SKRIPTA

OSNOVI ODRAVANJA
Osnovne akademske studije VI semestar Proizvodno mainstvo
INENJERING ODRAVANJA
Osnovne akademske studije VI semestar Industrijski inenjering
U nastavnom procesu na gore navedenim predmetima uestvuju:
Prof. dr Branislav Jeremi, dipl. ma. in.
Doc. dr Petar Todorovi, dipl. ma. in.
mr Ivan Maui, dipl. ma. in.
Marko apan, dipl. ma. in .student doktorskih studija
Uro Proso, dipl. ma. in .student doktorskih studija

1. UVOD
SIGURNO SE PITATE ZBOG EGA OVO UITE I GDE MOETE UPOTREBITI
ZNANJE KOJE STEKNETE ??????
Steena znanja iz predmeta OSNOVI ODRAVANJA i INENJERING ODRAVANJA
moete koristiti (prodati) u oblasti proizvodnje ili usluga.
Nova poslovna filozofija u Srbiji u svim fabrikama sa stranim kapitalom ( Tetra Pak,
Tarkett, Holcim , Lafarge, Japan Tobacco, Philip Morris, FIAT itd.) je World Class
Manufacturing (WCM) i bazirana je na:
o Organizaciji radnog mesta (nula vremenskih gubitaka)
o Kvalitetu (nula karta)
o Odravanju (nula otkaza na opremi)
o Logistici (nula zaliha)
Zajednike oblasti za predmete Osnovi odravanja i Inenjering odravanja su:
o Osnovi problematike odravanja i zahtevi u sadanjem i buduem vremenu,
o Karakteristike tehnikih sistema i stanje u radu i otkazu,
o Odravanje i efektivnost tehnikih sistema,
o Osnovne metode odravanja,
o Osnovi tehnike dijagnostike i
o Napredne metode odravanja
OD ODRAVANJA U SADANJEM I BUDUEM VREMENU NAJVIE E ZAVISTI:

KVALITET PROIZVODA I USLUGA,

PRODUKTIVNOST,
PROFIT,
ZATITA IVOTNE SREDINE,
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU I
POBOLJANJE PERFORMANSI POSTOJEIH TEHNIKIH SISTEMA

A .KVALITET
Nivo i konstantnost kvaliteta proizvoda su apsolutno zavisni od nivoa odravanja
proizvodne opreme.
B. PRODUKTIVNOST
Vreme ispravnog stanja tehnikih sistema odnosno proizvodne opreme je bitan faktor u
ostvarivanju eljene produktivnosti. Maksimalno vreme ispravnog stanja (kroz optimalno
ulaganje) postie se planiranim aktivnostima odravanja.

Svako na svoj nain obezbeuje ispravno stanje

C. PROFIT
Uloena sredstva u proces proizvodnje se u najveem obimu revalorizuju kroz efikasnije
korienje energije i dui rad opreme.
KOD NAS

U RAZVIJENIM ZAMLJAMA

BDP-Bruto domai proizvod

PPE -Primarna potrona energije
PPE/BDP-Energetski odnos

PRIMER: PAROVOD VELIKE TERMIKE SNAGE (ENERGETIKA D.O.O

ZASTAVA AUTOMOBILI A.D)

Promena temperature na zidu cevi u funkciji duine parovoda

EVO KO JE KRIV ZA PAD TEMPERATURE OD 283OC NA 230 OC

Broj i fotografija mernog mesta
Termovizijska fotografija

1.
Tmax = 283,5 C

2.
Tmax = 279,5 C

3.
Tmax = 274,4 C

Broj i fotografija mernog mesta

Termovizijska fotografija

4.

Tmax = 258,5 C

5.

Tmax = 257.0 C

6.

Tmax = 236,1 C

Broj i fotografija mernog mesta

Termovizijska fotografija

7.

Tmax = 262,1 C

8.

Tmax = 243,0 C

9.

Tmax = 246,6 C

Broj i fotografija mernog mesta

Termovizijska fotografija

10
.

Tmax = 233,3 C

11
.

Tmax = 238,9 C

12
.

Tmax = 237,1 C

Broj i fotografija mernog mesta

Termovizijska fotografija

13
.

Tmax = 241,7 C

14
.

Tmax = 236,9 C

15
.

Tmax = 224,7 C

Broj i fotografija mernog mesta

Termovizijska fotografija

16
.

Tmax = 233,6 C

17
.

Tmax = 229,0 C

18
.
Tmax = 224,9 C

ZAKLJUCI
Na parovodu ENERGETIKA D.O.O ZASTAVA AUTOMOBILI A.D zbog loe izolacije
dolazi do znaajnih gubitaka toplotne snage. Za uobiajene reime proizvodnje i potronje
pare ovi gubitci iznose priblino 3.4 MW.
Razlozi za ovo lee u injenici da :
o Na delovima parovoda uopte ne postoji ili je delimino oteena izolacija,
o U kinom periodu dolazi do natapanja izolacionog materijala vodom i promene njegove
homogenosti i izolacionih svojstava i
o Kod oteenog (prekinutog) plata i deformisanog izolacionog materijala, prostor
izmeu cevi i plata se ponaa kao ventilacioni i jo vie poveava gubitke
D.ZATITA IVOTNE SREDINE
Stroiji uslovi u pogledu zatite ivotne sredine nameu i znaajniju panju koju ovome
pitanju treba posvetiti. Ovo se prvom planu odnosi na sve tehnike sisteme, koji zbog
promene nivoa sposobnosti za rad dovode do proizvodnje ili isputanja materija tetnih po
okolinu. Pravilnom tehnologijom odravanja se u znaajnoj meri moe poboljati zatita
ivotne sredine.

Zraenje je u dozvoljenim granicama!!!!!

E.BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Postoje takvi proseci i tehniki sistemi u industriji gde se pri nastanku otkaza mogu
dogoditi havarije i tragedije veih razmera. Ovo se odnosi na eksplozije i poare, paralelno
i na kobne posledice za one koji rukuju ovim sistemima. Sve se ovo moe spreiti
primenom pravilne tehnologije odravanja.

Lepo je znati da imaju sigurnu obuu i zatitne lemove, ali to nije i dovoljno

Pripremljeno za predavanje EVROPSKI DANI BEZBEDNOSTI

F. POBOLJANJE PERFORMANSI POSTOJEIH TEHNIKIH SISTEMA
Dananji nivo razvoja tehnike i tehnologije ukazuje na brzo zastarevanje tehnikih sistema
u smislu njihove sposobnosti da zadovlje savremene trendove pri eksploataciji
(proizvodnost, bezbednost itd.). Izvoenjem odreenih aktivnosti odravanja kroz
modifikaciju i rekostrukciju mogu se zastarelim sistemima poboljati eksploatacijsko
tehnike karakteristike.

ODRAVANJE U NAM FABRIKAMA (bez insotranog kapitala)

nedovoljno se koristi raspoloivo radno vreme svih uesnika na poslovima

odravanja,
u malom broju sluajeva se planiraju aktivnosti na poslovima odravanja,
oni koji planiraju i sprovode aktivnosti odravanja preko radnih naloga, ne prate
izvravanje,
u veoma malom broju sluajeva se prati uspenost odravanja i na osnovu toga
donose korektivne mere,
zbog nedovoljnog planiranja aktivnosti uvodi se prekovremeni rad na odravanju,
u najveem broju sluajeva ne postoji preventivno odravanje pa ak ni u
elementarnom obliku (ienje i podmazivanje)
skoro uopte se ne prate trokovi odravanja,
veoma visoki gubitci (energija, vreme, itd) pri eksploataciji tehnikih sistema zbog
loeg odravanja.

2. KARAKTERISTIKE TEHNIKIH SISTEMA

Tehniki sistem je vetaki sistem koji je nastao posrednim ili neposrednim delovanjem
oveka.Veina svojstava tehnikih sistema ima karakteristike prirodnih sistema.
U ove karakteristike spadaju :
- celovitost
- adaptivnost
- stabilnost
- zatvorenost (otvorenost),
- povratna veza itd.
Ukolko je vie prisutna celovitost i adaptivnost, utoliko su tehniki sistemi savreniji
jer poseduju neke bitne karakteristike prirodnih sistema.
Tehnikim sistemima po svojoj prirodi pripadaju obini alati i pribor (runa stega,
dizalica itd.) kao i savremene kosmike letelice, roboti, automobili, alatne maine itd.
Svaki tehniki sistem (TS) je sastavljen od podsistema, odnosno od elementarnih ili
osnovnih podsistema (OSi). Navedeni osnovni sistemi su meusobno povezani
relacijama(Reij), koje su prisutne i kod odnosa sistema i okoline.

Opta struktura tehnikog sistema

Tehniki sistem- runa builica

Tehniki sistem- runa elektrina builica

Podsistemi savremenog tehnikog sistema

Koliko utie odravanje na pouzdanost ovog tehnikog sistema

Tehniki sistemi su dinamiki i deterministiki.

Dinaminost odreuju upravljake akcije koje dovode do promene stanja sistema u
vremenu. Ove promene se odvijaju zbog prenosa i transformacije energije, materije i
informacija.
Deterministika je prisutna zbog mogunosti definisanja stanja sistema u svakom
vremenskom trenutku i prognoziranja buduih stanja u zavisnosti od dejstva upravljakih
akcija. Sa aspekta karakteristika moe se pojaviti irok spektar razliitih tehnikih sistema.
To navodi i na specifine i razliite pristupe kod definisanja strategije i metoda njihovog
odravanja.
2.1 STANJE SISTEMA
U toku eksploatacije tehniki sistem je izloen dejstvu okoline (vlaga, prljavtina, toplota,
vibracije).
Osim navedenog postoji i unutranje dejstvo, iji je izvor sam sistem. Ovo dejstvo je
vezano za parametre procese eksploatacije (sila, temperatura, brzina kretanja, oscilacije).
U toku eksploatacije dolazi do promena karakteristika strukturnih elemenata (habanje,
srtarenje,curenje, deformisanje itd.), a samim tim i do promena stanja tehnikog sistema
kao celine.

Interakcija tehnikog sistema sa okolinom

Promena stanja tehnikog sistema u toku vremena

Uvek na poetku eksploatacije novog tehnikog sistema stanje je vrlo dobro. U toku
vremena stanje se pogorava i uvek moe nastati potencijalni otkaz P.
Ako se ne preduzimaju aktivnosti odravanja, nastaje potpuni odnosno totalni otkaz T kada
prestaje obavljane funkcije tehnikog sistema.
P-T interval se odnosi na period izmeu identifikacije potencijalnog otkaza pa do nastanka
totalnog otkaza. Ovo je ujedno i raspoloivo vreme da se preduzmu odreene aktivnosti
kako ne bi nastao totalni otkaz koji za posledicu ima veoma visoke trokove odravanja u
koje se ukljuuje i visoka kolateralna teta koja moe nastati (povreda radnika, poar,
indukovani otkazi i znaajno oteenje opreme itd.).
Ako se izvri generalizacija, bilo koji tehniki sistem sa karakteristinim veliinama moe
se prikazati kao na sledeoj slici.

Osnovni prikaz tehnikog sistema

Sa tehnikog aspekta, stanje sistema se definie skupom fizikih parametara. Praenjem i
uporeivanjem njihovih promena u vremenu donosi se zakljuak o stanju sistema.

Karakteristine veliine sa slike, mogu se predstaviti kao viedimenzionalni vektori tj.:

ulaz U(u1,u2, ............un),
unutranje veliine ili karakteristike reima rada sistema S(s1,s2,......,sm) i
izlaz I( i1,i2,............ ,ir).
Na osnovu izlaza definiu se i pokazatelji pouzdanosti tehnikog sistema. Tako se u sutini
stanje sistema uvek identifikuje prema vrednosti izlaza (vektor stanja), a za tano
definisani ulaz (vektor kontrolisanog upravljanja).
U istom vremenskom trenutku stanje (sistem ) moe biti :
1. U radu : I = (U,S,t)
2. U otkazu: I*= *(U,S*,t)
Oigledno je da izlaz, pri kontrolisanom ulazu, zavisi samo od karakteristika reima rada
tj. unutranjih veliina sistema.
PRIMER: Otkazi na visokosofisticiranom tehnikom sistemu za proizvodnju veziva

PROIZVOD:Vezivo i evidentni problemi kod namotavanja

Da li su svi ovi proizodi eljeni kao izlaz iz sistema?

Linija za proizvodnju veziva

Materijal za proizvodnju POLIPROPILEN u granulama

Ekstrudiranje iroke trake od polipropilena

Termovizijski snimci ekstrudera

Seenje na uske trake i njihovo istezanje

Topli valjci za istezanje traka

Linija akumulatora i tvistera (12 kom) za uvijanje traka

Prsline

Uoeni problemi prsline

On-line monitoring vibracija sistema uleitenja tvistera

Rezultati merenja vibracije pre (siva kriva) i posle rekonstrukcije tvister motalice (crna
kriva)

3. SAVREMENI PRISTUP ODRAVANJU

Danas, svetski nivo konkurencije je izazov i prinuda za kompanije. Neospornu globalnu
konkurenciju karakterie stalni pritisak novih tehnologija i trite koje stalno inovira
zahteve. To znai da brza implementacija novih tehnologija i porast zahteva kupaca, a to
sve zajedno namee menaderima dosta izazova. Jedan od veoma bitnih izazova odnosi se
na opremu.
Kompanije koje uestvuju u svetkoj proizvodnji karakterie:
o korienje visoko produktivnih tehnologija,
o visoko konkurentno trite,
o kratki rokovi isporuke (vremenska ogranienja),
a sve to utie na skaraenje ivotnog veka opreme prvenstveno zbog njenog ekstremno
intenzivnog reima eksploatacije.
Drugi veoma vaan aspekat je odravanje. Sa razvojem tehnike i tehnolologije na
decenijskoj skali zahtevi i oekivanja od odravanja su se menjali. Sa sledee slike je
oigledan fokus odravanja u sadanjem vremenu a moe se prognostiki definisati i
budua oekivanja.

Rast oekivanja od odravanja

ire posmatrano, savremeni pristup odravanju proizvodne opreme je determinisan
(odreen) procesima koji se odvijaju na globalnom svetskom tritu.
Uticaj trita se prvenstveno ostvaruje preko potreba kupaca.
Svi kupci robe odnosno korisnici usluga zahtevaju:
vii nivo kvaliteta,
krae vreme isporuke,
bolji servis i
niu cenu.

Kada je u pitanju proizvod, njegov ivotni vek postaje sve krai i krai. Sa druge strane,
uslovi poslovanja se menjaju veoma brzo i kontinualno, a uspeh preduzea u uslovima
konkurentnosti zavisi od:
kvaliteta proizvoda,
trokova proizvodnje i
cene prodaje.
Zbog svega navedenog PROIZVODNJA MORA BITI KONTROLABILNA. Ovo se u
najveem obimu postie uvoenjem:
visoko sofisticirane proizvodne opreme i
smanjenjem uea radnika u procesu proizvodnje.
Zbog navedenog, raste uticaj odravanje na produktivnost i profitabilnost tj. na
performanse poslovnog uspeha. Najjednostavnije reeno, svako neplanirano prekidanje
procesa proizvodnje ili ne postizanje zahtevanog kvaliteta proizvoda povezano je sa
kanjenjima ili dopunskim trokovima.
Sa druge strane, jednom izgubljeno trite moe biti izgubljeno za uvek.
Zbog kriterijuma svetskog trita, potrebne integrativnost i definisanih ciljeva, pristup
odravanju sve vie postaje procesno orijentisan i sveobuhvatan (holistiki).
Termin holistiki je prezet iz medicine. Holistiki pristup zdravom ivotu je koncept u
kome se svi potencijalni faktori koji mogu uticati na zdravlje oveka, uzimaju u obzir pri
proceni njegovog opteg zdravlja.
Isti pristup (holistiki) se koristi kod odravanja proizvodne opreme u visokorazijenim
kompanijama.

Razvoj pristupa odravanju od poetka do sadanjeg vremena

Oigledno je da su poetci shvatanja potrebe za odravanjem vezani za reaktivni pristup, tj.
intervenciju odravanja kada doe do otkaza. U savremenom holistikom pristupu otkaz ne
postoji kao pojava jer odravanje treba izmeu ostalog da obezbedi i bezotkazni rad
proizvodne opreme (zero defect).

3.1 ODRAVANJE I EFEKTIVNOST PROIZVODNE OPREME

Unapreenje procesa proizvodnje se ostvaruje kroz porast produktivnosti, odnosno
minimiziranje ulaza i maksimiziranje izlaza.

Meusobna zavisnost ulaza i izlaza u procesu proizvodnje

Koliina proizvoda i kvalitet, trokovi i vreme isporuke, bezbednost i moralno stanje
zapoljenih u najveoj meri zavise od stanja proizvodne opreme.
Sistem odravanja treba da omogui maksimiziranje izlaza zadravanjem idealnih radnih
uslova i poveanjem efikasnosti opreme.
Sistemski pristup definisanja uticaja odraavanja na efektivnost tehnikih sistema
Visoka EFEKTIVNOST PROIZVODNE OPREME se postie minimizacijom uticaja est
dominantnih faktora. Ovi faktori se odnose na:
A. ZASTOJ:
1. Otkaz opreme (habanje, lom itd.) i
2. Putanje u rad i podeavanje (promena alata, pribora itd.)
B. PROMENU BRZINE RADA:
3. Prazni hodovi i manja zaustavljanja ( izazvana pogrenim radom senzora,
blokadom spojnica itd.) i
4. Smanjenje brzine rada ( u sluajevima kada se ne moe postii zadata brzina)

C. GREKE:
5. Greke u tehnolokom procesu (pojava odstupanja u pogledu kvaliteta i tanost i
obrade) i
6. Stabilnost procesa (zbog neophodnog vremenskog perioda od poetka rada
maine pa do obezbeenja stabilne produkcije).
Efektivnost opreme direktno zavisi od:
raspoloivosti opreme Or,
iskorienja performansi opreme Ip i
stepena kvaliteta proizvoda Kp.

Efektivnost opreme
gde su:

To, raspoloivo vreme,

Tr, vreme u radu,
Tg, vremenski gubici,
to, teorijsko vreme ciklusa,
tos, stvarno vreme ciklusa,
No, broj izraenih elemenata (proizvoda) u toku jedne smena,
N, broj loih proizvoda (kart).

GUBITNICI ILI DOBITNICI?

PRIMER: Automatska linija za punjenje mineralne vode u PET boce nominalnog
kapaciteta Q=5000 (boca/as)
RASPOLOIVOST OPREME (Or)
Radno vreme u toku jedne smene je 7.5h (450 min) odnosno To=450 min.
Planske aktivnosti odravanja su 25 min,
Ukupno vreme u otkazu je 20 min i
Podeavanje 15 min i putanje u rad linije 15 min.
Ukupni vremenski gubici su: Tg = 75 min.
U navedenom primeru vreme u radu je: Tr = To Tg = 450 min - 75 min = 375 min
Or =

To Tg
Tr
375
100
100
100 83.3 %
To
To
450

ISKORIENJE PERFORMANSI (Ip)

Teorijsko vreme ciklusa za jednu bocu je: t0 = 60/Q=60/5000=0.012 min/boc.
U toku jedne smene se napuni 28000 boca tj. No =28000
Ip

t0 N 0
0.012 28000
100
100 89.6%
Tr
375

STEPEN KVALITETA PROIZVODA (Kp)

Broj loih boca (nezatvorene, nedovoljno napunjene, bez etiketa itd.) je 900 tj. N= 900
Kp

No N
28000 900
100
100 96 ,8%
No
28000

Ukupna efektivnost navedene automatske linije za punjenje mineralne vode je:

E=Or x Ip x Kp = 83.3 x 89.6 x 96.8 =72.2 (%)
Svetska iskustva govore da su idealni uslovi ako je:
raspoloivost opreme vea od 90%
iskorienje performansi vee od 95%
stepen kvaliteta proizvoda vei od 99%

3.2 OSNOVNE METODE ODRAVANJA

Odravanje se danas definie kao proces u kome se sve aktivnosti sprovode prema unapred
definisanim kriterijumima cilja koji mogu biti:
raspoloivost,
efektivnost,
pouzdanost,
kvalitet proizvoda/usluga,
trokovi, itd.
ire posmatrano, sistem odravanja predstavlja deo poslovnog sistema u kome treba da se
integriu:
svi raspoloivi resursi (materijalni, ljudski i finansijski),
relevantne tehnologije,
optimalna organizacija i
inenjerska ekonomija.
Informacioni sistem je osnov integracije i upravljanja odravanjem. Sa druge strane,
finansijski aspekat odnosno profitabilnost ima glavnu ulogu u svim
proizvodnim/uslunim procesima, a to je od sutinskog znaaja u definisanju
strategije odnosno metode odravanja.

Ovako se kod nas najee odrava!

Najvei znaaj u savremenim sistemima odravanja se pridaje kvantificiranju svih

relevantnih pokazatelja uspeha, a prvenstveno onih koji objektiviziraju interakciju trokova
odravanja i profita preduzea u procesu proizvodnje bez karta i proizvoda bez
reklamacije kupca odnosno reklamacije korisnika usluga.
Sadanji i budui razvoj ide ka izradi visoko sofisticiranih tehnikih sistema kod kojih
treba da budu potpuno eliminisani sopstveni poremeaji i greke u obavljanu funkcije.
Poremeaji i greke mogu biti izazvani samo ljudskim faktorom u procesu eksploatacije.
Sa tog aspekta unapreenje procesa proizvodnje u fabrikama je fokusirano na rukovaoca
opremom i odravaoce.

Promena pristupa u zavisnosti od vremena i napora

Kada rukovaoc opreme dostigne visok nivo samodiscipline i svesti i uini svoj rad
optimalnim, a proces se u potpunosti automatizuje, tada u ii ostaje samo proizvodna
oprema i njeno odravanje.

ire posmatrano, odravanje moe biti planirano ili neplanirano a to u sutini ini i
osnovnu njegovu podelu.

Metode odravanja

I korektivno i preventivno odravanje

3.2.1 KOREKTIVNO ODRAVANJE (KROZ PRIMER)

Kod korektivnog odravanja se doputa eksploatacija tehnikog sistema do pojave otkaza,

a bez predhodnih pregleda i praenja stanja tog sistema.
Zadatak korektivnog odravanja je da element i/ili sistem iz stanja u otkazu dovede u
stanje u radu. Element koji je pri tome otkazao popravlja se ili zamenjuje novim.
Ako se ne poznaje zakonitost promene stanja elemenata tehnikog asistema (a to je
najee sluaj kod nas u praksi), otkazi tada pripadaju stohastikom procesu. Tada e i
vek trajanja elemenata ili funkcionalnih celina (koje ine strukturu tehnikog sistema)
imati stohastiku prirodu.
Polazei od injenice o uvek prisutnoj neodreeniosti promene stanja elemenata, pojavu
dugih zastoja, tj. prekida u eksploataciji pri korektivnom odravanju, treba prihvatiti kao
neminovnost .
Kod veeg broja tehnikih sistema koji su istovremeno u eksploataciji, moe doi do
preklapanja vremenskih intervala (tuo) kada su oni u otkazu.Ovo je ilustrovano na sledeoj
slici.

Vremenska slika stanja grupe tehnikih sistema

Najprikladniji nain interpretacije korektivnog odravajna je pomou funkcije pouzdanosti

R(t) za sluaj kada se vri zamena dotrajalog elementa tehnikog sistema, kao to je
prikazano na sledeoj slici.

Funkcija pouzdanosti sa karakteristim veliinama

Ukupan raspoloivi resurs se definie kao :
UR=IR+NR
Pri tome je :
Ir- iskorieni resurs i
Nr- neiskorieni resus.

Ekvivalent iskorienom resursu je srednje vreme u radu do pojave otkaza- T r .

Kod korektivnog odravanja se ide na skoro potpuno iskorienje raspoloivog resursa,
odnosno :
Ir>>Nr Ur Ir
PREDNOST
Racionalno korienja raspoloivog resursa, to na neki nain predstavlja skoru
jedinu prednost.

NEDOSTATCI
Nemogunost predvianja ukupnog broja otkaza, trenutka njihovog nastanka i
vremena trajanja. U takvim uslovima nemogue je planirati bilo kakve detaljne
aktivnosti u cilju racionalizacije poslova na odravanju.
Pojava meusobno povezanih vie otkaza. Ovo dovodi do dugotrajnih zastoja
opreme kao i visokih trokova odravanja.
KOREKTIVNO ODRAVANJE-ZAKLJUAK
Iz svega napred navedenog, generalno se moe rei da korektivno odravanje nije
preporuljivo kod sloenih i skupih tehnikih sistema gde otkazi mogu prouzrokovati duge
zastoje, visoke trokove odravanja i ugroavanje tehnolokog procesa, ljudi i okoline.

3.2.2 PREVENTIVNO ODRAVANJE

Uloga i znaaj preventivnog odravanja se najbolje shvataju ako se zna da su Marfijevi
zakoni nali najiru primenu kod eksploataciije tehnikih sistema.
To znai da se otkaz pojavljuje u najgore mogue vreme, odnosno kada nam je oprema
najpotrebnija kao na primer :
otkaz na sistemu hlaenja leti,
otkaz na sistemu grejanja zimi,
otkaz na automobilu kada nam je najpotrebniji,
otkaz na proizvodnoj opremi kada je dobra cena proizvoda na tritu i velika
mogunos prodaje itd.
Vreme otkaza u ovakvim sluajevima traje od nekoliko asova do nekoliko dana.
Najbolje je ako sluba odravanja kroz preventivne aktivnosti, tj.prvenstveno preko
pregleda stanja - tehnike dijagnostike, registruje potencijalni problem i u pogodno vreme
intervenie i sprei pojavu otkaza.
OSNOVNI PREDUSLOVI ZA USPENO UVOENJE PREVENTIVNOG
ODRAVANJA
Za uspeno uvoenje programa preventivnog odravanja neophodno je obezbediti:
jednoznano identifikovanje tehnikih sistema preko vidno prikazanog inventarskog i
serijkog broja, kao i oznake tipa,
tanu predistoriju tehnikih sistema,
informacije vezane za otkaze (problem, uzrok, preduzete aktivnosti)
iskustvene podatke o slinoj opremi,
preporuke proizvoa opreme,
uputstvo za odravanje,
podatke o elementima koji otkazuju i zamenjuju se,
iskusno i edukovano ljudstvo na poslovima odravanja,
alate i odgovarajuu opremu za pregled stanja, dijagnostiku ili monitoring,
jasne instrukcije za pregled sa dokumentacijom za evidentiranje stanja,
dobru saradnju sa operatorom na opremi i
pomo od strane menadmenta.
OSNOVNE AKTIVNOSTI U PREVENTIVNOM ODRAVANJU
Generalno se moe rei, da su osnovne aktivnosti u preventivnom odravanju:
ienje,
podmazivanje,
pregled stanja i
popravke.

IENJE

ta je mazivo a ta prljavtina ?

Koliko prljavtine ulazi u leaj?

Od prljavtine se ne vide mehanike komponente !

Ovako se poinje

Da li je bolje pre ili posle ienja ?

Da li je potreban komentar ?

PODMAZIVANJE I RAZVOJ PROGRAMA PODMAZIVANJA

Pri relativnom kretanju kontaktnih elemenata nekog tribomehanikog sistema u njemu
dolazi do rasipanja energije i mase (habanja). Intenzitet rasipanja u najveoj meri zavisi od
vrste i prisutne koliine maziva u zoni kontakta.
Mazivo (najee ulje ili mast) smanjuje trenje i habanje u zoni kontakta. Pored toga
mazivo jo obezbeuje i :
smanjenje zagrevanja kontaktnih elemenata,
spreavanje kontaminanata da uu u zonu kontakta,
zatitu od korozije i
iznoenje produkata habanja iz zone kontakta.
Postoje etiri glavna izvora informacija za razvoj dobrog programa podmazivanja. Ovi
izvori su:
Proizvoa opreme,
Proizvoa (prodavac) maziva,
Ostali korisnici sline ili iste opreme i
Sopstvena iskustva.
Kod uvoenja programa podmazivanja treba po fazama sprovesti sledee aktivnosti:
Identifikovati svaki tehniki sistem koji zahteva podmazivanje,
Obezbediti da se svaki tehniki sistem jednoznano identifikuje, prvenstveno preko
uoljivo prikazanog broja (ifre),
Obezbediti evidenciju sa tanom fizikom lokacijom tehnikih sistema,
Definisati taan ploaj svakog TMS koji treba da bude podmazan,
Odrediti mazivo koje treba da bude korieno,
Definisati najbolji metod primene,
Utvrditi frekventnost ili interval podmazivanja,
Definisati da li oprema bezbedno moe biti podmazana dok radi ili je treba iskljuiti iz
eksploatacije,
Odrediti ko e biti odgovoran za bilo kakav meusobni nesporazum,
Standardizovati metod podmazivanja,
Uvesti proceduru za uvanje i rukovanje mazivima,
Obezbediti procedure inoviranja programa podmazivanja sa aspekta razvoja novih
maziva,
Uvesti metodologiju za brzu intervenciju ako doe do problema kod primene nekog
maziva i
Povezati sve napred navedeno u okviru modula informacionog sistema odravanja.

PREGLED STANJA TEHNIKIH SISTEMA

Za navedenu vrstu aktivnosti esto se kod nas sreu i pojmovi: inspekcija (ire prihvaeno
u praksi zapadnih zemalja i literaturi na engleskom jeziku), tehniki pregled, periodini
pregled itd. Osnovni cilj pregleda je da se sprei potencijalni otkaz.
Planiranje pregleda
Da li e pregled biti dnevni, nedeljni, meseni, polugodinji ili godinji ne moe se odluiti
bez ozbiljnije analize tehnikog sistema. Neki od izvora informacija neophodnih za
donoenje pravilne odluke su:

Uputstvo za odravanje i rukovanje,

Iskustvo osoblja na odravanju i

Isporuioci rezervnih delova.

Na poetku i pri kraju eksploatacije tehnikih sistema dolazi do estih pojava otkaza. To
znai da u navedenim periodima treba intenzivirati preglede, odnosno, sve preventivne
aktivnosti na odravanju treba prilagoditi obliku krive prikazane na sledeoj slici.

Karakteristine faze i aktivnosti pri eksploataciji tehnikih sistema

Pravei paralelu izmeu prednosti i nedostataka preventivnog odravanja moe se rei da
su prednosti znatno izraajnije. U veini sluajeva odnos izmeu prednosti i nedostataka
varira u zavisnosti od vrste preventivnog odravanja.

Tako na primer kod veoma skupih i sloenih tehnikih sistema preventivno odravanje
prema stanju je bolje u poreenju sa preventivno planskim odravanjem.

Metode za identifikaciju stanja pri pregledu

Uobiajeno korienje metoda za identifikaciju stanja zasnovane su na:
1. Ljudskim ulima,
2. Registrovanju temperature,
3. Registrovanju vibracija,
4. Registrovanju defekata u materijalu,
5. Korozije i erozije,
6. Registrovanju protoka i pritiska,
7. Registrovanju elektrinih parametara,
8. Registrovanju mehanikog optreenja i
9. Registrovanju fiziko-hemijskih veliina.
Koji uzronici u navedenom primeru mogu da se utvrde pregledom ?
PRIMER:Uzroci otkaza mehanikih sistema i komponenti

prisustvo abraziva,
korozija,
prljavtina,
slabljenje i razdvajanje veza,
promena poetne geometrije,
poveano trenje,
poveano habanje,
ekstremne temperature,
visoko optereenje,
dinamiko optereenje,
zamor,
vibracije,
nepravilna upotreba i
nemarnost operatora

Preventivni pregleda i izvetaj

Izvetaj o pregledu treba bude :
Jednoznaan
Koncizan

 Pregledan i
Lak za itanje

PRIMER Ventilator dimnog gasa u termoenergetskom postrojenju

ELEKTROMOTO
R
L1
L2
fundament
SPOJNICA

PRIMEDBA

Vreme
8.30
OTPUTENO

ZAGREVANJE

VIBRACIJE

OISTITI

ZAMENITI

PODESITI

PODMAZATI

NORMALNO

NAZIV

BROJPOZICIJA

L1-L4 uleitenja
1-elektromotor
2-spojnica
3-nosai leaja
4-radno kolo sa vratilom
IZVETAJ O PREVENTIVNOM PREGLEDU
Tehniki sistem
Oznaka
Datum
Ventilator dimnog gasa
VDG K3
1.12.2005.
IDENTIFIKACIJA
STANJE I ZAHTEV

saosnost

OSOBLJE NA SPROVOENJU PROGRAMA PREVENTIVNOG ODRAVANJA

Savremeni pristup podrazumeva da svi koji uestvuje na tehnikim poslovima (operator na
tehnikom sistemu, osoblje na poslovima odravanja itd.) moraju biti ukljueni u proces
odravanja. Sve ovo podrazumeva i kontinualnu edukaciju.
to se tie broja angaovanog osoblja samo na poslovima odravanja, neophono je
napomenuti da postoji optimum i vezuje se za minimalne trokove odravanja.

Zavisnost trokova odravanja od

broja angaovanog osoblja
PREVENTIVNO PLANSKO ODRAVANJE
Najvei broj onih koji rade u oblasti odravanja, pod pojmom preventivno plansko
odravanje podrazumevaju fiksne intervale u kojima se izvode odreene aktivnosti. Ove
aktivnosti se izvode sedmino, meseno, kvartalno, sezonski ili po nekim drugim unapred
odreenim intervalima.
Izvoenje aktivnosti odravanja po planiranim intervalima je samo po sebi korak napred
prema sistemu odravanja zasnovanim na stvranim potrebama.

PRIMER
Dijagram podmazivanja za obradni centar MAHO MC 50

PRIMER
Preporuke jedne japanske fabrike iz metalopreraivake industrije za intenzitet pregleda
savremenih tehnikih sistema.

Intenzitet pregleda

PRIMER
Za pregled je odabran kai na prenosniku. Predvieno je da se pregled izvodi jedanput
meseno. Kroz dui period eksploatacije utvreno je da navedeni kai otkazuje posle
priblino 12 meseci. Ako se uporede trokovi pregleda i zamene kaia dolazi se do
sledeeg zakljuka. Najbolje je da se bez pregleda kai menja posle 8 meseci (jer e toliko
sigurno trajati).
PREVENTIVNO ODRAVANJE PREMA STANJU
Ovakvo odravanje je zasnovano na peridinom ili neprekidnom praenju (monitoringu)
tehnikih sistema i registrovanju problema koji dovode do pojave otkaza.
To omoguava da se blagovremeno pripreme i obezbede odgovarajui rezervni delovi i
osoblje i otklone problemi pre nego to dovedu do otkaza sa veoma ozbiljnim posledicama.
Kod tehnikih sistema se odabiraju najuticajniji parametri sa aspekta kvaliteta obavljanja
funkcije i preko njih vri monitoring i dijagnostika stanja.
Navedeni parametri predstavljaju fizike veliine koje se relativno lako registruju pomou
davaa, pojaavaju analogni signali iz davaa, diskretizuju u A/D konvertoru, grupiu u
odreene baze podataka, obrauju i analiziraju pomou adekvatnih softvera.

Dobar monitoring, ali samo jo doktor da zna ta mu treba

Podobnost tehnikih sistema za odravanje prema stanju
Promena intenziteta otkaza u vremenu je najrelevantniji pokazatelj podobnosti tehnikog
sistema za odravanje prema stanju
PRIMER Promena intenziteta otkaza komponenata vazduhoplova
Kriva inteziteta otkaza u obliku kade dugo je smatrana za standardni oblik. Meutim,
samo 4% svih komponenata aviona ima ovakvu prirodu promene inteziteta otkaza.

Kriva intenziteta otkaza u obliku kade

Elektromehanike komponente koje su tipine za navedenu vrstu tehnikog sistema u 68%
sluajeva imaju zakonitost inteziteta otkaza kao na sledeoj slici.

Otkaz elektromehanikih komponenata

Konstantan intenzitet otkaza

Priroda promene intenziteta otkaza zbog nestrunog rukovanja i nestrunog rada osoblja na
poslovima odravanja je kao na sledeoj slici. Ovo je karakteristino kada osoblje prvo
pritegne dugme za start pa tek onda ita uputstvo za rukovanje.

Otkazi kao posledica nestrunog rukovanja i odravanja

Za 5% komponenata uoen je stalni trend poveanja inteziteta otkaza u toku celog
eksploatacijskog veka.

Poveanja intenziteta otkaza u toku eksploatacije

Preostalih 2% komponenata imaju neznatne rane otkaze, rade stabilno u dugom
vremenskom periodu i poinju na kraju da otkazuju mahom zbog pohabanosti. Ovo je
prikazano na sledeoj slici.

Otkazi posle dueg stabilnog perioda eksploatacije

Za 89 % komponenata iz navedenog primera je najbolje uvesti monitoring za praenje i
tehniku dijagnostiku za utvrivanje stanja. Ovo se odnosi na sluajeve gde se ustali
intenzitet otkaza u duem vremenskom periodu.

Promena intenziteta otkaza kada se uvodi odravanje prema stanju

ta i kako obezbeuje preventivno odravanje prema stanju ?
Ovim odravanjem se ne moe u potpunosti eliminisati korektivno i preventivno-plansko
odravanje, ali se pri tome znaajno smanjuje broj nepredvienih otkaza.
Na osnovu iskustva industrijski razvijenih zemalja, procenjuje se da se program odravanja
prema stanju moe uvesto za najmanje tri godine uz angaovanje veeg tima strunjaka iz
ove oblasti.

Pri tome se mogu oekivati sledei rezultati:

Smanjenje trokova odravanja 50-80%
Smanjenje broja zastoja 50-60%
Smanjenje koliine rezervnih delova 20-30%
Smanjenje ukupnog vremena zastoja 50-80%
Smanjenje prekovremenog rada 20-50%
Poveanje eksploatacijskog veka opreme 20-40%
Poveanje produktivnosti 20-30%
Poveanje profita 25-60%
Analizirajui savremene tehnike sisteme, moe se rei da danas u svetu :
vibracije,
temperatura i
produkti habanja u ulju,
predstavljaju najee fizike veliine koje se kontinualno registruju i pratiti intenzitet
njihove promene. Ovo slui za donoenje relevantnih odluka o aktivnostima odravanja
koje treba sprovesti.
Osnovne aktivnosti u sprovoenju programa odravanja prema stanju

Osnovne aktivnosti kod odravanja prema stanju

Identifikacija tehnikog sistema

Aktivnosti iz oblasti monitoringa i dijagnostike

Prognoziranje stanja
PREDNOST PREVENTIVNOG ODRAVANJA
1.Kvalitetnije upravljanje proizvodnim procesom
Preventivno odravanje se planira unapred i njegovim aktivnostima se spreava pojava
otkaza i pojava zastoja u procesu proizvodnje.
2.Vee iskorienje raspoloivih resursa
Na osnovu plana za izvoenje preventivnog odravajna, unapred se vri preraspodela
radnih zadataka na raspoloive resurse ili se angauju dodatna oprema i radna snaga.
3.Obezbeenje eljenog kvaliteta proizvoda
Dobro preventivno odravanje obezbeuje kvalitetan izlaz iz tehnikog sistema. Ako je u
pitanju proizvodna oprema to znai da e se na njoj postizati eljeni kvalitet proizvoda.
4.Poveanje efikasnosti opreme
Za preventivno odravanje troi se samo manji procenat vremena od onoga koje bi bilo
potrebno za korektivno odravanje. Veoma je retka pojava otkaza na opremi u toku njene
eksploatacije.
5.Poveanje produktivnosti proizvodnog sistema
Preventivnim odravanjen se minimiziraju problemi vezani za : trenutak pojave otkaza,
vreme trajanja zastoja, pojavu karta,itd.
6.Normiranje poslova
Zbog prirode ponavljanja, aktivnosti na preventivnom odravanju se mogu tako normirati
da budu izvedene na najbolji nain. To znai da svaka procedura mora biti poboljana do
nivoa savrenstva. Za ovo je neophodno obezbediti obuku i kolovanje kadrova za
odravanje.

7.Smanjenje prekovremenog rada

Prekovremni rad na odravanju moe biti smanjen ili potpuno elimisan jer se smanjuje
uestanost pojave iznenadnih otkaza.
8.Racionalno planiranje rezervnih delova
Kod preventivnog odravanja unapred se planiraju rezervni delovi i potroni materijal. Pri
tome se tano zna koji deo i kada e biti upotrebljen. Neophodno je napomenuti da je uvek
potrebna i manja zaliha rezervnih delova kod preventivnog nego kod korektivnog
odravanja. To znai i racionalnije poslovanje sa aspekta izdvajanja za kamate i skladini
prostor.
9.Poveanje bezbednosti i bolja kontrola zagaenja okoline
Ako ne postoji preventivni i kontrolni pregled ili ugraeni senzori , kod opreme se moe
pogoravati stanje do take gde ona vie nije bezbedna za korienje ili previe zagauje
okolinu.Promena stanja opreme u eksploataciji se odvija kao to je to prikazano na sledeoj
slici.

Eksploatacija nekog tehnikog sistema bez preventivnog (a)

i sa dobrim preventivni odravanjem (b)
Pri eksploataciji dolazi do pogoranja stanja i aktivnostima odravanja ono se vraa na
poetni nivo. Dobra tehnika dijagnostika treba da upozori, pre nego to performanse
dostignu nivo kada eksploatacija tehnikog sistema nije vie bezbedna.
NEDOSTATCI PREVENTIVNOG ODRAVANJA
Uprkos svim prednostima koje upuuju na uvoenje preventivnog odravanja , postoje i
neki problemi koji moraju biti identifikovani i minimizirani.Ovo se odnosi na :
1. Mogunost pojave oteenja
U toku preventivnih intervencija tehniki sistemi ili njihovi podsistemi se ukljuuju u
funkciju. Pri tome postoje mogunosti pojave greke zbog pogrene procedure ili
ignorisana odreenih komandi.
Na alost, obino opremu najvee zahtevane pouzdanosti odravaju najnepouzdaniji ljudi.

2.

Visok nivo ranih otkaza

Novi rezervni elementi (ugraeni kroz preventivno odravanje) imaju veu verovatnou
pojave otkaza u poetnoj nego u kasnijoj fazi eksploatacije. Kod rezervnih delova je esto
prisutna i pojava da kvalitrt i test njihove pouzdanosti nisu isti kao za delove koji se koriste
za prvu ugradnju. Iz navedenog je oigledno da postoji rizik pojave visokog nivoa ranih
otkaza.
3.

Neiskorieni raspoloivi resurs

Zameniti neki element pri preventivnom odravanju (pre pojave otkaza) je daleko bolje
nego saekati da se otkaz pojavi. Pri tome je oigledno da se u potpunosti ne koristi
raspoloivi resurs zamenjenog elementa. Zbog toga se poveava njegova potronja u
eksploatacijskom veku tehikog sistema. Interesantno je analizirati odnos cene rezervnog
dela, vrednost rada na njegovoj zameni i vremena zastoja. Cena rezervnog dela je obino
znatno manja od rada na njegovoj zameni i trokova zastoja.
4.

Visoke poetne trokove

Vezujui vrednost novca za vreme tj. za inflaciju, moe se zakljuiti da je veoma bitno
kada se ovaj novac investira u preventivno odravanje. Rezervni delovi kupljeni znatno
ranije nego to e biti iskorieni i preuranjeni preventivni zahvati na opremi mogu biti
izvor visokih poetnih trokova.
5.

esto prekidanje procesa eksploatacije opreme

Za opremu koja radi u velikoserijskoj ili masovnoj proizvodnji glavno pitanje se odnosi na
mogunost prekidanja procesa u cilju izvoenja aktivnosti preventivnog odravanja .
Proizvodnja i odravanje moraju uvek usasiti termine za izvoenje pregleda stanja i
sprovoenje ostalih neophodnih preventivnih aktivnosti na opremi.
PREVENTIVNO ODRAVANJE -ZAKLJUAK
Preventivno odravanje je uvek bolje nego korektivno, a moe biti po obimu nedovoljno
ili preobimno. Samo na prvi pogled je najbolje i najlake preventivno ne raditi nita, jer to
prividno i najmanje kota. Kod optimalno kreiranog preventivnog odravanja, postignut
profit viestruko prevazilazi uloena sredstva u odravanje.