6.

KOVANJE
6.1. Definicija, vrste, opte karakteristike
Kovanje je plastino deformisanje metala izmeu dva meusobno pokretna dela alata, pri emu
se materijal izlae pritisnim i zateznim naponima, i to impulsnim (udarnim) putem.
Kovanje je jedna od najstarijih obrada metala a izvodi se na toplo.
Postoje dve vrste kovanja:
slobodno kovanje
kovanje u kalupu
Slobodno kovanje je obrada pomou univerzalnih alata ija je osnovna karakteristika da ne
moraju imati oblik koji odgovara obliku obratka (slika 6.1). Oblikovanje se najee obavlja uz
upotrebu veeg broja udaraca. Ako je komad koji se kuje manjih dimenzija, njegovo
pridravanje i manipulisanje izvodi radnik pomou odgovarajueg runog alata dok se kod veih
komada manipulacija izvodi pomou specijalnih manipulatora. Na slici 6.2 prikazan je jedan
takav sluaj gde se pridravanje i manipulisanje radnim predmetom ostvaruju pomou posebnog
pokretnog ureaja manipulatora. Tanost dimenzija obratka dobijenog slobodnim kovanjem
znatno je manja nego to se postie kovanjem u kalupu. Zbog ovakvih karakteristika slobodno
kovanje se najee primenjuje u maloserijskoj i pojedinanoj proizvodnji, i to preteno kao
pripremna operacija.

Slika 6.1 Alati za slobodno kovanje

Slika 6.2 Slobodno kovanje otkovaka velikih dimenzija

Kovanje u otvorenom kalupu je obrada pomou specijalnih alata (kalupa), gde oblik upljine
(gravure) u alatu predstavlja negativ oblika dela (otkovka). Definitivan oblik otkovak najee
dobija tek nakon vie operacija kovanja, s tim to se za svaku operaciju koristi poseban alat.
Na slici 6.3 prikazani su alat i otkovak na kraju operacije kovanja a u donjem delu slike otkovak
i otpad materijala.
1 - donji deo kalupa
2 - gornji deo kalupa
3 - nosa donjeg dela
kalupa (nakovanj)
4 - nosa gornjeg dela
kalupa (malj)
5 - klin
6 - otkovak
7 - spoljni srh
8 - unutranji srh
9 - podeona ravan
10 - otkovak izvan
kalupa
11,12 - otpad

Slika 6.3 Kovanje u otvorenom kalupu

Venac po obodu kalupa tj. otkovka pospeuje popunjavanje gravure i kompenzuje netanost
zapremine pripremka. Odsecanje venca i probijanje potrebnih otvora izvodi se u posebnoj
operaciji nakon kovanja.
Pridev otvoreni u nazivu ove vrste kovanja proistie iz injenice da u alatu postoji otvor za
isticanje vika materijala.
Specijalna vrsta kovanja u kalupu je kovanje u zatvorenom kalupu (slika 6.4). U ovoj vrsti
kovanja nema vika materijala i zapremina gravure u potpunosti odgovara zapremini otkovka.

a gornji alat
b donji alat
c radni komad

Slika 6.4 Kovanje u zatvorenom kalupu

Kovanje je veoma znaajna grana metalne industrije. Otkovci se koriste u mnogim oblastima
tehnike, poev od jednostavnih elemenata za spajanje (vijaka) do veoma kompleksnih delova
automobila, aviona i dr. Raznolikost delova koji se dobijaju kovanjem moe se ilustrovati
podatkom da je, prema proceni strunjaka, u svetu vie od 600 000 razliitih alata za kovanje.
Teina otkovaka koji se mogu dobiti kovanjem kree se od 1 grama do preko 1 tone. Intenzivan
razvoj auto-industrije dao je nove impulse tehnologiji kovanja.
S obzirom da je obrada iznad temperature rekristalizacije, mogua je obrada skoro svih vrsta
materijala.
Tanost i kvalitet povrina su na relativno niskom nivou pa se aktivne funkcionalne povrine
otkovka moraju naknadno obraivati skidanjem strugotine. Za razliku od toga, mehanike
osobine otkovaka su veoma dobre pa se odgovorni delovi, kao to su, na primer, klipnjae
motora, poluosovine vozila i dr., skoro iskljuivo izrauju kovanjem.
Izlaganje u ovom poglavlju odnosi se na kovanje u otvorenom kalupu.
6.2. Konstrukcija otkovka
Otkovak ima razliite dimenzije i oblik od zavrnog oblika dela. Po pravilu, zavrni oblik se
dobija naknadnom obradom otkovaka skidanjem strugotine. Na osnovu crtea zavrnog oblika
dela konstruie se otkovak iz koga e se taj deo dobiti.
Glavni elementi konstrukcije otkovka:
podeona ravan
kovaki nagibi
radijusi
minimalne debljine kovanja
dodatak za obradu
tolerancije izrade otkovka
Detalji konstrukcije otkovka sa svim potrebnim podacima dati su u knjizi [10].
Na slici 6.5 dati su gotov radni komad i odgovarajui otkovak s dodacima za obradu,
odgovarajuim nagibima i radijusima zaobljenja.

Slika 6.5 Gotov komad i odgovarajui otkovak

6.3. Tolerancije otkovaka

Tolerancije otkovka odreuju se na osnovu a) vrste materijala (njegove obradivosti), b) veliine
otkovka, tj. njegove teine, c) sloenosti. Sloenost otkovka definie se kao odnos zapremine
otkovka i zapremine konture koju ine maksimalne dimenzije otkovka. Pri tome se tolerancije
daju za dve mogunosti: uobiajeni kvalitet otkovka i povieni kvalitet otkovka.
U zavisnosti od ovih parametara mogue je, pomou empirijski odreenih tabela, odrediti
tolerancije duine, visine i irine dela otkovka koji lei u polovini kalupa:
za debljinu otkovka
za centrinost otkovka
Detaljan postupak odreivanja tolerancija za konkretan otkovak kao i empirijske tabele koje se
pri tome koriste date su u [10].
6.4. Alati za kovanje
Izgled donjeg dela alata (kalupa) za kovanje kao i presek kroz kompletan alat dati su na slici 6.6.

Slika 6.6 Kalup za kovanje

a gravura, b duina mosta, c telo alata (kalupa), d otvor za
transport, e eona povrina, f oslona povrina, g noga alata,
h povrina za stezanje (postavljanje na mainu), i vodea povrina,
k ivica, l gornji kalup, m magacin vika materijala, n most,
o podeona ravan, p donji kalup, s debljina mosta
Gornji kalup (nije prikazan u trodimenzionalnom prikazu) u principu je isti kao i donji, s
eventualnim razlikama u samom obliku gravure.
Znaajan uticaj na parametre procesa kao i na kvalitet samog otkovka imaju oblik i dimenzije
kanala (mosta) za srh. Oblik i dimenzije tog kanala zavise od oblika gravure. Smanjenjem
odnosa b/s smanjuje se i pritisak u gravuri kao i visina koju materijal moe postii u gravuri, i
obrnuto. To znai da je za sloenije konfiguracije gravure (vea visina H , manja debljina
vertikalnih segmenata gravure t ) potrebno da odnos b/s bude vei nego za jednostavnije gravure
(manja visina gravure, vee debljine vertikalnih segmenata gravure). Slika 6.7 ilustruje
jednostavnu i sloenu gravuru, s relevantnim dimenzijama.

jednostavna
sloena
Slika 6.7 Jednostavna i sloena gravura
s visina mosta, b duina mosta, H visina gravure

b1 b2
s1 < s2

Na slici 6.8 data su tri razliita oblika kanala za srh sa magacinom za viak materijala.
A kanal i magacin u
gornjem kalupu
B kanal i magacin u
donjem kalupu
C kanal i magacin u
oba kalupa (b duina
kanala, s visina kanala)
Slika 6.8 Oblici kanala za srh s magacinom
za viak materijala
Kalupi za kovanje mogu se podeliti po razliitim kriterijumima:
a) jednostruki kalup
viestruki kalup

a)
b)
Slika 6.9 Jednostruki i viestruki kalup
U viestrukom (na slici 6.9 to je dvostruki) kalupu istovremeno, u jednom udarcu, izrauju se
dva identina otkovka.
b) puni alati
alati s ulokom

Slika 6.10 Puni alati i alati s ulokom

Izradom alata s ulokom postie se uteda u materijalu jer se skupi materijal koristi samo za
uloak, a ne i za telo alata. Kod punih alata izrada je jednostavnija, ali trokovi materijala su vii
jer je ceo alat izraen od skupog materijala.
c) jednopozicioni alat
viepozicioni alat

Slika 6.11 Viepozicioni alat

a podeona ravan, b gravura 1, c gravura
2, d gravura 3, e zavrna gravura

Jednopozicioni alat sadri samo jednu gravuru (slika 6.9a) a viepozicioni alat vie razliitih
gravura. Viepozicioni alati koriste se u sluaju kada se otkovak dobija u vie razliitih gravura
(slika 6.11).
Voenje gornjeg u odnosu na donji kalup moe biti realizovano na vie naina (slika 6.12).

A)

B)

C)

Slika 6.12 Voenje gornjeg kalupa u odnosu na donji

A voenje povrinama, B voenje stubovima, C kruno voenje
a ivino voenje, b ugaono voenje, c zatvoreni oblik, d otvoreni oblik
U toku obrade alati za kovanje izloeni su visokim termikim, mehanikim i tribolokim
optereenjima. Na slici 6.13 prikazana su kritina mesta u jednom alatu za kovanje sa stanovita
razliitih vrsta optereenja. Uoava se da je habanje najei oblik oteenja alata (oko 70%),
zatim slede mehaniki zamor, plastina (trajna) deformacija i termiki zamor. Na slici 6.14
prikazan je alat razoren usled zamora
Za pravilnu konstrukciju i izradu kalupa za kovanje izbor materijala je od izuzetnog znaaja. U
knjizi [10] dat je pregled materijala koji se najee koriste za izradu kalupa za kovanje.

Slika 6.13 Optereenja alata

Slika 6.14 - Kalup razoren usled zamora [34]

6.5. Osnovne smernice pri projektovanju procesa kovanja

Projektovanje tehnolokog procesa kovanja obuhvata:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

Odreivane teine, oblika i dimenzija pripremka

Zagrevanje pripremka
Operacije pripremnog kovanja
Zavrno kovanje
Obrezivanje otkovka
arenje otkovka
ienje
Kalibrisanje
Alati za kovanje
Oprema za kovanje

Slika 6.15 Opta ema tehnolokog procesa kovanja

Na slici 6.15 data je opta ema tehnolokog procesa.

1 Polufabrikat sa skladita doprema se na operaciju odsecanja. Pre toga uzorak materijala se
dostavlja laboratoriji na utvrivanje i kontrolu osobina materijala.
2 Odsecanje na potrebnu duinu.
3 Zagrevanje pripremka. Postoje razliite konstruktivno-konceptualne izvedbe pei za
zagrevanje, uz korienje razliitih energetskih izvora.
4 Operacije kovanja. Kovanje se moe izvoditi u jednoj operaciji (rei sluaj) ili u vie
operacija, ve u zavisnosti od oblika i dimenzija otkovka. Ako je za izradu potrebno vie
operacija, onda alat sadri razliite gravure:
Gravure za pripremno kovanje slue za ostvarivanje pogodnog rasporeda mase za dalji tok
kovanja, tj. za poetno pribliavanje njegovog polaznog oblika zavrnom obliku otkovka. Postoji
vie tipova pripremnih gravura: za utiskivanje oblika, za savijanje, za smanjenje preseka, za
izduivanje i za sabijanje.
Prethodna gravura ima zadatak da pripremi otkovak za zavrni udarac, tj. za zavrnu gravuru.
Oblik prethodne gravure u globalu vrlo je slian obliku zavrne gravure ali razlika je u
radijusima, nagibima i ostalim konstrukcionim elementima gravure.
Zavrna gravura je negativ finalnog otkovka u toplom stanju.
Na slici 6.16 ilustrovan je postupak kovanja klipnjae na viepozicionom alatu s naznakom
pojedinih vrsta gravura.

Slika 6.16 Faze kovanja klipnjae

A gornji kalup
B donji kalup
C pripremna gravura
D zavrna gravura
E prethodna gravura
F pripremna gravura

1 polufabrikat
2 pripremno kovanje
3 prethodno kovanje
4 gotov otkovak pre odsecanja venca
(zavrno kovanje)
5 gotov otkovak posle odsecanja venca

5 Odsecanje venca (srha) izvodi se na posebnoj maini s mehanikim pogonom, uz upotrebu

specijalnih alata.
6 Termika obrada otkovka obavlja se radi postizanja odreenih mehanikih i tehnolokih
svojstava otkovka. Koji postupak termike obrade e se primeniti (normalizacija, poboljavanje,
meko arenje i dr.), zavisi od vrste materijala i namene otkovka.

7 Kontrola otkovaka
8 Peskarenje (izlaganje otkovka jakom mlazu peska) u cilju skidanja oksidne kore s otkovka.
9 Kalibrisanje otkovka vri se da bi se postigli taan oblik i dimenzije otkovka. Mogue je
kalibrisanje u toplom i hladnom stanju a takoe kalibrisanje po celoj povrini ili po samo
odreenoj povrini.
10 Zavrna kontrola
11 Skladitenje gotovih otkovaka
6.6. Maine za kovanje
Kovanje se izvodi na mehanikim i hidraulinim presama i ekiima. Hidrauline prese velike
snage, po pravilu se koriste za slobodno kovanje velikih delova, kao na primer kovanje vratila
turbine. Manje hidrauline prese mogu se koristiti za kovanje u kalupu sitnijih otkovaka od
elika, obojenih metala i njihovih legura. Za kovanje u kalupu koriste se i mehanike prese
krivajne i zavojne. Krivajne kovake prese su vertikalne kovake prese, koje se koriste za
kovanje otkovaka do 100 kg mase. Horizontalna kovaka presa takoe je presa s krivajnim
mehanizmom, a koristi se za kovanje delova tipa dugakog vratila s prirubnicom. U ovoj maini
postoji dvostruka podela kalupa. Zavojne prese uglavnom se koriste za kovanje manjih otkovaka
tipa zavrtnja s glavom.
ekii se koriste za kovanje najsloenijih otkovaka. Prema vrsti pogona oni mogu biti:
parovazduni, vazduni, hidraulini i mehaniki. Hidraulini ekii po svojim performansama
polako dostiu parovazdune ekie uz vrlo visok koeficijent korisnog dejstva (oko 70%). Na
slici 6.17 su dati podaci o hidraulinim ekiima kompanije Lasco, Nemaka.

Slika 6.17 Maine za hladno i toplo oblikovanjeLasco, Nemaka [46]

Za kovanje sloenih otkovaka manjih dimenzija koriste se viepozicione automatske prese, slika
6.19a. Ove maine imaju ugraen sistem za dododavanje ipkastog materijala, sisitem za
zagrevanje pripremka i sistem za meuoperacioni transport obratka (slika 6.19b)zagrevanje.

Slika 6.18 - Delovi kovani na na automatskoj viepozicionoj presi Hatebur [48]

b)
a)
Slika 6.19 - Automatska presa za toplo kovanje Hotmatic Hatebur [48]
6.7. Ilustracija primene kovanja, specijalni postupci
Kovanje ima veoma znaajnu primenu u automobilskoj industriji kako zbog visokog kvaliteta
delova dobijenih ovom tehnologijom tako i zbog cene i produktivnosti procesa. Tipini delovi
koji se kuju za potrebe autoindustrije prikazani su na narednim slikama.

Slika 6.20 - Tipini delovi automobila izraeni kovanjem u kalupu

Slika 6.21 - Procentualana raspodela otkovaka u autoindustriji Nemake [42]

6.8. Precizno kovanje
U poslednje vreme u industrijski razvijenim zemljama (Nemaka, Japan, USA idr.) klasino
kovanje u autoindustriji se zamenjuje visokopreciznim kovanjem koje obezbeuje visok kvalitet
i tanost dimenzija (tabela 2).
Tabela 2 Tanost obrade pojedinih metoda TPD [42]

Primeri otkovaka dobijenih preciznim kovanje za potrebe autoindustrije prikazani su na

narednim slikama.

Slika 6.22 - Otkovci dobijeni preciznim kovanjem

Slika 6.23 - Precizno kovani zupanici [42]

a)

b)

Slika 6.24 - Alat za precizno kovanje klipnjae (a) i zupanika (b) [42]

a)

b)

Slka 6.25 - Precizno kovanje karadanskog krsta [8]

Literatura
[8]
[10]
[34]
[42]
[46]
[48]

Nakamura T. Osakada K.: research and development of precision forging in Japan, 8th
ICTP 2005., Verona, Italy.
Planak, M., Viloti, D.: Tehnologija plastinog deformisanja, Fakultet tehnikih nauka,
Novi Sad, 2003.
http://www.forgefair.com/FIERF/pdf/walker.pdf
http://cat.inist.fr/?aModele=afficheN&cpsidt=15282972
http://www.lasco.com/index.html
http://www.girard.cc/hatebur/hatebur.php3