode koja se alje prema potroaima. Prema toj temperaturi se vode i svi procesi
u kotlarnici. Predloeni nadzorno-upravljaki sistem omoguuje: periodino oitavanje kar
kteristinih veliina ureaja i opreme i generisanje alarma u sluaju prekoraenja zadatih
vrednosti; periodino oitavanje radnih sati ureaja i opreme; arhiviranje promena na
svim digitalnim i analognim ulazima i izlazima upravljake jedinice, koja je inst
alirana u kotlarnici; dugorono arhiviranje svih akcija operatera; zadavanje fleks
ibilnih radnih grafika. Vizuelizacija objekata upravljanja sa grafikim i tabelarn
im prikazom relevantnih veliina i parametara, od velikog je znaaja i za sektor odra
vanja. Na ekranu SCADA sistema, kroz desetine intuitivnih ekrana ima se uvid u f
unkcionalnost cele kotlarnice, a pojava alarmnih signala omoguava bru lokalizaciju
kvarova, ime se znatno poveava efikasnost odravanja. 86

Omoguena je svetlosna i zvuna signalizacija dostizanja kritinih vrednosti (alarma),

pri emu se odvijaju odgovarajue aktivnosti upravljake logike. Zvuni alarmi se mogu
akvitirati dok svetlosni ostaju aktivni sve dok ih operater ne potvrdi i otkloni
uzroke njihovog nastanka. Oni se generiu ne samo u sluaju neispravnosti i kvarova
ureaja i opreme u sistemu, ve i pri nestanku komunikacije izmeu senzora i/ili izvrn
og organa sa upravljakom jedinicom, ili kada doe do prekida komunikacije PLC-a sa
lokalnom upravljakom jedinicom (npr. sa upravljakom jedinicom gorionika, upravljako
m jedinicom sistema za hemijsku pripremu vode i sl.).
11. Literatura
[1] Persi, B., B. Dragievi, Projektiranje plinskih kotlovnica, Rijeka, 27. svibnja
2006. [2] Stankov, S., Glavni projekat elektrinih instalacija i automatskog uprav
ljanja za kotlarnicu na mazut u Bujanovcu, SZP Zavariva Vranje, Projektni biro u Niu
, 2001. [3] Stankov, S., Glavni projekat elektrinih instalacija i automatskog upr
avljanja gasnom kotlarnicom za Fabriku belih limova US STEEL Serbia u apcu, SZP Zava
riva Vranje, Projekt. biro u Niu, 2004. [4] Stankov, S., Glavni projekat kotlarnice
za proizvodnju pare u pogonu Navip a u Vranju, Sluba razvoja, SZP Zavariva, Vranje,
6. [5] Berger, Hans, Automating with Simatic Integrated Automation with SIMATIC
S7300/400, Controllers, Software, Programming, Data Communication, Operator Contr
ol and Process Monitoring, 2rd revised edition, Erlangen, 2003. [6] Berger, Hans
, Automating with Step 7 in Lad and FBD, SIMATIC S7 300/400, Programmable Contro
llers, 3rd revised edition, Erlangen, 2005. [7] Berger, Hans, Automating with St
ep 7 in STL and SCL Programmable Contro llers SIMATIC S7 300/400, 3rd edition, Er
langen, 2005. [8] Barley, David, Edwin Wright, Practical SCADA for Industry, Els
evier, 2003. [9] Clarke, Gordon, Deon Reynders, Practical modern SCADA, Protocol
s, Elsevier, 2004. [10] Weigmann, J., G. Kilian, Decentralization with profibus
DP/DPV1, 2nd edition, 2003. [11] *** SIEMENS Power Meter SIMEAS P, Manual, Edition
01/2007. [12] Shivaji, Choudhuri, Condition Monitoring in Thermal Power Plant.
[13] uni, M., N. Dujmovi, Plin i plinska tehnika, I i II, Tehnika knjiga, Zagreb, 19
83. [14] *** Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje, graenje, pogon i o
dr avanje gasnih kotlarnica (Sl. list SFRJ, br. 10/90 i 52/90).
kgh
87