Istorija Crkvenog pesnistva i pesnika

1.PERIOD (1-4 VEK)

Judejski hram i bogosluzenje ostavili su veliki uticaj i prvom periodu. Psalmi i
biblijske pesme zauzimaju veoma bitno mesto u bogosluzbenom zivotu Hriscana.
Takodje je jos uvek prisutan sinagogalni karakter.
Zivot prvih hriscana bio je harizmatski i prorocki ekstatican.
Ekstaticna duhovnost ne dozvoljava nikakvo zapisivanje tekstova. Tada nisu
postojale utvrdjene molitve.
Molitve harizmaticnog dozivljaja su bile po svom nadahnucu i formi slicne
prorostvima Jeremije i Isaije i Davidovim psalmima.
Postoje svedocanstva kao sto je ,, Prva poslanica Korincanima ,
Sv.Klimenta Rimskog o Bogonadahnutim Himnama Hristu.
Plinije Mladji svedoci da su se na sabranjima pevale himne Hristu kao Bogu.
Jedan od najvaznijih izvora jeste Slovo Judeja i Hriscana gde postoje
svedocenja o himnama koje je sam Hristos Pevao, sacinjenih od stihova i
refrena:AMIN.
SV. Kliment Aleksandrijski u svom delu PEDAGOG govori o pojavi crkvenih
himni, ali i himni i psalmima koji su nasledjeni. Kod Origena, Sv.Grigorija
Niskog u mucenickim oktima.
Jedna od najstarijih starohriscanskih himni koju danas koristimo je SVJETE TIHI .
U slovenskim casoslovima se pripisuje Sofroniju Jerusalimskom, dok je
Sv.Marko Efeski pripisuje Sv.Muceniku Atinogenu. U njoj je iskazana
Hristologija II i III veka.
Besede Sv.Grigorija Bogoslova imaju poetski karakter i Sv.Jovan
Damaskin je uzeo za svoje kanone. Besede na Vaskrs i Bozic su pretvorene u
himne na iste praznike. (uzimani su samo poceci).
Sveti Metodije Olimpijski u delu ,,Pir deset djeva po uzoru na Platonovo,
velica devstvenost i stvara jedinstvenu i do tada formu IPAKOJ. U to
vreme( 4.vek) pojavljuje se i Akrostih.
U to vreme razni jeretici su poceli da primenjuju poeziju u svom bogosluzenju.
Kod Origena u delu ,, Protiv Kelsa i kod Ipolita u delu ,,Filosofumene
vidimo ostatke ,,ofita koji su se koristili na njihovom bogosluzenju.
Kao protivnik jereticima pojavljuje se Sv.Jefrem Sirin sa svojim pesnistvom koji je
napisao: 27 himni u cast Bogorodice, 52 o Crkvi, 87 o Veri. Njegove himne se
danas primenjuju medju Sirijcima.
ZAKLJUCAK: Na ranohriscansku himnografiju najveci uticaj imalo je
harizmaticno nastojanje. Po sadrzaju bile su himne pobednickog nastojanja i
sa eshatoloskim nastojanjem.
Imamo sacuvane neke fragmente molitava koje su uvrstene u cin KRSTENJA I
EVHARISTIJE.

2. PERIOD- PROCVAT CRKVENE POEZIJE( 5-7 VEK)

Pojavili su se pesnici koji su ostavili veliki pecat na Crkvenu Muziku.( ANATOLIJE,
SOFRONIJE,SERGIJE). Najpoznatiji je Sv.Roman Melod koji je uveo novi vid
pesnistva KONDAK.
U ovom periodu vidi se i razvitak jereticke poezije na koju su pravoslavni morali
da odgovore iskazujuci Svete Dogmate u himnama.
Deljenjem monastva, deli se i sama himnografija. Egipatski pustinjaci nisu bili
pristalice gradskog pevanja. Tada se javaljaju dva pravca: konzervativni i
stvaralacki.
Manastiri (Studitski, Savaiti i Lavre po Rusiji)-nove pesme.
Vazniji himnografi:
Car Justinijan( 6.vek) Himna Jedinorodni Sine u Liturgiji.
Patrijarh Carigra.Anatolije( 5.vek) anatolijeve ili istocne stihire( sastavljac)
Roman Melod- Kondak, napisao Kondak na Bozic. Sjedalne iz Trioda i Mineja,
Svjetilni.
Sv.Sofronije Jerusalimski. Borac protiv monotelita, pisac: Carskih casova na
Bozic, Veliki Petak, Stihire na Velikom Osvecenju Vode. Autor ovih nije on, vec
Josif Pesnopisac.
3.PERIOD-PREOVLADAVANJE KANONA( OD 7.VEKA)
Karakteristike: uvodjenje nove forme KANONA, TROPARA,SVJETILNI I STIHIRE.
Nastanak kanona vezuje se za Sv.Andreja Kritskog.
Postojale su 3 skole pesnistva: Savaiti, Studiti, Grcko-Rimska skola.
Savaiti- Povezani sa man.Sv.Save u Judejskoj pustinji. Tamo je nastao tipik
Sv.Save Osvecenog.
Pisali su kanoe za velike praznike i popraznistva, i stihire za te praznike.
Naglasavali su dogmatsku i unutrasnju-subjektivnu stranu.
Najpoznatiji :
Sv.Andrej Kritski(7-8 vek): veliki kanon u velikom postu. Sadrzi 250 tropara.
Tripesme na povecerju, Cvetne nedelje i Strasnu nedelju. Kanon na Lazarevu
subotu, i u nedelji zena mironosica. Stihire: Bozic,
Vozdvizenje,Sretenje,Petrovda....
Sv.Jovan Damaskin(8.vek) - Kanon na Pashu,Vaznesenje i ostale spasonosne
dogadjaje,Bogorodicine praznike i Sv.Vasiiju, Grigoriju Niskom, Ipolitu, Jovanu
Zlatoustom.
Sv.Kozma Majumski- Kanon na Uspenje, na ulazak Hristov u Jerusalim, i ostale
velike praznike.

Sv.Stefan Savaot( 8.vek)- kanon: Obrezanje, prepodobne oce koji su postradali

prilokom napada na manastir.
Sergije Agiopolit( 9,vek)- Stihire: Bozic, Vavedenje.
Studiti su vezani za obitelj Sv.Teodora Studita u Carigradu. Manaastir je
doprineo pobedi protiv ikonoboraca.
Njihova skola je osnovana u 5.veku od strane rimskog patricija Studija.
Najpoznatiji studit je Sv.Teodor(9.vek). Sacinio niz kanona na
Mesopusnu,Siropusnu, cetveropesnec na 2.3.4.5.subotu Velikog Posta. Sastavili
Bogorodicine i Krstobogorodicine.
Josif Studit(9.vek) kanon: Nedelja bludnog sina, cetveropesnec u nedelje Velikog
posta i tripesme u Siropusnoj nedelji.
Sv.Nikita iguman Studijski: stihire prve neelje Velikog posta i kanon Sv.Teodori
Stratilatu.
Sv.Kliment Studit: kanon: u cast Efeskim starcima, Mojsicu, arhng.Mihailu i u
nedelju pred Bozic.
Kiprijan Studit-pisao stihire.
Monah Teostrikt- autor Molebna Presv.Bogor.
Sv.Teofan Nacertan: ispovednik i mitropoliy Nikeje.
Italo-Grci iz Magna Grecije, oko grada Sirakuze skupljeni. Svoje pesnistvo su
razvijali gde su se nastanjivali.
Ovaj pravac razvio se u oblasti Velike Grcke koja se prostirala na prostoru juzne
Italije, Kalbrije i Sicilije.
Autori:
Gr. Gigorije ep. Sirakuze; rodjen je na Siciliji. Nazivaju ga Sikeliot. Napisao je
stihire Sv. Dimitriju Solunskom, Jakovu Persijancu i Porfiriju Gaskom.
Arsenije ep. Kerkire. Poeta iz 9. Veka. Autor kanona na jeleosvecenju, nekih od
stihira u cast arhistratiga Mihajla, ap. Petra i Pavla, i proroka Ilije.
Sv. Josif Himnograf. Smatran za jednog od najplodnijih pesnika jer je on sacinio
veliki proj kanona uglavnom su to svi kanoni (48) na sedmicne dane, a koji se
nalaze u Oktoihu; zatim, tropari Bogorodici. Pripisuju mu se kanoni predpraznistva
Sretenja, Bozica i drugi.
Jednom recju Josif Himnograf se smatra za poslednjeg velikog pesnika koji je
stvarao kanone.
Marko monah iz Lavre Sv. Save. Poznat je kao sastavljac tropara na Veliku
Subotu. Napisao je i molitvu Presvetoj Trojici, ali najpoznatiji je kao autor ustavnih
napomena o pravilima povezivanja sluzbi u slucaju poklapanja praznika, i to su
tzv.Mmarkove glave.

Razvoj dnevnog kruga

Ovde preovladava uticaj starozavetne tradicije. Bogosluzenje Sinagoga ostavila je

veoma primetan trag u ovom segmentu zivota Crkve. U ap. periodu, saglasno
Delima apostolskim, vidimo da postoji bogosluzenje treceg, sestog i devetog
casa. Ovaj smomenik ranog hriscansta kako vidimo, takodje zna i za agapevecere ljubavi koje spominje ap. Pavle.
Lukijan Samosatski u tim vecerama ljuba vidi povod za optuzbe protiv hriscana. U
drugoj polovini drugog veka primetna je promena u liturgickoj praksi: Liturgija
biva odeljena od agape, te biva preneta u jutarnje casove dane. Justin Filosof
govori o Liturgijama a ne o vecerama Gospodnjim; on takodje razlikuje obicnu
Liturgiju u dan sunca tj. u nedelju, od tkz. Liturgija krstenja koje su sluzene u
prilikama masovnih krstenja katihumena. U tom period postepeno se ucvrscuje
antifonsko pevanje.
U trecem veku desava se definitivni prelaz agape u jutarnje casove. Njen cin nam
daje Tertulijan. On govori o molitvama koje su po svemu sudeci zaceci buducih
jektenija. Spomenici tog vremena govore o polunocnom bogosluzenju, takodje se
zna i za vecernji i jutarnji psalam.
U cetvrtom i petom veku dolazi do znacajnih promena.U tom vremenu iscezavaju
agape.Laudikijski sabor zabranjuje vrsenje agapa,ali jos uvek agape su
prihvacene na zapadu.U ovom peridu javlja se jedan poseban tip manastira u
Konstantinopolju-nespavajuci.
U sestom i sedmom veku formiraju se tzv.pravila manastirskog zivota-tipici.U
palestini to je delatnost svetog Save,Eftimija,Teodosija a na Sinaju Prepodobnog
Nila Sinajskog.Bogosluzenje se u tom periodu sve vise oblikuje,najmanje se
sluzba menja kod Nestorijanaca zato sto se bogosluzenje ogranicava samo na
pevanje psalama.Kod Jermenena znaju za polunocnicu,za cetri bogosluzbena casa
i povecerje. U devetom veku ustav je vec formirao potpuni krug dnevnih sluzbi i
to u obliku koji danas poznajemo.Tkodje je poznat tipik studitskog manastira koji
je imao veliku ulogu u ikonoborackim sporovima.Taj tipik je duze vreme bio jedini
koji se primenjivao na prostorima Rusije a kasnije ga potiskuje tipik Svetog Save.

Razvijanje sedmicnog kruga

Kod Justina nedelja kao dan vaskrsenja naziva se i dan sunca.Znacenje nedelje u
hriscanskom svetu jeste spomen na vaskrsenje Gospodnje.Kod Jevreja subota je
dan odmora a ponedeljak i cetvrtak su dani posta do se u ranoj crkvi veoma rano
sirio obicaj da se posti sredom i petkom.Na istoku liturija je sluzena subotom za
razliku od rima i aleksandrije.Subotom svedoci Ipolit bio je obicaj da se posti,dok
u Milanu to nije bio obicaj kako to tvrdi Amvrosije Milanski.U prvom veku subota
ustupa mesto nedelji.U drugom veku nedelja zauzima svoje mesto a sreda i petak
postaju dani posta.U trecem veku prihvatilo se pravilo da se nedeljom ne radi i ne
posti niti da se kleci.U cetvrtom veku monasko bogosluzenje pojacava znacaj
subotnjeg bogosluzenja uvodjenjem bdenija.Savremeno posvecvanje pojedinih

dana u sedmici odredjeno spomenu svetih predstavlja nesto sto je odredjeno

ustavom.Ponedeljak andjelima, Utorak- Jovanu Krstitelju...

Razvijanje godisnjeg kruga

Ovo se desava i danas tako sto crkva ne prestaje da obogacuje svoj kalendar.
Jevrejski bogosl. krug i ovde je imao znatan uticaj.
Period od prvog do treceg veka
Prvo mesto medju praznicima zauzimaju Pasha i Pedesetnica. To su dva
najvaznija praznika. Pasha je usresredjena na Vaskrsenje Gospoda i o njoj se
govori vec u posl. Ap.Pavla. Postoji svedecanstva Tertulijana, Origena o
predpashalnom postu. Pasha je povezana sa nedeljom i to je naravno pokretni
praznik. Odredjena je da se slavi 14. Nisana. Pedesetnica ima svoju
starozavetnu osnovu. Sudeci po Klimentu Aleksandrijskom vec se u periodu
izmedju prvog i treceg veka ustalio obicaj praznovanja Bogojavnjenja. U to vreme
nije imao sadasnji sadrzaj, vec je okuhvatao Gospodnje rodjenje kao i sam
dogadjaj krstenja.U toj epoho zapocinju i praznici cast mucenika. Spomeni
mucenika kao dani njihovog rodjenja za zivot vecni.
Period od cetvrtog do petog veka
1. Bogojavnjenje do tog vremena jos nije bio crkveni praznik.
2. Bozic u ovom periodu biva odvojen od krstenja Gospodnjeg
3. Veliki pos u tom periodu gotovo svuda traje 40 dana osim u Rimu gde traje
20 dana
4. U tom periodu pojavnjuje se praznik Sretenja i Vaznesenja Gospodnjeg
5. Zahvaljujuci Eteriji imamo podataka o praznovanju Strasne sedmice
6. U vezi sa pronalaskom casnog krsta nastaje praznik tog dogadjaja
7. Pojava prvih praznika u cast Bogorodice
8. Razvoj spomena mucenika

Period od sestog do osmog veka

Crkveni kalendar obogacen. Praznici koji su dodati Obrezanje Gospodnje,
Preobrazenje Gospodnje; Bogorodicini praznici postepeno se razvijaju iz jednog;
praznici pojedinih svetitelja u to vreme zauzimaju svoja mesta. Na sesti dan
Pashe ima spomen svih mucenika kome je posvecena prva nedelja posle
Pedesetnice. Paznici posveceni andjelima. U tom periodu javljaju se praznici u
cast starozavtnih pravednika.