Efekat kofeina na srce i krvni sistem

U jednom eksperimentu, korienjem test doze od 250 miligrama (imajte na umu da samo jedna solja
kafe sadri 100-160 mg), kofein je poveao aktivnost renina iz plazme za 57%, norepinefrina iz
plazme za 75% i pinefrina iz plazme za 207%.(22) Ove supstance predstavljaju
bubreni hormon, modani hormon i hormon nadbubrene lezde. Medjusobno dejstvo svih ovih
hormona proizvodi povoljno stanje za pove

anu proizvodnju masti u krvi, i sve to samo pijenjem

jedne olje kafe.(23) Hronine bolesti
e

e dobijaju oni koji koriste kafu, duvan ili oboje,(24)

nesumnjivo usled optere

enja tela izazivanjem hormonalnih promena, koje se odigravaju manje ili

vie neprime

ene od strane osobe koja blaeno ispija kafu. Utvrdjeno je da su pacijenti sa akutnim
infarktom miokarda pili zna

ajno vie kafe u odnosu na kontrolnu grupu

ija je potronja kafe bila

daleko manja.(25,26)
Istraiva

i su ustanovili vezu izmedju upotrebe dve ili vie olja kafe dnevno i povienih
nivoa holesterola. Osam ili vie olja kafe dnevno moe da izazove nervozu, strah, mu

ninu i
uznemirenost kod pacijenata koji pate od psihi

kih poreme

aja (panike). Tre

e istraivanje je
pokazalo da pijenje pet ili vie olja kafe na dan pove

ava rizik od sr

anih problema 2,8

puta.(27,28,29)
Zbog ranije spomenutih dubokih promena svakako ne izgleda

udno da kofein pove

ava
nivo kateholamina, hemikalija koje se formiraju u mozgu kada je um pod stresom. Kateholamini
menjaju sposobnost krvi da se zgruava, to predstavlja zna

ajan faktor kod sr

anih udara.

Kateholamini pove

avaju krvni pritisak, remete san i pove

avaju nivo masti u krvi. Ti faktori

doprinose pogrenom i iskrivljenom razmiljanju koje se javlja pod uticajem kofeina, a svakako su
medju uzrocima zamora.
U jednom istraivanju uzorci mokra

e su, tri sata nakon unosa kofeina, sadrali zna

ajan
viak kalcijuma, hlorida, natrijuma i magnezijuma.(30) Gubitak ovih minerala pogadja kosti,
mii

e, kou, krv - prakti

no sva telesna tkiva. Akumulirani efekat ovog oticanja, olju po olju, dan
za danom, moe da izazove dugoro

no ili trajno ote

enje ljudskog organizma, to predstavlja cenu

ugadjanja navici koja zahteva toliko aditiva samo da bi bila ukusna.