Pojam ekonomske politike

Od Velike svjetske ekonomske krize tridesetih godina XX veka postaje jasno da postoje
odreeni nedostaci trinog mehanizma, zbog ega se privredni sistem ne moe prepustiti
iskljuivo njegovom djelovanju. Kako bi se ouvala stabilnost ekonomskog sistema i
stvorile pretpostavke za njegov dalji razvoj neophodna je intervencija drave i njeno
aktivnije angaovanje u privrednom ivotu.
Iako je jasno da su preduzea u privatnoj svojini znatno efikasnija od javnih i drutvenih,
jasno je i da se sva preduzea u privredi ne mogu prepustiti privatnom sektoru (naroito
kada se radi o preduzeima koja se bave delatnostima od optedrutvenog interesa) i da
samo drava moe svojim autoritetom da sprijei negativne posledice koje po sistem
mogu imati odreena ekonomska ponaanja trinih subjekata. S tim ciljem, drava
provodi ekonomsku politiku.
Definicija: Ekonomska politika predstavlja oblik dravne intervencije u ekonomiji sa
ciljem djelovanja na ekonomsku aktivnost privrednih subjekata. .
Subjekat odnosno nosilac ekonomske politike je drava i njene razliite institucije skuptina, vlada, razliita ministarstva, centralna banka, organi lokalne samouprave i
uprave uih teritorijalnih jedinica itd.
Neka od podruja ekonomske politike su: fiskalna politika, monetarno - kreditna politika
i spoljnotrgovinska politika.
Ciljevi ekonomske politike
Ekonomska politika ima pred sobom mnotvo ciljeva. Ti ciljevi su esto komplementarni,
ali nisu rijetki sluajevi u kojima nosioci ekonomske politike imaju pred sobom potpuno
suprotstavljene ciljeve kao, na primer, u sluaju kada treba smanjiti budetsku potronju i
istovremeno obezbediti zadovoljavajui nivo dohodaka radnika u prosvjeti i zdravstvu.
Zbog postojanja meusobno suprotstavljenih ciljeva potrebno je veoma paljivo
odmjeravati prioritete prilikom formulisanja ciljeva ekonomske politike.
Ciljevi ekonomske politike dele se na dugorone i kratkorone. Dugoroni (strateki)
ciljevi ekonomske politike su:

ekspanzija proizvodnje,
poveanje produktivnosti,
poboljanje u raspodjeli bruto drutvenog proizvoda,
zadovoljenje zajednikih potreba,
efikasnije ukljuivanje u meunarodnu privredu,
poveanje konkurentnosti privrede.

Kratkoroni ciljevi ekonomske politike su:

puna zaposlenost,
valutna stabilnost i niska inflacija,
ravnotea platnog bilansa,
stabilnost privrednog sistema.

Da bi se ciljevi ekonomske politike mogli postii na zadovoljavajui nain potrebno je da

cilj kao i subjekti koji e sprovoditi aktivnosti budu to preciznije odreeni, da ciljevi
budu realni i, ako je mogue, kvantitativno izraeni.
Instrumenti i mjere ekonomske politike
Kako bi postigla svoje mnogobrojne ciljeve ekonomska politika mora i da koristi
odreena sredstva koja e joj omoguiti da do ciljeva doe. Ta sredstva su instrumenti
ekonomske politike i razliite mere koje subjekti ekonomske politike sprovode.
Instrumenti ekonomske politike predstavljaju sredstva kojima se ostvaruju ciljevi
ekonomske politike. Poto postoji vie razliitih instrumenata ekonomske politike oni se
klasifikuju i to najee prema politikama u okviru kojih funkcioniu:

instrumenti monetarne politike,

instrumenti fiskalne politike,
instrumenti spoljnotrgovinske politike,
ostali instrumenti ekonomske politike

Mjere ekonomske politike predstavljaju korienje odreenog instrumenta ekonomske

politike u odreenom vremenskom periodu kako bi se ostvario jedan ili vie ciljeva
ekonomske politike. Mjera ekonomske politike, prema tome, predstavlja promjenu,
ukidanje ili uvoenje novog instrumenta ekonomske politike. Ako bi, na primjer, nosioci
ekonomske politike odluili da suzbiju inflaciju smanjenjem koliine novca u opticaju oni
bi tada koristili instrumente monetarne politike, a konkretna mera bi mogla da bude
poveanje obavezne rezerve banaka. Takoe, ako bi cilj bio poveanje potronje, jedan od
naina da se taj cilj ostvari bio bi smanjenje poreza na dohodak graana. U tom sluaju
bili bi korieni instrumenti fiskalne politike, a konkretna mera bi bila smanjenje poreza.