C.3.

3A

35A

"Ugaoni" stub u kalkanu koji se ne predvia za produenje

"uticajne" povrine krova i fasada

konstrukcijsko oblikovanje

35A

"Ugaoni" stub (na spoju kalkanskog i podunog zida) je, po mnogo emu, karakteristian (ovde prikazano
reenje se, najee, ni ne primenjuje u praksi posebno u situacijama kada postoji mostna dizalica odnosno
nosa mostne dizalice ali je veoma opravdano sa ekonomske take gledita). Ovaj stub je, naime, pridran
vorovima vertikalnih spregova u dva pravca to treba iskoristiti (on moe da bude znatno "slabiji", kako u
odnosu na glavne stubove tako i u odnosu na fasadne stubove podunog zida i/ili kalkana). Jedini pravi problem
je injenica da ovaj stub mora da primi i krajnju reakciju nosaa mostne dizalice.
Ovde su prikazane "uticajne" povrine krova i fasada koje se odnose na stub u uglu kao i predlog za
konstrukcijsko oblikovanje stuba (usvajanje poloaja i poprenog preseka).
Na sledeoj strani je dato dalje pojanjenje graninih uslova ugaonog stuba kao i statika ema za ovaj konkretan
sluaj (za ostale sluajeve je slina samo se razlikuje u broju vorova-oslonaca po visini (vor TREBA da postoji
u visini GI-a druga reenja su mogua ali nisu "inenjerska")

"Granini uslovi" ugaonog stuba sa optereenjima

35B

35B

Momenti usled pojedinih uticaja

Treba napomenuti da, ako su ispunjeni odreeni uslovi, ovaj stub moe biti izloen moemntima savijanja
SAMO od reakcije nosaa dizalice - MxRkn. Ispunjenje tih uslova je, na primer, situacija u kojoj se vorovi
vertikalnih spregova poklapaju sa visinskim poloajima fasadnih rigli i u kalkanu i u podunom zidu tada se
reakcije od fasadnih rigli direktno unose u vorove sprega ne savijajii sam stub (ko god je usvojio takvo
dispoziciono reenje moe tako i da postupi pri dimenzionisanju uz odgovaraju i komentar i saradnju sa
asistentima)

C.4

37

Spregovi

C.4.1

38

Poduni krovni spreg analiza optereenja i presene sile

C.4.1A

37A

Kontrola ronjae kada "radi" i kao pojas podunog krovnog sprega

Za samu meuronjau, koja je dimenzionisana (usvojen presek, provereni naponi,

stabilnost i deformacija) za I sluaj optereenja (gkp+ gsi+ gkr+ s) ve i sam rad u okviru
podunog krovnog sprega predstavlja dopunsko dejstvo (II sluaj optereenja). Osim toga,
poduni krovni spreg "radi" (optereen je) samo pri dejstvu vetra sile koje su dobijene kao
merodavne odnose se na uticaje spoljnjeg vetra na elo uveane za dejstvo unutranjeg
siueg dejstva (koeficijent oblika C= Ce+Ci = 0,9+0,2 = 1,1) kada postoji ova kombinacija
dejstva vetra javlja se i siue (odiue) rezultujue dejstvo vetra na krov koje rastereuje
krov (videti skice na strani 3) u odnosu na uticaje koji su bili merodavni za dimenzionisanje
(koeficijent oblika "rastereujueg" vetra na krov je C = Ce Ci = -0,6 + 0,2 = -0,4)
37B

Dokaz se, prema tome, svodi na dokaz rojae prema JUS U.E7.096 za Mx,red, My
i Omax pri emu je (aproksimativno, ali ovde dovoljno tano i na strani sigurnosti):

37

Primena postupka "uticajnih povrina" pri analizi optereenja za spregove je, takoe, mogua ali u ovom
konkretnom primeru daje prevelike razlike (zbog odnosa raspona kod fasadnih stubova) pa e se u analizi
optereenja za spregove uzeti stvarne reakcije elemenata koji se na spregove oslanjaju. Uobiajena je praksa da
su SVE dijagonale pojedinanog sprega isti profil kao i SVE vertikale. Zato nije potrebno raunati sile u svim
tapovima spregova ve samo u "merodavnim". Isto tako, najee, nije potrebno analizirati "alternativno"
dejstvo vetra (pritisak i sisanje) ba zbog prakse da se preseci tapova ispune usvajaju konstantnim za tehnike
i praktine primene dovoljno je tano merodavne uticaje smatrati "alternativnim" (presene sile od maksimalnog,
najee pritiskijueg, vetra tretirati sa "+" i "-" predznakom kao pritisak i kao zatezanje).
38
Usvajamo pretpostavku da je poduni krovni spreg statikog sistema proste grede raspona l (od glavnog
vezaa do glavnog vezaa). Kao takav on, kao jedino optereenje, prima gornje reakcije fasadnog stuba u
podunom zidu - Rfsp,g. Pojasevi sprega su ronjae. U Zbirci ovu poziciju obrauje zadatak br. 36.
37A
Ova kontrola moe da se uradi I detaljnije ali, najee, nije potrebno (pri ovde prikazanoj konfiguraciji
sprega, na primer, prva ronjaa predstavlja "nulti" tap) "globalni" dokaz se satoji u tome da se dokae da
najoptereenija meuronjaa moe da primi najveu silu pritiska u pojasevima podunog krovnog sprega.
37B
Namera je da se pokae (i obrazloi) nain razmiljanja (rezonovanja) a stvarne situacije mogu biti prilino
drugaije od ovde prikazane pa ih treba reavati od sluaja do sluaja.

Mx,red kredMx Ranije ve sraunati uticaji redukovani koeficijentom kred koji je jednak
odnosu "novog" i "starog" optereenja, odnosno u ovom sluaju,
kred = (gkp+gsi+gkr+s-0,4 qg,T,z)/(gkp+gsi+gkr+s)
My Ranije ve sraunati uticaji savijanja u ravni krova (vetar koji je upravan na
krovnu ravan ne menja ove uticaje
Omax maksimalna sila pritiska u pojasu podunog krovnog sprega
lix = 800 cm
duina izvijanja oko "jae" ose
liy= 400 cm
duina izvijanja oko "slabije" ose (rastojanje izmeu zatega)
(u izrazima iz standarda JUS U.E7.096 koeficijent u=sD/sv = 1,0 za sluajeve kada postoji
savijanje oko obe glavne ose inercije ne uzima se u obzir bono izvijanje nosaa)

C.4.2

39

Popreni krovni spreg analiza optereenja i presene sile

C.4.3

40

Horizontalni spreg do kalkana analiza optereenja i presene sile

39

Popreni krovni spreg je prosta greda raspona jednakog irini hale B. Jedan pojas je veza glavnog nosaa u
kalkanu a drugi pojas je kruta zatega izmeu rigli prvog i drugog glavnog vezaa. Vertikale sprega su ronjae.
Ovaj spreg prima gornje reakcije fasadnog stuba u kalaknskom zidu (zanemarujemo razliite duine stubova
sve usvajamo kao srednji, najoptereeniji to je na strani sigurnosti i numeriki prihvatljivo za tehnike
primene. U Zbirci nije eksplicitno obraen ali je potpuno analogan spregu za vetar do kalkana (sa odgovarajuim
reakcijama fasadnih stubova) koji je obraen u primeru br.37.). Treba uoiti polovinu reakcije stuba u uglovima
kalkana. Ovo je neophodno kako bi reakcija poprenog krovnog sprega (koju kasnije prenosimo dalje)
sadravala i taj deo uticaja od vetra (ova sila nema uticaja na sile u tapovima sprega ve samo na njegove
reakcije).
40
Poptpuno analogno sa prethodnom napomenom osim to se nanose reakcije meuoslonca fasadnog stuba u
kalkanu videti primer br. 37 u Zbirci. Ovde se pretpostavlja horizontalni nosa staza od rebrastog lima kao u
primeru br. 35.

C.4.4

41

Vertikalni spreg u podunom zidu analiza optereenja i presene sile

C.4.5

42

Spreg za prijem bonih udara od mostne dizalice analiza optereenja

C.4.6

43

Spreg za prijem sila koenja mostne dizalice analiza optereenja i presene sile

41

Vertikalni spreg u podunom zidu je u statikom smislu konzolni reetkasti stub visine h=9,0m koji prima i
prenosi na temelje reakcije od poprenog krovnog sprega na koti +9,00 i sprega za vetar do kalkana na koti
+6,00 m. Jedan pojas sprega je stub kalkanskog glavnog nosaa a drugi je fasdni stub u podunom zidu.
Horizontalni tapovi sprega mogu biti fasadne rigle u podunom zidu (ako izdravaju presene sile i ako se
dispoziciono poklapaju sa vorovima vertikalnog sprega u podunom zidu) ali mogu biti i nezavisni tapovi.
42
Spreg za prijem sila bonog udara prima i reakciju meuoslonca fasadnog stuba u podunom zidu. Analogan
sluaj je u potpunosti obraen u Zbirci primer br. 35. Pri analizi optereenja je dovoljno tano i tehniki
prihvatljivo smatrati da merodavne reakcije fasadnog stuba i sile bonih udara deluju u istom smeru (Tano je da
maksimalne reakcije fasadnog stuba koje su sraunate - deluju "spolja ka unutra" a merodavne sile od bonih
udara, uvek, od "unutra ka spolja") U sutini je mogue odrediti i reakcije za siue dejstvo vetra, koje su neto
manje, a deluju "iznutra ka spolja".
43
Spreg se postavlja u srednjem ili polju do sredine hale i to od od nivoa nosaa dizalice do temelja. Nekada,
kada nema formiranog vertikalnog sprega u podunom zidu, spreg za bone udare vri i njegovu funkciju. U
ovom primeru to nije sluaj. Usvaja se spreg od ukrtenih "alternativnih" dijagonala (to znai da se u proraun
uzima samo zategnuta dijagonala za jedan smer sila jedna a za drugi smer druga ovo je realno mogu e jer
kada su vitkosti tapova velike pritisnuta dijagonala ne uspeva da se "aktivira" pa celokupnu silu prima zategnuta
dijagonala.

C.4.6A

42A

Vertikalni spreg u kalkanu

"uticajne" povrine (dejstva sa indirektne uticajne povrine se prenose preko reakcija

podunog krovnog sprega i sprega za bone udare)

rekapitulacija uticaja:

42A

"stvarni"

alternativno

Vertikalni spreg u kalkanu je BAVEZAN DEO HALA KOJE NISU PREDVIENE ZA PRODUENJE
(imaju zasebnu noseu konstrukciju kalkana) i HALA SA "PENDEL" STUBOVIMA (obe situacije su dolazile
na ispitima i, pokazalo se, pretstavljaju relativno teak problem za studente - moda i zato to nema uglednog
primera). Ovde se daje kratko pojanjenje "rada" ovog sprega za sluaj hale u ovom primeru.
Trebalo bi da je jasno da ovaj spreg "nosi" horizontalne uticaje u poprenom pravcu u ovom sluaju to su, kao
posredna optereenja, reakcija (jedna-krajnja) sprega za bone udare i reakcija (jedna-krajnja) podunog krovnog
sprega ali prima i, kao neposredno optereenje, DIREKTNE UTICAJE OD POPRENOG VETRA NA STUB
U UGLU (ovaj deo uticaja vetra videti uticajnu povrinu nije "obuhvaen" reakcijama sprega za bone udare
i podunog krovnog sprega jer to NISU delovi fasade sa kojih se vetar "prenosi" na sekundarni stub u podunom
zidu a koji je, opet, horizontalno oslonjen na spreg za bone udare i poduni krovni spreg).
Ako se malo vie "udubi" u problematiku moe se konstatovati i da je ekvivalent (dovoljno taan sa stanovita
sraunavanja merodavnih uticaja) prethodno pomenutog "direktnog" dejstva jednak 50% vrednosti horizontalnih
reakcija sekundarnog , fasadnog, stuba u podunom zidu (videti skicu) jer je to slina situacija - samo sa
"prepolovljenom" uticajnom povrinom (nije potpuno isto, jer je ugaoni stub oslonjen u tri take vora
vertikalnog sprega a fasadni stub u podunom zidu u dve ali ova aproksimacija daje dovoljno tane rezultate u
ovom sluaju (sluaj gde se trai maksimalni uticaj u jednakim dijagonalama, pojasevima i horizontalama sprega
sa ekvidistantnim vorovima).