Istorija 20. Veka 2015-2

ISTORIJA 20.
VEKA, 2015, 2
IZDAVA
Institut za savremenu istoriju, Beograd
Institute for Contemporary History, Belgrade
Institut dhistoire contemporaine, Belgrade
,
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK
Dr Bojan B. Dimitrijevi
UREIVAKI ODBOR
Dr Kosta Nikoli, zamenik urednika, dr Stanislav Sretenovi, sekretar,
dr Nikola uti, dr Milan Koljanin, Miladin Miloevi (Arhiv Jugoslavije),
dr Andrej emjakin ( , ),
prof. dr Nobuhiro iba (University of Tokyo, Balkan Studies),
prof. dr Fransoa Rot (LUniversit de Nancy 2, Nansi),
prof. dr Peter Radan (Macquarie University, Sydney),
dr Konstantin Nikiforov ( , ),
prof. dr Lili Kerol (University of Kearney Nebraska, Kerni)
LIKOVNO-GRAFIKI UREDNIK
Mladen Ackovi
LEKTOR i KOREKTOR
Branka Kosanovi
REZIMEA PREVEO
Bojan B. Dimitrijevi
Izlaze tri broja godinje
Rukopisi se ne vraaju
Klasifikacija po UDK uraena
u Narodnoj biblioteci Srbije, Beograd
Svi lanci objavljeni u Istoriji 20. veka recenzirani su
All articles published in Istorija 20. veka are refereed
Institut za savremenu istoriju, Beograd, E-mail: office@isi.co.rs
www.isi.co.rs
UDK 94
ISSN 03523160
ISTORIJA 20. VEKA

ASOPIS INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU
THE HISTORY OF THE 20TH CENTURY
THE JOURNAL OF THE INSTITUTE FOR CONTEMPORARY HISTORY
HISTOIRE DU 20. SICLE
REVUE DE LINSTITUT POUR LHISTOIRE CONTEMPORAINE
20.

Godina XXXIII
2015. Beograd
Ist. 20. veka, god. XXXIII, br. 2, str. 229
Broj 2
Beograd 2015
SADRAJ
RASPRAVE I LANCI
Sran Cvetkovi
UHAPSITE ILASA!
Nikola Mijatov
MILOVAN ILAS I BRITANSKI LABURISTI 19501955
27
Nikola uti
MAARI O ODGOVORNOSTI ZA VELIKI RAT 19191929
45
Ivan M. Beci
STATISTIKA I KARAKTER SPOLJNE TRGOVINE
KRALJEVINE SHS 19191929
57
Nemanja Devi
NEKA NAROD SAM UPRAVLJA SOBOM
73
Dragomir Bondi
RAD PAVLA SAVIA U MOSKVI 1944. I 1945/1946. I PROJEKAT
ZA IZGRADNJU JUGOSLOVENSKOG INSTITUTA ZA FIZIKU
91
Konstantinos Katsanos
U NOVOJ DOMOVINI
105
Natalija Dimi
SLIKA JUGOSLAVIJE U ISTONONEMAKOJ TAMPI
1957. GODINE
131
Slobodan Selini
JOSIP BROZ TITO U POLITICI I BORBI FEBRUARA 1969:
O KOSOVU I METOHIJI, MEUNARODNIM ODNOSIMA I TAMPI 151
ESEJI
Vladimir Prebili, Damijan Gutin
INTEROPERABILITY IN PRACTICE: CASE STUDY OF THE
SLOVENIAN INDEPENDENCE WAR OF 1991
167
EPOHA POMERANJA ISTORIOGRAFSKIH SAZNANJA
I OPTUBE ZA REVIZIONIZAM
183
DOKUMENTA
Momir Ninkovi
SEANJE MILUTINA VELIMIROVIA NA EPIDEMIJU PEGAVOG
TIFUSA U PIROTU ZA VREME PRVOG SVETSKOG RATA
189
PRIKAZI
Svetko Kova, Bojan B. Dimitrijevi, SLUAJ RANKOVI
IZ ARHIVA KOS-a (Andreja Savi)
207
, .
XX (Momir Ninkovi)
208
Momilo Pavlovi, VIDOVDANSKI ATENTAT U SARAJEVU 1914.

GODINE, SEANJA (Bojan. B. Dimitrijevi)
213
Mia Stojadinovi, NOAM OMSKI I SAVREMENO DRUTVO

(Aleksandra Kolakovi)
215
Ivo Goldstein, Slavko Goldstein, TITO

(Zvonimir Despot, Pero Simi)
217
Goran Latinovi, JUGOSLAVIJA I SKANDINAVSKE ZEMLjE

(19181945); DIPLOMATSKI, EKONOMSKI I KULTURNI ODNOSI
(Dragia D. Vasi)
223
IN MEMORIAM
Dr Stojan Kesi, nauni savetnik (19312015)
(Miroljub Vasi)
227
219
CONTENTS
DEBATES AND ARTICLES

Sran Cvetkovi
ARREST DJILAS!
Nikola Mijatov
MILOVAN DJILAS AND THE BRITISH LABOURISTS 19501955
27
Nikola uti
HUNGARIANS ON THEIR RESPONSIBILITY
FOR THE GREAT WAR 19191929
45
Ivan M. Beci
THE CHARACTERISTICS AND STATISTICS
OF THE KINGDOM OF THE SERBS, CROATS AND SLOVENES
FOREIGN TRADE 19191929
57
Nemanja Devi
LET THE PEOPLE RULE ITSELF!
73
Dragomir Bondi
PAVLE SAVIS WORK IN MOSCOW 1944 AND 1945/46
AND PROJECT FOR CONSTRUCTION OF THE YUGOSLAV
INSTITUTE OF PHYSICS
91
IN THE NEW HOMELAND
105
Natalija Dimi
THE IMAGE OF THE YUGOSLAVIA IN THE EASTGERMAN
PRESS IN 1957
131
Slobodan Selini
JOSIP BROZ TITO IN POLITIKA AND BORBA NEWSPAPER
AGENCIES IN FEBRUARY 1969: ON THE KOSOVO AND
METOHIJA, INTERNATIONAL RELATIONS AND PRESS
151
ESSAYS
INTEROPERABILITY IN PRACTICE: CASE STUDY
OF THE SLOVENIAN INDEPENDENCE WAR OF 1991
167
183
DOCUMENTS
Momir Ninkovi
SEANJE MILUTINA VELIMIROVIA NA EPIDEMIJU PEGAVOG
TIFUSA U PIROTU ZA VREME PRVOG SVETSKOG RATA
189
REVIEWS
Svetko Kova, Bojan B. Dimitrijevi, SLUAJ RANKOVI
IZ ARHIVA KOS-a (Andreja Savi)
207
, .
XX (Momir Ninkovi)
208
Momilo Pavlovi, VIDOVDANSKI ATENTAT U SARAJEVU 1914.

GODINE, SEANJA (Bojan. B. Dimitrijevi)
213
Mia Stojadinovi, NOAM OMSKI I SAVREMENO DRUTVO

(Aleksandra Kolakovi)
215
Ivo Goldstein, Slavko Goldstein, TITO

(Zvonimir Despot, Pero Simi)
217
Goran Latinovi, JUGOSLAVIJA I SKANDINAVSKE ZEMLJE

(19181945); DIPLOMATSKI, EKONOMSKI I KULTURNI ODNOSI
(Dragia D. Vasi)
223
IN MEMORIAM
Dr Stojan Kesi 19312015
(Miroljub Vasi)
219
227
RASPRAVE I LANCI
Dr SRAN CVETKOVI, nauni saradnik
Institut za savremenu istoriju
Beograd, Trg Nikole Paia 11
UDK 32:929 ."1981"

323.22-058.54-054.74(497.1)"198"
323(497.1)"198"
UHAPSITE ILASA!
Plan o hapenju Milovana ilasa 1981.
u kontekstu ukupne politike prema disidentima
u socijalistikoj Jugoslaviji
APSTRAKT: Rad analizira istorijske i politike okolnosti pod kojim je
1981. godine planirano hapenje Milovana ilasa neposredno posle
smrti Josipa Broza Tita a u vreme novog vala represije u socijalistikoj
Jugoslaviji. Predsednitvo SFRJ i sluba bezbednosti su pomno razmatrali mogunost da se ilas uhapsi zbog viedecenijskog subverzivnog
neprijateljskog rada protiv reima u kontekstu obrauna s disidentima
u gotovo u svim republikama poetkom osamdesetih godina. ilas je
trebalo da bude neka kontratea hapenjima u Hrvatskoj (Veselica,
Tuman i drugi). Ipak, on nije dopao zatvora pre svega iz oportunistikih razloga i tenje reima da ne izgubi imid zemlje liberalnog komunizma i ne izazove reakcije meunarodne javnosti zbog hapenja svetski
poznatog disidenta. U tom smislu ilasov sluaj moe da predstavlja
paradigmu opte politike represije u socijalistikoj Jugoslaviji, pa se u
tom smislu ovde i detaljnije analizira.
Kljune rei: disidenti, ilas, ljudska prava, komunizam, Jugoslavija
Plan o hapenju prvog disidenta Milovana ilasa 1981. godine i njegova sudbina u mnogome su paradigma za karakter politike represije ali i
samog disidentstva u SFRJ. Kako? Pre nego to preemo na iru elaboraciju
i analizu okolnosti koje u kojima 1981. planirano ilasovo utamnienje,
potrebno je radi konteksta dati krai osvrt na osnovne elemente koji su
predodredili odnos drave i disidenata u SFRJ. Taj odnos je karakterisao niz
Rad je deo projekta Srpsko drutvo u jugoslovenskoj dravi u 20. veku: izmeu
demokratije i diktature (177016), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog
razvoja Republike Srbije.
Sran Cvetkovi
10
Istorija 20. veka, 2/2015
elemenata koji se kolokvijalno mogu ilustrovati odnosom make i mia ili

neprestanog vaganja izmeu vrste ruke i dozvoljenih sloboda koja je obeleila politiku istoriju samoupravne socijalistike Jugoslavije.
Osim linim interesima partijskog vrha i potrebom odranja partijskog monopola na vlast, represija u samoupravnoj Jugoslaviji bila je uslovljena i postojanjem nekoliko simetrija, ravnotea zbog njene unutranje
etnike, verske i administrativne heterogenosti, kao i specifinog spoljnopolitikog poloaja izmeu dva ideoloko-politiki suprotstavljena bloka, sa
kojima je morala raunati. Poloaj Jugoslavije izmeu Istoka i Zapada odraavao se i na pitanje dravne represije koja je zbog toga morala biti daleko
sofisticiranija nego u zemljama socijalistikog lagera, gde se nije moralo
voditi rauna o miljenju Zapada niti hapenjima i osudama liberalnih elemenata dokazivati s vremena na vreme pravovernost Istoku.
Prva i najvanija je bila ideoloko-politika ravnotea: moralo se
voditi rauna o interesu velikih sila. U prvom sluaju, pogoranje odnosa sa
jednom ili obe velike sile pratilo je udaranje as po levoj, as po desnoj opoziciji.1 U drugom sluaju, pribliavanje jednoj od supersila pratile su po
pravilu amnestije pre svega za nekog od njoj ideoloki bliskih politikih zatvorenika.2 J. B. Tito je imao obiaj da pred put u zapadne demokratske
zemlje, a naroito u SAD, pomiluje nekog od znamenitijih politikih disidenata za ije su osloboenje zapadne demokratije bile zainteresovane ili vrile diplomatski pritisak.3 S druge strane jugoslovenski disidenti nisu bili
bezrezervno podravani od strane SAD i Zapada poput onih u SSSR-u i
1
Ovaj princip najbolje ilustruje sledea anegdota: Jednom prilikom krajem 1974,
dok su etali Tamajdanom, ilas je zapitao svoje prijatelje Mihajla Mihajlova i advokata
Jovana Barovia nakon to su uli za hapenja pripadnika NKPJ a raunajui na ideoloku
simetriju: ta mislite koga e od nas sad da uhapse? Nije prolo dugo, a Mihajlov je zavrio
na robiji. Osuen je na 7 godina zbog politike propagande. Svedoenje Mihajla Mihajlova
dato autoru u Beogradu 3. oktobra 2006.
2
Velike amnestije ili abolicije za politike zatvorenike bile su u funkciji kampanje
demokratizacije i to manje zbog unutranjih potreba vie zbog Zapada. U godinama 1944,
1945, 1947. amnestirani su etnici i drugi kolaboracionisti; 1953. graanski opozicionari;
1956. ibeovci; zatim 1960. i 1962, uoi Konferencije nesvrstanih i Titovog pribliavanja
SAD, amnestirani su ilas, grupa KrekiPavlovi i mnogi drugi a po padu Rankovia 1966.
Demai (sa 15 na 10 godina), i drugi osueni Albanci, rankovievci, po drugi put ilas itd.
Uoi konferencije KEBS-a 1977. u Beogradu pada najmasovnija abolicija sa nekoliko stotina
pomilovanih politikih osuenika i konano posle 19881989. zatvore naputaju i poslednji
disidenti Vlada Dapevi, Mileta Perovi, zatim i Adem Demai; S. Cvetkovi, Portreti disidenata, Beograd 2007.
3
To se desilo, na primer, 1960. kada su pomilovani osueni socijalisti B. Kreki, A.
Pavlovi, prof. D. Stranjakovi, M. ujovi, a ubrzo zatim, 1961, i Milovan ilas. Ali i 1977.
u vreme odravanja KEBS-a i Titove predstojee posete SAD, kada su pomilovani M. Mihajlov, ibeovac Komnen Jovovi, ravnogorac ura urovi, maspokovac Marko Veselica, Franc
Miklavi i nekoliko stotina drugih, to je pozdravio lino ameriki predsednik Dimi Karter.
Uhapsite ilasa! Plan o hapenju Milovana ilasa 1981...
11
zemljama realsocijalizma. Logika Hladnog rata i interesi velikih sila za stabilnom Jugoslavijom i mirom na Balkanu esto su ili na ruku vrstoj ruci, i
po cenu slamanja demokratskih i nacionalnih pokreta taktikom odravanjem Tita da pliva i potkopava Istoni blok.
Postojale su i druge simetrije, kao meurepublika ravnotea gde je
obino slamanje opozicije u jednoj republici pratio, kao protivtea, progon
opozicionara u drugoj (naroito na osetljivoj liniji SrbijaHrvatska kao u
sluaju maspoka i liberala). Verska ravnotea posebno je bila prisutna u
BiH, gde se strogo vodilo rauna o tome da se ma ne ustremi preterano
prema jednoj verskoj grupaciji a politiki oponenti gonjeni na principu
bosanskog lonca. Nacionalna ravnotea je naroito bila osetljiva na relaciji
SrbiHrvati, najrigoroznije sprovoena u BiH, esto zasnovana na tezi da
jedan nacionalizam izaziva drugi.4 I konano, najvanija je fina ravnotea
koju je reim morao da postigne zarad ouvanja imida zemlje liberalnog
komunizama s jedne strane (tenje da se Jugoslavija predstavi kao demokratska socijalistika zemlja koja nasuprot staljinistikom i maoceovskom
konceptu nudi humani socijalizam) i, s druge realne pretnje da se opozicija
znatnije afirmie u drutvu i potrebe da se sauva partijski monopol na vlast.
Druga karakteristika odnosa prema disidentima jeste nejednak treman i neprecizni kriterijumi u kanjavanju. Kako e i kada neko postati
disident i kom stepenu represije e biti izloen zavisilo je od spoljnog i unutranje politikog konteksta, od ideologije sa koje nastupa, ponekad i linih
veza. Pravosudni sistem je u potpunosti bio proet partijskim i ideolokim
uticajem i podloan uticaju kampanja liberalizacije i vrste ruke. Nije se znalo najpreciznije ta je strogo zabranjeno, pa je esto ono to je prolo u jednom trenutku kroz tzv. kauuk paragrafe ne bi prolo i u drugom. Zavisilo je
i od toga da li je kritiku izrekao ugledni lan partije i prvoborac ili sumnjiv
reakcionarni element i slino. Nekima je kao kamaradima gledano kroz prste,
a drugima zato to su imali intelektualni presti u inostranstvu (ilas) kako
se ne bi talasalo javno mnjenje na Zapadu. I Leek Kolakovski istie, kao
specifinost Jugoslavije, da se nikad nije znalo ta je stvarno zabranjeno, jer
je vlast stalno bila raspeta izmeu elje da odri dobar imid u zemlji i svetu
i tenje da ne dozvoli ugroavanje politikog monopola.5 Reim je tako donekle tolerisao kritiku i blago je kanjavao, kada je dolazila iz marksistikih
4
Kao primeri takve prakse mogu se uzeti: M. ilas F. Tuman, D. osi V.

Gotovac, V. Mijanovi Revolucija D. Budia, Lj. Tadi R. Supek, V. eelj A. Izetbegovi 80-ih. Simetrija nije mogla uvek biti dosledno ispotovana s obzirom da su odreene nacionalnosti, npr. Hrvati i Albanci, bile u veem broju politiki aktivne protiv Jugoslavije i drutvenog ureenja (navodi se ak da su polovinom 80-ih Albanci inili i do 90% svih politikih
zatvorenika a Hrvati skoro 60% poetkom 70-ih). R. Danilovi, Upotreba neprijatelja, 156.
5
L. Kolakovski, Glavni tokovi marksizma III, 432; S. Cvetkovi, Izmeu srpa i ekia,
Represija u Srbiji 19441953, Beograd 2006, 510.
Sran Cvetkovi
12
redova i nije udarala u sr sistema i ideologije ili kada bi je izrekli ljudi koji
su imali kamaraderijske i partijske veze i znatan ugled (obino proli uz
ukor ili smenu). Izuzetak nije ni ilas koji je, iako najpre tolerisan (kanjen
uslovno), u svojoj kritici bio uporan i otiao predaleko dolazei na kontrarevolucionarna stanovita. S druge strane, disidenti nekomunisti rigidnije
su kanjavani budui da je njihova kritika bila i ideoloki neprihvatljiva u
startu i oznaena kao kontrarevolucionarna. Re je bilo o ljudima bez pedigrea iz NOB-a, politikog ugleda, prijateljstava i veza, te se prema njima
odnosilo maehinski (sluaj M. uri, L. Stojanovi i drugi). Disidenti u Srbiji i Jugoslaviji (sa izuzetkom ilasa i donekle Mihajlova) nisu se mogli
uporediti sa onim iz SSSR-a i drugih drava narodnih demokratija, koji su
logorisani i sistematski proganjani kao Solenjicin, V. Havel, B. Pasternak
ili J. Brodski u SSSR-u ili K. Kiralji i P. Goma u Rumuniji i slini. Karakter
disidentstva proizilazi iz injenice da i sam represivni aparat i intenzitet
oblika politike represije nisu bili isti kao u zemljama realsocijalizma. Sloboda kritikog istupanja bila je limitirana, tolerisala se samo u odreenom
periodu i sa marksistikih pozicija a pluralizam donekle samo u okviru iste
socijalistike-marksistike ideologije.6
U periodu posle Drugog svetskog rata uoava se nekoliko talasa vrste ruke i liberalizacije. Direktno su zavisni od politikog trenutka, unutranjih i spoljnih okolnosti, globalne ideoloko-politike simetrije i imaju svoju plimu i oseku. Politiki oponenti su se teko snalazili i ispadali na krivinama promenljivog intenziteta i udljivog karaktera politike represije. Kritika staljinizma je od kvaliteta u jednom trenutku u drugom mogla prerasti
u politiku provokaciju (sluaj ilasa i Mihajlova). U kampanjama vrste
ruke dolazilo je do masovnog hapenja, naglog skoka broja politikih osuenika, zaotrene kaznene politike. Istovremeno je pojaavan ideoloki
nadzor i ukljuena sredstva propagande u borbi protiv negativnih drutvenih pojava. Neprijatelji su etiketirani u najboljem duhu staljinizma: ibeovtina, rankovievtina, ilasovtina, mihajlovizam, praksisovtina, tehnomenaderija i dubekovtina (u vreme pada liberala).7 U vreme liberalizacija
6
Advokat Sra Popovi duhovito primeuje nepisano pravilo da je mera dozvoljene

kritike bila odreena stepenom samokritike nadlenog dravnog organa. Dok su otpadnici u Sovjetskom Savezu skupo plaali cenu slobode, mnogi srpski disidenti (ili su bar oni sebe smatrali takvim) bili su na dravnim jaslama, a neretko su primali nagrade i priznanja. Zauzvrat,
njihova kritika nije bila bezrezervna, a mnogi oficijalni disidenti su, povezani u klanove, drali monopol na objavljivanje kritikog miljenja spreavajui pojavu pravih opozicionara.
Bili su neka vrsta kontrolisanih neprijatelja reima. Vie u V. eks, Delikt miljenja, Beograd
1986, 177186; M. Arsi-Ivkov, Krivina estetika, Beograd 2003.
7
U orkestriranoj propagandi pojedini novinari su u poetku preterivali. Jednom
novinaru Vjesnika Agitprop zamera to preteruje s kovanicama, U staroj-aleksandrovsko-petropavlovskoj-stojadinovievsko-maekovsko-dragiansko-kraljopetro-drainovskoj Jugoslaviji,
13
podsticana je kritika inicijativa kod medija i lanstva, vrene su masovne

amnestije i abolicije osuenih ili drastino ublaavana kaznena politika.
Posle Titove smrti u Jugoslaviji i Srbiji usledio je jo jedan snaan
talas represije i zaotren je kurs prema kritiarima sistema. Broj politikih
zatvorenika je naglo porastao, ali i disidentska aktivnost. Meu najpoznatijim sluajevima u Srbiji bili su progon knjievnik Gojka oga i Momila
Selia, lanova Slobodnog univerziteta, kao i pojedinih Albanaca na Kosovu
uhapenih zbog nacionalizma i separatizma. Kao centri disidentstva u SFRJ
od kraja 70-ih izdvajaju se Beograd i Ljubljana, dok je Zagreb bio pod otrijim reimom od vremena maspoka, a Sarajevo tradicionalno bilo rigidnije u
kanjavanju politikih delikvenata. Postojala su tri osnovna oblika delovanja: 1. peticije, otvorena pisma i slino; 2. predavanja i rasprave po stanovima
(Otvorena kola) i protestne veeri; 3. samizdat, asopisi i drugo.8 Od 1976.
disidenti u Beogradu pribegavaju osnivanju neformalnih diskusionih grupa
i tribina po stanovima Kuni univerzitet, (prvi organizatori su bili V. Mijanovi, L. Stojanovi, D. Oluji i drugi). Ovaj vid borbe organizovan je po
modelu slinih akcija u ehoslovakoj i Poljskoj Leteeg univerziteta, a
teme predavanja i diskusija su bili raznolike: od samoupravljanja, pravnog
sistema, kulturnih i umetnikih sloboda, ekonomskih pitanja do nacionalnog pitanja i ureenja drave. Poslednji prilino redak oblik delovanja bilo
je tampanje samizdata. Poetkom 80-ih pokuava se i sa organizovanjem
prvih demonstracija, najpre kao podrke pokretima u Palestini 1982. ili
Solidarnosti u Poljskoj 1983, zatim i kroz osnivanje udruenja za odbranu
ljudskih slobode i protestne knjievne veeri. Sve ove neprijateljske istupe i
izdanja uredno je zabeleila Bela knjiga (Zagreb 1984) koja je na no
doekana meu beogradskim intelektualcima i disidentima (pogrdno nazvana manifestom staljinizma).9 Kao vrsta samoodbrane od ovakvih akcija
na drugom mestu, ak i to to generala Skobija (Grka) podrugljivo naziva Sukobi, a Engleze faistima umesto da etiketira pojedince ili grupe. B. Petranovi, Politbiro CK KPJ 1945
1948, Beograd 1995, 447.
8
J. Dragovi Soso, Spasioci nacije, Beograd 2004, 86.
9
Komisija CK SKH za idejni rad, sa Stipe uvarom na elu, objavila je 1984. dosije
neprihvatljivih poruka u kulturi i stvaralatvu imenujui preko 200 autora, veinom iz Srbije
i Slovenije (ak 170 intelektualaca bili su Srbi). Smatralo se da je srpsko rukovodstvo previe
popustljivo prema beogradskoj kritikoj inteligenciji i svojevrsnoj ideolokoj kontrarevoluciji.
Taan naziv izvetaja je O nekim idejnim i politikim tendencijama u umjetnikom stvaralatvu,
knjievnoj kazalinoj i filmskoj kritici te o javnim istupima jednog broja kulturnih stvaralaca u
kojima su sadrane politiki neprihvatljive poruke; Centar CK SKH za informacije i propagandu, Zagreb 21. oujka 1984, Biblioteka Instituta za savremenu istoriju. Ovaj dokument naiao je na opti prezir i podsmeh, pa se govorilo da ako neko nije stavljen u Belu knjigu taj
nema veu umetniku vrednost a stavljanje na indeks prohibitorum postalo je neka vrsta intelektualnog prestia. Bela knjiga je samo ogolila nemo vlasti da se suoi sa narastajuom
plimom kritike i da osim obrauna slinim onim s poetka sedamdesetih, koji su se sada
14
Sran Cvetkovi
nastao je Odbor za zatitu slobode misli i izraavanja, u koji su uli ideoloki

najrazliitiji pripadnici kritiki nastrojenih intelektualaca.10 Pre toga je ve
1982. na inicijativu knjievnika D. Mihailovia u okviru Udruenja knjievnika osnivan Odbor za odbranu umetnikog stvaralatva (B. Mihailovi Mihiz,
D. Maksimovi, S. Raikovi, R. Livada, P. Palavestra i B. Jovanovi). Princip je bio da se brane kritiari reima i disidenti bez obzira na naciju i ideologiju (apelovalo se podjednako za Aliju Izetbegovia, Franju Tumana,
Vojislava eelja, zatvorene Albance, za ugroene Srbe na Kosovu i mnoge
druge).11
Na talasu intenziviranja represije i poveane osetljivosti na kritiku
dravni i partijski rukovodioci i mediji poveavaju estinu i uestalost
napada i na najuticajnijeg disidenta Milovana ilasa, ukljuujui i zahteve
za ponovnim hapenjem. ilasom se bave najvii dravni organi Predsednitvo SFRJ, Predsednitvo SKJ, Savet za zatitu ustavnog poretka i odmeravaju da li ga treba uhapsiti ili na koji nain ga zastraiti i onemoguiti
njegov neprijateljski rad. Na sednici Predsednitva SFRJ 11. februara
1981. zakljueno je da se o delatnosti Milovana ilasa pripremi posebna
informacija i da se to pitanje stavi na dnevni red jedne od narednih sednica.
Sluba bezbednosti je u tom smislu pripremila iscrpan izvetaj i dostavila
ga Predsednitvu SFRJ gde se uoavaju njegova razliita istupanja i neprijateljsko delovanje.12 Na osnovu obimne sudske i operativne dokumentacije
nedvosmisleno se dokazuje neprijateljsku delatnost Milovana ilasa na
osnovu koje se tereti, prema miljenju tuilatva, za propagandu i povezivanje sa ekstremnom emigracijom i antijugoslovenskim krugovima iz inostranstva. Na osnovu ovog iscrpnog elaborata tajne slube u zakljuku se
tvrdi da se ilas moe osuditi na viegodinju kaznu zatvora.
Milovan ilas je, prema izvetaju Slube dravne bezbednosti dostavljenom Predsednitvu SFRJ, zbog krivinog dela neprijateljske propagande iz lana 133 KZ SFRJ bio ve osuivan u tri navrata na zatvorsku
kaznu: 1955. u trajanju 18 meseci, uslovno 3 godine; 3 godine 1956. i narepretvarali u farsu, nije mogla da uini neto vie. K. Spehnjak, T. Cipek, Disidenti, opozicija i
otpor Hrvatska i Jugoslavija, 19451990, SP 22007, 282; J. Dragovi Soso, Spasioci nacije, 102.
10
Odbor je imao najpre 19 lanova pa je pridodato jo etvoro. lanovi odbora koji
je osnovao Dobrica osi su bili: Borislav Mihajlovi Mihiz i Dragoslav Mihailovi, Dragoslav
Srejovi, Neca Jovanov, Kosta avoki, Mihailo Markovi, Ljubomir Tadi, Ivan Jankovi,
Nikola Miloevi, Mia Popovi, Antonije Isakovi, Matija Bekovi, Tanasije Mladenovi,
Andrija Gams, Gojko Nikoli, Radovan Samardi, Dimitrije Bogdanovi i Predrag Palavestra. Kasnije su pridodati Zagorka Golubovi ,Vojislav Kotunica, Vesna Pei i Enriko Josif.
J. Dragovi Soso, Spasioci nacije, 99100.
11
J. Dragovi Soso, Spasioci nacije, 99, 262263.
12
AJ, Predsednitvo SFRJ, 803, F-98, Pregled neprijateljske delatnosti Milovana
ilasa sa dokumentacijom koja bi se mogla koristiti u eventualnom krivinom gonjenju.
15
dne 1957. osuen je na 7 godina, da bi 1961. bio pomilovan. Maja 1962.

zbog krivinog dela odavanja dravne tajne iz lana 105a KZ osuen je na
13 godina strogog zatvora pri emu su uzete u obzir i ranije izreene kazne.
Ukazom predsednika Republike od 29. decembra 1966. osloboen je daljeg
izdravanja kazne. Kao koautor ilegalnog asopisa asovnik i nedozvoljenog
rasturanja istog 1979. godine prekrajno je kanjen sa 10.000 dinara. Posle
izlaska iz zatvora nastavio je sa kontinuiranom neprijateljskom delatnou,
zbog ega je od strane Slube dravne bezbednosti tri puta upozoravan.13
Kako se dalje primeuje u izvetaju tajne policije: ,,...poslednjih
godina njegova neprijateljska delatnost belei uzlazni trend i ispoljava se
kroz brojne forme, kao to su: davanje intervjua, publikovanje tekstova u
stranim sredstvima informisanja, kontaktiranje sa jednim brojem nosilaca
neprijateljske delatnosti u Beogradu i pripadnicima maspoka iz SR Hrvatske.14 Uspostavljene su i veze sa neprijateljskim emigrantima poreklom iz
Jugoslavije i odreenim antijugoslovenskim krugovima u inostranstvu.
Kroz svoju delatnost konstantno je ispoljavao svoj antikomunizam, pri
emu napada i negira osnovne vrednosti nae oruane revolucije i tekovine
socijalistike izgradnje. Redovno su objekti njegovog napada SKJ i njegovo
rukovodstvo, tvrdei da je Savez komunista birokratizovan i monopolizovan
a njegovo rukovodstvo nesposobno i korumpirano. Govori da drutvu nema
prave demokratije i sloboda i da su neminovne sutinske promene sistema,
koje se mogu obezbediti jedino viepartijskim sistemom. Rukovodstvo se
optuuje za promaaje u spoljnoj politici, ulogu u pokretu nesvrstavanja
za koji kae da je u kolapsu. Stalno naglaava i opasnost od SSSR-a istiui da i u rukovodstvu postoji odreen broj koji bi, u datom trenutku, inicirali intervenciju SSSR-a. Otricu svojih napada usmerio je i na samoupravljanje koje naziva farsom i izmiljenom formom za ouvanje pozicija vlastodraca i odravanje totalitarnog sistema. Takvu ulogu po njemu imaju
sve organizovane socijalistike snage i institucije, a posebno policija i
armija, nazivajui ih uvarom partijske i dravne birokratije i ortodoksnim
neprijateljem demokratizacije.15
ilas svoje radove tampa u samizdatima kao to je bio sluaj sa
asopisom asovnik i slino. Posebnu panju Slube bezbednosti poslednjih
godina izazvalo je objavljivanje, u vie zemalja na Zapadu, ilasovih ratnih
13
U periodu 19791981. u inostranim i emigrantskim sredstvima informisanja objavljeno je oko 60 njegovih intervjua i lanaka, od kojih je veina tampana u vie listova na Zapadu
i u nekim neevropskim zemljama (Indija i dr.). AJ, Predsednitvo SFRJ 803, F-98, Pregled neprijateljske delatnosti Milovana ilasa sa dokumentacijom koja bi se mogla koristiti u eventualnom krivinom gonjenju.
14
AJ, Predsednitvo SFRJ 803, F-98, Pregled neprijateljske delatnosti Milovana
15
Isto.
Sran Cvetkovi
16

16
memoara Ratno doba i knjige Druenje s Titom. U njima, kako je ocenjeno,

i brojnim drugim tekstovima pokuava da na najdrskiji nain obezvredi
narodnooslobodilaki rat i socijalistiki razvoj zemlje, vrea revolucionarno
delo i ugled druga Tita i sistem u celini.17
Konstatuje se ak da je za njegovog sina Aleksu u Londonu organizovao izdavanje knjige Druenje s Titom, na srpskohrvatskom jeziku, koju
rastura u zemlji i inostranstvu. U brojnim intervjuima i lanovima ilas
istie da se samoupravni sistem nalazi u dubokoj krizi i da postepeno truli,
kao rezultat bezidejnosti, nesposobnosti i preivljenosti uskog kruga partijske oligarhije. Potpuno odsustvo demokratskih sloboda manifestuje se kroz
vei broj politikih osuenika nego to je bilo u staroj Jugoslaviji, istie
ilas. Odbacujui mogunost uspenog kolektivnog rukovoenja u zemlji,
naglaava neodrivost Titovog poretka i prognozira da nee izbei sudbinu
Staljinovog i Maovog. Ovakvu procenu bazira na tome to je, kako kae,
samoupravljanje vie faktor totalitarizacije, odnosno proirenja i uvrenja
apsolutne vlasti SK, koji je u stanju ideoloke skleroze. Na kraju ilasu se
zamera i to to istie da jugoslovensko rukovodstvo obmanjuje samo sebe i
svoj narod o karakteru aktuelnih unutranjih i meunarodnih zbivanja i
perspektivnosti pokreta nesvrstavanja. Svi ovi stavovi i ukupno delovanje
Milovana ilasa okarakterisani su kao krivino delo neprijateljske propagande
(lan 133 KZ SFRJ) ili povrede ugleda SFRJ (lan 157).18
16
Iza reetaka se nije naao, iako je 1977. objavio smelu knjigu Ratno vreme
(Wartime) i prvi put javno u zemlji progovorio o delikatnoj temi martovskih pregovora izmeu
partizana i Nemaca 1943. (koje su vodili on, V. Velebit i K. Popovi). ilas se pravdao da je o
ovoj injenici uveliko pisano u zapadnim medijima. To ga ipak ne bi moglo izvui zatvora da
je optuen budui da taj argument nije bio od pomoi ni prilikom objavljivanja Razgovora sa
Staljinom 1962. godine. Tito je tada ideju o hapenju, navodno da proveri reakcije na Zapadu, izneo pred Margaret Taer tokom posete decembra 1977. Kao ef opozicije Taer je,
navodno, Titu rekla da e mu ilas nanositi mnogo vie tete ako bude u zatvoru. Navodi se
citat iz Margaret Thatcher, The Path to Power,London: Harper Collins, 1995, 370
371. Kratka biografija Milovana ilasa, neobjavljeno od Alekse ilasa (u posedu autora zaslugom Mihajla Mihajlova).
17
O martovskim pregovorima 1943. prvi je pisao nemaki obavetajni oficir Valter
Hetl u knjizi Tajni front 1950. Njegovoj prii se nije mnogo verovalo sve dok Volter Roberts
na osnovu zaplenjenih nemakih dokumenata nije napisao naunu istoriju Drugog svetskog
rata u Jugoslaviji pod nazivom Tito, Mihailovic and alies 19411945. i potvrdio njegove navode. Prvi put je javno progovorio o pregovorima Tito na proslavi 35-godinjici bitke na Neretvi 1978. godine, ali okrivljujui indirektno izaslanike da su prekoraili ovlaenja i sklopili
primirje umesto samo da razgovaraju o razmeni zarobljenika. To je izazvalo ljutnju Vladimir
Velebita i Koe Popovia koji su tvrdili da su radili sa Titovim odobrenjem. Tito je, po ilasu, naroito bio zainteresovan da se razmeni Herta Hes, njegova biva ena. V. Glii, Istoriarevi susreti i razgovori sa Milovanom ilasom, Tokovi istorije, 3/4, 2002, 111.
18
17
Znaajnu karakteristiku neprijateljskog delovanja Milovana ilasa,

prema vienju analitiara SDB, predstavlja i njegovo povezivanje sa delom
srpskih nacionalista. Posebnu panju zasluuju njegovi kontakti i dogovori
sa grupom bivih protagonista tzv. masovnog pokreta (Markom Veselicom,
Franjom Tumanom, Vladom Gotovcem i drugima), kao i pojedincima,
poznatim klerikalcima iz Slovenije. Navodni cilj ilasovih kontakata sa
pomenutim hrvatskim nacionalistima, u emu je znatnu ulogu imao i
Mihajlo Mihajlov,19 bio je stvaranje osnova zajednike platforme za delovanje intelektualne demokratske opozicije, protiv drutveno-politiikog sistema.20 Oni su svoje neprijateljske motive i ciljeve prikrivali i nastojali da se
predstave kao borci za demokratizaciju drutva i u tom kontekstu za reavanje tzv. hrvatskog pitanja. Parole o ljudskim pravima i slobodama, kako se
tvrdi u izvetaju, samo su bile fasada iza kojih se kriju klasni neprijateljski
odnos i antisocijalistiika opredeljenost.21 U kontekstu ukupne neprijateljske aktivnosti Milovanom ilasa znaajnu panju SDB zasluuju i njegovi
kontakti koji imaju i karakter povezivanja sa Matom Metroviem, ekstremnim emigrantom, funkcionerom Hrvatskog narodnog vijea, kao i sa etnikim teroristom Stojiljkom Kajeviem, od koga je navodno dobio pismo sa
pozivom da sarauju na ruenju ustavnog poretka. ilas se ukljuio u aktivnost tzv. Komiteta za pomo jugoslovenskim disidentima sa seditem u
SAD, iji je bio kopredsednik zajedno sa Mihajlom Mihajlovim i Franjom
Tumanom. Posebno se angaovao oko povezivanja nekih neprijatelja u
19
Mihajlo Mihajlov (19342010), poznati jugoslovenski disident, najpre asistent na

Odeljenu za knjievnost u Zadru Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Osuen je u dva navrata
1965. na pet godina zatvora pa 1975. na sedam godina zbog pisanja i pokuaja politikog
delovanja. Mihajlov nije izdrao drugu kaznu ve je puten uoi odravanja konferencije
KEBS-a u Beogradu 1978. a zatim praktino proteran iz zemlje. Vie u S. Cvetkovi, Izmeu
srpa i ekia II, 252290.
20
Misli se verovatno na kontakte u zemlji izmeu srpskih i hrvatskih disidenata
Mihajlova, ilasa, Veselice, odana, eksa, Parage i drugih. Jedan od susreta srpskih i
hrvatskih disidenata odigrao se 1. maja 1978. kada su u Beograd doputovali hrvatski disidenti i bivi osuenici prof. dr Marko Veselica iz Zagreba (tek izaao iz zatvora) i Petar Vuleta iz Zadra. Ostali su nekoliko dana i vodili politike razgovore sa Mihajlom Mihajlovim,
Dragoljubom Ignjatoviem, Jovom Baroviem i Milovanom ilasom. Na tim razgovorima
vodila se rasprava, osim o graanskim i ljudskim slobodama u emu su se slagali, i o nacionalnom pitanju i ureenju drave, u kojima je bilo prilino disonantnih tonova. Reim je
smatrao da saradnja demokratskih snaga Zagreba i Beograda predstavlja daleko veu opasnost od bilo kakvog iskljuivo nacionalistikog pokreta. Mihajlov tvrdi da je do drakonske
osude protiv dr Marka Veselice dolo upravo stoga to se on navodno zalagao za usku saradnju i koordinaciju zagrebakih i beogradskih disidenata. Minimalni osnov za saradnju heterogenih idejnih grupa i pojedinaca bilo je insistiranje na politikim pravima i slobodama.
Vie u S. Cvetkovi, Izmeu srpa i ekia 2, 228.
21
Sran Cvetkovi
18
zemlji sa pripadnicima tzv. jugoslovenskih demokratskih snaga u inostranstvu, na platformi tzv. nove demokratske alternative. Ova demokratska alternativa kao i pomenuti komitet po oceni slube predstavljaju konkretne forme pokuaja inostranih antijugoslovenskih snaga i obavetajnih slubi da se, ve
i pokuaju postepeno realizovati strategiju Zapada da se liberalizacijom stanja
u zemlji stvore pretpostavke za politiki pluralizam i buroaski sistem u naoj
zemlji. Odnos prema demokratskoj alternativi ilas je izneo i u lanku
Domovina i emigracija u etnikom glasilu Naa re22 izraavajui spremnost za puni doprinos ostvarivanju ove inicijative. U ovom povezivanju znaajnu ulogu je navodno imao ilasov sin Aleksa. Povezivanje Milovana ilasa
sa pripadnicima ekstremne emigracije sadralo je, prema oceni SDB, elemente
krivinog dela uestvovanja u neprijateljskoj delatnosti (lan 131 KZ SFRJ).23
Tajna policija u svom izvetaju primeuje i da u svojoj antikomunistikoj propagandi ilas izrazito grubo napada stanje u Sovjetskom Savezu i
ostalim istonoevropskim zemljama, vreajui najvie dravne i politike
funkcionere pomenutih zemalja i na taj nain nastoji takoe da kompromituje socijalizam kao sistem. ilas se optuuje kako istie da je SSSR najkonzervativnija i najmanje fleksibilna zemlja u svetu, a da sovjetska birokratija ima imperijalistike pretenzije u spoljnoj politici. Ukazuje na slinost ideolokog porekla istonih sistema sa faistikim poretcima i zapadnim
terorizmom. Konstatuje da SSSR predstavlja militaristiku imperiju u kojoj
je komunistika propaganda samo sredstvo za osvajanje sveta. Prema oceni
slube u ovakvim istupima sadrani su elementi krivinog dela povrede
ugleda strane drave iz lana 158. KZ SFRJ.24
Kao dokazni materijal u izvetaju priloeni su brojni lanci, intervjui i istupanja u stranim i emigrantskim asopisima kao i saznanja prikupljena operativnim radom, prislukivanjem, praenjem prepiske i izvetajima
agenata koji su ga operativno obraivali.
Sluajem ilas bavili su se i najvii dravni i partijski organi Predsednitvo SFRJ, Predsednitvo SKJ i Savet za zatitu ustavnog poretka. Prilikom rasprave na sednici Predsednitva SFRJ o ilasovom hapenju mogli
su se uti prilino ujednaeni tonovi: ilasa treba hitno uhapsiti i osuditi!
Ve na sednici Predsednitvu SFRJ 25. februara 1981, prihvaen je predlog
lana Predsednitva Petra Stambolia da se to pre stave na dnevni red
pitanja o slobodama i pravima oveka i sluaju Milovan ilas.
22
Naa re je zapravo glasilo demokratske projugoslovenske orijentacije nikako

etnike, kako se kae. List je izlazio u Londonu a jedan od urednika bio je i Desimir Toi,
potonji lider i lan Demokratske stranke po obnavljanju parlamentarizam u Srbiji 90-ih.
23
24
Isto.
19
Prilikom diskusije na Predsednitvu SFRJ Vidoje arkovi, lan

Predsednitva SFRJ, ocenjuje kako se ilasova krivica na osnovu dostavljenog materijala SSUP-a uopte ne dovodi u pitanje ve je samo pitanje politike celishodnosti da li da se on osudi. Franjo Herljevi je bio za hapenje i
osudu uz primedbu da treba imati u vidu da su Hrvati gonili Tumana, da je
krivini postupak u toku to se tie Gotovca i Veselice... Lazar Kolievski je
izrazio najpre rezerve zbog ilasovog ivotnog doba budui da je upravo
napunio 75 godina. Pre 15 godina bilo je problema prilikom hapenja socijaldemokrate Pavlovia koji je tada imao 70 godina i tom prilikom se uzbunilo javno mnjenje na Zapadu.25 Franjo Herljevi, sekretar SSUP-a, na opasku Kolievskog reaguje pitanjem: S obzirom na to da ima 70 godina, kako bi
bilo da se pokrene krivini postupak koji se moe voditi i malo due pa e se on
zbog toga ipak malo i nervirati, ili da mu se moda uslovna kazna s obzirom na
njegove godine?26 Cvijetin Mijatovi je primetio da postoji odsustvo kriterijuma kad se neto goni u Zagrebu kad u Beogradu i da ima velikih disproporcija, ocenjujui da to nije dobra poruka drutvu. ilasa terba zastraiti,
pozvati na razgovor ili opomenuti pre nego to mu se sudi, smatra Mijatovi. Petar Stamboli je u pogledu simetrija istakao da suenja ima u Zagrebu a ne u Beogradu, ali i da ima razlike i u tome to je kod Tumana direktno raspirivanje nacionalne mrnje na ta smo posebno osetljivi ali nije siguran da je kod ilasa bilo takvih delikata.27
Najotriji u osudi ilasa i zahtevu da mu se po svaku cenu sudi bio
je Jakov Blaevi. Zapad je ve sve uinio da se Jugoslavija predstavi kao
mesto gde se progoni ovek, njegove osnovne slobode, stoga ne bi trebalo
da se postavlja pitanje da li ilasa goniti ili ne, istie Blaevi; Ja mislim da
ba ova situacija u zemlji i svetu imperativno nalae da ga mi moramo goniti.
Mi moramo braniti ovu zemlju, mi moramo braniti ovaj poredak i reagovati na
besomune atake, jer se oni apsolutno vie nita ne boje. Mi nemamo dovoljno
uvida u irinu, metode, organizovanost i sredstva organizacije, da je to u svetskim razmerama zavera protiv ove zemlje, jedna mainerija koja uporno deluje i
da je ilas jedan od stoera intelektualnih zaetnika svega toga. Vie mimo
25
Lazar Kolievski misli verovatno na hapenje advokata Aleksandra Ace Pavlovia(18851969), koji je bio jedan od lidera Socijalistike partije Jugoslavije. Po okonanju
rata Pavlovi je ve hapen i osuen avgusta 1945. zbog uea na konferenciji u selu Ba i
aktivnosti u CNK JVuO na 10 godina, od kojih je odleao sedam. Kad je ponovo dopao zatvora stavljeno mu je do znanja da je njegov stan bio ozvuen i tako otkriven ceo njegov rad.
Osuen je na procesu 1958. a ne 1966, kako se ini Kolievskom, sa B. Krekiem i B. Stranjakoviem na 8 godina zatvora. Zbog protesta i reakcija vlada javnosti na Zapadu (pre svega
britanskih laburista) ve posle dve godine svi osueni su amnestirani. Vie u S. Cvetkovi,
Izmeu srpa i ekia 2, 258262.
26
AJ, Predsednitvo 803, F-98, Stenogrami sednice Predsednitva SFRJ, 67.
27
Isto, 68.
Sran Cvetkovi
20
ilasa nita ne moe u Jugoslaviji i vani da se dogodi i preduzme. Svi dolaze k

njemu da ga konsultuju.28
Fadilj Hoda je smatrao da je najvei problem kako uutkati ilasa,
pridravajui se Ustava i zakona: ,,On je izraziti neprijatelj naeg sistema...
Zna se ko je ilas, zna se da on i dalje rovari protiv Jugoslavije, meutim, on
prima penziju i ivi veoma dobro usred Beograda. Postavlja mi se pitanje kako
da ga uutkamo, na koji nain da ga izolujemo. Meutim, kakvi smo mi, kod
nas esto novinari dolaze i u zatvor da intervjuiu. I Dragoslav Markovi se
javno zapitao na sednici zato se okleva sa procesuiranjem ilasa: ,,Teko je
trpati u isti ko Milovana ilasa, Dobricu osia, akciju za pokretanje asopisa,
filozofe itd. Tu postoji velika razlika... Postoji neto to je idejno-politiko suprotstavljanje i postoji neto to je neprijateljska aktivnost, uz oslonac na neprijatelja... Ima jedno pitanje koje nije logino i koje mi ne moemo da izbegnemo,
pred naom javnou pre svega. Koga god sudili iz te grupe intelektualne opozicije uvek se konstatuje na sudu, sudski, njihova veza sa Milovanom ilasom. On
je ef opozicije od beznaajnog Ignjatovia, do Selia, pisca prljavih pamfleta, do
Tumana i Veselice, svi su oni u kontaktu sa ilasom. Naa javnost pita: kako
sudite Ignjatovia, Tumana a ne sudite Milovana ilasa... Kampanja se protiv
nas vodi i ona e se voditi hapsili mi ilasa ili ne, bie neto pojaana. Koliko
smo pisama dobijali za nekakve Manojlovie od tih raznih meunarodnih organizacija znamo, ali svako udo za tri dana proe... Ja imam oseanje da mi u
mnogim stvarima imamo neki kompleks inferiornosti u odnosu na inostranstvo,
pogotovu u odnosu na Zapad. ilas je jedanput napisao lanak ta e rei
knjeginja 1946. ili 1947. godine, kritikujui to metanisanje i previe voenje
rauna prema inostranstvu. Zavisi od procene, ali ako emo se administrativno i
sudski boriti protiv linosti koje kre zakone i Ustav mi nemamo pravo da posebno tretiramo Milovana ilasa. Ima nain da se pitanje starog oveka rei. On se
moe osuditi, on se moe staviti u kuni pritvor, izolovati, itd... ne moemo odrati
dugo da sudimo pravoslavnog svetenika,29 gde se na svadbi pevaju nacionalistike i etnike pesme, na 5 i 7 godina a da glavnoga organizatora svih neprijateljskih aktivnosti izuzimamo. Niko nas to u naoj sopstvenoj javnosti nee razumeti,
a inostranstvo i Zapad e voditi harangu protiv nas i sa ilasom i bez ilasa. 30
O znaaju koji je pridavan eventualnom hapenju ilasa svedoi i
injenica da se odgovornost kao vru krompir prebacivala sa Saveta za zatitu
28
Isto, 7175.
Misli se na suenje sveteniku Nei Janjiu koji je poetkom 1981. sa Milomirom
Aonjom, ugostiteljskim radnikom, Momilom Janjiem, trgovcem i nastavnikom Vojinom Neoviem, osuen jer su u parohijskoj kui u Borikama (Tuzla) povodom krtenja njegovog sina
delovali sa ovinistikih i velikosrpskih i proetnikih pozicija, pevajui pesme koje su izazivale
nacionalnu, versku mrnju i razdor meu Srbima, Hrvatima i Muslimanima. Sud ga je osudio
zbog raspirivanja nacionalne i verske mrnje na ak 6 godina zatvora, Milana Aonju i Momila
Janjia na 4, Voju Neovia na 4 i po godine. S Cvetkovi, Izmeu srpa i ekia 2, 529530.
30
AJ, Predsednitvo 803, F 98, Stenogrami sa sednice Predsednitva SFRJ., 83.
29
21
ustavnog poretka, na Predsednitvo SKJ i Predsednitvo SFRJ i obratno.

,,Kada sam postavio pitanje da li je ovo razmatrao Savet ja sam pomislio da
Savet verovatno ima vie uvida u sve ovo i to daleko vie nego mi i pa bi nam
mogao dati neke sugestije, na osnovu vie injenica sa kojima on raspolae.
Drugo, kad smo jednom na sednici Predsednitva CK SKJ poeli razgovor oko
ilasa i svih drugih, ne malog broja neprijatelja koji rovare protiv nae zemlje,
a re je o uglednim, poznatim ljudima, sa diplomom neprijatelja, meutim, na
tome se stalo. ak smo se dogovorili, o tome je tada najvie govorio drug Dolanc,
da se ponovo naemo... Ne znam zato se stalo. primetio je Fadilj Hoda.
Nikola Ljubii, koji je bio istovremeno i lan Saveta za zatitu
ustavnog poretka, istie da bi bilo dobro kompromitovati ga ,,da vidimo
kada je ilas pomilovan, nekako mi je u svesti ostalo da je on tada dao neko obeanje pa da vidimo da ga je pogazio.31 Izrazio je saglasnost sa sudskim progonom ilasa konstatujui: ,,Kasnije sluaj M. ilasa moe ponovo doi pred
ovaj forum da se vide novi politiki momenti koji u to vreme budu postojali i da
se vidi kako da se itava stvar zavri da li da izdrava kaznu ili da se nae
nekakav izlaz da se to rei, s obzirom na godine starosti itd., da se nae najhumanije reenje... ilas je uinio mnogo toga, a mi smo ideoloki rat prepustili
novinarima, meutim, svi mi koji bi trebalo da budemo u prvoj liniji, to govorim i za sebe, nekako smo se povukli u toj ideolokoj bitci. M. ilasa ne mogu
umiriti ni prisilne mere niti neko vie moe uticati na njega da promeni svoja
shvatanja.32
U reagovanju na iznesene primedbe Vidoje arkovi istie: Na Savjetu za zatitu ustavnog poretka je nekoliko puta raspravljano i o ilasu u sklopu drugih neprijateljskih elemenata. Bilo je rijei ba o tome da li ga treba uhapsiti ili ne. Kada smo rekli da vidimo konkretno situaciju, mi nijesmo imali u
vidu samo kako e reagovati na to inostranstvo nego da li emo u datoj situaciji
imati vie tete ili koristi ako ga uhapsimo. Jednom smo odustali od toga zbog
odravanja sastanka ministara nesvrstanih zemalja u Beogradu i rekli da u toj
situaciji ne bi bilo dobro da to uradimo; drugi put smo rekli zbog odravanja
sastanka svetskih bankara u Beogradu; trei put smo rekli da ne bi bilo dobro
zbog bolesti Predsjednika Republike itd. Pored toga su stalno bile prisutne i
godine starosti u razmiljanjima ljudi, jer nema primjera u svijetu da se ljudima u tim godinama sudi zbog verbalnih delikata. To su bili razlozi a ne odstupanje pred inostranstvom ili moda kolebanje u odnosu na to ta je ilas. Svima
je jasno da je M. ilas neprijatelj i da e ostati neprijatelj i da ga ni zatvorom,
ni niim drugim ne moemo prevaspitati. Meutim, onda smo na Savjetu traili
dve stvari: prvo da se ilas policijski otro upozori i drugo, da se povede protiv
njega otra politika akcija na njegovom raskrinkavanju...33
31
Isto.
Isto, 84.
33
Isto, 85.
32
Sran Cvetkovi
22
Na primedbu Cvijetina Mijatovia da se malo ta na tome radilo

arkovi je odvratio da je ilas bio upozoren od organa unutranjih poslova
ali da je zaista malo uraeno na ideoloko-politikom planu: ,,Mi smo politiki neaktivni tako da nam mnoge stvari koje radi M. ilas i drugi, ostaju
neraskrinkane kroz sredstva informisanja i politiki rad. N. Ljubii je u
pravu kada kae da smo tu u defanzivi. 34
Josip Vrhovec je takoe bio za suenje ilasu ali je smatrao da se
proces mora bolje pripremljen da ne bude problema kao prilikom suenja
Franji Tumanu: ,,Zbog toga to je ispalo da mu se, prije svega, sudi za verbalne delikte, za gomilu lanaka koji su objavljeni u svetu a ne za organizirani
neprijateljski rad. I ova informacija koju smo dobili takoe vue donekle na to...
Mislim da bi trebalo izvui napred ono to je organizovan rad i organizovano
povezivanje sa neprijateljem vani, a onda se tome moe dodati verbalnih delikata koliko hoemo. Nesporno ima mogunosti da se ovde stavi u prvi plan i njegovo povezivanje sa neprijateljem vani, etnicima i ustaama, a mislim da je uverljivije rei prvo sa etnicima pa onda sa ustaama a u ovoj informaciji je obratno, i sa obavetajnim slubama preko nekih asopisa za koje se zna da ih finansiraju odreene obavetajne slube, pa onda i za ono to u celom graanskom
zapadu ima svoju argumentaciju, a to je za najgrublje klevete, mi premalo koristimo taj momenat. Njegove klevete su takve da bi one u svakom zapadnom
drutvu izazvale egzemplarno suenje ne milion starih dinara sa koliko smo
ga mi ovde osudili, to je besmislica. Pitanje je zato ga je sud osudio samo sa
milion starih dinara, kada ga je mogao osuditi sa 10 miliona starih dinara. 35
Vrhovec je imao jo jednu bitnu sugestiju u kontekstu geostrateke orijentacije i balansa izmeu velikih sila, Istoka i Zapada, koja je bila sr spoljne
politike socijalistike Jugoslavije od polovine 50-ih: ,,...Na kraju se predlae,
kao jedna sugestija, da se u optunicu ukljui i deo njegovog vreanja rukovodilaca Sovjetskog Saveza. Ja predlaem da se to izbaci iz materijala. Mi nismo
smeli stvarati u naoj optunici utisak da ga sudimo zbog bilo ega u odnosu na
Istok, istovremeno ga optuujemo za povezivanje sa Zapadom jer bi debalansirali
nau poziciju osude, a ja mislim da to nije ni potrebno. Dovoljno je govoriti o njegovom neprijateljskom radu protiv Jugoslavije i radu na ruenju Jugoslavije.
Lazaru Mojsovu, kao i jo nekim lanovima Predsednitva SFRJ,
najvie je smetala neodlunost drave i traio je otrije mere: ,,Mi smo ve
nekoliko puta raspravljali o ovom sluaju ukljuujui i pitanje da li ga hapsiti
ili ne i da li ii na proces ili ne... Jo pre dve godine Predsednitvo je formiralo
radnu grupu koja je odrala samo jednu sednicu jer nije mogla da je dovri i
nikada se vie nije sastala, iako je trebalo preduzeti niz razliitih mera koje treba preduzeti i prema ilasu i prema drugima u smislu njihovog uutkivanja,
raskrinkavanja. Za taj veliki zaostatak mi sada plaamo ceh... Zato mi nismo
34
35
Isto.
Isto.
23
ilasa gonili. Mi smo znali da on pie taj tekst o Titu, da e taj tekst biti provercovan, da e doiveti onoliko izdanja kao to je bilo; nismo to presekli iako je
bilo predloga da se on moe izolovati od tih veza sa stranim novinarima. Zato
mi nismo primenili i zato ne primenjujemo meru konfinacije, prema takvim
linostima, u njihovo mesto roenja. Na primedbu Kolievskog da ne postoji
zakonsko pravo za tako neto Mojsov je rezignirano odvratio: Napraviemo
zakon. To kaem ba zato to uvek kaemo da nemamo zakonsko pravo. Zato
mi ne proteramo ljude u inostranstvo. Promenimo Ustav. Zato ne bismo imali
daleko vei repertoar i fleksibilitet postupaka, a mi imamo samo politiki proces
ili ostavljanje da slobodno vrljaju.36
Cvijetin Mijatovi je dodao da je Srbija ve menjala Zakon zbog
profesora i da se naloi da Tuilatvo odmah pristupi izradi optunice.37
Sergej Krajger je podrao njegovo izlaganje reima: Ja mislim da ono to je
Vrhovec rekao da je tano. Za to ne treba da bude rutinska priprema, nego
posebna. Ovo to pie u materijalu za pisanje lanaka to treba da bude u zadnjem planu. Ovde se postavlja pitanje zato ga nismo sudili prole godine,
pretprole, pre pet, pre deset godina... Mijatovi je na kraju zakljuio: ,,Da,
osnovna je politika neprijateljska akcija, a ne samo ta je pisao u lancima.
Ali, kada pie u etnikom listu Domovina i Emigracija on direktno poziva
na akciju protiv Jugoslavije. To nije verbalni in. To je politika akcija.38
Veina lanova Predsednitva SFRJ bila je za to to da se pripremi
optunica, pa da se kasnije vidi. Pomenuto je da postoji zajednika grupa
dva predsednitva formirana 1979. u kojoj su bili Stane Dolanc i Petar Stamboli. Ta grupa je trebalo da se bavi ovim pitanjem, meutim odrana je
samo jedna sednica; zbog bolesti J. B. Tita grupa se razila i nikada se vie
nije sastala. Trebalo je uti jo samo miljenje Bakaria, stav Saveta za
zatitu ustavnog poretka kao i Predsednitva CK SKJ39 (Predsednitvo CK
SKJ je godinu dan ranije bilo protiv sudskog procesa). Tek nakon toga
Predsednitvo SFRJ je trebalo da potvrdi odluku o sudskom gonjenju ila36
Isto, 96.
Misli se na progon grupe nepodobnih profesora Beogradskog univerziteta (Mihajlo
Markovi, Svetozar Stojanovi, Ljubomir Tadi, Dragoljub Miunovi, Zagorka PeiGolubovi, Miladin ivoti, Trivo Ini i Neboja Popov) bliskih asopisu Praksis (praksisovci).
Profesorima i saradnicima Univerziteta propisano je posredstvom skuptine Univerziteta
(novembra 1973) da, ukoliko ele da ostanu u nastavnoj i javnoj funkciji, prihvataju program i
politiku SK i njegovu vodeu ulogu u razvitku drutva, to je nametnuto putem samoupravnih
sporazuma. Posle svih peripetija, kada ve nije uspeo progon preko fakulteta, grupa od osam
profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu je odlukom Skuptine SR Srbije (januara 1975)
iskljuena iz nastavnog kolektiva, posebno za njih skrojenim zakonom, upotrebom novog
instituta stavljanja na raspoloenje Republikom sekretarijatu za obrazovanje i nauku zbog
moralno politike nepodobnosti. Vie u S. Cvetkovi, Izmeu srpa i ekia 2, 423426.
38
AJ, Predsednitvo 803, F-98, Stenogrami, 96.
39
Isto, 97.
37
Sran Cvetkovi
24
sa. Sama procedura i peripetije koje su nastale oko odluke o gonjenju ilasa
svedoe o politikom znaaju koje je pridavano hapenju ilasa ali i sloenosti trenutka i politike represije u socijalistikoj Jugoslaviji. Beleimo i da
je pri kraju rasprave na Predsednitvu SFRJ Franjo Herljevi dobio saznanja o poetku albanske pobune i nemirima na jugu Srbije i Kosovu, to je
mogue kasnije bacilo u drugi plan sluaj ilas.40
Kako god da bilo, da li zbog albanske pobune, spoljnog faktora ili
bezbednosnih analiza i procena do podizanja optunice i suenja ilasu
nikad nije dolo iako je on nastavio svoj neprijateljski rad. Preduzete su
samo drutveno-politike akcija usmerene na raskrinkavanje linosti Milovana ilasa, kao i u cilju njegovog zastraivanja. Podgrejanu drutvenu
atmosferu tih godina ilustruje i upozorenje aktiva Saveza komunista u
zgradi broj 235 u ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu. Poto je 23.
septembra 1980. poela Generalna konferencija UNESKO-a (Organizacije
za obrazovanje, nauku i kulturu pri Ujedinjenim nacijama) u Centru Sava,
stanarima se alje upozorenje da se treba uvati provokacija jer je uoena
neprijateljska aktivnost Milovana ilasa i Mihajla Mihajlova od kojih se ilas
nalazi u Beogradu.41
Veernje novosti, dnevni list sa najveim tiraom u Jugoslaviji, objavljuje feljton o ilasu od 22. oktobra do 15. novembra 1981. Autor Boko
Mati naslovio ga je ilas iz izdaje u izdaju i feljton izlazi svakog dana na
celoj strani. Poslednje hapenje ilasa desilo se uvee 20. aprila 1984. Sluba dravne bezbednosti je u velikoj i briljivo pripremljenoj raciji uhapsila
Milovana ilasa i 27 slualaca Slobodnog univerziteta (u ulici Knez Miletinoj 40 na Dorolu), koji su se godinama bez tajnosti sastajali u privatnim
stanovima. ilas je tada trebalo da odri predavanje o nacionalnom pitanju
u Jugoslaviji. Stan mu je detaljno pretresen i privremeno mu je oduzeto oko
pedeset raznih knjiga i kompleta lanaka, kao i neki rukopisi. Ujutro je puten kui, ali mu je zapreeno da moe biti suen.42 ilasov sin Aleksa, aktivan u disidentskim krugovima sedamdesetih i osamdesetih, bio je takoe
esto napadan u jugoslovenskoj tampi i dobijao je fizike pretnje.43
40
,,...Ja bih vas upoznao jo sa jednom stvari. Sino su u Preevu bacali manji broj letaka, vrlo rune sadrine. Na dva fakulteta jedan manji broj studenata je odbio da prisustvuje na
nastavi. U Pedagokoj akademiji nisu doli na nastavu. Sada su mi javili da postoje u Podujevu dve
grupe, jedna od 150 a druga od 150 do 200. Sve to treba primiti relativno, vrlo su agresivni i izgleda da e doi do intervencije, izvestio je na kraju sednice ispred SSUP-a Franjo Herljevi, AJ, Predsednitvo 803, F-99. Stenogrami... str. 98.
41
S. Cvetkovi, Izmeu srpa i ekia 2, Beograd 2011.

Yugoslavia Fridom to conform, U. S. Helsinki Watch Commitee, New York,
August 1 1982, p. 15.
43
Aleksa ilas je objavio niz kritikih lanaka i publikacija u emigraciji u odnosu na
politiki, ekonomski i drutveni ivot u socijalistikoj Jugoslaviji piui izmeu ostalog o
posebnim vezama izmeu nacionalizma i komunizma. Njegovo najpoznatije delo u istorio42
25
Na sastanku lanova Optinskog komiteta Saveza komunista Zvezdare 13. novembra 1984, Mili Mlaenovi, u ime 200 komunista preduzea Kosmaj zahteva da nadleni preduzmu mere protiv Milovana ilasa, a
Zvonimir Radenkovi, lan Optinskog komiteta, slae se i dodaje da je
ovom neprijatelju naeg drutva mesto na psihijatrijskom odeljenju ili u zatvoru. ak i 1987. dvonedeljnik Intervju (br. 156) biva zabranjen zbog fotografije Milovana ilasa na naslovnoj strani. Od 1954. do 1988. ilas nije
mogao da objavi u Jugoslaviji nijedan politiki ili literarni tekst, pa ak ni
prevod engleskog speva iz 17. veka Izgubljeni raj Dona Miltona, na kome je
radio tri godine. asopis Savremenik prihvatio je u leto 1972. da objavi njegovu pripovetku Gubavac, ali je zbog javnih politikih pritisaka morao da
odustane. Slino se dogodilo i sa studijom Njego. Poetkom sedamdesetih
godina ilas ju je nudio izdavakim kuama Prosveti, Obodu i Nolitu, ali
bez uspeha. Poslednji put je odbijen 1987. u Nolitu kada je direktor Milo
Stamboli saoptio ilasu da je to jednoglasna odluka redakcije.44
Iz priloenog se vidi da se odluka o politikim progonima u SFRJ
donosila na najviim politikim instancama i zavisila je od politike procene
trenutka i svrsishodnosti po imid i stabilnost komunistikog reima.
Sudovi i tuilatva su radili po direktnom diktatu partije. O najvanijim
disidentima poput ilasa raspravljali su najvii politiki forumi: Predsednitvo SFRJ, Predsednitvo CK SKJ, Savet za zatitu ustavnog poretka.
Posebno se vodilo rauna o reakcijama zapadnog javnog mnjenja. Iako su
tokom marta 1981. na Predsednitvu SFRJ ali i po miljenju Slube bezbednosti pretezali razlozi za osudu ilasa on nije na kraju i procesuiran. Na
Predsednitvu SKJ i Savetu za zatitu ustavnog poretka procenilo da bi njegova osuda bila kontraproduktivna naroito u sloenom trenutku otvaranja
krize na Kosovu i Metohiji i ustalasalog svetskog i domaeg javnog mnjenja
u kontekstu svetske krize komunizma i sve brojnijih akcija udruenja za
zatitu ljudskih prava. Kao zamena za njegovo suenje organizovan je proces estorici gde je uhapen i sam ilas koji je trebalo da ima izlaganje o
nacionalizmu. Paradoks je u tome to ilasu nije sueno, iako je hapen.
Procesuirana su druga estorica od kojih je samo jedan Miodrag Mili
(Mia doktor) otiao na izdravanje kazne.
grafskom smislu jeste Osporavana zemlja (Beograd 1990); Yugoslavia Fridom to conform, U.
S. Helsinki Watch Commitee, New York, August 1 1982, p. 20.
44
Veina ilasovih dela objavljena je u inostranstvu na vie jezika. On je publikovao i preko stotinu lanaka i eseja u zapadnoevropskim i amerikim novinama i asopisima i
dao brojne intervjue zapadnim sredstvima javnog informisanja. A. ilas, n. d.
Sran Cvetkovi
26
Srdjan Cvetkovi
ARREST DJILAS!
THE PLAN OF ARRESTING MILOVAN DJILAS IN 1981
IN THE CONTEXT OF OVERALL POLITICS TOWARDS DISSIDENTS
IN SELF-GOVERNING YUGOSLAVIA
Summary
The work analyzes the historical and political circumstances under
which the arrest of Milovan Djilas was planned in 1981, immediately after
Josip Broz Titos death and during the new wave of repression in Socialist
Yugoslavia. The presidency of SFRY and Security Service thoroughly
examined the possibility of arresting Djilas on the grounds of decades of
subversive work against the regime in the context of confrontation with
the dissidents in almost all the republics at the beginning of the 80s. Djilas
was supposed to be some kind of counterweight for the arrests in Croatia
(Veselica, Tudjman). However, he didnt end up in prison mostly because
of opportunistic reasons and the regimes aspirations not to lose the image
of a country of liberal communism and cause the worlds reaction because
of arresting a world-famous dissident. In this sense, Djilass case represents
a paradigm of general political repression in Socialist Yugoslavia, therefore
it is analyzed in detail here.
NIKOLA MIJATOV, MA istoriar

Beograd, Kralja Milutina 42/3
UDK 327(497.1:410)"1950/1955"(093.2)
329.12(410)"195"(093.2)
32:929 ."1950/1955"(093.2)
MILOVAN ILAS I BRITANSKI LABURISTI

19501955.
APSTRAKT: Odnos Milovana ilasa i britanskih laburista, naroito
posmatrano kroz prizmu disidentstva, svakako je znaajan. Ostvarivanje prvih kontakata, razmenjivanje ideja i steena prijateljstva donee i
teke politike, kao i line posledice. U radu je razmatran karakter tih
odnosa i uloga britanskih laburista u prvoj fazi disidentstva.
Kljune rei: Milovan ilas, Velika Britanija, Britanska Laburistika partija,
disidentstvo
Za Sluaj ilas britanski laburisti, kao i britanska spoljna politika
uopte, imaju istaknut znaaj. Naroito u prelomnim godinama 19501955.
uticaj laburista na samog ilasa obeleie itavo potonje disidentstvo.
Revolucionarna Jugoslavija, posle SSSR, najintenzivnije odnose
imala je upravo sa Britanijom. Stoga je znaajno imati na umu dinamiku tih
odnosa sa jo mladim partizanskim pokretom sve do razdoblja nesvrstane
Jugoslavije. Ve u izvetaju Ficroja Maklina1 uoava se prepoznavanje znaaja partizanskog pokreta ali i tendencija ka zbliavanju i pokuaju uvoenja Jugoslavije u zapadnu sferu uticaja, uprkos ideolokim razlikama.2
Ipak, prilika je proputena. Tito se sa Visa, gde je bio pod zatitom Britanaca, kako eril navodi: ...odjednom izgubio, ne ostavivi adresu, ali zadravi straare oko svoje peine... Tada se uputio u Moskvu.3 Nova prilika
javila se kao rezultat sukoba sa Informbiroom i Britanija ju je doekala sa
laburistikom vladom na elu, idealnom za premoavanje ideolokoj jaza.4
Dojueranja satanizacija Jugoslavije, u tipino hladnoratovskom maniru,
1
F. Maklin, Rat na Balkanu, Beograd 1980, 48.

Lj. Dimi, A. ivoti, Napukli monolit: Jugoslavija i svet: 19421948, Beograd 2012,
6364 (Izvetaj efa vojne misije pri Narodnooslobodilakoj vojsci Jugoslavije brigadira
Fitzroya Macleana vrhovnom komandantu saveznikih oruanih snaga na Srednjem istoku
generalu Henryju Wilsonu, 6. novembra 1943).
3
V. eril, Drugi svetski rat, tom 6: Trijumf i tragedija, Beograd 1966, 209.
4
Uoljivo je, meutim, dvogodinje oklevanje Velike Britanije (19481950) koje je
rezultat pre svega uticaja jugoslovenske emigracije, meu kojoj se isticao ivko Topalovi.
2
Nikola Mijatov
28
ustupila je mesto novom pogledu i drugaijoj perspektivi posmatranja u

zapadnoj javnosti. U percepciji ilasa dolo je takoe do zaokreta. Ambasador Stivenson navodi da je upravo ilas ustanovio jednu od najuticajnijih
veza Beograda i Moskve,5 misli se, naravno, na period pre 1948. godine.
Meutim, nove ilasove ideje u Britaniji naile su na podlo tle a sama njegova linost svoje zatitnike.
Sa druge strane jeres Milovana ilasa i vraanje partijske knjiice sa
brojem 00046 duboko je uticala na samu partiju. ef Agitpropa, ideoloki
luonoa 1948. godine7, propagirao je nove ideje van, ili nasuprot, partijske
linije. Ipak, upravo i iz tih razloga ilas je bio u mogunosti da ideoloki
tumara nadajui se kakvoj promeni.8
Britanski laburisti u Jugoslaviji
Znaaj 1948. godine nije promakao Velikoj Britaniji. Za proces zbliavanja sa Zapadom Velika Britanija prestavljala je most kojim bi se prevazile razlike i antagonizam prema jednoj komunistikoj zemlji. Laburistika
vlada Klementa Atlija (19451951), bila je savrena za ovu misiju.
Meutim, i u okviru same Laburistike partije traio se most. Prvi
pokuaj iao je preko Koni Zilijakusa koji je meu britanskim laburistima
vaio za levo orijentisanog. Ono to je njega naroito izdvajalo, osim boravka u Jugoslaviji 1945. godine, u cilju nadgledanja izbora, jeste drugaiji
pogled na komunizam. Zilijakus se zalagao za pribliavanje Britanije i SSSR
a udaljavanje od kapitalistikog Zapada. Osim toga, na Jugoslaviju je gledao
pozitivno od samih poetaka, zalagao se za njeno priznavanje 1946. godine.
Na podruju britanske unutranje politike pokrenuo je pitanje diktature
jedne partije. Sa Titom se sastajao vie puta, a esto su te posete imale i prijateljsku notu.9 Ipak, sami laburisti nisu sa naklonou gledali na Zilijakusa
i njegov uticaj je bio ogranien.10
5
Lj. Dimi, Yugoslav-Soviet Relations: The View of the Western Diplomats (1944
1946), The Balkans in the Cold War: Balkan Federations, Cominform, Yugoslav-Soviet conflict,
edited by V. G. Pavlovi, Beograd 2011, 133.
6
M. Terzi, Preservation of idelogical identity: The normalization of SovietYugoslav relations after Stalins death, The BALKANS in the Cold War: Balkan Federations,
Cominform, Yugoslav-Soviet conflict, edited by V. G. Pavlovi, 240.
7
Isto.
8
Oslanjajui se na Brodela i Cvijia znaajnu ulogu u uzroku disidentstva Dedijer
vidi i u violentnom dinarskom mentalitetu ilasa. On navodi: ilas je tipini produkt tog
(crnogorskog N. M.) drutva. Kljuna mentalna nit Crnogoraca, po Dedijerovom miljenju, jeste mrnja prema dravi kao takvoj. Vie o tome u: V. Dedijer, Veliki buntovnik Milovan ilas: prilozi za biografiju, Beograd 1991.
9
Beograd, Kancelarija marala Jugoslavije (dalje: KMJ), 836, I-2-a/121, Prijem Britanskog laburistikog poslanika Koni Zilijakusa kod Marala Tita 09. 1946, I-2-a/128, Prijem
Milovan ilas i britanski laburisti 19501955

29
Do prve posete laburista Jugoslaviji dolo je septembra 1950. godine. To je bila prva zvanina poseta predstavnika jedne socijalistike partije
sa Zapada Jugoslaviji, time je imala naroiti znaaj.11 Sekretar te partije
Morgan Filips, predsednik Sem Votson i lan izvrnog komiteta Hari Eron
razgovarali su sa vostvom KPJ ali i putovali po zemlji i tom prilikom obili
i zatvor u Sremskoj Mitrovici. Na zvaninom sastanku, pored Tita, bili su
prisutni Kidri, ilas i Dedijer (kao prevodilac). Razgovori su protekli u
izrazito prijateljskom tonu i doprineli su zbliavanju.12 U izvetaju rukovodstvu laburistike partije Votson e idealizovati politiko stanje u Jugoslaviji.13 Veliku panju privuklo je i samoupravljanje ije je osnove delegaciji
predoio Tito ali i ilas. Sam ilas razgovore je okarakterisao kao otvorene i zbliujue. 14
Pored hvala i oiglednog interesovanja razlike nisu prole nezapaeno. U poverljivom izvetaju o poseti Jugoslaviji Morgan Filips navodi da
su Tito i vrh partije 100% komunisti i da bi bilo ta drugo predstavljalo zabludu. Reim i samu dravu okarakterisao je kao policijsku.15 Ipak, spoljnopolitiki interesi su prevladali razlike i ekonomska pomo je osigurana.
Da su se pretpostavke o laburistima kao o mostu ka Zapadu pokazale tanim pokazuje podatak da je ubrzo posle ove posete Bevan izvrio odluujui
pritisak na SAD u pitanju pomoi Jugoslaviji.16
Milovan ilas u Velikoj Britaniji
U kompleksnom spoljnopolitikom poloaju, pred sve veom pretnjom eventualnog Staljinovog napada na Jugoslaviju, ilas u pratnji Vladimira Dedijera poseuje Veliku Britaniju 1951. godine. Poseta je pored diplomatske vanosti imala i uticaj na samog ilasa, pre svega usled prisnijeg
kontakta sa laburistima, i bila je kljuna za razvijanje potonjih odnosa u
disidentstvu.
lana Britanskog parlamenta Koni Zilijakusa kod Marala Tita 4. septembar 1949, I-2-a/130,
Prijem biveg poslanika britanskog parlamenta Koni Zilijakusa kod Marala Tita 3. jun 1950,
I-2-a/139, Prijem britanskog javnog radnika Koni Zilijakusa sa suprugom kod Marala Tita
27. septembar 1951.
10
KMJ, 836, I-3-b/943, Zabeleka o razgovoru pomonika ministra inostr. poslova Matesa
sa g. Peak, ambasadorom Engleske, 12. oktobra 1950. u 12 asova: Depea Dedijera Zilijakusu.
11
KMJ, 836, I-2-a/140, Prijem predsednika i ministra inostranih poslova vlade
Velike Britanije Entoni Idna kod Marala Tita, Beograd, Bled 1822. septembar 1952.
12
KMJ, 836, I-2-a/133, Prijem delegacije laburistike stranke Velike Britanije
predsednika Sama Votsnona, sekretara Morgana Filipsa i lana izvrnog komiteta Hari
Erona, Beograd 18. septembar 1950.
13
. trbac, Svedoanstva o 1948, Beograd 1989, 113.
14
M. ilas, Vlast, London 1983, 215.
15
. trbac, Svedoanstva o 1948, 116.
16
Isto, 117.
Nikola Mijatov
30
Cilj posete bio je da se od Velike Britanije dobije podrka u vidu

vojne opreme usled nejasne Staljinove politike prema Jugoslaviji. Titovim
reima reeno: ... sondiranje terena radi dobijanja naoruanja za nau
Armiju.17 Kao svojevrsni most izmeu komunista i Zapada, laburisti su
predstavljali polaznu taku za dalje zbliavanje: ...jer naa je glavna namjera da se mi im vie poveemo u inostranstvu sa onim radnikim i naprednim organizacijama na koje mi moemo imati najvie uticaja sa naom praksom, a tu, razumije se dolazi u prvom redu Laburistika partija u obzir.18
Odmah po dolasku u London istie se da je kontakt sa tadanjim
predsednikom vlade Atlijem ostvaren preko Bevana, tada ministra zdravlja
u Atlijevoj vladi19i njegove supruge, takoe istaknute laburistkinje Deni Li,
sa kojima se sastao Dedijer. Kao voa levih laburista bevanovca predstavljao je savrenu polaznu taku za probijanje leda. Usled bolesti, meutim,
umesto Bevana delegaciju je primio njegov zamenik Ernest Dejvis.20 Ipak za
kljuni sastanak sa Atlijem, 31. januara 1951. godine, odgovoran je Bevan.
Sam sastanak, ako se sagleda broj uesnika: ilas, Atli i Dedijer (kao prevodilac), imao je i tajan, ali time i konkretan karakter.21 Na sastanku ilas je
izneo Titove zahteve ali i uverenje da e u sluaju Staljinovog napada na
Zapadnu Evropu Jugoslavija stati uz zapadne saveznike. Istakao je da je
vojna pomo ve traena i u SAD i da je prijem zahteva bio pozitivan, u ta
je Atli sumnjao.22 Zanimljiva je i ilasova izjava, u kontekstu kasnijeg dolaska konzervativaca na vlast: Nae srce je kod laburista, a mozak mora
voditi rauna o konzervativcima.23
Da je sastanak sa Atlijem bio kljuan i da je na njemu, manje-vie,
sve dogovoreno, pokazuje i sledei susret sa Atlijem, na ruku, gde je bilo
prisutno jo nekoliko ministara laburistike vlade, ukljuujui i Bevana.
Sam ruak imao je neformalan karakter i protekao je u ali i prianju viceva.24 Tom prilikom ilas se upoznao sa Bevanom koga je kasnije okarakterisao kao dinaminu linost, ivog, nekonvencionalnog uma25.
Pored sastanka sa laburistima u Kraljevskom institutu za meunarodne odnose ilas je odrao predavanje o jugoslovenskom-sovjetskim
odnosima. Posle predavanja prireen je i ruak za Njegovu ekselenciju
Milovana ilasa od strane domaina general-majora ser Jana Dekoba.
17
Titov dnevnik, priredio P. Simi; struni saradnik N. Panteli, Beograd 2009, 90.
Isto, 94.
19
S. Clissold, Djilas: The progress of a revolutionary, London 1983, 219.
20
M. ilas, Vlast, 216.
21
V. Dedijer, Veliki buntovnik Milovan ilas: prilozi za biografiju, 360.
22
I. Lakovi, Zapadna vojna pomo Jugoslaviji: 19511958, Podgorica 2006, 40.
23
AJ, KMJ I-3-b/ 948; Navedeno prema: Titov dnevnik, 174.
24
25
18

31
Samo ilasovo predavanje bilo je odlino pripremljeno i nailo je pozitivan

prijem meu sluaocima, to ipak nije za iznenaenje jer je antisovjetizam
bio izraen kako u predavanju tako i u stavovima slualaca.26 Zanimljivo je i
pisanje britanske tampe o samom ilasu: Observer (The Observer) 4. februara 1951. navodi da su stavovi izlagaa sliniji preboljevikim marksistima nego lenjinistima.27
ilas i Dedijer su imali i jednu posetu privatnog karaktera, ali svakako od dravnikog znaaja. U pitanju je poseta Vinstonu erilu, koja je
imala izrazito neformalan karakter ali je predstavljala prvi susret partizana sa erilom od sukoba oko Trsta 1945. godine.28
Sam cilj posete bio je ostvaren: Britanska vlada gleda sa simpatijom nae traenje pomoi u oruju29 glasila je Atlijeva konstatacija.
Jugoslavija je nala vrst oslonac u meunarodnim odnosima i mogla je
nastaviti svoj put u komunizam omoguen paradoksalno pomoi kapitalistikog Zapada. Ipak, poseta Britaniji imala je znaaj i za samog ilasa i
svakako uticala na disidentstvo. U svojim belekama30 i Dedijer i ilas primeuju osrednjost erilove kue i njenu skromnost u odnosu na dedinjske
vile u koje su se uselili visoki funkcioneri KPJ, pa i ilas.
Reakcija domaina bila je veoma pozitivna. Rukovodstvo laburistike partije bilo je impresionirano ilasom, pa i sam Atli.31 Stari saborac
Fricroj Maklin u pismu ambasadoru Velike Britanije arlsu Piku pie: Sve
u svemu on (ilas N. M.) je ostavio odlian utisak i imam oseaj da je ovaj
neposredni kontakt mnogo uinio za razbijanje sumnje mnogih konzervativaca u vezi Titovog reima.32
Pri povratku iz Londona ilas i Dedijer kratko su se zadrali u Parizu. Za nau temu je znaajan razgovor izmeu ilasa i amerikog novinara
Sulcbergera. Svoju ulogu prevodioca u tom razgovoru Dedijer je prekoraio
i poverio amerikom kolegi da je ilas veoma impresioniran Velikom Britanijom, naroito njihovim sindikatima koje je smatrao daleko manje birokratizovanim nego jugoslovenskim.33
Sama poseta nije prola nezapaeno i u slubama SAD. Ameriki
ambasador u Beogradu Alen izvetava da postoji sumnja kako se ilas i
26

D. Toi, Ko je Milovan ilas?: disidentstvo 19531995, Beograd 28.
28
29
30
M. ilas, Vlast, 216; V. Dedijer, Veliki buntovnik Milovan ilas: prilozi za biografiju, 362.
31
KMJ, 836, I-2-b/948, Izvetaji i telegrami ambasadora u Londonu Joe Brileja i
otpravnika poslova Branka Zlataria Ministarstvu inostranih poslova.
32
KMJ, 836, I-2-b/948, Pismo Ficroj Meklejna arlsu Piku 31. januar 1951.
33
D. Beki, Jugoslavija u hladnom ratu: Odnosi sa velikim silama 19491955, Zagreb
1988, 251.
27
Nikola Mijatov
32
Dedijer mimo znanja britanske vlade sastaju sa krajnje levim lanovima

laburistike partije. Zanimljiva je njegovo konstatacija: Svrstavam ih meu
najzloudnije figure sadanjeg reima, iako se ilas trudio da me uveri
kako on usmeruje KPJ prema zapadnoj orijentaciji.34
Ubrzo posle povratka u Beograd u samoj Britaniji je usledila promena vlasti i na elo je dola konzervativna vlada predvoena Vinstonom
erilom (19511955). Izvesno ohlaenje odnosa bilo je vidljivo u odnosu
prema jugoslovenskoj politikoj emigraciji, koja je sada dobila podrku od
strane vlade.35 Ipak, kontakti sa laburistima nisu jenjavali. Svoj odmor
Bevan i Den Li, na poziv Dedijera (to je bila ilasova ideja uz Titovo odobrenje), odluili su da provedu u Jugoslaviji. U pratnji ilasa posetili su
prestonicu ali i, na sopstveni zahtev, ruralne krajeve Crne Gore.36 O bliskosti gostiju i domaina pokazuje i podatak da je tom prilikom ilas na Biogradskom jezeru gatao u pleku predviajui budunost svojim gostima.37
Osim toga gosti su bili smeteni u vili koja je pripadala ilasu, on i supruga
tefica ustupili su im svoju spavau sobu.38 Gotovo 30 godina kasnije Deni
Li u knjizi Moj ivot sa Najom napisala je o domainu: Milovan ilas,
zamenik predsednika vlade i na domain, ostavio je na nas utisak da, kao
to je ranije estoko ispoljavao odanost Staljinu, tako sada pada u opasnost
preteranog hvaljenja dobrih strana Zapadnog sveta39. Sa druge strane
Bevan navodi da je bio oaran Titovom veliinom ali i istie naroitu bliskost u odnosu sa ilasom.40 Znaajno je da je tom prilikom ukazao i na slinost ideja: Moe se zakljuiti da u razliitim dravama, pod razliitim
okolnostima identina ili slina gledita se raaju.41
Iako je privatnog karaktera, poseta ona nije ostala bez politikih
posledica. Laburistika partija bila je nezadovoljna posetom budui da su je
konzervativci obilato koristili u izbornoj kampanji, u negativnom kontekstu
svakako. Sam Bevan je napadan kao Tito od Tonypandy-a42. Bevan se,
34
FRUS/1951/Vol. IV/pp. 171314/Note 2, Navedeno prema: D. Beki, Jugoslavija

u hladnom ratu: Odnosi sa velikim silama 19491955, 250.
35
36
37
Isto, 103.
38
39
D. Li, Moj ivot sa Najom, London, 1980, 194. Navedeno prema V. Dedijer, Veliki
buntovnik Milovan ilas: prilozi za biografiju, 14.
40
Michael Foot, Aneruin Bevan, Vol. 2, 347; Navedeno prema: S. Clissold, Djilas:
The progress of a revolutionary, 220.
41
Isto, 221.
42
Naziv se odnosi na radnike nerede u gradu Tonipandiju 19101911. u ijim
je surovim guenjima istaknutu ulogu imao sam eril. U redovima radnika bilo je i
komunista.

33
dodue, na ove napade nije naroito obazirao i njegovi odnosi prema ilasu
i Titu ostali si nepromenjeni.43
Sa novom vladom Britanije Tito je takoe ostvario prisne odnose.
Kao prvi zapadni dravnik visokog ranga Entoni Idn posetio je Jugoslaviju
septembra 1952. godine. Tito je posetu uzvratio marta 1953. i naiao na
srdaan prijem. Poseta je, po pisanju Njujork tajmsa (The New York Times),
pokazala da je mogua saradnja izmeu zapadnih demokratija i komunizma.44
ilas je 1. juna 1953. ponovo posetio Britaniju, ovog puta povodom
krunisanja kraljice Elizabete II. U jugoslovenskoj delegaciji su i ministar
spoljnih poslova Koa Popovi i naelnik generaltaba Peko Dapevi.45
Sama poseta nije ostavila dublji trag i imala je preteno protokolaran karakter.
Sagledavajui odnose sa Britanijom posle 1948. godine do Sluaja
ilas moe se uoiti da je most ka Zapadu, koji je predstavljala laburistika vlada Klementa Atlija, uspeno premoen. Saradnja je ostvarena na
ekonomskom, vojnom i diplomatskom polju. Ipak na polju ideologije i dalje
je postojao jaz izmeu demokratije (anglosaksonskog tipa) i 100% jugoslovenskih komunista. ilas se odluio za smanjenje tog jaza, ali se pokazalo
da je u tome ostao usamljen.
Britanski laburisti i sluaj ilas 19531955.
Prvim lankom u Borbi Nove sadrine46 11. oktobra 1953. klupko
je poelo da se odmotava. Milovan ilas, dugogodinji lan Politbiroa, jedan
od prvih ljudi u vlasti, krenuo je na put disidentstva na kome e i ostati
gotovo itavog ivota. Na tom putu imae pouzdane saveznike britanske
laburiste.
Ve prilikom sagledavanja uzroka koji su doveli do sudbonosnih 18
lanaka47 uoava se uticaj laburista. Laburisti su vrili pritisak usmeren na
promenu reima u Jugoslaviji, to pokazuje i izjava Klementa Atlija na konferenciji za tampu 18. avgusta 1953: U Jugoslaviji nee biti pune demokratije ako se ne dozvoli otvorena opozicija politikih stranaka48. Na kritike
43

Velike Britanije Entoni Idna kod Marala Tita, Beograd, Bled 1822. 09. 1952.
44
. trbac, Svedoanstva o 1948, 99.
45
46
M. ilas, Pad nove klase: povest o samorazaranju komunizma, Beograd 1994, 147.
47
Razliiti su navodi o broju lanaka, sam ilas navodi 18 (M. ilas, Vlast, 259),
dok se u literaturi moe nai i broj od 20 lanaka.
48
Beograd, Arhiv Predsednika Republike (APR), Kabinet Predsednika Republike
(KPR) II-4-a/1, Materijal za polemiku o naij demokratiji sa informacijom o nekim slabostima u radu organa radnikog samoupravljanja.
Nikola Mijatov
34
demokratije u Jugoslaviji sam Tito je esto odgovarao stavljanjem akcenta

na line slobode, meutim, na pitanje da li je zadovoljan linim slobodama
u Jugoslaviji Atli je odgovorio: Jesam, ja sam ih video i hou da ih vidim
dopunjene slobodom obrazovanja politikih stranaka koje e se nadmetati
na stranakim izborima.49 Upravo se za pluralizam zalagao ilas u svojim
lancima.
Sa razumevanje disidentstva i odnosa laburista prema ilasu potrebno je i sagledati osnovna naela Laburistike partije. U njenom temelju
stoji upravo idejni i politiki pluralizam.50 Meutim, za razumevanje reakcija na sluaj ilas meu jugoslovenskim komunistima znaajno je to to
laburisti odbacuju marksistiku teoriju i klasnu borbu a zalau se za postepene drutvene promene.51
Sa druge strane zanimljiva je teza, naroito u kontekstu uloge laburista, o eventualnoj borbi za vlast koji pominje Dedijer a donekle i sam
ilas. Posle Tita, ilas je bio najpopularniji lan Politbiroa. Dedijer belei i
izjavu Kardelja da je ilasov san bio da svrgne Tita.52 Pored toga navodi i
njegovu izjavu: Treba ii postepeno. Kroz est meseci bi trebalo da ponu
prve demonstracije53. Istie se i prisniji odnos sa crnogorskim generalima
uoi plenuma 1954.54 injenica je, meutim, da su najvee optube na
samom plenumu potekle upravo sa crnogorske strane. I sovjetski obavetajci su primetili da u toku ilasovog uklanjanja mnogi su u Jugoslaviji
oekivali pu.55 Sudbonosne 1953. godine desio se niz dogaaja koji su
njegovu slavu utvrdili a moda i preuveliali. Na demonstracijama u Beogradu oko Transke krize ilas se naao meu demonstrantima koji su ga
euforino pozdravili i nosili na rukama kao heroja.56 Potom, na kongresu
uoi proslave 35-godinjice Ruske revolucije odrao je govor koji je izazvao
oduevljenje meu prisutnima. Sam Titov govor proao je manje zapaeno.
U svojim memoarima ilas daje nagovetaj o svome znaaju tada: I moja
majka je sluala u Beogradu, sa mojom suprugom, prenos Kongresa. Iz moje
majke je, kad se huka izazvana tim mojim istupanjem stiala, progovorilo
49
APR, KPR, II-a/1, Materijal za polemiku o naij demokratiji sa informacijom o

nekim slabostima u radu organa radnikog samoupravljanja.
50
V. Vasovi, Savremene demokratije, Tom I, 422.
51
Isto, 421.
52
53
Isto, 331; Jo u toku rata u Crnoj Gori, meu narodom, bila je prisutna parola:
Crna Gora stalno pita kad e ilas mesto Tita; M. Terzi, Titova vjetina vladanja: Maral i
Maralat: 19431953, Podgorica 2005, 46
54
55
A. Edemskii, The role of Milovan ilas in Soviet-Yugoslav relations, 19441954,
The Balkans in the Cold War: Balkan Federations, Cominform, Yugoslav-Soviet conflict, 218.
56

35
drevno, jo uvek ivo iskustvo: Nije to dobro za ida kad mu pljeskaju vie
no Titu.57 Ipak potvrdu ovoga nailazimo i kod Dedijera: Auditorijum je
euforino vikao. I Tita su pozdravljali oduevljeno, ali su mnogo vie klicali
ilasu, a to se Titu nije svidelo.58 Zanimljivo je da kao i svedoka imamo
istoriara Venceslava Gliia: ... esti kongres KPJ, u novembru 1952.
godine, na kome je ilas briljirao tako da je pomalo zasenio i Tita.59 No
svakako znaajniji momenat doao je opet sa zapadne strane. U Njujork
tajmsu 24. novembra 1953. objavljeno je da je na izborima, naravno bez
stvarne opozicije, Tito bio drugi iza ilasa, to jest da je ilas dobio vei
procenat glasova.60 Sa druge strane veliku panju privukao je i u Treem
svetu, prilikom posete Indiji, Burmi, Pakistanu. U svojim memoarima o
ovom putovanju navodi: Ali na mene je, rekao bih, to azijsko putovanje
ostavilo dublji, neprolazniji utisak.61
Znaaj je i kompleksan odnos ilasa i SSSR-a. Njegova uloga ideolokog ratnika u sukobu sa Informbiroom ostavila je posledice. Naime, u
eventualnoj normalizaciji odnosa Jugoslavije i SSSR-a sudbina ilasa bila
bi zapeaena. Svoje stav izneo je i javno, na govoru u Titogradu, ocenivi
da su navodi onih koji govore o vraanju odnosa na pre 1948. godinu smeni.62 U takvoj situaciji Zapad je za samog ilasa predstavljao slamku koju
ni po koju cenu nije smeo da ispusti.
lanci su ubrzo privukli panju i u Savezu komunista se povela rasprava. Naroito upeatljiv bio je lanak Anatomija jednog morala.63 Kljuno
je meutim bilo nastojanje izraeno u lancima za formiranje jo jedne
opozicione partije, a daljom razradom i preobraavanje samog komunistikog reima u socijaldemokratski. U razgovoru sa Kardeljem ilas je navodno direktno predloio stvaranje laburistike partije u Jugoslaviji.64 Nazad se
nije moglo i ubrzo je sazvan Trei vanredni plenum SK SKJ.
Jo pre sazivanja Plenuma lanci nisu proli neopaeno ni kod britanske diplomatije. U izvetaju britanske ambasade 15. januara 1954.
navodi se da je ilas u lancima izneo socijaldemokratske ideje. Osim toga
najveu panji privukla je upravo Anatomija jednog morala.65
57

59
V. Glii, Istoriarevi susreti i razgovori sa Milovanom ilasom, Tokovi istorije, 1
2, 2002, 104.
60
61
62
63
M. ilas, Pad nove klase: povest o samorazaranju komunizma, 171.
64
65
Yugoslavia: Political Diaries 19181965, Vol. 4: 19491965, Edited by, R. L. Jarman, Archive Editions, Oxford, 1997, 527528.
58
Nikola Mijatov
36
Na samom plenumu, januara 1954, tema je bila jedna: Milovan

ilas. Izlagaima na plenumu nije promakao znaaj ilasa u inostranstvu.
Sam Tito u svome izlaganju navodi: ... da i ne govorim o onoj reakciji na
Zapadu koja smatra da on nosi zastavu nae partije.66 U izlaganju Alea
Bebler primeuje se da je mogui uzrok poseta Indiji i znaaj koji mu je
pridavan Verovatno u Engleskoj ... ja mislim da si se opio od toga ido.
Zatim navodi: ti si za zapadnu reakciju predstavnik slobodarskih tendencija a mi svi diktatorskih tendencija.67 Slino zapaanje imao je i Petar
Stamboli koji, pozivajui se na rijei radnika-komunista, smatra da ilasa nije trebalo pustiti u inostranstvo, da je pao pod uticaj Bevana.68 Isto
zapaanje Stambolia Dedijer prenosi ogoljeno i direktnije: Zatim su iznete otvorene optube da je Naj Bevan socijal-demokratska hulja, odgovoran
za odvajanje ilasa od komunizma i uvlaenja u socijal-demokratsku revizionistiku klopku.69 Sami lanci su osueni, ilas je iskljuen iz CK i
smenjen sa svih partijskih i dravnih funkcija. Zapisnici sa plenuma u celosti su preneseni u Borbi i Politici.70 Usled javnost plenuma ni laburistima
nije promaklo njihovo dovoenje u vezu sa sluajem.
Nekoliko dana posle plenuma, 1. februara iste godine, Tito je dobio
pismo od Bevana u kome izraava zabrinutost kako za ilasa tako i za Dedijera. Zanimljivo je da mu zapaanja o njihovoj povezanosti nisu promakla:
Iz nekih primedaba proteklih od ljudi iz Vae zemlje, koji se nalaze na
visokim poloajima, shvatio sam da se smatra da je pod mojim loim uticajem Milovan formirao svoj politiki stav, i da je nae prijateljstvo uticalo na
njegovo ponaanje71. Takoe veoma direktno poruuje: Nita me drugo ne
interesuje osim dobrobiti Vlade (Dedijera N. M.), Milovana i njihovih
porodica72. U odgovoru Tito uverava Bevana da smatra da nije on uticao na
ilasa kao i da lina sloboda ilasa nee biti ugroena.73 Ukljuila se i Deni Li: prilikom razgovora sa sekretarom Kneeviem u Donjem domu izrazila je uenje u odnosu na nagli zaokret u kontekstu odnosa sa Zapadom.
Sam Sluaj ilas videla je kao obraun sa nosiocima progresa i demokratije a koji je pruio satisfakciju SSSR.74
66
APR, Plenarne sednice CK KPJ 19481978 II/11, Izlaganje Tita na Treem plenumu.
APR, Plen. sed. CK KPJ 19481978 II/11, Izlaganje Alea Beblera na Treem plenumu.
68
B. Kovaevi, ilas heroj antiheroj: iskazi za istoriju, 475
69
70
Borba, 18. januar 1954, 16; Borba, 19. januar 1954, 17; Borba, 20. januar 1954,
13; Politika 28. januar 1954, 28; Politika, 19. januar 1954, 110.
71
72
Isto, 379.
73
Isto, 379.
74
APR, KPR II-4-a/116, Izvetaji, informacije, beleke, pisma i pisanje tampe o
sluaju Milovana ilasa.
67

37
Reagovao je i britanski ambasador u Beogradu Ivo Malet. Prilikom

prijema kod Koe Popovia zamerio je zbog antibritanskog pisanja pojedinih listova, posebno istakavi titogradsku Pobjedu. Zanimljiv je bio i Koin
odgovor: estitao im je na obavetenosti poto on taj list nikada nije ni
video. Zamerio je, s druge strane, britanskoj tampi u kojoj se Sluaj ilas
dovodio u vezu sa povratkom Jugoslavije u Istoni blok.75
Od ambasade u Moskvi, u izvetaju Dobrivoja Vidia, moemo
sagledati reagovanja u diplomatskom koru povodom sluaja. Veina je pozdravila partijsko suenje kao sasvim demokratski. Sa druge strane bilo je
i aluzija na kremljovske metode. Zanimljivo je zapaanje britanskog
ambasadora koji je ironino izjavio kako se nada da se ilas nije u Rangunu
zarazio burmanskom demokratijom. Ambasador navodi i da e Moskva
pozdraviti odluke Plenuma.76
ilas, i pored partijske osude i upozorenja, nije prekinuo kontakte
sa laburistima. Krajem leta 1954. u hotelu Ekscelzior sastao se sa laburistom Ernestom Dejvisom. Na sastanku, odranom na Dejvisovu inicijativu,
ugovoreno je objavljivanje tri ilasova lanka u laburistikim novinama
Dejli Herald (Daily Herald). Do toga, meutim, nije dolo jer kako ilas
navodi: Nisam dobio poziv, pa lanci nisu ni objavljeni.77 O sastanku nailazimo na samo jedan izvor samog ilasa, kroz memoare i stenografske
beleke sa suenja 1955. godine. U izvetajima britanske ambasade postoji
samo kratak zabeleka da je Dejvis stigao u Jugoslaviju radi kratke posete,
dok se o samom karakteru ili cilju posete nita ne navodi.78 Usled toga, sa
sigurnou ne moemo tvrditi koja je bila sadrina sastanka.
Poslednja opomena, gubitak funkcija, kritika najbliih saradnika, pa
i samog Tita, nisu sputali ilasa. Decembra 1954. u Njujork tajmsu ilas je
u intervjuu Deku Rejmondu direktno kritikovao vrh partije i ukazao na
potrebu postojanja opozicione partije. Ubrzo potom podignuta je optunica, a sudski proces je odran 24. januara 1955. godine, zatvoren za javnost.
Na procesu povezanost sa zapadnim socijalistima nije prola nezapaeno,
ipak ilas je izjavio: Ja sam svoje stanovite izgraivao nezavisno od njih
(zapadnih socijalista N. M.), i nezavisno od njih stojim na njima.79 Ovoga
puta kazna je bila neminovna: ilas je osuen na kaznu zatvora od 18
meseci, uslovno na 3 godine. Za razumevanje presude kljuan je spoljnopolitiki kontekst. Posle Staljinove smrti otvorila se mogunost pribliavanja
75
D. Beki, Jugoslavija u hladnom ratu: Odnosi sa velikim silama 19491955, 580.

B. Kovaevi, ilas heroj antiheroj: iskazi za istoriju, 393394.
77
M. ilas, Vlast, 287; K. Nikoli, S. Cvetkovi, Raanje jeretika: suenje Milovanu
ilasu i Vladimiru Dedijeru 1955, 112.
78
Yugoslavia: Political Diaries 19181965, Vol. 4: 19491965, 573.
79
K. Nikoli, S. Cvetkovi, Raanje jeretika: suenje Milovanu ilasu i Vladimiru
Dedijeru 1955, 158.
76
Nikola Mijatov
38
starom savezniku. Dolazak Hruova na vlast, meutim, nije bio momentalan tako da jasni signali o moguem izmirenju jo uvek nisu dolazili. U
datom trenutku kljuno je bilo zadovoljiti obe strane i Istok i Zapad. Austrijski poslanik Valter Voduk, inae tesno povezan sa sekretarom laburistike partije Morganom Filipsom,80 bio je direktan: Jugoslavija se nalazi
pred polaganjem jednog delikatnog ispita u odnosu na inostranstvo i dobro
odmerena odluka prema ilasu vie e znaiti nego bilo kakve jasne izjave o
nepostojanju sporazumevanja sa Sovjetima.81 Usled toga uslovna presuda
ispostavila se kao savreno reenje. Ove okolnosti nisu promakle ni samim
optuenima. Posle suenja ilas je izjavio: Ova presuda je sjajna i velika
stvar. Ovim je podignut ugled Titu i celoj Vladi u zemlji i inostranstvu.82
Dedijer prenosi i da je ilas takoe izjavio: Ovom presudom zapuili su
usta nama i inostranstvu i Ovakvo reenje mogao je nai samo dalekovidi
Tito.83 Znaajno je napomenuti karakterisanje presude od strane britanske
ambasade: u izvetaju 29. januara 1955. navodi se da je presuda i ilasu i
Dedijeru blagog karaktera (mild). Osim toga zapaeno je i njihovo povezivanje sa izvesnim zapadnim krugovima.84
Kao i posle partijskog suenja oekivala se reakcija laburista. Februara iste godine na veeri ambasadora Jugoslavije u Londonu Petria sa
istaknutim laburistima: Vilfrud Burkeom, predsednik IO Laburistike partije, Morgan Filipsom, sekretarom, Sem Vatsonom, predsednikom spoljnopolitikog komiteta i Saul Rozom, naelnikom spoljnopolitikog komiteta,
istaknuto je da je likvidacija ilasa odstupanje od demokratije. Laburisti su
izrazili aljenje zbog prekidanja razlaza od SSSR, a kao taku prekida videli
su Sluaj ilas. Zamerali su i osudu socijaldemokratskih partija na treem plenumu.85
Radi sagledavanja reakcija zapadnih socijalista na put se otisnuo
Veljko Vlahovi i pri tom obiao Englesku, Belgiju i Francusku. Za temu
kljuni su sastanci sa Morganom Filipsom i Bevanom. Razgovor sa Filipsom
Vlahovi je okarakterisao kao dosta nategnut a sagovornika rezervisanim.
Tom prilikom Filips je izrazio interesovanje za sudbinu ilasa. Na daleko srdaniji prijem naiao je na veeri kod Bevana i Den Li. Bevan se interesovao za
Titovu reakciju na njegovo pismo i da li se eventualno zamera zbog toga.
80
APR, Plenarne sednice CK KPJ 19481978, CK SKJ II/11, Izvetaj o putu u

Englesku, Belgiju i Francusku od 25. februara do 6. marta 1954. godine Veljko Vlahovi str 5.
81
82
Isto.
83
Isto.
84
Yugoslavia: Political Diaries 19181965, Vol. 4: 19491965, 622623.
85

39
Zanimljivo je da Titov odgovor, prenet preko Vlahovia, navodi da u tom

interesu ne vidi neki politiki momenat ve da je u pitanju lino prijateljstvo Bevana i ilasa. Bevan je izrazio saglasnost sa ilasovim idejama o
viepartijskom sistemu u Jugoslaviji, ali je i naveo da u njegovom sluaju
nije u pitanju borba za vlast, ve vid borbe protiv birokratije koju za Bevana
oliava Kardelj. Upada u oi Bevanovo interesovanje za odjek sluaja ilas
naroito u Crnoj Gori. Na temu politikih sloboda u Jugoslaviji Vlahoviu je
odgovorio: Nema slobode u sistemu koji preko noi moe da likvidira politikog oveka i nije odraz demokratije u tome to se mase odmah slau sa
tom likvidacijom. Na privatnom planu interesovao se za mesto stanovanja
ilasa, da li radi ili ne, kao i da li on i Dedijer mogu da alju pisma njemu i
Den Li. Izrazio je elju da ilasu i Dedijeru uzvrati gostoprimstvo i pitao
postoji li mogunost da oni svoj odmor provedu u Britaniji. Razgovaralo se i
o primedbama Petra Stambolia na Treem plenumu. Vlahovi se potrudio
da objasni smisao Stambolievog izlaganja, ali je Bevan prema tome bio
ravnoduan.86
Prilikom Vlahovieve posete Francuskoj u razgovoru sa tamonjim
socijalistima primeena je aktivnost britanskih laburista u okviru Druge
internacionale. Znaajno je napomenuti da je predsednik Internacionale u
tom periodu bio Morgan Filips.87 Mnogi u Internacionali, kako se navodi,
potpali su pod uticaj britanskih laburista i da pridaju znaaj Sluaju
ilas. Naroito je zanimljiva tvrdnja da je ivko Topalovi, beogradski
socijaldemokrata, koji je za vreme rata bio prisni saradnik Drae Mihajlovia,88 prilikom zasedanja Internacionale nudio svim delegatima prevedene
ilasove lanke. Sam Topalovi od laburista dobija 200 dolara meseno. U
toku vladavine laburista, iako ostala jugoslovenska emigracija nije nailazila
na njihovu podrku, Topalovi je uivao zatitu vlade uprkos uspostavljanju
dobrih odnosa sa Jugoslavijom.89 Za delatnost Topalovia zalagao se i
pomenuti austrijski socijalista Valter Vodak.90 Drugu potvrdu podrke ilasu od strane Topalovia nailazimo u prenoenju vesti iz pariskog lista Komba koji, kako prenosi Politika, objavljuje pismo Unije demokrata Srba,
Hrvata i Slovenaca u kome se pozdravljaju postupci ilasa i Dedijera. Iza
same unije, kako se navodi, stoji Topalovi.91
86
APR, Plenarne sednice CK KPJ 19481978, CK SKJ II/11, Izvetaj o putu u

Englesku, Belgiju i Francusku od 25. februara do 6. marta 1954 Veljko Vlahovi, str. 15.
87
D. Beki, Jugoslavija u hladnom ratu: Odnosi sa velikim silama 19491955, 579.
88
V. Dedijer, Izgubljena bitka J. V. Staljina, Sarajevo 1969, 430.
89
90
APR, Plenarne sednice CK KPJ 19481978, CK SKJ II/11, Izvetaj o putu u Englesku, Belgiju i Francusku od 25. februara do 6. marta 1954. godine Veljko Vlahovi, str 5.
91
Politika, 4. januar 1955, 4.
Nikola Mijatov
40
Usledila je i zvanina reakcija. U pismu laburistike partije Titu,

koji je napisao sekretar Morgan Filips, pozdravlja se presuda navodei da su
osetili olakanje u vezi ishoda suenja. Zamera se, meutim, to to je
ilas lien ratne penzije. U pismu se navodi da bi se mogla pronai neka
sredstva da mu omogue da zaradi za asno ivljenje. U spoljnopolitikom
kontekstu se zamera otklon ka SSSR, to jest klizanje natrag na zle puteve
kominformovskih zemalja.92 Tito je ubrzo izaao u susret i ilasu je vraena penzija. Tri godine kasnije razgovor Svetozar Vukmanovi-Tempo i
Filips su razgovarali o sudbini ilasa. Na pitanje odakle tolika zainteresovanost sa ilasa, Filips odgovara iz isto humanitarnih razloga. Tempo
pita zato se u tom sluaju ne interesuju za sudbinu Sretena ujovia.93.
Odgovor Filipsa ilustruje spoljnopolitiki kontekst itavog sluaja: Ali on je
htio da Jugoslaviju stavi pod kontrolu Sovjetskog Saveza.94
Sluaj ilas privukao je panju inostrane tampe. Borba u lanku
Dobro je i to znati: inostrana tampa i sluaj ilas Dedijer prenosi epitete
koji su pripisivani ilasu: stari Titov drug, naslednik, zamenik, prestolonaslednik, teoretiar Titovog reima, slubeni teoretiar reima,
najtalentovaniji teoretiar reima, marksistiki filozof, jugoslovenski
Robespijer, tuma oseaja velikog broja svojih sunarodnika, jedini
komunistiki voa koji se usuuje da misli nezavisno, njegova otvorenost
u izjavama je legendarna i on je sve probleme svoje zemlje u tampi produbljivao.95
Sluaj ilas, naroito karakter presude i njen kontekst u odnosu na
laburiste, nije promakao ni bivim radikalskim prvacima. Ante Radojevi,
ministar saobraaja u Kraljevini SHS, pitanje penzije u iznosu od 40.000
dinara vidi kao kljuan pokazatelj da sam Tito podrava ilasa. Takoe
spekulie o prividnoj podvojenosti u Politbirou: Tito i ilas su okrenuti ka
Zapadu a Kardelj prema Istoku, sa ciljem da se sedi na dve stolice. Direktno navodi da je ilas socijalista i da je povezan sa laburistima i Drugom internacionalom. Da ne bi naruio prijateljstvo sa laburistima Tito je uslovno
osudio ilasa, dao mu penziju i pustio ga da dela.96 Slinu notu nailazimo u
izlaganju Aleksandra Rankovia na etvrtom plenumu: Na Zapadu su
92

93
Sreten ujovi je bio istaknuti funkcioner KPJ, pripadajui samom vrhu te partije, pre, tokom i posle rata. U sukobu sa Informbiroom stao je na Staljinovu stranu usled
ega je izbaen iz Politbiroa i lien svih funkcija, ubrzo je utamnien i dran u potpunoj izolaciji. Osloboen je 1950. godine.
94
S. Vukmanovi Tempo, Revolucija koja tee: memoari, knjiga 4, Zagreb 1982, 348.
95
Borba, 4. januar 1955.
96
APR, KPR II-4-a/2, Informacije o aktivnosti neprijateljskih elemenata u NR
Makedoniji u toku 1953. godine.

41
pisali da naa reakcija na Plenumu (treem N. M.) potvruje novu orijentaciju Jugoslavije prema Istoku, a otuda, opet, trube na sav glas kako je i
Trei plenum pokazao da smo duboko zagazili u zapadne vode.97
Ubrzo je dolo je do neoekivanog obrta. ilas je uhapen 19.
novembra 1956. zbog lanka u Nju Lideru (New Leader) u kome je podrao
maarske revolucionare i kritikovao jugoslovenski stav neutralnosti, tj. de
facto podrke sovjetskoj intervenciji. Ubrzo je osuen na 3 godine strogog
zatvora. Ulogu inkvizitora preuzeo je Kardelj, poto su se Rankovi i Tito
nalazili na azijskoj turneji ali, svakako, sa njihovim odobrenjem. Meutim, kljuna je spoljnopolitika promena od uslovne presude do Maarske
revolucije. Nikita Hruov je posetio Beograd maja juna 1955. i tom prilikom potpisana je Beogradska deklaracija kao korak ka novom pribliavanju
dve zemlje. U toku posete, kako se navodi, Hruov98 je Titu poruio da je
sada mogue dalje razvijanje prijateljstva jer mi smo se oslobodili Berije a
vi ilasa99. I zvanino, odgovornost je prebaena na njih odlukom Ruskog
komiteta kojom se za pogoranje odnosa upravo oni krive.100 Iste, 1955.
godine poinje proces obustave vojne pomoi sa Zapada. Jo na poetku
dobijanja pomoi Tito je istakao izvesnu opasnost zbog primanja te pomoi
u kontekstu politike nezavisnosti zemlje. Sada je prevladalo miljenje da
pomo donosi vie tete nego koristi.101 Paradoksalno, sluaj ilas je na
specifian nain doprineo obnovi odnosa Moskve i Beograda.102
*
Karakter odnosa izmeu ilasa i britanskih laburista bio je intenzivan i prijateljski. Dok su sa Morganom Filipsom oni su imali dominantno
politiku notu, sa Bevanom i Deni Li pored politike imali su i izraenu
notu prijateljstva: glavni agitator za oslobaanje, pravinu presudu i dodelu
penzije ilasu, kao i Dedijeru, bio je upravo Bevan, ponekad i na sopstvenu
tetu.
Postavlja se pitanja interesa laburista u itavom sluaju. S jedne strane postoji irenje uticaja preko ilasovih lanaka u Drugoj internacionali, to
97
APR, Plenarne sednice CK KPJ 19481978, CK SKJ II/11, Izlaganje Edvarda

Kardelja na etvrtom plenumu.
98
U literaturi se moe nai da je ovu reenicu, ili uslov, prvi izgovorio Molotov: D.
Beki, Jugoslavija u hladnom ratu: Odnosi sa velikim silama 19491955, 582.
99
D. Ridli, Tito, 309. Navedeno prema: K. Nikoli, S. Cvetkovi, Raanje jeretika:
suenje Milovanu ilasu i Vladimiru Dedijeru 1955, 58; V. Dedijer, Veliki buntovnik Milovan
ilas: prilozi za biografiju, 421.
100
101
I. Lakovi, Zapadna vojna pomo Jugoslaviji: 19511958, 222223.
102
Nikola Mijatov
42
moe biti puko korienje datih okolnosti ne bi li se laburistiko vienje

socijalizma proirilo. S druge strane itav sluaj predstavljao je pokuaj pribliavanja sa Jugoslavijom na idejnom planu, ne bi li definitivno uplivala u
zapadne vode. U ilasu su videli faktor koji moe prevagnuti u korist drugih ideja.
Mogunost da se sa promenom ideja promeni i voa Jugoslavije javlja se i u izvorima. Ipak, to su samo razbacani i oskudni fragmenti, dok
ostaje injenica da ilasovtvina nikada nije zaivela. Uostalom, srazmerno mali broj ljudi je izbaen iz partije povodom itavog sluaja.103 Sam
ilas, iako je imao priliku, nije se stavio na elo opozicije, niti je ni na koji
konkretan nain podsticao njeno dalje delovanje.
Prisutna je i teza o savrenom disidentu ili pak o sedenju na dve
stolice. Posle Staljinove smrti 1953. godine Tito je veoma oprezno sagledavao dogaaje kako u Moskvi tako i na Zapadu. Sa Zapada, kao to je Atlijev
govor i pokazao, dolazili su zahtevi za promenu karaktera reima radi dalje
saradnje i produbljivanja odnosa. Ako blie sagledamo: Staljin je umro 5.
marta 1953, Atlijeve primedbe o dravnom ureenju Jugoslavije iznete su
18. avgusta, a prvi lanak je izaao 11. oktobra iste godine. ilasovi lanci
su doli u savreno vreme, naizgled pruajui sliku mogunosti promene u
samoj Jugoslaviji. Sama injenica da je ilasu omogueno da nastavi da
dela i da mu je dodeljena penzija govore u prilog teza o koristi itavog sluaja. Ne treba zaboraviti ni na dugogodinje prijateljstvo Tita i ilasa.
Upravo u kompleksom periodu 19531955. Sluaj ilas omoguavao je
Titu, uz ostale faktore, da balansira izmeu dva bloka ekajui definitivan
signal iz Moskve.
Paradoksalno (ili ne?) i pri pomirenju ilasova delatnost itekako je
ila na ruku Titu. lankom u Nju Lideru omogueno je novo suenje i sada
definitivno utamnienje disidenta.
Slube SAD, prepoznajui potencijal idejnog Trojanskog konja, u
komunistikom svetu izlaze u prvi plan, naroito posle objavljivanja Nove
klase. U tim godinama glas laburista, pre svega Bevana, za oslobaanje ilasa zatakan je hladnoratovskom tenzijom. Prijateljstvo sa Bevanom, meutim, i dalje je bilo znaajno novim okolnostima upravo e on biti najverniji zatitnik Milovana ilasa.
103
Ukupno je izbaena 21 osoba, a kanjeno je 6. Najvie lica bilo je iz Crne Gore: 4

izbaena i 3 kanjena. APR, Plenarne sednice CK KPJ 19481978, CK SKJ II/11, Pripreme
za etvrti plenum.

43
Nikola Mijatov
MILOVAN DJILAS AND THE BRITISH LABOURISTS 19501955
Summary
The relationship between the Milovan Djilas and the British Labourists, are important concerning his later dissident activities. This article
reviles the origins and character of these relations, in period when Djilas
was in the political power and after 1954 in the first phase of his dissident
status. The establishment of the first contacts, exchanging the ideas and
developing of personal relationship will bring the harsh political and personal consequences. Djilas was arrested after his article in the New Leader
magazine in 1956 where he criticized the Yugoslav standpoint on the
events in Hungary. This article is written upon the archival research as well
on the wide literature.
Dr NIKOLA UTI, nauni savetnik

UDK 341.312(439)"1914/1918"(093.2)
316.644:94(100)"1914/1918"(410)"1919/1929"(093.2)
327(410:439)"1919/1929"(093.2)
MAARI O ODGOVORNOSTI ZA VELIKI RAT

19191929
APSTRAKT: U lanku se rekonstruie i analizira odnos Britanije
prema Maarskoj, Njemakoj i Austriji, kao i napisi u tampi o aktivnosti pojedinaca iz revizionistikih poraenih zemalja, koji su kritiki pisali o sarajevskom dogaaju i uzrocima izbijanja Velikog rata.
Kljune rei: Veliki rat, Maarska, Austro-Ugarska, Njemaka, Velika Britanija, Kraljevina SHS, Versajski mir, reparacije
ODNOS BRITANIJE PREMA MAARSKOJ I AUSTRIJI
U VERSAJSKOJ EVROPI
Dio britanskog javnog mnjenja ublaavao je iskljuivu njemakoaustrougarsku krivicu za rat, utvrenu odredbama Versajskog mirovnog
ugovora. Naime, Britanija se, izmeu ostalog, iz privrednih i finansijskih
razloga nastojala pribliiti poraenim dravama srednje Evrope, jer je oekivala nastupajui ekonomski progres u zemljama Mitel Europe. Ekonomski kolaps Austrije Britanija je poela sanirati povoljnim kreditom od 2
miliona funti. Poto je za London Be bio finansijski centar centralne Evrope, njegov pad bi, prema miljenju Engleza, predstavljao izvor neizmjerne
nesree. Oni su se okretali ka konjukturnim interesima pribliavanja poraenim zemljama, pa su se samim time udaljavali od Francuske i zemalja
Male Antante (Srbije, Poljske, Rumunije, pa ak i od ehoslovake).
Ubrzo poslije okonanja Velikog rata krojila se nova geopolitika
mapa Evrope, koja je u novim saveznitvima dobijala neoekivane zaplete.
S druge strane, tokom 1923. poelo je okupljanje revizionista na elu sa
demokratije i diktature (177016), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog
Nikola uti
46
nezadovoljnim pobjednikom Italijom. U julu 1923. italijanska vlada otpoela je razgovore u Beu o tajnom sporazumu sa Austrijom, po kome bi italijanska vlada u raznim pitanjima ukazivala pomo Austriji, naroito u
pogledu ekonomskog podizanja Austrije, a ova bi se sa svoje strane obavezala da stupi u novu Malu Antantu. U svemu je izgleda imao udjela i
Vatikan sa Rimokatolikom crkvom. Ovi razgovori u Beu i velika aktivnost
koju je italijanska diplomatija razvila u Sofiji i Budimpeti bili su pripremni
radovi za novu Malu Antantu: Austrija Ugarska Bugarska. Osim toga,
cilj ovih razgovora bio je da se parira tendenciji izvjesnih politikih krugova
u Francuskoj koji su eljeli Austriju uvui u tek formiranu Malu Antantu,
to je jugoslavenskom poslaniku u Rimu V. Antonijeviu bilo poznato iz
izjave koju mu je u to vreme dao tamonji francuski ambasador Baror. On
je vie puta svojoj vladi sugerisao da se Austrija uvue u Malu Antantu. Za
poslanika Antonijevia u cijeloj ovoj stvari bili su najvaniji i najozbiljniji
napori italijanske vlade da za ovakvu politiku pridobiju i englesku vladu.1
Prema izvjetaju Glavnog generaltaba Kraljevine SHS, uhvaen je
maarski pijun koji je izjavio da se iz Italije prevlai oruje preko Austrije
za Maarsku. Isti je izjavio da e se u oktobru u Maarskoj proglasiti za
kralja Oto, sin biveg cara Karla Habzburkog i da e sve bive pokrajine
carstva eka, Rumunija, Kraljevina SHS, biti prisajedinjene Maarskoj.2
Drave srednje i istone Evrope, kako pobjednike tako i gubitnike,
inile su velike propagandne napore u Engleskoj kako bi zadobile simpatije
uticajnog britanskog javnog mnjenja. Od novonastalih drava najvie
uspjeha kod Engleza imala je ehoslovaka, zahvaljujui ogromnim sredstvima izdvojenim za propagandu, za koju se lino interesovao i sam liberalni predsjednik Toma Masarik. Od poraenih drava na propagandi su najenerginije i najnametljivije djelovali Maari. Oni su i tokom 19. vijeka
imali jakih veza u Engleskoj, naroito njihovo plemstvo, visoka buroazija i
jevrejski finansijski krugovi u Peti. Poslije rata Maari su radili prema
novonastaloj situaciji, nastojei da te veze demokratizuju, pa su traili
podrku u univerzitetskim centrima meu profesorima i studentima. Centar ove akcije bio je u Oksfordu u kome je osnovano udruenje pod imenom
Oksfordska liga za maarsko samoopredjeljenje, koje je izdavalo asopis
Oksfordsko- Ugarski pregled.3
1
AJ, fond br. 341, f. 1923/f. 2, Poslanstvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u
Rimu ministru Niniu u Beograd, 2. avgust 1923.
2
AJ, fond br. 341, f. 1923/f. 2, Ministarstvo inostranih dela Kraljevine SHS (dalje
MID) Kraljevskom poslanstvu u London, 19. oktobar 1923.
3
Poslanik u Londonu je doznao da izdava Bezil Blekuel ne nosi ni najmanju odgovornost za tu publikaciju, poto je on samo agent koji prima plau. Za prvi broj asopisa
priloge su dala dva-tri Engleza; drugi broj nije sadravao nijedan prilog engleskih autora ve
Maari o odgovornosti za Veliki rat 19191929
47
Istupajui sa radikalnih revizionistikih pozicija, Oksfordska liga je

upozoravala na vrlo ozbiljnu situaciju koju je u centralnoj Evropi stvorio
Trijanonski ugovor. Pri tome je navodila iskonstruisane argumente u korist
svoje ispravne borbe za maarska historijska nacionalna prava: Predratna Maarska bila je odreena granicama koje su stare hiljadu godina; ona je
uinila neprocjenjive usluge svojom hrabrom odbranom zapadne civilizacije
od Turske navale; Maari su hrabar, lojalan i veoma kulturan narod; oni
imaju duboko ukorijenjenu ljubav za Englesku, a ta ljubav je nadivila rat.
U Ligi su smatrali da iako Maarska nikad nije eljela rat, s njom se vrlo
loe postupalo po ugovoru o miru, jer je izgubila dvije treine svoje teritorije koje su pripale Kraljevini SHS, ehoslovakoj i Rumuniji: I kao da sve to
nije dovoljno, Maarska se cedi kao suner da plati odtetu tim dravama
Male Antante. Na taj nain postoji opasnost da ona ekonomski poe istim
putem kao i Austrija i postane bespomoni bankrot koji se hrani malom kaiicom. U Ligi su se bojali da e Maarsku razdjeliti susjedi, kao Francuska
Njemaku upadom u Rursku oblast, i na taj nain obezbjediti reparacije.4
Jugoslavenski poslanik u Londonu je bio miljenja da se rad Lige ne
smije potcjenjivati zbog njenog uticaja na stvaranje javnog miljenja u poslovima Centralne Evrope. U samom Oksfordu Liga je uspjela da pridobije
znatan broj studenata za ideju maarskog integriteta. Ipak, maarska propaganda nije zahvatila cio Oksfordski univerzitet jer je njen poetni uspjeh
zaustavljen mobilizacijom antimaarske opozicije prijatelja ehoslovake,
Rumunije i Kraljevine SHS (to jest zemalja Male Antante). Zbog sprovoenja energine propagande maarska vlada je za svoju slubu u Londonu
angaovala vie Engleza pogodnih za propagandu kako po svojoj spremi
tako i po svom socijalnom poloaju. Jugoslavenski poslanik u Londonu je
izjavio da u svojoj revnosti Maari ponekad toliko pretjeruju da okiraju i
same Engleze. Kao najveeg oponenta maarskoj propagandi poslanik u
Londonu Suboti navodio je Siton Votsona, koji je 1922. dobio vrlo vaan
poloaj profesora istorije na londonskom univerzitetu u Kings Koledu. On
je preko svojih prijatelja i kolega dejstvovao protiv maarofilske struje i na
Oksfordu, gdje je drao predavanja.5
U jugoslavenskom Ministarstvu inostranih dela intenzivno su razmiljali o tome na koji nain da suzbiju maarofilsku propagandu u Britaniji. Isticali su da su Srbi u Engleskoj prije rata stekli veliki broj prijatelja,
naroito u Oksfordu i Kembridu, gdje je u masi smjetana srpska kolska
su objavljeni tekstovi maarskih saradnika (AJ, fond br. 341, f. 1923/I, Poslanstvo u Londonu MID-u, politikom odjeljenju, 2. mart 1923).
4
AJ, fond br. 341, f. 1923/I.
5
AJ, fond br. 341, f. 1923/f. 2, Poslanstvo u Londonu MID-u, politikom odjeljenju, 2. mart 1923.
Nikola uti
48
omladina. I pored povoljnog odnosa Engleza prema Srbiji i srpskim izbjeglicama, leernost i nezainteresovanost jugoslavenskih vlasti za propagandu u
Engleskoj doveli su do toga da su Maari i Rumuni izbili u prvi plan, osnivajui svoja studentska udruenja i ake listove.6 Nemar jugoslavenskih
vlasti ogledao se i u sluaju neodlikovanih Engleza koji su u ratu uinili
velike usluge Srbiji. Veliki broj Engleza je znao da je predloen za odlikovanja (agreman tampan u engleskim slubenim novinama), ali ordeni nisu
stizali da se urue.7
S druge strane, maarski zvaninici su uporno irili propagandu o
svom prijateljstvu sa Britancima. U govoru odranom u maarskom parlamentu, predsjednik maarske vlade grof Betlen je istakao da se prilikom
svog puta u inostranstvo (Pariz, London, Rim),8 nije ni nadao da e imati
istorijski uspjeh u namjeri da sa Maarske skine hipoteku krivice, kojom je
bila optereena u korist Antantinih saveznika. Oekivao je da e dobiti
povoljan zajam u sluaju pozitivnog rjeenja Reparacione komisije. Betlen
se nadao da bi maarski susjedi imali mnogo vie interesa da nas vide oporavljene ekonomski i finansijski, nego to trae reparacije, koje Maari
nisu ni mogli platiti, u naem dananjem tunom poloaju. Pomo jedino
oekivao od prijatelja Engleske i Italije, koji su Maarsku i do tada
pomagali koliko su mogli.9
Maari su, meutim, i dalje odravali bliske kontakte sa njemakim
militaristima. Ne treba zaboraviti da su bivi njemaki junkeri bili na
vanim dravnim dunostima u Maarskoj. Grof Belek, koji je bio u ratu u
Francuskoj i Rusiji kod Hindenburga i Ludendorfa, postavljen je za poslanika Njemake u Budimpeti u junu 1923. godine. U vojnom obavjetaj6
Isto.
Poslanik je naveo sluaj ambasadora Velike Britanije koji je odlikovan jo 1916,
ali mu orden nije uruen ni do kraja 1923. godine. U zvaninoj prepisci Forin ofis se esto
pitao to je sa brojnim odlikovanjima koja nisu uruena. Poslanik u Londonu Suboti je na
kraju samo konstatovao da su sva lica koja su trebala biti odlikovana, a koja su nas nekad
zaduila, postala indiferentna prema Srbima (Kraljevini SHS), pa ak i zlo raspoloena.
Za ponovnu mobilizaciju bivih prijatelja protiv maarske propagande bilo je potrebno
okonati dodelu odlikovanja, o emu su predlozi davno poslati Ministarstvu inostranih
dela (AJ, fond br. 341, f. 1923/2, Poslanstvo u Londonu MID-u, politikom odjeljenju, 2.
mart 1923).
8
Jugoslavenski poslanik iz Budimpete saoptio je da put grofa Betlena u prestonice zapadnih drava nije doneo rezultate kojima se nadala maarska vlada. Reparaciona
komisija je postavila teke uslove za dodjelu zajma, uz bitan uslov koji su istakli Jevreji kod
zapadnih kapitalista da se zajam moe dati Ugarskoj samo pod uslovom da se ogranii svemo Gembeove antisemitske bande, istie poslanik. (AJ, fond br. 341, f. 1923/f. 2, Jugoslavenski poslanik iz Budimpete Milojevi ministru Niniu, 30. juni 1923).
9
AJ, fond br. 341, f. 1923/2, Poslanik iz Budimpete Milojevi MID-u, 7. jun
1923.
7
49
nom odjeljenju Generaltaba Kraljevine SHS zakljuili su da je njegovo

naimenovanje dokaz da stari duh junkera vlada u Vilhelmtrase. Glavni
generaltab je iznio interesantan podatak vezan za iznenaujue militarne
aktivnosti miroljubive vedske koja je maarskim vlastima dala dozvolu
za podizanje vojnih magacina u vedskoj, u koje e se smjetati oruje i
materijal koji budu izradila Nemaka preduzea u Rusiji.10
S druge strane, predstavnici maarske emigracije i opozicije,11 bivi
predsjednik maarske vlade grof Mihalj Karolji, dr Oskar Jasi, sveenik dr
Jano Hok i Bela Linder, upozoravali su na militaristiki karakter maarske
vlasti i drave. U svom memoaru od 23. aprila 1923. uporeivali su, na primjer, mirotvorstvo poslijeratne austrijske republikanske drave i militarizam maarske vladajue elite.
Pitanje austro-maarskih reparacija
Treba istai podatak da je u britanskom parlamentu u vie navrata
bila dominantna tema vezana za plaanje njemakih, austrijskih, ali i
maarskih reparacija. O toj temi u Domu lordova voene su diskusije, ali i
interpelacije 25. jula 1923. godine. Tako je lord Njutn (Newton) pitao Vladu
da li je ikakav progres uinjen odnosno maarskih reparacija, jer se to
pitanje tie mira i napretka itave centralne Evrope. U obrazloenju tog
pitanja lord Njutn je istakao finansijski poloaj Maarske koji je, po njegovom miljenju, bio oajan. U sluaju zahtjeva da Maarska plati odtetu,
maarska kruna e izgubiti vrednost, a sama drava doivjeti potpuni krah,
smatrao je Njutn. Tvrdio je da je jedina nada za tu zemlju da Maarska
dobije zajam preko Drutva naroda, a jedina mogunost da doe do tog
zajma bila je ta da se oslobodi njena izvjesna imovina koju sada dri Reparaciona komisija kao garanciju za naplatu odtete. Grof Betlen je uinio
predlog u tom smislu, koji je bio simpatino primljen od strane britanske
i italijanske vlade, ali je bio odbijen od francuske vlade u Reparacionoj
komisiji, presudnim glasom predsednika te komisije, koji je bio Francuz.
10
AJ, fond br. 341, f. 1923/f. 2, Glavni eneraltab, obavetajno odeljenje MID-u,
30. juni 1923.
11
Maarski emigranti su vrili propagandu u SAD vezano za osnivanje Demokratsko-republikanske partije i sprovoenje agrarne reforme u Maarskoj. Na predavanjima po
maarskim kolonijama su govorili i o tome da e demokratska Maarska uspostaviti dobre
odnose sa svojim susjedima, naroito sa Kraljevinom SHS. Karolji se nalazio u Londonu,
gdje je uspostavio vrlo dobre veze sa voom Radnike partije Mek Donaldom, knjievnicima
Bernardom oom i Velsom, kao i sa Skotus Viatorom (Siton Votsonom). Karolji se u vreme
objave rata nalazio u Americi, gdje je od maarskog naroda za borbu protiv Austrije i za
nezavisnost Maarske prikupio 18.000 dolara, koji su se nalazili u amerikim bankama. (AJ,
fond br. 341, f. 1924/I, Generalni konzul Kraljevine SHS Kraljevskom poslanstvu u Londonu, 24. januar 1924)
Nikola uti
50
Po Njutnu, Maarska je bila osuena na ekonomsku propast, ako ne i na

neto gore. On se udio to Maarska uopte ima da plaa odtetu, kada
je ona u Parizu bila stroe tretirana no ijedna druga neprijateljska drava:
Od svretka rata Maarska je uinila velike rtve, izvrivi velike isplate u
naturi Italiji, Srbiji, Rumuniji i Grkoj. Njutn je vie optuivao predstavnike Male Antante koji su esto dolazili u Englesku za novac, pa je zato
predlagao da se vladama tih drava ne da ni peni dok ne pristanu na pravedno i zadovoljavajue rjeenje maarskih reparacija. Interpelaciju je
zavrio s kulturolokom nevinou Maarske: Uasno je to da ijedna kulturna drava bude osuena na ekonomsku propast, samo da bi se zadovoljila politika mrnja.12
Njutna je u diskusiji podrao lord Karnvud (Charnwood), rekavi da
Njutn nije pretjerao u iznoenju nedaa koje je Maarska pretrpjela od
mirovnog ugovora. Lord Parmor (Parmoor) je potom upitao da li bi lord
Kurzon (Curzon) mogao upotrebiti uticaj Velike Britanije da za Maarsku
isposluje iste privilegije zajmova koje su date Austriji. Lord Lamington je
istakao da je za malu zemlju nemogue da pokae bilo kakav trgovinski
napredak ako su njeni susedi udrueni da je spree u voenju ma kakve
spoljne trgovine. Budui da su carinske tarife uperene protiv Maarske,
Lamington je smatrao da toj zemlji treba dati izvjestan odmor kakav je
dat Austriji.
Odgovarajui na pitanje Njutna, lord Kurzon nije bio previe milosrdan prema maarskoj ekonomskoj situaciji, rekavi da je Maarska, zajedno sa Austrijom, prema lanu 161 Trijanonskog mirovnog ugovora primila
na sebe punu odgovornost za tetu koju je Austro-Ugarska imperija nanijela saveznikim silama za vreme rata, i da je odreena provjerena Reparaciona komisija da procjeni nastalu tetu.
Protiv zajednikog predloga Britanije i Italije (u prilog opratanja
dela reparacija Maarskoj i Austriji) bio je francuski predstavnik i delegat
koji su zajedniki predstavljali drave Male Antante, Grku i Poljsku, te je
taj predlog na kraju oboren presudnim glasom francuskog predsednika
Reparacione komisije. Lord Kurzon je komentarisao da je za aljenje to
francuska vlada nije diskutovala situaciju s britanskom vladom prije nego je
preduzela takav korak. Britanska vlada je pruila punu pomo maarskom
apelu silama koje su bile zastupljene u Reparacionoj komisiji, te je uputila i
specijalan apel na Francusku, istakao je Kurzon. Vlada je eljna da predupredi finansijski pad Maarske sa svima posljedicama koje bi taj pad izazvao. Ona eli da vidi u dejstvu, to prije, potpun plan za rekonstrukciju, sa
pogodnim garancijama, jer ona zna iz primjera Austrije, da odugovlaenje
12
1923.
Isto, Maarske reparacije. Interpelacije i diskusija u Domu Lordova 25. jula
51
izaziva gubitak veih suma novca... Vlada je zatim uvjerena da se nikakva

finansijska pomo ne moe dati u dovoljnoj mjeri, ako Liga Naroda ne
pomogne takav plan. Britanska vlada sumnja da bi ikakav plan za balansiranje maarskog budeta mogao zadobiti povjerenje finansijskog svijeta,
ako taj plan ne bude iznesen sa autoritetom Finansijskog odbora Lige naroda, ocijenio je dranje britanske vlade prema maarskom problemu.
Engleska tampa nije komentarisala diskusiju o maarskim reparacijama, koju je svojom interpelacijom izazvao lord Njutn, stoga to joj je
bila poznata maarofilska propaganda koju je lord Njutn vodio u Engleskoj.
On je koristio svaku pogodnu priliku da skrene panju javnosti na Maare i
na njihov poloaj. Maarska je svirepije kanjena ugovorom o miru, iako je,
prema Njutnu, uvijek pokazivala velike simpatije za Englesku. Nekoliko
lanova Gornjeg doma zagovaralo je slinu ideju, ali je opte miljenje
engleskih krugova i Vlade o Maarskoj uglavnom bilo izraeno navedenim
govorima lord Kurzona i Greja, tj. vladinog predstavnika i voe opozicije u
Gornjem domu.
Maarsku su u aci drale zemlje Male Antante, poto je njen jedini
spas leao u aranmanu koji je i Austriji pomogao da izae iz oajnog stanja, ali se takav aranman nije mogao postii bez pristanka Male Antante.
Ipak je s vremenom Mala Antanta pokazivala sklonost da oslobodi maarske zaloge, koji su se drali kao garancija za plaanje reparacija, a koji su
mogli posluiti kao podloga za meunarodni zajam Maarskoj. Pojedini
engleski listovi, meutim, upozoravali su na mogunost da Maarska upotrebi zajam za svoje vojniko jaanje radi stvaranja nereda.13 Engleska javnost je eljela da Maarska poe austrijskim republikanskim mirnim
putem, kako bi joj se mogle dati olakice.
Maarska se, meutim, nije odricala starih iredentistikih tenji,
zalaui se za revizionizam (revizija mirovnih ugovora) i poraeni habzburki legitimizam. U tom pravcu je ilo izmirenje regenta Hortija sa Habzburgovcima u proljee 1924. godine. Tako je nadvojvoda Jozef Habzburki
vie od mjesec dana (februara i marta 1924) prisustvovao svim sjednicama
Vieg ratnog savjeta Maarske u svojstvu vrhovnog komandanta i naelnika Glavnog generaltaba maarske vojske. Prava Otonova kao punopravnog Karlovog nasljednika, na habzburkom prestolu, sveano su priznata
od Maara. Horti je pristao da preda vlast Otonu, izraavajui nadu da e
predati Vladu legitimnom suverenu, i to cele i osveene Maarske. Ovaj
in je predstavljao prosto i isto izmirenje Hortija sa Habzburgovcima.14
13
Tajms, 31. jul 1923.

U istom dopisu se navodi da je maarski poslanik u Sofiji Ki de Nemesker potpisao u Angori poetkom januara 1924. Ugovor prijateljstva sa Turskom. Prethodno su se
maarske vojne linosti sastajale sa turskim vojnim zvaninicima u Sofiji. Radilo se na tome
14
52
Nikola uti
Maarska revizionistika akcija je jaala tokom 1924. godine, naroito sa velikohrvatskim revizionistima koji su radili na ponitenju versajske tvorevine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Maarski legitimisti
su se povezivali sa Stjepanom Radiem, koji je u vie navrata obiao maarsko poslanstvo u Beu. Stupio je u vezu sa maarskim legitimistima. Primio
je u posjetu saradnika maarskog legitimistikog lista Maarorsag i sa njime razgovarao o mogunosti konfederacije hrvatsko-maarske-slovenake.
Maari su vrili stalnu propagandu u inostranstvu. Poetkom 1924. u Londonu je objavljena knjiga grofa Telekija o maarskoj revoluciji.15
Maarski dokumenti o odgovornosti Bea i Berlina za rat
I pored svih nastojanja, Maari se nisu mogli izvui od odgovornosti
za rat i ratna razaranja. Oni su, s druge strane, smanjivali svoju ulogu u
ratnoj austro-njemakoj koaliciji, pa su vrili propagandu u pravcu umanjenja krivice za rat. U tu svrhu su tokom 192426. publikovali dokumentaciju vezanu za odgovornosti Bea i Berlina za rat. Oteavajua okolnost
koja je prikazivala Njemaku kao jednog od glavnih izazivaa Velikog rata,
proizlazila je tako iz dokumentacije saveznice Centralnih sila Maarske.
Naroito su bili optuujui dokumenti iz korespondencije predsjednika
maarske vlade grofa Tise, a posebno jedan dokument grofa Tise po kome
su Austrija i Njemaka provocirale evropski rat. U tom dokumentu se
iznosi stav da je ak i beka tampa demaskirala u punoj svetlosti krivce
evropskog rata. Naime, u korespondenciji grofa Tise, koju je 1924. objavila
Maarska akademija nauka, u jednom Tisinom pismu caru Francu Jozefu
otvoreno se navodi da je Austrija 1914. godine provocirala rat sa Srbijom.
U pismu grofa Tise njemakom ambasadoru u Beu, irkom, od 5.
novembra 1914. godine, istie se i slijedee: Pre svega treba naglasiti da
smo se mi, pre poetka nae srpske akcije, posavetovali sa Nemakom i da
smo na direktno podsticanje (sokoljenje ili hrabrenje) njemake vlade i na
njenu izjavu, da ona sadanju situaciju smatra kao povoljnu za sve vie pretei obraun, preduzeli demar u Beogradu. Autor je zakljuio da se iz
ovog pisma jasno vidi da su Austrija i Njemaka provocirale svjetski rat i da
je potrebno da malo prokomentarie ove Tisine redove kako bi se bolje
shvatio njihov znaaj: Mnogobrojnim dokumentima dosad je utvreno da
da se stvori vojna konvencija koja bi imala glavni zadatak da zavadi Kemal painu Tursku sa
Venizelosovom Grkom, a ovaj sukob bi imao biti znak za akciju Bugara u Makedoniji, to bi
prinudilo Kraljevinu SHS da se mobilie. Taj projekt, koji je pripremio bivi kralj Ferdinand
Koburki, predvia saradnju Turaka, Bugara, Bavaraca, pa ak i Italije (AJ, fond br. 341, f.
1924/f. 1, MID, Politiko odjeljenje Kraljevskom poslanstvu u Londonu, 20. mart 1924).
15
Isto.
53
su Nemaka i Austro-Ugarska htjele obraun najdalje do jeseni 1914.

godine. Po njihovom raunanju taj bi rat, ako bi se u tome roku poveo, za
njih bio pobedonosan, to ne bi, po istom raunu, moralo biti ako bi se ugazilo u rat godinu ili dve docnije. Naroito je Balplac (austrijski MIP N. )
insistirao na tome da se to pre ulazi u obraun. To njegovo ratniko izazivako raspoloenje specijalno je manifestovano 1913. i 1914. godine. Razne
mahinacije i provokacije iz toga doba, kao i ceo timung beke tampe posle
balkanskih ratova do ultimatuma Srbiji, isuvie su dobro poznati a da bi ih
ponovo trebalo ponavljati.16
Grof Tisa je bio jedan od rijetkih i usamljenih austro-maarskih
funkcionera koji se taktiki, u pogledu pitanja kad treba ui u rat, razilazio
sa vladajuim krugovima u Beu i Berlinu. Tisa je smatrao da je bilo rano za
rat u to doba, posebno zato to je na Balkanu i u Evropi momentalno
nepovoljna konstelacija za obraun, koji je imao i morao doi godinu
dana ranije ili kasnije. I kada je drugi dan poslije Sarajevskog atentata grof
Berthold saoptio Tisi da e se gaziti u rat protiv Srbije, Tisa je pourio i
napisao bekom caru ono pismo u kome mu obraa panju na nepovoljnost situacije za ulaenje u rat. Provokatorstvo je na pitanju atentata u
Sarajevu ratovati, naroito s obzirom na fakat da niim nije utvreno da je
Srbija imala uee u tom inu, istie Tisa. Ipak je beki Balplac bio
mnogo jai od Tise, dok je sam Franc Jozef ignorisao savjete i opomene
svog maarskog predsjednika vlade. Poslije nekoliko dana i Tisa je bio prinuen da usvoji Bertholdovu ratnohukaku tezu.
U dokumentima se iznosi jedan vaan detalj, nepoznat jugoslavenskoj javnosti do sredine dvadesetih godina, koji je prethodio Tisinom preokretu i upozorenju upuenom bekom Balplacu. Naime, Tisa bi bio za
gaenje u rat 1914. ako bi se uvjerio da su faktori u Berlinu procijenili da
je nastupio povoljan trenutak za obraun sa Srbijom, koji se sve vie
nametao, kako je i po Tisinom razgovoru sa irskim, izjavila njemaka
vlada. U dobro obavijetenim krugovima tvrdilo se da je istom prilikom Tisa
traio od Berlina izvjesne garancije za Maarsku, koje je dobio od samog
cara Viljema, koji nije sumnjao u pobjedu.
Ne treba, ipak, zaboraviti istorijsku injenicu da je Tisa prvenstveno
bio nacionalni Maar, mnogo vie nego to je bio austrougarski dravnik,
pa je preko izjava o nepovoljnoj vojnoj i politikoj konstelaciji izraavao
bojazan za sudbinu svoje domovine Maarske poslije ulaska u obraun sa
Srbijom. Izraeno maarstvo Tisa je isticao u pismu irskom, u kome je
na vie mjesta izraavao maarski nacionalizam. Po Tisinim zapisima, taj
nacionalizam je bio usko vezan za sudbinu Austro-Ugarske i njemakog
saveznika. Zbog maarskih bojazni da bi sa propau austro-njemake
16
AJ, fond 335, f. 1, Dokumenti iz korespondencije grofa Tise, n. n.
Nikola uti
54
vojne akcije propala i maarska kraljevina, njemaka vlada je bila odluna

da se zagazi u rat protiv Srbije upravo u trenutku Sarajevskog atentata.
Predosjeajui budui poraz, za Tisu je bilo sudbonosno pitanje maarskog
opstanka ulaskom u rat sa Srbijom odmah poslije atentata u Sarajevu.
Pojedini beki listovi sredinom dvadesetih godina komentarisali su
Tisinu korespondenciju. Wiener Allgemeine Zeitung je objavio Tisinu korespondenciju pod naslovom Tisa irskom o krivici Rata. List Der Abend reprodukovao je isto pismo pod naslovom Tisa o Svjetskom ratu dokazi od
istorijske vanosti. U podnaslovu Ratna krivica, prije pasusa iz pisma
ranije navedenog, Der Abend je dao slijedei komentar: Pismu koje je Tisa
uputio irkom, poslaniku njemakog carstva u Beu, treba da obrati panju svaki istinski prijatelj mira. Zna se koliko se amo i tamo pisalo o krivici
rata i kako se naroito u nacionalistikim krugovima nije prestajalo naglaavati da smo mi vodili jedan sveti, od Boga nametnuti odbrambeni rat
(istaknuto u originalu N. ). Petog novembra, dakle, jedva tri meseca posle provale rata, u doba kad su uspomene bile jo svee, pie Tisa... (Sad
dolazi citat koji smo i mi prethodno naveli, pr. prev.). Poslije citata Der
Abend je naveo da je sve ovo nepobitan dokumenat i da zasluuje najveu
panju zbog svoga svetsko-istorijskoga znaaja. Pod pojmom nepobitan
dokumenat Der Abend je mislio na utvrivanje ratne krivice. U lanku je na
kraju konstatovano: I za nas je to jasno.17
Njemaka i austrijska tampa sredinom dvadesetih godina nisu prestajale da agresivnim lancima bombarduju evropsku javnost o iskljuivo
srpskoj krivici za Veliki rat. Berliner Tagblat od 18. marta 1925. godine, u
lanku Pitanje krivice za rat iznosi polemiku Alfreda Vegerera, efa Centralnog mesta za ispitivanje ratnih uzroka, sa prof. Nikolom Murej Betlerom, koji je u januarskoj svesci mjesenog asopisa Di Krigsuldfrage okrivio Njemaku kao odgovornu za svjetski rat. Vegerer je profesoru Betleru
preporuivao da, za sluaj da se jo jednom odlui da u svojoj naunikoj
sobi prostudira pitanje o krivici za rat, naui da pravi razliku izmeu austrijsko-srpskog konflikta i svjetskog rata.
Pored maarske, i u dijelu njemake publicistike i tampe bilo je,
dakle, napisa u kojima su se objektivno iznosile primjedbe na austrijske
predratne dokumente. Tako je u liberalnom Berliner tageblatu od 1. aprila
1930. objavljen lanak Herberta fon Hindenburga u kojem su iznesene kritike na raun ponaanja njemakog politikog vodstva u odnosu na austrougarsku politiku. Fon Hindenburg je analizirao pitanje ratne odgovornosti
Austro-Ugarske i Njemake i s njim povezanog pitanja plaanja ratnih reparacija. Austrija se, po njemu, preko svog novog prijatelja Italije uspjela u
17
Isto.
55
dobroj mjeri osloboditi reparacija, ali je ostala njemaka krivica u okviru

odgovornosti za svjetski rat. Evropa moe doi do miljenja da je samo
onaj ko plaa reparacije jedini krivac za svjetsko krvoprolie, zakljuuje
Hindenburg. Njemaka krivica je po njegovom miljenju u drugom planu
odgovornosti za izbijanje svjetskog rata, a na prvom mjestu je krivica Austro-Ugarske monarhije. U ovom lanku se, dakle, prikazuje tobonja njemaka ratna naivnost u odnosu na Austriju, dakle naivno prebacivanje
odgovornosti unutar saveznica Centralnih sila.18
Ne treba zaboraviti injenicu da je u Austriji i Njemakoj bilo pojedinaca i iz naunih krugova koji su objektivno pisali o sarajevskom dogaaju i uzrocima izbijanja rata. Jedan od takvih bio je ugledni istoriar i publicista dr Herman Vendel. Svoj lanak, objavljen u Arbajter Cajtungu 26. jula
1927, posvetio je austrijskoj dinastikoj osionosti i egoizmu i njemakom
politikom arlatanstvu kod pitanja optube za rat.
Vendel na kraju donosi slijedei zakljuak o krivici austrijskih militanata: Ako je uvanje austrougarskog prestia velike sile isto ludilo moi
dakle, za Konrada bilo dovoljan razlog ratu, kod habzburkih vlasti vladalo
je miljenje da se Dunavska monarhija, u ijoj je utrobi jugoslovensko pitanje svakog dana sve opasnije vrilo, moe spasti samo ogromnom banjom
krvi. Ali to oni nisu mogli na drugi nain savladati ovaj problem, njihova je
vlastita krivica. Bezutena situacija slui im kao olakavajua okolnost
samo toliko koliko jednom poslovnom oveku koji svojom vlastitom krivicom, postavi nesposoban za plaanje, potpali svoju kuu da bi izbegao
bankrotiranje i tako zapali celu ulicu.19
Na kraju treba istai da je u nadmudrivanju izmeu bivih austronjemakih saveznika: ko je vei krivac za rat? Maarska dospela u drugi
plan jer je u eter proturala dokumentaciju koja ju je u dobroj mjeri abolirala od odgovornosti za izazivanje Velikog rata.
18
H. fon Hindenburg, Jedna primjedba na austrijske predratne dokumente, Berliner tageblat, 1. april 1930.
19
AJ, fond 335, f. 1.
56
Nikola uti
Nikola uti
HUNGARIANS ON THEIR RESPONSIBILITY
FOR THE GREAT WAR 19191929
Summary
The article analyzes the relationship of the Great Britain towards
Hungary, Germany and Austria. It also analyzes the articles from the press
of the mentioned countries that were present in the European public stressing the Entante and the Serbian guilt for the Great War. On the other
hand, this article stress the individuals in the scientific community of the
defeated countries, especially those, who are objectively wrote about Sarajevo 1914 events and the causes of the outbreak of Great War. For example,
an eminent German historian and publicist Herman Wendel and some
examples of the Hungarian press who supported the Versailles assertion
that Berlin pushed its allies into the War. Furthermore, the article highlights the Hungarian sources which showed that Germany was one of the
main drivers of the Great War. In particular, the documents from the correspondence of the Count Tisza who was President of the Hungarian
government. The conclusion was that Count Tisza was a rare and isolated
Austro-Hungarian political official, who estimated that was too early for
war. Tisza regarded that in the Balkans and in Europe is currently unfavorable constellation for an payoff, which would have to come one day sooner or later.
Dr IVAN M. BECI, nauni saradnik

Institut za srpsku kulturu
Pritina/Leposavi, 24. novembra bb
UDK 339.56(497.1)"1919/1929"
336.02(497.1)"1919/1929"
STATISTIKA I KARAKTER SPOLJNE TRGOVINE

KRALJEVINE SHS 19191929.*
APSTRAKT: Vaan udeo u kreiranju finansijske politike Kraljevine
SHS imao je odnos prema spoljnoj trgovini. U elji da se industrijalizuje
i postigne aktivnu trgovinsku razmenu sa svetom drava je preduzimala
niz mera koje su davale vie ili manje uspene rezultate. U radu su,
prvenstveno na osnovu arhivske grae i zvanine statistike, analizirani
carinski sistem i prihodi od carina, glavni trgovinski partneri i stepen
usklaenosti ekonomskih veza i spoljne politike Kraljevine SHS.
Kljune rei: izvoz, uvoz, spoljnotrgovinski bilans, Italija, Austrija,
Nemaka
Stvaranje jugoslovenske drave 1918. godine bilo je praeno velikim
oekivanjima u pogledu ekonomskog razvoja i napretka drave. Ovakva
oekivanja imala su podlogu i u odreenim ekonomskim krugovima, a bazirana su na miljenju da se radi o podruju veoma bogatom sirovinama, koje
se nije adekvatno razvilo jer je bilo pod stranom vlau, kojoj je interes
bio eksploatacija prirodnih bogatstava sa minimumom potrebnih ulaganja.1
Za jedan od najvanijih ekonomskih pokazatelja bogatstva drave i uspenosti programske ekonomske politike, tadanji jugoslovenski politiari
smatrali su odnos uvoza i izvoza robe, jer se ona odraavala ne samo na platenu mo drave ve je nosila i jasne politike poruke. Drava troimenog
naroda trebalo je da bude samodovoljna za mnogo toga, da forsira potronju domaih proizvoda, oslobodi se zavisnosti od uvoza industrijske robe,
*
Rad je deo projekta Materijalna i duhovna kultura Kosova i Metohije (178028) koji
finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.
1
Prilikom stvaranja drave navoeno je da je ona posle Turkmestana najitorodnija
drava na svetu, prepuna neiscrpivih prauma hrasta i bukve, sa neotkrivenim gomilama
uglja, bakra, sumpora i ostalih ruda, sa velikim hidroenergetskim potencijalom itd. M. B.,
Pogledi na nau privrednu politiku, Jugoslavenska njiva, knj. I, 6, Zagreb, 4. novembar
1920, 234.
Ivan M. Beci
58
da ima pozitivan spoljnotrgovinski bilans to bi uticalo i na vrednost domae valute itd.

Za kontrolu robnog prometa sa inostranstvom neophodno je bilo
ureenje carinske slube, koja se susrela sa problemom neutvrenih dravnih granica. Stoga su carinarnice postavljane na demarkacionim linijama i
delile su sudbinu graninih linija. Njihovo osnivanje datiralo je od aprila
1919, a do tog trenutka radile su uglavnom carinarnice na prostoru bive
Kraljevine Srbije. Potrebe kontrole granica i rairenost krijumarenja uticali su na to da finansijsku strau vre pogranine jedinice Kraljevine SHS.2 U
godinama posle rata broj carinarnica varirao je usled utvrivanja granica,
potrebe da se suzbije krijumarenje, potrebe da se zbog obima prometa njihov broj povea u pojedinim oblastima ili da se neke ukinu, budui da su se
nale u unutranjosti zemlje ili zato to je postojanje odreenih carinarnica
bilo predmet pogaanja na jugoslovenskoj politikoj sceni.3
Do donoenja Zakona o optoj carinskoj tarifi 1925. godine primenjivano je srpsko carinsko zakonodavstvo, na osnovu reenja Ministarskog
saveta od 11. marta 1919.4 Istovremeno je rad zapoela Generalna direkcija
carina, ija je decentralizacija, a time i poveanje efikasnosti rada, izvrena
tek 1925. godine kada su ustanovljeni oblasni inspektori pri carinskim blagajnama.5 Do formiranja carinske tarife od velikog znaaja za razvoj domae privrede bila je Uredba od 4. juna 1921. koja je carinskom zatitom obuhvatila niz industrijskih i privrednih grana.
Uredba je predviala tarifu sa minimalnim i maksimalnim stavovima, pri emu su minimalni stavovi primenjivani na proizvode poreklom iz
drava sa kojima je Kraljevina SHS imala zakljuene trgovinske ugovore, a
maksimalni stavovi odnosili su se na ostale drave. Ovim je jednosmerno
izmenjena carinska tarifa u odnosu na vaee trgovinske ugovore obnovljene posle rata, to je izazvalo protest odreenih drava, mada su sve one
Granine trupe bile su pod komandom ministra vojske i mornarice, ali zbog specifine dunosti o njihovom broju odluivao je i ministar finansija. Carinski zakon, objanjen
odlukama dravnog saveta i raspisima Ministarstva finansija, Beograd, 1920, 3.
3
U 1919. godini postojalo je 102, u 1920. 105, u 1921. 118, a u 1922. godini 97
carinarnica. Statistika spoljne trgovine Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca za godine 1918, 1919
i prvih 9 meseci 1920, Beograd 1920, 8687; Statistika spoljne trgovine za 1920, Beograd 1921,
122123; Statistika spoljne trgovine za 1921, Beograd, 1922; 184185, Statistika spoljne trgovine za 1922, Beograd 1923, 196197; U Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Almanah (1921
1922), Zagreb, 1922, 115117 za 1922. godinu je navedeno postojanje 91 carinarnice.
4
Ministar finansija Momilo Nini primenio je srpsku carinsku tarifu jer je smatrao da je razraenija od austrougarske i jer je titila domau proizvodnju, to je bio cilj vlade
i u Kraljevini SHS. Samouprava, 138, 12. jun 1919, 2.
5
Konrad mid, Carine, Jubilarni zbornik ivota i rada Srba, Hrvata i Slovenaca
19181928, Beograd 1929, 489.
Statistika i karakter spoljne trgovine Kraljevine SHS 19191929
59
vodile politiku ograniavanja, zabrana i izmena mimo vaeih trgovinskih

ugovora.6
Velike potrebe za odreenim vrstama robe onemoguavale su adekvatnu naplatu aije, to je ograniavalo zatitu domae proizvodnje. Aija je
predstavljala odreeni procenat dodatka naplaivanog opticajnim novcem,
a izraavala je teorijski odnos izmeu vrednosti zlati i novca u opticaju.
Poveanje aije sutinski je bilo sredstvo za poveanje carine i nikako nije
predstavljalo berzansku vrednost novca. Aija se javila usled hroninog
budetskog deficita i poveavanja novca u opticaju jer je drava za iznos
deficita pravila letee dugove, potrebe za zlatnim novcem i stabilnim valutama, kao i za potrebe plaanja u inostranstvu. Do maja 1920. aija je iznosila 40%, do polovine jula 1921. 100%, do poetka novembra 300%, do
poetka decembra 400%, do polovine jula 1922. 500%, do poetka 1923.
600%, do septembra 1924. 800%, do poetka oktobra 900%, do maja 1925.
1.000%, do polovine jula 1.100%, da bi se u narednih jedanaest godina
utvrdila na 1.000%.7
Poveavanja aije ine se velikim, meutim, ona su bila daleko
ispod realnih. U pojedinim dravama krajem 1921. godine aija je ve iznosila 1.000%, a prema nekim proraunima visina aije u Kraljevini SHS tada
je trebalo da iznosi izmeu 1.500 i 2.000%. Preovladavalo je miljenje da je
dranjem niske aije Ministarstvo finansija vodilo socijalnu politiku iji je
cilj bio spreavanje prekomernog rasta cena odreenih uvoznih artikala.
Nepovoljna strana ove mere bila je niska carina koja je favorizovala uvoz i
onih artikala koje je domaa privreda proizvodila, ime je poveavan spoljnotrgovinski deficit, a uticala je i na vrednost dinara. Iako mere vlade nisu
u dovoljnoj meri titile pojedine grane domae industrije, ipak je primetan
industrijski rast posle rata zahvaljujui carinskim olakicama za uvoz maina i opreme, kao i pozitivnim efektima inflacije.
Uvoenje carinske tarife trebalo je da bude temelj zatitnog sistema
domae proizvodnje i osnova za trgovinske pregovore sa drugim zemljama.
Pojedini privrednici smatrali su da su odreeni delovi tarife bili loi jer je
ukinuta uvozna carina za ito i brano iako se poljoprivrednici u Kraljevini
SHS nisu mogli uporediti sa kolegama u SAD, Argentini, Australiji i Kanadi
i da je to pitanje u Kraljevini SHS nosilo pre svega socijalni karakter.8 Tarifa je doneta mimo parlamenta i prema vrednosti proizvoda bila je jedna od
najviih carinskih zatita industrije u svetu. Rezultati su ipak izostali, jer
6
Prve drave koje su reagovale na Uredbu bile su Velika Britanija, Italija, vajcarska i Francuska. Jelenko Petrovi, Naa trgovinsko-carinska politika posle rata, Ekonomist,
Beograd, 4, april 1925, 253.
7
Ministarstvo finansija Kraljevine Jugoslavije 19181938, Beograd 1938, 125.
8
Jugoslovenski lojd, 147, 2. jul 1925, 1.
Ivan M. Beci
60
industrija nije uspela da apsorbuje viak agrarnog stanovnitva i angauje

vie od 10% od ukupnog broja zaposlenih.9 U narednim godinama carinska
tarifa pretrpela je mnogobrojne ugovorne i autonomne izmene, na ta je
uticala i odluka Drutva naroda od 8. novembra 1927. da se ukinu izvozne i
uvozne zabrane i ogranienja, to je Kraljevina SHS prihvatila 24. januara
1928, ali je ubrzo dolo do novih zahteva da se zatiti domaa industrija.10
Donoenjem carinske tarife poeli su pregovori o regulisanju trgovinskih odnosa sa velikim brojem zemalja. Prvi privremeni trgovinski ugovori bili su sklopljeni sa ehoslovakom, Austrijom i Maarskom jo 1919.
te Poljskom 1920. godine.11 Trgovinski ugovor sa Austrijom zakljuen je 3.
septembra 1925. i osim odredaba o slobodnom trgovinskom prometu i klauzule najpovlaenije nacije snieni su carinski stavovi i uveden je malogranini promet kojim su carine osloboeni artikli proizvedeni u pograninoj zoni. Ugovor sa Velikom Britanijom zakljuen je 12. maja 1927. i njime
su konsolidovani izvesni stavovi jugoslovenske uvozne tarife koji su se
odnosili na tekstilne proizvode i maine, za koje je predvien bescarinski
uvoz. Ovo je jedini ugovor koji kasnije nije podlegao odreenim promenama. Ugovor sa Nemakom sklopljen je 6. oktobra 1927. i sadravao je
carinske stavove uvoznih tarifa obeju drava.12 Vaio je do dolaska nacista
na vlast, kada je Nemaka otkazala sve sporazume radi voenja nove trgovinske politike. Iako je Italija bila izuzetno vana za izvoz robe iz Kraljevine
SHS, sklapanje ugovora imalo je vie politiku nego ekonomsku pozadinu.
Ugovor iz 1924. godine stupio je na snagu tek 1928. i bio je zasnovan na
naelu slobodne trgovine i najveeg povlaenja. Ugovor sa ehoslovakom
potpisan je 14. novembra 1928. i njime su odreeni proizvodi osloboeni
plaanja carine, a vremenom je vrena njegova dopuna. Trgovinski odnosi
sa Francuskom regulisani su konvencijom o trgovini i plovidbi od 30. januara 1929.13 Osim bilateralnih ugovora Kraljevina SHS bila je potpisnik i
niza konvencija iji je inicijator bilo Drutvo naroda, sa ciljem da se uspostavi meunarodna carinska saradnja i unifikacija postupaka. Redosled
9
Jedino je na podruju Vojvodine broj radnika inio znaajan udeo uposlenika u

industriji i zanatstvu i polovinu radnika u dravi. Njihov broj bio je vei od broja radnika
zaposlenih u svim rudnicima i fabrikama zajedno. Mijo Mirkovi, Izbor iz ekonomskih radova,
Zagreb 1958, 127.
10
AJ, 657341476, Dopis Zbornice za trgovino, obrt in industrijo v Ljubljani
Ministarstvu trgovine i industrije od 20. jula 1928.
11
Ivan M. Beci, Ministarstvo finansija Kraljevine Jugoslavije, Beograd 2012, 131.
12
Kraljevina SHS je elela da trgovinski ugovor sa Nemakom sklopi ranije, ali je
zbog diplomatske intervencije Francuske morala da saeka potpisivanje francuskonemakog trgovinskog ugovora 17. avgusta 1927. Stanislav Sretenovi, Francuska i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 19181929, Beograd 2008, 338.
13
Isto, 137138.
61
zakljuivanja ugovora u velikoj meri govori o obimu i znaaju pojedinih

zemalja za jugoslovensku spoljnu trgovinu, pri emu treba zapaziti da je
ugovor sa zvanino najvanijim saveznikom, Francuskom, sklopljen tek
deset godina posle zavretka Velikog rata.
Tabela 1. Pregled spoljne trgovine Kraljevine SHS (u dinarima)14
Godina
1919.
1920.
1921.
1922.
1923.
1924.
1925.
1926.
1927.
1928.
1929.
Izvoz
686.845.400
1.320.606.055
2.460.737.562
3.691.166.163
8.048.843.930
9.538.774.432
8.904.539.328
7.818.180.094
6.400.153.065
6.444.699.695
7.921.707.922
Uvoz
2.982.067.276
3.465.819.272
4.122.097.642
6.441.876.189
8.309.635.472
8.221.743.552
8.752.878.739
7.631.779.276
7.286.290.829
7.835.326.036
7.594.750.329
Pokrivenost uvoza
izvozom (u %)
23,03
38,10
59,69
57,30
96,86
116,02
101,73
102,44
87,84
82,25
104,31
Spoljnotrgovinski deficit u posleratnim godinama bio je posledica

nefunkcionisanja poljoprivrede i industrije u punom obimu, ali i politike
ogranienja izvoza zbog potreba stanovnitva. Kraj rata doneo je glad i
nedostatak osnovnih potreptina, a za oporavak postradale privrede bilo je
potrebno vreme. Napredovanje srpske vojske posle proboja Solunskog fronta
pratile su i odreene mere vlade. Jo 26. septembra 1918. doneto je reenje
da se hleb, mast i ulje za jelo, svee mleko, jaja, pirina i sapun oslobaaju
carinskih dabina, dok su carina i dravna troarina sniene na kafu, aj,
lanene, vunene i pamune preraevine, svee i vetaku kou za obuu.15
Godinu dana kasnije Ministarski savet oslobodio je plaanja uvozne
carine one proizvode koji su podsticali razvoj domae proizvodnje i saobraaja. Na pozitivnoj listi nali su se parni kotlovi, maine i mainski delovi,
poljoprivredne i zanatske maine i alati, hemijski materijal, kao i sirovine
kojih u dravi nije bilo u dovoljnim koliinama. Iako je to uticalo na visinu
14
Statistika spoljne trgovine za 1923. godinu, Beograd 1924, VI; Statistika spoljne
trgovine za 1931. godinu, Beograd 1932, XIV; Milan M. Stojadinovi, Nae valutne nevolje,
Beograd 1921, 5, navodi je da je vrednost uvoza u 1920. godini bila 3.487.996.150 dinara.
Sve prikazane vrednosti u prvim posleratnim godinama treba uzeti sa izvesnom rezervom jer
carinska i statistika sluba tada nisu dobro funkcionisale. Uz to, za merilo vrednosti uzimane su deklaracije uvoznika i izvoznika, od kojih su posebno izvoznici imali interes da ne prijave
tane vrednosti jer su dobijenu stranu valutu morali da prodaju na domaim berzama, to im u
inflatornom periodu nije odgovaralo.
15
K. mid, n. d., 490491.
Ivan M. Beci
62
carinskog prihoda i poveavalo negativan spoljnotrgovinski bilans, po

minimalnoj tarifi i bez obzira na zemlju porekla carinjen je i graevinski
materijal. Ova odluka bila je u vezi sa velikim potrebama zemlje za obnovu i
razbijanje monopola koji su stvarali domai proizvoai.16 Olakice su neretko zloupotrebljavane jer je uvoena i roba ija je cena usled izvoznikih
premija i dampinga stavljala domau industriju u neravnopravan poloaj
to je uticalo na njen razvitak. Nedostatak je inilo i to to olakice nisu
predviale da uvezene maine moraju biti nove, niti je njihova starost bila
ograniena, tako da su uvoene i dotrajale maine.
Izrazita pasivnost trgovinskog bilansa u 1919. godini sasvim je
razumljiva, ali je deficit robne razmene smanjivan, na ta je od 1921. uticao
i prijem trebovanog materijala i maina na osnovu reparacija od Nemake.
Da bi smanjila trgovinski deficit drava je tokom 1920. godine pokuala da
zabrani uvoz luksuzne robe, ali se ta mera pokazala neuspenom i neproduktivnom jer je ova roba nabavljana krijumarenjem, koje je podiglo cenu
luksuznih proizvoda, ali je istovremeno smanjilo carinske prihode.17 Zato je
ova mera zamenjena poveanjem carine za robu sa negativne liste.
Osnovne smernice posleratne izvozne politike odredila je carinska
tarifa od 5. novembra 1919, kojom se, usled potreba u dravi, ograniavao
izvoz cerealija, preraenog i nepreraenog drveta za grau. Poljoprivredni i
industrijski proizvodi koji nisu bili deficitarni na domaem tritu mogli su
da se izvoze u neogranienim koliinama i bez plaanja izvozne carine.18
Usled velikih potreba za poljoprivrednim proizvodima u Austriji i Maarskoj i time dobroj ceni, izvoznici su nalazili nain da izigraju odredbe carinske tarife, a pojedinim izvoznicima carina nije ni naplaivana, to je za
dravnu kasu znailo smanjenje prihoda. Meu inkriminisanim licima za
ove mahinacije nalazili su se lanovi pojedinih odseka Ministarstva trgovine i industrije, pokrajinskih vlada, ali i neki ministri, poput Antona Kristana i ministra ishrane Vilima Bukega.19
Nova carinska tarifa doneta aprila 1920. vaila je samo tri i po
meseca i predviala je dve liste robe. Na jednoj su se nalazili poljoprivredni
16
Polovinom 1922. godine beogradski graevinari uputili su molbu ministru trgovine i industrije da dozvoli slobodan uvoz cigle, budui da su domai proizvoai prodavali
1.000 komada za 850 dinara, dok je njihova proizvodna cena bila 320350 dinara. AJ, 65
16032669, Izvetaj Telegrafske agencije Kraljevine SHS, 1. jun 1922.
17
Zabranu uvoza luksuznih predmeta javno je kritikovao Milan Stojadinovi jer
ova mera nije nas primoravala da naputamo luksuz, ve je irila korupciju; nije nas uila
tednji, ve je, na protiv uveala rashode, poto su cene zabranjenoj robi skoile. Politika,
3.508, 9. novembar 1920, 2.
18
Ministarstvo finansija, 109.
19
Slubene novine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 2, 3. januar 1921, 2, Protokol
81. redovnog sastanka Narodne skuptine odranog 27. marta 1920.
63
proizvodi i predmeti ishrane, proizvodi i preraevine stoarstva, soda, zlato,

gvoe, ugalj i mineralna ulja iji je izvoz bio zabranjen, a na drugoj proizvodi koji su mogli da se izvezu ukoliko je postojao njihov suficit na domaem tritu.
Politiku ograniavanja izvoza sirovina nisu odobravale velike sile,
koje su na konferenciji u Santa Margariti (1019. maj 1922) uputile zahtev
da se dozvoli slobodan izvoz svih sirovina, eventualno uz naplatu izvoznih
carina. Stav Male antante da se zemljama izvoznicama postradalim u ratu
prizna pravo na ograniavanje izvoza dok su na snazi vanredne prilike zastupao je Velizar Jankovi. Njegovo izlaganje podrale su zemlje izvoznice,
to je rezultovalo zakljukom da se carine nisu mogle ukinuti odmah i u
svim dravama.20
Procentualno najvei skok izvoz je zabeleio u 1923. godini, to je
bilo posledica oporavka privrede, ali i mera ministra finansija Milana Stojadinovia, koji je ukinuo sistem izvoznih carina i izvoznih dozvola.21 Najpotrebnija proizvodna sredstva bila su nabavljena ime je nastao novi
momenat u spoljnoj trgovini.
Od 1924. godine Kraljevina SHS beleila je stalan suficit u robnoj
razmeni, a negativan saldo zabeleen je samo u 1927. i 1928. godini. Razlozi tome bile su velike elementarne nepogode, poplave tokom 1926. i sua u
1927. godini. Ovim je oito da su glavnu stavku u jugoslovenskom izvozu
inili poljoprivredni produkti, koji su prvenstveno zavisili od vremenskih
prilika zbog neizgraenih irigacionih sistema. Da intenzivan izvoz domae
penice i brana ne bi ugrozio snabdevenost u Kraljevini SHS vlada je
tokom 1925. i 1926. godine pribegla uvozu jeftinog brana iz SAD, osloboenog carine. Iako lepog izgleda, ovo brano bilo je beljeno hemijskim
putem, pa je hleb bio gorak i nezdrav. Posle vie reklamacija, uvoz ovog
brana preko Trsta i Soluna je obustavljen.22
Najvii nivo vrednost izvezene robe dostigla je 1924. godine, kada
je zabeleen i najpovoljniji odnos izvoza prema uvozu. Na nepovoljan
odnos tokom prvih posleratnih godina uticalo je i variranje kursa dinara,
iji je rast inostranim kupcima poskupljivao naruenu robu, dok je pad
onemoguavao domae trgovce da robu na svetskim berzama nabave po
20
AJ, 65-1603-2629, Izvetaj Telegrafske agencije Kraljevine SHS od 2. maja 1922.

Stojadinovi se slagao sa optim miljenjem u javnosti da su izvozne dozvole postojale zbog spekulacija, da su izdavane na partijskoj osnovi i da se njima esto trgovalo.
Milan M. Stojadinovi, Ni rat ni pakt, Jugoslavija izmeu dva rata, Rijeka 1970, 168.
22
Ministarstvo trgovine i industrije obrazovalo je komisiju koja je utvrdila da se u
3.293 daka nalazilo brano koje je i posle prerade imalo gorak ukus. Poreklo gorine pri
konzumaciji nije utvreno. AJ, 65-118-397, Izvetaj velikog upana skopske oblasti od 3.
septembra 1925. i Dopis Industrijske komore u Beogradu od 26. maja 1926.
21
Ivan M. Beci
64
23
konkurentskim cenama. Poslovanje je bilo oteano i loim kvalitetom i

organizacijom saobraaja, tako da je roba ponekad mesecima putovala do
odredita.24
Tabela 2. Koliina robe i prihod od carina25
Godina
Izvoz
(u tonama)
1919.
1920.
1921.
1922.
1923.
1924.
1925.
1926.
1927.
1928.
1929.
282.679
915.186
1.660.114
2.213.881
3.025.914
3.915.700
4.398.466
4.884.718
4.251.459
4.526.762
5.329.866
Prihod
od izvoza
Uvoz
(u tonama)
Prihod
od uvoza
20.885.373
165.439.132
172.315.933
123.542.314
353.075.266
215.527.315
178.295.955
47.659.554
32.989.851
27.483.420
14.155.173
155.170
439.563
733.638
1.232.414
1.123.019
1.127.686
1.513.862
1.241.054
1.330.256
1.565.409
1.671.521
68.698.821
160.081.203
427.050.496
760.453.907
1.079.051.416
1.150.405.235
1.581.354.657
1.656.488.140
1.623.843.830
1.597.456.345
1.504.387.542
Prihodi
po drugim
osnovama
21.925.604
146.636.578
401.820.795
259.438.657
265.965.531
307.346.707
295.966.745
339.047.913
243.445.427
248.134.795
178.192.802
Ukupan
carinski
prihod
111.509.798
472.156.913
1.001.187.224
1.143.434.878
1.698.092.213
1.673.279.257
2.055.617.357
2.043.195.607
1.900.279.108
1.873.074.560
1.696.726.517
Gotovo simbolian izvoz 1919. godine je razumljiv, ali je svakako

prikazan manjim nego to je bio. Izvoz su odobravala razliita ministarstva
i pokrajinske vlade, a carinarnice su dozvoljavale izvoz po izvoznicama i
dozvolama, ne zadravajui nikakav dokument radi statistike.26 Uporeujui carinske prihode sa budetskim proraunima u 1925/26. i 1926/27. oni
su ak ostvarili veu visinu od predviene.
Najvie sirovina uvezeno je za potrebe tekstilne industrije, koje su u
1919. godini inile 79,78% vrednosti uvoza.27 Znaajnu stavku u uvozu
inili su i maine, aparati, elektrotehniki artikli i poljoprivredni proizvodi
23
Zbog skoka vrednosti dinara ehoslovaka i Austrija su 1920. godine otkazale

zakljuene ugovore o kupovini ita, dok je pad dinara u poslednjem tromeseju 1921. godine
uticao da jugoslovenski trgovci otkau poruenu robu na sajmu u Liberecu u ehoslovakoj.
Politika, 4.413, 6. avgust 1920, 1 i 4.829, 3. oktobar 1921, 1.
24
Organizacija na eleznicama gotovo da nije postojala. Preduzee Gabrek naruilo je 20 pisaih maina iz Nemake. Od Berlina do carinarnice u pilju roba je putovala 16
dana, dok je njeno sprovoenje u Beograd trajalo 7 meseci. Stenografske beleke Narodne
skuptine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Redovan saziv za 1921/22, I knjiga, Beograd
1922, Izlaganje Antona Sunika, 206.
25
Ministarstvo finansija, 126.
26
Velike razlike u prihodu od carine javile su se kod izvoza rakije, vina, ita, kukuruza, brana, variva i povra, dok je u sluaju suvih ljiva razlika iznosila gotovo 64 miliona
dinara. Statistika spoljne trgovine za 1918, 1919 i prvih 9 meseca 1920, 1112.
27
Udeo koji su u uvozu imale tekstilne sirovine opadao je u narednim godinama. U
1920. iznosio je 48,55%, u 1922. 36,43%, da bi se ustalio na oko treinu vrednosti uvoza.
Statistika spoljne trgovine za 1923, VIIX.
65
onih kultura koje su bile slabo zastupljene, a ija je cena bila relativno visoka
(industrijsko bilje, lekovita bilja, proizvodi od ulja, uljno i razno drugo
semenje, sokovi i pirina). Najvie deviza neposredno posle rata donosili su
stoarski proizvodi. Stanje u kome se nalazila mesna industrija uticalo je da
se 1919. izveze stoka u grlu u dva i po puta veoj vrednosti od ostalih proizvoda stoarstva.
Ve 1920. izvoz stoarskih proizvoda bio je tri i po puta vei od
izvoza stoke u grlu, to je posledica oporavka klanine industrije, ali i kontrole izvoza artikala vrene preko novih carinskih tarifa. Najvei kontingenti krupne stoke i svinja izvoeni su u Austriju, sitne stoke u Grku, dok je
najvei prihod donosio izvoz jaja iji je dominantni kupac bila vajcarska.
Od 1921. odnos vrednosti preraevina i ive stoke se ujednauje, to je
karakteristino za dui niz narednih godina. Proizvodi drvne industrije i
poljoprivrede najee su izvoeni kao nepreraeni. Kukuruz u zrnu i penica najvie su plasirani na podruje Austrije, dok je glavni kupac drva za
grau bila Italija.
Ugled robe za izvoz umanjivali su pojedini trgovci naviknuti na
stare reime rada koji su u itarice ubacivali razne primese i time odbijali
pojedina trita.28
Kako su izvoz u najveoj meri predstavljali poljoprivredni proizvodi,
najvei prihod od carine bio je u periodu od jula do oktobra. Istovremeno, u
tom periodu beleen je i rast prodaje inostrane robe, poto je stanovnitvo
raspolagalo sa vie materijalnih sredstava.
Tabela 3. Vrednost jedne tone robe (u dinarima)29
Godina
1919.
1920.
1921.
1922.
1923.
1924.
1925.
1926.
1927.
28
Uvoz
19.208
7.885
5.619
5.227
7.399
7.292
5.782
6.149
5.473
Izvoz
2.430
1.443
1.554
1.667
2.660
2.436
2.024
1.600
1.505
Razlika
16.788
6.442
4.065
3.560
4.739
4.856
3.758
4.549
3.968
Trgovci iz June Srbije, Kosova i Metohije ubacivali su u penicu, ra, zob i

jeam pesak, zemlju i graoricu, pa je roba vraana, a u Beu, ekoj i Bavarskoj vie nisu
eleli da uju za srbijansko brano. Sline tendencije javile su se i u Negotinu i Svilajncu. AJ,
65118398, Izvetaj Udruenja izvoznika Kraljevine SHS Ministarstvu poljoprivrede i voda
od 21. maja 1923.
29
AJ, 81-1-1, Kretanje spoljne trgovine 19191927.
Ivan M. Beci
66
Tabela 4. Vrednost uvoza i izvozima (u zlatnim dinarima)30

Godina
1919.
1920.
1921.
1922.
1923.
1924.
1925.
1926.
1927.
Uvoz
712.263.038
746.943.808
538.132.851
452.378.945
493.446.286
578.588.568
769.145.759
696.660.758
663.322.532
Izvoz
164.052.078
284.613.373
321.245.112
259.211.106
477.959.853
671.271.951
783.349.517
713.693.230
584.408.162
Razlika
548.210.960
462.330.435
216.887.739
193.167.839
15.486.433
+ 92.683.383
+ 14.203.758
+ 17.032.472
78.914.370
Kraljevina SHS je uglavnom izvozila proizvode zemljoradnje,

umarstva, stoarstva, kopove i rude, sirovine koje nisu imale vrednost srazmernu teini, dok je uvozna roba (tekstil, maine) imala veu vrednost u
odnosu na teinu. Sa oporavkom zemlje i podsticanjem izvoza prihodi od
izvozne carine stalno su smanjivani. Najvia carina pri uvozu bila je 1920.
godine 12,53%, a 1927. svedena je na 0,51% za odreene produkte. Uvozna
carina konstantno je poveavana i od 2,3% 1919. dostigla je 22,25% 1927.
godine.31
Trgovinska politika neposredno posle rata diktirana je velikim potrebama stanovnitva, pa je slobodan uvoz omoguen tokom cele 1919.
godine. Od marta 1920. pravac trgovinske politike poeo je da se prestrojava i u naredne dve godine pretrpeo je tri promene. Do novembra 1920. bila
je na snazi zabrana uvoza luksuzne robe, koja je obuhvatala treinu uvozne
carinske tarife, pa je faktiki predstavljala zabranu uvoza. Finansijskim
zakonom iz novembra 1920. doputen je uvoz svih artikala, uz poveanu
carinu za luksuznu robu. Uzrok ove promene bio je vratoloman pad dinara
koji je za nekoliko dana iznosio ak 90%. Priliv sredstava od carine pomogao je zaustavljanju daljeg pada, ali je u veoj meri tome doprinela obilna
etva. Uvoz luksuzne robe nastavljen je krijumarenjem, budui da su na
listi bili i artikli za svakodnevnu potrebu. Cena ove robe porasla je za 100%,
pa je umesto tednje nastupilo rasipnitvo. Pokuaj spreavanja krijumarenja nije uspeo, tako da je od 1. marta 1921. ponovo uvedena zabrana uvoza, to je smanjilo carinske prihode.
Da bi se olakalo snabdevanje stanovnitva ivotnim namirnicama i
suzbila pekulacija, vlada je tokom 1921. donela vie zakona o suzbijanju
skupoe. Njihov cilj bio je da se stanovnitvu obezbede: ljudska i stona
30
31
Isto.
AJ, 81-1-1, Kretanje carinskih prihoda 19191927.
67
hrana, odea, obua, ogrev, osvetljenje, zemljoradnike sprave i alati, lekovi

i drugi artikli preke potrebe, kao i materijal za njihovu izradu.32
Tabela 5. Najvanije zemlje za uvoz robe u Kraljevinu SHS (u %)33
Godina
1920.
1921.
1922.
1923.
1924.
1925.
1926.
1927.
1928.
1929.
Italija
36,68
20,96
15,60
17,91
20,53
18,78
13,82
12,90
11,99
10,84
Nemaka
1,45
4,23
7,17
8,72
8,30
9,90
12,03
12,33
13,61
15,64
Austrija
20,60
28,15
28,89
26,94
19,77
18,33
20,08
19,55
17,29
17,43
ehoslovaka
9,28
20,44
19,84
18,50
20,07
17,81
18,70
19,21
17,89
17,50
Velika
Britanija
7,05
5,97
7,12
9,91
10,63
8,15
5,75
7,01
5,70
5,61
Francuska
3,82
4,56
3,04
3,25
3,36
3,69
4,63
4,37
4,51
3,96
Tabela 6. Najvanije zemlje za izvoz robe iz Kraljevine SHS (u %)34

Godina
Italija
1920.
1921.
1922.
1923.
1924.
1925.
1926.
1927.
1928.
1929.
27,13
25,71
30,49
30,11
28,90
25,26
25,07
24,84
26,06
24,88
Nemaka
7,52
16,15
8,43
4,22
4,08
7,15
9,27
10,61
12,09
8,52
Austrija
42,67
35,86
22,97
28,93
24,46
18,55
20,59
22,64
17,90
15,63
ehoslovaka
5,12
4,10
8,11
7,82
9,89
9,37
12,01
11,35
8,99
5,38
Velika
Britanija
0,25
0,72
1,88
2,14
1,38
0,97
0,87
1,31
1,59
1,34
Francuska
3,13
1,66
5,85
4,32
3,80
2,03
2,41
2,76
3,83
3,99
Najznaajniji trgovinski partneri Kraljevine SHS bile su od nje

industrijski razvijenije zemlje, od kojih su neke bile saveznice, a neke protivnice iz Velikog rata. Politika oslonca na Francusku nije znaila i slepo
poklapanje interesa dveju drava, koji su se naroito razilazili oko Italije, a
savezniki odnosi nisu bili ojaani bitnijim ekonomskim vezama. Za nedovoljno intenzivnu trgovinsku razmenu postojalo je nekoliko bitnih faktora.
Loi saobraajni uslovi inili su geografsku udaljenost jo duom i neekonominijom, poluagrarna struktura francuske privrede onemoguavala je
da se jugoslovenski izvoz poljoprivrednih proizvoda razmahne, ali bitan
32
Zakon o suzbijanju skupoe ivotnih namirnica i nesavesne spekulacije i Pravilnik za

izvrenje istog zakona, Beograd, 1922, 56.
33
Statistiki godinjak 1930, Beograd 1933, 216217.
34
Isto, 214215.
Ivan M. Beci
68
uzrok nedovoljne ekonomske razmene bila je i posleratna finansijska

nemo Francuske. Severoistok drave bio je razoren, franak je bio u kolapsu, a trgovinski saldo negativan, tako da je Francuska ostavljala utisak
drave koja se nalazi pred finansijskim slomom. Stanje je diktiralo politiku
maksimalnog ogranienja uvoza, posebno ivotnih namirnica. Ova politika
trebalo je da ojaa industriju koja bi se sirovinama snabdevala iz kolonija i
da odbrani poljoprivredu od strane konkurencije. Francuska ekonomska i
spoljna politika nale su se u raskoraku jer se vlada ogluavala na preporuke vojnih vlasti i ataea da bi trebalo iskoristiti jugoslovenske simpatije za
Francusku i boriti se za trgovinu na Jugoistoku, to bi ojaalo francuski
spoljnopolitiki poloaj, a spreio bi se i prodor nemake robe.35
Trgovinski odnosi nisu ispunili jugoslovenska oekivanja jer je
bilans uvek bio negativan, a u poreenju sa dravama vanim za izvoz jugoslovenske robe slabo primetan. Za Francusku je uvoz iz Kraljevine SHS bio
toliko zanemarljiv da se u statistici tek 1926. izdvaja iz velike grupe ostalih
zemalja, dok se u istoriji francuske ekonomike trgovina sa Kraljevinom
SHS uopte ne pominje.36 U periodu najveeg politikog oslanjanja na
Francusku 1923. trgovinska razmena kretala se neto iznad 4%, to svakako
nije zadovoljavalo jugoslovensku stranu. Izvoz je bio neophodan za podizanje proizvodnje, izgradnju zemlje, njenu dalju evropeizaciju, poboljanje
standarda graana i igrao je vanu ulogu u celokupnom meuratnom periodu. Svi pokuaju Beograda da se otrgne od srednje Evrope i okrene Zapadu
ostali su bezuspeni, budui da Francuska, kao zatitnik, nije mogla, a
delom nije ni htela da pomogne ovim nastojanjima. Umesto da postane destinacija za jugoslovensku robu, Francuska je davala vojno-finansijsku
pomo jer je Kraljevinu SHS elela kao saveznika koji pre svega uvozi francusko oruje i otplauje predratne i ratne zajmove.
Politiki odnosi Kraljevine SHS i Italije bili su optereeni italijanskim pretenzijama na severni i deo istonog Jadrana i Krfskom deklaracijom koju je Musolini ocenio kao dokument napisan antiaustrijski, ali u
sutini on je antiitalijanski.37 U meuratnom periodu Mediteran i Afrika
bili su za Italiju prostor za osvajanje, dok se Podunavlje smatralo prostorom
za ekonomsku ekspanziju. Samim tim, centralno pitanje italijanske politike
na Balkanu bio je odnos sa Kraljevinom SHS. Politika pitanja ipak nisu
opteretila trgovinske odnose koji su uspostavljeni odmah po zavretku rata.
Ekonomski interesi nadvladali su politike suprotnosti i intenzitet privredne saradnje se stalno pojaavao, naroito u drugoj polovini tree decenije,
35
AJ, 65-234-712, Izvetaj generalnog konzula iz Marseja od 20. novembra 1922.

Vuk Vinaver, Jugoslavija i Francuska izmeu dva svetska rata, Da li je Jugoslavija
bila francuski satelit, Beograd 1985, 435.
37
Enes Milak, Italija i Jugoslavija 19311937, Beograd 1987, 20.
36
69
zahvaljujui privatnoj trgovakoj inicijativi. Prvi inilac koji je omoguio

uspenu saradnju ogledao se u liberalnoj spoljnotrgovinskoj politici Kraljevine SHS koja, osim u godinama neposredno posle rata, nije sprovodila zabrane ili ogranienja uvoza ili izvoza, pa je promet uglavnom bio slobodan.
Drugi inilac bila je kompatibilnost privreda. Kraljevina SHS bila je veliki
izvoznik drveta, a Italija uvoznik, i to svih vrsta. U zamenu za poljoprivredne artikle Kraljevina SHS uvozila je pamuk, preraevine od pamuka, tekstilne proizvode i maine. Zbog takvih odnosa Italija je bila najvei uvoznik
robe iz Kraljevine SHS i jedan od njenih najvanijih eksportera. Iako je
razmena imala visok nivo, ona nije bila regulisana trajnijim ugovorom, ve
je za svaku godinu potpisivana neka vrsta privremenog ugovora.
Regulisanje trgovinskih odnosa saekalo je reenje rijekog pitanja, pa je prvi trgovinski ugovor potpisan upravo 1924. kada je obim razmene bio 4,455 milijardi dinara, pri emu je suficit robe iz Kraljevine SHS
iznosio preko milijardu dinara.38 Visoke cene italijanske industrijske robe i
vrednost lire uticali su na smanjenje obima i vrednosti razmene, pogotovo
italijanskog izvoza u Kraljevinu SHS. Tome se mogu dodati i politiki inioci, pogotovo oko nadmetanja dve drave za uticaj u Albaniji, kao i ekonomski, jer je od 1926. pojaana uloga Nemake u uvozu Kraljevine SHS.
Politiko-ekonomski odnosi sa Nemakom najoitije prikazuju
paradoksalnu situaciju spoljne politike Kraljevine SHS i njenih ekonomskih
veza. Ukljuena u francuski sistem bezbednosti i ouvanja granica u Evropi,
Kraljevina SHS je svoju spoljnu politiku upravljala ka Parizu i time dolazila
u raskorak sa nemakim interesima. U ekonomskom pogledu, tradicionalne
veze sa srednjom Evropom ostale su dominantne i jedino su trgovinski
odnosi sa Italijom odstupali od orijentisanosti ka srednjoj Evropi. Kompatibilnost privreda uoljiva je jo iz perioda Carinskog rata i od 1907. Nemaka je postala dominantna destinacija srpskog izvoza.39 I u posleratnim
godinama Nemaka je igrala vanu ulogu u jugoslovenskom izvozu, da bi
od 1928. postala izuzetno znaajna. Interesovanje za ouvanje i razvoj privrednih veza, a time i pozicija u jugoistonoj Evropi posle poraza u ratu nije
prestalo da postoji u Nemakoj. Ono je bilo umanjeno u godinama neposredno posle rata, ali je vremenom dobijalo na intenzitetu.40
Spoljna trgovina Kraljevine SHS sa ehoslovakom, saveznikom iz
Male antante, bila je procentualno visoko zastupljena, ali je nejednakost
platnog bilansa bila izraena i ometala dalje razvijanje trgovakih odnosa.
38
Isto, 34.
Do 1906. Nemaka je u srpskom izvozu uestvovala sa 5,63%, dok je u 1907.
njeno uee iznosilo 40,40%. Istorija srpskog naroda, VI1, Beograd 1994, 159.
40
Andrej Mitrovi, Ergnzungswirtschaft: O teoriji jedinstvenog privrednog podruja
Treeg rajha i jugoistone Evrope (19331941), Jugoslovenski istorijski asopis, 34, Beograd
1974, 1011.
39
Ivan M. Beci
70
Nedovoljna zainteresovanost ehoslovake za uvoz robe iz Kraljevine SHS

uticala je da joj se ne prizna status najpovlaenije nacije. Stanje se poelo
menjati od 1924. od kada je ehoslovaka zauzimala visoko mesto u izvozu
iz Kraljevine SHS, ali je deficit sa jugoslovenske strane uvek postojao.
Dalje unapreenje ekonomskih odnosa ometao je stav ehoslovake
vlade u vezi sa davanjem preferencijalnih cena za otkup itarica saveznicima iz Male antante. Poetkom 1929. godine, usled potpunog obezvreivanja cena agrarnih proizvoda, rumunski premijer Maniju izneo je ekonomski
plan o preferencijalnom otkupu itarica podunavskih drava od strane
industrijskih, to je Prag odbio.41 Ovim se pojavio jo jedan paradoks da je
Kraljevina SHS, lanica saveza stvorenog protiv revizionistike politike
Maarske, u uslovima teke agrarne krize nala vie zajednikih interesa
upravo sa Maarskom nego sa industrijalizovanom ehoslovakom.
Tabela 7. Uvoz iz susednih zemalja (u %)42
Godina
1920.
1921.
1922.
1923.
1924.
1925.
1926.
1927.
1928.
1929.
Albanija
0,05
0,04
0,05
0,04
0,06
0,07
0,02
0,03
0,04
0,04
Bugarska
0,22
0,20
0,21
0,23
0,09
0,14
0,08
0,12
0,18
0,07
Grka
9,11
5,90
2,80
2,04
3,23
2,98
1,94
1,41
1,28
0,96
Maarska
0,40
1,0
2,60
1,69
2,90
5,03
4,65
4,91
6,63
6,46
Rumunija
3,82
1,9
3,80
2,55
2,23
3,61
4,35
3,76
2,66
2,40
Tabela 8. Izvoz u susedne zemlje (u %)43

Godina
1920.
1921.
1922.
1923.
1924.
1925.
1926.
1927.
1928.
1929.
41
Albanija
0,01
0,10
0,20
0,53
0,20
0,20
0,10
0,14
0,21
0,32
Bugarska
1,30
0,30
0,40
0,97
1,14
0,83
0,11
0,20
0,28
1,21
Grka
4,57
5,20
4,70
5,74
7,09
7,40
7,39
9,68
8,30
7,38
Maarska
2,14
1,20
5,20
4,79
7,93
5,15
4,74
7,63
8,80
6,80
Rumunija
0,08
0,30
0,30
0,38
2,63
13,63
10,00
0,50
1,20
12,94
Vuk Vinaver, Svetska ekonomska kriza u Podunavlju i nemaki prodor 19291934,

Beograd 1987, 21.
42
Statistika spoljne trgovine za 1923, XIIIXV; Statistika spoljne trgovine za 1924.
godinu, Beograd, 1925, XV; Statistika spoljne trgovine za 1926. godinu, Beograd, 1927, XVII
XVIII; Statistika spoljne trgovine za 1928. godinu, Beograd 1929, XVIIIXXI; Statistika spoljne
trgovine za 1929. godinu, Beograd 1930, XXVIXIX.
43
Isto.
71
U prvim posleratnim godinama trgovina Kraljevine SHS sa susednim dravama, osim sa Austrijom i Italijom, bila je izraena sa Grkom i
donekle Maarskom. Jugoslovenska privreda se u velikoj meri obnovila do
1922. pa je uvoz iz Grke bio u stalnom padu, postajui zanemarljiv, dok je
izvoz stalno rastao i inio znaajan procenat ukupnog izvoza. Trgovinska
razmena sa Maarskom bila je u stalnom porastu i takoe je inila znaajan
procenat spoljne trgovine Kraljevine SHS. Procenat razmene bio je dosta
ujednaen, ali je izvoz konstantno bio vei od uvoza. Trgovina sa Bugarskom i Albanijom bila je gotovo na beznaajnom nivou, ali je stepen jugoslovenskog izvoza u Rumuniju od 1925. postao izuzetno znaajan za Kraljevinu SHS. Trgovinski ugovor izmeu Rumunije i Srbije iz 1907. otkazala je
Rumunija 1921. godine to je za posledicu imalo da od aprila 1922. minimalna tarifa nije vie primenjivana.44 Dve vlade sporazumele su se poetkom 1924. da u uzajamnoj trgovini primenjuju tretman najpovlaenije
nacije, to je u praksi znailo veliki izvoz kukuruza u Rumuniju. Izvoz je
drastino smanjen tokom dve izuzetno sune godine, ali je 1929. ponovo
bio jedan od najznaajnijih za Kraljevinu SHS.
Dominantan artikal koji je izvoen u Albaniju bilo je ito; u Bugarsku: gvoe, gvozdeni proizvodi i iva stoka; u Maarsku: proizvodi umarstva, ito i rude; u Grku: iva stoka, proizvodi umarstva, vuna i perje, a u
Rumuniju: gvoe, gvozdeni proizvodi i kukuruz. Kraljevina SHS najvie je
iz Albanije uvozila ivu stoku; iz Bugarske: mlinarske proizvode i eksplozive; iz Maarske: gvoe, gvozdene proizvode, maine i aparate; iz Grke:
pamuk i juno voe, a iz Rumunije: katran, ulje, smole, mineralne materije,
proizvode umarstva, hemije i farmaceutike. Trgovinska razmena sa susedima inila je najznaajniji deo ukupne spoljne trgovine Kraljevine SHS. U
godini promene imena u Kraljevinu Jugoslaviju susedne drave uestvovale
su sa 38,2% u uvozu i ak sa 69,16% u jugoslovenskom izvozu.
Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni beleen do 1924. bio je posledica ratnih razaranja privrede i velikih rtava na prostoru Srbije. Narednih
godina bilans je uglavnom bio pozitivan, to se odrazilo i na stabilnost dinara, ali se izvoz i dalje zasnivao na sirovinama i polufabrikatima. Tenja za
modernizacijom privrede i snaenjem domae industrije ogledala se u zatitnim carinama koje su uvek postojale. Najintenzivnija razmena bila je sa
dravama sa kojima je i Srbija trgovala pre rata, to govori o niskoj industrijskoj razvijenosti Kraljevine SHS i raskoraku sa njenom spoljnom politikom. Osim sa ehoslovakom i Rumunijom razmena je bila mala sa ostalim
saveznicima, u prvom redu sa Francuskom, a najizraenija upravo sa dravama koje su bile u suprotnom politikom taboru. ehoslovaka je bila
44
ivko Avramovski, Britanci o Kraljevini Jugoslaviji, Godinji izvetaji Britanskog

poslanstva u Beogradu 19211938, I, 345.
Ivan M. Beci
72
malo zainteresovana za kupovinu proizvoda iz Kraljevine SHS, to je slabilo

i politiku povezanost. Italija je bila najzastupljenija destinacija izvoza iz
Kraljevine SHS, a od 1923. godine u prvi plan izbila je i Nemaka.
Ivan M. Beci
THE CHARACTERISTICS AND STATISTICS OF THE KINGDOM
OF THE SERBS, CROATS AND SLOVENES
FOREIGN TRADE 19191929
Summary
Active trade balance was one of the most important factors of financial policy of the Kingdom of Serbs Croats and Slovenes. It was supposed to contribute to the stability of the domestic currency. This intention
could not be achived until 1924 since the recovery of the economy of the
Kingdom from the great casualties and material hardship in the First World
War. In following years, the foreign trade balance was active, except in exceptional drought years of 1927 and 1928. The main items of export were
agricultural products alongside with raw materials and semi-finished products. On the other hand, the main items of imports were manufactured
goods, materials for the textile industry, different machinery and tools.
Great importance for the import into the Kingdom of SHS were on
its neighbours. In 1929 they accounted around 38.2% of import, while as
the destination of the Yugoslav exports were absolutely dominant with
69.16%. The discrepancy between foreign trade and foreign policy of the
Kingdom of SHS was obvious. Although the main Yugoslav ally at the time,
France has participated in trade with only a few percent. It was similar
practice with another Great War ally: Great Britain. Wider economic relations with Czechoslovakia were hindered by lack of Czech interest to purchase goods from the Kingdom of SHS. On the other hand, the most important partners were Italy, which showed huge belligerence against new
Yugoslavian state, and have a strained political relations with Kingdom of
SHS throughout the 1920s and Austria and Germany, both bitter enemies
form the First World War.
NEMANJA DEVI, istoriar, MA

Smederevska Palanka, Zlatiborska 198
UDK 324(497.11)"1945"
323(497.11)"1945"
NEKA NAROD SAM UPRAVLJA SOBOM

Smederevski kraj u kampanji izbora
za Ustavotvornu skuptinu 1945.
APSTRAKT: lanak se bavi analizom dogaaja u smederevskom kraju
od prolea do jeseni 1945, sa akcentom na izbore za Ustavotvornu skuptinu 11. novembra 1945. godine. Pisan je na osnovu dostupne arhivske
grae i izjava savremenika, koje su je dodatno ilustrovale. U prvom planu je prikaz represije koje su nove vlasti vrile kako bi uticale na tok
izbora i njihov ishod.
Kljune rei: Srbija, Beogradski okrug, Smederevo, izbori 11. novembra 1945,
Narodni front, komunisti, ideologija, represija
Put do punog meunarodnog priznanja novog reima u Jugoslaviji,
koji je uspostavljen pobedom u ratu i revolucijom, komuniste je pored
oslonca na Sovjetski Savez vodio i preko sporazuma sa legalnom vladom i
kraljem koji su se od poetka rata nalazili u Londonu. Najpre je kralj Petar
II Karaorevi uz pritisak Britanaca bio prinuen da za predsednika vlade
imenuje Ivana ubaia, predratnog bana Hrvatske banovine. Formalno,
ubai je u zemlji zastupao interese kralja, ali nije propustio priliku da u
jednom sastanku sa predstavnicima revolucionarne vlade NKOJ-a istakne
da je i on njihov. Uzalud su srpski prvaci graanskih stranaka protestovali
to je uprkos stradanju u ratu srpski inilac potisnut, a kljune politike
pozicije u zemlji dre trojica Hrvata (Tito, ubai, Ribar).1 Sporazum Titoubai iz juna 1944. bio je politiki okvir za prenoenje vlasti sa rojalistike vlade i kralja Petra na NKOJ i Josipa Broza Tita. Tada je i kraljevska vlada priznala odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a, samim tim i da e kralju
biti onemoguen povratak u zemlju sve dok se narod posle rata na izborima
ne bude izjasnio o konanom obliku vladavine. Kralj je bio nezadovoljan, ali
je korak po korak bio prinuen i da se do kraja odrekne svog ministra vojnog
1
Momilo Pavlovi, Za Tita ili za kralja, Beograd 2007, 4344.
Nemanja Devi
74
generala Mihailovia, ime je sasekao granu podrke meu onima koji su u

zemlji najvatrenije branili njegova prava. Novi pregovori Tita i ubaia,
koji su okonani Beogradskim sporazumom neposredno po osloboenju
prestonice od Nemaca, predvideli su formiranje novog namesnitva na koje
bi kralj preneo svoja ovlaenja. Ono bi ga zastupalo u zemlji dok se konano ne rei pitanje oblika vladavine u Jugoslaviji. Pri tom, teilo se da mu se
nametnu imena linosti koje bi Titu bile poslune.2
Lien ne samo vlasti, ve i uticaja, kralj je bezuspeno pokuao da
obori ubaievu vladu u januaru 1945. Taj in samo je izazvao bes protivnika monarhije predvoenih komunistima i talas njihovih protesta koji se iz
Beograda izlio irom zemlje. U Smederevu, Velikoj Plani i Palanci organizovane su demonstracije uz glasne poklie protiv kraljevine. Na elu povorke u Smederevu komunistiki agitatori nosili su mrtvaki sanduk koji je
simbolizovao smrt monarhije. Na transparentima su se nali likovi kralja,
generala Nedia i Mihailovia izjednaenih u izdaji, uz obavezno prisutnu
kamu koja j trebalo da simbolie teror snaga reakcije pod kojim je narod
iveo i ginuo u vreme okupacije. Na jednoj konferenciji, kralja Petra i rad
emigracije osudili su i smederevski ratni zarobljenici. Istovremeno, demonstracije su potvrdile poverenje novom vladaocu, odanost putu revolucije;
skovana je i parola Mi smo Titovi, Tito je na. Ljudi od uticaja u politikom ivotu koji su odbili da uestvuju u demonstracijama stavljani su na
spiskove narodnih neprijatelja i ostataka reakcije i u predstojeim dogaajima vlast se obraunavala sa njima.3
Opet pod pritiskom zapadnih dravnika, kralj je bio prinuen da
poputa. Izabrano namesnitvo poverilo je Josipu Brozu Titu mandat za
sastav vlade. Od predstavnika NKOJ-a i predstavnika graanskih stranaka
7. marta 1945. obrazovana je Privremena vlada Demokratske Federativne
Jugoslavije. Za predsednika vlade imenovan je Tito, a Komunistikoj partiji
pripala su i sva kljuna ministarstva. Na insistiranje Britanaca, kao predstavnik srpske graanske politike opcije, u vladu je uao (i to kao potpredsednik) Milan Grol, predratni ef Demokratske stranke. AVNOJ je proiren
i proglaen za privremenu Narodnu skuptinu. Ujedno je i za obraun sa
2
Isto, 48, 53. Branislav Gligorijevi, Kralj Petar II Karaorevi (19231970), biografija, Beograd 2011, 181.
3
Kosta Nikoli, Tito govori to narod misli, Beograd 2006, 8082. Neboja Jovanovi, Politiki venac grada Smedereva i njegove okoline u 19. i 20. veku, Smederevo 2002, 23.
Svetenika Tihomira Pantia iz Selevca mesne vlasti nameravale su da iskoriste tako da na
Bogojavljenje, pri osveivanju vode, odri i besedu seljacima. Dovodei svoje ljude sa transparentima skup bi predstavili kao demonstracije protiv kralja, a na njemu bi bio fotografisan
i svetenik kako dri govor, ime bi se pojaao utisak u propagandi. Kada je Panti to odbio,
pokuali su da ga ubiju kao sabotera (Tihomir Panti, Dve decenije pod komunizmom, ikago
1965, 2931).
Neka narod sam upravlja sobom
75
neprijateljima revolucije uspostavljen pun institucionalni okvir.4 Put ka

formalnom proglaenju Jugoslavije za republiku bio je otvoren. Pre toga je
trebalo eliminisati tradicije parlamentarizma i viestranaja, koje su u Srbiji jo uvek davale znake ivota. To je uinjeno preko Narodnog fronta.
Jedinstveni narodni front (NF) predstavljao iroku politiku organizaciju,
koja bi po vienju vlasti okupljala sve napredne snage, stranke, pojedince.
Obuhvatio je Narodnu seljaku stranku i Republikansku stranku, kao i frakcije Demokratske i Radikalne stranke. Stranke su ovim izgubile identitet,
a lanstvo im se utopilo u Narodni front, to je vodilo ka njihovom ubrzanom nestanku sa politike scene. U okviru Fronta delovale su i masovne
organizacije: USAOJ (omladina), AF (ene), radniki sindikati. Ono to je
imalo drugaiji program od Narodnog fronta, komunistika vlast i njen
ma revolucije OZN-a oznaavale su kao reakcionarno, nazadno i neprijateljsko. To je bila sudbina Demokratske stranke, koja je, poto nije ula u
jedinstveni front, najpre satanizovana sredstvima propagande. Demokrate i
njihov predsednik napadani su kao izdajnici i pekulanti, ostaci snaga reakcije i kolaboracije, koji ele da toak istorije vrate unazad.5
Otpor na selu bio je uglavnom slomljen posle jesenjih istki 1944. i
mobilizacije omladine za front. Neposeeni neprijateljski repovi ostali su
u graanskim slojevima i meu intelektualcima. U Smederevu su to u rano
prolee 1945. po procenama OZN-e bili ostaci ljotievskih organizacija,
svetenstvo i dezerteri.6 Kao predvodnik reakcije u gradu vien je dr ivadin Somborac, a u taj krug bili su ubrajani i bivi sreski naelnik Aleksandar Dini, prota Milan Blagojevi, advokat i bivi poslanik Milivoje Peri,
svetenik Milan Mili. Smederevske demokrate su odbijale da istupaju i
govore na mitinzima protiv kralja. Advokat Peri, ve hapen, po izlasku iz
zatvora kritikovao je jugoslovensku vlast na ijem su elu tri Hrvata. Hajka na njih usledila je, meutim, poto su Peri i Mili uputili telegram
podrke svom predsedniku Milanu Grolu, kada je 7. marta izabran za potpredsednika Privremene vlade DFJ, to je OZN-a okarakterisala kao neprijateljski in.7
Kao najopasniji u ovom drutvu oznaen je svetenik Mili. On je
1938. dobio za parohiju Udovice, gde je uspeo da za kratko vreme sa svojim
4
B. Gligorijevi, n. d., 185187.

M. Pavlovi, n. d., 9698.
6
N. Jovanovi, n. d., 157.
7
Isto, 125, 149. U Smederevu je, meu nekoliko frontovaca koji su iskljueni iz
KPJ, bio i Mileta Jankievi, prvi predsednik mesnog odbora KPJ u gradu 1920, zbog ega je
pre rata bio i hapen. Na jednoj konferenciji 1945. istupio je sa stavom da ne dozvoljava da
se kritikuje srpski narod i optuio partijsko rukovodstvo sa Brozom na elu za pogibelj mladih na Sremskom frontu. Zbog toga ga je OZN-a i hapsila, a i po izlasku iz zatvora bio je
vien kao reakcionar i neprijatelj (N. Jovanovi, n. d., 58).
5
Nemanja Devi
76
parohijanima podigne crkvu. Zatim je preao u Smederevo. Posedovao je

raskoan glas i kao pojac bio poznat u celoj eparhiji. Pre rata je pripadao
Demokratskoj stranci, a 27. marta 1941. istakao se govorom u centru grada
kojim je podrao pu. Kao takvog, Nemci su ga odmah po okupaciji okarakterisali kao anglofila, uhapsili i kratko zadrali u zatvoru. Za vreme okupacije nije se priklanjao ni jednoj od zaraenih strana u graanskom ratu.
Posle osloboenja, bio je najmlai i moda najslobodniji u krugu graana
koji su osumnjieni da se u Smederevu udruuju i rade na obaranju reima.
Poto je potpisao telegram podrke Milanu Grolu, obaveteni o tome od
inovnika pote, pripadnici OZN-e na elu sa Mirkom Panduroviem
Lazom upali su mu u stan istog 16. marta, nou. Traili su propagandni
materijal Demokratske stranke koja (jo) nije bila zabranjena i druge dokaze koji bi uputili na Milievu zavereniku ulogu. Poto nisu nita pronali
otili su, ali su se ubrzo vratili i svetenika Milana Milia odveli od kue,
navodno na sasluanje u OZN-u. Ujutru je na kaldrmi Karaoreve ulice
leao mrtav u lokvi krvi. Objanjenje je bilo da je ubijen u bekstvu. Porodici
je 17. marta stigao kratak dopis iz opunomostva OZN-e u Smederevu koje
je potpisao Toma Topi: Poto se Milan Mili svojim gestom pokazao kao neprijatelj, to ne moemo dozvoliti, da se na grobu odravaju ma kakvi pomeni
(opela) i skupovi. Isto tako zabranjeno je otkopavanje lea. Ako li se pak postupi
suprotno ovom nalogu, biete pozvani na odgovornost.8 Brutalno ubistvo svetenika radi kog niko nije pozvan na odgovornost, zastrailo je smederevsku ariju i paralisalo svaku opozicionu aktivnost. Demokrati koji se nisu
pokolebali uklonjeni su manje surovo i tiho. Tako su smederevski uiteljisuprunici Boidar Pavlovi sa enom Ankom i Vojin Vukadinovi sa enom
Danicom jednostavno premeteni iz ovog kraja jer su podravali Milana
Grola. Ve u maju, druge smederevske istaknute nacionaliste osudio je na
vremenske kazne sud za prestupe protiv nacionalne asti. Svi osueni gubili
su i birako pravo.9
Ubistvo popa Milia i hapenje mnogih drugih svetenih lica u smederevskom kraju 19441945, meutim, nije bilo ujedno i udar vlasti na crkvu. Suprotno, insistiralo se na tome da se crkva ne ugroava kao institucija,
ve se samo kanjavaju njeni nevaljali pojedinci. Na Boi 1945. vojnici iz
Palanke ili su sa konjima i saonicama na periferiju varoi da iseku badnjak.
Ispred zgrade sreskog naelstva je, tradicionalno, zapaljena velika vatra,
kao znak da se veliki hrianski praznik obeleava i u novim okolnostima.
Narod se veselio uz ruske i partizanske pesme.10 Krajem istog meseca Sveti
Sava je kao kolska slava praznovan u kolama irom okruga, na isti nain
8
Isto, 102103. Smederevac, oktobar 1994.

Isto, 23, 119.
10
Moma Vesi, Nadmorska visina 107,07 m, Beograd 2009, 95.
9
77
kako je to injeno i pre rata. Mesne vlasti su poginulim partizanima davale

pomene i parastose u crkvama, a nije bio redak sluaj da i neki od istaknutih boraca zovu svetenike da im osvete vodicu i prereu slavski kola, istina nekada ukraen petokrakom zvezdom. Spomenik podignut poginulim
crvenoarmejcima u centru Lozovika je istovremeno i osvetan. U Drugovcu
je 29. aprila sluen godinji pomen etnikim rtvama koji se pretvorio u
miting na kojem su govorili seoski svetenik Petar Banovac i Dragoslav
Draa Markovi. Za roendan Josipa Broza Tita, potonji Dan mladosti,
svetenici su 25. maja 1945. u hramu Svetog Preobraenja u Palanci odrali
blagodarenje kao to su to nekada inili za dan kraljevog roenja, u prisustvu veeg broja vernika i svih inovnika iz sreza. Jedan svetenik odrao
je i besedu u ast marala Tita. To to su slike Svetog Save u seoskim kolama zamenjene slikama Lole Ribara, to je na slici Takovskog ustanka u
jednoj koli krst na barjaku ustanikog voe crvenom bojom pretvoren u
petokraku, izgledalo je kao da je re tek o pojedinanim incidentima na
koje ukazuju zlonamerni.11
Uprkos tome to komunistiki reim u prolee 1945. odista nije
imao opoziciju koja bi svoje snage mogla sa njim da odmeri na izborima, da
su u to vreme snage JVuO i vojniki potuene na Drini, u partijskom rukovodstvu provejavala je bojazan da je umadija jo uvek etnika zemlja.
Stoga je bilo neophodno da se to eim okupljanjima, mitinzima i masovnim akcijama neprestano manifestuje odanost novom rukovodstvu, a u isto
vreme mase mobiliu, ideoloki odrede i vezuju za akcije komunistike partije. Pred komandom grada u Smederevu 27. marta okupilo se vie hiljada
graana i seljaka, da obelee godinjicu datuma koji je Jugoslaviju uveo u
rat sa nacizmom i faizam, ali je svrstao i u redove drava pobednica. Posle
mitinga na kojem su govorili predstavnici politikih organa i OZN-e, u
zanatskom domu organizovano je narodno veselje. Potpisivanje Ugovora o
prijateljstvu, uzajamnoj pomoi i posleratnoj saradnji izmeu SSSR-a i DFJ
pratili su skupovi podrke u gradovima irom Srbije, pa tako i u srezovima
oko Smedereva narod je u celom okrugu spontano i srdano pozdravio
ugovor. Masovni skupovi irom okruga zabeleeni su i prilikom proslave 1.
maja, kojoj je prethodilo proglaenje udarne nedelje za rad i obnovu.12
Da prikae snagu i zemlji i svetu u nastupajuim prelomnim
momentima, Josip Broz Tito odluio je da uoi vanih godinjica NOB-a
krene u kampanju ba iz umadije. Kako pie Kosta Nikoli, voa je odluio
da poseti umadiju, da proveri svoju popularnost u centralnom delu srpstva,
da ispita otporne snage onih koje je ve uspeo da istorijski potisne. Lokalne vlasti uinile su sve da doek marala 17. juna ne bude tek spontano propra11
12
T. Panti, n. d., 27, 3435. Novi dani, 6. maj i 5. avgust 1945.

Novi dani, 15. april, 22. april, 29. april 1945.
Nemanja Devi
78
en. Centralna manifestacija snage bila je vezana za Mladenovac, partizansku ratnu bazu. Politika pie da se itava varo slegla na trg u iekivanju svog ratnog komandanta i novog dravnika. Bio je ovo ujedno i skup
Titovih pristalica iz celog okruga. Klicalo se maralu, Jugoslaviji, narodnoj
vlasti, bratstvu i jedinstvu, armiji sa takvim oduevljenjem kakvo se u
Mladenovcu ne pamti.13 Tito nije izbegavao ni da prozbori o nacionalnim
temama, tavie govorio je odmereno i umeno. Propaganda je raspoloenje
naroda iskoristila da pobedonosno sumira: Dugo su mranjaci kojima je srpstvo stajalo na jeziku, a u grudima umesto srca ekmee, dugo su klevetali
umadiju. umadija je protiv Tita, aputali su oni. umadija nee da zna za
Tita, umadija nee da uje za Tita. Najzad, Tito se pojavio u srcu umadije. I
mranjaci su prestali aputati. Svuda usput velike gomile naroda doekivale su
svoga marala. (...) ene su ga zasipale cveem, deca su se kupila oko njega, kao
oko starog druga, svi su hteli da vide Tita. Hoemo Tita klicao je narod umadije zato to je Tito olienje beskompromisne borbe za slobodu, zato to je on olienje borbe za punu narodnu samoupravu, za istinsku narodnu vlast.14
Tito je u Mladenovcu 18. juna zapravo zapoeo svoju izbornu kampanju. Okupljenima se obratio sa brao i sestre, drugovi i drugarice.
Govorio je energino, ali za umadince udnim dijalektom i na momente
nerazumljivo.15 Na samom poetku obraanja, Tito je naveo sutinski razlog
svoje posete umadiji da odagna glasine da poraeni u graanskom ratu
ovde i dalje imaju uporite: naavi malo vremena da doem u umadiju,
mislio sam da u ovdje moda nai lica koja nisu najveselija i elio sam da
vidim ta je istina od onih pria koje se ire po Beogradu o raspoloenju
naroda u Srbiji. Ove njegove rei prekidane su pokliima naroda protiv
reakcije. Isticao je da su i on i njegovi saradnici spremni da prime svaku
umesnu kritiku. Nije propustio da vie puta oda priznanje rtvama koje je
srpski narod poloio u borbi za slobodu, bratstvo i jedinstvo. Potom se
osvrnuo na nepravedno zapostavljene tekovine Prvog svetskog rata: Poslije
Prvog svjetskog rata prialo se o bitkama na Kajmakalanu, o rtvama na
Solunskom frontu, o mnogim rtvama koje su pale za slobodu i bolju budunost
srpskog naroda. Da, one su pale za bolju budunost, ali ta bolja budunost nije
dola srpskom narodu. I, dolo je vreme da srpski narod uzme svoju sudbinu u
svoje ruke. On ju je i uzeo, i to u toku ovog rata. Tek sada su oni koji su zamijenili
13
K. Nikoli, Tito, 100101.

Majka poginulog partizanskog prvoborca iz Lozovika sa nestrpljenjem je ekala
Tita u Mladenovcu, da mu preda jastuk koji je vezla tokom okupacije da bi ga poklonila sinu
koji je u meuvremenu poginuo. Moj sin je bio s tobom, drue Tito. On se nije vratio. Primi to
umesto njega slobodu si nam doneo (Novi dani, 17. jun 1945).
15
Izjava ivke Drobac, data autoru oktobra 2011. u Torontu. ivka Drobac, roena
Jakovljevi iz Lozovika, tada se nala na Kosmaju sa grupom zatvorenika iz Velike Plane koje
su vlasti takoe ovde dovele da uju rei jugoslovenskog marala.
14
79
borce to su ginuli u ratovima od 1915. do 1918. godine, tek sada su njihovi

novi ratni drugovi dovrili djelo za koje su se borili ratnici na Solunskom frontu. Nastavio je sa jo jaom nacionalnom retorikom, osuujui kraljevski
reim za zaborav srpskih rtava: pekulisali su sa onim kostima, sa onom krvlju koja je prolivena na bojnim poljima Srbije i Makedonije i na Solunskom
frontu. Mi neemo da se vie pekulie sa krvlju naeg naroda. Neka narod sam
upravlja sobom.16
Unutranjeg neprijatelja je jasno ocrtao, ali je naglasio da e se i
prema njemu naposletku poneti blago: Ali, eto, staro se jo trza, jo hoe da
napakosti, jo hoe nekako da produi svoj ivot. A mi emo ga unititi svojim
konstruktivnim radom i stvaranjem boljih formi unutranjeg dravnog ureenja, boljih odnosa meu narodima. Na taj nain unitiemo staro. Ne mislimo
da ga unitavamo silom oruja, nego silom duha. Zahvalio se Sovjetskom
Savezu za svu pomo u borbi i obavestio narod da je sa njima sklopio ugovor o saradnji, ali da on nije delo diplomata, ve da je sazrio u srcima naih
naroda i zato je nerazruiv. Seljaci, radnici i potena inteligencija, to su tri
najvanija faktora u naoj zemlji, koji su garancija da mi moemo izgraditi
nau zemlju. Ni jedan od ta tri faktora ne sme biti favoriziran, ni jedan vie od
drugoga, nego podjednako. Ipak, najvee priznanje za pobedu odavao je
seljatvu. Poput najboljih srpskih dravnika 19. veka, komunisti su tu samo
da bi sluili narodu, a ne da bi njime upravljali. Na prevari ni jedna vlast ne
moe dugo vremena ivjeti. Ona prije ili kasnije mora da ode, a mi ne elimo da
odemo, jer takva je volja i potreba naroda. Ne zato to je nama lijepo i to mi to
hoemo, nego zato to tako mora biti, jer je to u interesu naroda. Oni koji su
protiv vlasti i kritikuju je, zlonamerno joj traei greke nisu nita drugo do
pekulanti: Takav pekulant nije samo neprijatelj vlasti, nego itavog naroda.
On nije na neprijatelj, nego je va neprijatelj. Blie se izbori koji e pokazati
volju naroda, od koje maral ne strepi. Draga brao Srbi, u doglednoj budunosti rjeavae se konano sudbina nae zemlje, unutranjeg jedinstva, i onda
ete opet moi rei svoju volju. Ali, to ne znai da ete je rei jednom zauvijek.
Dolo je vrijeme da oni koji upravljaju narodom nisu pomazanici boji, nego
ljudi koje narod postavlja i moe da ih smijeni kad to hoe. Na kraju, narod je
dugo odobravao rei novog voe i klicao: umadija hoe Tita.17
*
Komunisti su negirali vrednosti i tradicije parlamentarne demokratije i viestranaja koje su postojale u Kraljevini Jugoslaviji, sa posebnim
uporitem i korenom u Srbiji. Oni su se po sovjetskom modelu oslonili na
jednopartijsku diktaturu. Proklamovana je narodna demokratija, kao
16
17
Novi dani, 17. jun 1945.

Isto.
Nemanja Devi
80
demokratija vieg tipa to je demokratija za narod, ali ne i za narodne

neprijatelje i izdajnike. Ko je, pak, neprijatelj naroda, odluivala je iskljuivo komunistika partija.18 U lokalnim sredinama, apostoli te demokratije bili su to esto samo onde gde bi to njima ilo u korist. O organizaciji
SKOJ-a u Selevcu pisao je lokalni svetenik Tihomir Panti, premda njegov
opis pored ideolokog nosi i generacijski sukob: Nabavili su radio (oduzet od
gospode), namestili su ga u itaonicu, doneli ah i tu po itav dan provodili
vreme, ponaajui se vano, vodei nekakve konspirativne razgovore, pljuckali
svuda namrtena lica, i uza svaku treu re psovali Boga i Boju majku. Mladi,
bez ivotnog iskustva, bez ovrslog morala oni su bili slepo spremni na sve.
Njima se sve inilo da je pravino to bi komunistika vlast zahtevala. Posle nekoliko broura i lanaka, oni su znali sve. Seam se jednog razgovora kome sam
sluajno bio prisutan. Jedan nekomunista obraa se Leki, skojevcu: Ti, Leko, kae kako nema Boga; a ko, bre, grmi kad nema Boga? Znam ti e da kae:
Planeta. Leka ga pogleda s visine, pljucnu na stranu po obiaju, iskrivi prezrivo usta, pa ree: Planeta, dabome. U rukama takvih bio je ivot oveka, njegova imovina, cela njegova sudbina.19 Slabosti su bili svesni i sami komunisti. O
tome govori i zapisnik sa sastanka SK KPJ za Jaseniki srez: Najslabije su
organizacije u Rataru, Saranovu, Rabrovcu i Bainu. U Rabrovcu i Rataru ima
u organizaciji etnikih elemenata, a i sami sekretari su tipovi koje treba odmah
menjati. U nekim selima, po istom izvoru, predsednici MNO vie su boravili
u kafani nego u odboru. Zbog nemara i neaktivnosti, u septembru su smenjeni predsednik MNO u Baniini i sekretari u Mramorcu i Rabrovcu. Za
primer drugima, upueni su i u zatvor, na po 1020 dana. Na sastancima
komiteta u Smederevu razmatran je i rad organa OZN-e. Zakljuak je bio
da su mnogi njeni kadrovi slabi i nesposobni za dalje uzdizanje.20
Pred odluujue odmeravanje snaga sa takozvanom reakcijom,
meutim, i takvi su bili vie nego potrebni. tavie, za njih nikakav drugi
autoritet osim partije nije postojao; njoj su se podnosili svi rauni, njena
zapovest izvravala se bespogovorno. Ako je to partija zahtevala, svako ko je
oznaen kao neprijatelj bio je gonjen, zastraivan, ubijan. Takav rezon
manifestovao se u prolee 1945. nad neprijateljima kroz nov talas terora.
Po selima je bilo zabranjeno udruivanje i okupljanje van Narodnog fronta.
Krajem jula odravani su izbori za delegate NF u okviru svih mesnih odbora
u smederevskom kraju. Izbori su sprovedeni brzo i uspeno, bez odstupanja
od linije koju je zauzela komunistika partija. Progon Grolovih demokrata
se nastavljao, kako su se bliili izbori za Ustavotvornu skuptinu, zakazani
18
Kosta Nikoli, Srbija u Titovoj Jugoslaviji (19411980), Beograd 2011, 180181.

T. Panti, n. d., 23.
20
Milija orevi, Domovidni priznak, knjiga II, Mladenovac 2011, 89. N. Jovanovi, n. d., 157. Novi dani, 7. oktobar 1945.
19
81
za 11. novembar 1945. Glasilo Demokratske stranke Demokratija javno je

paljeno, simboliui tako i zatiranje svake misli koja odstupala od revolucionarne dogme. Gonjeni su i njeni kolporteri. U Velikoj Plani je jedan mladi, Beograanin koji je rasturao novine na eleznikoj stanici, pretuen
usred dana. Na eleznikoj stanici u Glibovcu dvojica istaknutih omladinskih aktivista pucali su na sumnjivog im studenta Dragoslava ivkovia,
kada su primetili da nosi Demokratiju. Od posledica tekog ranjavanja nije
se oporavio do kraja ivota. Budui da se radilo o poznatim lokalnim estokim momcima aktivno ukljuenim u agitaciju za Narodni front, sluaj je
zatakan tako to je policija utvrdila da su na ivkovia pucali odmetnici.
Ovi i drugi slini sluajevi uinili su da distribucija Demokratije u smederevskom kraju ubrzo bude obustavljena.21
Brojni drugi sluajevi nasilja i zastraivanja spadali su za komuniste
u deo predizborne kampanje. Samo pred Vojnim sudom Beogradskog podruja tokom 1945. osueno je na vremenske kazne zbog verbalnog delikta
(psovanje Tita, propaganda protiv NOP-a, pronoenje lanih vesti sa
fronta) 20 seljaka iz Jasenikog i Velikoorakog sreza. Pred civilnim sudovima taj broj bio je viestruko vei, a svi osueni su brisani iz birakih spiskova. Po selima je trajao lin svih onih koji su se osmelili da na bilo koji
nain zaplivaju uz maticu. U Selevcu su teko pretueni student ika
Avramovi, domain Dragoljub Novakovi i jo nekoliko seljaka. U Starom
Selu, uporitu ravnogoraca u vreme rata, drastini potezi morali su da zauvek uutkaju one koji diu glas protiv tekovina borbe i revolucije. Mirko
Radonji, sin Milutina Radonjia, predratnog predsednika odbora Demokratske stranke u Starom Selu, radio je kao otpravnik vozova u Beogradu.
Jedne veeri, kad je siao sa voza u selu, saekala ga je grupa naoruanih
seoskih milicionera i po kratkom postupku ga streljala. Bio je optuen da je
cepao plakate Narodnog fronta, ali je glavni motiv ubistva bila seoska netrpeljivost i pokuaj da se zaplai antikomunistiko birako telo. Radonji je
ubijen 19. septembra 1945, tri nedelje pred izbore za Ustavotvornu skuptinu i dan pre nego to je vrh Demokratske stranke sa ostacima graanske
opozicije doneo odluku da u nedostatku politikih sloboda ne uestvuje u
izborima.22
Prvi put od jeseni 1944. na terenu je zabeleen i ozbiljniji otpor
komunistikim vlastima. Po selima su se tu i tamo javljali ilegalni nacionalni komiteti i omladinske grupe, koje su komunisti predstavljali (moda i
videli) kao mnogo veu opasnost nego to su to oni zaista bili. Po procenama
21
Izjava Lazara ulkia, data autoru oktobra 2007. u Velikoj Plani. Izjava Radomira ivkovia, data autoru u Smederevskoj Palanci novembra 2005.
22
T. Panti, n. d., 46. Izjave Vojislava Kojadinovia i Radie Vulijanca, date autoru
oktobra 2007. u Starom Selu; MKU Starog Sela.
Nemanja Devi
82
frontovskih aktivista, opozicionari su se i javno okupljali oko starih demokrata: knjiara Milosava Stankovia i dvojice advokata Milana Simia i
Radula oguria u Palanci, biveg poslanika Milivoja Peria u Smederevu,
oko seljaka Pavla Pantia u Skobalju, te biveg predsednika optine Tihomira-Tie Ivkovia i Dragoslava Ilia u Kolarima.23 U noi 5/6. septembra
mnoge take u Srbiji bile su obasjane zapaljenim vatrama u ast proslave
kraljevog roendana, kao to je to bio sluaj i u vreme okupacije. U smederevskoj gimnaziji pocepane su frontovske parole i slike marala Tita, suprotno, po hodnicima su ispisivane parole koje su veliale kralja. Zbog toga je
direktor gimnazije Radenko Savi 15. oktobra smenjen sa dunosti. Nasledio ga je profesor Leonardo Kosovi, poreklom Hrvat-Bokelj, koji je rat
proveo u ropstvu, a po povratku u zemlju ispoljio punu lojalnost partiji i u
gimnaziji sproveo otre disciplinske mere.24 Pale su i prve rtve osvete
monarhista. Stevo Bajagi, oficir OZN-e pa sekretar Gradskog komiteta KPJ
u Smederevu, jedan od najuticajnijih ljudi u gradu u periodu posle osloboenja, ubijen je pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima u okolini Topole.
Navodno ga je, kada se vraao sa sastanka, iz zasede ubio neki od preostalih
etnikih odmetnika. Zatim je 15. oktobra u u Dobrom Dolu ubijen iz puke
sekretar partijske organizacije Milutin Megi. Potom su ga mrtvog izboli
noem. Ni njegov ubica nije pronaen, ali se sumnjalo da su ubistvo poinili seljaci naklonjeni etnicima, koje je Megi ranije proganjao. Krajem
oktobra u okrug su se probile i etnike gerilske grupe, ali izuzev to bi
ponegde ispisali parole, pocepali plakate NF-a ili rasturili igranku, oni nisu
uspeli da ostvare vei uticaj na tok i ishod izbora.25
Iz birakih spiskova ve su bili izbrisani svi oni likvidirani u jesenjim istkama 1944, odbegli sa neprijateljskim formacijama ili utamnieni
u sledeih godinu dana kojima je oduzeta nacionalna ast, sva razvlaena
buroazija koja je privredno podupirala okupatora reju svi oni koji bi
svojim uticajem mogli da utiu na konanu izbornu volju graana. Potom
su uklonjeni i oni koji su pripadali iroko definisanom spisku organizacija
koje su vlasti okvalifikovale kao neprijateljske. Na istom spisku nali su se
ROS enska ravnogorska omladina saniteta i ustake vojne formacije.26
23
Novi dani, 23. septembar 1945.

N. Jovanovi, n. d., 139. Prema seanju uenika gimnazije Radomira ivanovia,
pored Kosovieve kancelarije profesori su prolazili sa strepnjom. Umeo je da istue uenike,
a im bi neki od njih doao u kolu neoian slao ga je brici. Zabranjivao im je i da obeleavaju verske praznike, a poto je ivanovi prekrio ovu zabranu i otiao kod dede na selo
za Boi, kanjen je ukorom pred iskljuenje iz gimnazije (Nezavisne varoke novine palanake, 1. jun 2012).
25
Arhiv Srbije (AS), fond Bezbednosno-informativne agencije (BIA), zbirka 1, fascikla 42, Banditizam. N. Jovanovi, n. d., 13.
26
M. Pavlovi, n. d., 159164.
24
83
Kako je sve to izgledalo u praksi, ilustruje sednica MNO u Ratarima, odrana 23. avgusta 1945, gde je pored razmatranja tekuih pitanja oduzeto pravo glasa za 44 Rataraca. To su bili uglavnom roditelji i roaci etnika i
predstavnici nekadanje vlasti. Zanimljivo je da je Bogoljubu uriu pravo
glasa oduzeto jer je javno govorio za partizanke da su to ene koje su u rat
otile radi mangupacije, te da je Borisavu Sekuliu isto pravo uskraeno
jer je, poto mu je sin poginuo, govorio kako je Sremski front napravljen
kako bi izginulo to vie Srba. Mesni narodni odbor i Narodni front Palanke
sazvali su 2. septembra zbor gde je narod sam reio ko nema pravo da glasa i da bude glasan. Prilikom predlaganja lica, kojima treba oduzeti pravo
glasa, zbor je bio jedinstven i za pojedince uli su se povici: Na sud!. Posle
zbora pristalice NF proetali su glavnom ulicom uz poklie podrke narodnoj vlasti. Broj lica kojima je birako pravo oduzeto u zavrnoj fazi bilo je
zanemarljivo u odnosu na ukupan broj biraa (u Srbiji je taj broj nije prelazio 34%), ali se radilo o ljudima koji su imali vei politiki uticaj i tako
eventualno mogli da za suprotnu stranu privuku vei broj glasova.27
S druge strane, prvi put u Jugoslaviji birako pravo dobile su i ene,
ime je njihovom ueu u ratu i posleratnoj obnovi data puna satisfakcija.
Glasilo Narodnog fronta Beogradskog okruga pie: uje se skoro svakog dana
da je ovo ili ono selo imalo na konferenciji 150 ili 200 ena. Naroito se u tom
pogledu istiu borbena sela, koja su za vreme okupacije podnosila sve tekoe
koje im je nanosio okupator i njegove verne sluge. (...) U malom selu Suvodolu
na zboru je bio vei broj ena nego mukaraca. Na konferenciju su dolazile stare
ene, podupirui se tapom. Videlo se odmah da ih ima dosta bosih. Jedna ena
na konferenciji iznosi teko stanje i na kraju naglaava: etiri godine ila sam
bosa ii u jo dve godine, ali me nee niko skrenuti s pravog puta. I ene su
doprinosile da se stvori specifina klima na terenu, kao da rat jo uvek nije
zavren: ene Lipa i Drugovca ostale su i dalje one prave partizanke, mogu se
videti u svako doba noi kako, s pukom u ruci, etaju preko sela, pazei na svakom koraku da se niko ne bi uvukao u selo. Pravo da biraju i budu birani, za
razliku od predratne prakse, dobila su i vojna lica borci Jugoslovenske
armije, ali i osobe mlae od 18 godina ukoliko su bili borci NOV. Nesumnjivo, bile su to demokratske tekovine koje su udvostruile broj biraa u
odnosu na Kraljevinu Jugoslaviju.28
Narodni front je bio okvir za stvaranje politikog jedinstva naroda i
kao takav na izborima koji su sledili imao je glavnu ulogu. Takva poruka
bila je poslata i zemlji i silama koje su se interesovale za ishod izbora u
Jugoslaviji. Strategija KPJ bila je sainjena tako da se lista sa imenom partije
27
M. orevi, Priznak, 101103; Novi dani, 2. septembar 1945. U Jasenikom srezu upisano je 33.232 biraa, a iz birakih spiskova izbrisano je 327 biraa.
28
M. Pavlovi, n. d., 157158; Novi dani, 4. novembar 1945.
Nemanja Devi
84
formalno ne pojavljuje na izborima, ve umesto nje lista Narodnog fronta

koja okuplja sve slobodoljubive i napredne elemente u drutvu, a koja bi
zapravo bila pod punom kontrolom komunista i koji bi i unutar nje imali
dominantnu ulogu. Dragoslav Draa Markovi, nekadanji sekretar Okrunog komiteta KPJ za Beogradski okrug, a sada rukovodilac itave kampanje
Narodnog fronta u okrugu, javno je postavljao pitanje: Ko je ostao van fronta? Ima li uopte koga van fronta? Jasno, ima. Ima jo nedotuenih ostataka
faizma, ima jo etnikih ostataka. I dok je njih bie i onih koji se, danas, oseaju pobuenim da rovarei van fronta brane istu demokratiju.29
Sa suenim mogunostima da se uopte obrate biraima, opozicione
grupacije nisu postale organizovana opozicija. Zvanino opozicije nije ni
bilo jer nije uestvovala u kampanji, ali je propaganda komunista dobrim
delom bila okrenuta protiv nje. Na velikom zboru graana koje je NF organizovao u Smederevu 2. septembra, govorili su dr Milorad Stanojevi kao
predstavnik civilnih i potpukovnik Milan Basta, komandant 51. vojvoanske divizije JA kao predstavnik vojnih vlasti. Stanojevi je pozdravio demokratinost izbornih zakona. Basta je isticao: Isto tako kako smo se znali boriti
i skriti nemaku ratnu mainu, isto tako znaemo se boriti sada protiv svih
onih koji se danas kriju pod firmom Demokratije, (...) protiv Grola i njegovih
pristalica koje su isto to i Lukaevi i Keserovi [etniki komandanti u to
vreme javno osueni na smrt i streljani].30 Na opoziciju se na naslovnoj
strani reimskog propagandnog lista Novi dani 16. septembra obruila i
Boidarka Damnjanovi Kika. Za nju je opozicija komunistima bila nita
drugo do udruivanje faistikih ostataka a sva njena borba zasnivala bi
se na pokuaju da povrate ono to je za njih za navek izgubljeno, da se
narodu otme vlast iz ruku. U sledeem broju, napad je na naslovnici ponovio i njen suprug Draa Markovi. On je najpre uz klevete javno prozvao
istaknute izdajnike iz svih srezova Beogradskog okruga, svesno stvarajui
podlogu i atmosferu za njihov lin. Zatim je pozvao sve graane da izau na
izbore, ime idu u konanu bitku za uklanjanje svih onih koji stoje na putu
izgradnje i obnove.31
Komunisti su meu demokratama, jo pre nego to su se ovi odluili
da apstiniraju izbore, izazivali rascepe pomaui sebi lojalne kadrove. Tako
su stvarali frakcije koje su oslabile opoziciju. Na sednici sreskog NF-a u
Palanci, nekolicina predratnih demokrata, sada ukljuenih u rad i kampanju fronta, 26. avgusta su oduzeli pravo Grolu da govori u njihovo ime.
Isto su uinile i neformalne grupe demokrata u Groanskom i Kosmajskom
srezu, koje su ukazale poverenje Drai Markoviu. Frakcija Demokratske
29
M. Pavlovi, n. d., 205; Novi dani, 23. septembar 1945.

Novi dani, 9. septembar 1945.
31
Isto, 16. septembar i 23. septembar 1945.
30
85
stranke u Smederevu, na elu sa geometrom Jovanom Mariem, bivim

sekretarom Dunavske banovine od pre rata povezanog sa komunistima, sastala se 20. septembra sa Draom Markoviem i obavestila javnost da ostaju
do kraja u Narodnom frontu. Mari je najavio i kandidaturu na predstojeim izborima odvojeno od liste Grola.32 Po svemu sudei, lino Markovi je
imao velikog udela u nastalim rascepima meu demokratama. Oni malobrojni nepokolebani bili su na udaru, pa je tako u Palanci 27. oktobra ubijen
Branko orevi, bivi lan KPJ, a u Starom Selu Vladislav Cvetkovi Dini,
koji je u kafanskoj svai oamario jednog komunistu nakon ega su ga seoski aktivisti saekali i ubili motkama 4. novembra.33
U oktobru su intenzivirani partijski sastanci, a sve ee su uoi
dolazeih izbora sazivani i zborovi i mitinzi. To je bilo povezano i sa injenicom da se navrilo godinu dana od ratne pobede i osloboenja okruga od
okupatorske i kvislinke vlasti. Na skupovima je stvarana atmosfera da je
ostvarena vojna pobeda, ali da e se sve blagodeti slobode ispuniti tek
pobedom na izborima. Posle tog datuma nastae prekretnica i novo doba u
kojem e sve do tada izboreno dobiti punou. Miting u Palanci 10. oktobra,
povodom godinjice osloboenja ovog kraja, okupio je vie hiljada ljudi.
Gosti i govornici bili su poslaniki kandidat Boidarka Damnjanovi Kika i
potpredsednik privremene Narodne skuptine Moa Pijade. Zbor je otvoren
uz zvuke nove himne. U etnikom kraju trebalo je istai da su svi protivnici reima Grolovci, svi Grolovci monarhisti, a svi monarhisti etnici.
Vladavina ravnogoraca posmatrana je kao vladavina kame, a etnitvo
poistoveeno sa najgorim primitivizmom i ovinizmom. Identifikovanjem
sa njima, koji su ve dehumanizovani, i graanska opoziciona opcija je
igosana i naposletku i sama nainjena drutveno neprihvatljivom. Zato je
bilo neophodno i da ba u Jasenici Moa Pijade uzvikne parolu: Reakcija i
izdajnici borili su se za kralja, ali protiv otadbine. U naredne dve nedelje
Kika je jo dva puta obila varo.34
O godinjici osloboenja odran je 14. oktobra i veliki miting u Smederevu. Grad je izgledao sveano, a centralne ulice bile su zakrene ljudima
32
Isto, 2. septembar i 23. septembar 1945.

MKU Smederevske Palanke i Starog Sela, izjava Radie Vulijanca data autoru
oktobra 2007. u Starom Selu. Ubistava politikih (i potencijalnih) protivnika bilo je irom
okruga. U Umarima, selu u Groanskom srezu koje se nalazi i blizu Smedereva, miting
Narodnog fronta odran je 6. oktobra 1945. Okupljenim seljacima govorili su istaknuti partijski funkcioneri, na elu sa Dragoslavom-Draom Markoviem. Na zboru se nije pojavio
seoski uitelj Svetozar M. Dui, koji se nedavno, oboleo, vratio iz zarobljenitva logora.
Prema seanjima njegove erke, ba taj in, protumaen kao uiteljev bojkot novih vlasti,
kao i ranija netrpeljivost sa porodicom Markovi, uinila je da ga ve sledee noi u njegovom dvoritu omladinci ubiju motkama (ivka S. Dui, Umari, Beograd 2009, 159163).
34
Novi dani, 14. oktobar 1945.
33
Nemanja Devi
86
koji su pristigli iz okolnih sela. Nad masom je dominirao transparent

Republika demokratija, monarhija anarhija. Gosti Smedereva bili su
savezni ministar Sreten Vukosavljevi i predstavnica NF Spasenija-Cana
Babovi. Sveanost je zapoela sviranjem sirena i zvonjavom crkvenih zvona. Kod kole na Carini otkriven je spomenik poginulim crvenoarmejcima.
Sledio je sveani defile vojske i frontovskih organizacija do centra grada.
Okupljenima su se sa bine obraali oficiri Crvene armije, Jugoslovenske
armije, predstavnici Narodnog fronta i njegovi poslaniki kandidati. Slali su
poruke o novom dobu koje sledi posle izbora, ali opet nisu propustili da
pomenu i to da e rezultat izbora biti i konana pobeda nad izdajnicima koji
ine poslednje trzaje. Boidarka Damnjanovi Kika je i ovde koristila otru
retoriku po kojoj je bila poznata, zakljuujui da apstinencija predstojeih
izbora znai zloin prema narodu. To se posebno odnosilo na ene u crnom:
Svaka majka koja ne glasa pljuje na grob svoga deteta. Po odranom
mitingu usledile su vebe deije organizacije pionira, pa nastupi seoskih
folklornih grupa. Uvee je za odabrane zvanice prireena sveana akademija. Na centralnom gradskom trgu, koji je nazvan trgom Crvene armije, 13. i
14. oktobra igralo se i pevalo do duboko u no. Okupljene je posebno uveseljavao vatromet.35 Gotovo da nije bilo ni sela, fabrike ili ustanove u kojoj
nisu prireivane manifestacije Narodnog fronta. Agitacijom je bio obuhvaen sav narod. Biti po strani ili se javno deklarisati za opoziciju bilo je
gotovo nemogue.36
Pomen nemakim rtvama 21. oktobra u Starom i Novom Selu pretvorio se u miting. Major Vita Cvetkovi naglasio je da su za rtve kaznene
ekspedicije krivi koliko Nemci toliko i domai izdajnici. I poslaniki kandidat Voja Jeremi i ostali govornici u prvi plan su stavili priu o izdajnicima i truloj jugoslovenskoj monarhiji. U Palanci je 4. novembra odran
zavrni miting NF-a, koji je po pisanju tampe okupio 15.000 ljudi. Draa
Markovi im je odrao zapaljiv govor. Na kraju je uporedio dilemu o izlasku
na izbore 1945. sa Kosovskom dilemom iz 1389: Kao to su nai stari pozivali
u boj na Kosovo Ko ne doo u boj na Kosovo od ruke mu nita ne rodilo, tako
se i danas na narod poziva, tako je izostanak sa izbora i danas izdaja. Sline
poruke poslate su pet dana kasnije i sa zbora u Smederevu, kojem je takoe
prisustvovalo oko 15.000 ljudi, a selo i grad zdrueni davali su snanu sliku. Miting u Velikoj Plani okupio je oko 4.000 ljudi.37 Komunistika partija
35
Isto, 21. oktobar 1945.

M. Pavlovi, n. d., 290.
37
Sline poruke poslao je iz Mladenovca i nosilac okrune liste NF-a generallajtant Sreten ujovi Crni: Pet stotina godina teio je srpski narod da osveti Kosovo. Do danas,
od osvete Kosova, on nema vee obaveze nego da se obrauna sa izdajnicima koji su pokuali da na
srpski narod bace ljagu (Novi dani, 14. i 28. oktobar, 11. novembar 1945).
36
87
drala je sve konce u rukama do samog kraja. I navodno objektivne, tek

formirane izborne komisije, bile su pod kontrolom OZN-e. Kandidati za
narodne poslanike sa liste NF-a bili su provereni kadrovi partije: za Jaseniki srez Boidarka Damnjanovi Kika, legendarni simbol partizanke koja
je ratovala na kapiji Beograda, za Podunavski srez Ivan Stefanovi Srba,
kapetan JA i ratni komandant Kosmajskog odreda, za Velikooraki srez
Voja Jeremi, imuni seljak iz Velike Plane, koji je 1944. otvoreno stao na
stranu komunista i po osloboenju postao prvi ovek vlasti u srezu. Predstojei slobodni izbori odvijali su se, zapravo, bez prave slobode izbora.
Jedanaesti novembar 1945. doekan je meu komunistima kao dan
D plebiscit za Tita ili za kralja. Biralita su od ujutru bila otvorena.
tampa je o danu izbora pisala sveanim tonom: gradovi su osvanuli okieni, u njima se unapred slavilo, sviralo i pevalo, a na glasaka mesta organizovano su stizale povorke i ekalo se u redovima da bi se glasalo. Tako je
bilo u Smederevu, ali su slini idealistini izvetaji stizali i iz drugih mesta.
U Markovcu je meu prvima na glasanje doao domain Danilo Popovi sa
17 svojih lanova porodice, a njihovo opredeljenje znalo se svi za Tita,
nosioca savezne liste Narodnog fronta. Upeatljivi opisi dolazili su i iz drugih sela: Novo Selo je oivelo. Svi jedva ekaju da dou na red, da bace kuglicu i
tako odue svoj dug prema narodu. Nije izostala ni stara Saveta Jolki, iako ima
ve 101 godinu. Oslanjajui se na dva tapa, uzima drhtavom rukom kuglicu i
prilazei glasakoj kutiji kae: Srena sam to sam doivela slobodu koju su
nam nai borci doneli. I moja dva unuka su se za nju borila i ja u za nju da
glasam. Frontovska izborna kutija bila je prigodno ukraena, uz nju su
neretko stajale slike jugoslovenskog marala. Za one koji nisu eleli da glasaju ni za jednog sreskog kandidata, predviena je kutija bez liste, tzv.
orava kutija ili kraljeva kutija. Njeno dno nije bilo obloeno, pa je neobino zveala, da javno upozori na one koji su se pored svih opomena usudili da u nju ubace kuglicu i tako ne podre listu NF-a.38
Slika koju su komunisti putali u javnost 11. novembra uistinu nije
bila tako idilina. U mestima gde je izlaznost tokom prepodneva bila slabija,
ukljuila se i OZN-a. Uprkos zakonskim ogranienjima zali su po kuama i
uz pretnje i zastraivanje izvodili ljude na glasanje. Tada vie nije bilo ni
dileme za koju e listu ti ljudi glasati. Za one iz udaljenijih krajeva obezbedili su i vozila. Opet, prilikom glasanja bilo je mnogo kominih sluajeva. Mnoge stare i neuke ene nisu uopte shvatale tehniku glasanja: dobile bi kuglicu,
zavukle ruku u svaku kutiju, i zatim bi kuglicu vratile natrag onima od koga su
je i dobile.39 Presipanje kuglica i friziranje izbornih rezultata bili su po
38
Isto, 25. novembar 1945. Sran Cvetkovi, Izmeu srpa i ekia, represija u Srbiji
19441953, Beograd 2006, 324.
39
T. Panti, n. d., 4748.
Nemanja Devi
88
reima Momila Pavlovia opta karakteristika izbora. To se prema seanjima savremenika deavalo i na izbornim mestima u smederevskom kraju;
oni govore da je u Ratarima i Glibovcu u Jasenikom srezu (moda i u jo
nekim selima) prosto dolo do zamene presipanja kuglica iz jedne kutije u
drugu, jer je orava dobila znaajno vei broj glasova od frontovske. Kontrole koja bi ih u tome spreila nije bilo.40 Ipak, nepravilnosti tokom izbornog postupka nisu umanjile pobedu Narodnog fronta, niti su odredile krajnji
ishod izbora. Na kraju dana, po prebrojavanju glasova, komunisti su slavili.
Rezultati su bili sledei: u Podunavskom srezu bilo je upisano
33.754 biraa, od ega je glasalo 28.256 (83,7%). Od tog broja, za poslanikog kandidata Ivana Stefanovia Srbu glasalo je 18.506 biraa. Za kutiju
bez liste oravu kutiju koja je predstavljala opoziciju glasalo je 3.755
13,3% od ukupnog broja izalih. U Jasenikom srezu je od 33.476 upisanih
biraa glasalo njih 25.411 ime je izlaznost bila vidno nia 75,9%. Njih
16.433 glasalo je za kandidata NF-a Boidarku Damnjanovi Kiku, a za
kutiju bez liste glasalo je 2.086 biraa, to je bilo 8,2% od ukupnog broja
izalih. U Velikoorakom srezu upisano je 29.002 biraa, a glasalo 23.920.
Time je izlaznost iznosila 82,4%. Za poslanikog kandidata Voju Jeremia glasalo je 16.598 biraa. Kutija bez liste dobila je 2.781 glas ili 11,6%. Troje kandidata (Stefanovi, Jeremi, B. D. Kika) izabrani su za narodne poslanike.41
Ako bi sabrali broj apstinenata sa glasaima opozicije u smederevskom kraju,
rezultat bi iznosio u proseku oko 30% u svakom srezu. Uprkos ubedljivom
40
Upeatljivo je iskustvo Duana Milanovia iz Ratara, koji je odmah po osloboenju uhapen jer je u ratu pripadao JVuO: ta dalje biva. Putaju oni mene iz UDB-e kui pod
uslovom da budem njin saradnik. Da izvetavam ta ko radi i ko govori protivne rei u Rataru.
ifra Brale. Treba da potkazujem seljake, bre! (...) I tako prolaze dani: ponedeonik, utornik, sreda... Pribliava se subota kad treba da odnesem izvetaj. Ja u selu sluam ko ta govori, ono svi
psuju novu vlast, psuju partiju i Tita, ekaju kralja i Engleze. Treba da upiem dvesta ljudi! To je,
prvo i prvo, prljavo i podlo delo potkazivanje, pa ako nekog i u zatvor oteraju da budem grean.
Rastrzan dilemama, Milanovi prijavi sopstvenog oca, da se ni o koga ne ogrei i raunajui
da bi otac najpre mogao da ga razume i oprosti mu. Nekako su ga oslobodili odgovornosti, a
da mu nisu uhapsili ni oca. Meutim, reaktiviran je uoi izbora. Odredie mene da idem u
agitaciju za glasanje. To, razume, bilo da mora iz svake kue, svaki punoletan da doe da glasa
bio zdrav ili bolestan. A mene iz zatvora bili pustili nekako uoi glasanja. I kazali mi: ako neko ne
glasa iz tvoga petoga reona, ondak da se ponovo vratim u zatvor. Narod me stvarno voleo, ja sam
bio sa svima dobar, izlazili da glasaju. A bio jedan deda, neki ivan Radovi, on je bio liberal,
obrenovievac, to se kae, i taj nikad nije glasao nikog. Ja kaem: Da glasa! On kae: Neu! Ja
mu onda otvoreno kaem: Deda, ja te molim da glasa, mene e da vrate u zatvor. Ponovo... Kad je
ujutru bilo, nedelja, deda ivan doao da glasa. Ja sam tu kod kutije, a tu i Ostoja iz UDB-e,
doao u civilnom odelu, niko ne zna ni ko je ni ta je on. Pita njega Ostoja: Stari, jesi l glasao?
Ovaj me naterao, veli. Kae: Ako ne glasam da e ponovo da ga vrate u UDB-u. Ostoja se
samo nasmeja. Ali nije se smejao kad smo otvorili kutije: orava kutija puna, ona njina, komunistika, samo zadnilo. Onda mi preruimo sve iz one orave. Sastavie zapisnik i ja potpiem
(Milija orevi, Sporedovanje bespobedno, Mladenovac 2010, 153).
41
Novi dani, 15. novembar 1945.
89
trijumfu Narodnog fronta i komunista, uz sve nepravilnosti i bez opozicije,

uz terorom stvorenu atmosferu straha ili agitacijom prinuene na izbor
dobra ili zla, taj broj od gotovo treine biraa koji ih na izborima 11.
novembra 1945. nisu podrali, nije bio zanemarljiv. Izbori su bili priznati
naa sudbina zapeaena, sumirao je u memoarima utisak pobeenih svetenik Tihomir Panti.42
Na naslovnoj strani reimskog nedeljnika Novi dani izaao je tekst
Drae Markovia, kojim je 11. novembar okarakterisao kao Dan slave dan
kojim se zavrava jedan slavan period borbe naih naroda za novu, demokratsku, federativnu republiku Jugoslaviju taj dan je za nama. (...) Staro je pokopano novo se stvara, raste, izgrauje u naoj novoroenoj narodnoj republici.
Monarhija je sahranjena sa svim onim zlim to je nosila za nae narode izglasana je najirim ueem naroda, plebiscitom, nova narodna republika.43 Konstitutivna sednica Ustavotvorne skuptine zakazana je simbolino na drugu
godinjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a, 29. novembra 1945. Na predlog
srpskih poslanika, skuptina je izglasala promenu dravnog ureenja proglaena je Federativna Narodna Republika Jugoslavija. Graani su u svim
sreskim mestima izali na ulice, hiljade njih sa oduevljenjem su pozdravljali mladu republiku. Vodila ih je organizovana spontanost.
42
43
T. Panti, n. d., 48.

Novi dani, 15. novembar 1945.
90
Nemanja Devi
Nemanja Devi
LET THE PEOPLE RULE ITSELF!
The Smederevo Region during the Electorial Campaign for the Constituent
Assembly 1945
Summary
The first half of 1945 is characterized by the construction of the revolutionary communist government and its final strike to the enemies of the
people. This was followed by the oppression of parliamentarism and the destruction of the multi-party system. The political framework for the gathering
of the progressive forces in the country was the Popular Front, in which the
Communists had absolute dominance. All political groups that were left out of
the Popular Front, and most notably, the Democratic Party, soon found themselves under the attack of the new authorities. Echoes of these events were especially evident in Smederevo region (eastern part of the Belgrade District).
The beginning of the campaign for the elections of the Constituent Assembly,
which were scheduled for November 11th 1945, only strengthened the attacks
on pro-democratic parties. In order to eliminate any possible impact of the opposition which by Election Day was not existent all declared and even potential enemies of the regime had lost the right to vote in the elections. Their
total percentage in districts of Smederevo varied from one to three percent,
but those who were convicted were the ones which could affect a much broader category of voters. In the fierce repressive attacks by the authorities the
strongest after the autumn of 1944 in the districts of Smederevo dozens of
people were deprived of their liberty, while the significant number of them was
detained, abused, beaten or dismissals from the public service, and several persons were even murdered. On the other hand, the right to vote was significantly expanded to women and workers. Numerous rallies were organized, while
agitation was common in factories, institutions and villages. The articles which
were published in the weekly New Days made the propaganda of the Popular Front encompass all the people, to the extent that the individual was almost
impossible to brush aside. This campaign was led by Dragoslav Draa Markovi. On the Election Day, all the efforts of the Communists and their aides
were borne fruit. They had all the logistics available and even the secret service
were involved in the places where the turnout was lower, in order to force the
citizens to vote. With a number of irregularities and intimidation of voters in
the Election Day, and election fraud that occurred in some villages, the list of
the Popular Front won a landslide victory. However, if the number of electoral
abstainers was combined with the voters of the opposition, their result in the
district of Smederevo would on average be, despite all the pressures, about 30
percent per county.
Dr DRAGOMIR BONDI, vii nauni saradnik

UDK 94:[53:005.71(497.1)"1947/..."(093.2)
53:929 .(093.2)
RAD PAVLA SAVIA U MOSKVI 1944.

I 1945/1946. I PROJEKAT ZA IZGRADNJU
JUGOSLOVENSKOG INSTITUTA ZA FIZIKU
APSTRAKT: U radu se na osnovu dostupne arhivske grae i relevantne
literature rekonstruiu dva boravka jugoslovenskog naunika, profesora
Beogradskog univerziteta komuniste i partizana Pavla Savia u Moskvi,
od aprila do oktobra 1944. i od jula 1945. do jeseni 1946. godine. Posebna panja je posveena Savievom radu na planiranju izgradnje instituta za fiziku u Jugoslaviji i pridobijanju pomoi od sovjetskih naunika
i vlasti za realizaciju tih planova.
Kljune rei: Pavle Savi, nauka, institut za fiziku, Sovjetski Savez, Jugoslavija, Josip Broz Tito
U prolee 1944. Pavle Savi (19091994), istaknuti srpski naunik,
saradnik Irene olio Kiri u Institutu za radijum u Parizu 30-ih godina, profesor Beogradskog univerziteta, partizan, ifrant Vrhovnog taba NOVJ i
venik, potpredsednik i poverenik za prosvetu AVNOJ-a,1 iznenada je unapreen od obinog vojnika u in majora i postao lan Vojne misije NOVJ
koja je, preko Barija, severne Afrike, Teherana i Bakua, 2. aprila 1944. stigla u Moskvu. Na elu misije je formalno bio general Velimir Terzi, ali glavnu re je imao lan Politbiroa CK KPJ i jedan od najbliih Titovih saradnika,
Rad je deo projekta Srpsko drutvo u jugoslovenskoj dravi u 20. veku: izmeu demokratije i diktature (177016) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja
Republike Srbije.
1
O ivotu i radu Pavla Savia videti: , .
. , . M, ,
1978; , .
, 1980; . , (19091994),
, 1999, 415452; Dragomir Bondi, Pavle Savi naunik u
ratu, Intelektualci i rat 19391947. Zbornik radova s Desniinih susreta 2012, Dio 1, uredili
Drago Roksandi, Ivana Cvijovi Javorina, Zagreb 2013, 239249; itd.
Dragomir Bondi
92
Milovan ilas. Cilj misije je bio da se organizuje sovjetska pomo za NOVJ,

obezbedi kredit i raspodela strane pomoi i da se ispitaju mogunosti
meunarodnog priznanja revolucionarne vlasti.2
Uloga Pavla Savia u ovoj misiji ne moe se iz dostupnih izvora potpuno razjasniti. Savi pre toga nikada nije bio u Rusiji, nije znao ruski jezik,
nije se bavio vojnim pitanjima niti je bio kompetentan za ostala pitanja
kojima se misija bavila. Jedino njegova uloga kao viegodinjeg ifranta
Vrhovnog taba, bliskog saradnika vrhovnog komandanta Tita i jedine osobe posrednika izmeu Tita i Moskve sve do jula 1943. i partijski sta mogu
dati neka objanjenja zato se Savi u prolee 1944. naao u Moskvi (mada
je od jula 1943. bio u sukobu sa partijskim vostvom, zbog kojeg je udaljen
sa mesta ifranta i drugih dunosti i uklonjen iz Vrhovnog taba). Isto tako,
renome istaknutog svetskog naunika koji je Savi imao u partijskim redovima (zahvaljujui radu u Parizu sa Irenom olio Kiri pre rata), a istovremeno i pouzdanog komuniste, to je bila retkost, inio ga je dobrim predstavnikom nauke i kulture nove Jugoslavije i osobom za upoznavanje sa
naunom organizacijom i naunim prilikama i kadrovima u, za jugoslovenske komuniste, tada najrazvijenijoj zemlji na svetu.
Savi je u Moskvi u poetku radio na pronalaenju dece jugoslovenskih komunista koja su evakuisana iz Moskve krajem 1941. Zatim je bio
izabran za potpredsednika Sveslovenskog komiteta i planirano je da poetkom septembra 1944. u tom svojstvu putuje u SAD na prvi sveslovenski
kongres. Dok je ekao sovjetsku i ameriku vizu, Vrhovni tab ga je unapredio u in potpukovnika i odlikovao ga Ordenom partizanske zvezde drugog reda. Dobio je i zadatak da urui dva ordena narodnog osloboenja
Luju Adamiu i Zlatku Balokoviu za njihovu podrku partizanskom pokretu tokom rata. Planirao je da taj put iskoristi i da upozna amerike institute, laboratorije i nauni rad.3 Meutim, na kraju nije otiao SAD, kako sam
kae zbog nesuglasica u Sveslovenskom komitetu, ali sudei po depei
2
Arhiv Jugoslavije (AJ), Kabinet Marala Jugoslavije (KMJ), 836, I-3-b/676, depea
Maralu Titu sa spiskom lanova misije, 12. april 1944; AJ, 790/21, Jugoslovenska vojna
misija u SSSR (1944/45); Milovan ilas, Razgovori sa Staljinom, Beograd 1990, 1416; , , 1951, 754; () 1941
1945, , 1996, 386, 867;
19441960. , 1993, 7; . , 19441953, 19451961,
, . , 2012, 294298. U delegaciji su bili i pukovnik
Velimir Stojni, pukovnik Mile Pavii, pukovnik dr uro Meterovi, potpukovnici Stanko
Danilovi, Vinko vob i Milan Lah, porunik Bogdan Popovi, potporunik Marko Popovi i
vajar Antun Augustini.
3
AJ, KMJ, 836, I-3-b/677, Izvetaj vojne misije NOVJ u SSSR, V(elimira) Terzia
vrhovnom komandantu NOV i PO, Maralu Jugoslavije J(osipu) B(rozu) Titu, Moskva, 1. jun
1944; . , , 259272; . , . ., 776.
Rad Pavla Savia u Moskvi 1944 i 1945/1946...
93
koju je Moa Pijade uputio Titu krajem septembra 1946, razlog neodlaska
je bio to nije dobijena amerika viza. Pijade je javljao: Amerikanci konano odbili vizu delegaciji Sveslovenskog komiteta. Zato ni Paja [Pavle Savi]
nee onamo ii. Ostaje pitanje kako e se dostaviti ordeni za Ameriku. Paja
pita da li da dalje produi rad ili da se vrati u zemlju.4
Iako Savi nije otiao u Ameriku, ciljevi koji su mu postavljani na
planiranom putovanju, kao i naune aktivnosti koje je imao i u Moskvi,
sugeriu da su ve tada, 1944. godine, u vrhu partijskog rukovodstva postojali izvesni planovi za posleratni nauni razvoj zemlje. Ve mesec dana po
dolasku u Moskvu Savi je uz dozvolu marala Tita i sovjetskih vlasti poeo
da se bavi nauno-istraivakim radom i to u Institutu za fizike probleme
Akademije nauka SSSR-a. Tu se upoznao sa akademikom Pjotrom Leonidoviom Kapicom (18941984), Aleksandrom J. aljnikovim (19051986) i
drugim naunicima, to je kasnije imalo znaaj za razvoj nauke u Jugoslaviji. Iako je njegov predratni rad sa Irenom olio-Kiri na otkriu fisije bio
zapaen u meunarodnim okvirima, Savi je u Moskvi promenio oblast i
tematiku rada poeo se baviti problemom ponaanja tenog helijuma na
izuzetno niskim temperaturama. I pored nove teme, nepoznavanja jezika,
dugogodinjeg prekida naunog rada i iscrpljenosti izazvane ratnim naporima, Savi se i na ovom poslu dobro snaao, pridobio poverenje sovjetskih
naunika i postigao zapaene rezultate.5
Moe se postaviti i pitanje zato Savi nije nastavio da se bavi
temama na kojima je radio u Parizu krajem 30-ih i postigao rezultate po
kojima je bio poznat u nauci. Savi u svojim kazivanjima 1993. pominje da
ga je Alihanov (Abram I. Alihanov 19041970, sovjetski fiziar, strunjak
za radioaktivnost, konstruktor prvog reaktora u SSSR) tokom boravka u
Moskvi pitao da napusti posao sa niskim temperaturama i posveti se svojoj
profesiji, atomskoj energiji, pod uslovom da pet godina prekine svaku vezu
sa porodicom, zemljom i svim poznanicima. Savi je pristao, pod uslovom
da dobije odobrenje od naih, tj. od jugoslovenskih vlasti. Odobrenje je
dobio, ali mu je kasnije sa sovjetske strane saopteno da kao stranac ipak
ne moe uestvovati u predloenom poslu, te je nastavio rad na niskim
temperaturama. U radu iz 1999. godine Slobodan Ribnikar pominje da je
4
AJ, CK SKJ, 507, Meunarodna komisija, SSSR, IX, 119/V-3, Depea M. Pijade
Titu, bez datuma; . , , 272.
5
. , , 5455, 261272; . . ,
,
, . , 1980, 5761;
19441960, 78; , , 1998, 22 ( . 1974); . , , ,
1990, 221; . . , (19091994), 421422.
Dragomir Bondi
94
Savi intimno prieljkivao da ga Sovjeti pozovu da radi na problemima

fisije, iako istie da po povratku iz Pariza i tokom rata nije raspolagao
novom literaturom, nije se bavio naukom i do bacanja nuklearne bombe na
Hiroimu i Nagasaki avgusta 1945. nije ni slutio da njegov rad sa Irenom
olio-Kiri moe biti upotrebljen u razorne svrhe. Stoga, zakljuuje Ribnikar, Savi nije ni mogao biti od koristi Sovjetima koji su u to vreme u najstrooj tajnosti iza Urala radili na svom nuklearnom oruju, te su mu dali da
u Institutu za fizike probleme istrauje sasvim drugu temu.6
Odgovor na Savievo pitanje da li da nastavi rad ili da se vrati u
zemlju, postavljeno posle neuspeha da otputuje u SAD, dao je Tito 6.
oktobra 1944. nareujui mu da se vrati (to je i sam Savi prieljkivao,
elei da prisustvuje oslobaanju Beograda). Tako se prvi boravak Pavla
Savia u Moskvi zavrio 15. oktobra 1944. kada je avionom, preko Krajove
i Vrca, doao u Beograd u vreme kada je grad oslobaan od nemake
okupacije.7
Po dolasku u Beograd Savi je preuzeo niz dunosti u organima
nove drave i dao doprinos njihovom stvaranju i radu. Ve u novembru
1944. uestvovao je na Antifaistikoj skuptini narodnog osloboenja Srbije na kojoj je izabran za lana Predsednitva i za poverenika za obnovu
Srbije. Kasnije je postao predsednik Privrednog saveta Srbije i izabran je za
lana CK KP Srbije. Avgusta 1945. uestvovao je na Treem zasedanju
AVNOJ-a, na kojem je izabran za lana Zakonodavnog odbora i za lana
Ustavotvorne skuptine.8 Odmah po osloboenju Beograda, Savi se aktivirao i u obnovi rada Beogradskog univerziteta kao lan Komisije za obnovu
Univerziteta. Decembra 1944. uestvovao je na sveanoj akademiji studenata i profesora posveenoj narodnooslobodilakoj borbi i buduim zadacima Univerziteta.9
6
19441960, 9; . . ,
(19091994), 421422. Na osnovu dostupnih izvora i Savievih zapisa, ne moe se nita
preciznije zakljuiti ni o Savievim eventualnim oekivanjima, niti o odnosu sovjetskih nadlenih organa prema Saviu, njegovom ranijem radu i novim naunim zadacima u Moskvi.
Nismo naili na pouzdane podatke da je Savi u Sovjetskom Savezu uopte posmatran kao
saradnik Irene olio Kiri, ija bi saznanja mogla da doprinesu sovjetskim nuklearnim istraivanjima.
7
AJ, 836, KMJ, I-3-b/701, Depea J. B. Tita V. Terziu od 6. oktobra 1944. kojom
se nareuje da se Savi prvim avionom vrati u zemlju; . , , 279
280; 19441960, 89.
8
, 912.
1944, 1944, 15; -,
, 726. 1945, , 1945, 7, 676, 686.
9
AS, fond Beogradski univerzitet, Komisija za obnovu Univerziteta, Izvetaj komisije od 27. aprila 1945; , , . 11839, 8. 1944, 3.
95
Ve jula 1945, meutim, Savi je ponovo otiao u Moskvu kao lan

jugoslovenske delegacije na proslavi 220-godinjice Akademije nauka
SSSR-a.10 Sa suprugom i erkom ostao je u Moskvi sa namerom da nastavi
ranije zapoeta nauna istraivanja. Boravio je u Sovjetskom Savezu do
septembra 1946, nastavljajui rad na tenom helijumu u Institutu za fizike probleme, gde je izabran za starijeg naunog saradnika Akademije nauka.11 Meutim, posebnu panju je posvetio i obezbeivanju sredstava,
materijalne i kadrovske pomoi za osnivanje Instituta za fiziku u Jugoslaviji. Naravno, u tom poduhvatu je morao imati podrku i podsticaj iz samog
vrha dravne i partijske vlasti. To se moe zakljuiti i iz pisama koje su
Savi i Kapica poslali Josipu Brozu 13. i 17. marta 1946. sa detaljnim projektom za osnivanje fizikog instituta sa spiskom potrebnog materijala i kadrova i molbom za pomo od sovjetskih vlasti.
Savi je na poetku pisma izrazio duboku zahvalnost Titu za ukazano poverenje i radost to se nalazi na poslu gde najvie moe da koristi
narodu i partiji. Mislim da tek sad mogu da se opravdam za Tvoje neprestano staranje za mene u toku rata, kada sam se kao nekoristan balast nalazio meu drugovima, pisao je Savi, aludirajui na svoje delovanje tokom
rata i nagovetavajui znaaj svoje misije u Sovjetskom Savezu. Istakao je
da su se za podizanje naeg Fizikog Instituta zainteresovali mnogi sovjetski ljudi, a naroito akademik Kapica. Sa akademikom Kapicom i njegovim saradnicima izraen je potpun plan podizanja i opreme takvog Fizikog instituta kakav odgovara savremenoj nauci, a po uzoru na ovdanji
Kapicin institut. Savi je izvetavao Tita da je Kapica detaljno pregledao
plan izgradnje instituta i spisak materijala i potpuno se sloio i smatrao da
je predviena suma od 25 miliona [ne pie u kojoj valuti] potpuno dovoljna,
a moda i premaa iznos. Isticao je, meutim, da je potrebno formalno
odobrenje sovjetske vlade kako bi mogla da se narui izrada traenih maina.
10
, 202 (
), 2, 102, 1, . 67 (za ustupanje materijala iz ruskih
arhiva izraavamo srdanu zahvalnost kolegi Momiru Ninkoviu); AJ, 836, KMJ, I, 3-b/615,
Pavle Savi u jugoslovenskoj delegaciji u SSSR, 1945; Arhiv SANU, zbirka Aleksandra Belia, AB-14386-IV-3, Pozivnica A. Beliu za proslavu; . , , 281283.
Pored Savia u delegaciji su bili Aleksandar Beli, predsednik Srpske akademije nauka, Jevrem Nedeljkovi, profesor Medicinskog fakulteta i lan (do aprila 1945. i predsednik) Komisije za obnovu Univerziteta, Sinia Stankovi, profesor Filozofskog fakulteta i lan Predsednitva AVNOJ-a i Fran Kidri, predsednik Slovenake akademije znanosti i umetnosti, dok
pisac Vladimir Nazor zbog bolesti nije otputovao.
11
. . , , 221222;
, (19091994), 421422; 19441960,
9. Tokom naunog rada u Moskvi Savi je sa saradnicima otkrio fenomen magle u oblasti
niskih temperatura i novi metod za dobijanje niskih temperatura i rezultate objavio u Moskvi i Beogradu (videti: . , , 5459).
Dragomir Bondi
96
Najbolji put da se do tog odobrenja doe jeste da maral Tito napie pismo
drugu Staljinu, a za sve ostalo pobrinuo bi se Kapica, smatrao je Savi.
Kapica je o tome razgovarao sa Maljenkovom [Georgije M. Maljenkov] i jo
nekim lanovima CK i zakljuio da su oni vie nego raspoloeni da nam
pomognu i da e isto tako masa akademika uiniti sve za nas. Jugoslovenski plan izgradnje instituta dolazi u pravi as jer je upravo u to vreme
izraivan i delimino sprovoen u delo plan izgradnje novih instituta Akademije nauka SSSR, pa e dobar deo materijala za nas naruiti oni u
Nemakoj uz svoje porudbine, ocenio je Savi.12
Cela ideja osnivanja Instituta se zasnivala na svesrdnoj pomoi i
poverenju akademika Pjotra Leonidovia Kapice koje je Savi uspeo da
zadobije tokom boravka u Moskvi. Mi u Kapici imamo oveka koji nas u
tome moe pomoi vie nego ma ko drugi, a on to i eli od sveg srca, zakljuio je Savi. Kapica je izrazio elju da u septembru poseti Jugoslaviju i
naroito da se upozna sa Titom, to je Savi podravao reima: poznavajui silu kojom Ti osvaja ljude, siguran sam da bi se on posle tog susreta sav
zaloio za nau stvar. Dodao je: Ako bi ga Ti pozvao, on bi se s najveom
radou tome odazvao, jer je vie puta sam to izjavio. Postoji bojazan da ga
ne bi sovjetska vlada pustila, jer im je neophodan. Ako i najmanja mogunost za to postoji, onda e to uiniti samo na Tvoj poziv.13
Sline stavove i oekivanja je ve izneo i Kapica u svom pismu Titu
od 13. marta 1946. istiui da su on i njegovi saradnici voljni da prue svakovrsnu pomo u razvoju jugoslovenske nauke. Razloge za to je nalazio ne
toliko u vekovnim simpatijama izmeu ruskog i srpskog naroda, ve u
iskrenim simpatijama prema herojskim naporima jugoslovenskog naroda u
borbi za nezavisnost i slobodu i stremljenju ka izgradnji pravednih demokratskih drutvenih odnosa. U razgovorima sa Pavlom Saviem kako bi se
ta pomo najbolje mogla realizovati zakljueno je da treba omoguiti mladim jugoslovenskim naunicima da se bave naunim radom u sovjetskim
naunim ustanovama (kako je to upravo Savi inio), omoguiti talentovanim mladim Jugoslovenima da steknu visoko obrazovanje u Moskvi,
Lenjingradu i drugim sovjetskim visokim kolama, i na kraju, pomoi u projektovanju, organizovanju i snabdevanju naunom opremom Fizikog instituta u Beogradu. Zajedno sa Saviem i saradnicima je izraen preliminaran
plan za realizaciju tih mera koji je trebalo dati na odobrenje i koji je bio
takvog obima i karaktera da je bilo nuno dati mu zvaninu formu. Kapica
je izraavao uverenje da je to Tito mogao lako ostvariti s obzirom na prijateljski i blagonaklon odnos Staljina i celog sovjetskog naroda prema Jugoslaviji
12
AJ, KMJ 836, II-6-a/2, Pismo Pavla Savia o stvaranju Fizikog instituta u Beogradu, 17. mart 1946.
13
Isto.
97
i obeavao da e uiniti sve to je u njegovoj moi da bi se pomoglo razvoju

nauke u Jugoslaviji i njenoj tesnoj saradnji sa sovjetskom naukom. Tom
cilju je znatno doprinosio i Saviev boravak u Moskvi kojim su Kapica i njegovi saradnici bili vrlo zadovoljni.14
Uz pisma Savia i Kapice Titu priloen je detaljan Projekat izgradnje Fizikog instituta u Beogradu, na srpskom i ruskom jeziku, u kojem je
razraeno ta je potrebno da bi se Institut izgradio, koji materijal se mogao
nabaviti ili izraditi u SSSR-u, kad i kako bi jugoslovenski studenti, naunici
i tehniari dolazili na studije i specijalizaciju u SSSR i koje korake je jugoslovenska vlada trebalo da uini kod sovjetske vlade da bi predloeni plan
bio zvanino odobren i realizovan. Na poetku je u obrazloenju projekta
objanjeno i zato je za takav poduhvat traena pomo od Sovjetskog Saveza: Stanje u kome se nalaze nae ustanove za visoko struno obrazovanje i
kadar uenika koji iz njih izlaze nije ni pre rata, odgovarao postavljenom
zadatku i potrebama zemlje. Posle ovoga rata kada je veina univerzitetskih
laboratorija i instituta, kao i drugih viih strunih ustanova, potpuno unitena od strane neprijatelja, kada su kadrovi strunjaka, naroito univerzitetskih nastavnika osetno proreeni i ostali bez podmlatka, to se stanje jo
mnogostruko pogoralo. Mi danas u itavoj zemlji nemamo ni jedan kompletan fakultet za prirodne i primenjene nauke, ni jednu potpunu strunu
biblioteku. Sadanja generacija studenata, koja treba da otpone svoje struno obrazovanje, nema ne samo gde i ime, no u veini sluajeva ni kod
koga da ui. Nivo nae nauke i nastave daleko je zaostao iza savremenog.
Da izaemo iz takvog stanja moemo jedino pomou sa strane, a gotovost
sovjetskih ljudi da nas pomognu i mogunost da to uine predstavlja za nas
u isti mah i najsrenije i jedino mogue reenje.15
Prema projektu, trebalo je da najdalje do prolea 1947. u Jugoslaviji
pone zidanje odgovarajue zgrade za Institut, koja je imala specifine
uslove, te je po Kapicinoj preporuci jedan jugoslovenski arhitekta trebalo
da doe u SSSR gde bi se upoznao sa tim poslom pratei izgradnju instituta
i fakulteta koju je preduzimala sovjetska vlada. Savi je sugerisao da Toni
(Antun) Augustini zna sposobne arhitekte te bi sa Titovim ovlaenjem
mogao da organizuje taj posao. Mesto za izgradnju je trebalo izabrati i
samu izgradnju vriti u skladu sa planovima za budue irenje i stvaranje
itavog kompleksa nauno-istraivakih ustanova. U poetku je Fiziki
institut imao zadatak da razvije istraivaku delatnost i prui mogunost
specijalizacije jugoslovenskih strunjaka u sledeim oblastima fizike: 1)
fiziki problemi niskih temperatura; 2) Rentgenovi zraci i fizika vrstog
14
AJ, KMJ 836, II-6-a/2, Pismo Pjotra Kapice Maralu Josipu Brozu Titu 13. marta 1946.
AJ, KMJ 836, II-6-a/2, Projekat izgradnje Fizikog instituta u Beogradu, 17.
marta 1946.
15
Dragomir Bondi
98
tela; 3) fizika optika; 4) radiofizika; 5) elektronika; 6) kosmiki zraci i fizika atomskog jezgra; i 7) radiohemija. Osnovni pravac rada u Institutu u
toku prvih godina trebalo je da bude ispitivanje niskih temperatura, dok je
razvoj ostalih navedenih oblasti trebalo da usledi postepeno, a uslove za taj
razvoj je trebalo obezbediti odmah izgradnjom odreenih objekata i laboratorija. Bila je predviena izgradnja objekata ukupne povrine 3.850 m (dva
sprata i suteren), sa velikom laboratorijom od 660m, bibliotekom, mehanikom, stolarskom, stakloduvakom, instrumentalnom, optikom, monterskom i konstruktorskom radionicom, fotografskom komorom, ostavama
za instrumente i materijal, salom za sastanke, amfiteatrom za predavanja,
itd. Detaljno je naveden i opti materijal (podcentrala, akumulatorne baterije, pet motor-generatora razliite snage, ivini ispravljai za punjenje
baterija, generator visoke frekvencije, kompresor, elektromagnet, itd.),
materijal za radionice (od struga i tezgi do duvaljki za staklo, oscilografa,
ampermetara, voltmetara, potenciometara, itd.), oprema za laboratorije
(vakuumne pumpe, aparati za rentgensku analizu, spektrografi, mikroskopi, monohromatori, komparatori, centrifuge, itd.) i razliiti instrumenti i
pribori (reostati, stabilizatori, ispravljai, elektrometri, otpornici, kondenzatori, razne pei, vage, lampe, itd.).16
Projekat je predviao i kolovanje i specijalizaciju strunih kadrova
potrebnih za rad Instituta. Jugoslovenska vlada je trebalo da uputi u SSSR
na studije i specijalizaciju odreen broj studenata i mladih diplomiranih
studenata po odreenim naunim disciplinama, i to prvu grupu od 4 studenta raznih semestara fizike i matematike i 2 diplomirana fiziara tokom
junajula 1946; drugu grupu od 4 studenta, 2 diplomirana fiziara i 2 majstora mehaniara u martu 1947; i treu grupu od 8 studenata i 2 mehaniara juna 1947. Njihovo izdravanje za vreme studija i specijalizacije trebalo
je da snosi jugoslovenska drava. Procenjivano je da za planirani poetak
rada Fizikog instituta 1949. godine treba obezbediti 19 stalnih i 27 nestalnih strunjaka za laboratorije: za niske temperature (4 stalna i 5 nestalna),
Rentgenove zrake (2+3), fiziku optiku (2+3), radiofiziku (2+3), elektroniku (2+3), kosmike zrake (5+7) i radiohemiju (2+3). Pri tome, smatrano je
da se u zemlji moe nai 12 strunjaka koji bi posle planirane specijalizacije
u SSSR-u mogli da obavljaju povereni posao, dok je 7 strunjaka, preteno
rukovodilaca, trebalo pozvati iz inostranstva (2 za niske temperature; 1
rukovodilac za Rentgenove zrake; 1 rukovodilac za fiziku optiku; 1 rukovodilac za elektroniku; 2 rukovodioca za kosmike zrake). Trebalo je obezbediti i pomono osoblje za radionice, 38 majstora i 12 uenika: 12 mehaniara i 4 uenika za mehaniku radionicu; 2 stolara; 2 majstora duvaa stakla i
16
Isto.
99
2 uenika; 2 majstora za instrumente i 2 uenika; 2 majstora za optiku i 2

uenika; 4 elektromontera; 7 laboranata; 2 konstruktora; 3 mehaniara i 1
uenika za niske temperature; 2 mehaniara i 1 uenika za kompresorno
odeljenje. Predlagano je da spremanje kadrova bude izvreno u Institutu za
fizike probleme Akademije nauka SSSR (direktor akademik P. L. Kapica)
za oblast niskih temperatura; u Fizikom institutu Akademije nauka SSSR
(direktor akademik S. I. Vavilov) za oblast fizike optike i radiofizike; u
Lenjingradskom fiziko-tehnikom institutu Akademije nauka SSSR (direktor akademik J. J. Jofe) za oblast rentgenskih zrakova, fizike vrstog tela i
elektroniku; u institutu akademika A. I. Alihanova za oblast kosmikih zrakova, fizike atomskog jezgra i radiohemije, i u drugim sovjetskim naunim
ustanovama kao to su Moskovski dravni univerzitet, Lenjingradski dravni univerzitet i Via fiziko-tehnika kola u Moskvi.17
Predlozi izneti u projektu bili su rezultat dogovora Pavla Savia i
sovjetskih naunika, pre svega akademika Kapice. Meutim, da bi se realizovala pomo koju su bili spremni da prue sovjetski naunici bilo je potrebno da jugoslovenska vlada preduzme izvesne korake kod vlade SSSR-a,
odnosno da zamoli vladu SSSR za odobrenje da se u sovjetskim fabrikama
i zavodima izradi traeni materijal; da se prilikom sklapanja novog trgovinskog ugovora Jugoslavije i SSSR-a obuhvati izvrenje te nabavke i predvidi
suma i nain isplate kao i obaveza da ona bude na vreme izvrena; i da
zamoli vladu SSSR-a da dopusti kolovanje naih studenata i specijalizaciju
ve diplomiranih studenata naih kola u sovjetskim institutima, radi pripreme neophodnog kadra projektovanog Instituta. Savi i Kapica su u pismima predlagali Titu da tokom predstojee posete Moskvi zamoli Staljina
za potrebna odobrenja i pomo, pri emu je ruski primerak Projekta mogao
da poslui kao ve spremljen materijal za novi trgovinski ugovor, koji je
trebalo da sklope Jugoslavija i SSSR. Po dobijanju traenog odobrenja od
sovjetske vlade i ukoliko bi se sve mere preduzele na vreme, Projektom je
predviano da Fiziki institut pone sa radom leta 1949. godine.18
Treba istai i da je Savi na osnivanje Fizikog instituta gledao iz
ire i optije perspektive od iskljuive elje da se razvija fizika, ili jo ue
nuklearna fizika. On je tu aktivnost posmatrao u okviru optih napora da se
u novoj dravi postave organizacioni i institucionalni temelji naunoistraivakog rada. Smatrao je da kada se osnuje institut dobie se neophodna i najmodernija institucija te vrste i osnovni kadar ljudi sa kojima za
relativno kratko vreme moe mnogo da se uradi. U perspektivi su se otvarale i mogunosti ire naune kadrovske politike: Tada bismo imali gde da
17
Isto.
AJ, KMJ 836, II-6-a/2, Projekat izgradnje Fizikog instituta u Beogradu, 17. marta 1946, pismo P. Savia Titu 17. marta 1946. i pismo P. Kapice Titu 13. marta 1946.
18
Dragomir Bondi
100
primimo i ljude sa strane, voljne da nas pomognu, a i da prikupimo svoje,

koji danas rade za tuina ([Lavoslav] Ruika, [Vladimir] Prelog, i dr.)... Ja
u se smatrati najsrenijim, kad nai mladi ljudi, koji se odaju nauci, mogu
da se razvijaju kod svoje kue i rade za svoj narod, jer sam sam iskusio ta
znai rad u tuini i za tuina.
U tom kontekstu Savi je posmatrao i pomenuto kasnije irenje
Instituta. Mesto za izgradnju je trebalo odabrati tako da bude moguno
docnije podizanje novih srodnih instituta, jer jedan povlai drugi, to bi
se po dolasku prvih kadrova odvijalo brzo. Institut je trebalo da bude jedinstvena ustanova te vrste u zemlji jer samo crpei sve izvore snaga i briljivim i dugotrajnim odabiranjem kadrova iz cele zemlje, moemo stvoriti
ustanovu te vrste onakvom kakva treba da bude. Predvieno je da u
samom poetku Institut sadri pomone laboratorije koje bi bile jezgra
buduih samostalnih instituta, meu kojima bi sam Fiziki institut bio centar mree institucija koje bi se planski i sraunato razvijale u bliskoj budunosti, u skladu sa snagama i mogunostima, a sve u cilju efikasnog razvoja
celokupne nauke i tehnike. Savi je iao u irinu, imajui u vidu i budui
Akademski grad naselje i obrazovanje jedne dravne Akademije nauka,
koja bi morala da rukovodi opremanjem kadrova i podie nau nauku i
industriju. Smatrao je da nije preuranjeno da se o tome razmilja ve tada
upozoravajui da nije nita tee nego ukloniti tvorevine improvizacije i
sluajnog rada. Ta predstojea, dravna, jugoslovenska i jedinstvena za
celu zemlju Akademija nauka nije mogla da postane stapanjem ve postojeih nacionalnih akademija, jer su se tome protivili mnogi razlozi, iju
opravdanost je pokazivalo i sovjetsko iskustvo. Pisao je Titu: Mi moramo
stvoriti jedan centar za planski nauno-istraivaki i konstruktorski rad
mimo postojeih ustanova (Akademija u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani),
kao novo i duhom i snagom i telom, pa dopustiti da u njegovoj senci nau
otiita [verovatno stecita] oni zdravi elementi, koje jo te ustanove
sadre. Bojim se da sve ovo ne izgleda preuranjeno, ali Te uveravam da je
svaki detalj izloenog savesno i mnogo puta pretresen pre nego to je napisan. U ovim redovima se vidi Savieva vera u revolucionarne ideale i poseban karakter nove drave i drutva, ali pre svega, da su se sve njegove nade
u izgradnju Fizikog instituta i planiranje razvoja naunog rada i ustanova
u zemlji oslanjale na Tita: Ako Ti, drue Marale, poloi temelje naoj
nauci, kao to si uinio sa Armijom i Dravom, onda smo mi i na tom polju
za kratko vreme meu najboljima, zakljuio je Savi u pismu Titu.19
Prema sopstvenim reima u pismu Titu, Savi je radu na osnivanju
instituta posvetio sve nade i smatrao svojim ivotnim delom u nadi da
19
AJ, KMJ 836, II-6-a/2, Pismo Pavla Savia o stvaranju Fizikog instituta u Beogradu, 17. mart 1946.
101
e opravdati do kraja poverenje. Sem toga, svakodnevno je radio u Institutu kod Kapice na usavravanju jedne metode dobijanja niskih temperatura, koju sam postavio prilikom prvog dolaska ovamo (1944). Posebno
svetlo na Titova interesovanja u to vreme (poetak 1946) baca injenica da
mu je Savi uz pismo i projekat za Fiziki institut poslao knjigu Smita
Atomska energija koja je podigla toliki um. Ovde se ona umnoava radi
instrukcije strunjaka, jer sadri onaj deo rada na tom polju, koji su angloamerikanci izveli za vreme rata i koji nije bio publikovan. U pitanju je bila
knjiga Henry de Wolf Smyth, Atomic Energy for Military Purposes: The Official Report on the Development of the Atomic Bomb under the Auspices of the
United States Goverment 19401945. A General Acount of the Scientific Research and Technical Development That Went into the Making of Atomic Bombs,
Princeton University, 1945, koja je objavljena nekoliko dana posle bacanja
atomskih bombi na Hiroimu i Nagasaki avgusta 1945. Za kratko vreme je
doivela niz izdanja i prevoda na vie svetskih jezika, izmeu ostalog brzo je
objavljeno i rusko izdanje . . , ,
1946, koje je Savi i poslao Titu. Tako je Tito, svega nekoliko meseci posle eksplozija prvih atomskih bombi, imao prilike da se upozna sa dostupnim informacijama o njihovom nastanku i sa najaktuelnijim saznanjima
o upotrebi atomske energije u vojne svrhe.20
Iz pisma Titu i podnetog projekta, moe se zakljuiti da je Savi
drugi put boravio u Moskvi 1945/46. sa jasnim zadatkom da ispita mogunosti za osnivanje Fizikog instituta u Jugoslaviji i da pridobije sovjetske
naunike i dravu da u tome prue pomo. U tome je i uspeo i izneo je konkretne predloge, ali sama ideja o osnivanju Instituta za fiziku i brzina njenog sprovoenja zavisila je od rukovodilaca dve drave i njihovih planova.
Kako je i predviano u planovima Savia i Kapice, Josip Broz Tito je dobio
priliku da se direktno upozna sa mogunostima osnivanja instituta i direktno zatrai pomo od sovjetske vlade tokom zvanine posete Sovjetskom
Savezu od 27. maja do 10. juna 1946. Prema kasnijim kazivanjima Pavla
Savia, Tito je tom prilikom posetio i Institut za fizike probleme u Moskvi
i upoznao se i razgovarao sa Kapicom, i tek tada lino izneo ideju o osnivanju Instituta za fiziku u Beogradu, koju su on i Kapica samo prihvatili, preutkujui prethodnu prepisku sa Titom i sopstvenu ulogu i napore na ispitivanju mogunosti za osnivanje takve ustanove, dobijanju pomoi od sovjetskih naunika i kreiranju projekta za osnivanje instituta. Savi se priseao Titove posete Institutu za fizike probleme u Moskvi juna 1946: Tom
prilikom dok je Tito obilazio Institut, kae mi: Doi ti u zemlju da gradimo
na institut. Tada je u stvari pala odluka o tome.Meutim, i pored Savievog svedoenja, tokom ove posete nije bilo pomena o osnivanju Instituta za
20
Isto.
Dragomir Bondi
102
fiziku u Beogradu, niti zahteva za pomo u tome od sovjetskih vlasti, kako

su predlagali Savi i Kapica.21 U zvaninim dokumentima se ne pominje ni
Titova poseta Institutu za fizike probleme i razgovor sa Kapicom, tako da,
iako su se taj susret i poseta i desili, bili su van zvaninog dela programa.22
U 2. lanu Sporazuma o ekonomskoj saradnji potpisanom 8. juna 1946.
Vlada SSSR se naelno obavezala da prui Vladi FNRJ tehniku pomo u
raznim oblastima industrije i poljoprivredi putem slanja sovjetskih strunjaka u Jugoslaviju, pruanja tehnikih informacija, razrade projekata i
druge tehnike dokumentacije i uputstava, kao i kolovanja u SSSR jugoslovenskih strunjaka i njihovog upoznavanja sa radom preduzea i naunotehnikih ustanova SSSR.23 Istog dana je sklopljen i Sporazum o uzajamnim isporukama robe izmeu SSSR i FNRJ, a u spisku robe za izvoz iz SSSR
u Jugoslaviju pominje se svega nekoliko ureaja koje su Savi i Kapica uneli
u projekat za osnivanje Instituta, a koji su svakako mogli da slue i za druge
potrebe (ispravljai sa ivom, voltmetri, ampermetri, itd.), dok se ogromna
veina predvienog materijala, opreme i instrumenata za Fiziki institut ne
pominje.24 Dakle, i pored uspona odnosa dve drave u svim oblastima, svestrane sovjetske pomoi, podrke sovjetskih naunika razvoju jugoslovenske
nauke i ugleda i truda Pavla Savia, jo uvek nije bilo mesta za pomo u
izgradnji tako vane naune ustanove kao to je bio Institut za fiziku.
U prilog tome govori i pismo Pavla Savia Mitri Mitrovi, ministarki
prosvete NR Srbije, od 16. juna 1946, nekoliko dana po zavretku Titove
posete Moskvi. Savi je bio obavezan da ministarki poalje detaljan izvetaj,
ali on se ali da izvetaj ne bi bio sadrajniji jer od svega za ta sam doao
ovamo, gotovo nita do sad nije uinjeno. Obavestio ju je da je uz pomo
Kapice, aljnikova i drugih sovjetskih strunjaka u toku prva dva meseca
21
. , , 306, 312; 1944

1960, 10; . , . ., 23; . , (19091994), 423;
(19481998), 2000, 13. Po tim naknadnim seanjima, tek
posle Titove posete i odluke da se gradi institut iz juna 1946, Savi, Kapica i sovjetski naunici su poeli da sastavljaju projekat, spiskove aparature i materijala koje je trebalo traiti od
sovjetske drave.
22
AJ, KMJ, I-1/7, Put Josipa Broza Tita u SSSR, 27. V 10. VI 1946; 19451956, , 2010, 105124;
. 1946
1964, 1, 2014, 5154. Tokom razgovora dveju delegacija bilo je rei o ekonomskoj pomoi, trgovini, osnivanju meovitih drutava, vojnoj pomoi, meunarodnim pitanjima, Trstu, Albaniji, Bugarskoj, itd.
23
, 8. jun 1946, - 19451956, 119122.
24
AJ, fond Predsednitvo Vlade FNRJ, 5064139, Sporazum izmeu Vlade SSSR i
Vlade FNRJ o uzajamnim isporukama robe i Spisak robe za izvoz iz SSSR u Jugoslaviju, 8.
jun 1946.
103
prouavao isto tehniku stranu pitanja osnivanja Fizikog instituta kod

nas, da je izradio Projekat osnivanja Instituta i uputio ga Titu sa detaljnim
potrebama koje je trebalo uneti u petogodinji plan rada Akademije nauka
SSSR i u Trgovinski ugovor Jugoslavije i SSSR. Meutim, onda joj se poalio da uprkos potrebi da se pouri, nije dobio nikakav odgovor od marala
Tita. Isticao je da izradu materijala i specijalizaciju jugoslovenskih kadrova
mora formalno da odobri sovjetska Vlada i da je spisak ljudi koje je trebalo
uputiti na specijalizaciju predao Veljku Vlahoviu jo prilikom polaska u
Moskvu (jer je ona bila u Parizu). Naglasio je da prva grupa treba da doe
ve u julu 1946. i da treba to pre nai mesto i poeti izgradnju zgrade kako
bi bila zavrena kad stignu prve isporuke instrumenata. Sa obraanjem sovjetskoj vladi je trebalo pouriti i da bi navedene potrebe ule u sovjetski
petogodinji plan, jer posle nam ne mogu nita pomoi, kad plan njihove
Akademije bude primljen. Potom je dao i nekoliko optih obavetenja: da
se u Sovjetskom Savezu sprema velika izdavaka delatnost i da e uskoro
biti mnogo lake nabavljati knjige za jugoslovenske kole; da o slanju astronoma ne moe biti ni rei jer u njima najvie oskudevaju; i da bi drugi
strunjaci rado doli u Jugoslaviju, ako bi imali gde da rade da ne bi gubili
vreme. Na kraju je prilino ogoreno zakljuivao: Ja sem staranja da steknemo pomenuti Institut i nekog uzgrednog posla na niskim temperaturama, nemam nikakvo drugo zanimanje, koje bi pravdalo moj ovdanji boravak, ako se iz bilo kog razloga, ne moe da ostvari osnivanje Fizikog Instituta kod nas. Ovo smatram, draga Mitro, za najvanije od svega, to sam
imao da ti javim. Bojim se da, bilo ti, bilo ko od drugova, nemate uverenje
da se ime drugim, vanijim bavim, pa da ne budete u zabludi, smatram za
potrebno da to naglasim. Ispalo je da sam i ovde stranac.25 Oigledno da
Savieva urba i entuzijazam nisu davali rezultate koje je oekivao i da
osnivanje Instituta nije moglo ii brzinom koju je eleo.
Savi se krajem 1946. vratio u zemlju i preuzeo brojne dunosti u
Partiji, na Beogradskom univerzitetu i Srpskoj akademiji nauka. Jo septembra 1945. bio je izabran za redovnog profesora fizike hemije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a potom 1947. za profesora i upravnika fiziko-hemijskog zavoda na Prirodno-matematikom fakultetu u Beogradu. U
meuvremenu je obavljao i dunost prorektora Beogradskog univerziteta, a
marta 1946. postao je i dopisni lan Srpske akademije nauka.26
25
AJ, CK SKJ, 507, Ideoloka komisija, VIII, IV/d,-373, Pavle Savi Mitri Mitrovi, 16. jun 1946. Savi i u pismu Titu 17. marta 1946. pominje spisak ljudi koje je sa Titovom dozvolom naao u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani i predao pred dolazak u Moskvu Veljku Vlahoviu, kao predlog za specijalizaciju u SSSR-u.
26
AS, MPS, fasc. III, dosije 26 (dosije P. Savia); Arhiv SANU, Dosije Pavla Savia;
. , , 281283; 19441960, 10.
104
Dragomir Bondi
Ipak, najvaniji zadatak kojem je bio posveen od jeseni 1947. godine bio je izgradnja Instituta za fiziku u Vini. Pri tom mu je svakako od
velike pomoi bilo iskustvo steeno tokom boravka u Moskvi 1944. i
1945/46. i projekat koji je tamo nastao. Meutim, direktne materijalne i
kadrovske pomoi sa sovjetske strane nije moglo biti, poto je ve poinjao
dubok raskol i prekid svih odnosa izmeu dravnih i partijskih rukovodstava Jugoslavije i Sovjetskog Saveza.
Dragomir Bondi
PAVLE SAVIS WORK IN MOSCOW 1944 AND 1945/46 AND PROJECT
FOR CONSTRUCTION OF THE YUGOSLAV INSTITUTE OF PHYSICS
Summary
Pavle Savi, distinguished Serbian scientist, Communist and Partisan, was twice in Moscow since 1944 to 1946: since April to October 1944,
and since July 1945 to autumn 1946. Both times he dealt with scientific
research in the Institute of physical problems, but during his second staying he paid special attention on providing funds, and financial and personnel assistance for the establishment of the Institute of Physics in Yugoslavia. Together with Soviet scientists led by academician Pyotr Leonidovich
Kapitsa, Savi has compiled a detailed project for construction of institute
of Physics, and predicted that necessary professional staff should be trained, and necessary material, instruments and apparatus should be purchased in Soviet Union. The project and plans were presented to Josip Broz
Tito, and it was proposed to him to formally request help of Soviet government in realization of project, during his visit to Moscow in June 1946. In
later memoirs it is mentioned that Tito was first to put forward the idea of
building the institute of Physics in Yugoslavia during his visit to Moscow.
But, the archival sources clearly indicates that Pavle Savi went to Moscow
with a clear assignment to examine possibilities, to design the project and
to win support for the construction of the institute. In autumn 1946 Savi
came back to Belgrade, and since autumn 1947 he worked intensively on
building of Institute of Physics in Vina, but without the assistance of the
Soviet Union, with which the Yugoslav leadership was on the threshold of
bitter conflict.
Dr KONSTANTINOS KATSANOS, savetnik

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Grke
UDK 94:327(497.1:495)"194/195"(093.2)
314.151.3-054.73(=14)(497.1)"1940/1948"(093.2)
U NOVOJ DOMOVINI
Izbeglice iz Grke u NR Makedoniji
APSTRAKT: Na temelju arhivske grae i relevantne literature rad se
bavi pitanjem izbeglica koji su iz Grke pobegli u Narodnu Republiku
Makedoniju tokom 1940-ih godina. Rekonstruie se stvaranje i struktura izbeglike grupe, a analizira pitanje repatrijacije, dravljanstva i
imovine izbeglica u okviru jugoslovensko-grkih odnosa. Potom je dat
kratak osvrt na doprinos izbeglica procesu izgradnje slavomakedonske
nacije.
Kljune rei: Grki graanski rat, izbeglice, Grka, Jugoslavija, slavomakedonska nacija
Pitanje grkih izbeglica u Jugoslaviji bila je tema istraivaa iz raznih zemalja, koji su se bavili mnogobrojnim aspektima tog pitanja. Meu
njima su bili umeanost Jugoslavije u Graanski rat u Grkoj, sukobi
Komunistike partije Grke sa slavomakedonskim organizacijama (SNOF,
NOF), ivot i delatnost grkih izbeglica u Narodnoj Republici Makedoniji
(NRM), odnosno Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji (FNRJ), evakuacija grke dece, meunarodne dimenzije tog problema, delatnost emigracije u Istonoj Evropi i pitanje repatrijacije. Pitanje izbeglica je posmatrano i u kontekstu usmene istorije, a dotaknuto je i pitanje istoriografije
grkog Graanskoga rata.1
1
Od bogate bibliografije o tom pitanju, videti: Momilo Mitrovi, Izbeglice iz Grke u Jugoslaviji, 19451960. god., Tokovi istorije, 34(1997), 185199 (u daljem tekstu:
Mitrovi, Izbeglice iz Grke u Jugoslaviji), Milan Ristovi, Deca izbeglice iz Grke u Jugoslaviji 19481960, Beograd 1998 (u daljem tekstu: Ristovi, Deca izbeglice),
(.), . [Vasilis Gunaris
i Iakovos Mihailidis (ured.), Izbeglice na Balkanu. Seanje i ukljuivanje], Atina 2004 (u daljem
tekstu: Gunaris i Mihailidis, Izbeglice na Balkanu), (.),
. [Irini
Lagani i Maria Bontila (ured.), Otmica dece ili spasenje dece. Deca Grkog graanskog rata u
Istonoj i Centralnoj Evropi], Solun 2012 (u daljem tekstu: Lagani i Bontila, Otmica dece ili
spasenje dece.), , 1944 :
106
U ovom radu razmatramo neke aspekte tog pitanja na osnovu novih

arhivskih podataka iz grkih i jugoslovenskih arhiva. Istovremeno, osvrnuemo se na tradicionalna miljenja o pojedinim aspektima izbeglikog pitanja koja su nastala u Grkoj i Jugoslaviji tokom Graanskog rata i koja se
aktuelizuju u nekim radovima dananje istoriografije.
Formiranje izbeglike grupe
U politikoj frazeologiji tokom 1940-ih godina razvilo se stereotipno shvatanje o formiranju izbeglike grupe u Jugoslaviji. Prema stavu tadanjih rukovodilaca slavomakedonskih organizacija, izbeglice su bile rtve
Graanskog rata i prilika koje su vladale u Grkoj posle osloboenja od
nemakih, italijanskih i bugarskih okupatora. Prema retorici atinskih zvaninika, svi oni koji su napustili grku teritoriju bili su saradnici okupatora
i pobegli su da bi izbegli posledice zakona ili su prihvatili slavomakedonski
nacionalni identitet koji je poeo da se gradi posle 1944. godine u NRM.
Obe strane su, u stvari, prikazivale formiranje izbeglike grupe prema crnobeloj emi otpora i kolaboracije ili vinovnika i rtava.
Za razliku od tih stereotipnih shvatanja, izvori otkrivaju sloeniju
stvarnost. Izbeglika grupa u Jugoslaviji se formirala posle pojedinanih
izbeglikih talasa. Emigracija grkih podanika poela je tokom okupacije. U
periodu 1941. do 1944. bugarske okupacione vlasti su smestile, uglavnom u
Bitolju, manji broj svojih saradnika.2 Druga, isto tako mala izbeglika grupa
se povukla u NRM sa nemakom vojskom prilikom njenog povlaenja iz
Grke. Bili su to uglavnom uesnici ili njihovi saradnici u kontra-etama
koje su delovale u severozapadnoj Grkoj tokom okupacije. Meu njima je
bilo dosta saradnika bugarskih okupatora, odnosno uesnika probugarske
kolaboracionistike organizacije koja je poznata pod imenom Ohrana.3
, 2013, 181194 (u daljem tekstu: ,
), -, - .
(19481960),
2012 (u daljem tekstu: , ), ,
: 19501967 [Konstantinos Katsanos, Nepostojee pitanje: Jugoslovensko-grki odnosi i Makedonsko pitanje 1950
1967], Solun 2013 (u daljem tekstu: Katsanos, Nepostojee pitanje).
2
Diplomatski arhiv Ministarstva inostranih poslova Srbije Politika arhiva (u daljem
tekstu DAMIPS, PA), Grka, godina 1951, fascikla 30, dosije 21, signatura 419307 u:
(.), .
19501967 [Konstantinos Katsanos (ured.), Makedonsko pitanje i Jugoslavija. Tajni jugoslovenski dokumenti 19501967], Solun 2009, 6271 i 256258 (u daljem tekstu:
Katsanos, Makedonsko pitanje i Jugoslavija), Mitrovi, Izbeglice iz Grke u Jugoslaviji, 186187.
3
Arhiv Jugoslavije (u daljem tekstu: AJ), CK SKJ/507/II-33/V-253, Elaborat o
izbeglicama iz Egejske Makedonije. Isti dokumenat je koristio i Mitrovi, Izbeglice iz Grke
u Jugoslaviji, 185188.
U novoj domovini
107
Drugi talas se pojavio od sredine do kraja 1944. godine. U to vreme,

Komunistika partija Grke (KPG-KKE) dozvolila je stvaranje Slavomakedonskog narodnooslobodilakog front (SNOF) kako bi se smanjio uticaj
Ohrane meu Slavofonima.4 Nekoliko meseci kasnije, zbog nacionalistike i
autonomistike propagande rukovodilaca SNOF-a, KPG je rasformirala
organizaciju. U znak protesta slavomakedonska grupa sa Naumom Pejovskom na elu napustila je sredinom maja 1944. grku teritoriju. Tokom
leta, KPG je dozvolila stvaranje dva slavomakedonska bataljona. Slavomakedonski rukovodioci su ukljuivali u redove tih bataljona i bive saradnike
okupatora, pa je KPG odluila da se bataljoni rasformiraju. Pripadnici ovih
vojnih formacija nisu izvrili naredbu KPG i napustili su grku teritoriju.5
Trei talas se pojavio tokom perioda belog terora. Pod tim izrazom
se podrazumeva period od poraza leviarskih snaga u decembarskoj pobuni u Atini (1944) i potpisivanja sporazuma u Varkizi (12. februara 1945) o
razoruanju Grke narodnooslobodilake armije (ELAS) do odravanja parlamentarnih izbora (31. marta 1946). U ovom burnom periodu grke istorije vladalo je stanje opteg nasilja. to se slavofonskog stanovnitva tie,
desniarske paravojne formacije i organi grkih vlasti smatrali su da su slavofoni u zemlji predstavljali neku vrstu pete kolone u pokuaju Jugoslavije i Bugarske da Grkoj otmu Makedoniju. Imajui u vidu da je deo slavofonskog stanovnitva svesno saraivao sa okupatorima, vlasti su optuivale
sve slavofone za kolaboracionizam.6
Svi slavofoni, naravno, nisu bili saradnici okupatora. Tokom okupacije, kako se smatra, u grkoj Makedoniji najmanje 13.000 slavofona je izjavilo da se oseaju Bugarima.7 Prema jugoslovenskim izvorima taj broj je bio
4
Pod izrazom Slavofoni se podrazumeju svi stanovnici severne Grke koji su koristili jedan slovenski idiom, nezavisno od njihovog nacionalnog identiteta. Pod izrazom Slavomakedonci ili Makedonci podrazumevaju se svi oni koji su prihvatili ideologiju o posebnoj
makedonskoj, odnosno slavomakedonskoj naciji koja se razvila posle 1944. godina u NRM.
5
Sfetas, Spyridon, Autonomist Movements of the Slavophones in 1944: The Attitude of the Communist Party of Greece and the Protection of the Greek-Yugoslav Border, Balkan Studies, 36/2 (1995), 297317. O prikljuenju bivih saradnika okupatora redovima SNOF-a, videti: AJ, CK SKJ/507/II-33/V-253, Elaborat o izbeglicama iz Egejske Makedonije.
6
Mark Mazower Three Forms of Political Justice: Greece, 19441945, Mark Mazower (edit.), After the War Was Over: Reconstructing the Family, Nation, and State in Greece,
19431960, Princeton 2000, pp. 2441 (u daljem tekstu: Mazower, After the War Was Over).
7
Prema podacima grkih vlasti, izjavili su da se oseaju Bugarima oko 16.000 slavofona, odnosno 4.225 u Florinskom, 3.040 u Kastorijskom i 1.382 u Eordejskom okrugu.
Prema britanskim podacima njihov broj se poveao na 23.000, a pri kraju rata spao na
13.000. Grki funkcioner za vreme okupacije u Grkoj Makedoniji Atanasios Hrisohou tvrdi
pominje 13.000 slavofona, dok bugarski oficir Anton Kalev navodi da je bilo 19.000 slavofona koji su se oseali Bugarima. Videti: , :
19411944 [Ioannis Koliopulos, Pljaka-
108
neto manji, oko 10.000 lica, dok je broj naoruanih od strane bugarskih
snaga u zapadnoj grkoj Makedoniji iznosio 3.0003.500 ljudi.8 Jugoslovenske vlasti su imale svest o kolaboraciji, ali su u tadanjim prilikama preovladale politike kalkulacije. Generalni konzul Jugoslavije u Solunu A. Iliji
je krajem 1945. zabeleio da je u naoj koloniji odnosno kod naeg ivlja u
Grkoj uopte prevladavao prema okupatoru neki oportunizam, koji je za
osudu s gledita naeg narodnog shvatanja, ali koji se ne moe osuditi obzirom na ciljeve nae politike, sem u sluajevima kad se radi o otvorenom
kolaboracionizmu. Isti diplomata je naglasio da obzirom meutim na
injenicu da je na ivalj stvarno u dosta znatnom procentu suraivao sa
okupatorom, napose sa Bugarima, dok se drugi deo vladao vie manje oportunistiki, ne moe se u privoenju ovog naeg ivlja nacionalnoj svesti i u
naem poimanju narodnih dunosti upotrebljavati kriterij koji se upotrebljava dosledno u naoj zemlji, ve je potrebno da se bude mnogo irokogrudniji, kako bi se u koloniji i naem ivlju uopte moglo postepeno i da uspehom provoditi okupljanje oko Nove Jugoslavije.9
Moda su politike kalkulacije naterale Jugoslaviju da bude mnogo
irokogrudnija, ipak sline politike prilike su naterale grke desniarske
krugove da primenjuju princip kolektivne odgovornosti protiv slavofonskog stanovnitva.10 U prvim mesecima 1945. formirani su specijalni sudovi
i krajem aprila poelo je suenje raznim saradnicima okupatora. Nemamo
jo celokupnu sliku o primeni prava protiv kolaboracionista, a posebno protiv slavofona. Prema postojeim podacima, u Florinskom okrugu, gde je
broj pristalica SNOF-a bio najvei, 1945. godine bilo je 93 suenja sa 302
optuena i 134 osuena lica. Idue godine broj suenja se poveao na 261
sa 1.756 optuenih i 818 osuenih.11 Poreenja radi, u Solunskom okrugu
tokom 194546. godine bilo je 663 optuena i 410 osuenih.12 Teko je
utvrditi da li su ljudi pobegli zbog straha od suenja ili su sudska reenja
nje svesti. Makedonsko pitanje u okupacionoj zapadnoj Makedoniji 19411944], Solun 1994,
224226.
8
AJ, CK SKJ/507/II-33/V-253, Elaborat o izbeglicama iz Egejske Makedonije.
9
AJ, 836, I-3-b/240, Generalni konzulat DFJ u Solunu Ministarstvu inostranih
poslova, Opti pregled stanja naih ustanova i prilika u Solunu/Pov. br. 31/Solun, 5. novembar 1945.
10
, :
19451949 [Ioannis Koliopulos, Pljakanje svesti. Makedonsko pitanje u toku Graanskog rata u zapadnoj Makedoniji 19451949], Solun 1995, 138.
11
, .
( ) [Konstantinos Sulidis, Specijalni sud u
Florini. Lokalni domet jedne evropske pojave, postdiplomski rad u rukopisu], Solun 2014 (u
daljem tekstu: Sulidis, Specijalni sud u Florini).
12
Eleni Haidia, The Punishment of Collaborators in Northern Greece, 1945
1946, Mazower, After the War Was Over, pp. 4261.
U novoj domovini
109
prouzrokovala izbegliki talas. U svakom sluaju, u primeni prava protiv

kolaboracionista u Grkoj su preovladavali, kao i u drugim zemljama, lini i
politiki obrauni, etnike predrasude i elja za osvetom.
etvrti talas se pojavio krajem 1946. i poetkom 1947, kada su iz
Bugarske preli u NRM izbeglice koje su se iselile na bugarsku teritoriju
tokom okupacije ili su se povukle sa grke teritorije pratei bugarsku vojsku.13 Radilo se o licima koji su se izjasnili kao Bugari i ukljuili u bugarsku
administraciju tokom okupacije. Posle bugarske kapitulacije stanovnici
istone grke Makedonije poeli su masovno da bee u Bugarsku, bojei se
osvete lokalnog stanovnitva. Osveta koja je kulminirala krajem 1944. bila
je motivisana zloinima bugarske okupacione vojske u regionu, a posebno
posle Dramskog ustanka (1941). Pored osvete, u prolee 1945. poelo je
suenje saradnicima okupatora. Gledano iz ugla bugarofilskih grkih podanika saradnja sa bugarskom vlau nije predstavljala saradnju sa okupatorom ve sluenje narodu. No, iz ugla grkih sudova, ova delatnost je spadala u okvir otvorene kolaboracije. U toku 1945. bilo je 420 optuenih i 220
osuenih, a 1946. godine 1.364 optuena i 1.008 osuenih.14 Kao u Florinskom regionu, u Dramskom okrugu je veina optuenih (7 od 10) bila
suena u odsutnosti, a u datim okolnostima vladao je aksiom da je svako ko
se nije pojavio pred sudom bio kriv. Deo tih izbeglica koji su bili nastanjeni
u Bugarskoj tokom 1946. i 1947. godine iseljavao se u NRM. Okolnosti pod
kojima su izbeglice naputale bugarsku teritoriju postale su predmet raznih
gledita. Prema bugarskoj istoriografiji izbeglice su bile primorani na to, a
prema slavomakedonskoj istoriografiji oni su dobrovoljno selili u NRM.15
Izgleda da bugarske vlasti, iako su odluile da se izbeglice makedonskog
porekla i nacionalnosti deportuju u Jugoslaviju, tu meru nisu sprovodile u
svim mestima Bugarske.16
13
DAMIPS, PA, Grka, godina 1951, fasc. 30, dos. 21, sign. 419307 u: Katsanos,
Makedonsko pitanje i Jugoslavija, 257.
14
, (19451966).
, ,
(.), .
, [Vasilis Ritzaleos, Specijalni sud u Drami (19451966). Tekoe i problemi u primeni
prava posle okupacije, u Iakovos Mihailidis, Ilias Nikolakopulos i Hagen Flaiser, Neprijatelj
unutar zidova. Aspekti kolaboracionizma u Grkoj tokom okupacije] Atina 2006, 365387.
15
,
, 1981, 31 i 251
(u daljem tekstu: , ), ,
, (
40- 80- XX ), 2007, 8292.
16
Vemund Aarbakke, 1940
1990 [Izbeglice i izbeglike grupe u Bugarskoj 19401990], Gunaris i Mihailidis, Izbeglice
na Balkanu, 387389.
110
Novi izbegliki talas se pojavio tokom 1947. i 1948. godine. Radilo

se uglavnom o civilnom stanovnitvu pograninih regiona, o nevinim ljudima, odnosno rtvama Graanskog rata koje su prele jugoslovenskogrku granicu. U istu grupu spadaju i deca koja su evakuisana sa grke teritorije tokom 1948. godine. Prema oceni jugoslovenskih vlasti, motivi za
ovu emigraciju su [bili] represalije grkih vladinih trupa protiv stanovnitva
u Makedoniji u vezi sa graanskim ratom [] U ovoj grupi pristigao je u
NR Makedoniju i izvestan broj egejskih Makedonaca, koji su eleli da se
sklone od ratnih tekoa koje su vladale na teritoriji pod kontrolom DAGa.17 U isto vreme grku teritoriju su napustili borci Demokratske armije Grke
(DAG) koji su bili na strani Tita u sukobu sa Staljinom i protiv zvanine linije
KPG. Najzad, male grupe izbeglica su prele jugoslovensko-grku granicu posle sloma DAG-a i zavretka Graanskog rata u Grkoj (avgust 1949).
Priliv izbeglica u Jugoslaviju tokom 1940-ih
Obe vlade su davale netane podatke o broju izbeglica. Grka vlada
je preuveliavala broj izbeglica kako bi dokazala iroke dimenzije kolaboracionizma meu slavofonima. Naputanje grke teritorije se smatralo dokazom o saradnji sa okupatorom. Istovremeno, nastanjenje velikog broja
izbeglica, odnosno lica koja su bila sposobna da nose oruje iskorieno je
kao argumenat o velikoj opasnosti koja je pretila Grkoj sa Severa. Ta slika je odgovarala retorici jugoslovenske vlade o kompaktnom slavomakedonskom ivlju u Grkoj i brutalnim metodama grkog monarhofaistikog reima prema njemu. Istovetni su bili i argumenti o deci-izbeglicama.
Grke vlasti, govorei o otmici dece, poveavale su njihov broj u pokuaju
da se uveliaju oseaji uasa koji je izazvao taj danak u krvi i da se akcija grkih partizana uporedi sa janjiarstvom. S druge strane, povean broj
grke dece je odgovarao politici jugoslovenskih vlasti, zato to je ta slika
ojaala argument o represiji protiv komunista i slavomakedonaca od grkih vlasti, ali i argument o humanitarnoj akciji i spasavanju grke dece
od strahota rata.18 Broj izbeglica koji su iz Grke preli u Jugoslaviju razliito
17
Katsanos, Makedonsko pitanje i Jugoslavija, 257.

O Graanskom ratu u Grkoj i odnosu Jugoslavije prema Grkoj u to vreme,
videti: Milan Ristovi, Jugoslavija i Graanski rat u Grkoj (19451950); Balkan posle Drugog svetskog rata, Petar Kaavenda (ured.), Beograd 1996, 7185, ,
.
(19441946) [Iakovos Mihailidis, Lica Janusa. Jugoslovensko-grki odnosi uoi grkog
Graanskog rata (19441946)], Atina 2003 i isti autor, .
(19471949) [Iakovos Mihailidis, Lica Janusa. Jugoslovensko-grki odnosi u toku grkog Graanskog rata (1947
1949)], Atina 2007.
18
U novoj domovini
111
je procenjivan tako da se u literaturi nalaze podaci koji se kreu od 25.000

do 30.000.19
Prema podacima jugoslovenskih vlasti, u Jugoslaviju je od poetka
rata do poetka 1944. emigriralo 500 osoba. Te izbeglice su bugarske vlasti,
kao to je ve reeno, smestile uglavnom u Bitolju. Tokom 1944. pobeglo je
u NRM oko 4.000 izbeglica a sledee, 1945. godine jo 5.000. Veina tih
izbeglica, 8.664 osobe, odnosno 3.328 mukaraca, 2.186 ena i 3.150 dece,
nastanili su se u NRM, a ostali u drugim gradovima Jugoslavije.20 Broj izbeglica se poveao u narednim godinama. Tokom 1946. iselilo se u Jugoslaviju
8.000 osoba. Meu njima su bile i izbeglice koje su u Jugoslaviju prele
preko Bugarske. Jo 6.000 izbeglica prelo je jugoslovensko-grku granicu
tokom 1947. godine.21 U narednim godinama broj osoba koje su napustile
grku teritoriju se smanjivao. Tokom 1948. emigriralo je 3.000 izbeglica,
njih 2.000 tokom 1949. i samo 95 lica 19501951. godine. Prema popisu,
ukupan broj izbeglica koji su preli u FNRJ direktno iz Grke ili preko
Bugarske do 1951. iznosio je 28.595. Posle sukoba sa Kominformom FNRJ
je napustilo oko 4.000 lica, pa se broj izbeglica smanjio na 24.595. Veina
tih lica oko 19.000, ivela je u NRM, oko 4.000 u dva naselja (akovo i
Kruevlje) i 1.595 u drugim jugoslovenskim republikama.22
Jugoslovensko-grku granicu nisu preli samo borci narodnooslobodilakog rata ve i kompletne porodice. Prema arhivskim podacima,
tokom 1945. u Jugoslaviji su se nastanile 1.204 porodice sa 5.402 lana.
Godine 1946. broj porodica je dostigao 1.630 sa 6.270 lanova. Naredne
godine broj izbeglikih porodica se poveao na 2.406 sa 13.606 lanova, a u
toku 1948. na 3.269 porodica.23 Nedatirani popis, najverovatnije iz sredine
19
Evangelos Kofos, Nationalism and Communism in Macedonia, New York 19932,

147148; , , 131.
20
, ,
, AJ, CK
SKJ/507/II-33/V-253, Elaborat o izbeglicama iz Egejske Makedonije, ,
, 83.
21
Uporedi: Jugoslavija 19181984. Zbirka dokumenata, urednici Branko Petranovi
i Zeevi Momilo, Beograd 1985, 830832 o nastanjenju 20.104 emigranta poetkom
1947. u Jugoslaviju.
22
DAMIPS, PA, Grka, god. 1951, fasc. 30, dos. 21, sign. 419307, u: Katsanos,
Makedonsko pitanje i Jugoslavija, 257. Izvetaj pripremljen uoi Titove posete Atini (1954)
navodi da je broj izbeglica iznosio 23.000. AJ, 837, I-2/3/202343-Monografije. Grka, 127.
Nekoliko godina kasnije, predsednik vlade NRM Ljupo Arsov zabeleio je da je u Jugoslaviji
do 1955. godine bilo nastanjeno 20.000 izbeglica, , 20 1955. U
izvetaju koji je pripremljen uoi posete grkog premijera Konstantinosa Karamanlisa Beogradu (1956) naveden je broj od oko 30.000 izbeglica, AJ, 837, I-3-a/318-Informativnopolitiki materijal.
23
, ,
. .
112
1949. godine, navodi da se u NRM nastanilo 4.159 porodica i 1.218 pojedinaca, ukupno 17.905 izbeglica.24 Svi popisi koje su izvrile lokalne vlasti,
nezavisno od sitnih neslaganja, pokazuju da su najvei broj izbeglica u
NRM inile kompletne porodice.
Neslaganja o broju dece-izbeglica, ali i o dolasku u Jugoslaviju sreemo i u literaturi. Podaci se kreu od 17.529 (bez Jugoslavije) do 28.296
dece. Grki crveni krst je u januaru 1950. raunao da je grku teritoriju
napustilo 28.296 dece, od kojih su 11.600 smetena u Jugoslaviji. Komisija
Pomo deci je krajem 1949. procenjivala broj dece na 27.200, od kojih se
11.000 nastanilo u Jugoslaviji; Grka komunistika partija navodi da 1950.
broj dece, bez Jugoslavije, iznosi 17.529.25 Izvori se slau u tome da je oko
11.000 dece bilo smeteno u Jugoslaviji, a ostala u drugim istonoevropskim zemljama. Sline podatke je navodio i Jugoslovenski crveni krst (JCK).
Prema izvetaju JCK krajem 1948. godine 1.692 dece su bila smetena u
domovima JCK, a 8.908 ivelo je sa roditeljima ili sa izbeglim porodicama
na teritoriji NRM.26 Poetkom januara 1950. JCK je izvestio Meunarodni
crveni krst da se na jugoslovenskoj teritoriji nalazi 9.119 dece, od kojih je
7.274 smeteno sa roditeljima i 1.845 zbrinuto u deijim domovima. Istovremeno JCK izvetava da je tokom 1949. godine 2.094 dece prebaeno u
ehoslovaku. Godinu i po dana kasnije, u septembru 1951, prema zvaninom popisu izbeglica koji je izvren u Jugoslaviji, na jugoslovenskom tlu se
nalazilo 9.489 dece, od kojih 8.281 sa roditeljima i 1.208 zbrinutih u domovima. Prema istom izvetaju, od 30. marta 1948. do kraja septembra 1949.
kroz Jugoslaviju je prolo 14.028 dece.27
Veina izbeglica, oko tri etvrtine, ukljuujui i decu-izbeglice smetena je na jugoslovenskoj teritoriji pre nego to je objavljena odluka o evakuaciji
dece iz grke Makedonije, poetkom marta 1948. Veinu izbeglica u Jugoslaviji
inile su kompletne porodice. Bilo bi iracionalno tvrditi da su izbeglice, napustivi grku teritoriju, ostavili svoju decu kod roaka ili prijatelja, u oekivanju
odluke Prevremene demokratske vlade Grke o evakuaciji dece. U sutini, evakuacija dece iz Grke na osnovu odluke Privremene demokratske vlade donete
krajem februara 1948. odnosila se uglavnom na decu koja su prolazila kroz
Jugoslaviju i potom se nastanjivala u istonoevropskim zemljama.
24
, ,
,
, , , , , .
25
,
, 19481954 [Iakovos Mihailidis, Otmena deca u NRM, 19481954], Lagani i
Bontila, Otmica dece ili spaenje dece, 86.
26
DAMIPS, PA, Grka, god. 1949, fasc. 40, dos. 14, sign. 423346.
27
Ristovi, Deca izbeglice, 96 i 106; Katsanos, Makedonsko pitanje i Jugoslavija, 71.
U novoj domovini
113
Struktura izbeglica
Izbegliko pitanje je izazvalo otre reakcije i jugoslovenske i grke
vlade. Ve je reeno da prema stavovima tadanjeg slavomakedonskog,
odnosno jugoslovenskog rukovodstva, izbegliki talas se pojavio kao rezultat represije. To stereotipno tumaenje vezano je za isticanje brojnih i nevinih rtava koje su Slavomakedonci podneli tokom 1940-ih godina branei
svoje nacionalne interese u Grkoj. Stereotipna je bila i retorika atinskih
vlada. Izbegliki talas se pojavio kao rezultat linog i ideolokog izbora, pa
su prema njihovim tumaenjima iz Grke pobegli svi oni koji su bili kolaboracionisti ili koji se nisu oseali Grcima.28
Izbeglika populacija u Jugoslaviji ipak nije bila kompaktna. Od
njenog formiranja izdvajale su se razne grupe sa jasnom ideolokom i politikom orijentacijom. Ove grupe su bile podlone promenama, osobe iz
jednog kruga su prelazile u drugi zavisno od razvoja dogaaja.
Prvoj grupi su pripadala lica koja su imala jasnu komunistiku orijentaciju. Borei se u redovima KPG ta grupa je teila pobedi komunizma i
izgradnji socijalistikog drutva. No, nisu svi komunisti delili isto shvatanje o stvaranju budue drave. Jedna podgrupa je prihvatala ideju ujedinjenja cele geografske Makedonije u sklopu jugoslovenske federacije.
Druga podgrupa nije prihvatala jugoslovenske ideje o makedonskoj dravi.
Najvei deo te podgrupe je napustio Jugoslaviju posle sukoba Tita sa Staljinom i nastanio se u drugim istonoevropskim zemljama, ukljuujui i
Bugarsku.29
Druga grupa je bila sainjena od izbeglica probugarske orijentacije,
pre svega onih koji su se preselili u Jugoslaviju za vreme okupacije. Jedan
broj izbeglica napustio je grku teritoriju tokom 1944. i 1945. zbog saradnje
sa okupatorom i bio irokogrudnije prihvaen u Jugoslaviji. U istu grupu
moramo uraunati i izbeglice iz Dramskog i Sereskog sreza koje su saraivale sa bugarskim okupacionim vlastima i pobegle u Bugarsku zajedno sa
bugarskim trupama. Ove izbeglice su 1946. prele u NRM gde su bile smetene i obraivale fondovsku zemlju. Prema arhivskim izvorima, oni su svojim radom uspeli da poboljavaju standard svog ivota, i stekli prilian kapital u novcu, kao i stoci, tako da su uslovi ivota u NR Makedoniji, odgovarali njihovoj sklonosti za radom i obogaivanjem. Reenjem jugoslovenskih
28
, .
, 19461949, 2003, 2436.
29
, ,
. , , 836, I-3-b/279, Ristovi, Eksperiment Buljkes grka republika u
Jugoslaviji 19451949, Godinjak za drutvenu istoriju, 23(1997), 179201.
114
vlasti ove izbeglice su se preselile u akovo, uprkos njihovom negativnom

stavu prema toj odluci.30
Najvei deo grkih izbeglica bile su rtve Graanskog rata u
Grkoj. Veina izbeglica je smatrala kako je njihov premetaj u Jugoslaviju
privremen.31 Slian je bio i pristup jugoslovenskih vlasti. Dok je rat trajao,
uprkos ogromnim sredstvima koja su troile jugoslovenske vlasti, sve mere
su bile privremenog karaktera i orijentisane ka reenju svakodnevnih potreba izbeglica. No, slaba etva, nedostatak javnih radova i obradive zemlje
koja bi mogla da se dodeli izbeglicama stvarali su dodatne tekoe. Prema
izvetaju koji je sainjen uoi posete Tita Skopju 1949. godine, u koliko se
izmene politike prilike u Grkoj i stanje postane snoljivo najbolje bi reenje bilo da se vrate u Grku na svoju zemlju, jer pored toga to klimu teko
podnose i sami begunci ele da se povrate na svoju zemlju.32 Nekoliko
godina kasnije, vlada NRM u dopisu MIP-u navodi da oigledno je da cela
ova masa izbeglica nije mogla nositi oruje protiv vladinih formacija, ve da
je u svom ogromnom delu izbeglika masa koja je u onom haotinom stanju
spasavala goli ivot beei u Jugoslaviju ne posle pobede vladinih snaga, ve
u periodu dok je graanski rat bio jo u punom jeku to govori dovoljno da
su ove izbeglice bile u nemogunosti da daju aktivnu podrku jednoj ili
drugoj strani, dok je rat dotle besneo.33
Veina izbeglica nije pripadala komunistikoj ideologiji. Tokom
meuratnog razdoblja glasako telo u Grkoj bilo je podeljeno na lanove
narodne i liberalne partije. U severnim krajevima Grke, iseljenici iz Male
Azije su bili uglavnom glasai liberalne stranke Elefteriosa Venizelosa. Slavofonska populacija je dola u sukob sa iseljenicima iz Male Azije zbog dodele
zemljita. Ekonomsko pitanje je dobilo politiku dimenziju, ali ni u jednom
sluaju agrarno pitanje se nije pretvorilo u etniki sukob. Poto se Venizelos
pojavio kao zatitnik maloazijskih iseljenika, slavofoni su masovno glasali za
desniarske partije, uglavnom za Narodnu partiju, najveu desniarsku
stranku. U toku okupacije KPG nije uspela da proiri uticaj meu slavofonskom populacijom, a kada je to pokuala preko SNOF-a dola je u sukob sa
organizacijom. Osim toga, do jeseni 1946. slavomakedonska organizacija,
koje je u aprilu 1945. dobila ime NOF, nije imala organsku vezu sa KPG.
Kada je re o makedonskoj nacionalnoj ideologiji teko je utvrditi
do koje mere je ona uhvatila koren meu slavofonima u toku okupacije i u
30
, ,
. .
31
, ,
1.996.40.60/410414.
32
AJ, 836, II-1/19, Izbeglice iz Egejske Makedonije.
33
U novoj domovini
115
prvim godinama posle osloboenja. Ilija Dimovski (Goce), rukovodilac slavomakedonskog bataljona koji je napustio grku teritoriju u oktobru 1944,
govorei na kraju 1945. o stanju izbeglica u NRM belei da u politikom
pogledu ne postoje nikakvi uslovi za moralno i nacionalno uzdizanje, izmuenog i mizernog naroda. Ne postoje nikakva prosvetna ni agitaciona propaganda. Ne postoji nikakav politiki ivot. Poloaj u kome se nalaze emigranti moe doneti velike tete, poto reakcija iskoriuje njihovo nezadovoljstvo i njihov mizeran ivot.34 Ni nekoliko godina kasnije situacija se
nije promenila, pa izvetaji jugoslovenskih vlasti govore o niskoj politikoj
i nacionalnoj svesti veine izbeglica.35 Iste vlasti su bile uverenja da je
stvaranje i delatnost SNOF-a, a kasnije NOF-a doprinela mnogo buenju
nacionalne svesti, kao i podizanju njihovog politikog nivoa. Izraavali su,
meutim, sumnju u pogledu plodova te delatnosti budui da se ne moe sa
sigurnou tvrditi da je u potpunosti iskorenjeno u svesti, naroito starijih
ljudi, bugarofilstvo.36
Pitanje repatrijacije izbeglica
Do zavretka Grkog graanskog rata izbeglice su oekivale ishod
oruanih sukoba i stvaranje uslova za repatrijaciju. Dok je rat trajao grupa
grkih izbeglica, koja je dola u Jugoslaviju preko Bugarske, traila je da joj
se dozvoli povratak u Bugarsku. U martu 1948. otpravnik poslova bugarske
ambasade u Beogradu obavestio je jugoslovensko Ministarstvo inostranih
poslova (MIP) da je oko 3.500 izbeglica smetenih u akovu trailo posredovanje bugarske ambasade da se vrate u Bugarsku, navodei kao razlog
teke ivotne uslove. MIP se nije odazvao elji izbeglica i predloio je da se
preduzmu mere da se njihovi ivotni uslovi poboljaju, kako bi se spreile
njihove akcije za povratak u Bugarsku.37
Posle nekoliko meseci, u jeseni 1948, grka vlada je pokrenula pitanje otmice grke dece u Organizaciji ujedinjenih nacija (UN), traei njihovu bezuslovnu repatrijaciju. U prvo vreme, Generalna skuptina UN preporuila je vraanje dece u Grku pod uslovom da deca osobno, njihove
majke ili oevi, ili, u odsustvu njihovih roditelja, roaci izraze takvu elju.
Na petom zasedanju Generalne skuptine u decembru 1950, sve drave koje
su dale azil grkoj deci pozvane su da preuzmu sve mere [...] kako bi se
34
AJ, 836, I-3-b/241.

, ,
, ,
, 1.996.40.60/410414,
36
37
35
116
olakao brzi povratak dece njihovim roditeljima. Tom odlukom, Generalna

skuptina nije uslovila repatrijaciju dece u Grku ve vraanje dece roditeljima nezavisno gde su se oni nalazili.38
Preporuka Generalne skuptine poklopila se sa normalizacijom
diplomatskih odnosa Grke i Jugoslavije. Normalizacijom se stvoreni uslovi
za povratak ne samo dece39 ve i izbeglica. Krajem 1950. oko 60 izbeglica se
prijavilo grkoj ambasadi u Beogradu, odnosno konzulatu u Skoplju i zatrailo repatrijaciju kao grki dravljani.40
Vremenom se poveavao broj izbeglica koji su se prijavljivali grkom konzulatu. Za samo nekoliko meseci upisano je oko 3.000 izbeglica
koji su eleli da se vrate u Grku. Prema procenama jugoslovenskih vlasti,
za repatrijaciju bi se prijavilo 2530% izbeglica pod uslovom opte amnestije i slobodne repatrijacije.41
Ovaj potez grkih izbeglica se tumaio na razliite naine. Grke
vlasti su smatrale da su se izbeglice prijavile za povratak posle plana njihovog rukovodstva. Cilj te delatnosti, kako se pretpostavljalo, bio je pritisak
na Grku kako bi dozvolila repatrijaciju izbeglica pod uslovom da se prizna
makedonska manjina u Grkoj. Loe planiranje, meutim, rezultiralo je
masovnim odzivom izbeglica koji su traili bezuslovnu repatrijaciju. Nezavisno od tih tumaenja, za grke vlasti bila je neprihvatljiva masovna repatrijacija izbeglica.
Vlasti su delile izbeglice na one koje su dobrovoljno i one koji su
silom pristupile komunistikom pokretu. Shodno tome, bile su spremne
da dozvole povratak na individualnoj osnovi onim izbeglicama koji su bili
otmeni iz Grke.42 Prvih meseci 1951. grka ambasada u Beogradu i konzulat u Skoplju izdali su nekoliko pasoa grkim izbeglicama, koji su posle
toga traili izlazne vize. Poetkom maja bilo je 127 takvih molbi u celoj
Jugoslaviji. Republiki organi su se odazvali molbama, osim NRM, a po
izvetaju MIP-a bilo je sluajeva da su neki od njih koji nisu dobili izlazne
38
DAMIPS, PA, Grka, god. 1951, fasc. 30, dos. 21, sign. 419307, u: Katsanos,
Makedonsko pitanje i Jugoslavija, 6772, ,
19491953: [Irena Lagani, Pedomazoma i jugoslovensko-grki odnosi 19491953: Kritiki pristup], Atina 1996.
39
Ristovi, Deca izbeglice, 157158.
40
DAMIPS, PA, Grka, god. 1951, fasc. 30, dos. 17, sign. 46799/21. maja 1951, u:
41
, ,
1.996.40.60/410414.
42
/ //54/
A /.. 626 /9, 6 1951 [Istorijski arhiv Ministarstva
inostranih
poslova
Grke/Fond:
Ambasada
u
Beogradu
(dalje
IAYE/AB)//54/Konzulat u Skoplju Prvoj politikoj direkciji/br. pr. 626 /9, 6. juni 1951].
U novoj domovini
117
vize u Skoplju, otili u neku drugu narodnu republiku, tamo dobili izlazne
vize i tako napustili Jugoslaviju.43
Potezom izbeglica izbio je na povrinu razliit stav jugoslovenskih
vlasti o repatrijaciji. Dok su druge republike vlade dozvoljavale odlazak
izbeglica, vlada NRM je procenjivala da bi ovo bilo nezgodno i da jugoslovenski organi nisu bili duni da licima koja su se stavila pod jugoslovensku
zatitu izdaju izlazne vize, ak i u sluaju ako izbeglice izjave elju za repatrijacijom.44 Istovremeno, vlada NRM je preuzela restriktivne mere protiv
onih koji su poseivali grki konzulat i povezala je pitanje repatrijacije sa
informacijama koje su stizale iz Grke o iseljavanju makedonske manjine
u prekookeanske zemlje.45 Tvrdila je da nema ni jednog traenja vize za
odlazak u Grku, ve samo za druge zemlje. To bi govorilo o tome da Grcima nije stalo da se ti ljudi vrate u Grku, koliko do toga da oni odu iz
Makedonije, odnosno Jugoslavije.46
Rukovodstvo MIP-a, u potrai za alternativom, postavilo je pitanje
repatrijacije pred Pravni savet. Miljenje Pravnog saveta nije ostavilo MIPu prostor za manevrisanje. Prema oceni Saveta, ne samo da nema nikakvog pravnog osnova za spreavanje vraanje ovih izbeglica, koji to sami
ele, a koji nisu po svojoj molbi stekli jugoslovensko dravljanstvo, ve bismo takvim spreavanjem povredili jedno od najmanje spornih pravila
meunarodnog prava.47 Poto MIP nije imao pravnih argumenata za obustavljanje odlaska izbeglica iz Jugoslavije odlueno je da se pitanje repatrijacije povee sa pitanjem iseljavanja makedonske manjine iz Grke. U
odgovoru na proteste grkog poslanika u Beogradu Spirosa Kapetanidisa,
pomonik ministra Ivo Vejvoda je govorio o masovnom iseljavanju upravo
Jegejske makedonske nacionalne manjine. Jugoslovenske vlasti su tumaile taj fenomen kao postepenu likvidaciju te manjine kao kompaktne nacionalne grupe sa ciljem da se ona potpuno raseli. U takvoj situaciji mi smo
prisiljeni da posmatramo i pitanje iseljavanja u Grku Jegejskih Makedonaca koji se nalaze sada u Jugoslaviji. Mi pod takvim uslovima ne moemo
dozvoliti da se ti ljudi vrate u Grku jer bi u tom sluaju doli u opasnost da
43
AJ, 836, I-3-b/281, Zabeleka o razgovoru pomonika ministra Vejvode sa

grkim poslanikom Capetanides-om, 7 maja 1951.
44
DAMIPS, PA, Grka, god. 1951, fasc. 30, dos. 17, sign. 46799/21. maj 1951.
45
DAMIPS, PA, Grka, god. 1951, fasc. 30, dos. 21, sign. 41828/23. januar 1951,
DAMIPS, PA, 1951, Grka, fasc. 30, dos. 21, sign. 42092, AJ, 836, I-3-b/281, Zabeleka
o razgovoru pomonika ministra Vejvode sa grkim poslanikom Capetanides-om, 7. maja
1951, , , .
46
AJ, 836, I-3-b/281, Zabeleka o razgovoru pomonika ministra Vejvode sa grkim poslanikom Capetanides-om, 7. maja 1951.
47
DAMIPS, PA, Grka, god. 1951, fasc. 30, dos. 17, sign. 46799/21. maj 1951, u:
118
budu i oni iseljeni, rekao je Vejvoda i dodao da dok ne prestane ovo iseljavanje ne moe biti govora o povratku Jegejskih Makedonaca iz Jugoslavije u Grku. Iako se radilo o grkim podanicima, odgovor Jugoslavije nije
naiao na otru reakciju Atine. Kapetanidis je ponovio grku tezu o nepostojanju makedonske manjine u Grkoj i odbio svaku tvrdnju o umeanosti
grkih vlasti u proceduru iseljavanja koja se, po njemu, vrila na dobrovoljnoj osnovi u itavoj Grkoj zbog ekonomskih razloga.48
Jugoslovenska odluka da se obustavi masovno vraanje izbeglica u
Grku odgovarala je grkim stavovima. Od sredine 1951. grke vlasti su
napustile politiku otrih tonova o repatrijaciji izbeglica, ukljuujui i deceizbeglica. Dugogodinji boravak izbeglica u Jugoslaviji, po njihovom miljenju, doprineo je njihovoj dehelenizaciji, odnosno makedonizaciji. Kako
je nekoliko godina kasnije zabeleio jugoslovenski generalni konzul u Solunu Bogoljub Popovi: Grci polaze od u osnovi tanog zakljuka da je ba
njihov boravak u NRM uticao na njihovu izgradnju i razvitak nacionalne
svesti i da kao takvi predstavljaju takav elemenat, koji bi u sluaju povratka
ozbiljno uticao na pozitivan nacionalni razvitak makedonske manjine i time
ozbiljno ugrozio denacionalizatorsku politiku grke vlade.49 ivei u
Jugoslaviji izbeglice su, po miljenju grkih vlasti, bile zaraene komunizmom. U uslovima antikomunistike doktrine koja je vladala u Grkoj na
poetku Hladnog rata to je gledite bio dodatni argumenat u spreavanju
masovnog povratka izbeglica. Atina je u takvim okolnostima nastavila politiku selektivne repatrijacije, a Jugoslavija, odnosno NRM, sredinom 1951.
odluila je da preduzme mere kojima bi se omoguio stalan boravak izbeglica u zemlji.
U narednim godinama obe drave su nastavile svoju politiku. Iako
je grki konzulat u Skoplju registrovao oko 3.500 izbeglica za povratak u
Grku, grke vlasti su odugovlaile sa izdavanjem pasoa licima koja su se
prijavila za repatrijaciju. Istovremeno, jugoslovenske vlasti nisu imale
jedinstven stav o repatrijaciji. Vlada NRM stajala je na stanovitu da se ovi
ljudi ne vraaju u Grku jer bi se i od tamo verovatno iselili, a time bi se
objektivno pomogla denacionalizacija Jegejske Makedonije. Slavomakedonski politiari su, osim toga, smatrali da to i politiki ne bi bilo pravilno.50 Nasuprot tom shvatanju, federalne vlasti su povremeno ukljuivale u
dnevni red jugoslovensko-grkih odnosa i pitanje repatrijacije izbeglica. Ti
48
AJ, 836, I-3-b/281, Zabeleka o razgovoru pomonika ministra Vejvode sa grkim poslanikom Capetanides-om, 7. maja 1951. Inae, pojava iseljavanja nije bila nepoznata
u makedonskim krajevima, Basil Gounaris, Emigration from Macedonia in the Early Twentieth Century, Journal of Modern Greek Studies, 7/1(1989), 133151.
49
DAMIPS, PA, Grka, god. 1955, fasc. 21, dos. 4, sign. 42211/14. februar 1955.
50
U novoj domovini
119
pokuaji su bile manje-vie formalnog karaktera, a ne u kontekstu traganja

za reenjem tog pitanja. Preduslovi koje je postavljala Jugoslavija bili su
neprihvatljivi za grke desniarske vlade. Krajem marta 1954, jugoslovenski
MIP je dostavio grkoj vladi Aide memorie u kojem je saoptio elju izbeglica
da se vrate u domovinu. Vlada FNRJ bi sa zadovoljstvom pozdravila mere
grke vlade koje bi omoguile reenje tog pitanja. U tom smislu predloila
je da grka vlada putem amnestije stvori uslove za povratak grkih izbeglica iz Jugoslavije.51 Grka vlada nije dala nikakav konkretan odgovor na ovo
pitanje.52
Pitanje dravljanstva
Dok je trajao oruani sukob u Grkoj nije se postavljalo pitanje
dravljanstva izbeglica. Oni su imali status azilanata i njihov boravak se
smatrao privremenim. Do kraja 1949. samo 7, a tokom 1950. jo 63 izbeglice su postali jugoslovenski graani.53 Verovatno se radilo o izbeglicama
koje su se ukljuile u dravnu administraciju NRM ili su bili oficiri jugoslovenske armije. Kada su jugoslovenske vlasti sredinom 1951. odluile da se
obustavi repatrijacija izbeglica, pitanje dravljanstva je postalo aktuelno.
Davanjem dravljanstva Jugoslavija bi obustavila odlazak izbeglica u Grku
ili u druge zemlje poto bi i za njih kao jugoslovenske graane vaili isti
propisi o izlasku iz zemlje. Istovremeno, tim potezom jugoslovenske vlasti
bi reile probleme oko stalnog boravka izbeglica u Jugoslaviji.
Jugoslovensko rukovodstvo je sredinom 1951. poelo da preduzima
mere za dugotrajno reenje izbeglikog pitanja. U Skoplju je, 29. maja
1951, osnovana posebna komisija za izbeglice u iji sastav su uli najvii
funkcioneri NRM.54 Pre sprovoenja mera koje bi omoguile stalan boravak
izbeglica u Jugoslaviji, MIP se obratio Pravnom savetu traei miljenje o
sledeim pitanjima: a) da li se izbeglicama mogu dodeliti poljoprivredna
imanja i sredstva za reenje stambenog pitanja; b) da li se mogu dodeliti
prava i povlastice iz zakona o ratnim vojnim invalidima; c) kako se obezbediti od eventualnih zahteva tih lica za naknadu tako steene imovine u sluaju njihovog povratka u Grku; d) kako bi se reenje tih pitanja odrazilo na
jugoslovensko-grke odnose. Pravni savet je odgovorio da navedena prava
51
DAMIPS, PA, Grka, god.1954, fasc. 30, dos. 30, sign. 17350/27. mart 1954.
DAMIPS, PA, Grka, god. 1954, fasc. 30, dos. 30, sign. 47988/23. juni 1954.
53
, ,

, 16 1954.
54
, , 85. lanovi komisije su bili najvii funkcioneri
NRM: Nikola Mirev, Kiro Miljovski, Risto Bajalski, Elisie Popovski, Lazar Mojsov, Veselina
Malinska, Naum Pejov, Vangel Ajanovski i Bano Apostolski.
52
120
uslovljavaju posedovanje jugoslovenskog dravljanstva. U pogledu uticaja

na jugoslovensko-grke odnose, Pravni savet je predloio da se zakoni
dopune optim propisima.55
Jugoslovenske vlasti su samo delimino prihvatile argumentaciju
Pravnog saveta. Najverovatnije su ocenile da preduzete mere nee izazvati
reperkusije na relaciji BeogradAtina. Prihvaeni su argumenti o posedovanju dravljanstva od strane izbeglica. Posle nekoliko dana, 20. juna 1951,
u Slubenom listu NRM objavljena je Uredba z izgradba stambeni zgradi na
licata prebegani od Egejska Makedonija. Uredba se striktno odnosila na izbeglice koje su primile jugoslovensko dravljanstvo i kao njen cilj navedeno je
trajno reenje stambenog pitanja.56 Osim stalnog smetaja izbeglica, reena
su i pitanja vezana za propise o vojnim invalidima, penzije i druga, a istovremeno se pojaala aktivnost za ulanjenje izbeglica u Komunistiku partiju.57
Budui da je preduslov za korienje tih povlastica bio primanje
jugoslovenskog dravljanstva, pojaao se pritisak izbeglica da postanu jugoslovenski dravljani. Dodeljivanje dravljanstva grkim izbeglicama izazvalo
je otre reakcije u zapadnim i kominformskim zemljama. Predsednik vlade
NRM Lazar Kolievski se branio reenjima o dravljanstvu i tvrdio da se
cela procedura vri na dobrovoljnoj osnovi.58 Uprkos reakcijama, procedura
je tekla nesmetano. Tokom 1951. godine jugoslovensko dravljanstvo primilo je 4.859 izbeglica, odnosno 1.380 mukaraca, 1.385 ena i 1.994 dece.
U narednim godinama broj izbeglica koji su primili dravljanstvo poeo je
da opada tokom 1952. godine 1.637, 1953. godine 1.003, a 1954. svega
320 izbeglica. Do 1954. ukupno 7.889 izbeglica su postali naturalizacijom
jugoslovenski graani. U isto vreme oko 30 izbeglica su otkazali status
jugoslovenskog graanina, neki su pokuali ilegalno da se vrate u Grku, a
183 lica, uglavnom starci, doselila su se iz Grke u Jugoslaviju radi spajanja
sa porodicama.59
55
DAMIPS, PA, Grka, god. 1951, fasc. 30, dos. 17, sign. 47939; , , . 64/45, 28.
1945.
56
, , . 20/51, 20. 6. 1951, 143.
57
IAYE/AB//54/ A /.. 626 /9,
6 1951 [IAYE/AB//54/Konzulat u Skoplju Prvoj Politikoj Direkciji/br. pr. 626 /9,
6. juni 1951]. ,
[Iakovos Mihailidis, Slavomakedonski politiki emigranti u jugoslovenskoj
Makedoniji], Gunaris i Mihailidis, Izbeglice na Balkanu, 5767, , , 1962, 229230.
58
, 13. 1952.
59
, ,

, 16 1954, ,
U novoj domovini
121
Pitanje izbeglike imovine

U poslednjim mesecima 1944. godine i kasnije u toku Graanskog
rata grke vlasti su preuzele razne mere koje su se odnosile na imovinu
grkih dravljana, a shodno tome i izbeglica koji su se kasnije iselili u Jugoslaviju.
Prva mera protiv imovine grkih graana regulisana je zakonskim
propisima o kolaboracionistima. Reenjem specijalnih sudova prinudno je
oduzimana celokupna imovina ili odreeni deo imovine koja je bila u svojini lica osuenih kao saradnici okupatora. U Florinskom okrugu, od 134
osuenih 1945. godine kao kolaboracionisti za 48 je predviena konfiskacija celokupne ili odreenog dela imovine. U toku 1946. od ukupno 818 osuenih 586 je podlegalo konfiskaciji imovine. Ukupno su do 1956. kao saradnici okupatora osuena 1.462 lica, a konfiskovan je deo ili cela imovina od
1.103 osuena.60
Druga mera koja je pogodila izbegliku imovinu sprovedena je
nekoliko godina kasnije. Poetkom januara 1948, u okviru napora vlade da
se suzbije komunistika buna u zemlji, donesen je tzv. Dekret M. Ovim
dekretom je odlueno da sve dok traje dananja pobuna konfiskuje se cela
ili deo pokretne i nepokretne imovine onih koji su: a) svojevoljni uesnici,
b) osueni za pomo banditskom ratu, i c) lieni grkog dravljanstva na
osnovu propisa Dekreta LZ. Po dekretu, posebna komisija je za svakog
uesnika ili pomagaa predloila sudu konfiskaciju imovine i sud je doneo
reenje o toj meri.61
Dekret M, kao i drugi pravni akti doneti od osloboenja Grke do
stupanja na snagu novog Ustava 1952. godine, poznati su u grkoj istoriografiji kao paraustavni sistem. Iako su se protivili vaeem Ustavu, ti
propisi su bili izjednaeni sa Ustavom i grki sudovi su bili primorani da
sude na osnovu njihovih odredaba.62 Grka istoriografija jo nije identifikovala obim primene tih akata u konfiskaciji imovine. U svakom sluaju,
suenje prethodilo konfiskaciji, a ona je izvrena na osnovu sudskog
reenja, koje se moglo preispitati u sluaju albe.
Prve dve mere nisu bile uperene iskljuivo protiv izbeglica ve protiv svih uesnika komunistike bune. Trea mera koja se odnosila na
izbegliku imovinu sprovedena je zakonskim uredbom 2536 iz 1953. godine
, 1.996.40.60/410414. DAMIPS, PA, . 1956, . 30, . 37, .
411866.
60
Sulidis, Specijalni sud u Florini.
61
, , . , . 17/21 1928
[Dekret M, Slubeni Glasnik Kraljevine Grke, br. 17/21 januar 1948].
62
, , 19221974 [Nikos Alivizatos, Politike instituciji u krizi, 19221974], Atina 1995, 492.
122
o naseljavanju i pomaganju stanovnitva pograninih oblasti, odnosno

oblasti grke Makedonije, Trakije i Epira. Po zakonu, nepokretno imanje
sopstvenosti lica koja su ilegalno iseljena u inostranstvo, bez dozvole i
pasoa izdatog od nadlenih vlasti, smatra se naputenim, makar i da se isto
koristi od sopstvenikovih roaka, zastupnika ili zakupca. Takvo naputeno
imanje je prelazio u apsolutnu svojinu i korienje drave.63 Ta mera je
takoe bila uperena protiv svih grkih izbeglica, a ne samo protiv onih koji
su se iselili u Jugoslaviju.
Prema miljenju jugoslovenskih vlasti zakon je bio diskriminatorskog karaktera i ciljao je ka izmeni etnikog sastava Egejske Makedonije i
Trakije naseljavanjem grkog stanovnitva.64 Po uobiajenoj praksi, traeno je miljenje Pravnog saveta, koji ocenjuje da pravno, po svom tekstu on
[zakon] ne pokazuje diskriminaciju i mi, dok se ne moemo pozivati na
stvarne sluajeve diskriminatorske prirode, ne moemo govoriti o diskriminaciji prema Makedoncima. Pravni savet je smatrao da protiv samog
principa konfiskacije nekretnina izbeglih dravljana ne moemo prigovoriti,
jer je on prihvaen i u naem zakonodavstvu (idemo ak i dalje jer vrimo
oduzimanje nepokretnosti bez naknade i u sluaju legalnog otpusta iz dravljanstva). U nedostatku pravnih argumenata, Pravni savet je ostavio prostor akcije na politikom polju, upozoravajui da je Grka mogla formalno
odbiti svaki jugoslovenski protest protiv zakona kao meanje u njene unutranje poslove.65 U narednom periodu se vodila iva diskusija izmeu grkih i jugoslovenskih diplomata, ali i preko novina, o zakonu na osnovu politikih argumenata, meutim svaka strana je ostala na svojim pozicijama.66
Tokom 1956. godine poeli su jugoslovensko-grki pregovori o imovinskim potraivanjima. U toku priprema jugoslovenske vlasti su bile u
dvoumici o imovinskom pitanju: smatrale su da imaju legitimno pravo postaviti pitanje pravne zatite onih koji su primili jugoslovensko dravljanstvo, iako je Jugoslavija porekla drugim dravama takvo pravo. Za izbeglice
koje nisu primile jugoslovensko dravljanstvo, ocenjeno je da nedostaje
pravna podloga za postavljanje tog pitanja. Postavljanje pitanja naknade za
imovinu znailo bi i da su se jugoslovenske vlasti definitivno izjasnile o stalnom boravku svih izbeglica u Jugoslaviji.67 U svetlu takvih dilema jugoslovenska vlada je odluila da ne pokree pitanje imovine u toku pregovora sa
63
2536, , . , . 225/27
1953 [Zakonska uredba 2536, Slubeni glasnik Kraljevine Grke, br. 225/27.
avgust 1953].
64
65
DAMIPS, PA, Grka, god. 1953, fasc. 31, dos. 5, sign. 411799/29. avgust 1953.
66
Detaljnije: Katsanos, Nepostojee pitanje, 6670.
67
DAMIPS, PA, Grka, god. 1955, fasc. 22, dos. 2, sign. 412935/12. jul 1955. Iz priloenog dokumenta vlade NRM vidi se da se ona sloila sa analizom Pravnog saveta.
U novoj domovini
123
Grkom u Beogradu aprila 1956. i u Atini juna septembra 1956. Tome je

prethodilo, poevi od sredine 1953. godine, sakupljanje podataka o imovini
izbeglica. Prema oceni Ureda za zatitu jugoslovenske imovine u inostranstvu, rezultati su bili razoaravajui. Podatke su dostavila svega 932 lica, a
iz primljenih podataka ne bi se mogla dobiti nikakva slika o broju, veliini
i vrednosti prijavljene imovine.68
Ustavni sud Grke je 1956. godine ponitio kao neustavne odredbe
zakona o naseljavanju i pomaganju stanovnitva pograninih oblasti.69 Tri
godine kasnije, 1959, izglasan je novi zakon, koji je regulisao da ako je vlasnik imovine zatraio oduzetu imovinu u roku od tri godine od stupanja
novog zakona na snagu, Ministarstvo poljoprivrede je nalagalo da se imovina vrati ili nadoknadi.70 Posle tih izmena, jugoslovenske slube su sastavile
poseban izvetaj o izbeglikoj imovini. Izvetaj je trebalo dostaviti Grkoj
preko meovite jugoslovensko-grke komisije osnovane posle potpisivanja
sporazuma o likvidiranju predratnih finansijskih potraivanja dve zemlje
(1959). Vlada NRM je reagovala i povezala imovinsko pitanje sa reavanjem
svih izbeglikih pitanja. U dopisu jugoslovenskom MIP-u izrazila je miljenje da obzirom da u dananjoj situaciji ne postoje nikakvi uslovi da se
pitanje izbeglica, kao jedan kompleksan problem, reava i rei na zadovoljavajui nain, smatramo korisnim da se razmena izvetaja odloi, a ceo
predmet dri otvorenim.71
Federalne vlasti su prihvatile stanovite vlade NRM i nisu dostavile
Grkoj izvetaj o izbeglikoj imovini. Pregovori u okviru Meovite komisije
o nereenim imovinskim pitanjima izmeu Grke i Jugoslavije trajali su jo
dve godine. Pre zavretka pregovora, jugoslovenski MIP je ponovo zatraio
miljenje vlade NRM o izbeglikoj imovini. Vlada NRM je odgovorila da se
u pregovore sa Grkom ne ukljui imovina egejskih Makedonaca, kao i da
se prilikom izrade teksta odgovarajueg sporazuma ne unese takva formulacija kojom bi se moglo tumaiti da je obeteena imovina egejskih Makedonaca.72 U tim okolnostima jugoslovenska strana nije postavila pitanje
68
DAMIPS, PA, Grka, god. 1957, fasc. 32, dos. 13, sign. 413506/19. jun 1957.
Sudei po podacima slavomakedonske istoriografije dobija se slika da su izbeglice bili velikoposednici u Grkoj, Basil Gounaris, Communist landlords and political refugees from
Greek Macedonia, u: www.macedonian-heritage. gr (17. decembar 2013).
69
Odluka Ustavnog suda Grke, br. 1636 iz 1956, Konstantinos Katsanos i Nada
Panteli, Makedonsko pitanje u jugoslovensko-grkim odnosima: poverljivi dokumenti 1949
1967, BeogradSolun 2012, 1617 i 3334 (u daljem tekstu: Katsanos i Panteli, Makedonsko
pitanje).
70
3958, 133/2 1959 [Zakonska uredba 3958, Slubeni glasnik Kraljevine Grke, br. 133/2. juli 1959; Katsanos i Panteli, Makedonsko pitanje, 33.
71
72
DAMIPS, PA, Grka, god. 1965, fasc. 43, dos. 6, sign. 436794/18. septembar
1964.
124
izbeglike imovine u jugoslovensko-grkim pregovorima voenim u Atini

oktobra 1964. Sporazum o razmeni dvovlasnike imovine izmeu SFRJ i
Grke potpisan je 5. novembra 1964. u Atini.73
Dolazak novih izbeglica
Posle Staljinove smrti i normalizacije odnosa Jugoslavije sa istonoevropskim zemljama postalo je aktuelno pitanje doseljavanja izbeglica koji
su bili nastanjeni u tim zemljama. Osim Jugoslavije, za to pitanje bile su
zainteresovane Grka i Bugarska, ali i KPG. Spajanje porodica, poznatija
sredina, bliskost sa Grkom, ideoloka ili etnika srodnost bili su neki od
razloga za novu privremenu ili konanu destinaciju. No, mora se naglasiti
da su se nove izbeglice iseljavale kao Makedonci, Grci ili Bugari. Prema tome, izbor domovine je podrazumevao posedovanje domovinskog
dravljanstva i patriotsko vaspitanje, a shodno tome i dobrovoljan ili
nehotian izbor nacionalnog identiteta.74
U januaru 1955. predsednik vlade NRM Ljupo Arsov je izvestio
delegate u Narodnom sobranju o dolasku novih izbeglica iz raznih istonih
zemalja, budui da su one dozvoljavale selidbu izbeglica u Jugoslaviju.75
Jugoslovenski MIP je 10. marta 1955. razmatrao pitanje preseljenja izbeglica i konstatovao da principijelno Jugoslavija ne moe odbiti useljenje. No,
uesnici su odluili da se birokratska procedura odugovlai zbog ekonomskih razloga, ali i razloga bezbednosti. Birokratske prepreke su stavljene
zbog nepoverenja prema eventualnim Staljinovim agentima.76 Vlada
NRM se sloila sa zakljucima tog sastanka, ali je posle nekoliko meseci
promenila miljenje. Krajem godine na sastanku Edvarda Kardelja, Aleksandra Rankovia, Lazara Kolievskog i Ljupa Arsova odlueno je da pitanje spajanja razdeljenih porodica treba reavati svakako postupno, imajui
u vidu u prvom redu ekonomske mogunosti.77 Mada se radilo o spajanju
porodica, jugoslovenske vlasti su oekivale dolazak novih 20.00030.000
izbeglica.78
73
74
Katsanos, Nepostojee pitanje, 224229.

O izbeglicama koji su se iselili u Bugarsku, , ,
181194.
75
/AB/ 64, , , 25
1955, . . 131/4 [IAYE/AB/AGEV 64, Konzulat u Skoplju Prvoj politikoj
direkciji, br. pr. 131/M4, 25. januar 1955]. Upor. , 20. januar 1955.
76
77
78
DAMIPS, PA, Grka, god. 1956, fasc. 30, dos. 21, sign. 423317 u: Katsanos,
Makedonsko pitanje i Jugoslavija, 123125.
U novoj domovini
125
Realizacija programa je poela sredinom 1956. godine. Meutim,

grekom jugoslovenske ambasade u Varavi izdata je tranzitna viza 51 grkom emigrantu koji nisu imali grku vizu. Kada su izbeglice stigle na granicu, grke vlasti su odbile da ih prime. Grka tampa je u isto vreme iznosila
tvrdnje o tobonjim planovima za invaziju Slavomakedonaca,79 a grki
ambasador u Beogradu Philon Philon je preneo ministru inostranih poslova
Koi Popoviu grku uznemirenost.80 Posle grkih reakcija, jugoslovenske
vlasti su odluile da se naseljavanje vri umanjenim tempom i da se predstavi kao akt humanosti.81 Na osnovu te odluke do 1960. godine iselilo se u
NRM jo 4.560 izbeglica ili oko 1.560 porodica,82 a do 1966. broj izbeglica u
Jugoslaviji je iznosio 34.000.83
Jugoslovenska argumentacija o humanitarnoj dimenziji iseljavanja
novih izbeglica u Jugoslaviju bila je neprihvatljiva za Atinu. Povremene
izjave jugoslovenskih rukovodilaca o lojalnosti izbeglica nisu umirile grku vladu. Potpredsednik Kardelj je u razgovoru sa grkim premijerom Konstantinosom Karamanlisom oktobra 1957. u Atini izjavio da ne treba preuveliavati i nervozno primati te stvari, jer to je stvar humanitarnog odnosa.84 Potpredsednik Rankovi je tokom razgovora sa Karamanlisom maja
1961. u Atini izjavio da nijedna izbeglika grupa ne bi mogla da se organizuje i deluje protiv jugoslovenske politike.85 Umirujue izjave jugoslovenskog rukovodstva o selidbi novih izbeglica primane su sa rezervom u Atini.
Grke vlasti su bile ubeene da se u NRM formira jedna udarna grupa,
koja bi bila spremna da se aktivira u sluaju jednog novog Ilindena.86 Slino je bilo miljenje grkog ministra za odbranu Georgiosa Melasa koji je u
avgustu 1965. tvrdio da u sluaju nereda Jugoslavija nee napasti Grku, ali
79
AJ, 837, I-5-b, P. DSIP Ambasadi FNRJ u Moskvi, br. 48735, Katsanos, Nepostojee pitanje, 101104.
80
AJ, 837, I-5-b, Zabeleka o razgovoru dravnog sekretara Koe Popovia s grkim ambasadorom Philonom, 5. jul 1956.
81
DAMIPS, PA, Grka, god. 1956, fasc. 30, dos. 37, sign. 411866. Upor. DAMIPS,
PA, Grka, god. 1957, fasc. 32, dos. 13, sign. 421965/30. april 1957.
82
DAMIPS, PA, Grka, god. 1960, fasc. 34, dos. 18, sign. 436015/24
1960.
83
DAMIPS, PA, Grka, god. 1966, fasc. 48, dos. 11, sign. 435322/8. avgust 1966.
Prema vladi NRM, do 1965. broj izbeglica u republici je iznosio 31.000 lica, ,
, 117.
84
DAMIPS, PA, Grka, god. 1957, fasc. 32, dos. 4, sign. 28863; AJ, CK SKJ, III/79,
Zapisnik sa sednica Izvrnog komiteta CK SKJ, 25. oktobra 1957.
85
AJ, 837, I-5-b, Grka, Jugoslovensko-grki razgovori za vreme posete potpredsednika Rankovia Grkoj od 4. do 6. maja 1961.
86
/AB/ 64/
/.. 1919/16 1957 [IAYE/AB/AGEV 64/Konzulat u Skoplju
Prvoj politikoj direkciji/br. pr. 1919/16. januar 1957].
126
e se zadovoljiti invazijom izbeglica na grku teritoriju.87 Strahovi grkog

ministra, iako preterani, bili su odraz antikomunistikog i antislovenskog
raspoloenje koje je vladalo u Grkoj tokom 50-ih i 60-ih godina.
Izbeglice i nacionalni identitet
Poznato je da u procesu stvaranja nacije znaajnu ulogu imaju
mitovi. U sluaju slavomakedonske nacije najznaajniji je mit o Makedoniji u etnikim i geografskim granicama. Prema tom shvatanju, Bukuretanski ugovor iz 1913. godine unitio je i etniko i geografsko jedinstvo
Makedonije, dok je stvaranjem NRM osloboen samo deo Makedonije.
Posebnu ulogu su igrali i mitovi o viktimizaciji, o heroizmu, o vekovnoj
borbi Makedonaca za dravnost.88
Mada malobrojna, izbeglika grupa u NRM, tanije njihove voe
aktivno su uestvovali u procesu izgradnje slavomakedonske nacije. Najpre
su popularisali mit o Makedoniji kao domovini izbeglica, kako i mit o
Egejskoj Makedoniji kao neosloboenom delu makedonske domovine.89 Njihov asopis Glas na Egejcite je tvrdio da na Balkanu ne postoje tri
posebne zemlje sa imenom Makedonija i tri razliita makedonska naroda,
ve samo jedna Makedonija, koja predstavlja geografsko, etniko, ekonomsko i istorijsko jedinstvo i jedan makedonski narod, rasparan silom balkanske buroazije.90 Shodno tome, Naum Pejov je isticao da mi Makedonci iz Egejske i Pirinske Makedonije, s pravom vidimo u FNRJ nau
maticu, nau iru domovinu.91 U istom duhu redakcija Glasa je u uvodniku
o Danu Republike zakljuila da 29. novembar, koji je povezan sa stvaranjem NRM, je i na praznik, nas Makedonaca iz Egejske Makedonije, jer u
jednom delu nae domovine postoji i razvija se makedonska nacija, koja je
garancija za nae ujedinjenje.92
U kontekstu mita o viktimizaciji, Egejski Makedonci su predstavljani kao rtve asimilacije i denacionalizacije, ak i kao rtve genocida, a
87
, : ,
(19671974), [Sotiris Valden, Neprirodni saveznici: Grka Hunta,
komunistiki reimi i Balkan (19671974], Atina 2009, 356357.
88
Ulf Brunnbauer, Drevna nacionalnost i vjekovna borba za dravnost: Historiografski mitovi u Republici Makedoniji (BJRM), u: Historijski mitovi na Balkanu, ured. Husnija Kamberovi, Sarajevo 2003, 291328.
89
, 17. 1951. 1953; ,
, , , , 1951.
90
, 8. 1951.
91
, 1953.
92
.
U novoj domovini
127
Grka kao okupator i agresor koji je vrio istrebljivaku politiku ili

politiku svirepog terora nad Makedoncima u Egejskoj Makedoniji. Tvrdilo
se da je grka reakcija, predvoena kolaboracionistima, uz pomo regularnih grupa, pljakala, ubijala, maltretirala i gonila [Egejske Makedonce] da
bee u Jugoslaviju i Bugarsku.93 U tom kontekstu je oblikovana i predstava
o exodus-u Makedonaca iz Egejske Makedonije, ukljuujui i mit o 1948.
godini, o pravnoj diskriminaciji Egejskih Makedonaca, ak i o teroru u
egejskom delu Makedonije.94
Uprkos demografskih promena, raunalo se da je u grkoj Makedoniji ostalo da ivi kompaktno makedonsko stanovnitvo koje se borilo za
svoje osloboenje i ujedinjenje.95 U tom smislu se naglaavao mit o heroizmu i o vekovnoj borbi Egejskih Makedonaca za dravnost. Dva elementa
su bila specifina za izbeglice: za razliku od linosti starijih vremena, junaci
ili rtve iz njihovih redova nisu se mogli prisvojiti od Bugara, Grka ili
Srba, odnosno oni su bili dokazani Makedonci. Njihova borba se razvila u
sklopu komunistikog pokreta, jo vie u saradnji sa Titovim partizanima, a
to je znailo da su oni bili dokazani komunisti. Ove prednosti su olakavale prikaz o grkom Graanskom ratu ne samo kao oruanom sukobu izmeu komunista i antikomunista, ve i kao ratu izmeu grkih nacionalista i
potiskivane manjine. Shodno tome, Graanski rat se predstavljao kao
zlatno doba herojske borbe Egejskih Makedonaca.96
Izbeglice su razvile i mit o kontinuitetu teke i krvave borbe za
osloboenje Egejske Makedonije. U prvom broju Glasa redakcija istie
glavni zadatak asopisa: da pokae put po kome treba ii, a to je put Goce
Deleva i Jane Sandanskog, put Laza Trpovskog i Irene Ginove-Mirke, put
za koji su dali svoj ivot najbolji sinovi i keri makedonskog naroda Egejske
Makedonije.97 Borba Egejskih Makedonaca je predstavljena u svetlu
93
, 1954.
,
, XIII/12(1987), 175198; ,
- ,
1996, , , 19411944,
1995. Upor. , ,
[Konstantinos Katsanos, Izbeglice, izbeglika memorija i iredentizam u BJRM], Gunaris i Mihailidis, Izbeglice na Balkanu, 164212; Loring M. Danforth i
Riki Van Boeschoten, Children of the Greek Civil War: Refugees and the Politics of Memory,
Chicago-London 2012.
95
,
, 1954.
96
, ,
, 1981, 191236.
97
, 1. 1950. Iako su Lazo Trpovski i Mirka Ginova umrli kao lanovi KPG, njihove votane figure su smetene u Muzej koji je, izmeu ostalog,
posveen rtvama komunizma u Skoplju.
94
128
ilindenskih tradicija, a neto kasnije, u sklopu narodnooslobodilakih

pokreta koji su se razvili tokom 19. veka. Andonovski je otkrio makedonski karakter Privremene vlade Makedonije iz 1880. godine, koja je inae
traila ujedinjenje regiona sa Grkom, a Todor Simovski je pisao o makedonskom karakteru ustanka u Nausi (1822), koji je u slavomakedonskoj
istoriografiji postao poznat kao Njeguko vostanie.98
Tokom ezdesetih i sedamdesetih godina egejska inteligencija se
ojaala ukljuivanjem istoriara koji su studirali u Skoplju (Krste Bitovski,
Risto Kirjazovski) ili onih koji su se kasnije doselili u NRM (Risto Poplazarov, Stojan Kiselinovski, Spiridon Blagoev i drugi). Delatnou egejskih
istoriara, istorija Egejske Makedonije je postala deo nacionalne makedonske istorije. Kao takva se pojavila u Istoriji makedonskog naroda koja je
objavljena 1969. godine.99 U isto vreme, preko jugoslovenskih asopisa
shvatanja slavomakedonske istoriografije su se proirila po celoj Jugoslaviji
i postala deo zvanine jugoslovenske istoriografije.100
Peta decenija 20. veka je bila kobna za razvoj makedonskog pitanja.
Do tada je makedonsko pitanje bilo pitanje ukljuivanja dela ili cele makedonske geografske teritorije u nacionalne drave Bugarske, Grke i Srbije.
Priznavanjem Makedonaca kao posebne nacije i stvaranjem NRM kao
nacionalne makedonske drave Titova Jugoslavija se pojavila kao najjai
pretendent za reavanje makedonskog pitanja. NRM je trebalo da postane
pijemont oko kojeg bi se ujedinile makedonske teritorije u sklopu Jugoslavije. Kraj decenije, meutim, izneverio je ta oekivanja.
Izbeglice su se nale u vrtlogu ovih dogaaja. U sluaju pobede njihovih istomiljenika u Grkoj oni bi se vratili kao heroji. No, izali su iz rata
kao poraeni. Izbegliko rukovodstvo nije se pomirilo sa porazom i pokualo je da nastavi borbu drugim sredstvima. Ubrzo je shvatilo da su izneverena i njihova politika oekivanja. Titova Jugoslavija je uspostavila srdane
odnose sa bivim neprijateljima. Bilo je samo pitanje vremena da se ree,
onako kako su reena, pitanja njihovog dravljanstva i nacionalnog identiteta. Posle toga, istorija je bila jedini put koji bi mogao ublaiti njihovo
razoarenje takvim razvojem dogaaja i jedino polje koje im je moglo dati
opravdanje za sve to im je politikom i diplomatijom bilo uskraeno. Izbeglice su dobile status zvaninog tumaa ne samo svoje prolosti ve i istorije
Egejske Makedonije uopte. Njihovo sluenje naciji na tom polju bilo je
veoma uspeno. Bila je ta zakanjela pobeda za njihove patnje u izgnanstvu.
98
, 2. 1953.
, . 3, 1969, 245275, 313316, 323
325, 376382, 418422, 435437.
100
The Historiography of Yugoslavia 19651975, Belgrade 1974, p. 298323.
99
U novoj domovini
129
IN THE NEW HOMELAND
Refugees from the Greece in the Yugoslav Republic of Macedonia
Summary
The article is based on archival sources and literature which deals
with the issue of refugees who fled from Greece to the Yugoslav Republic
of Macedonia during the late 1940s. It reconstruct the creation and
structure of refugee groups, and analyzes the question of repatriation,
citizenship and property of refugees in the context of the Yugoslav - Greek
relations. It provides a brief review of the contribution of the refugees in
the process of creation of the Slavo-Macedonia nation.
NATALIJA DIMI, MA istoriar

Zemun, Beanijska 55
UDK 94:327(497.1:430.2)"1957"(093.2)
341.7(497.1:430.2)"1950/1957"(093.2)
SLIKA JUGOSLAVIJE U ISTONONEMAKOJ TAMPI

1957. GODINE
APSTRAKT: Analizom pisanja tri istononemaka dnevna lista o Jugoslaviji u godini diplomatskog priznanja Nemake Demokratske Republike
od strane Jugoslavije sagledana je slika koja je itaocima nuena o jugoslovenskoj dravi, njenoj spoljnoj politici, drutvenim prilikama, ekonomskim odnosima. Osnovni izvor prilikom pisanja rada predstavljala
su tri dnevna lista Istone Nemake (Neues Deutschland, Berliner Zeitung, Neue Zeit). U daljem tekstu se pod istononemaka tampa podrazumevaju navedena tri lista.
Kljune rei: Jugoslavija, Nemaka Demokratska Republika, Savezna
Republika Nemaka, SSSR, tampa, propaganda
Svet provuen kroz tamparsku presu ne moe biti pravi i potpun
odraz stvarnosti, ve njegova dvodimenzionalna predstava. Stoga ni istoriar u susretu sa tampom kao izvorom o prolosti ne treba od nje da oekuje nepristrasnu naraciju, niti potpunu hroniku dogaaja. Slobodna tampa
bila je ideal kojem se teilo od 18. veka, ideal epohe prosvetiteljstva, utkan
u liberalno shvatanje medija, koji, po njemu, treba da budu u slubi javnosti, oblikovani potranjom, profesionalnim interesima medijskih radnika i
drutvenim vrednostima. Iako je tampa u stvarnosti kontrolisana od strane
vlasnika, odreenih drutvenih klasa ili grupa, ekonomskih i drugih interesa, politike, ideal nezavisne tampe da slobodno pretresa sva javna pitanja bez
gnjeva i bez pristrasnosti1 opstajao je.2 Tri lista koja su izlazila u Istonoj
Nemakoj, a koja su bila predmet analize prilikom izrade ovog rada, nisu,
1
Zadatak nezavisne tampe, Politika, 12. januar 1904, 1 (http://serbia-forum.

mi. sanu. ac. rs/wb/?action=getbook&bookkey=859#page/0/mode/1up 20. septembar
2014).
2
D. Karan, Novine. Sociologija tampe, u: Uvod u studije medija, (prir. A. Brigs,
P. Kobli), Beograd 2005, 135156; A. Brigs, P. Berk, Drutvena istorija medija, Beograd 2006,
268285; D. Tjurou, Mediji danas. Uvod u masovne komunikacije, knj. I, Beograd 2012,
419420.
Natalija Dimi
132
meutim, ni nastojala da budu predstavnici nezavisne tampe.3 Na naslovnim stranicama njihovih prvih brojeva najavljena je obnova, izgradnja
novog drutva, borba protiv nacizma, prijateljstvo sa sovjetskim narodom,4
novo vreme,5 najavljena je budunost i borba za mir na osnovama demokratije i jedinstva, uz Jedinstvenu socijalistiku partiju Nemake.6 Liberalno
shvatanje da tampa treba da omogui pun i slobodan pristup informacijama, znanju, da treba da podstie diskusiju i dvosmernu komunikaciju,7 u
dnevnim listovima Istone Nemake zamenjeno je praksom jednosmerne
komunikacije ogranienog korpusa informacija od vladajueg vrha ka itaocima. Nojes Dojland (Neues Deutschland, Nova Nemaka) bio je svenemaki list i zvanini organ Jedinstvene socijalistike partije Nemake, ogledalo oficijalnih partijskih stavova, ali i izveta o aktuelnim umetnikim,
knjievnim, sportskim, drutvenim deavanjima.8 Drugi list koji smo koristili, takoe izdavan od strane Jedinstvene socijalistike partije Nemake,
bio je lokalni, ali uticajni, istonoberlinski dnevni list Berliner Cajtung
(Berliner Zeitung, Berlinske novine), osnovan u maju 1945. godine, koji i
danas izlazi.9 Trei list Noje Cajt (Neue Zeit, Novo vreme) bio je organ
Hriansko-demokratske unije u Istonoj Nemakoj. Spektrom tema o crkvi i religiji obraao se krugu italaca do kojih nisu dopirala glasila Jedinstvene partije.10
Za godinu 1957. odluili smo se iz vie razloga. Jedan je bio kvantitativni indikator. Jugoslavija (Jugoslawien) je u godinama 19501954. pominjana u proseku oko 230 puta godinje u sva tri lista zajedno. Interesovanje
3
U okviru projekta Presse in der DDR3 (tampa u NDR) digitalizovana su tri pomenuta dnevna lista, kao reprezentativna za uvid u tampu Nemake Demokratske Republike
(NDR). Dostupna su preko sajta Dravne biblioteke u Berlinu (Staatsbibliothek zu Berlin
http://zefys. staatsbibliothek-berlin.de/), a tim putem smo ih i mi koristili tokom pisanja
rada. Projekat je sproveden od strane Nemakog istraivakog drutva (Deutsche Forschungsgemeinschaft DFG, http://www.dfg. de/index. jsp) u saradnji sa izdavakim preduzeima Neues Deutschland, Berliner Verlag i Frankfurter Allgemeine Zeitung (a
Neue Zeit) i projektnim partnerom Centrom za istraivanja savremene istorije iz Potsdama (Zentrum fr Zeithistorische Forschung Potsdam ZZF, http://www.zzf-pdm.de), sa
ciljem da se istraivaima stavi na raspolaganje znaajan deo dnevne tampe Sovjetske okupacione zone (194549) i Nemake Demokratske Republike (194990).
4
Berlin lebt auf, Berliner Zeitung, 21. maj 1945, 1.
5
Unsere Zeitung. NEUE ZEIT, Neue Zeit, 22. jul 1945, s. 1.
6
Manifest an das deutsche Volk, Neues Deutschland, 23. april 1946, s. 1.
7
A. Brigs, P. Berk, n. d., 275.
8
Izlazio je u periodu od aprila 1946. do oktobra 1990. Urednik je tokom 1957. bio
Herman Aksen (Hermann Axen), 195666.
9
Tokom 1957. smenila su se dva urednika, Erih Hene (Erich Hensche, 195557) i
Teo Grandi (Theo Grandy, 195761).
10
Izlazio od jula 1945. do jula 1994, urednik je 1957. bio Alvin aper (Alwin Schaper 195061).
Slika Jugoslavije u istononemakoj tampi 1957. godine
133
tampe za Jugoslaviju raslo je uporedo sa sovjetsko-jugoslovenskim pribliavanjem, te je Jugoslavija 1957. godine pomenuta 964 puta. Posle 1958.
godine ree se pisalo o Jugoslaviji, a zainteresovanost tampe ponovo se
pojavila tokom 60-ih godina. Godina 1957. znaajna je za nemakojugoslovenske odnose jer je u oktobru Jugoslavija uspostavila diplomatske
odnose sa Istonom Nemakom, to je za posledicu imalo prekid odnosa sa
Saveznom Republikom Nemakom (SRN). Pored toga, za razliku od poetnog jugoslovensko-istononemakog pribliavanja, koje je teklo uporedo sa
otopljavanjem u odnosima SSSRFNRJ, promene jugoslovenskog stava
prema nemakom pitanju tokom 195556, burne 1956. godine, inilo nam
se da tek 1957. godina i uspostavljanje diplomatskih odnosa izmeu Nemake Demokratske Republike (NDR) i FNRJ donosi znaajne dogaaje koje
koliko-toliko ima smisla posmatrati na nivou jugoslovensko-nemakih relacija. I to bez vizure Sovjetskog Saveza, koji se kao faktor ne sme gubiti iz
vida, ali nam usled trenutne nedostupnosti ruskih arhiva i biblioteka nije u
potpunosti saglediv. Dodatni razlog je bila injenica da su od 1948. do sredine 1950-ih bili prekinuti kontakti na relaciji NDRFNRJ, pa su mediji bili
jedan od retkih kanala putem kojeg su stizale vesti i kroz koji je oblikovana
predstava Jugoslavije u Istonoj Nemakoj.
Jugoslavija je u istononemakoj javnosti dominantno bila prisutna
u politikom svetlu, ali je postojala i kroz ekonomiju, ideologiju, kao geografski pojam, kroz sport, film, knjievnost, modu i druge oblasti ivota.
Stekli smo utisak da je italac istononemake tampe bio slabo upoznat sa
prilikama u Jugoslaviji. Verovatno ni interesovanje za tu nepoznatu zemlju
nije bilo veliko.
ta znamo o Jugoslaviji? Jugoslavija: toliko problema, toliko upitnika.
ta znamo o ovoj zemlji, o putu njenog naroda? U osnovi veoma malo. Od prole godine, kada su Bulganjin i Hruov bili u Beogradu, to pogotovo jasno uviamo. esto se u svetu postavlja pitanje: Da li je Jugoslavija izmeu Zapada i
Istoka? Oni koji to pitaju ni ne raunaju na to da ova zemlja ve dve stotine
godina lei izmeu Istoka i Zapada,11 uvodne su rei teksta posveenog Jugoslaviji poetkom juna 1956. godine.
Podsticaj za blie upoznavanje sa Jugoslavijom doao je usled jugoslovensko-sovjetskog politikog pribliavanja. Kakva je slika o Jugoslaviji
postojala u nemakom narodu nakon nacistikog perioda koji je na Jugoistok gledao kao na dopunski privredni prostor, agrarni okean, posle ratnih razaranja, nakon gotovo deceniju duge antijugoslovenske politike i
osuda jugoslovenskog puta? Da li je takva slika bila odgovarajua za jednu (ponovo afirmisanu) socijalistiku dravu? Da li je ipak dravu koja
11
Was wissen wir ber Jugoslawien. Eine Reise durch das Land zwischen den
Alpen und der Adria, Berliner Zeitung, 1. jun 1956, s. 2.
Natalija Dimi
134
Nemakoj Demokratskoj Republici donosi jedan od najznaajnijih spoljnopolitikih poena u vidu diplomatskog priznanja trebalo prikazati u reprezentativnijem svetlu?
Vreme kad se govorilo: Jugoslavija nije li to mala agrarna zemlja
negde na Balkanu?, pripada prolosti.12. Devetnaestovekovna slika koja se
ogleda u izjavi kancelara Bizmarka da ceo Balkan ne vredi kostiju jednog asnog pomeranskog vojnika ... zahteva temeljnu reviziju.13
Kroz tampu je trebalo sruiti postojeu, duboko urezanu predstavu
Balkana, ali i ponuditi novu sliku, usklaenu sa ideologijom i novouspostavljenim politikim odnosima. Jugoslavija je uinila veliki korak ka industrijskoj zemlji. U njoj se proizvodi sve od igle do broda, jugoslovenski radnici
sami sklapaju automobile, turbine, teretna vozila, televizore, sirovine sa
jugoslovenskog tla prerauju se u samoj zemlji. Jugoslavija nije ekonomski
i politiki zavisna kao predratna drava. Tamo gde su nekada bila krda ovaca, sada su visoke pei, pored volovskih zaprega prolaze pruge, kroz nekadanje movare moderni drumovi, iznad gradskih krovova ukraenih antenama preleu lovci. Za 12 godina socijalistikog razvojnog puta Jugoslavija je uspela da podigne industriju koja je promenila izgled zemlje.14 Tako je
predstavljan i slavljen trijumf oveka nad prirodom, dokazivana nadmo
socijalistikog drutvenog i privrednog sistema, dokazivano da je Jugoslavija socijalistika zemlja. Takva je bila eljena slika Jugoslavije 16. oktobra,
dan po uspostavljanju diplomatskih odnosa. Jugoslavija puna optimizma
ali ne samo zbog materijalnih prilika, novih zgrada, punih izloga, istih i
elegantnih ulica, ve pre svega zbog ponovo vrstih odnosa sa Sovjetskim
Savezom i narodnim demokratijama, zbog pripadanja krugu socijalistikih
zemalja.15
Pored slike koje su istononemake vlasti elele da ponude o Jugoslaviji, nasluuje se kroz korienu tampu i nain na koji je Jugoslavija elela da predstavi sebe. To je vidno kroz opise jugoslovenskih tandova sa sajmova u Lajpcigu16 i Zagrebu,17 kroz koje se Jugoslavija predstavljala kao
industrijska zemlja, kroz uee socijalistikih, ali i kapitalistikih zemalja
na Zagrebakom velesajmu, to je od njega inilo posredniko mesto izmeu
12
Jugoslawiens groer Schritt zum Industrieland. Eigene Rohstoffe fr eigenen

Aufbau / Blick in die Wirtschaft, Berliner Zeitung, 16. oktobar 1957, s. 5.
13
Die Kirche des heiligen Sava, Neue Zeit, 18. oktobar 1957, s. 2.
14
Jugoslawiens groer Schritt zum Industrieland. Eigene Rohstoffe fr eigenen
Aufbau / Blick in die Wirtschaft, Berliner Zeitung, 16. oktobar 1957, s. 5.
15
Jugoslawien voller Optimismus, Berliner Zeitung, 29. novembar 1957, s. 9.
16
Von Maschinen bis Rauchwaren. Jugoslawische Messedelegation in Leipzig,
Neue Zeit, 24. februar 1957, s. 5.
17
Treffpunkt der Kontinente am Save-Ufer. DDR zum drittenmal in Zagreb Neues Gesicht des Messegelndes, Neue Zeit, 19. septembar 1957, s. 5.
135
dva svetska trgovinska sistema, kao i ilustraciju realnih osnova miroljubive

koegzistencije zemalja razliitog drutvenog, dravnog i privrednog sistema.18 Slika koju je Jugoslavija slala o sebi kao uspenoj, modernoj, industrijskoj, socijalistikoj zemlji bila je u skladu sa ideologijom, odgovarala je
odbrani uspenosti jugoslovenskog puta u socijalizam, kao i perspektivi
ekonomske saradnje sa Nemakom Demokratskom Republikom.
Delegacijama koje su dolazile u FNRJ pokazivani su muzeji, kulturna batina, ali i gradovi i industrijski centri. Trebalo je prikazati napredak
Jugoslavije na svim poljima.19 Zvanina delegacija tekstilaca iz NDR posetila je Jugoslaviju u aprilu 1957. i obila tekstilna, kona i odevna preduzea
u Beogradu, Zagrebu, Novom Sadu i Borovu. Pored toga, organizovana je i
poseta Kragujevcu i humkama rtava streljanih 1941. godine.20 Kao to je
propaganda protiv Zapadne Nemake bila i u svrsi poricanja sopstvene
nacistike prolosti i prebacivanja celokupnog imperijalistikog i nacistikog naslea na teret SRN, tako su i odnosi sa Jugoslavijom, kao rtvom
faistikog napada, imali slinu funkciju. U jednom tekstu o grupi filmskih
stvaralaca koja je tokom leta 1957. boravila u Jugoslaviji sa ciljem snimanja
naunopopularnih emisija, ispriana je epizoda o njihovom privatnom smetaju u Zagrebu, u porodici ija je erka sa 13 godina odvedena u koncentracioni logor u Nemakoj, a ije su gostoprimstvo, uprkos tome to su
Nemci, uivali. Rei koje je domain navodno izgovorio, a koje su se autoru
teksta urezale u seanje, bile su: elim da zaboravimo i da ne otvaramo vie
tu temu. Mi dobro znamo iz koje Nemake vi dolazite.21 Da li su te rei zaista
izgovorene ne znamo, ali je njihovo objavljivanje u tampi svakako imalo i
ulogu ograivanja od sopstvene prolosti, odreenu vrstu iskupljenja kroz
socijalizam, koji ne samo to spira nemaku prolost ve i kod bratskog
naroda u socijalistikoj Jugoslaviji na prvo mesto stavlja bratstvo i solidarnost, prebacujui celokupnu odgovornost na grupu militarista, faista, koji
su i klasno odvojeni od naroda.
I u kulturnoj politici istononemake drave denacifikacija je imala
istaknuto mesto. Tematika uvoenih jugoslovenskih filmova najee je bila
vezana za Drugi svetski rat i antifaistiku borbu. U filmskim reportaama
podvlaeno je da vanije teme nema, da su filmovi koji se bave faizmom
korisni jer podseaju na uase koje je ta ideologija proizvela, da se prolost
18
Erfolge der DDR in ZagrebGute Voraussetzungen fr unseren Handel mit

Jugoslawien 1958, Neues Deutschland, 3. oktobar 1957, s. 5.
19
Zusammenarbeit orthodoxer Bruderkirchen. Nach der Jugoslawienreise des Patriarchen Alexej, Neue Zeit, 29. novembar 1957, s. 3.
20
Jugoslawien ber Bonner Rstung besorgt. DDR-Gewerkschafter ber ihre
Eindrcke aus Gesprchen mit jugoslawischen Arbeitern, Neues Deutschland, 30. april
1957, s. 5.
21
Mit Camera durch Jugoslawien, Neue Zeit, 29. novembar 1957, s. 3.
Natalija Dimi
136
ne sme zaboraviti tim pre to su se pojavili znaci oivljavanja faizma u

Zapadnoj Nemakoj.22 Jugoslovenski filmovi, osim toga, karakterisani su
kao uzbudljivi akcioni filmovi u kojima se primeuje uticaj amerike kole i amerika tehnika pomo.23 Ona je jugoslovenskom filmu davala
tempo i atmosferu koja je podseala na veoma popularne vesterne, inila ga
razliitim od ostalih istonoevropskih kinematografija, a ipak je poruka
koja je filmovima prenoena bila ispravna antifaistika i socijalistika.
Istononemaka publika nije bila zasiena filmovima snimljenim u tom
maniru.24
ta se jo moglo saznati o jugoslovenskoj kinematografiji 1957. iz
itanja istononemake tampe? Pominjana grupa filmskih stvaralaca koja
je tokom leta boravila u Jugoslaviji primetila je da je filmski studio u
Zagrebu bio dobro opremljen, iznenaeni su bili injenicom da mlada jugoslovenska kinematografija ima ve 10 produkcija koje se bave kulturnim,
dokumentarnim i igranim filmovima. Broj bioskopa je u odnosu na predratni period uetvorostruen, a postojali su i putujui bioskopi koji su prenosili filmsku umetnost (i eljene poruke) i stanovnicima sela.25 Utisak o
usponu kinematografije koji su nemaki posetioci poneli iz Jugoslavije
verovatno je odraz svesti jugoslovenskog rukovodstva o filmu kao medijumu za prenoenje ispravnih poruka i irenje kulture, koji je popularan i koji
neposredno i sugestivno dopire do irokih masa.26
Iako filmske reportae nisu nuno prenosile politiku ili propagandnu poruku, preduslov kulturnoj saradnji, pa time i pisanju o isecima
kulture uvezene iz Jugoslavije, bila je politika saradnja. Reportae, putopisi, dnevnike beleke o poseti Jugoslaviji, pisane tokom prvih meseci i leta
1957. godine, prostor u tampi dobijale su tek na jesen. Na kulturnoj mapi
sveta Jugoslavija je u istononemakoj tampi 1957. bila prisutna gotovo
jedino kroz film. Uspostavljanje kulturne saradnje izmeu NDR i FNRJ bio
je deo ukupne normalizacije partijskih i dravnih odnosa i stoga je 1957.
bilo tek u zaetku. Nije postojala kulturna razmena bez politike saradnje.
Da li je Jugoslavija postojala u istononemakoj tampi izvan politikog i
neuslovljena politikim?
22
Fahndung. Ein spannender jugoslawischer Film, Berliner Zeitung, 15. april 1957, s. 3.
Blick zurck im Zorn. Eine nord-sdliche Film-Koproduktion, Berliner Zeitung,
11. septembar 1957, s. 3.
23
Berliner Zeitung, 9. jul 1957; Verbrechen am Schienenstrang. Bahnraub in Belgrad - efn Kriminalfilm aus Jugoslawien, Neue Zeit, 6. avgust 1957, s. 4.
24
R. Vueti, Koka-kola socijalizam. Amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture
ezdesetih godina XX veka, Beograd 2012, 8495, 103110, 125144.
25
Mit Camera durch Jugoslawien, Neue Zeit, 29. novembar 1957, s. 3.
26
R. Vueti, n. d., 8384.
137
Sportske vesti registrovale su uee Jugoslavije na razliitim svetskim takmienjima. One nisu bile vezane za konkretne jugoslovenskoistononemake odnose, ali je u pitanju bilo samo prenoenje vesti o odigranim utakmicama, rezultatima, trkama, rekordima, te je Jugoslavija kao
zemlja sporta bila u vidokrugu samo onih italaca tampe koji su pratili
sportske vesti. U Jugoslaviji se igrao fudbal, rukomet, vaterpolo, hokej na
ledu, tenis, boks, ah, uestvovalo se na auto moto-trkama, upranjavani su
atletika, gimnastika, biciklizam i drugi sportovi. Izvan politikog konteksta
Jugoslavija je pominjana povremeno u vremenskim prognozama. Postojala
je kao geografski pojam u ukrtenim reima u kojima se trailo poznavanje
oblasti, gradova i saveznih republika. U ukrtenicama je vie puta postavljano pitanje koja je jugoslovenska valuta, a nekoliko vesti je mapiralo
Jugoslaviju i u kontekstu mode.
Tri dnevna lista koriena prilikom pisanja ovog rada, u kojima su
politike vesti bile gotovo identinog sadraja, pokazuju vie specifinih
interesovanja kada su u pitanju teme iz vanpolitike sfere. To je najoitije u
pisanju lista Noje Cajt, koji posebnu panju poklanja temama vezanim za
religiju i crkvu. Imajui u vidu da je u pitanju zvanini list Hrianskodemokratske unije u Istonoj Nemakoj, takva interesovanja ne ude, ali se
takoe vidi da su tekstovi, mada o religiji, u skladu sa komunistikom ideologijom i dravnom politikom. Isticano je da je odnos crkve i drave u socijalistikoj Jugoslaviji dobar, da je crkva je u vrstoj vezi sa narodom, iva i
puna optimizma. Tokom 1957. usled spoljnih manifestacija (poseta stranih
crkvenih delegacija, pojavljivanja patrijarha i episkopa na prijemima, dravnih subvencija, poseta SIV-u, odluke o poseti Predsedniku...) delovalo je
kao da su odnosi izmeu crkve i jugoslovenske drave harmonini, te je i
dopisnik Noje Cajta verovatno stekao slian utisak.27 Meutim, osim pruanja slike o stanju crkve u Jugoslaviji, cilj istononemake tampe je verovatno bio i da se verujuim itaocima tampe u NDR ponudi vizija harmoninih odnosa crkve i socijalistike drave, a time i pobudi vera u mogunost
skladnog odnosa crkve i istononemake drave.
Stie se opti utisak da se o jugoslovenskom prostoru, drutvu, istoriji, kulturi, privredi i dravi sredinom 50-ih godina u NDR malo znalo. Ve
pominjana delegacija industrijalaca koja je Jugoslaviju posetila u aprilu
izvetavala je o izgradnji zemlje, ali i o posledicama faistike okupacije,
meu kojima su posetili humke rtava streljanih 21. oktobra 1941. u gradu
27
Sredina 50-ih godina donela je poboljanje u odnosima SPC i drave, iako se to

daleko vie osealo na vrhu nego na niim nivoima, gde je situacija i dalje bila teka. Patrijarh Vikentije je esto javno govorio o poboljanju odnosa, to je odavalo pozitivan utisak o
crkveno-dravnoj saradnji. R. Radi, Drava i verske zajednice 19451970, Drugi deo: 1954
1970, Beograd 2002, 917.
Natalija Dimi
138
28
Kragujevcu u Hrvatskoj. Iako je u pitanju oigledna greka koja se mogla

potkrasti, ona ukazuje na to da ak i oni koji su zapravo bili u Jugoslaviji
nisu imali jasnu predstavu o toj zemlji.
*
Krunu politikih odnosa NDRFNRJ tokom 1957. godine predstavljalo je uspostavljanje diplomatskih odnosa 15. oktobra. Zainteresovanost
istononemake tampe za Jugoslaviju pratila je amplitudu jugoslovenskosovjetskih odnosa, koja se preslikavala i na odnose Jugoslavije sa ostalim
socijalistikim zemljama, pa i sa NDR. Stoga je i najveu panju istononemaka tampa Jugoslaviji posveivala u jesenjim mesecima. ak su i tekstovi iz vanpolitike sfere, koji su slavili socijalistiku stvarnost i napredak u
Jugoslaviji, bili u direktnoj vezi sa politikim jugoslovensko-istononemakim
pribliavanjem. Ipak, daleko najbrojniji bili su tekstovi politike sadrine.
Kakav je bio karakter tih tekstova?
Politike vesti koje su tri dnevna lista koriena prilikom pisanja
ovog rada prenosila bile su gotovo identinog sadraja, a neretko su obilovale i istim reeninim sklopovima. To je bila posledica injenice da je
odgovornost za sveukupno politiko izvetavanje u NDR bila je u rukama
jedne novinske agencije ADN (Allgemeine Deutsche Nachrtichtdienst),
koja je bila pod kontrolom dravnog i partijskog vrha. Najee su politike
vesti preuzimane iz Moskve, ali je bilo i prenoenja vesti iz Praga, Varave,
Budimpete, Tirane i drugih prestonica. Vesti vezane za OUN stizale su
direktno iz Njujorka, ali je uopteno gledano iz zapadnog sveta retko izvetavano, meu vestima posveenim Jugoslaviji, samo nekoliko efemernih
informativnih izvetaja.29
Pitanja koja su dobijala prostor u istononemakoj tampi ticala su
se konkretnih odnosa FNRJ sa NDR, Sovjetskim Savezom i drugim socijalistikim zemljama. Zainteresovanost tampe postojala je za odnos Jugoslavije prema nemakom pitanju, kao i za sve jugoslovenske poteze koji bi se
mogli iskoristiti protiv Bona.
U velikom broju tekstova istononemake tampe iz 1957. godine
posveenim jugoslovenskoj politici prema nemakom pitanju, polaznu taku za objanjenje jugoslovenskog stava predstavljala je poseta Josipa Broza
Tita Moskvi juna 1956, njegov govor odran na stadionu Dinama i zajednika sovjetsko-jugoslovenska deklaracija u kojoj je iskazano postojanje dve
28
Jugoslawien ber Bonner Rstung besorgt. DDR-Gewerkschafter ber ihre

Eindrcke aus Gesprchen mit. avgust 2014)jugoslawischen Arbeitern, Neues Deutschland,
30. april 1957, s. 5.
29
H. Puerer, J. Raabe, Presse in Deutschland, 177192.
139
suverene nemake drave.30 Iako je jugoslovenska diplomatija takav stav

zauzimala i 1955. godine, on se tek 1956. u potpunosti poklapao sa zvaninim stavom Moskve. Uz to, 1956. godine stav prema nemakom pitanju
iznesen je javno, a N. S. Hruov se u razgovorima sa jugoslovenskom delegacijom obavezao da e drugovima u Istonoj Nemakoj objasniti prirodu
jugoslovensko-zapadnonemakih odnosa. Hruov je verovatno imao ulogu
tumaa celokupnog jugoslovenskog stava prema nemakom pitanju, te se
trenutak Moskovske deklaracije urezao u svesti istononemakih rukovodilaca, a tim putem i javnosti, kao prekretnica u jugoslovenskom stavu o
Nemakoj.31
Postojao je prvih meseci 1957. godine i naelno pozitivan odnos
prema veini jugoslovenskih spoljnopolitikih principa (zalaganje za mir,32
za proleterski internacionalizam i razvoj socijalistikih snaga,33 aktivnu
miroljubivu koegzistenciju, isticanje da je postojanje dve nemake drave
politika realnost i da aktivni uesnik u reavanju nemakog pitanja mora
biti nemaki narod34), ali ne bez rezerve prema jugoslovenskoj politikoj
30
to se tie nemakog pitanja, obe vlade smatraju da su u ovom trenutku, kada

su na teritoriji posleratne Nemake formirane dve suverene drave, za njeno ujedinjenje
neophodni pregovori izmeu Savezne Republike Nemake i Demokratske Republike Nemake. One, takoe, smatraju da ostale drave, pre svega super sile, moraju delovati u istom
pravcu, kako u interesu nemakog naroda, tako i u optem interesu. Zajednika izjava Vlada
Saveza Sovjetskih Socijalistikih Republika i Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Moskva
20. jun 1956, u: Jugoslovensko-sovjetski odnosi 19451956. Zbornik dokumenata, Beograd 2010, 914.
31
Prilikom susreta u Beogradu 1955. godine Hruov i Tito su razgovarali i o
nemakom pitanju. Tito je smatrao da do ujedinjenja Nemake treba doi uspostavljanjem
kontakata izmeu Istone i Zapadne Nemake. Treba priznati ravnopravnu koegzistenciju
obe nemake drave, pustiti da nemaki narod iskae svoju volju, ne samo rukovodioci koji,
po Titovom miljenju, koe pribliavanje. Tu se ve pokazalo da e se jugoslovenski stav
uklopiti u tezu o dve nemake drave (AJ, CK SKJ, IX, 119/I-56; R. Luburi, Pomirenje Jugoslavije i SSSR-a 19531955, Podgorica 1999, 398399). Naredne godine prilikom susreta u
Moskvi Tito je izjavio da je ujedinjenje Nemake stvar nemakog naroda, kao i da je postojanje dve suverene nemake drave stvar politike realnosti, da jugoslovenska strana ima u
vidu priznavanje NDR, ali da tom pitanju pristupa oportuno usled ekonomskih veza sa SRN.
Hruov se obavezao da e objasniti drugovima u NDR prirodu odnosa FNRJSRN. Zapisnik
sa pregovora izmeu sovjetske i jugoslovenske vladine delegacije od 5. juna 1956, u: Jugoslovensko-sovjetski odnosi 19451956. Zbornik dokumenata, prir. Lj. Dimi, M. Miloevi, .
Borozan, I. V. Buharkin, L. V. Vnukova, J. A. Zelenko, M. K. Kravenko, V. A. Soljanski,
873874.
32
Erlauschtes aus einem Gesprch Walter Ulbrichts mit dem jugoslawischen Botschafter, Neues Deutschland, 9. januar 1957, s. 3.
33
Rde Prdvo zu Jugoslawiens Deutschlandpolitik, Neues Deutschland, 14.
April 1957, s. 7.
34
Erlauschtes aus einem Gesprch Walter Ulbrichts mit dem jugoslawischen Botschafter, Neues Deutschland, 9. januar 1957, s. 3 Jugoslawische Regierung erklrt: Vereini-
140
Natalija Dimi
praksi, koja je kritikovana zbog odravanja diplomatskih odnosa sa Zapadnom Nemakom u kojoj vladaju militaristi, a ne sa Nemakom u kojoj
mo poseduju oni koji se zalau za mir.35 Ipak, gotovo su uvek kritike
zavravane optimistinom napomenom, izrazom vere u usmerenost jugoslovenske politike ka konstruktivnim, demokratskim odnosima koji neminovno vode i normalizaciji odnosa sa NDR, kao to je J. B. Tito i naznaio u
Moskvi.36 Takve nade izraavane kroz tampu verovatno je trebalo da
deluju kao odreeni javni pritisak na Jugoslaviju, podsetnik da je na njoj da
preduzme korak ka zbliavanju, alarmiranje Bona da je postojanje NDR
neminovnost.
Narednu prekretnicu u jugoslovenskom stavu prema nemakom
pitanju istononemaka tampa je videla u poseti poljske delegacije Beogradu septembra 1957. godine. U zajednikoj poljsko-jugoslovenskoj izjavi
uglavnom su ponovljeni odranije poznati jugoslovenski stavovi prema
nemakom pitanju, ali je praktian korak predstavljalo priznanje poljskonemake granice na Odri i Nisi.37 tampa je i u Istonoj i u Zapadnoj
Nemakoj izjavu tumaila kao korak ka uspostavljanju diplomatskih odnosa
Jugoslavije sa NDR, zapravo kao probni balon koji bi trebalo da odmeri
reakcije Zapada.38
Diplomatsko priznanje Nemake Demokratske Republike 15. oktobra 1957. predstavljalo je krunu evolucije jugoslovenskog stava prema
nemakom pitanju. itanjem istononemake tampe moe se sklopiti slika
o zvaninom jugoslovenskom stavu prema nemakom pitanju tokom 1957.
godine. Izostaju, meutim, dublja objanjenja jugoslovenske spoljnopolitike pozicije, motiva koji pokreu njenu spoljnu politiku. italac stie uvid u
to da li je jugoslovenska politika ispravna ili ne, ali ne i zbog ega se zauzima upravo takav stav.39
Istononemaka tampa prenosila je fragmente zvaninih diplomatskih aktivnosti Jugoslavije tokom 1957. godine, dajui neto potpuniju sligung Sache der Deutschen. Bericht an das Parlament / Gute Beziehungen zu sozialistischen
Staaten, Berliner Zeitung, 9. mart 1957, s. 1.
35
Erlauschtes aus einem Gesprch Walter Ulbrichts mit dem jugoslawischen Botschafter, Neues Deutschland, 9. januar 1957, s. 3
36
Realitten in Deutschland, Neues Deutschland, 26. april 1957, s. 2.
37
Oder-Neie-Grenze endgltig. Gemeinsame polnisch-jugoslawische Erklrung
unterzeichnet, Neues Deutschland, 19. septembar 1957, s. 1.
38
AJ, 837, KPR, I-3-a/823, Pisanje zapadnonemake tampe o Jugoslaviji, 14.
oktobar 1957.
39
Jugoslovenski stav prema nemakom pitanju ogleda se u dokumentima o jugoslovensko-sovjetskim odnosima, videti zbirke dokumenata: Pomirenje Jugoslavije i SSSR-a
19531955, prir. R. Luburi, Podgorica 1999; Jugoslovensko-sovjetski odnosi 19451956,
Zbornik dokumenata, prir. Lj. Dimi, M. Miloevi, . Borozan, I. V. Buharkin, L. V. Vnukova, J. A. Zelenko, M. K. Kravenko, V. A. Soljanski, Beograd 2010.
141
ku kada su u pitanju odnosi sa socijalistikim zemljama. To je verovatno

proizilazilo koliko iz zainteresovanosti za politike aktivnosti unutar socijalistikog sveta, toliko i iz injenice da je ADN uglavnom imala dopisnike u
socijalistikim zemljama i saradnju sa tamonjim novinskim agencijama,
odakle je i preuzimala meunarodne vesti. Uglavnom su ti tekstovi bili kratki, informativni, mehaniki preuzimani, bez ozbiljnijih analiza. Od tri
koriena dnevna lista, Nojes Dojland je najaurnije prenosio vesti meunarodnog karaktera.
Odnosi Jugoslavije i narodnih demokratija bili su refleksija jugoslovensko-sovjetskih odnosa. Kakvi su bili jugoslovensko-sovjetski odnosi
poetkom 1957. godine? Odreeni gubitkom poverenja nakon dogaaja u
Maarskoj, sudarom razliitih vienja uzajamnih odnosa,40 ideolokim
sukobom na liniji destaljinizacije/restaljinizacije, antijugoslovenskom kampanjom, koja je krajem 1956. godine otpoela u SSSR-u i u drugim istonoevropskim zemljama, osudama jugoslovenskog dranja u maarskoj krizi,
ali i nacionalnog komunizma i sopstvenog puta u socijalizam, koje je jugoslovenska diplomatija prepoznavala kao implicitne napade na Jugoslaviju.41
Osnovni sukob se ipak odvijao izvan vidokruga javnosti, kroz tajnu prepisku J. B. Tita i N. S. Hruova.42 Iako je jugoslovenskoj strani bilo u interesu
da ne remeti meudravne odnose i konflikt zadri u ideolokoj ravni,
sukob se odrazio i na ekonomskom planu, kao i na odnose Jugoslavije sa
ostalim istonoevropskim dravama.43 inilo se ipak da nijedna strana ne
eli da zatvori sva vrata kao 1948. godine, stoga sukob nije prekinuo osnovnu tendenciju pribliavanja prisutnu od 1954, iako ju je vratio korak unazad.
Na poetku 1957. godine ekonomska saradnja FNRJ sa socijalistikim zemljama bila je na silaznoj putanji, restaljinizovana rukovodstva
napadala su nacionalni komunizam i samostalni put u socijalizam, antijugoslovenska kampanja u javnosti uzimala je maha. Postojale su dodue razlike u otrini antijugoslovenskih napada. Sa onim dravama, uglavnom
40
U februaru 1957, u trenucima zategnutih odnosa Beograda i Moskve, jugoslovenski ambasador V. Miunovi zapisao je svoje zapaanje sutine nesporazuma: Ponovo se
vidi da Rusi i mi ne prilazimo na isti nain razvijanju saradnje meu naim zemljama. Rekao
sam ve da su Rusi na to gledali kao na neku prethodnu etapu za nae pribliavanje, a zatim
za nae ukljuivanje u lager. Mi smo pak na ove iste stvari gledali drukije i nadali se da (...)
radei na ovaj nain, najbolje pomaemo Rusima u ostvarivanju odluka 20. kongresa i politike destaljinizacije u SSSR-u i lageru. V. Miunovi, Moskovske godine 1956/1958, Beograd
1984, 241.
41
V. Cvetkovi, Pogled iza gvozdene zavese. Jugoslovenska politika prema zemljama
narodne demokratije u susedstvu 19531958, Beograd 2013; AJ, CK SKJ, (507), IX, 86/I-24,
K-1, Antijugoslovenska propaganda u Istonoj Nemakoj.
42
D. Bogeti, Nova strategija jugoslovenske spoljne politike 19561961, Beograd
2006, 7273; V. Cvetkovi, n. d., 379.
43
Isto, 377380.
Natalija Dimi
142
susedima, sa kojima je Jugoslavija odranije imala sporove koji nisu bili

vezani samo za ideoloki sukob, odnosi su bili daleko vie narueni nego sa
drugima. To su bile Bugarska, Maarska, sa kojom je sukob oko podrke
Imre Nau i revoluciji bio sve i Albanija, ije je rukovodstvo bilo jedno od
najtvrih, staljinistikih, koje nije prihvatalo jugoslovensku partijsku liniju, ali sa kojom je Jugoslavija imala i druge konkretne ekonomske, pogranine, istorijske sporove.
Zategnutost u sovjetsko-jugoslovenskim odnosima imala je svoj
izraz i u istononemakoj tampi. Meutim, s obzirom na to da NDR nije
imala neposrednih sukoba sa Jugoslavijom, u njoj nije objavljivan ni veliki
broj samostalnih antijugoslovenski nastrojenih tekstova. Stoga se antijugoslovenska propaganda svodila uglavnom na prenoenje antijugoslovenski
intoniranih izjava zvaninika drugih socijalistikih zemalja. Iako je bilo
osuda nacionalnih elemenata u Jugoslaviji i Poljskoj, kao i samostalnog
puta u socijalizam,44 ini se da je to prvenstveno bilo u funkciji restaljinizacije same Jedinstvene socijalistike partije Nemake.45
Interesovanje za Jugoslaviju je postojalo i u kontekstu njenog odnosa prema nemakom pitanju, te je prvih meseci 1957. jugoslovenskoj
diplomatiji prebacivano to odrava odnose sa Zapadnom Nemakom, a ne i
sa Istonom.46 Svakako je razlog izostanka intenzivnije antijugoslovenske
kampanje bilo to to je Jugoslaviju ipak trebalo privoleti na diplomatsko
priznanje, pa nije bilo uputno zatezati odnose. Moda je Jugoslavija za
NDR, zaokupljenu sopstvenim problemima, bila previe daleko da bi za nju
bila zainteresovana izvan konteksta nemakog pitanja i ideoloke, partijske
44
Unsere Verantwortung fr ganz Deutschland erfordert Strkung der DDR Aus

der Rede des Genossen Heinrich Rau, Mitglied des Politbros, auf einer Parteiversammlung
am 18. Februar 1957 in der Warnowwerft, Rostock-Warnemnde, Neues Deutschland, 20.
februar 1957, s. 3.
45
SED je tokom 1956. prola kroz razliite faze. Nakon 20. kongresa KPSS na Treem kongresu SED zapravo su ponovljeni kljuni stavovi 20. kongresa o borbi protiv kulta
linosti, demokratizaciji, decentralizaciji, jaanju zakonitosti. U drugoj etapi, podstaknutoj
dogaajima u Maarskoj, partijski vrh SED i dalje je podravao demokratizaciju, ali je upozoravao na opasnost liberalizma, da bi u treoj fazi stavovi izneseni na 29. i 30. plenumu
SED faktiki predstavljali negaciju Treeg kongresa insistiranjem na borbi protiv revizionizma i negacijom nemakog puta u socijalizam. AJ, CK SKJ (507), IX, 86/II-3598, Jedinstvena socijalistika partija Nemake (SED).
46
Slina su zapaanja i u analizama CK SKJ iz 1958 uoavalo se da rukovodstvo
SED koristi antijugoslovensku kampanju za svoje unutranje potrebe i za potvrdu politike
30. plenuma iz januara 1957. o borbi protiv revizionizma. AJ, CK SKJ, (507), IX, 86/I-41,
K-1, Angaovanje SED u antijugoslovenskoj propagandi u Istonoj Nemakoj 1958. U analizi antijugoslovenske propagande u Istonoj Nemakoj jo se zapaa da je kritika bila usmerena na dva pitanja: ekonomske tekoe, tumaene kao posledica uvoenja radnikih saveta
i na nepostojanje diplomatskih odnosa sa NDR. AJ, CK SKJ, (507), IX, 86/I-24, K-1, Antijugoslovenska propaganda u Istonoj Nemakoj.
143
linije. Kako je primeivano u Jugoslaviji, karakter antijugoslovenske propagande u NDR ogledao se u prenoenju antijugoslovenskih izjava i lanaka
predstavnika drugih komunistikih partija,47 stoga ona kao izvor moe i da
naznai specifinosti u odnosima Jugoslavije i pojedinih zemalja Istone
Evrope.
Promena u pisanju istononemake tampe o Jugoslaviji uoljiva je
od aprila 1957. kada je preneta vest o poseti albanske delegacije Moskvi i o
Hruovljevom govoru u kojem je isticao postojano poboljanje sovjetskojugoslovenske saradnje (iako ta slika poetkom aprila nije odgovarala realnosti) i elju za dobrosusedskim odnosima izmeu Albanije i Jugoslavije.48
ini se da je upravo taj govor bio signal iz SSSR-a da antijugoslovensku
kampanju treba stiati.49 Istononemaka tampa posle toga nije prenosila
izjave predstavnika istonoevropskih drava koje su sadrale kritiki stav
prema Jugoslaviji, kakav se nalazio u vestima iz prvih meseci 1957. godine.
Zastoj u jugoslovensko-sovjetskoj saradnji tokom prvih meseci
1957. godine odrazio se na pisanje istononemake tampe o Jugoslaviji, ali
vesti o zategnutim odnosima nisu prenoene. Stie se opti utisak da je,
kada su u pitanju odnosi Jugoslavije sa SSSR-om i socijalistikim zemljama,
istononemaka tampa uglavnom beleila i prenosila vesti o pribliavanju,
bilo informativno, bilo u slubi propagandnih tekstova o jaanju istonog
lagera. O pogoranju u odnosima prenoena je samo ideoloka, ne i dravna
dimenzija sukoba, ime se pruala simplifikovana slika meusobnih odnosa. Moda je u pitanju bio pokuaj da se ideolokim osudama kako naruava
jedinstvo socijalistikog bloka, na Jugoslaviju prenese krivica za pogoranje
odnosa, time i odgovornost za izmirenje, koje bi bilo ostvareno promenom
njenog stava prema lageru. Moda se strahovalo da bi iznoenje u javnost
zastoja u ekonomskim odnosima50 prenelo odgovornost za sukob na SSSR i
47
AJ, CK SKJ, (507), IX, 86/I-24, K-1, Antijugoslovenska propaganda u Istonoj
Nemakoj.
48
Fr gutnachbarliche Beziehungen. Chrustschow zum Verhltnis UdSSR Albanien Jugoslawien, Berliner Zeitung, 18. april 1957, s. 2; Brderlich und geschlossen gegen
die Reaktion. Abschlu der sowjetisch-albanischen Besprechungen / UdSSR verzichtet auf
Rckzahlung von 348 Mill. Rubel, Berliner Zeitung, 19. april 1957, s. 2; Sowjetischalbanische Abschluerklrung, Neues Deutschland, 19. april 1957, s. 5
49
Vremenski se poklapa sa znacima zatezanja sovjetsko-kineskih odnosa.
50
U decembru 1956. KPSS je donela odluku da otkae dogovorene kreditne obaveze prema Jugoslaviji, to je objanjavano nedostatkom sredstava. Procena jugoslovenskog
ambasadora u Moskvi Veljka Miunovia bila je da su u pitanju iskljuivo politiki razlozi.
Jugoslovenska delegacija je sa ciljem sklapanja trgovinskog ugovora i kreditnih aranmana
boravila u Moskvi od januara, a nakon skoro dva meseca sklopljen je samo trgovinski ugovor, koji je po reima ambasadora V. M. bio vie nego skroman. Istononemaka tampa je
o sklopljenom ugovoru pisala tek u aprilu, a o dvomesenom boravku jugoslovenske delegacije u Moskvi, kao i odlaganju investicionih kredita, nije progovarala. O tome nije pisala ni
144
Natalija Dimi
otvorilo mogunost da se odnosi poprave ekonomskom, ne nuno partijskom saradnjom. Moda se elela izbei situacija iz 1948. kada se sukob
vodio u javnosti. Sovjetski Savez verovatno nije eleo prekid, ve samo pritisak. Sovjetski stav prema Jugoslaviji se u pisanju istononemake tampe
tokom prvih meseci 1957. mogao naslutiti samo kroz osude od strane drugih socijalistikih drava, ali je o njemu direktno pisano uglavnom samo
kroz konkretne poteze. Treba istai i zapaanje CK SKJ da je antijugoslovenska propaganda u NDR zasnovana uglavnom na prenoenju antijugoslovenskih izjava i lanaka predstavnika drugih komunistikih partija, pre
svega KPSS, KP Francuske, KP ehoslovake, KP Kine. U tampi Istone
Nemake, kao ni u drugim socijalistikim dravama, uglavnom nisu objavljivani jugoslovenski odgovori na kritiku koja je stizala iz Sovjetskog Saveza
i zemalja lagera.51 Brojne vesti informiu o saradnji ili spremnosti na saradnju, ali povremenim sputanjem do izvora dokumentarnog karaktera stie se uvid u povrnost, a neretko i netanost tampe kao izvora za rekonstrukciju ekonomskih i politikih odnosa. Ona je ee bila sredstvo prenoenja odreene poruke iroj javnosti ili suprotnoj (u ovom sluaju jugoslovenskoj) strani, nego notar stvarnih dogaaja.
Jesen 1957. donela je zahuhtavanje u jugoslovenskoistononemakim odnosima u vidu jugoslovenskog priznanja granice na
Odri i Nisi prilikom posete poljske delegacije Beogradu u septembru, kao i
diplomatskog priznanja i zakljuivanja trgovinskog ugovora izmeu FNRJ i
NDR u oktobru te godine. in priznanja je istononemaka tampa predstavila kao doprinos uvrivanju mira u Evropi, odraz realnog postojanja
NDR, meusobnih ekonomskih interesa, dobrih ekonomskih i kulturnih
odnosa, politikog realizma jugoslovenskog rukovodstva, zajednikih spoljnopolitikih principa.52 Diplomatsko priznanje NDR od strane Jugoslavije
kao vanblokovske zemlje, jedine osim SSSR-a koja je imala odnose i sa
Saveznom Republikom Nemakom, bilo je pitanje od primarnog unutranjeg i spoljnopolitikog znaaja za Istonu Nemaku, to se odraavalo i u
prostoru koji je tom pitanju posveen u dnevnim listovima koje smo itali.
Ipak, veina vesti se ne bavi Jugoslavijom kao takvom, ve navedeni dogaaj posmatra kroz prizmu nemakog pitanja i odnosa sa Bonom. Jugoslavija, iako je subjekat u inu priznavanja NDR, u najveem broju tekstova zapravo je objekat napada na Zapadnu Nemaku.
sovjetska tampa. V. Miunovi, Moskovske godine 1956/1958, Beograd 1984, 222, 226, 247;
D. Bogeti, Jugoslavija u Hladnom ratu, 334335.
51
AJ, CK SKJ, (507), IX, 86/I-24, K-1, Antijugoslovenska propaganda u Istonoj
Nemakoj.
52
Beitrag zur Festigung des Friedens in Europa, Neues Deutschland, 16. oktobar
1957, s. 1.
145
Instrumentalizovanje Jugoslavije protiv Bona nije se prvi put dogodilo u oktobru 1957. u vezi sa diplomatskim priznanjem. Od poetka 1957.
u tampi su objavljivani tekstovi tematski posveeni Jugoslaviji, ali ija je
svrha bila napad na Zapadnu Nemaku.
Motivi napada su uglavnom bili osporavanje militaristikog i imperijalistikog karaktera zapadnonemake spoljne politike koja predstavlja
pretnju za mir, pokuava kroz zajedniko trite da nametne svoju ekonomsku dominaciju Zapadnoj Evropi, a kroz NATO da se ukljui u kolonijalnu
politiku u Africi, od Bundesvera da napravi najjau armiju u Evropi, a
sigurno e posegnuti i za atomskim naoruanjem. Jugoslovenskoj diplomatiji je zamerano to ne osporava javno takvu politiku, koja direktno ugroava Jugoslaviju Bon je ekonomski ve pokorio Austriju i nalazi se na granicama Jugoslavije, poput Hitlera.53 Prebacivano joj je to odrava odnose
samo sa SRN, ne i sa NDR, uz potenciranje miroljubivog i demokratskog
karaktera istononemake drave.54
esto su napadi bili usmereni protiv civilnih i vojnih slubenika
Savezne Republike Nemake koji su iza sebe imali nacistiku prolost. U
takvim se tekstovima Jugoslavija pominjala ukoliko se biografija pojedinih
linosti ukrtala sa jugoslovenskim prostorom.55
Dogaaj vezan za Jugoslaviju koji je izazvao koncentraciju tekstova
usmerenih protiv Bona bila je poseta poljske delegacije Beogradu i priznanje granice na Odri i Nisi. Istononemaka tampa pratila je pregovore i
njihov ishod, prenosila afirmativni odziv javnosti i zvaninika NDR, ali je
najvei prostor posveen reakciji Bona. Objavljivani su naslovi poput Bon
se mea,56 Sramni napad Bona na Jugoslaviju,57 Bon peni,58 razljueni
krik59 u Bonu, Realnost je jaa,60 Glavobolja zbog Beograda61 i drugi.
Najvei spoljnopolitiki uspeh NDR u odnosu na SRN tokom 1957. godine
bilo je diplomatsko priznanje od strane Jugoslavije. To je ujedno bila i prilika za propagandnu ofanzivu u tampi. Koriena tampa pokazala se kao
daleko opirniji, iako tendenciozni izvor za prilike u Zapadnoj Nemakoj,
53
Wo steht Jugoslawien in der Deutschlandfrage?, Neues Deutschland, 24. mart
1957, s. 5.
54
Erlauschtes aus einem Gesprch Walter Ulbrichts mit dem jugoslawischen Botschafter, Neues Deutschland, 9. januar 1957, s. 3.
55
Verantwortlich fr Ausplnderungen, Neue Zeit, 11. septembar 1957, s. 3.
56
Bonn mischt sich ein, Neues Deutschland, 12. septembar 1957, s. 5.
57
Ein unverschmter Angriff Bonns auf Jugoslawien, Neues Deutschland, 13. septembar 1957, s. 2.
58
Bonn schumt, Berliner Zeitung, 18. septembar 1957, s. 2.
59
Ein unverschmter Angriff Bonns auf Jugoslawien, Neues Deutschland, 13. septembar 1957, s. 2.
60
Die Realitt ist strker, Neues Deutschland, 18. septembar 1957, s. 2.
61
Bauchschmerzen wegen Belgrad, Berliner Zeitung, 20. septembar 1957, s. 9.
146
Natalija Dimi
nego za Jugoslaviju. Pratila se i reakcija evropske tampe, kako komunistike, tako i buroaske.62 Jugoslovensko priznanje NDR je uglavnom predstavljano kao najtei poraz Adenauera.63 Bon u orsokaku,64 Bon pred ruevinama svoje istone politike65 neki su od naslova koje je donosila istonoevropska tampa prvih dana po priznanju.
Najei talas napada istononemake tampe na SRN otpoeo je
19. oktobra, kada su prenete prve vesti da je zvanini stav Bona prekid
diplomatskih odnosa sa Jugoslavijom, ukoliko ona ne povue potez priznanja NDR, koji se tumai kao neprijateljski akt prema Saveznoj Republici
Nemakoj.66 Istononemaka tampa podvlaila je da je odluka Bona stav
uskog kruga linosti, da nije ak postojala ni saglasnost vlade, a kamoli
naroda, a da su opozicione partije istupile protiv prekidanja odnosa sa
Jugoslavijom, kao i privredni krugovi zainteresovani za trita Istone
Evrope.67 Da su postojali partijski kontakti izmeu NDR i zapadnonemakih socijaldemokrata, istononemaka tampa ne govori. Objavljivanje takvih vesti znailo bi da se miroljubiva Istona Nemaka mea u unutranja
pitanja drugih drava.68
62
Borba, Pravda Izvesti, Die Welt, Sueddeutschle Zeitung, Frankfurter Allgemeine Zeitung, Abendzeitung, Frankfurter-Rundschau, Der Spiegel, Manheimer Morgen, Neue RheinZeitung, Neue Oesterreich, Volksstimme, Reuter, Daily Ecpress, The Times, Le Figaro, Combat,
Franc-Tireur, Stocholms Tiudingen, Morgon Tiudingen, Suenska Dagbladet, Ny Dag, Politiken,
United, LHumanite, New York Times, Trybuna Ludu, Rude Pravo ...
63
Schwerste Niederlage fr Bonn seit Jahren, Neues Deutschland, 17. oktobar
1957, s. 5.
64
Bonn in der Sackgasse. Diplomatische Beziehungen DDR Jugoslawien Thema
Nr. 1, Neues Deutschland, 18. oktobar 1957, s. 5.
65
Bonn steht vor Trmmern seiner Ostpolitik. Geschftiges Hin und Her in
Westberlin und Bonn / Gerstenmaier und Ollenhauer bedauern, Berliner Zeitung, 17. oktobar 1957, s. 1.
66
U pitanju je bio spoljnopolitiki princip SRN uobliavan od 1949, a formulisan
1955. godine, poznat kao Haltajnova doktrina. Njom je podrazumevano da je diplomatsko
priznanje NDR neprijateljski akt prema SRN i da e SRN prekinuti diplomatske odnose sa
treom dravom ukoliko ona prizna NDR. Haltajnova doktrina je prvi put primenjena prema Jugoslaviji 1957. godine. Obrazloenje je bilo da priznanje dve nemake drave predstavlja prepreku ujedinjenju. Ona je imala funkciju prevencije lananog priznanja NDR. Duan
Neak, The Hallstein Doctrine and Yugoslavia, u: Jugoslavija v Hladni vojni, Yugoslavia in
the Cold War, Ljubljana 2004, 215221; M. Lemke, Alleinvertretungsanspruch, u: Deutsche
Geschichte im 20. Jahrhundert. Ein Lexikon (ur. Axel Schildt), Muenchen 2005, 2425.
67
Bonn kndigt Abbruch der Beziehungen zu Belgrad an, Neues Deutschland, 19.
oktobar 1957, s. 12.
68
Analize SKJ donose podatke o politici SED. Kao prvi korak ka ujedinjenju Nemake videli su zbacivanje Adenauera, te su stoga od prolea 1956. pokuavali da uspostave
saradnju sa SPD, kako bi zajedniki radili na ruenju Adenauera na izborima zakazanim za
jesen 1957. godine. SPD je takvu saradnju odbijala. Uprkos odbijanju saradnje, istononemaka tampa je potencirala socijaldemokratsku opoziciju u SRN, moda ipak raunajui na
147
Prekid diplomatskih veza sa Jugoslavijom korien je za sveukupan

napad na Adenauerovu politiku. Taj potez je predstavljan kao odraz politike tvrdoglavosti i gluposti, kao bezumni potez Adenauera, diplomatija konih
jakni, meanje u unutranje stvari suverene drave koja podsea na spoljnu
politiku Hitlera i carske Nemake, izneveravanje principa za koje se Adenauer zalagao u predizbornoj kampanji, blokada ne samo odnosa sa Beogradom
ve celokupne istone politike, izraz ovinistikih i revanistikih tendencija, izraz ideje o svetskoj dominaciji, izraz nemakog avanturizma koji je
Evropu i svet ve dva puta gurnuo u rat, znak slabosti, oivljavanje hladnoratovskih metoda, udarac normalizaciji politikih odnosa u Evropi.69 Slini
motivi varirali su u razliitim vestima koje su prenoene, a koje su imale
istu funkciju napad na Bon. Jugoslavija je u utakmici izmeu Berlina i
Bona imala sporednu ulogu.
Krajem oktobra tekstovi u istononemakoj tampi posveeni jugoslovensko-nemakim odnosima, a usmereni protiv Bona, promenili su se i
kvantitativno i kvalitativno. Njihova brojnost se smanjila, poto se smanjio i
broj konkretnih novosti, ali je akcenat sa kraih vesti informativnog karaktera i pregleda svetske tampe stavljen na analize prethodnih dogaaja,
ozbiljnije i promiljenije tekstove, koji imali i veu propagandnu teinu.
Ipak, linije napada ostale su iste osude za militarizam, imperijalizam,
meanje u unutranje stvari samostalnih drava, oivljavanje Hladnog rata,
oivljavanje tradicija Hitlera i Vilhelma II, personalizacija zapadnonemake
politike u liku Adenauera, fon Brentana i Haltajna i pozitivan odnos prema
stavu socijaldemokratske opozicije.70
Iako je broj tekstova o Jugoslaviji bio vei, a tekstovi postajali dui,
analitini, proirenog tematskog spektra, iako je o Jugoslaviji stvarana slika
moderne industrijske socijalistike zemlje, u novembru i decembru su se
neki vid saradnje, ili na drugaiju istonu politiku od Adenauerove. AJ, CK SKJ (507), IX,
86/II-3598, Jedinstvena socijalistika partija Nemake.
69
In der Sackgasse der Irrealitten. Eine Presseschau zur Haltung Bonns
gegenber Jugoslawien, Neues Deutschland, 20. oktobar 1957, s. 2; Bonn bricht diplomatische Beziehungen mit Jugoslawien ab. Herausfordernder Akt gegen Entspannung und friedliche Beziehungen, Neues Deutschland, 20. oktobar 1957, s. 1; Schritt gegen friedliche
Koexistenz. Entschiedene Protesterklrung des jugoslawischen Botschafters, Neues Deutschland, 20. oktobar 1957, s. 1; Bonns Selbstblockade, Neues Deutschland, 20. oktobar
1957, s. 2 In der Sackgasse, Neues Deutschland, 22. oktobar 1957, s. 1; Bonn isoliert sich
selbst. Beziehungen zu Jugoslawien abgebrochen, Berliner Zeitung, 19. oktobar 1957, s. 1;
Kraftmeierei, Berliener Zeitung, 19. oktobar 1957, s. 2 Adenauer setzt Hitlers Politik fort,
Berliner Zeitung, 20. oktobar 1957, s. 2.
70
Wie sich die Bildergleichen. Das Wesen der Bonner Auenpolitik gezeigt am
Schulfall Jugoslawien, Neues Deutschland, 28. oktobar 1957, s. 5; Gegen Abbruch der
diplomatischen Beziehungen mit Jugoslawien, Neues Deutschland, 3. novembar 1957, s. 2;
Ostlandreiter schlieen sich zusammen, Neues Deutschland, 5. novembar 1957, s. 7.
Natalija Dimi
148
proredile vesti o politikom pribliavanju Jugoslavije i istonoevropskih

zemalja. Iz tampe se dodue nije mogla naslutiti razoaranost i revoltiranost sovjetske strane zbog izostanka J. B. Tita u Moskvi prilikom proslave
40 godina od Oktobarske revolucije zbog iijasa,71 niti uverenje Sovjeta da
je, kako je primeivao V. Miunovi, Titova bolest politikog karaktera.72
Neposredna reakcija N. S. Hruova na izostanak jugoslovenskog
potpisa na Deklaraciji 12 komunistikih partija ogledala se u komentaru
objavljenom u tampi krajem novembra 1957, da je potpisivanje dokumenta stvar dobrovoljne, slobodne odluke, da je jugoslovensko stanovite po
pitanju prijateljskih odnosa sa Sovjetskim Savezom izraeno u Kardeljevom
govoru u Moskvi, a da se pored toga na Manifestu mira nalazi potpis Saveza
komunista Jugoslavije.73 Takva reakcija nije najavljivala buru koja je u
jugoslovensko-sovjetskim odnosima nastupila na prolee naredne, 1958.
godine. Meutim, retrospektivno gledano, verovatno su upravo dogaaji
oko proslave jubileja Oktobarske revolucije bili prelomni za drugi jugoslovensko-sovjetski sukob. Osnova sukoba bilo je razliito vienje odnosa
unutar socijalistikog sveta. Moskva je teila konanom ukljuivanju Jugoslavije u lager, a Jugoslavija ouvanju vanblokovske pozicije. Deklaracija je
za jugoslovensku stranu imala karakter osnivakog akta nove asocijacije
komunistikih partija, to je ona elela da izbegne. Sovjetska strana je pak
pokuavala da privue Jugoslaviju perspektivom ekonomske i politike
saradnje sa ideoloki bliskim zemljama. Obe strane su istroile argumente
za odbranu svog vienja meusobnih odnosa.74 Moskva ipak nije odmah
pribegla pritisku na Jugoslaviju, do otvorenog sukoba i osuda dolo je tek
posle usvajanja novog Programa SKJ na Sedmom kongresu SKJ aprila 1958.
Razlozi zbog kojih reakcija Moskve nije usledila ve u novembru 1957. bili su
verovatno unutranje prirode, uzrokovani politikom krizom usled previranja u sovjetskom rukovodstvu, koja je prevaziena poetkom 1958. godine.75
Do kraja godine u istononemakoj tampi nije bilo znaajnih tekstova o politikom pribliavanju NDR i FNRJ, osim estitki povodom Dana
71
Prsident Tito erkrankt, Neue Zeit, 31. oktobar 1957, s. 2; Prsidant Tito
erkrankt, Neues Deutschland, 1. novembar 1957, s. 5
72
V. Miunovi, n. d., 367.
73
Wir kommunisten. Friedliche Koexistenz, Neues Deutschland, 29. novembar
1957, s. 5.
74
A. S. Stkalin, Rukovodstvo KPSS v poiskah novd mehanizmov vlini na mirovoe
kommunistieskoe dvienie. Ot Kominformbro k pervomu bolomu moskovskomu soveani
komparti (vesna 1956- osen 1957 g.), u: Nasledniki Kominterna. Medunarodne
soveani predstavitele kommunistieskih i raboih parti v Moskve (nobr 1957 g.).
Dokument, prir. N. G. Tomlina, L. A. Velianska, A. S. Stkalin, Moskva 2013, 551.
75
D. Bogeti, Drugi jugoslovensko-sovjetski sukob 1958. i koncept aktivne miroljubive
koegzistencije, Istorija 20. veka, 2, 2004,123128.
149
Republike 29. novembra (treu godinu zaredom)76 i informacije o postavljanju Eleonore tajmer za poslanika u Beogradu. To je, meutim, ostalo na
nivou vesti, bez biografskih podataka koji bi skicirali profil prvog diplomatskog predstavnika NDR u Beogradu.77 Eleonora tajmer, jedna od retkih
ena u diplomatiji, bila je strunjak za trgovinu i ekonomiju, to govori o
vanom mestu privrednih odnosa u relaciji Beograd Istoni Berlin. U prolosti nije imala antijugoslovenskih istupa, bila je na elu trgovinske delegacije u Jugoslaviji u oktobru, kada je ostavila pozitivan utisak. To ju je sve
preporuivalo za poslanika u Beogradu, a injenica da je bila erka predsednika NDR Vilhelma Pika svedoi o ukazanoj asti i nastojanju da se prida
znaaj odnosima sa Jugoslavijom, verovatno i pokuaj njihovog intenziviranja.78 Ipak, manji broj vesti i tekstova o Jugoslaviji u decembru 1957. moda je bio odraz zatija pred buru u jugoslovensko-sovjetskim, a time i
jugoslovensko-istonoevropskim odnosima.
*
Istononemaka javnost je godinama bila odseena od jugoslovenske stvarnosti. Nije bilo diplomatskih predstavnika, trgovinskih predstavnika, turista, kulturne razmene, studentske razmene. Ne udi stoga to ni u
tampi Jugoslavija sve do jeseni 1957. godine gotovo da ne postoji kroz perspektivu bilateralnih istononemako-jugoslovenskih odnosa, ve iz vizure
drugih socijalistikih zemalja. Slika Jugoslavije je u istononemakoj tampi tokom 1957. godine kreirana ne samo ideolokim okvirima i politikim
interesima vlasti NDR, ve je bila ograniena onim korpusom vesti koje su
nudile druge novinske agencije.
O Jugoslaviji je istononemaka tampa donosila fragmente realnosti i kao izvor moe biti barometar spoljnopolitikih kretanja Jugoslavije. Ti
fragmenti pored toga to predstavljaju samo iseke jugoslovenske politike,
a jo manje donose o jugoslovenskom drutvu, esto su bili i obavijeni ideologijom, sluei odreenom politikom ili propagandnom cilju, a ne izvetavanju o Jugoslaviji. Stoga su oni daleko bolji izvor za nasluivanje propagandnih ciljeva koje je nemaka strana elela da postigne, nego za rekonstruisanje jugoslovenske realnosti. Ove vesti mogu biti i izvor za mehanizme
koji su korieni u propagandi. tampa je trebalo da usadi odreenu sliku
Jugoslavije u svest italaca, da formira javno mnjenje, da pripremi itaoce
za odreene politike dogaaje.
76
DDR beglckwnscht Jugoslawien. Aus Anla des 12. Grndungstages der

Fderativen Volksrepublik, Neue Zeit, 29. novembar 1957, s. 1.
77
Zum Gesandten ernannt. Lore Staimer nach Belgrad / Urkunde aus der Hand des
Prsidenten, Neues Deutschland, 21. decembar 1957, s. 5.
78
M. C. Theurer, Bonn Belgrad Ost Berlin: Die Beziehungen der beiden deutschen
Staaten zu Jugoslawien im Vergleich 19571968, Logos Verlag Berlin 2007, 4142.
Natalija Dimi
150
Smatramo da analiza pisanja istononemake tampe o Jugoslaviji

tokom 1957. godine ima i poseban znaaj u svetlu injenice da je ona bila
gotovo jedini izvor informacija o toj zemlji. U situaciji blokiranih politikih,
privrednih, kulturnih odnosa do sredine 50-ih godina mediji, ukljuujui
tampu, imali su monopol na informacije o Jugoslaviji u istononemakom
drutvu. Stoga analiza pisanja o Jugoslaviji ukazuje i na znanja i predstave
koje je stanovnitvo, ali i Partija imala o Jugoslaviji uoi ponovnog uspostavljanja kontakata i diplomatskih odnosa 1957. godine.
Natalija Dimi
THE IMAGE OF THE YUGOSLAVIA IN THE EASTGERMAN PRESS
IN 1957
Summary
The newspapers of Eastern Germany (Neues Deutschland, Berliner Zeitung,
Neue Zeit) printed articles regarding Yugoslavia that were directly influenced by
political relations between Yugoslavia and the Soviet Union and by the need to
secure a diplomatic recognition of Eastern Germany by a non-Allied country. As
the motivating force for writing on Yugoslavia was of political origin, those articles
mostly dealt with political issues. The articles mainly focused on Yugoslav-Soviet
relations, the relations between Yugoslavia and other countries of Eastern Europe,
Yugoslavias stance regarding the German Question and relations between
Yugoslavia and the GDR. The end result was that reporting on these topics was
never complete and was far from accurate, the direct cause of which was the propagandist policies that were practiced by Eastern Germany at that time. Most of
the articles on Yugoslavia during the first months of 1957 were chosen and reprinted from newspapers belonging to the communist countries (mainly from Moscow
as well as from other Eastern European capital cities). In the second half of the
year, in conjunction with diplomatic talks, there was the intent to print an increased number of articles concerning Yugoslavia. During that period, the articles
became qualitatively different more informative, longer, dealing with more
diverse themes. This change was also rooted in an increased contribution from
Eastern German reporters. However, as is typical with most reporting on
Yugoslavia done at that time, the function of the articles was more important than
the content. Politically influenced articles, especially those concerning diplomatic
recognition, had above all the role of propagandist attacks at Bonn. Articles which
painted Yugoslavia in a positive light and emphasized the success and advancements of Yugoslavia as a country were done with the intent to form a representative picture of Yugoslavia. The intent driving this type of reporting was two-fold: on
one hand, the articles enhanced the meaning of Yugoslavian acknowledgement of
Eastern Germany in the extra-political sphere, while on the other hand presenting
a utopian vision of a socialist society. Reporting on Yugoslavia also played the role
of self-denazification, with the desire to cleanse the country of any guilt related
to WWII, and displace that guilt onto the militaristic and imperialistic elite of
Western Germany.
Dr SLOBODAN SELINI, nauni saradnik

Institut za noviju istoriju Srbije
UDK 321.74:929 (049)

070"1969"
070"1969"
327(497.1)"19692(049)
JOSIP BROZ TITO U POLITICI I BORBI

FEBRUARA 1969: O KOSOVU I METOHIJI,
MEUNARODNIM ODNOSIMA I TAMPI
APSTRAKT: Osim najvanijih podataka o radu Politike i Borbe
krajem ezdesetih godina 20. veka, najvaniji deo lanka zauzima analiza stavova Josipa Broza o nekim tada aktuelnim pitanjima: albansko
pitanje, status Kosova i Metohije, spoljna politika i meunarodna situacija, poloaj tampe u jugoslovenskom drutvu, odnosi u federaciji.
KLJUNE REI: Josip Broz, tampa, spoljna politika, Kosovo i Metohija,
Albanci
Putujui tokom 1969. godine esto po zemlji Josip Broz Tito je u
javnim govorima i na zatvorenim sastancima pokretao brojna pitanja, sve u
pokuaju da jugoslovenskim graanima prui odgovore na probleme tadanjeg jugoslovenskog drutva, meu kojima su se izdvajali ekonomski problemi (nelikvidnost privrede, viak radne snage, nepovoljna obrazovna struktura zaposlenih, sve ei trajkovi itd.), nacionalni sukobi (sporovi oko
jezika, demonstracije Albanaca na Kosovu i Metohiji, sve tei poloaj Srba i
Crnogoraca u ovoj pokrajini), sukobi meu republikim rukovodstvima i
izmeu republikih i savezne vlade (cestna afera, sporovi oko izgradnje
erdapa 2, sporovi oko investicionih obaveza federacije). Osim unutranjih
tekoa, esto se osvrtao na meunarodne prilike i definisao pravce jugoslovenske spoljne politike.1
Na poetku godine Tito je bio gost dve beogradske izdavake kue.
Neposredni povodi da ih poseti bili su razliiti: Politika je slavila useljenje
Rad je deo projekta Srbi i Srbija u jugoslovenskom i meunarodnom kontekstu: unutranji razvitak i poloaj u evropskoj/svetskoj zajednici (47027), koji finansira Ministarstvo
prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.
1
B. Petranovi, Istorija Jugoslavije 19181988, III, Beograd 1988, 397, 398; Lj.
Dimi, Istorija srpske dravnosti, knjiga III, Srbija u Jugoslaviji, Novi Sad 2001; Latinka
Perovi, Zatvaranje kruga. Ishod politikog rascepa u SKJ 1971/1972, Sarajevo 1991.
Slobodan Selini
152
u novu zgradu, a Borba godinjicu rada. Postojale su i druge razlike: Politika je bila rentabilna, a Borba, mada stari partijski list, uprkos postojanja
milion komunista u Jugoslaviji je beleila velike gubitke. Sticajem okolnosti, ono to je Tito rekao u Politici nije smelo da bude objavljeno u tampi,
za razliku od rei izgovorenih u Borbi.
Obeanje da e posetiti Politiku Tito je dao u novembru 1967,
kada je primio delegaciju ovog lista. Akciju ubeivanja Josipa Broza da odri obeanje, direktor ove kue Milojko Drulovi je poveo u decembru 1968.
U tu svrhu je koristio i poznanstvo sa Vladimirom Popoviem. Tito je poziv
prihvatio, s tim to je umesto u drugoj polovini januara 1969, kada je prvobitno planirao, ovu izdavaku kuu posetio 6. februara 1969. Povod za
posetu bio je zavretak nove zgrade Politike u Makedonskoj ulici 29, koja
je graena est godina iz sopstvenih sredstava uz veliko odricanje radnog
kolektiva. U ovu zgradu su preseljeni tamparija i sve redakcije. Ova izdavaka kua je tako dobila najmoderniju grafiku opremu snabdevenu elektronikom, prostrane proizvodne hale, ureaje za grejanje i hlaenje, prostorije za radnike garderobe, sale za konferencije, klub itd.2 Sa Josipom i
Jovankom Broz, u poseti Politici bili su brojni savezni, republiki i gradski partijski i dravni funkcioneri: predsednik Savezne skuptine Milentije
Popovi, sekretar IK CKSKJ Mijalko Todorovi, predsednik CK SKS Marko
Nikezi, sekretar CK SKS Latinka Perovi, predsednik Gradske skuptine
Branko Pei, predsednik SSRN Beograda Aleksandar Bakoevi i druge
linosti. Prijemu su prisustvovali i raniji direktori Politike Danilo Puri i
Mirko Tepavac, direktori Borbe, RTV Beograd, Tanjuga, svih republikih listova, graevinskog preduzea Rad koje je izgradilo novu Politikinu zgradu Aleksandar Joji. U holu nove zgrade Titu su predstavljeni i
predsednik radnikog saveta Milija orevi, zamenici direktora Mirko
Milojkovi i Mija Lazarevi i arhitekte koje su projektovale zgradu Ugljea
Bogunovi i Slobodan Janji. Drulovi je Tita upoznao i sa najstarijim radnikom Politike, elektromehaniarom Ignjatom Krikom, koji je u Politici radio 47 godina. Kroz zastakljenu galeriju u holu Tito je posmatrao proizvodnju u pogonu duboke tampe ija je rotacija u tom trenutku tampala
sledei broj Politikinog zabavnika. Zatim je razgledao mainsku slaganicu
gde su ga pozdravili pravnik tamparije Branko Tima i inenjer Stevan
Krneta. Tito je ovde mogao da vidi kvik maine, poslednju re tehnike u
grafikoj industriji. Potom je obiao prelom, odeljenje ekspedicije, a Drulovi ga je usput upoznao da je njegova kua sama lila sva slova potrebna za
runu slaganicu. Obiao je i odeljenje duboke tampe i odeljenje rotacije
2
Arhiv Jugoslavije (AJ), fond 837, KPR, II-1/158, Poseta NIP Politici, 6. II 1969,
Pripremni materijal , , 1984,
206; , 13. 1969, 2.
Josip Broz Tito u Politici i Borbi februara 1969: o Kosovu i Metohiji...
153
visoke tampe i razgovarao sa upravnicima Slobodanom Macurom i Dragim

Iliem. Odavde se uputio na drugi sprat gde su ga ekali brojni lanovi
kolektiva, a onda je u sali redakcije razgovarao sa urednicima svih Politikinih izdanja, nekim starijim novinarima i dopisnicima ove kue iz zemlje i
inostranstva. Potom je obiao muzej Politike i bio gost na veeri koju mu
je priredilo ovo preduzee. Na veeri su on i Jovanka dobili poklone Josip
Broz je dobio prve brojeve Politike iz 1904, 1919. i 1944, a Jovanka Album o
istorijatu Politike i vajarski rad Milice Ribnikar.3
Proslava dana Borbe je organizovana 19. februara 1969. u okviru
pedesete godinjice SKJ i partijske tampe. Pre podne je u plenumskoj dvorani Doma sindikata odrana sednica radnikog saveta na kojoj su dodeljeni
pokloni penzionisanim radnicima i svima koji su u Borbi radili 20 godina.
Urueno je i vie nagrada koje su dodeljivali Borbini listovi.4
Tito je prisustvovao najvanijem delu proslave, a to su bili prijem i
drugarsko vee u Skuptini grada uvee 19. februara. Njega i Jovanku su
doekali direktor NIP Borba Moma Markovi, predsednik radnikog saveta Milorad Nikoli i predsednik Gradske skuptine Branko Pei, a osim
branog para Broz, sveanosti je prisustvovao veliki broj dravnih i partijskih funkcionera. Svearska atmosfera je podgrejana narodnom i zabavnom muzikom, a za nju su bili zadueni Beba Selimovi, Olivera Markovi,
Dubravka Neovi, Nedmija Pagarua, Dragan Stojni i Orkestar Radio
Beograda. Tito je najpre razgovarao sa novinarima Borbe, a onda je obiao sveane dvorane u kojima su radnici Borbe slavili jubilej.5 Ovde je
imao susrete sa brojnim linostima. Josip i Jovanka Broz su obili prostoriju
u kojoj su bila izloena najbolja arhitektonska ostvarenja iz svih republika
koja su konkurisala za Borbinu nagradu za arhitekturu. Urednik Borbe Stane Stani ih je upoznao sa autorima radova koji su uli u najui izbor: arh.
Boo Lazar i akademski slikar Bruno Maskareli iz Hrvatske (autori zabavnog centra Internacionalni klub u Poreu), magistar arhitekture Georgije Konstantinoski (autor projekta Istorijskog arhiva u Skoplju), Mihajlo
Mitrovi iz Srbije (hotel Rivijera u Petrovcu na moru), Ilija Arnautovi,
3
, 7. 1969, 1, 2; Ilustrovana politika, br. 536, 11. februar 1969,

6, 7; Isto, br. 537, 18. februar 1969, 1; ,
, 1984, 206, 207.
4
Borbina nagrada za najbolje arhitektonsko reenje u 1968. pripala zagrebakom
arhitekti Borisu Magau koji je projektovao hotel Solaris nedaleko od ibenika. U akciji
Veernjih novosti Najplemenitiji podvig godine nagraen je mainbravar Zorke abac
Duan Blagojevi, koji je uspeo da na abakoj ulici zaustavi razjarene konje koji su pretili
da pregaze prolaznike, spasao je iz Save 50 davljenika i do sada dobrovoljno dao 67 litara
krvi. Zlatnu plaketu Kekeca dobila je sedmogodinja Amra Tuz iz Konjica koja je iz nabujale
Neretve spasila trogodinjeg deaka. , 20. 1969, 1.
5
, 20. 1969, 1.
Slobodan Selini
154
Aleksandar Perin i Janez Vovk (autori projekta za objekat Stambena

zajednica u iki u Ljubljani) i Milan Popovi iz Crne Gore (autor kompleksa Kolari u Sutomoru). Tito je razgledao ove projekte, ali je najvie vremena odvojio za nagraeno delo Borisa Magaa. Na isti nain Titu je predstavljeno i svih deset kandidata za nagradu Najplemenitiji podvig godine
kao i dobitnik ove nagrade Duan Blagojevi. Titovo prisustvo na proslavi
iskoristio je predsednik Vea Saveza sindikata Jugoslavije Duan Petrovi
da bi ga informisao o upravo zavrenoj Prvoj konferenciji Saveza sindikata
Jugoslavije. Jo dok je boravio na sveanosti, Tito je mogao da vidi kako e
tampa o tome izvetavati sledeeg dana, jer mu je novinar Borbe oko Vjetica tokom veeri predao prve primerke sutranjeg izdanja lista u kome su
ve bile prve fotografije i vesti o Titovom boravku na proslavi. U ruke Brozovih su stigle i Veernje novosti, na ijoj treoj strani je bila karikatura na
kojoj su prikazani njih dvoje pred polazak na drugarsko vee meu novinare. Na karikaturi Jovanka suprugu popravlja leptir manu i upozorava ga:
Pazi ta govori! Zna da oni svata napiu. Karikatura je osvanula sledeeg dana i u Borbi, a autor je bio Ranko Guzina. Moma Markovi je predsedniku drave i njegovoj supruzi predao poklone. Tito je dobio prvu stranu
prvog broja Borbe objavljene tokom rata u Uicu u bakrotisku, a Jovanki
Broz je poklonjena slika u ulju Borbinog urednika, likovnog umetnika Milorada iria motiv iz starog Beograda.6
***
Novinsko-izdavako preduzee Politika je krajem ezdesetih
godina bilo velika medijska kua koja je poetkom 1969. imala 1.237 zaposlenih: 270 novinara, 542 radnika u grafikom pogonu, 147 u prodaji itd. To
je bilo veliko poveanje broja zaposlenih u odnosu na posleratno vreme
(1950. je bilo 380, a 1961. 661 zaposlenih).7 U vreme Titove posete rukovodstvo Politike se alilo da zbog velikih investicionih ulaganja godinama
nisu izdvajana znaajnija sredstva u stambenu izgradnju, pa je krajem ezdesetih oko 250 zaposlenih bilo bez stana ili je ivelo u tekim stambenim
uslovima. Zato su poela ulaganja u izgradnju stanova i svake godine je
graeno njih 50. Preduzee nikada nije primalo dotacije i sva oprema i nova
zgrada su stvoreni iz sopstvene akumulacije i iz kredita koji su do kraja
1968. bili isplaeni. Od 1961. do 1968. za nabavku nove opreme i izgradnju
nove zgrade uloeno je 7.858.000.000 starih dinara. Politika je imala
sedam sopstvenih izdanja, a jo dva lista je izdavala u saradnji sa drugim
6
7
materijal.
, 20. 1969, 6.
AJ, fond 837, KPR, II-1/158, Poseta NIP Politici, 6. II 1969, Informativni
155
kuama. Prosean tira izdanja u 1968. bio je: Politika 273.500, Ekspres
politika 98.000, Ilustrovana politika 312.000, Politikin zabavnik 130.000,
NIN 97.000, Tempo 65.000 i Bazar 123.000 primeraka. U zajednici sa ljubljanskim Delom izdavan je list Auto, a od poetka 1969. sa Radiotelevizijom Beograd list RTV revija.8
U Jugoslaviji je krajem ezdesetih bilo vie od milion komunista, a
bivi partijski list Borba je bio nerentabilan. To je bila osnovna misao sa
kojom je Tito krenuo na proslavu Borbe. Politika, koja je pre rata imala
graansku tradiciju, poslovala je dobro, a od Borbinih izdanja najloije je
poslovao list Borba, stari partijski list, koji je od 1954. bio list SSRNJ,9 a
najbolje Veernje novosti. Zato je pre polaska na proslavu Tito traio odgovore na pitanja o gubicima Borbe, zato su u ovom listu plate bile nie nego
u Veernjim novostima i zato su novinari naputali list. Iz tog razloga je deo
razgovora u Borbi bio posveen problemima Borbe. Broz je smatrao za
defekt to to je od 1,1 miliona komunista list italo samo njih 3040.000 i
nije bio zadovoljan to list vie nije bio organ SKJ, komunistiki, i dnevni
teoretski, ideoloko politiki.10
Borba je 1960. zapoljavala 830 ljudi.11 U NIP Borba je 1969.
bilo zaposleno 1.363 radnika u 17 radnih jedinica. Preduzee je izdavalo 13
dnevnih i nedeljnih listova u prosenom dnevnom tirau od 535.000 primeraka. Prosean dnevni tira Borbe u 1968. iznosio je 83.700 primeraka
(54.000 na irilici). U odnosu na 1964. tira je bio skoro prepolovljen
(163.000 primeraka u 1964). Od ostalih izdanja Borbe najvei tira 1968.
imale su Veernje novosti oko 340.000 (1964. godine 255.000), a onda TV
Novosti 160.365, Svet 145.307, Kekec 128.483, Sport 56.683, Ekonomska politika 8.540 i Filmske novosti 4.312. Zbog smanjenog tiraa i viso8
AJ, fond 837, KPR, II-1/158, Poseta NIP Politici, 6. II 1969, Informativni materijal; Politika, 25. 1. 1969, str 1.
9
Prvi broj Borbe je izaao 19. februara 1922, tampan je u maloj tampariji Merkantile u Primorskoj ulici u Zagrebu. Od 1924. do 1926. izlazio je pod imenom Radnika
borba. List je zabranjen za vreme estojanuarske diktature i prestao je da izlazi. Vie puta je
zabranjivan, a urednici hapeni. Samo u 1928. godini policija je zaplenila 52 broja. Zabranjen je u vreme estojanuarske diktature i prestao je da izlazi 13. januara 1929. Borba ponovo izlazi u oktobru i novembru 1941. u Uicu, a uvodnik u prvom broju napisao je Tito. U
uikom periodu je izalo 18 brojeva lista. Od oktobra 1942. tampan je u selu Driniima, a
poslednji broj je pripreman u februaru 1943. u dolini Rame. U ovom drinikom periodu
tampano je 20 brojeva. Borba je obnovljena kao organ KPJ u osloboenom Beogradu 1944.
Od 22. marta 1948. u Zagrebu izlazi paralelno latinino izdanje, a od 9. juna 1954. je list
SSRNJ. AJ, fond 837, KPR, II-1/159, Poseta Borbi, 19. II 1969, Informativni materijal;
, , 17681995, , 1996, 230.
10
AJ, fond 837, KPR, II-1/159, Poseta Borbi, 19. II 1969, Razgovor predsednika
Tita sa novinarima Borbe.
11
AJ, fond 507, SKJ/Va, Organizaciona komisija, k. VII/1-76, dokument 51.
Slobodan Selini
156
kih trokova, iz godine u godinu su rasli gubici lista Borba: 293 miliona starih dinara u 1964, a 730 miliona starih dinara tokom 1968. Gubici su pokrivani dotacijama SSRNJ i unutranjim dotacijama preduzea, ali je veliki
deo gubitka ostajao nepokriven (1968. skoro polovina). Savezna konferencija SSRNJ je od 1968. nastojala da pronae novu fizionomiju za list, jer je
sve vie gubio trku sa republikim dnevnim politiko-informativnim listovima. Sem Borbe sve ostale radne jedinice NIP Borba su radile rentabilno.
Najrentabilnije su bile Veernje novosti koje su ostvarivale ak 65% celokupne centralne akumulacije preduzea. Prosena primanja u NIP Borba su
iznosila 161.000 starih dinara, najvie u Novostima 289.000, a najmanje u
rotaciji 128.000, dok su u Borbi bila ispod proseka 156.000. Dok su u
Veernjim novostima lini dohoci 1968. porasli za 13% u odnosu na 1967, jer
su rasli i prihodi, lini dohoci u Borbi su smanjeni. U Borbi je radilo 135
radnika, bez pogona u Zagrebu. Meu njima je bio 99 novinara (34 sa visokom, pet sa viom, 51 sa srednjom i devet sa niom strunom spremom). Za
poslednje dve godine iz lista je otilo 18 novinara, od kojih 10 u Veernje
novosti, a primljeno je est novih.12
Meu zaposlenima u Politici i Borbi bio je veliki broj komunista.
U Politici je poetkom 1960. godine svaki esti zaposleni imao partijsku
knjiicu (109 komunista meu 606 zaposlenih). Borba je bila jo vie
komunistika: komunista je bilo 229 (27,5%). Posebno je novinarski deo
ovih kua bio partijski. Od 166 novinara Politike, komunista je bilo 61 ili
36,7%, dok je meu 232 radnika tek svaki deseti bio komunista.13 Meu
146 novinara Borbe bilo je 66 onih sa partijskom knjiicom (45,2%).
Posebno je voeno rauna o sastavu redakcije lista Borba, pa se ve iz velikog broja komunista u ovoj redakciji moglo videti da se radilo o partijskom
listu komunisti su inili 75,8% njenog sastava: 47 od 62 lanova. I meu
20 stalnih dopisnika parijskog lista komunisti su bili dominantni 80%.14
***
Partijski vrh i sam Josip Broz su krajem ezdesetih godina dosta
panje i vremena posveivali pisanju i poloaju tampe u jugoslovenskom
drutvu. Vreme agitpropa je bilo prolo, ali to nije znailo da se partijski
vrh odricao kontrole nad medijima, samo to je umesto dirigovanja i
komandovanja trebalo postaviti okvire u kojima bi tampa imala autonomiju. Da bi se to postiglo Izvrni komitet CK SKJ je vrio analizu pisanja
12
13
I22.
14
AJ, fond 837, KPR, II-1/159, Poseta Borbi, 19. II 1969, Informativni materijal.
AJ, fond 507, SKJ/Va, Organizaciona komisija, k. VII/1-76, dokument 50, 1960
AJ, fond 507, SKJ/Va, Organizaciona komisija, k. VII/1-76, dokument 51.
157
tampe, davao primedbe, usvajao predloge, pisani su posebni elaborati, a

15. januara 1968. odran je i konsultativni sastanak sa novinarima komunistima iz brojnih jugoslovenskih redakcija. Bio je posveen pisanju tampe, a
predsedavao mu je sekretar IK CK SKJ Mijalko Todorovi.15 Koja su bila
polazita Partije u pogledu poloaja tampe? U SK je postojala svest o tome
da je vremenom, to jest razvojem samoupravljanja, promenjena uloga
tampe. Iz partijskog ugla gledano, tampa je osloboena administrativnih
stega agitpropovskog dirigovanja i poloaja transmisije, vie nije bila servis
politikih foruma i dravnog aparata i produena ruka agitpropa niti je svoju ulogu svodila samo na popularisanje mera koje je donosio politiki vrh.
Uoavano je da su mediji bili sve vie okrenuti masovno itaocu, gledaocu,
sluaocu, da su teili da zadovolje njegova interesovanja i preokupacije.
Umesto bezbojne kliirane, anemine i strogo oficijelne tampe, ona je postala informativnija i raznovrsnija, imala je sve vie razmene i borbe miljenja, kritike i polemike. Mada je Partija zakljuivala da je takav trend odgovarao prirodi, tokovima i pravcima razvoja naeg samoupravnog socijalistikog drutva, u njenom vrhu je bilo uoljivo veliko nezadovoljstvo nainom na koji je tampa izvetavala o aktuelnim pitanjima jugoslovenskog
drutva. Izvrni komitet SKJ je kritikovao gubitak mere, a to je znailo da
su se pojavljivali i tekstovi u kojima su novinari u kritici loih pojava u
drutvu prelazili dozvoljenu granicu koja je formirana u elaboratima onih
koji su sedeli u najviim partijskim telima. Oni su procenjivali da je tampa
postala prijemiva za svaku vrstu kritike, da je otvarala vrata ak i malograanskoj histeriji, a to je za njih bilo previe. Zato je Partija priznavala
da je postojao raskorak izmeu politike SK, sa jedne, i mnogih objavljenih
tekstova, sa druge strane. Partija nije bila zadovoljna kako je tampa prikazivala celinu drutveno-ekonomskih, politikih i idejnih kretanja u periodu reforme, pa je deo tampe optuen da se trudio samo da otkriva neuralgine take, konfliktne situacije i negativnosti, da dramatizuje stanje u
zemlji, da svoje sadraje proima visokom temperaturom. Partija nije bila
zadovoljna ni kako je tampa predstavljala sutinu socijalnih problema
(nezaposlenost, poloaj boraca, uslovi kolovanja omladine, penzije itd.),
jer je veina tekstova o ovim temama alarmirala javnost, potencirala socijalnu nesigurnost i nemir raznih kategorija stanovnitva, a Partiji se nije
svialo ni to to je bilo sve vie tekstova o obustavama rada. tampa je
optuena da je nainom na koji je prikazivala socijalne probleme doprinosila psihozi nestabilnosti, ime je kod graana mogla da izazove nevericu u
ispravnost politike reforme i snagu samoupravnog sistema. SKJ je postavljao
granicu dozvoljene kritike tako da je eleo da ohrabri samo onu vrstu kritike
koja je razotkrivala sutinu i nosioce otpora reformi i samoupravljanju, koja
15
AJ, fond 507/IV, SKJ, Izvrni komitet, IV/27a, Konsultativni sastanak..., Prilog 1.
Slobodan Selini
158
je otkrivala korene nacionalistikih pojava, svih vidova uzurpacije prava

radnog oveka, parazitizma, samovolje, korupcije, pekulacije. Mada je
postavljala restriktivne okvire za delovanje tampe, Partija je osuivala i
one politiare i institucije koji se nisu mirili sa javnom kritikom, ak i onda
kada je ona bila opravdana, pa su ograniavali javnost rada svojih ustanova
i oteavali novinarima bavljenje svojim poslom. Njih je SK podseao da vie
nije postojao samo jedan centar drutvene misli i politikog delovanja,
ve da su i novinske redakcije bili znaajni idejni i politii centri i aktivne
socijalistike tribine za razmenu miljenja i iskustava.16 Pogledi vrha Partije na ulogu tampe u jugoslovenskom drutvu, na razliku izmeu poeljnog
i nepoeljnog pisanja, mogu se videti i iz referata o tampi koji je dostavljen
Titu pred posetu Politici.17
Osnovna Titova zamerka novinarima, ponavljana u vie prilika u
drugoj polovini ezdesetih godina, bila je da tampa preuveliava probleme,
a malo pie o pozitivnim pomacima jugoslovenskog drutva. I razgovor sa
novinarima Politike Tito je otpoeo kritikom tampe (nekih listova),
koja je o negativnim stvarima pisala odmah, ne ekajui ta e sud o tome
kazati, ne ekajui da se pokae da li je ovjek zbilja kriv ili nije kriv,
16
AJ, fond 507/IV, SKJ, Izvrni komitet, IV/26, 26. sednica Izvrnog komiteta CK
SKJ odrana 19. decembra 1967, Prilog 3.
17
Ipak, veoma prisutno i vrue pitanje meu novinarima u tampi jeste i danas:
imamo li dovoljno samostalnosti, da li su nam dostine sve mogue informacije. Prisutna su
i ekstremna gledita, kao na primer: da je drutvena situacija takva da se mi kolebamo izmeu slobode i poslunosti, te da se za nas postavlja pitanje da li emo biti potpuno slobodni od
tekue zvanine politike, foruma, institucija ili emo biti posluni, a onda nema samostalnosti i slobode tampe... Borba za dostupnost informacije i izvesna nuna samostalnost
tampe je normalna, jer novinar kao drutveni radnik hoe da bude svedok istine bez lakirovke, bez maske i bez lai... Sva raspoloenja i svi vetrovi koje struje kroz drutvo, struje i
kroz tampu... Mora se nastojati da novinar ne bude samo puki prenosilac niti svedok bez
ideje, bez stava o danas i sutra, novinar mora da obavlja svoj posao umean u ivot do
gue, a ne kao posmatra sa strane. Ono o emu se meu novinarima dosta kritiki raspravlja, jeste da mi jo uvek o nekim stvarima informiemo naknadno kada se nametne neki
manje ili vie dramatian dogaaj. Uzimaju se za primer dogaaji na Kosmetu i na univerzitetima. Najpre se izbegavaju i potkresuju informacije da se ne bi iznosile negativnosti, smatrajui da e ograniena informacija odigrati politiku funkciju. A onda, najedanput, za javnost iznenaenje. Preventivno potkresivanje informacija i zatakavanje problema moe da
pomae da se oni koji su za to obavezni oslobode politikog delovanja i objanjavanja stvari... Tzv. ozbiljnije listove jo uvek optereuju opseni referati i govori koje donose u celini ili
u vrlo detaljnim izvodima. Bio bi nuan napor da se oni plasiraju korisnije na propagandno
spretniji nain krae. tampa se obino ponaala kao prosta transmisija... tampa je i treba
sve vie da postane samostalna. Ali, ona je i sastavni deo ovoga drutva i ivota... Ne moe
tampa biti slobodnija nego to je faktiki slobodan na graanin i radna organizacija. Teze o
samostalnosti tampe, o njenoj samostalnoj ulozi, ne smeju da budu nikakav poligon za opoziciju, opozicionarenje. AJ, fond 837, KPR, II-1/158, Poseta NIP Politici, 6. II 1969,
Informativni materijal.
159
posebno u poslednje dve godine u kojima je bilo dosta raznih afera i aferica. Pisanjem tampe o spoljnoj politici Tito je bio mnogo zadovoljniji, osim
povodom dogaaja u ehoslovakoj, koji su bili veoma osjetljivi. Jugoslovenska osuda sovjetske intervencije za njega je bila zauzimanje principijelnog stava, ali je tampi zamerao to je posle toga ulazila u sitnice i time
ugroavala odnose sa Istokom. Drugim reima, tampi je sugerisano da ne
moemo biti vei esi od eha.18 Tito je tampi postavio okvire u kojima
sme da se kree: ona ne treba da se zatvara u svoj uski krug, da se postavlja frontalno prema politiarima i drugim odgovornim ljudima, ve da se
informie kod onih koji vode politiku zemlje i da kritikuje samo ono to je
po njegovom miljenju bilo za kritiku, a da mnogo vie nego do tada istie
pozitivne primere u razvitku zemlje. Tito je i ovoga puta ono to mu je smetalo povezivao sa delovanjem neprijatelja takvo isticanje unutranjih
tekoa i problema na stranicama domae tampe koristili su oni koji nam
ne ele dobro. O tampi je kritiki govorio i u zdravici u Politici: Ja ne
bih ovde u zdravici da govorim o nedostacima nae tampe. Ja sam dodue
kad sam poao ovamo da nisam ovako umoran poto dan za danom mnogo
imam posla ja bih bio mnogo zubatiji nego to sam danas. To je mene prisililo da sam bio mnogo blai, ovako. Ja nikad nisam sklon da dramatiziram
stvari i ja mislim sve to se moe postepeno ispraviti jednu stvar a to jest da i
rukovodioci koji imamo odgovornost pred naim narodima mnoge stvari
neu rei da ne greimo ima i greaka ali bih hteo s druge strane da naemo
zajedniki jezik da nai novinari objektivno im objektivnije prikau stvarnost, ako budu objektivni to e biti ogromna pomo nama svima koji nosimo taj teret na svojim leima.19
***
Kritike na raun tampe bile su samo uvod u mnogo ozbiljnije teme
pokrenute prilikom ovih poseta. U razgovorima sa svojim domainima u
Politici Tito je govorio i o brojnim drugim pitanjima koja su tada bila
aktuelna u svakodnevici jugoslovenske drave, a od kojih su mnoga bila u
sreditu njegovih razgovora sa delegacijama republika odranim na Brionima pred Deveti kongres SKJ (sudbina fonda za nerazvijene, ekonomska
situacija, pitanje penzijskog staa, kreditne politike, dravnog kapitala,
deviznog sistema, pitanje Kosova i Metohije itd.). Fond za nerazvijene treba
da opstane, da bude stabilniji, a ne da uvijek bude varijabilan, istakao je
18
. , -
o 1968. , 1968 , ,
, 2008, 158.
19
, 7. 1969, 1, 2; AJ, fond 837, KPR, II-1/158, Poseta NIP
Politici, 6. II 1969, Zdravica u Politici.
Slobodan Selini
160
Tito. Branio je princip rotacije po kome su stariji kadrovi morali da napuste neke funkcije, istiui da je kod mlaih kadrova bilo vie energije nego
kod prethodnih. Iluzorno je bilo njegovo oekivanje da su odnosi nacionalnosti u federaciji (sukobi izmeu republika i republika i savezne vlade)
reeni novim skuptinskim sistemom, tj. Veem naroda, iz ega je zakljuivao da SIV vie nee morati da reava sva sporna pitanja izmeu pojedinih
republika i izmeu republika i federacije. U pogledu deviznog sistema traio je da se preduzeima koja su orijentisana na izvoz (da devize dobiju oni
koji ih stvaraju) i onima kojima su devize potrebne za rekonstrukciju i
modernizaciju omogui da lake dou do deviza i da se uprosti to prokleto
administriranje da mora on za nekoliko hiljada dolara etati est meseci i
dopisivati se amo-tamo, a kad doe pri kraju ve mu je to prolo, ne moe
nita ugovoriti vani. Traio je odlunije sprovoenje integracije u privredi,
upozorio da su integracioni procesi bili omeeni republikim granicama,
protivio se dupliranju i tripliranju nae investicione politike za izgradnju
novih fabrika i to malih fabriica pa se zato protivio izgradnji malih rafinerija u Skoplju, Baru i Kopru, jer je idiotarija praviti male rafinerije koje
nee biti rentabilne. Izneo je svoje utiske i o drugim temama o kojima se
govorilo poloaju banaka, koje nisu dovoljno povezane sa privredom, jer
ne vode rauna o rentabilnosti preduzea, ve samo daju kredite, sistemu
planiranja, pitanju radnog staa potrebnog za odlazak u penziju. Dilemu da
li u penziju ii sa 35 ili 40 godina radnog staa nazvao je kakljivom, upozorio na velike razlike po republikama, zahtevao da se to pitanje rei jedinstveno za celu zemlju, a ne na nivou svake republike. U Jugoslaviji je tada
bilo 40 penzionera na 100 zaposlenih (60 procenata radi za ovih etrdeset), ali je Tito upozorio da e kroz dve godine biti pedeset, pedeset i onda
e svaki radnik morati raditi za jednoga penzionera/???/).20
Na kraju razgovora Titu je postavljeno pitanje ta ga ponekad ini
nespokojnim i na ta najee misli. U interpretaciji novinara Politike, on
je u odgovoru izrazio elju da sve jugoslovenske republike bez trzavica
predstavljaju vrstu, trajnu tvorevinu i radost to vidi da sve vie ljudi u
Jugoslaviji, i to raznih nacionalnosti, dolazi do saznanja da jedini put za
nas predstavlja zajedniki ivot.21 Ove Titove rei je francuski Figaro dva i
po meseca kasnije citirao na sledei nain: Vie no bilo ta drugo, problem
nacionalnosti ometa mi san i iskoristio ih kao lagvort za dui lanak o
nacionalnim problemima u Jugoslaviji, sukobima izmeu republika, napadima na saveznu vladu iz Slovenije i Hrvatske, problemima koje je izazivao
20
AJ, fond 837, KPR, II-1/158, Poseta NIP Politici, 6. II 1969, Beograd, 6. II
1969; AJ, fond 837, KPR, II-1/159, Poseta Borbi, 19. II 1969, Razgovor predsednika Tita
sa novinarima Borbe.
21
AJ, fond 837, KPR, II-1/158, Poseta NIP Politici, 6. II 1969, Beograd, 6. II 1969.
161
neravnomeran ekonomski razvitak republika, optubama iz Slovenije

(tako bliska Italiji i Austriji) da su oni krava muzara Jugoslavije, uz
opasku autora da Slovenci pri tom zaboravljaju da se njihov prosperitet
velikim delom oslanja na to to su druge republike za njih pogodno trite.
U lanku je ukazano i na nacionalne probleme na Kosovu i Metohiji, iptarski separatizam, iseljavanje Srba iz ove pokrajine; navedeno je da je savezna
vlada u poslednjih dvadeset godina iptarima (ovim nemirnim graanima) omoguila obrazovanje i poela da sprovodi industrijalizaciju, a sve to
podravajui vrstim policijskim reimom (koji je nesumnjivo imao razloga da bude vrlo budan!), da je posle pada Rankovia poela decentralizacija propraena novim slobodama, da je albanskoj i turskoj manjini dozvoljeno isticanje nacionalnih zastava i slavljene nacionalnih praznika matice,
da rezultate ovog prenagljenog liberalizma nije trebalo dugo ekati i da su
se oni pojavili u vidu demonstracija 1968.22
U Titovim izlaganjima u Politici i Borbi upravo je pitanje Kosova, i uopte nacionalno pitanje, dobilo veliki prostor. Po uobiajenom
maniru kada je govorio o akutnom problemu u zemlji, Tito je graanima
slao nerealno ohrabrujue i optimistike poruke i kada je govorio o kosovsko-metohijskom pitanju. Iako je prolo svega nekoliko meseci od albanskih demonstracija, Tito je bio zadovoljan stanjem u pokrajini.23 Sve probleme na Kosovu i Metohiji je svodio na ekonomske, socijalne i klasne, pa je
kao jedinu greku video to to su u pokrajini prvo stvarani kadrovi intelektualaca iz viih kola, dok je srednjih tehnikih kadrova bilo malo, a
upravo meu intelektualnim kadrovima tamo je bilo najvie nezadovoljnika koji sanjaju o neemu sasvim drugom, o republici, na primjer. Insistirao je da se vea panja posveti Kosovu kao nerazvijenoj oblasti (tamo zaista ima vrlo mnogo siromatva u nekim mjestima). Bio je zadovoljan obimom investicija u Kosovo, ali ne i time to efekte tih investicija jo nisu
osetili graani, jer se nije investiralo u preraivaku industriju za iroku
potronju gde bi se moglo zaposliti vie iptara. Mada je bio protiv izbacivanja Srba i Crnogoraca kako bi se zapoljavali iptari traio je da se ubudue vie zapoljavaju iptari, jer su inili veinu u pokrajini. Na Kosovu je
video klasnog neprijatelja, ali ne i albanski nacionalizam i separatizam, pa
je oekivao da iptari koji su bili na rukovodeim mestima sami savladaju
jakog klasnog neprijatelja koji se oslanjao na nacionalnu bazu. I u Politici i u Borbi se osvrnuo na kljuno pitanje albanski zahtev za republikom.
22
AJ, f. 112, Tanjug, fascikla 651, Tanjug, Dnevni informativni bilten Jugoslavija,
21. aprila 1969. u 20,00 asova.
23
U jednom razgovoru sa delegacijom Saveza novinara, 17. juna 1969, ak je tvrdio
da je bio veoma zadovoljan onim to je video na Kosovu i Metohiji kada je posetio pokrajinu
1967, pre svega zato to je albanski ivalj ukljuen u nau socijalistiku zajednicu. AJ,
fond 837, KPR, II-2/408, Prijem delegacije Saveza novinara Jugoslavije, Brioni, 17. 06. 1969.
Slobodan Selini
162
Kategorino je odbio samo mogunost da na Kosovu bude tolerisana propaganda za neko odcjepljenje, stvaranje republike na Kosovu je oznaio za
besmislicu i istakao da se ne moe razgovarati o pravu na republiku do
otcepljenja i da e drava po tom pitanju biti odluna. Meutim, ta odlunost je razvodnjavana njegovim nedefinisanim odreivanjem do koje mere
Albanci mogu da raunaju na ravnopravnost, jer je traio da se uini sve
da oni budu ravnopravni u odnosu na sve nae graane, prema drugim
republikama. U jednoj reenici je tvrdio da e se drava odluno suprotstaviti zahtevu za republikom, a u drugoj je Albancima davao sva prava koja
su imala i druge republike, ukljuujui i pravo na zastavu. Dakle, nisu
mogli da dobiju republiku, ali jesu sva prava republika. Jedina svetinja u
koju nije dao da se dira bio je jugoslovenski okvir, a unutar toga je Albancima sve dozvoljavao. Srbiju kao okvir u kome bi trebalo da Albanci ostvaruju svoja prava nije pominjao. Da bi ponudio reenja za sporna pitanja,
koristio je i paralelu sa Italijanima u Istri, ali je to inio neubedljivo i
neveto.24
Za posete listovima i oekivane razgovore sa novinarima Josip Broz
je dobijao unapred pitanja koja e mu biti postavljena, a saradnici su mu
onda dostavljali materijale o tim temama. Direktoru Borbe Momi Markoviu je skrenuta panja da bi razgovor Tita sa novinarima Borbe pre svega
trebalo da bude orijentisan na razmatranje problema jugoslovenske tampe
24
Novinarima Borbe je na sledei nain izneo svoj stav o kosovskom problemu:

Odluni emo biti protiv tih tendencija koje se tamo pojavljuju o pitanju prava na Republiku, pitanje prava do otcepljenja itd. Tu mi neemo diskutirati, tu emo biti odluni. To ne
moe biti. Kosovo, iptari kojih tamo ima veina, to je autonomna pokrajina sa svim pravima kao to imaju druge republike unutra. No samo ne prema vani. I oni su deo jednoga
samoupravljakoga tela, a to je Jugoslavija. Nije vie onaj stari princip da se ima pravo svaki
narod svoje pravo do otcepljenja. Ali mi smo jedno jedinstveno tijelo proizvoaa, samoupravljaa na jednom novom principu, jedan itav kolektiv. ak i republike nemaju vie ona...
u naem sistemu prava, ne bi smele da imaju. Premda ja ne osporavam ja neu ii protiv
lenjinskih postavki, jer ja sam isto tako bio... Ali ve se stvara sama jedna drukija formacija
homogena koja je u itavom tom predelu Balkana pa i Evrope pa i Istoka jedinstveni sluaj
danas. I mi moramo tu cjelinu uvati. I mi moramo otvoreno kazati. U naoj sredini samoupravljakoj imate sva prava kao i svi drugi, nikakvog ocepljenja mi tu priznati ne moemo.
Tu sam ja neto rekao ovim drugovima kad su bili drugovi iz Srbije tamo kod mene. Nisam
sve. Ja sam neto i o zastavi rekao. Na tome neu sada jaiti. Ali smatram da smo mi od
poetka pogreili to nismo ili na to da zastava bude zastava jedne nacionalnosti u sklopu
Jugoslavije koja nee krnjiti suverenitet Jugoslavije. A ovakva zastava je zastava jedne druge
drave, krnji suverenitet. Mi imamo talijansku manjinu, ona je dodue jako mala, ali ima
talijansku zastavu sa petokrakom zvezdom, a to su jo partizani talijanski tu zastavu sebi
napravili. I ona nikome ne smeta u Istri tamo. I takva jedna zastava nee smetati ni Srbima,
ni Crnogorcima. A iptari e imati svoju zastavu a bie neki amblem unutra gdje se vidi da je
u sklopu Jugoslavije. AJ, fond 837, KPR, II-1/158, Poseta NIP Politici, 6. II 1969, Beograd, 6. II 1969; AJ, fond 837, KPR, II-1/159, Poseta Borbi, 19. II 1969, Razgovor predsednika Tita sa novinarima Borbe.
163
i novinarstva. Tito je pred posetu Borbi unapred dobio sedam pitanja.

Ona su se ticala priprema za 9. kongres SKJ i njegovih sastanaka sa delegacijama republika, odnosa u federaciji, razgovora sa delegacijom sindikata,
pisanja Borbe, odnosa sa SSSR-om posle invazije ehoslovake, izgleda za
odravanje nove konferencije nesvrstanih u kontekstu krize na Bliskom
istoku i promena u Beloj kui posle dolaska predsednika Niksona. Da bi
odgovorio na ova pitanja za Tita je sastavljen kratak podsetnik, u ijem je
sastavljanju moda i sam uestvovao. Taj podsetnik je imao ak 12 strana.25
Uprkos ovim pripremama, ono to je Tito govorio tokom svojih
poseta esto nije bilo za svaije ui. Stavovi koje je o spoljnoj politici i
meunarodnoj situaciji izneo tokom razgovora u Politici, govorei bez
uvijanja, imali su za posledicu da njegov razgovor sa novinarima Politike
ne bude objavljen. Sam Tito je intervenisao da se njegove rei ne objave, jer
je to to je rekao o meunarodnim odnosima bilo samo za internu upotrebu
a ne za javnost.
Posle razgovora iz Politike je u Kabinet Predsednika Republike
stigla verzija ovog razgovora, ali ona nije dobila odobrenje da bude objavljena u tampi. Joe Smole je sa Briona 9. februara obavestio Blau Mandia iz Slube za tampu Generalnog sekretarijata Predsednika Republike da
se Tito nije sloio da se drugi deo njegovog izlaganja u Politici (o spoljnoj politici) objavi u tampi, jer je on bio iskljuivo za unutranje, interne potrebe.
Smole je zahtevao da se drugovima iz redakcije Politike ponovo
skrene panja da ne prepriavaju poverljive podatke o meunarodnim
odnosima koje je Tito izneo u razgovoru sa novinarima prilikom posete
Politici. Traio je od Mandia da se i rukovodstvu RTV Beograd skrene
panja da ne bi smeli da objave film razgovora, jer je to samo dokumentarni materijal i traio je da se taj film preda slubi Generalnog sekretarijata, gde bi se stavio u arhivu. Mandi je postupio po direktivi i istog dana je
razgovarao sa Zdravkom Vukoviem, Milojkom Druloviem i Milivojeviem
(verovatno je re o Dragoljubu Milivojeviu Ui, zameniku glavnog urednika Politike) i jo jednom ih upoznao sa ovom porukom. U tampi nije objavljena ni Titova zdravica odrana u Politici.26
Titove spoljnopolitike opservacije su iznete samo pola godine posle
sovjetske intervencije u ehoslovakoj, u trenutku kada je evropska bezbednost mogla da bude ugroena sa vie strana, a to bi oslabilo i jugoslovensku poziciju. Tita su posebno brinuli manevri amerike flote u Sredozemlju
25
AJ, fond 837, KPR, II-1/159, Poseta Borbi, 19. II 1969, Razgovor predsednika
Tita sa novinarima Borbe.
26
1969; Zdravica u Politici; Razno.
Slobodan Selini
164
i kriza na Bliskom istoku, a plaio se i sovjetskog prisustva na Mediteranu.27

U takvoj situaciji je izneo utiske iz posete Rumuniji 1. i 2. februara 1969,
koja je za jugoslovensku spoljnu politiku bila znaajna zbog istovetnosti
gledita o pitanju evropske bezbednosti. Tito je razgovore sa rumunskim
vrhom oznaio kao vrlo iscrpne i vrlo iskrene, kod Rumuna je video elju
za saradnjom u raznim industrijskim granama i meusobne odnose oznaio
kao odline. Komentariui dolazak Niksona na elo SAD Tito je uoio da
je on pre dolaska na vlast paljivo izuio meunarodnu konstalaciju i da
je iz toga izvukao pouke, pa e se fleksibilnije postaviti. U odnosima SAD
i SSSR-a zapazio je elju da se te drave na neki nain dogovore jer su
svesne da nee lako moi da pobede jedna drugu, ali je uoavao pojavu Kine
kao novog faktora koji se sve fleksibilnije postavlja prema vani, elei
da izae iz svojih zidova. Kina je izvor izvesne zabrinutosti za Sovjetski
Savez, jer e jednog dana postati atomska velesila, procenjivao je Tito.
Za najosetljiviji problem oznaio je Bliski istok gde jednog dana moe
poar da bukne. Tito se sloio sa novinarima da su dogaaji u ehoslovakoj zaustavili proces poputanja zategnutosti izmeu Istoka i Zapada, ali je
posebnu panju obratio Sredozemlju gde je dolo do koncentracije amerike flote. I Italija i Francuska, sa kojima je Jugoslavija imala dobre odnose,
tome se protive, Maroko takoe, a nisu oduevljeni ni Alir i Grka, smatrao je Tito.28
27
. , 1968
, 1968 40 , , . , 2008,
339375.
28
1969.
165
Slobodan Selini
JOSIP BROZ TITO IN POLITIKA AND BORBA NEWSPAPER AGENCIES
IN FEBRUARY 1969: ON THE KOSOVO AND METOHIJA,
INTERNATIONAL RELATIONS AND PRESS
Summary
When Yugoslav President Josip Broz Tito have visited Belgrade
based newspaper and publishing houses Politika and Borba in February
1969, he took advantage to present some of his remarks on some of the
most important problems of Yugoslav society and international relations
within the interview with journalists. Talking about the internal situation
in Yugoslavia, Titos most important messages were concerned the Albanian question in Kosovo and Metohija. He described the situation in province unrealistically optimistic, stating that all of the problems in this Serbian province are based in economic, social and class problems. On the acutal Albanian requests for a new republic to be created in Kosovo, Tito was
not determined and clear. He categorically refused the possibility that propaganda for secession of the Kosovo should be tolerated. The demands for
creation of the republic of Kosovo Tito marked as nonsense, but he enabled the Albanians to have all the rights as other republics, including the
right for the flag. Tito did not allowed that the framework of Yugoslavia
should be changed, while the Serbia was not mentioned as a framework in
which Albanians should exercise their rights. Titos views on international
relations showed that he was particularly worried about the maneuvers of
the US fleet in the Mediterranean and the crisis in the Middle East. He
expressed the impressions of the visit to Romania, which was significant
for the Yugoslav foreign policy as the state sharing the same views on the
issue of European security. Tito commented the appointment of the Presindet Nixon as the man who carefully learned the international constellation before the he came to power. He showed the belief that Nixon will be
more flexible. Tito commented the emergence of China as the new factor and assessed that this country was a source of some concern for the
Soviet Union, since China will become a nuclear superpower one day.
For the most sensitive issue among the international security issues Tito
marked the Middle East where one day a blaze can erupt.
ESEJI
Dr VLADIMIR PREBILI
Associate professor and Chair of the Defense Studies Department
Faculty of Social Sciences at the University of Ljubljana
Dr DAMIJAN GUTIN
Director of the Institute of Contemporary History in Ljubljana
assistant professor at the Defense Studies Department
Faculty of Social Sciences at the University of Ljubljana
INTEROPERABILITY IN PRACTICE: CASE STUDY

OF THE SLOVENIAN INDEPENDENCE WAR OF 1991
ABSTRACT: The paper will examine the theory of the interoperability of armed forces through the case of he Slovenian Independence War of 1991. Although defense system interoperability
is a well-established concept, there are many obstacles to its implementation. Some defense systems do not deliberately support the
idea of interoperability. One such example is the total defense system in SFR Yugoslavia, which is comprised of two defense components: the Yugoslav Peoples Army (YPA) and territorial defense
structures organized by the federal republic. The question of interoperability is highly relevant since the war was fought between
the YPA and the defense forces of the newly proclaimed independent state, Slovenia, who were partners in the total defense concept.
Due to the clear asymmetry, interoperability offered a great advantage in the independence war. The Slovenian defense forces
were combined into three structures: the former militia as an internal security element, the territorial defense as a military component, and the national protection forces as a civil defense element. Although each structure had its own command and organizational structure, during the Slovenian War they were combined into
a well-structured and organized defense element that achieved victory against a much stronger, better equipped, and better supported
army.
KEY WORDS: Interoperability, Independence War of 1991, Slovenia, Yugoslavia, Territorial Defence Units of Slovenia, Militia
168
I. THEORY OF INTEROPERABILITY
The involvement of armed forces in military combat has always
been a challenge and should be understood on two levels. The first involves
cooperation among individual branches of mainly land forces, while the
other features cooperation between different friendly or cooperating armies. A large and partly unsolvable question of interoperability is represented by the absence of standardization within an army. With the emergence of professional armies, this question was at least partly addressed,
though the question of the synergistic cooperation of armies remains problematic. Coalition combat, therefore, largely depends on attempts to exercise synergy on the battlefield, and that is largely carried out based on the
division of the battlefield and fields of responsibility. Following the industrial revolution and the introduction of telecommunication technologies
and modern armament systems, military commanders, and planners were
afforded new opportunities for managing armed forces. This was the beginning of what is known as tactical interoperability, which in its essence
represents the ability of systems, units, or individuals to operate together
when executing assigned tasks. From this top-level perspective, interoperability is a good thing, with overtones of standardization, integration, cooperation, and even synergy.
From this viewpoint, it becomes clear that interoperability represents the most homogeneous and perfect form of military cooperation,
which, in content, exceeds the parameters of standardization, integration,
and cooperation and should therefore achieve synergistic effects. This also
means that the aforementioned processes are prerequisite to the achievement of interoperability, even though they may not necessarily guarantee
its realization.
This means that internal interoperability encompasses all levels of
military operations, from the tactical to the strategic, from combat to support operations, and between various types of elements ranging from platforms and facilities as well as through communications and supply systems
of military units (Moon and Fewell, 2008: 5). Specifically, tactical interoperability would help modern military systems achieve great adaptability,
rational operation, and responsiveness to asymmetrical threats. Further,
interoperability will enable simpler cooperation in common military operations. Therefore, todays war fighters need defense systems that include
tactical operations centers based on command, control, communication,
computer, and intelligence (C4I) systems, to be fully interoperable. Only
with such interoperability is it possible to deter asymmetric treats, such as
terrorism and insurgency operations (Murray, 2008: 5457).
Interoperability in practice: Case study of the Slovenian independence war of 1991
169
Graph 1: Towards interoperability
Interoperability
Compatibility
Cooperativity
Periods when armed forces are active in the framework of allied operations represent a special challenge, as the North Atlantic Treaty Organization (NATO) has aimed to achieve the interoperability of all armies active
under the organization. As a result, the definition of interoperability,
which exceeds the frameworks of internal operation and organization of
military systems and aims to establish what is called strategic interoperability, was formed. It is perceived as the ability of systems, units, or forces
to provide services to and accept services from other systems, units, or
forces, and to use these services to enable them to operate effectively together (Wilton, 2006: 1). In this regard, interoperability refers to the ability
of forces from different nations to work together effectively given the nature of the forces and the combined military organizational structure acting effective. This combined military organizational structure should enable the degree of similarity of technical capabilities of the forces from different nations, reflecting their fungibility in supporting coalition military
goals.
Graph 2: Borders of interoperability
INTEROPERABILITY
INTRASTATE
AND
INTRASYSTEMS
INTERSTATE
AND
BETWEEN UNITS
170
If structure and responsibilities can be established at the intrastate

interoperability level, a very complex and comprehensive situation must be
managed in order to achieve standards of interoperability at the interstate
level. Most authors refer to this level of interoperability when explaining
the functioning of NATO. Such interoperability is an element of the willingness of alliance or coalition members to work together over the long
term to achieve and maintain shared interests against common threats. Alliance and coalition interoperability is one means of achieving both effective and efficient military capabilities: a rationalized approach to the interoperability can reduce alliance-wide military expenditures, increase
flexibility, or define military niches that will be provided by national members so that redundancy can be avoided (Jamison, 2000: 9).
When presenting the Slovenian case study, both levels of interoperability are applicable. The national defense system of Yugoslavia, created
on the two pillars, must be perceived as one intrastate system that should
incorporate the theoretical fundaments of interoperability; however, this
has never happened. Moreover, the federal system, based on the Yugoslav
Peoples Army, was important, and to a certain level, an individual player in
the defense system. The territorial defense of the Yugoslav republics might
be understood as a non-integrated subsystem where even cooperation is
questionable.
II. REASONS FOR INTEROPERABILITY IN SLOVENIA 19901991
In the Slovenian case, interoperability is presented at its operative
and tactical level because it represented harmonization in the operation of
three separate subsystems of the national security system at the time. The
spatial elements of the army included Territorial Defence (TD), a militia
organized in a military manner, and the supporting National Protection
Forces (Narodna zaita) and organizations active under the Civil Protection Service. Although the doctrine of General Peoples Defense planned
for the involvement of the aforementioned elements in the process of defense, the particular tasks of these elements were very differentand even
more so their equipment, armaments, and their respective doctrines of operation. Furthermore, there were some very important differences in the
organization and coordination of the line of command. While the two subsystems of the National Protection Forces and militia (police) were part of
the Ministry of the Interior, the TD and Civil Protection Service were under
the command of the Ministry of Defence. These differences demanded extensive organizational efforts when the Slovenian political elite decided to
establish interoperability among the aforementioned defense systems. The
171
synergy alone, which was provided though interoperability, enabled success against a much stronger, better equipped, and better supported federal
military system that was based on a long military traditionthe Yugoslav
Peoples Armyand that threatened Slovenias process of acquiring independence, and consequently, its separation from the Socialist Federal Republic of Yugoslavia and establishment of an independent state. The first
democratic multi-party elections held in April 1990 were won by the coalition of new parties called the Democratic Opposition of Slovenia (DEMOS),
with the programs implementation starting immediately after their victory. The dissolution of the Socialist/Communist social order in Yugoslavia
took on a specific form and manifested as national liberation, the breaking
down of the federal structure of the time into independent states.
Slovenian leadership strictly advocated the legalistic method of
separation in line with the constitutional principle of self-determination,
which was not accepted by the leaders of other republics, the army, and
certainly not by the federal authorities. The problem of protecting the process of acquiring independence, which occurs within the framework of the
military and security elements, was a significant and real problem. Since
the security function was only partly provided for by the republics authorities, and even less so by the military authorities, the Slovenian authorities
had to begin the process of acquiring national independence by creating
defense forces, at least to the extent possible. Since Slovenia was in a vulnerable position, the basic principle of new Slovenian leadership structures
was to use every available defense capacity.
These were parts of the 20-year active defense system established
under the General Peoples Defense, a unique Yugoslavian doctrine and defense system.1
SLO was also conducted as a General People's Defense. This important difference
shows that the understanding of doctrine wasn't enabled, even in the Yugoslav defense
system.
172
Graph 2: Organizational chart of the national defense system of Yugoslavia
YUGOSLAV
PRESIDENCY/FEDERAL
GOVERNMENT
PRESIDENCY OF REPUBLIC/
GOVERNMENT
NATIONAL SECURITY
SYSTEM
NATIONAL SECURITY
SYSTEM
MINISTRY OF
DEFENSE
TERRITORIAL
CIVIL
DEFENSE
PROTECTION
MINISTRY OF
DEFENSE
MINISTRY OF
INTERIOR
MINISTRY OF
INTERIOR
NATIONAL
DEFENSE
YUGOSLAV
PEOPLES
ARMY
PEOPLES
FEDERAL
MILITIA
MILITIA
In forming such a defense system, the Slovenian elite based its

work on experience acquired in 1990 when it simultaneously and secretly
organized the Manoeuvre Structures of National Protection, a special resistance organization that united, based on the doctrine of General People's
Defense, the TD, the militia, and other police forces that were intended to
serve as a gendarmerie, which meant they would be trained for action in
the military units.
173
Graph 3: Slovene defense system in 1990
SLOVENE GOVERNMENT
MINISTRY OF INTERIOR
MINISTRY OF DEFENSE
MANEOUVRE
STRUCTURE OF
NATIONAL PROTECTION
FORCES
TERRITORIAL
DEFENSE
CIVIL PROTECTION
SERVICE
I
N
T
E
R
O
P
E
R
A
B
I
L
I
T
Y
MILITIA
JOINT ACTIONS
AGAINST YPA
Based on the highly favorable result of the plebiscite held on December 23, 1990, in which 89 % of the people voted for the creation of an
independent Slovenian state, the republics leaders planned for the formation of the independent state by June 26, 1991 (six months after the
plebiscite). The strategic assessment of the risk of independence included
174
the consideration of the significant possibility that the federal authorities

would intervene with armed forces, namely the Yugoslav People's Army.
For this reason, the republics leaders prepared plans covering several different possibilities, the worst of which predicted the urgent need for defense against military intervention. The Slovenian Republics leaders
planned and included all available forces in the defense of the Republic of
Slovenia: the TD, the militia, and the Civil Protection Service (civil defense). Each of these organizations had been a part of the Yugoslavian defense system, based on the doctrine of General Peoples Defense. This concept proved favorable as soon as the summer of 1990. The work of all three
organizations was led and coordinated by a team established to act under
special circumstances at both the national and regional levels. The team
assumed defense command duties and included military and civilian experts (Kladnik et al., 2011: 101102).
The standardization of the armament process was no problem
thanks to the evenly distributed resources. All parts of the system were
supplied with standardized weapons from the Yugoslavian defense system,
which mostly included light infantry weapons and antitank equipment.
This was improved little by the small quantities of imported infantry weapons and connection systems. Naturally, the distribution of supplies through
segments was uneven and depended upon the different roles the segments
played within the defense system. With awareness of its limitations in
terms of armament, the Slovenian political and governmental elite, who
were responsible for protecting the independence process, prepared a defense plan that promoted the use of passive defense in the event of any interventions, which meant blocking lines of traffic, setting up barricades,
and blocking military barracks, with the use of arms limited to self-defense
and urgent cases only. Strategically, the elite assessed that Slovenia would
be in a much better position if the intervention were to occur after the independence process.
III. DEFENSIVE INDEPENDENCE WAR IN SLOVENIA:
INTEROPERABILITY IN PRACTICE
On June 26, 1991, one day after the declaration of the independent
state of Slovenia (the Republic of Slovenia), the Yugoslav Peoples Army
indeed began to implement measures in response, and the Slovenian state
leaders triggered their planned defense system. Contrary to expectations,
the first measures of the Civil Protection Service were less successful than
planned. The mere blocking of the Yugoslav People's Army units as the
175
foundation of a passive defense strategy, without any fire support, soon

proved less successful than expected.
Graph 4: Slovene Defense System in June 1991
SLOVENIAN GOVERNMENT
MINISTRY OF INTERIOR
MINISTRY OF DEFENSE
COORDINATION GROUP FOR

CASE OF STATE OF
EMERGENCY
TERRITORIAL DEFENSE
CIVIL PROTECTION
SERVICE
I
N
T
E
R
O
P
E
R
A
B
I
L
I
T
Y
MILITIA
JOINT ACTIONS
AGAINST YPA
Nevertheless, all measures implemented in the course of the passive

defense were effectively coordinated between the militia and TD units, as
shown by the well-distributed blockades and barricades of all major traffic
176
lines in the country. However, the measures for obstructing movement,

which were not supported by arms, did not stop the progress of the YPA.
For this reason, the Slovenian president, who was also the commander-inchief of the defense forces, decided on the morning of June 27, 1991 to use
weapons to defend the newly proclaimed state (Kladnik et al., 2011:104105).
Typically, the militia and TD forces operated together in combat. In
its planning, the defense leadership of Slovenia envisaged a joint operation
of units of the TD forces and the militia in case of intervention by the Yugoslav Peoples Army, before or after the declaration of independence, but
it is not known whether they had also manufactured an operational scheme
for their mutual operational performance. The defense leadership was relying on a well-known and established doctrine in regard to general national
defense and civil protection, which had been in force within the Yugoslav
armed forces since 1971. In case of military attack on the country, the
leadership anticipated the establishment of territorial units in the occupied
and unoccupied territory and the integration of police forces in the form of
war militia units, to which all active and reserve militiamen were allocated
by law. Their duties involved maintaining public law and order (epi et al.,
2010: 7576). In case of anti-special operations, the engagement of groups
of one or more special military-organized militia units was planned in each
of the 13 Interior administrations. In Slovenia, troops were grouped into
seven battalions of a special forces militia, which at its smallest included
723 members and at its largest included 1392 members. The new democratic government, which took power after multi-party elections in the spring
of 1990, maintained this defensive subsystem. In the autumn of 1990, the
government upgraded the subsystem by establishing the special forces militia from previous militia units (epi et al., 2010: 7275).
Since April 1991, the planning and coordination of Slovenian defense preparations has taken place within an emergency coordination
group, which includes representatives of all three defense components (police, civil protection, and the TD) under the authority of the Ministry of the
Interior. The establishment of this group was provided for by existing legislation from the countrys socialist period. To ensure legality, the new government, in the context of defense (i.e., safety legislation), maintained the
groups name and filled it with new members. Two months after the Slovenian president established a central group at the national level, in April
1991, it also established seven subgroups at the regional level at the end of
May 1991. These subgroups were based on common platforms and coordinated the operational functioning of the defense forces, seven provincial
headquarters of the TD, and seven administrations of the Interior, which
were regional police headquarters (Kladnik et al., 2011: 101).
177
The operational cooperation of the TD and the militia began immediately upon Slovenias declaration of independence. Slovenias plans to
gain control of the borders of the new state were predicated on the shared
features of both conflicting sides. Whereas the control and management of
border crossings was within the jurisdiction of the militia, the police installed external signs to control the border crossings. Their first tasks were
to replace flags and nameplates to signify the formation of a new country.
The TD provided protection in the event of intervention by units of the
YPA.
A special aspect of the interoperable operations of the Slovenian
Armed Forces concerned cooperation between civil defense, police forces,
and the TD. The Slovenian president included civil defense in Slovenias
defense plan, as well as guidelines for preparedness measures, on May 15,
1991. They foresaw the participation of civil defense in the disruptions of
YPA maneuvers and the deliveries of military supplies. On June 27, 1991, a
protection and rescue system was activated. Previous plans had predicted
that the implementation of 50 major barricades and obstacles would disable the output and movement of YPA units from their barracks. The establishment of barricades and other obstacles was left to responsible road
companies, each in its area of management, and they were planned by specific groups formed by the executive councils of municipalities. These interoperable operations were carried out only partially or with delay, so the
police took matters into their own hands and created barriers. The power
industry and postal companies were included in defense plans and were
given the task of selectively and simultaneously disconnecting electricity
and telephone service to YPA barracks and facilities. Both the Territorial
Defense and the militia were involved in the blockade of military installations and their protection (Malei, 2012: 223225).
Conflicts with the advancing and primarily motorized or armored
columns of YPA began in the morning of June 27, 1991, after the Slovenian
president ordered the use of arms in the defense of the positions of the
Slovenian Armed Forces on road communications (Kladnik et al., 2011:
105). The members of the militia played a primary role in the initial engagements of the armed forces. Due to better preparation, they more easily
bore the psychological pressure of the first shot, and more easily became
acclimated to combat. As far as it was possible, groups were coordinated at
the behest of the Republican leadership in various operational areas for
which they were responsible, guided by the military and police forces, in
combined operations (Kladnik et al., 2011: 107).
In Trzin (15 km NE of Ljubljana), the TD unit received the command to stop a YPA platoon on June 27, 1991 at midday. The platoon landed
178
by helicopter about 15 km from the Brnik airport. The TO unit's mission

was supported by a platoon comprised of members of the Special Forces
militia, who participated with a TO platoon in the battle to fulfill specific
purposes. During the battle, both units took the same tactical tasks; the
Slovenian defense forces were successful, and the enemy unit gave up after
a one-hour skirmish (vajncer, 1997: 109113; Gyergek, 2008; Kladnik et
al., 2011: 328332).
The blockade in Medvedjek (5 km NW of Trebnje), which stopped
the advancing YPA column of armored vehicles from traveling from Novo
Mesto to Ljubljana, was installed by about 380 soldiers from the militia and
the TD. The confrontation took place on June 27, 1991 in the afternoon,
when the armored vehicles, with anti-aircraft weapons (BOV), trucks, and
air support, tried to break through the blockade. At this time, the Slovenian
Armed Forces were not performing the same tasks during the combat as
members of the militia, who set up and controlled the blockade and
screened trucks from Ljubljana, while members of the TD protected their
position on both sides of the road (Kladnik et al., 2011: 210211). Members
of the civil defense also mined the overpass above the raised roadblock. On
June 28, 1991, the motorized YPA unit came to a halt in front of the barricade and then attempted to break through with air support. The planes machine-gunned vehicles that were part of the blockade and the surrounding
targets, where TD forces should have been deployed.2 The Slovenian defense forces were successful in that the blockade column did not break, but
the air attack caused the rapid withdrawal of the TD and the destruction of
defense barriers (vajncer, 1997: 4454; Gole, 2011: 5558, Kladnik et al.,
2011: 210213).
One of the most recent examples of the joint functioning of individual parts of the Slovenian defense forces was the fight for Holmec,
which is situated on the Austrian-Slovenian border in Carinthia (10 km NW
of Prevalje), on the morning of June 28. One day earlier, on June 27, a YPA
unit was tasked with ambushing the border crossing from the guardhouse,
which was 200 m away from the building housing the border controls. Police officers at the facility were called to leave the building, but they refused. After the ultimatum had expired, YPA soldiers attacked the border
police station and severely damaged it with artillery fire. During the battle,
a sniper killed two police officers and seriously wounded a third. Meanwhile, the main force of the TD and the militia intervened from Prevalje
and were tasked with unblocking and encircling the guardhouse. Reinforcements were in defensive positions within 100200 m from the facility.
2
During machine-gunning, the aircraft killed seven truck drivers, who were present despite the call to evacuate (Cf. Kladnik et al., 2011: 211, 222).
179
The morning attack on June 28 used the same tactical tasks for both militiamen, small groups of whom were assigned to TD units, and members of
the TD. After a successful joint attack on the guardhouse and bombardment with 20 mm anti-aircraft guns, they forced most of the guardhouse
crew to surrender and the commanding officer to withdraw. In addition to
this cooperation in tactical procedures, members of the militia maintained
communication with the joint operational headquarters in Slovenj Gradec
and the TD headquarters; due to a lack of technical means (radio), communication between units of the TD were considered to be "cancer wounds" in
terms of operational functionality (Prebili and Gustin, 2008: 110; Korant,
2008: 43; vajncer, 1993: 191192).
In the evening of June 27, when the command operation, regarding
the YPA presence in Slovenia, announced that the YPA had achieved most
of its objectives and occupied most of the border crossings, the Slovenian
leadership ordered focused attacks on the occupied border crossings and
guardhouses. However, on June 28, the Slovenian defense forces also engaged in attacks on military depots situated on the border and the disarmament of deployed YPA members (Jana, 1992: 98).
In the June 28 attack on the tank column that had occupied the
border crossing in Rona Dolina (3 km S of Nova Gorica), two battle groups
were used: one composed of members of the TD and another composed of
members of special militia units (SMUs). Both groups had been tasked with
surprise-attacking the border crossing and disabling the YPA unit, which
was comprised of 117 soldiers and 5 tanks. By acting quickly and capturing
the YPAs commanding officers, both units achieved the surrender of the
YPA units (Kladnik et al., 2011: 366369).
The regional headquarters in Nova Gorica employed two SMU units
and three TD units to encircle and attack a border crossing in Vrtojba on
June 28 1991. However, since the border crossing was in a clearing and it
was difficult to conquer the command force, the units preferred to focus on
negotiations, which were successful. In the evening of June 29, at 18:15,
138 soldiers with 7 tanks surrendered to militia forces (Kladnik et al., 2011:
369372). On the same day, the SMU unit collaborated with the TD to
block an intersection in Podmark (5 km S of Nova Gorica). Both units were
given the same orders, but the commander of SMU took the leading role
during the surrender of the stopped YPA vehicles (Kladnik et al., 2011: 373).
The militia and the TD were equally involved in capturing the barracks in Bovec on June 29, 1991. Both formations took starting positions
for the attack, but the attack did not occur because the group occupying
the barracks, consisting of members of both formations, managed to persuade the crew to surrender (Kladnik et al., 2011: 385386).
180
During the targeted attacks on border guardhouses, the tactics of

the small units led to many opportunities for operational cooperation between military and police units. On June 28, 1991, out of 45 border guardhouses occupied by special YPA platoons (3040 members), Slovenian defense forces attacked or surrounded at least 15. However, the composition
of the forces was differently structured during these attacks. The attacks
were performed mainly by TD units, though in many cases general military
units and the SMU were utilized, demonstrating that units were chosen
based on local conditions and needs. The SMU was apparently considered
to be the same as qualified special purpose units or anti-diversion TD units,
and was considered to be capable of working with them.
During the capture of the Dolga Vas border crossing, both unit
formations participated in different ways. TD units surrounded the guardhouse next to the border crossing, and the militiamen defending the border
crossing shot at the guardhouse and the troops alongside it after the ultimatum had expired.
After discontinuing bombardment, all 67 soldiers in the guardhouse
surrendered (Kladnik et al., 2011: 416417). A typical interoperable operation of the two branches, the Slovenian Armed Forces clashed while taking
the guardhouse in Nova Vas (25 km W of Seana). On July 1, 1991, at the
urging of local observers and authorities, the SMU and two TD units were
sent to storm the guardhouse. The SMU was given the same tasks at a central operating command and was assigned more specifically to advance the
negotiations for the surrender of the commander of the guardhouse. The
negotiations were unsuccessful. After a short fight during which the YPA
commander fell, the guardhouse unit surrendered (Kladnik et al., 2011:
374). Many such attacks were cancelled due to expectations of negotiations
for ceasefire. For example, on June 28, 45 TD district headquarters, together with the militia unit, prepared an attack on a border crossing at Fernetii
(2 km W of Seana) using two TD platoons and a special police unit. Before
the attack, the corps received notice of a general ceasefire and the attack was
cancelled, though it was carried out later (Kladnik et al., 2011: 56 and 302).
The operational tasks were divided outside of combat actions. The
typical role of the militia units was to achieve the surrender of individual
YPA guardhouses and border units. Since the commanders of YPA border
units believed reaching surrender agreements to be easier with militia
units, they usually refused to negotiate with the TD, instead negotiating
with militia commanders. Thus, the militia took a major role in the implementation of surrender agreements. TD units served as in-depth protection
and primarily arranged the transport and collection of confiscated weapons
and equipment.
181
One of the most atypical surrenders is that of the Miren guardhouse (6 km S of Nova Gorica), on July 2, 1991. Based on agreements made
regarding the surrender of the guardhouse, the SMU arrived at the building. The commander of the guardhouse was quite surprised because he
wasn't even negotiating surrender, but he surrendered the guardhouse anyway. It was soon discovered that the original surrender concerned the
crew of a neighboring guardhouse, located approximately 3 km away; the
SMU was incorrectly directed (Kladnik et al., 2011: 375).
This low-intensity combat continued with occasional ceasefires until July 3, when the final ceasefire was declared. This ceasefire was extorted
using diplomatic pressure from the European community. The conditions
for armistice were formed by means of a joint statement including Yugoslavia, Slovenia, and Croatia, signed on July 8, 1991 in the Brioni Islands
under the supervision of the European Troika.
Due to the low-intensity armed conflict, problems with interoperability were mostly manifested due to the (non-)application of identical tactical processes; the main two defense components were derived from two
different operational doctrines. Before that, the tactical training of TD
forces was mostly followed by territorial supervision and combat in the occupied territory, with the support of local inhabitants with regard to supplies and intelligence service provisions. The militia had at its disposal the
planned formation of Special Police Units and Military Police Units, which
united professional and reserve policemen. Its tactical assignments mainly
concerned anti-specialist operations and the preservation of peace and order. As the police units were generally better trained than most TD units
the latter being mainly comprised of reserve forcesthe former had to assume a more important role in initial defense combat than other forces and
function as the main fighting element. Gradually, the TD adapted to war
conditions and assumed a greater responsibility in combat. Other problems
occurred due to different levels of supplying both parts of the units with
connection equipment and weapons, as well as to different qualification
levels of the members of the militia and TD.
182

INTEROPERABILNOST U PRAKSI:
STUDIJA SLUAJA SLOVENAKI RAT ZA NEZAVISNOST 1991
Rezime
Tokom vojnog konflikta, koji je trajao deset dana, sva tri sastavna
dela odbrambenih snaga Republike Slovenije, sinhronizovano delujui,
uspeno su se oduprli mnogo snanijoj i opremljenijoj vojsci Socijalistike
Federativne Republike Jugoslavije, Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Uprkos
problemima koji su se pojavili kao rezultat neproverene interoperabilnosti,
vojska, policija i pripadnici Teritorijalne odbrane delovali su zajedno, dobili
bitku, strategijski pobedili JNA u Sloveniji i postigli povlaenje i rasputanje njenih jedinica i garnizona u Sloveniji.
Ipak, napred pomenuti dogaaji su se desili tokom vojnog konflikta
manjeg intenziteta, koji su dozvolili rezervnim snagama dovoljno vremena
da se prilagode situaciji i milicijskim jedinicama da se ukljue u svoje uloge,
iako je situacija mogla biti drugaija da je konflikt imao vii intenzitet.
Slovenake odbrambene snage su usvojile i uspeno primenile jugoslovenski sistem odbrane, koji se bazirao na doktrini optenarodne odbrane.
Komandanti i komandiri su u borbi koristili razliite vojne elemente, od
kojih je svaki mogao doprineti u odreenim situacijama.
Dr BOJAN B. DIMITRIJEVI, nauni savetnik


U Srbiji se od poetka devedesetih godina moglo u principu slobodno pisati o dogaajima iz bliske prolosti, a posebno Drugog svetskog rata.
Ovo interesovanje je pre svega objanjivo uticajem podele u srpskom drutvu na partizane i etnike. Ova podela dobila je i svoje dnevnopolitike
aktere u Srbiji tokom devedesetih godina i dodatno pojaala antagonizme i
stereotipe.
Pojedine nae kolege, pa i autor ovih redova, od sredine 1990-ih na
ovamo najvie su se bavili istorijom Ravnogorskog pokreta, Jugoslovenskom vojskom u Otadbini, generalom Mihailoviem i drugim pitanjima
vezanim za etniku stranu istorije Drugog svetskog rata u Srbiji i Jugoslaviji. Ovaj segment je varirao od monografija opteg tipa i sveobuhvatnog
pogleda na srpski i jugoslovenski prostor, preko zbirki dokumenata, sve do
lokalnih studija pojedinih oblasti. Interesovanje za ovu temu ostalo je aktuelno i u inostranoj istoriografiji, pa je u proteklih dve decenije objavljeno
nekoliko znaajnih studija na engleskom, francuskom i nemakom jeziku.
Valja pomenuti da je deo saznanja o ovim temama u Srbiju stigao kroz reizdanja publicistikih dela iz srpske emigracije. Obilna je bila i srpska publicistika, mada je pojedinim delima doprinela konfuziji i pojednostavljenom,
katkad i iskrivljenom pogledu na dogaaje iz rata.
Tako je od poetka 1990-ih srpska istoriografija ponudila nova
tumaenja dogaaja u okupiranoj Jugoslaviji i Srbiji: istorije Srbije pod
okupacijom, istorije Ravnogorskog pokreta, Jugoslovenske vojske u Otadbini na nivou Srbije i pojedinih okruga ili oblasti (Valjevo, aak, ove
godine i Smederevo, itd.), vojske Nedieve Srbije, biografije generala
Mihailovia, srpskog ustanka u junu 1941, dogaaja u NDH, odnosa prema
okupatoru, propagande, svakodnevnog ivota pod okupacijom i drugih
demokratije i diktature (177016) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog
184
pitanja. Protumaeno je postojanje pojedinih logora kao to su Jasenovac,

Sajmite, Banjica i drugi. Utvrene su brojke stradalih u njima, kao i nadlenost nad tim logorima.
U proloj deceniji otvoreno je pitanje partizanskih zloina posle ulaska u Srbiju, masovnih likvidacija i politike represije u Titovoj Jugoslaviji,
posebno u prvoj deceniji posle Drugog svetskog rata.
Bitno je istai da je najvei deo ovih radova imao svoju kolsku i
zanatsku verifikaciju na Beogradskom univerzitetu, jer je re o naunim
radovima i sa mentorima katedre za jugoslovensku ili savremenu istoriju.
Neka od novih saznanja srpske istoriografije ula su u proloj deceniji u srednjokolske i udbenike za osnovnu kolu. Istoriari su postali
daleko prisutniji u medijima, otvoreno se govori o nekadanjim tabu temama, u principu javnost je postala svesna novih otkria i tumaenja srpske
istoriografije.
Konano, 2005. godine zakonski su izjednaena boraka prava ravnogorskog sa partizanskim pokretom. Od 2009. srpski istoriari koji se bave
ovom temom bili su lanovi dve dravne komisije formirane radi utvrivanja okolnosti i mesta pogubljenja generala Mihailovia, kao i masovnih zloina komunistike vlasti u Srbiji posle septembra 1944. godine. Grob generala Mihailovia nije naen, a u viegodinjem radu na dokumentaciji koja
je ostala iza srpske OZN-e i UDB-e rekonstruisan je broj likvidiranih lica
posle zavretka Drugog svetskog rata na 55.000 ljudi poimence. Rad ove
druge komisije bio je potpuno javan i imena nastradalih lica su dostupna na
njenom internet sajtu.
Konano, u 2015. godini general Mihailovi je sudski rehabilitovan i
na taj nain je zaokruen proces ispravljanja pravne i istorijske nepravde
uinjene prema oveku koji je vodio od saveznika priznat pokret otpora. Ali
i prema svim rtvama ovog pokreta otpora koje su pale u borbi sa okupatorom ili bili utamnieni u ovdanjim logorima ili logorima u Treem rajhu. U
procesu rehabilitacije istoriari su se pojavili na sudu u svojstvu svedoka
vetaka i dali svoje miljenje o spornim ratnim dogaajima. Ipak, to nije
prolo bez problema, jer su dvojica istoriara iji je nastup pred sudom bio
najupeatljiviji po iznesenim podacima i tumaenjima, dobila krivinu prijavu od strane sedam nevladinih organizacija jula 2013. Tu prijavu je, sreom, odbacio nadleni sud februara 2014.
Ve sama ideja da se protiv dvojice istoriara koji su na sud pozvani
zvaninim putem podnese krivina prijava od strane vie nevladinih organizacija, a koje plediraju da nose naziv antifaistike i koje se bave ljudskim pravima, govori o mentalnom sklopu ljudi koji ne podnose da se o
pojedinim temama govori na relevantan i kompleksan nain. I to o temama
Epoha pomeranja istoriografskih saznanja i optube za revizionizam
185
koje su bile presudne za mnoge ljudske sudbine posle rata, pa ak i danas

optereuju istorijsko seanje mnogih Srba.
Posle demokratskih promena u Srbiji oktobra 2000. generalno je
opalo interesovanje za nove rezultate istoriografije koja se bavi savremenom istorijom i njenim kontroverzama. Dramatina istorija perioda 1991
2000, ali i potonja okrenutost nacije dnevnom preivljavanju i sveopta
izmena javnog diskursa, uticali su na dananji svojevrstan zamor od istorije
i velikih tema u Srbiji. Ipak, svedoci smo da u proteklim godinama odreena pitanja u javnosti ponovo dobijaju znaajnu panju, mada prevashodno
u prostoru politike i medija, a ne u prostoru nauke.
Neka sporna pitanja i tumaenja
Poslednjih nekoliko godina u javnom diskursu ponovo su oiveli negativni stereotipni pogledi na srpske aktere Drugog svetskog rata (Mihailovi,
Nedi, Ljoti). Nastali uglavnom u urnalizmu, ponekad i u politici, pojaani
su komentarima ili tumaenjima naih kolega koji u svojim bibliografijama
nemaju nijedan nauni rad iz istorije Srbije u Drugom svetskom ratu.
Zabrinjavajue je to utoliko vie to ovakve optube nisu postavljale
ni posleratne komunistike vlasti koje su sudile pojedinim akterima Nedieve vlade, a koje su to mogle da uine s obzirom na totalitet posledica njihove pobede i neospornu vlast u Srbiji. Ranije generacije istoriara koje su
otile u penziju devedesetih godina, od kojih su neki zaista bili partijski
istoriari, svoje radove su zasnivali na arhivskim istraivanjima, a nikako
na ovakvim nastupima dananjih njihovih nastavljaa.
Dananji naslednici starih partijskih istoriara najmanje su vidljivi
u arhivima. Njihovi nastupi su uglavnom medijski, ili na naunim skupovima, ali bez znaajnijih radova ili monografija, bazirani na itanju zastarelih
radova ili samo tumaenju injenica, interpretaciji ili reinterpretaciji. Jeziku proverljivih istorijskih injenica suprotstavlja se tzv. kultura seanja
koja je, u sutini, bolan i lian odnos prema prolosti, uvek naknadna, a
nikako relevantan podatak o tome ta se zaista desilo.
Niz spornih pitanja nova srpska istoriografija je razreila. Da pomenemo samo sluaj generala Mihailovia: heuristikom analizom ustanovili
smo neosporne falsifikate kao to su generalova navodna naredba Pavlu
uriiu od 20. decembra 1941, Mihailovieva pisma Stepincu ili Paveliu
iz prolea 1945, odnosno stavljanje u potpuno pogrean kontekst Moljevievih ideja takozvane Velike Srbije i njegove uvene mape iz 1941. U vreme
kada jo nije ni uo za generala Mihailovia. Uvek aktuelno pitanje kolaboracije je glavno mesto sporenja i osnova optube za istorijski revizionizam.
U toku Drugog svetskog rata stvoren je i ozakonjen pojam kolaboracija kao aktivna saradnja sa okupatorom i angaman u borbi protiv onih
186
koji su se suprotstavljali okupatoru (simplifikovano antifaisti). Kada se,

meutim, govori o kolaboraciji treba imati u vidu injenicu da je ta kolaboracija u raznim zemljama imala razliite oblike. I to je vanije, potpuno
razliite uzroke svoje pojave.
Kolaboracija u Srbiji jeste najtei i najtraginiji primer kolaboracije
iz nude. Osnovna karakteristika te kolaboracije jeste da se pojavljuje kao
bezuslovna potreba da se spase narod od unitenja. Pogotovo u toku traginog ustanka 1941. godine, gde su drastine nemake represalije osnov za
razumevanje stvaranja Nedieve vlade i njenih naoruanih odreda, kao i
okretanja ravnogorske ustanike organizacije protiv komunistike, koje e
se pretvoriti u bratoubilaki rat. Sve u svemu, nemake masovne represalije
u jesen 1941. ine vododelnicu u odnosima dva ideoloki nepomirljiva
pokreta ravnogorskog i komunistikog, kao i osnovu za razumevanje takozvane kolaboracije.
Ali da okrenemo stvari od Nedia i drugih i da se zapitamo: Da li je
kolaboracija to to i jugoslovenski, srpski, komunistiki pokret ima svoje
sedite u Moskvi i to deluje po direktivama dobijenim iz glavnog grada
druge, a ne svoje zemlje? to se komunisti, pa odatle i partizani, na terenu
pojavljuju tek posle 22. juna 1941, kada Trei rajh napada na Sovjetski
Savez? to se koriste tui simboli, a ne naroda i drave kojem se pripada?
to se itave 1941, ovaj pokret bori u Srbiji sa idejom olakavanja poloaja
Crvene armije i oekivanja sovjetskih padobranaca? to se na terenu unitavaju svi nosioci i elementi bilo kakve graanske vlasti i preslikava sovjetski model vlasti i tretman protivnika?
A ta sa ideologijom u kojoj je uitan graanski rat i sukob klasa kao
pokretaka osnova partizanskog pokreta? ta sa nevoenjem brige o posledicama po narod kome se pripada? ta je sa problemom da komunizam
poznaje samo unutranjeg neprijatelja, ime se rukovodi itava njegova
borbena strategija u okupiranoj Srbiji i Jugoslaviji? Kako to da su rtve
komunizma rtve slobode, a svi drugi rtve mrnje? Kako to da su partizanske rtve leva skretanja, a rtve drugih faistiki teror? Zato se sistematski oprataju partizansko-komunistiki zloini, dok se neprekidno stigmatizuju etniki, faistiki zloini i prave nategnute paralele sa ratom
i zloinima iz 1990-ih?
Ranije optube za kolaboraciju na raun srpskih aktera Drugog
svetskog rata u okupiranoj Srbiji, od strane ideolokih istoriara i javnosti,
sada su pojaane i optubama za faizam (suprotstavljen njihovom antifaizmu), nekakvom idejnom uticaju na dananju ekstremnu desnicu,
klerofaiste, pa ak i za uee u holokaustu u Srbiji. Tako se prilino
iroko shvaen pojam antifaizma postavlja kao svojevrsni kriterijum
istine. esto je jezik izreenih osuda blii staljinistikoj ratnoj propagandi
Epoha pomeranja istoriografskih saznanja i optube za revizionizam
187
nego jeziku injenica. Stoga se o Mihailoviu, Nediu ili Ljotiu i njihovim

sledbenicima esto ne raspravlja nego optuuje. A oni istoriari koji se bave
ovim temama stigmatizuju se za takozvani revizionizam.
Optube za navodni revizionizam i pojava antifaizma
ta je takozvana revizija istorije koja se danas esto pominje u
javnosti Srbije i bive Jugoslavije? I odmah da suprotstavimo pitanje: da li
je napredak istorijske nauke i korespondiranje rezultata novih istraivanja
sa pitanjima sadanjice u stvari revizija? Mi smatramo da nije nikako.
Da li su oni koji su nametnuli ovakav boljeviki termin delu svojih
kolega koji se bave odreenim periodom i temama svesni da je epoha socijalizma prola? Da je Hladni rat u Evropi zavren, da je nestao bipolarni
poredak u Evropi? Da je nestala socijalistika Jugoslavija i da su se desili
novi ratovi i pojavile nove kontroverzne linosti i dogaaji?
Istorija je, dakle, svojim prirodnim tokom izvrila reviziju na
ovom prostoru, a ne nova generacija srpskih istoriara. Zemlje koje su
poraene u Drugom svetskom ratu su danas vodee drave u Evropi, Evropskoj uniji i NATO. ta rei na to? Da li i njih optuiti za reviziju evropskog
politikog poretka?
Novim saznanjima i radu u arhivima, osim termina revizionizam
suprotstavlja se i termin antifaizam, a iz koga se izvode optube za faizam potom, neto blae konzervativizam, odnosno ocena da neko pripada desnici. Optuba za faizam esto deluje kao prikladno sredstvo za
diskreditaciju ili istorijskih linosti i grupa, ili istoriara koji se danas bave
njima.
Sa druge strane, antifaizam koji se pojavljuje u javnom diskursu je
irok pojam koji ukljuuje razne vidove: od nastupa nostalginih leviarskih
intelektualaca preko poraenih komunista do izopaenih seksualnih grupa.
Antifaizmu je dat trendovsko-pomodni sadraj, koji tragine ratne dogaaje seli u tzv. kulturu seanja, umetnost, zabavu, ponekad i glamur to se
uoava na pojedinim izlobama ili televizijskim emisijama u kojima se artikulie ovakav stav.
Postmoderno relativizovanje svih injenica, korienje netanih
podataka i zanatsko prenebregavanje novih dostignua istorijske nauke
nadovezuje se na zastarele domete propartizanske istoriografije iz ranih
decenija Titove Jugoslavije.
Umesto da se komunizam osudi kao jedno od najveih zala koje je
pogodilo srpsku savremenu istoriju po ostavljenim posledicama, ostaci
komunista i njihovi postmodernistiki naslednici i dalje ele da utiu na
kolektivno miljenje, a po ustaljenoj staljinistikoj praksi da sve koji im se
suprotstave odmah proglase za faiste.
188
ta je razlog ovom ideolokom talasu? Neuspeh demokratskih promena i tranzicije u Srbiji posle 2000. godine kao i nejasan ideoloki stav
demokratskih vlasti prema komunistikom nasleu, samo su pogodovali
rastu antifaizma, a u istorijskoj nauci optubama za revizionizam. To
je prostor gde se komunizam preselio u umiveni graanski antifaizam, prikladan savremenim vrednostima dela zapadne civilizacije.
Smatramo da realno kontekstualizovanje istorijskih dogaaja moe
valjano da opie prolost, ali i ukae na sadanjost u ispravnom kontekstu.
Vie kao pouka, a ne izvor odakle se zahvataju fragmenti za gorljivo
korienje u dnevnoj politici. Umesto optubi, kojima su skloni leviarski
intelektualci, vie smo za dijalog o injenicama i za raspravu o problemima
iz prolosti.
Konano, u emu je svrha istorijske nauke ako ne da novim istraivanjima pomeri granice saznanja, razrei istorijske dileme i nedoumice i
ponudi adekvatne odgovore koje trai sadanjost?
DOKUMENTA
MOMIR NINKOVI, stipendista
Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja
Beograd
SEANJE MILUTINA VELIMIROVIA

NA EPIDEMIJU PEGAVOG TIFUSA U PIROTU
ZA VREME PRVOG SVETSKOG RATA
Epidemija pegavog tifusa 19141915. u Srbiji
Ratnu 1914. Srbija je uspeno zavrila pobedama nad austrougarskim
trupama u avgustu na Ceru i u decembru na Kolubari. Ove dve pobede
znatno su podigle ugled Srbije. Meutim, nalije ratnih pobeda predstavljali
su ogromni gubici u ljudstvu, razaranja i pustoenja, kao i nova iskuenja
koja su se pretei nadnosila nad iscrpljenom zemljom. Prema podacima koji
su 1919. izneti na Mirovnoj konferenciji u Parizu, u toku 1914. Srbija je
imala 69.022 poginulih ili umrlih od posledica ranjavanja ili bolesti.
Pojedini krajevi zemlje (Mava, Podrinje, Posavina) bili su razoreni i
popaljeni, trebalo je hraniti veliki broj izbeglica (iz opustoenih krajeva, ali
i iz Srema i istone Bosne), privredna aktivnost je potpuno zamrla, vladala
je velika oskudica u vojnom materijalu, namirnicama, novcu, radnoj snazi,
a trebalo je izdravati i 60.000 zarobljenika.1
Takvo stanje dodatno je pogorala epidemija pegavog tifusa koja je
est meseci harala Srbijom. Pegavi tifus (Typhus exanthematicus), koji se
prenosi belim vaima, jeste akutna infektivna bolest koja se javlja u obliku
epidemija u vanrednim okolnostima, poput gladnih godina i rata, kao
posledica loih higijenskih i epidemiolokih prilika. Prvi sporadini
sluajevi su zabeleeni u oktobru 1914, a do pojave epidemije dolo je u
zimu 1914. posredstvom austrougarskih zarobljenika. Posle proterivanja
demokratije i diktature (177016) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog
1
, , 1984, 138, 157158,
175188; , , 19141918.
, 2014, 117148; , 19151916, 2001, 1520.
190
Momir Ninkovi
austrougarske vojske iz Valjeva 8. decembra u gradu je ostalo 3.500

bolesnika zaraenih pegavim tifusom. Stanje u Valjevu i okolini, velikoj
raskrsnici na teitu ratnih operacija, bilo je katastrofalno. Iza austrougarske
vojske ostali su nesahranjeni poginuli vojnici i ubijeni civili, nezakopani
leevi stoke, gomile ubreta na otvorenom i po objektima, higijena u
bolnicama je bila daleko ispod prihvatljivog nivoa, a prenosioci zaraze
vai u rojevima su gmizali po mestima na kojima su boravili austrougarski
vojnici. Sve ovo, kao i opte stanje u ostatku zemlje, predstavljalo je
plodno tle za brzo irenje zaraze. Iz Valjeva, koje je bilo epicentar
epidemije, kolone zarobljenika i izbeglica, ranjenika i bolesnika, u kojima
su oboleli ili zajedno sa zdravima, rairili su bolest po celoj zemlji.2
Srpski vojni sanitet nije uspeo da se oporavi od gubitaka do kojih je
dolo u toku Balkanskih ratova. U Prvi svetski rat se ulo sa manjkom u
sanitetskom kadru, naroito u hirurzima i epidemiolozima, a ni zalihe
lekova i sanitetskog materijala nisu bile obnovljene. U Srbiji je 1914. bilo
450 lekara, a u vojni sanitet je primljeno i 159 stranaca. Na jednog lekara
dolazilo je 750 vojnika (u nemakoj vojsci taj odnos je bio 1 : 30). Da bi se
nadomestio manjak sanitetskog kadra u dobroj meri su u leenju ranjenika
i bolesnika pomogali civili, a posebno lanice Kola srpskih sestara. rtve
pegavog tifusa su bile i istaknute lanice ove organizacije poput
predsednice Ljubice Lukovi i jedne od inicijatorki formiranja organizacije,
akademske slikarke Nadede Petrovi.3
U odnosu na ostale bolesti koje su harale Srbijom epidemija
pegavog tifusa, po svedoenju dr Arijusa van Tinhovena, je sve zasenjivala.
Pegavi tifus je bio najraireniji i najsmrtonosniji, a pored njega tifus se
javljao u jo dva oblika kao trbuni i povratni tifus. Don Rid koji je 1915.
boravio u Srbiji pisao je o njoj kao zemlji tifusa trbunog tifusa, povratne
groznice i tajanstvenog i estokog pegavog tifusa, koji ubija 50 odsto svojih
rtava, i iji bacil do tog vremena jo niko nije bio pronaao. Pored ovoga
pojavili su se i kolera, difterija i dizenterija.4
2 , 19141915, 2006, 2125, 30
33; , , : 1915. .
, 1986, 9598; , , , , , 19141915.
, : 19141915. , 2010, 209. Opirnije o stanju u Valjevu posle proterivanja austrougarske vojske, videti i ,
1915, 1975, 7173; , .
, 2005, 6795; , .
, 1986, 308312; 19141915, ,
1992.
3
. , . ., 1720.
4
. , . ., 8990; . , . ., 189. Don Rid je zabeleio i
sledee: A tifus nije bio jedini. Velike boginje, skerletna groznica, arlah, difterija, harali su
Seanje Milutina Velimirovia na epidemiju pegavog tifusa u Pirotu...
191
Od pegavog tifusa su prvo obolevale muke osobe starije od 20

godina, uglavnom izmeu 2030 godina i zbog toga je suzbijanje epidemije
u ratnim okolnostima imalo veliki vojni znaaj. Period inkubacije je
uglavnom bio 46 dana, a znaci bolesti bili su: temperatura preko 40
stepeni, grozniavo stanje organizma, gubitak apetita, velika glavobolja,
bolovi po celom telu, povien puls, srane tegobe, oteano disanje,
zakrvavljene oi, ospe (pege) po telu i nervne tegobe (uznemirenost,
razdraljivost, nekontrolisana nuda, beanje iz bolnice, halucinacije,
delirijum, pokuaji samoubistva). U odmaklom stadijumu gangrena je
napadala pojedine delove tela i oni su morali biti amputirani. Don Rid
opisuje stanje u jednoj od bolnica u Valjevu: Postojala je i strana soba,
puna ljudi, s tifusnom gangrenom, uasnom boleu koja u pedeset odsto
vojnikih sluajeva dolazi sa tifusom, a od koje meso truli i kosti se mrve.
Jedina nada da se ona zaustavi u tome je da se oboleli deo amputira. I ova
soba je puna ljudi bez ruku i nogu, ljudi kojima su trulila lica i grudi. Oni su
jaukali i vikali plaui: Kuku majko! Majko boja, spasi me!. Veini njih
nita nije moglo da se pomogne. Meso bi s njih otpadalo dok im gangrena
ne bi zahvatila srce ili mozak, a onda bi dola smrt u stranoj agoniji.
Deavalo se da su oni koji su preleali pegavac umirali od gangrene, ako
im na vreme nisu operisani delovi tela koje je gangrena zahvatila. Stanje u
bolnicama bilo je katastrofalno bile su prljave, bez osnovnih sredstava za
odravanje line i kolektivne higijene, bez osnovne medicinske opreme i
lekova, pretrpane ranjenicima i bolesnicima. Pri leenju obolelih prvo su
primenjivani tradicionalni narodni lekovi: hladne i rakijske obloge za
smanjenje temperature, vinsko sire, beli luk, raso, stavljanje sumpora i
naftalina u odeu i posteljinu, a od lekova su korieni kinin, salicil i
sredstva za jaanje rada srca. Dugo je glavno sredstvo koje se davalo
bolesnicima bio aspirin, a bolesnicima je u obliku injekcija davan i serum
rekonvalescenta.5
Dravni odbor za borbu protiv zaraznih bolesti, koji je formirala
Vlada, imao je iroka ovlaenja sa ciljem suzbijanja epidemije. Prve
preduzete mere bile su identifikacija bolesti, izolacija zaraenih, nabavka i
du glavnih drumova i u zabaenim selima, a bilo je ve i sluajeva kolere, koja e se sigurno
iriti dolaskom leta, u ovoj opustoenoj zemlji. . , . ., 1314. Opirnije o zaraznim
bolestima 19141915. godine, videti . , . , . ,
1914. 1915. , : 19141915. , 181204.
5
. , . ., 2326; . , . ., 100101, 110; . .,
. ., 226238; , 19141915,
2009, 118121; , .
, : , ,
1992, 327; . , . ., 190191; , . ., 72.
Momir Ninkovi
192
upotreba sredstava za linu i kolektivnu higijenu, dezinfekcija odee,

posteljine i prostorija, kupanje i ianje. Vrena je razmena iskustava,
pruana pomo i nadgledano izvravanje naredbi. Vlada je odobrila kredite
za nabavku lekova i opreme i 9. februara 1915. uputila apel saveznicima za
pomo u kadrovima i lekovima. Predstavnici saveznikih drava u Srbiji su
javljali da se na Srbiju kao vojni faktor vie ne moe raunati ukoliko joj se
ne prui hitna pomo. Najznaajnija pomo stigla je poetkom marta iz
Rusije, Velike Britanije i Francuske, ali je bila znaajna i pomo koja je
stizala iz drugih zemalja (SAD, Grke, vajcarske, Italije, Danske,
Holandije, Japana, Argentine, ilea). Poiljaoci pomoi su bili razliiti:
vlade, nacionalne organizacije Crvenog krsta, dobrotvorna udruenja i
pojedinci. Pomo iz inostranstva (lekari specijalisti, bolniko osoblje,
neophodna oprema, lekovi, novac) bila je odluujui faktor u obuzdavanju
epidemije. Ukupno brojno stanje stranih sanitetskih misija iznosilo je 200
lekara, 500 medicinskih sestara, 25 poljskih bolnica i vie pojedinano
prispelih dobrovoljaca. Pukovnik dr Vilijam Hanter, koji se nalazio na elu
britanske misije, bio je miljenja da se promeni taktika borbe protiv
pegavog tifusa da se teite borbe prenese sa leenja na spreavanje
irenja zaraze preventivnim merama i unitenjem vai metodama pogodnim
za iroku primenu. Mere koje je Hanter predloio, i koje su usvojene, bile
su: obavezna prijava svih bolesnika, njihova izolacija i depedikulacija
(dezinsekcija vrelom vodenom parom), podizanje line higijene na najvii
nivo poto se prethodno unite vai, smetanje obolelih u bolnice,
obavetavanje javnosti preko plakata i novina o prirodi bolesti, snabdevanje
svih struktura drutva sa dezinfekcijensima i ureajima za dezinfekciju,
formiranje javnih dezinfekcionih stanica, a od naroitog znaaja je bilo
uvoenje u iroku upotrebu bureta za dezinfekciju koje je konstruisao dr
Stamers (poznato kao srpsko ili Hanterovo bure). Srpska vlada je
usvojila navedene predloge i njihova sinhronizovana primena u celoj zemlji
od 16. marta je rezultirala potpunim unitenjem vai do kraja meseca. Ovo
je dovelo do zaustavljanja i povlaenja epidemije, da bi u toku maja
umiranje od pegavca bilo svedeno na nivo od pre pojave epidemije. Od
velikog znaaja bile su i naredbe Vrhovne komande na osnovu kojih je
dolo do potpunog prekida eleznikog saobraaja (318. mart),
dezinfekcije vagona, stanica i ograniavanja kretanja ljudi.6
Epidemija pegavog tifusa, za koju tadanji naelnik Saniteta Vrhovne
komande Lazar Geni kae da je opravdano nazvati je zdravstvenim
Kosovom, odnela je vie ljudskih ivota nego ratne operacije i zloini
6
. , . ., 32, 3536, 3987, 161166, 171191; . ., . .,

220224; . , . ., 190193; . , . ., 22; , 1915.
. , 2009.
193
okupatora iz 1914. Mnoga sela su desetkovana Don Rid je zabeleio da je

u jednom selu na putu od Loznice ka planini Guevo ostala iva samo jedna
ena, dok su ostali stanovnici pomrli od pegave groznice. Anri Barbi
navodi sluaj sela u kome je od 1000 stanovnika njih 700 imalo tifus, a 300
umrlo. Bilo je sluajeva da su cele porodice bolovale od pegavog tifusa, u
nekima je kao glava porodice ostao deai od dvanaest godina, dok su se
neke porodice gasile i nestajale.7 Stopa smrtnosti je varirala od 15% na
poetku, do 6070% na vrhuncu epidemije (Van Tinhoven navodi da je u
Valjevu i ostalim mestima na vrhuncu epidemije smrtnost u bolnicama bila
preko 90%).8 Popis rtava ne postoji. Prema procenama broj obolelih se
kree izmeu 400.000500.000 do 1.050.000, dok procene o broju umrlih
variraju od minimalnih 80.000100.000 do 210.000. Najee se navode
brojke 135.000150.000.9 U borbi sa epidemijom stradalo je izmeu treine
i etvrtine srpskih lekara. U literaturi se navode brojke od 124 do 132
lekara, ne raunajui lekare iz drugih zemalja. Pored lekara i ostalo
medicinsko osoblje je imalo ogromne gubitke.10
Milutin Velimirovi
Dr Milutin Velimirovi (18931973) imao je dug i raznovrstan
ivot, bio je: doktor, knjievnik, putopisac, prevodilac, humanista, ratnik i
senator. Roen je u Pirotu gde je zavrio osnovnu kolu i est razreda
gimnazije, dok je VII i VIII razred zavrio u etvrtoj mukoj gimnaziji u
Beogradu. Studije medicine koje je zapoeo 1912. u Moskvi, prekinuo je
1914. dobrovoljno stupivi u vojsku na dunost lekarskog pomonika prvo
na kratko u Kladovu, a zatim u rezervnoj vojnoj bolnici u Pirotu do maja
1915, pa u II nikoj rezervnoj bolnici sa kojom je krenuo da se povlai po
otpoinjanju ofanzive Centralnih sila 1915. U Prizrenu je bolnica
rasformirana, a on prebaen u III peadijski puk Moravske divizije prvog
poziva, sa kojim je proao albansku Golgotu. Zbog znanja ruskog jezika na
Krfu je odreen za lana vojne misije koja je marta 1916. upuena u Rusiju
radi formiranja Srpske dobrovoljake divizije. Tokom 1916. kao medicinar
uestvovao je u borbama koje je ta divizija vodila u Dobrudi. Januara
1917. vraa se u Moskvu i ponovo upisuje na Medicinski fakultet. Zbog
7
. , . ., 25; . , . ., 66; . , . ., 348.

. , , 1914/15. , : Praxis medica, 2006, vol. 34, br. 12, 109; . , . ., 96, 107; . , . ., 328; . ., . ., 240; . , . ., 90.
9
. , . ., 22, 37, 167168; . , . ., 9596; . , .
., 191; . , . ., 328, 335, 781.
10
. , . ., 18, 169; . , . ., 193.
8
194
Momir Ninkovi
revolucionarnih dogaaja iz 1917. morao je da prekine studije. Moskvu je

napustio marta 1918. sa namerom da preko Sibira i Vladivostoka doe do
Solunskog fronta, to mu u ratnim okolnostima nije polo za rukom. U
narednom periodu je radio u Kini i Mongoliji kao kontrolor u jednoj ruskokineskoj ekspediciji. Tek u leto 1919. preko angaja i Carigrada stie u
Beograd. Iste godine kao dravni stipendista odlazi u Prag gde 1921.
zavrava studije medicine. Nakon zavretka studija i povratka u zemlju
zapoljava se u Knjaevcu gde ostaje 14 godina prvo kao sreski lekar, a
zatim i upravnik bolnice. Za vreme boravka u Knjaevcu nastavio je da se
bavi i knjievnim radom, uestvovao je u radu dobrotvornih drutava, bio je
stareina Sokolskog drutva, deset godina je bio predsednik Udruenja
rezervnih oficira i ratnika, a 1931. izabran je za banskog venika. Iz
Knjaevca je 1935. premeten u Ni, gde je kratko obavljao dunost
savetnika sanitetskog odeljenja Moravske banovine, zatim je tri meseca
obavljao dunost upravnika bolnice u upriji, da bi bio postavljen za
upravnika graanske bolnice u Jagodini gde je radio deset godina. U
februaru 1939. izabran je za senatora. Za vreme Drugog svetskog rata radio
je u jagodinskoj bolnici, gde je bio tee ranjen u grudi. Posle zavretka
Drugog svetskog rata preao je u Beograd gde je od 1945. radio kao ef
odseka u Ministarstvu zdravlja NR Srbije. Na ovoj funkciji se nije dugo
zadrao, po svojoj elji vratio se radu sa pacijentima na grudnom odeljenju
Gradske bolnic na Zvezdari, gde je 1955. penzionisan. Posle penzionisanja
vie vremena je posvetio knjievnom radu.11
Uspomene Milutina Velimirovia
Uspomene Milutina Velimirovia uvaju se u Arhivu SANU.
Hronoloki se odnose na period od roenja autora, 1893, do 1944, s tim to
period od 1918. do 1935. nije obraen. Tekst je napisan mainom za
kucanje na papiru A4 formata, ukupno 523 strane, i podeljen je na 17
11
Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, 14325, Uspomene Milutina Velimirovia; , .
I , ,
1990/91, . 12, 1990, 127134; , ,
, 1/1981, 7078; , II, 2006, 119120;
, . , 1996, 203233;
, , (1893
1973), : , , , IV - 2728. 2012, 2012,
141150; . , , (19141918), , : , ,
, V - 1.
2013, 2013, 7387.
195
poglavlja. Sredinji deo se odnosi na Prvi svetski rat, ukupno 13 poglavlja

(po broju strana 51% teksta), dok se prva dva poglavlja odnose na period od
1893. do 1914. godine (detinjstvo, kolovanje u Pirotu, Beogradu i Moskvi),
a poslednja dva na period od 1935. do 1944. (slubovanje u Niu, upriji i
Jagodini; Drugi svetski rat). Ve sam prostor koji je posveen periodu Prvog
svetskog rata i mestu i delatnosti autora u njemu, govori o znaaju koji im
je M. Velimirovi pridavao. Inae, on je aktivno radio i bio jedan od
osnivaa Udruenja nosilaca Albanske spomenice, u kome je vrio i dunost
potpredsednika. Imao je velike zasluge za izdavanje spomen-knjiga Kroz
Albaniju 19151916. i Golgota i vaskrs Srbije 19161918, u kojima je i sam
objavio vie tekstova. O njegovom interesovanju za dogaaje iz Prvog
svetskog rata govori i to to se tematika njegova etiri romana (Posle
atentata, Teke godine, Lutanja, Neostvarena ljubav) odnosi upravo na ovaj
period.
Odsustvo teksta koji bi pokrio period od 1918. do 1935. predstavlja
nedostatak za eventualno objavljivanje Uspomena u celini. U poglavlju
Pegavac u Pirotu 1915 god. moe se videti slika u malom, uz odreene
izuzetke (na primer, umiranje civila), stanje u Srbiji za vreme ove
epidemije. U Pirotu su i pre epidemije bolnice bile prepune ranjenika i
obolelih od tetanusa. Iz seanja M. Velimirovia na epidemiju pegavca
vidi se na koji nain je nadometen nedostatak adekvatnog bolnikog
smetaja (kole, kafane...), kakvi su bili uslovi u kojima su bolesnici boravili
(nizak nivo higijene, nedostatak kreveta, rublja, hrane, posua, lekova),
zalaganje i umiranje lekara i bolniara s jedne strane, a s druge strane
ponaanje pojedinih lekara upravnika vojne bolnice; na koji nain je
voena borba protiv vai (naini dezinsekcije), simptomi bolesti, nain
leenja, osude lekara sa raznih strana, kao i opisi tekih i jezivih
epizoda koje su pratile epidemiju. Autor, koji je i sam preleao pegavac,
dao je i svoje miljenje o tome ko je odgovoran za to to nisu stvoreni bolji
uslovi za borbu sa epidemijom. Nije na odmet na kraju pomenuti da
seanja, memoari, nisu istorija, ve piev subjektivan doivljaj prolosti u
kojima se on suoava sa dogaajima u kojim je uestvovao i vremenom koje
je proiveo. Ovo treba imati u vidu prilikom itanja teksta koji sledi.
Uzimajui u obzir proitane izvore i literaturu o epidemiji, moemo
zakljuiti da ovaj tekst upotpunjava postojea znanja o toku epidemije i
njenim posledicama.
Momir Ninkovi
196
PEGAVAC U PIROTU 1915 GOD.12

U istoriji ratnih zaraza strana epidemija pegavca u Srbiji 1914
1915 god. zauzima jezivo mesto kao jedna od najstranijih morija.13
Ni je za vreme rata 191415 bio glavni i najvei grad Srbije. Imao
je dosta vojske i mnogo zarobljenika, pa, prema tome, za vreme epidemije i
mnogo bolesnika od pegavca.14 Taj straan pomor nije bio samo u Niu po
bolnicama i logorima, nego i u svim mestima Srbije, koja su imala obine, a
pored njih i rezervne vojne bolnice. Sve su bile prepune. Za vreme epidemije, zbog velike navale, uzimane su po varoima, pored kola i nadletva, i
mnoge kafane za smetaj bolesnika.
U pojedinim nikim bolnicama umiralo je dnevno na stotine bolesnika, a njihovi leevi leali su oko kapela kao umetrena drva.
Na frontu, tj. na vojinoj teritoriji, sve poljske bolnice pod bolnikim atorima, po kolama, seoskim kafanama, pa i privatnim kuama, bile
su takoe prepune.
Cela Srbija u to vreme bila je straan logor bolesnika i samrtnika.
Pusto koju je epidemija po Srbiji inila bila je doista stravina. Invazija
vai bila je tolika da su u nekim prostorijama nazovi bolnica, po podovima
kafana, ili u atorima poljskih bolnica, vai milele kao mravi. Kad se gazilo
po njima ulo se pucketanje pod nogama.
Epidemija pegavca zahvatila je i Pirot svom silinom. Svakodnevno
su vozovi dovozili bolesne vojnike sa raznih strana, a najvie iz Nia, jer
tamo nisu imali gde da ih smetaju.
U samom Pirotu su prvi oboleli zarobljenici,15 a zatim stari vojnici iz
garnizona i novi regruti.
Bolesnici su u poetku dolazili po nekoliko desetina dnevno, a zatim
su nagrnuli u masama. Glavna bolnica za zarazne bolesti u Pirotu bila je
vojna bolnica pored Gradanike reke sa ranije podignutim barakama.
Tamo se sve ispunilo za nekoliko dana, a zatim su brzo poele da se pune i
12
Arhiv SANU, 14325, M. Velimirovi, Uspomene. Pegavac u Pirotu, 112. Seanje

je otkucano pisaom mainom na 12 strana. Autor je na tekstu vrio manje pravopisne i stilske ispravke (precrtavao i dodavao odreene rei, dodavao zareze, isputena slova) i podvlaio pojedine rei. Osim uvaavanja ovih njegovih izmena, nikakve druge intervencije na tekstu nisu vrene.
13
V. Stanojevi je naveo sledee poreenje: Pomor i pusto, koju je uinila ova
najprilepivija zaraza kod nas u vojsci i po narodu, moe se uporediti samo sa uvenim epidemijama iz Napoleonovih ratova, . , . ., 339.
14
Opirnije o epidemiji pegavog tifusa u Niu, videti: . , . ., 97129.
15
Ukupno je od pegavog tifusa stradalo 30.00035.000 zarobljenika. . ,
. ., 191; . , . ., 328.
197
ostale zgrade zgrada suda, Gimnazija, Osnovna kola u Pazaru, Oficirski

dom, kola kod stare crkve, gde su pre toga leali ranjenici.
Zbog velike navale bolesnika uzete su u varoi i neke kafane, veim
delom u Pazaru i dve u Tijabari, pa ak i neke privatne kue. Da bi se svi
bolesnici mogli smestiti sastavljani su kreveti, te su po tri bolesnika leala u
dva kreveta. Ali najvie bolesnika je lealo na podu, na slami pokrivenoj
ebadima ili atorskim krilima. Po kafanama i privatnim kuama bolesnici
su leali veinom na nepokrivenoj slami. Te kafane nazovi bolnice, bile su
prava umiralita, gde su nesreni ljudi u vatri i delirijumu umirali u zadahu
vlane slame, nakvaene mokraom i zaprljane fekalijama. To su bile prave
kune kue, kojih su se graani sa strahom klonili i prolazili drugom stranom ulice.
U nekim od tih prostorija bilo je nemogue odrati i najbedniju istou. O tome nije imao niko da se stara, a nije bilo ni sredstava. Obolele i
pomrle bolniare smenjivali su neborci, treepozivci ili zarobljenici. Oni su
i sami padali i od posla i od zaraze, ve posle nekoliko dana po dolasku i brzo
umirali, a nove smene ubrzo je postizala ista sudbina. Dobrovoljni bolniarke
i bolniari ene i aci, koliko ih je bilo, nisu mogli da savladaju ogroman
posao. Za vreme epidemije njihov se broj znatno smanjio, neto usled obolevanja, a neto usled naputanja posla zbog straha od zaraze. Pri takvom stanju stvari, sem obinog polivanja podova vodom i ienja metlom, ili prskanja rastvorom krea i karbola, drugih mera odravanja istoe nije bilo.
Nije bilo ni rublja, ni bolesnike hrane, ni lekova. Bolesni vojnici su
esto leali u svom vojnikom rublju, a o promeni nije se moglo ni misliti.
To se radilo samo u veim stalnim bolnicama u nekim veim mestima i u
bolnicama stranih misija, a tih je bilo veoma malo.
Dezinfekcionih aparata u Pirotu nije bilo. Iz nude, ali sa vrlo dobrom uslugom, uzeto je za dezinsekciju obino bure, koje se i svuda u zemlji,
i na frontu, upotrebljavalo i koje je docnije u stranoj literaturi dobilo naziv
srpsko bure.16
16
Srpsko ili Hanterovo bure je sluilo za dezinfekciju vrelom parom vea, odee i
posteljine, ime su unitavane vai. Njegova izrada je bila jednostavna i jeftina, a bilo je lako za
upotrebu. G. uki smatra da je upotreba ovog bureta bila presudna pri suzbijanju epidemije i
da to u literaturi nije dovoljno istaknuto. Lazar Geni je na sledei nain opisao otkrie ovog
bureta: Engleski lekari (...) izuavali su naine, kako bi se najlake moglo stvoriti dovoljno
srestava, za brzo ienje vojnika i naroda od vaiju. Jednom engleskom lekaru palo je u oi
mnotvo praznih buradi od benzina i gazolina u naem vojno-tehnikom zavodu u Kragujevcu,
i porodila mu se ideja, da od bureta napravi jedan improvizovani dezinfekcioni aparat, koji bi
bio u stanju, da uniti vai i njihova jaja. Pokuaj je ispao za rukom; improvizovani aparat se
pokazao vrlo praktian, da se svuda lako preneti, lako namestiti i mogao je da radi neprestano.
Vojno-tehniki zavod u Kragujevcu je mogao brzo da napravi dosta takvih aparata, te su isti
poeli da se sa potrebnim upustvima alju komandama i ustanovama na upotrebu.. . , . ., 164165; . , . ., 110; . , . ., 783.
Momir Ninkovi
198
Od strane najezde vaiju ljudi su se branili kako su samo znali,

samo je to bilo teko, upravo nemogue. Prialo se da su po bivacima vojnici kopali rupe i u njih stavljali svoje valjive uniforme i rublje i zatrpavali ih
hladnom zemljom. Ostavljali su samo na sredini nezatrpano mesto i tu pravili kanal tapom i tamo ga ostavljali. Vai su se beei od hladnoe slegale
u sredinu i opsedale uvueni tap, koji su vojnici s vremena na vreme izvlaili, provlaili preko plamena, i pored logorskih vatri na svoj nain vrili
dezinsekciju. Tako su poeli da rade i po bolnicama u Pirotu.17
Hrana bolesnika retko je gde bila prava bolesnika. Za veliki broj
bolesnika, razbacanih po raznim zgradama, nije bilo ni dovoljno kuhinja, ni
kuvara, a ni osoblja koje bi raznosilo hranu i pralo posue. Nije bilo ni
dovoljno posua. Zato se deavalo da je mleko, ako se negde i dobijalo, zadisalo na petrolej, jer se nosilo u nedovoljno opranim kantama od petroleja.
to se tie ishrane bolesnika, ona je veinom bila klasino vojnika,
sa kazana, a sluenje u porcijama.
Mnogi bolesnici su za sve vreme svoje bolesti bili stalno u velikoj
vatri i bunilu. Te bolesnike je trebalo i hraniti i pojiti, a to nije imao ko
da ini.
Od lekova se nekad davale tablete za obaranje temperature i hladni
oblozi, a negde digalen u kapima, ako se mogao dobiti. Digalen je smatran
za specifian lek kod pegavca, i to kako kod laika, tako i kod lekara. Mnogi
su se na njega nadali kao na spasenje. Sa tom nadom, i pored upotrebe,
mnogi su umirali ubrzo posle razboljevanja. Ali glavni lek bili su hladni
vlani oblozi, kojima su se bolesnici oblagali i koji su se menjali kako se
moglo i stiglo, jer esto nije imao ko da oblae, ni da menja obloge, a nije ih
u svima zgradama ni bilo.
O kupanju bolesnika za vreme bolesti nije moglo biti ni rei.
Epidemija je doekana sa krajnjom oskudicom u pogledu materijalno-sanitetske spreme, bez ikakvih bolnikih udobnosti i sa minimalnim kadrovima sanitetskog osoblja. To nije bilo samo u Pirotu, nego u celoj zemlji.18
17
O metodama borbe protiv vai, videti takoe: . , . ., 7576.

Dr Dimitrije Anti je na sledei nain opisao stanje u I rezervnoj vojnoj bolnici u
Kragujevcu iju je upravu preuzeo u decembru 1914: Sa svoje strahote, slika stanja bolnice
u vremenu kada ju bejah primio, ostae mi zauvek u pameti urezana: po neistim sobama,
hodnicima i stepenicama leahu na golom patosu teki bolesni vojnici u vojnikom odelu,
neisti, puni vaiju, zbijeni jedan uz drugoga, da im ovek ne moe prii. Jauk, zapomaganje,
uzdisanje, poslednji ropac dopirahu iz daljine do uiju! Dakle, moradoh primiti bolnicu sa
nekoliko stotina tekih bolesnika, a bez kreveta, bez posteljnih stvari bez rublja, bez dezinfekcionih srestava, bez lekova, bez lekarskih instrumenata, pa i bez brizgalica za davanje
kamforskih i dr. injekcija, bez dovoljnog broja lekara i bolniara, bez pribora za kuvanje i
razdavanje hrane! Pri tom, svakim danom pridolaahu transporti novih bolesnika., . , . ., 315. O tome kako je jedan stranac opisao stanje u srpskim bolnicama krajem
1914, videti . , . ., 346347.
18
199
Pored toga, epidemija je strahovito napala i te brojno slabe kadrove.19 Bolniari su padali i brzo umirali sami. To su veinom po nudi bili bolniari, a
stvarno bez neke naroite bolniarske obuke.20
Malobrojnim jo neoborenim lekarima, medicinarima i bolniarima,
trebalo je vremena da se snau u stranoj bedi. U ono vreme nije se znalo o
pegavcu to to se zna sad, a u poetku epidemije nije se znalo ni toliko koliko kad je epidemija poela da se gasi.
Lekari, medicinari i bolniari, odolevajui svim tekoama, borili su
se gotovo svi do poslednjeg daha.
Pored bolniara umirali su i lekari. To je bio pravi pomor srpskih
lekara, kako na bojitu tako jo vie u pozadini. Za vreme trajanja epidemije
od etiri meseca pomrlo je vie od jedne treine srpskih lekara, dosta medicinara, a mnogo i stranih lekara koji su iz raznih zemalja i sa raznih strana
doli u Srbiju u poetku rata.21
Za vreme epidemije, kad su malobrojni borci vodili jednu teku
neravnomernu borbu sa stranom napau, pokuavajui da spasu srpsku
vojsku od pomora, nije bilo pomoi niodkuda.
Nekoliko bolnica stranih misija, bile su gotovo sve samo za ranje22
nike.
Bolnice u Pirotu imale su nekoliko honorarnih lekara stranaca, tri
vajcarca (dr. Hug, dr. Pako i dr. anre), dva Poljaka (dr. [Tadija] Maevski
i dr. tempelberg) i jednog Rumuna [ora] Lazareska, koji i nije bio pravi lekar, nego lekarski pomonik, ili feljer. Pored njih bila su i dva zarobljenika dr. Lauter i dr. Kova. Od medicinara bila su dva ruska Jevrejina
Pupko i Berntejn, i nas dva mobilisana Srbina eda Nikoli i ja.
vajcarci su radili samo sa ranjenicima kao hirurzi, a Poljaci,
Rumun i zarobljenici, sa ranjenicima i bolesnicima. Mi medicinari pomagali
19
O lekarima u Pirotu za vreme rata, opirnije videti: , 1912. 1918, 1989, 152155; , . II . 18781918, 1994, 463464.
20
Dr van Tinhoven je o tome napisao: kolovanog bolnikog osoblja u Srbiji nema.
Pacijenti su, dakle, preputani neobuenim ljudima, a uslovi su prilino manjkavi, .
, . ., 86.
21
Masovno umiranje lekara K. turceneger je objasnila na sledei nain: Zato je
umrlo ba toliko lekara, pitali su me? Zato? Oni nisu imali vremena da misle na sebe. Radili
su danonono, a kada bi nakratko predahnuli, bili su premoreni i iscrpljeni da bi se jo
dezinfikovali, . , . ., 127.
22
U Pirotu je boravila engleska vojna misija sastavljena od pet ena i dvojice mukaraca. Ona je u radu pomagala dr Aleksandru Misirliu. U Pirotu su bili do poetka 1915.
godine. . , , 153; , , 463.
Strane misije za borbu sa epidemijom su, kao to je pomenuto, poele da dolaze u Srbiju od
poetka marta. Suprotno Velimirovievom tvrenju, pomo iz inostranstva imala je presudan znaaj za zaustavljanje epidemije.
Momir Ninkovi
200
smo lekarima hirurzima u glavnoj hirurkoj bolnici, smetenoj u zgradi

suda, ali smo imali na staranju i svaki po jednu svoju zgradu.
Kad je poelo obolevanje od pegavca, u prvo vreme se nije znalo
koja je bolest. Tek kad je poelo vee umiranje bolesnika, bilo je jasno ta je.
Od medicinskog osoblja prvo su oboleli dr. Lauter i medicinar Berntejn. Oni su, sreom, ozdravili, ali su zato oboleli jo est lekara i medicinar eda. Svi oboleli lekari su pomrli, a eda je, posle teke bolesti, na sreu, prezdravio.
Smrt est lekara za mesec dana, sve je zaprepastila, a bolnica je
ostala bez potrebne medicinske snage.
Prva rtva je bio dr. tempelberg, povuen i miran ovek, spreman i
vredan lekar. Njega su, kao Jevrejina, sahranili na jevrejskom groblju ispod
Sarlaha. Pogreb u veernjem sutonu, po zimi i tekom raspoloenju ostavio
je na sve pratioce tugaljiv utisak. Dr. tempelberg je bio iz ruskog dela Poljske, gde je imao samo majku za koju mu je ostalo na stolu nedovreno pismo i neispunjena novana uputnica. Zatim je umro drugi Poljak, dr. Maevski,23 emigrant-lutalica, dobar hirurg, ali veliki alkoholiar. Umro je i dr.
[Dimitrije] Mici,24 pa Rumun, a docnije i jedan lekar zarobljenik, dr.
Kova.
Rumun Lazaresku umro je ubrzo poto je u Pirot doveo porodicu iz
Rumunije.
Bili su to teki dani. Smru dr. Micia, upravnika bolnice, rezerv.
majora, dobrog lekara kome smo se uvek mogli obratiti za savet i pomo,
bolnica je za neko vreme ostala obezglavljena.
Za izvesno vreme dunost upravnika vrio je dr. [Boidar] Bankovi,
lekar bez vojnog ina, stariji ovek, svakako po koli drug dr. Micia. Od dr.
Bankovia nije bilo mnogo koristi. On je, optereen velikom porodicom,
celog dana bio zauzet privatnom praksom u varoi, jer je bio jedini Srbin
lekar u Pirotu. U bolnicu je dolazio samo radi administracije i jedino smo
ga tad i tu, u glavnoj zgradi, mogli videti sa lekarskim mantilom. Sa medicinarima drao se dosta zvanino.
Ceo posao u bolnicama oko bolesnika pao je na tri medicinara, dr.
Lautera zarobljenika i na jednog panjolca dr. Viktorijana Singlu, koji je u
Srbiju doao iz panije posle smrti verenice.
Uskoro je za upravnika postavljen rez. major dr. Aleksa Stojkovi,
jo vea nebriga i u svakom pogledu gori od dr. Bankovia. I on je u glavnu
bolnicu dolazio samo radi potpisivanja i pregledanja pote, zadravao se po
sata ili sat i odlazio. U svoju kancelariju, odmah do glavnog ulaza u zgradu, nije nikoga primao sem nadzornika ekonomskog komesara bolnice.
23
24
Umro 10. februara 1915. . , . ., 136, 212.

Umro 20. februara 1915. , 136, 211.
201
Na glavni ulaz u zgradu niko nije smeo da ulazi sem njega, a sve prostorije
u koje se ulazilo iz tog prvog hodnika bile su ispranjene. U hodniku kod
ulaza stalno se nalazio jedan poverljiv ovek dr. Stojkovia, koji je pazio da
ne bi neko uao u taj nepristupni deo zgrade.
U glavnoj zgradi leali su uglavnom zaostali ranjenici i hirurki
bolesnici, ali je u jednom krilu bilo i bolesnika od pegavca. O njima se starao panjolac dr. Singla, a sve ostale zgrade sa bolesnicima pale su na nas
medicinare i dr. Lautera. Nad tim zgradama poveren je nadzor dr. Bankoviu, ali se on retko kad pojavljivao. I kad bi doao, navirio bi u neku sobu sa
vrata, isuavao se, ljutito vrteo glavom, kao da smo mi krivi za sav onaj jad
i oaj i odlazio. Nikada nije obukao lekarski mantil i nikada nam nije dao
nekakav savet i uput. Na sve nae molbe i traenja neke pomoi, odgovarao
je lakonski: Treba se snai! Lako je to samo traiti bolniare kao da ih ja
imam u depu!
Dr. Stojkovi nije nikad zavirio ni u jednu nau zgradu. On nas je
prostaki bagatelisao, poniavao i maltretirao preko svog poverenika jednog
narednika. Stalno se vozao fijakerom kroz varoi i, kau, govorio je kako je
zauzet u nekim komisijama itd. a stvarno je moda iao za praksom, ili se
zadravao u graanskoj bolnici.
Najveu pomo imali smo od optinskog lekara, eha dr. Adama
[Ferdinanda], kome smo se mogli obratiti za savet i dobiti ga, i sa kime smo
organizovali neku pomo od zarobljenika eha. Meu njima bilo je i nekoliko bolniara koji su radili u previjalitu, a drugi su nam, kao praktini i
pouzdani ljudi, pomagali oko bolesnika, dok ih ne bi oborila bolest.
Dr. Adam je, pored svog redovnog posla optinskog lekara, imao na
staranju nekoliko kafana gde su leali oboleli od pegavca.
Taj posao obavljao je sve do svoje smrti. I on je podlegao pegavcu i
ostavio nezbrinutu enu sa malom decom.25
Za vreme epidemije, pored napornog posla, poniavanja i raznih
vreanja, morali smo da izdrimo i napade sa raznih strana, kao da smo mi
krivi to se epidemija pojavila i to besni u celoj zemlji, pa i Pirotu.
Tako je mene i edu jednom na ulici napao neki potpukovnik Spasa:
ta vi mislite i ta radite sa tom zarazom! Svima bih vama ja udario po 25
batina! A onom dr. Adamu u raspaliti na pijaci 25, ako se za dve nedelje
kafane ne oslobode od bolesnika!
A sva naa krivica, koja je izazvala gnev potpukovnika Spase, bila je
u tome to je on video dva bolesnika na basamacima kafane u blizini svoga stana.
Mogue je da bi potpukovnik Spasa i ostvario svoju pretnju, da ga
nije preduhitrio dr. Adam koji je ubrzo oboleo i umro.
25
Umro 9. februara 1915. , 136, 210.
Momir Ninkovi
202
Uzgred reeno, potpukovnik Spasa je u poetku rata, kao komandant mesta, pokuao da sa leve obale Niave podigne uzvodno od peakog
mosta odbranbeni nasip. Za izvoenje tog ozbiljnog posla nije tad bilo ni
pogodno vreme, niti je bilo tehnikih i materijalnih mogunosti.
Podizanje tog provizornog bedema sa pobijanjem drvenog kolja u
reku vrili su mobilisani neborci, a graa je uzeta od poseenih topola
pored Gradanike reke. Poseen je itav red lepih starih topola na desnoj
strani reke od artiljerijskih kasarna do eleznikog mosta, a poseena stabla
leala su preko korita reke sve do puta na srugoj strani. To za vreme normalnog vodostaja nije ometalo tok vode, ali kad je jednom, posle provale
oblaka u planinama, Gradanika reka naglo nadola, ponela je i oborene
topole. One su se zadrale kod peakog mosta, gotovo zatvorile prolaz, a
ogromna koliina vode se izlila preko korita i poplavila veliki deo Tijabare.
Neke slabije oblinje kue su tad bile poruene.
Tako je zbog desetak metara pobijenog kolja u Niavi, ime obala
nije bila osigurana, poplavljen veliki deo varoi od Gradanike reke.
*
Za vreme trajanja epidemije kod graanstva u varoi nije bilo ni
obolevanja ni umiranja. Oboleli su izuzetno samo oni koji su imali neke
veze sa bolnicom. Meu njima i Kosta Kosti, odlian profesor i knjievnik,
koji se, kao ekonomski komesar bolnice, zarazio i za nekoliko dana podlegao.26
U pirotskim bolnicama bolovali su samo vojnici iz Pirota i okruga, a
i iz drugih krajeva, kao to su i mnogi vojnici Piroanci bolovali i umirali u
drugim mestima. Od malobrojnih lekara Piroanaca gotovo svi su prebolevali pegavac, a kao rezervni sanitetski kapetan umro je dr. Aleksandar
Misirli, veoma dobar ovek i spreman lekar.27
U pirotske rezervne bolnice za vreme trajanja epidemije niko od
graana nije navraao, a pored oficirskog doma, gimnazije i suda niko od
graana nije prolazio, nego su svi ili suprotnom stranom. Ako bi naiao
neko iz bolnice, svi su se sklanjali, a poznanici su beali od njih da se ne bi
pozdravili.
26
Suprotno ovome u glavnom aritu epidemije, Valjevu i njegovoj okolini, poetkom januara 1915. u svakoj kui je bilo obolelih od pegavog tifusa. Premda popisa rtava
nema, lekari su posle Prvog svetskog rata tvrdili da je broj umrlih civila u svakom sluaju
vei od broja umiranja u vojsci, i to u mnogome vei. . , . ., 25; . ,
. ., 335.
27
Umro 30. januara 1915. u Gornjem Milanovcu, . ,
15.07.1914. 30.09.1915, :
19141915. , 365. O A. Misirliu, videti i: , , I, 2008, 114115.
203
Bolnice, i nazovi bolnice (po kafanama), bile su stvarno kao neke

kune kue. U njima su snani i nekada zdravi srpski vojnici umirali u velikom broju. esto su ba snani i dobro razvijeni ljudi umirali za nekoliko
dana.
Za vreme epidemije bilo je mnogo tekih i jezivih epizoda. Deavalo
se da su neki bolesnici za vreme ekanja na prijem pred zgradama i barakama, napolju na stepenicama glasno buncali, a neki tu i umirali, ne doavi na red da budu primljeni. Nekad su umrli dugo leali na podu, ili na slami, pored ivih bolesnika, jer bolniari nisu stizali da ih iznesu.
Mnogi su bolesnici u velikoj vatri i bunilu bili bujni, skakali su kroz
prozore, beali napolje, (neki su u vojnoj bolnici istravali i do reke), nasrtali izbezumljeno jedni na druge, kao u borbi na frontu, vikali, bacakali se...
Improvizovane kapele nisu mogle da prime sve umrle, pa su zato
neki leevi leali i napolju, na nekoj istini, naslagani u redove. Prvih dana,
dok jo nije bilo tako mnogo umrlih, sahranjivali su ih u sanducima, posle
su ih samo vozili u sanducima do groblja, a odatle vraali prazne sanduke
za druge. Docnije su ih vozili gole na volovskim kolima, pokrivene samo
asurama, a asure su takoe vraali, da bi njima sutra dan pokrili nove.28
Oko kapela i mesta gde su leali mrtvi, deavalo se, da su nou dolazili psi skitnice. Bilo je leeva koji su sahranjivani sa oglodanim uima ili
drugim delovima tela.
Deavalo se nekad da su i ive, samo obamrle, iznosili u kapelu, ili u
dvorite, gde su se oni osveavali meu mnogobrojnim leeim mrtvacima.
Jedne noi sam naao u kapeli jo ivog svog druga. Izneli smo ga odande i
preneli u bolesniku sobu. On je, sreom, docnije ozdravio.29
Ako se ovek na momenat prenese u ono vreme kad je u Srbiji, pa i
u Pirotu, po bolnicama bio pravi pakao, ako mu pred oi izau ona umiralita prostorije po kafanama, gde su ljudi u velikoj vatri vrili i nudu poda
se, ako vidi one naslagane leeve po kapelama, ili umetrene gole mrtvace
pored njih, i kad zamisli svu onu oajnu nematinu i nemogue uslove pod
kojima su tad radili lekari, medicinari i bolniari, moi e bar donekle da
shvati zato su neki od njih bili na granici ludila i zato su neki pomiljali i
na samoubistvo. Od toga ih je spasavala samo bolest od koje su oboleli, pa
neki umrli, a drugi preboleli.
*
28
V. Stanojevi je naveo sledei opis: U jeku epidemije pegavca viala se svakog

dana jezovita slika: u obinim otvorenim kolima gomila mrtvaca jedan preko drugog, nepokriveni, sprovoeni su kroz varo od mesta gde su umrli na groblje, . , . ., 317.
29
Slian sluaj u bolnici u Valjevu opisuje Arijus van Tinhoven kada su bolniari na
nosilima iznosili ka kapeli jednog tekog ranjenika koji je posle injekcije morfijuma utonuo
u dubok san. . , . ., 7880.
Momir Ninkovi
204
O epidemiji se dosta pisalo u dnevnoj tampi. Kritikovano je i napadano vostvo naeg vojnog saniteta. Zvanini predstavnici su se branili, pa
(valjda, da prim. aut.) su u svoje vreme traili kredite radi spreavanja
epidemija ako bi se one pojavile, a da im ti krediti nisu odobreni. Neki
raunski moljac, u licu raunoispitaa ili finansijskog naelnika, jednim
potezom pera zbrisao je tolike mlade ivote. Samo su odgovorni rukovodioci vojnog saniteta i Vrhovne komande i pozadine, ipak krivi to svoje zahteve nisu iznosili ubedljivo i to ih nisu energino branili, jer su uvek mogli
da ih potkrepe alosnim iskustvom sa kolerom u Bugarskom ratu.
Ima krivice i do srpske vlade to tim zahtevima nije posvetila ozbiljnu panju. Kad se epidemija razbuktala i kad se sa zaprepaenjem videlo
kako ona nemilice kosi srpsku vojsku, svi su se prenuli i osvestili. Hitno je
odobreno 2 miliona dinara (zlatnih) za borbu sa epidemijom, hitno su
naruene barake, dezinfekcioni aparati, sanitetski materijal i traeni su
lekari od saveznika. Zabranjen je i putniki saobraaj eljeznicom za mesec
dana. Meutim, sve isporuke naruenog materijala stigle su ili pri kraju
epidemije, ili posle nje, kao i veina lekara sa strane.
*
Epidemija pegavca besnela je u Srbiji, pa i u Pirotu, svom estinom
etiri meseca i za to vreme nainila je stranu pusto u srpskoj vojsci. To je
bilo pravo istrebljenje i naa najvea izgubljena bitka. Rauna se da je epidemija pegavca smanjila srpsku vojsku za 140.000 vojnika. To je strana
cifra.30
Ako se uzme u obzir da su to sve bili mladi ljudi mukarci, koji su
mogli da dadu jo potomstva, onda je taj gubitak jo vei moda ak i do
pola miliona.
Najstraniji meseci, kad je bilo najvie obolevanja i umiranja, bili su
februar i mart.
Mnogi su bolesnici i prezdravili, a prema odluci viih san. vojnih vlasti, svi prezdraveli su dobijali po 40 dana bolovanja kod kue radi oporavka.
Iako je epidemija zadesila Srbiju, iscrpljenu tekim ratom, nespremnu za borbu sa takvom napasti, glavni sanitetski kadar mlai lekari,
medicinari i bolniari, primili su muki borbu (sa izuzetkom pojedinaca
tipa dr. Bankovia i dr. Stojkovia) i gotovo bez ikakve materijalne opreme i
pomoi, podnosei ogromne rtve kao nijedan rod vojske ni struni stale,
dali sve od sebe i spasli mnoge bolesnike.
30
Broj od 140.000 odgovara procenama o ukupnom broju stradalih, dok procene o

broju stradalih vojnika iznose 30.00035.000, a pojedini autori navode i 80.000. . , . ., 166167; . , . ., 335.
205
U aprilu mesecu, sa nastupanjem toplih dana, a i zahvaljujui ve

nekom steenom iskustvu i preduzetim merama, epidemija je poela da se
gasi svuda u zemlji, pa i u Pirotu. Naglo se smanjivao i broj obolelih i umrlih.
Poslednji bolesnici od osoblja bolnice bili smo ja i Sava Rani, koji
je posle smrti Koste Kostia postao ekonomski komesar i nadzornik bolnice. Sava je bolovao veoma teko, ali je, na sreu, ozdravio. Pre bolesti doao
je u sukob sa dr. Stojkoviem zbog nehatnog voenja bolnice i zbog toga se
alio sanitetskom odeljenju u Niu. Dr. Stojkovia, velikog krivca za mnoge
propuste, smenili su i premestili, a sa njegovim odlaskom kao da je prestala
i epidemija.
Bolnice su se naglo praznile i ostale za neke zaostale stare ranjenike
i hronine bolesnike samo u zgradi suda, gimnazije i osnovne kole.
One su poluprazne bile ve ponovo okreene i oiene, kao i sve
druge zgrade i kafane, dok je mnogobrojne humke zajednikih mogila na
grobljima pokrila bujna trava.
Te humke je odavno zbrisalo vreme, a od onih strahota za vreme
epidemije pegavca pre pola veka ostala su samo seanja jo ivih svedoka i
jezive prie koje mnogi savremenici primaju sa nevericom. Meutim, sve je
to stvarno bilo...
PRIKAZI
Svetko Kova, Bojan B. Dimitrijevi, Irena Popovi, SLUAJ RANKOVI IZ ARHIVA KOS-a, Medija centar Odbrana, Beograd 2014, str. 547.
Pred nama je jedna od najnovijih knjiga
nastalih povodom jednog od najprelomnijih
trenutaka istorije bive SFR Jugoslavije, iz
perioda suverene vladavine Josipa Broza Tita, zasnovana na fondu Vojne bezbednosne
agencije (KOS). Delo sadri arhivsku grau
iz 60-ih godina prolog veka koja se odnosi
na Brionski plenum i sluaj Rankovi, jedan od najkontroverznijih dogaaja u istoriji komunizma u Jugoslaviji.
Konkretnije, re je o politikoj smeni
Aleksandra Rankovia, tadanjeg potpredsednika SFRJ i sekretara CK SKJ, bliskog Titovog saradnika i formalno druge linosti u
politikoj hijerarhiji tog doba. Brionski plenum je kolokvijalni naziv za etvrtu plenarnu sednicu CK SKJ, odranu 1. jula 1966. u
hotelu Istra na ostrvu Brioni, letnjoj rezidenciji J. B. Tita. Na toj sednici je zbog afere prislukivanja iznuena ostavka A. Rankovia. O emu se tu radilo? Tito je u svojoj
rezidenciji u Uikoj ulici 15 u Beogradu
pronaao ureaje za prislukivanje u radnom kabinetu i spavaoj sobi, o emu je
obavestio politiki i vojni vrh zemlje, optuujui Upravu dravne bezbednosti (UDBU)
i Aleksandra Rankovia. Odmah je formirana komisija CK SKJ, na elu sa makedonskim politiarem Krstom Crvenkovskim, koja je ustanovila da je bilo prislukivanja. Potom je na predlog J. B. Tita zakazana etvrta plenarna sednica CK SKJ sa zadatkom da
ispita aferu prislukivanja, odnosno zloupotrebe i deformacije u UDB-i i njeno tetno delovanje na razvoj samoupravnog sistema. Aleksandar Rankovi je kao dugogodinji ministar unutranjih poslova i tvorac
slube bezbednosti oznaen kao glavni krivac, zbog ega je podneo ostavku na sve
funkcije. Smenjeni su i njegovi kljuni saradnici preteno iz Srbije (Svetislav Stefanovi ea, savezni sekretar unutranjih poslova), a u periodu posle Plenuma i Vojkan
Luki, organizacioni sekretar CK SKS, ivotije Savi Srba, sekretar RSUP-a Srbije, general Miloje Milojevi i mnogi drugi.
Brionski plenum je imao dalekosene posledice: Aleksandar Rankovi je penzionisan i

sve do smrti 1983. iveo je u potpunoj samoizolaciji u Beogradu i Dubrovniku; 1967. UDBA je promenila ime u SDB (Sluba dravne
bezbednosti) i decentralizovana je tako da
su svih est republika i obe pokrajine dobile
svoju slubu bezbednosti; u periodu 1966
1977. od oko 2,5 miliona dosijea preostalo je
oko 600.000 to je bio rezultat unitavanja
dokumentacije slube od strane raznih dravnih komisija.
Uprkos jednom broju publicistikih dela, ukljuujui i posthumne Dnevnike zabeleke Aleksandra Rankovia iz 2001, kao i
knjigu njegove supruge Slavke Rankovi ivot uz Leku, 1989, ostali naslovi parcijalno
obrauju ovu temu, tako da se ini da sluaj Rankovi do danas nije u potpunosti
razjanjen. Svi objavljeni naslovi daju odreen ugao gledanja lini, poput nekih od
uesnika tih dogaaja (Vojin Luki, Seanja
i saznanja iz 1989, Selim Numi, Dobra zemljo, lau, 1990); ili publicistiki (Zoran Sekuli, Pad i utnja Aleksandra Rankovia,
1989, Milo Miovi, Tamna strana Brionskog plenuma, 1997, Ivan Dragovi, Brionski
plenum, 2002). Stoga ova knjiga zasnovana
na autentinoj grai KOS-a, koja do sada nije bila dostupna, a re je o relevantnom i
kljunom nosiocu bezbednosnih aktivnosti
u vreme Brionskog plenuma, upotpunjuje
celinu publicistikog pristupa. Rad Sluaj
Rankovi iz arhiva KOS-a, potpisan od
kompetentnih autora, koncipiran je na metodoloki primeren nain i sadri uvod, 10
delova, priloge, koriene izvore i literaturu,
kao i re zahvalnosti.
U I delu pod nazivom Od ilegalca do prvog oveka Slube bezbednosti, kroz 12 podnaslova ukazano je na period ivota Aleksandra Rankovia od njegovih poetaka u
Komunistikoj partiji Jugoslavije, uloge organizatora i sinonima Slube bezbednosti
FNRJ do Brionskog plenuma KPJ 1966, kada je politikom odlukom uklonjen sa funkcije potpredsednika Jugoslavije. U II delu
ta je uticalo na Titovu odluku da ukloni Rankovia izloeni su kontekst dogaaja i tehnika priprema sazivanja Brionskog plenuma kroz 11 podnaslova. Trei deo Politike i
208
Prikazi
tehnike pripreme za Brionski plenum, u okviru 10 podnaslova, obrauje sednice politikih organa i rezultati rada raznih komisija.
U IV delu Brionski plenum, 1. jul 1966. godine, kroz 7 podnaslova, prezentiran je detaljan tok samog Brionskog plenuma. Peti deo
Tehnike komisije sprovode istrage u okviru 8
podnaslova daje pregled istranih radnji u
periodu juniseptembar 1966 (posebno izvetaji Vojno-tehnike komisije i Istranotehnike komisije). U VI delu pod nazivom
Mere partijskih i dravnih organa, u 5 podnaslova, razmatrana je aktivnost partijskih organa Srbije, Savezne vlade i Javnog tuilatva, kao i predlog abolicije za A. Rankovia i
i grupu njegovih saradnika. U VII delu Slube bezbednosti posle Brionskog plenuma analizirani su efekti odluka Brionskog plenuma
na slube bezbednosti SFRJ, sistematizovani
u 4 podnaslova. U VIII delu Aleksandar Rankovi posle Brionskog plenuma obraene su
hronoloki najvanije aktivnosti Rankovia
posle Brionskog plenuma, kao i njegovi odnosi sa J. B. Titom, kroz 10 podnaslova. U
IX delu Sluajevi u JNA koji su povezivani sa
Rankoviem ukazano je na jedan broj najviih oficira JNA. Deseto poglavlje ili Umesto
zakljuka daje sumarnu ocenu o tome kome
je bila potrebna cela afera, uz zakljuak da li
je bilo ili ne prislukivanja. Na kraju su dati
prilozi Izvetaj Javnog tuioca, navedeni
izvori i literatura.
Raena po svim standardima naune
metodologije, oslonjena na autentinu grau koja do sada nije bila predmet ozbiljnijeg
teorijskog istraivanja, ova knjiga ima obeleja naune monografije i predstavlja dragocen doprinos istoriografiji bive SFR Jugoslavije. Kao takva, ona moe inspirisati i
druge istraivae na jo produbljeniju analizu sluaja Rankovi koji je, moda, predstavljao uvod u potonji sled dogaaja koji su
doveli do raspada jugoslovenske drave.
Andreja Savi
Istorija 20. veka 2/2015
,
. XX ,
2012, . 176
Knjiga K. V. Nikiforova o Srbiji na Balkanu u 20. veku je nastala kao plod autorovog
viedecenijskog naunog interesovanja i
razmiljanja vezanih za istoriju srpskog naroda. Kako autor u uvodu istie, nastanku
knjige je, pored ostalog, doprineo specijalistiki kurs koji od 2006. godine dri studentima na Katedri za istoriju Junih i Zapadnih Slovena Istorijskog fakulteta Moskovskog dravnog univerziteta. Sastavne delove
knjige ine uvod, zakljuna razmatranja,
imenski registar i dva centralna dela, od kojih je prvi posveen temama koje se odnose
na srpsku istoriju, a drugi na balkansku.
U uvodu knjige (511) autor se osvrnuo
na predmet knjige i izuavanje istorije Srbije i Jugoslavije u Sovjetskom Savezu, odnosno Rusiji. Osnovni predmet knjige ini srpska dravnost u 20. veku. Autor istie da je
srpska dravnost u 20. veku pretrpela velike
promene, od Kraljevine Srbije, preko tri
apsolutno razliite Jugoslavije, do sadanje Republike Srbije. Pored Srbije, poetkom 20. veka postojala je jo jedna srpska
drava, Crna Gora, koja je 2006. ponovo postala nezavisna i skoro u potpunosti se odrekla svog srpskog porekla, a tokom 90-ih
srpska dravnost je postojala i u Republici
Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj, koje su
imale razliite sudbine. Navodei i ove oblike srpske dravnosti, autor istie da se u
knjizi bavi pre svega Srbijom i stalnim promenama njene dravnosti. Autor posebno
istie uverenje da je nemogue razumeti
srpsku istoriju van balkanskog i, ire posmatrano, evropskog i svetskog konteksta. Iako
je u naslovu kao vremenska odrednica naveden 20. vek, knjiga radi boljeg razumevanja
istorijskih procesa obuhvata 19. vek, posebno njegov kraj, kao i poetak 21. veka, to
joj daje dodatnu aktuelnost.
Najvei deo uvoda, to je posebno znaajno za srpske itaoce, posveen je pregledu sovjetske/ruske istoriografije o Srbiji i
Jugoslaviji u 20. veku. Istiui da je u sovjetsko vreme bilo mnogo tee baviti se istorijom socijalistike, kako se tada govorilo
Prikazi
revizionistike Jugoslavije nego bilo koje
druge socijalistike istonoevropske zemlje,
autor navodi da se dozvola za objavljivanje
knjiga faktiki dobijala na nivou Centralnog
komiteta KPSS. ak i u sluaju objavljivanja
neretko su takva izdanja nosila oznaku za
slubenu upotrebu i kao takva bila nedostupna itaocima. Dat je prikaz najvanijih
istoriografskih izdanja, od onih koja su nosila pomenutu oznaku za slubenu upotrebu, preko prvih kolektivnih dela raenih u
okviru Instituta ekonomije svetskog socijalistikog sistema Akademije nauka SSSR-a,
radova nastalih krajem 80-ih i poetkom 90ih kada je krajem perioda perestrojke oivelo izuavanje socijalistike Jugoslavije.
Dat je kratak osvrt na prouavanje jugoslovenske krize, pojavu nekoliko znaajnih i
naunoj javnosti u Srbiji poznatih monografija tokom prve decenije 21. veka i izlasku
kolektivnog rada goslavi v XX veke koji je
2011. objavio Institut slavistike Ruske akademije nauka, na ijem elu se od 2004. godine nalazi K. V. Nikiforov. U uvodu je takoe istaknut problem dostupnosti arhivskih dokumenata u ruskim arhivima, posebno za period posle Drugog svetskog rata. Posle poputanja ideolokih stega i kratkog perioda kada su dokumenti bili dostupni za
korienje, ponovo je uveden niz ogranienja. Kao rezultat ovih ogranienja istorija
Jugoslavije je od strane ruskih istoriara na
monografskom istraivakom nivou izuena do kraja 50-ih godina, dok je nivo izuenosti za period od poetka 60-ih daleko nii
i zasnovan najveim delom na dokumentima
jugoslovenske provenijencije. Sudei prema
nekim nedavno odbranjenim disertacijama i
lancima ruskih istoriara koji se prvenstveno odnose na spoljnu politiku Jugoslavije i
jugoslovensko-sovjetske odnose, moemo
oekivati da se ova granica u godinama koje
su pred nama pomeri i na ezdesete godine.
Ukazano je i na postojanje jaza izmeu interesovanja za srpsku istoriju, koje je u ruskoj
javnosti naroito ispoljeno u vreme burnih
dogaaja 90-ih godina, i nedostatka nauno
popularne literature o istoriji Srbije, srpskoj
kulturi ili rusko-srpskim vezama. Nije na
odmet ovde pomenuti da se u meuvremenu
u redakciji Jelene Guskove i izdanju Institu-
209
ta slavistike nedavno pojavila jedna nauno

popularno pisana istorija Srbije (Lista
stranic serbsko istorii..., Moskva, 2014).
Centralni deo knjige, kao to je pomenuto, sastoji se od dve celine. Prva koja se odnosi na srpske siee, srpske sadraje/teme, sastoji se od pet zasebnih radova i zauzima najvei deo knjige (12128). U prvom
radu Ciklinost nove srpske istorije (1227)
autor je nastojao da izloi neke misli, ukae
na probleme, postavi pitanja, koja bi mogla
da pomognu sadanjim i buduim istraivaima pri osmiljavanju nove istorije Srbije.
Na poetku rada je ukazao na jednu od moguih periodizacija istorije Srbije u 19. i 20.
veku, sa stanovita pitanja srpske dravnosti; ukazao na znaaj velikih meunarodnih
potresa na niz otrih zaokreta u srpskoj
istoriji; mesto i znaaj Balkana u sistemu
meunarodnih odnosa i pri promeni sistema
meunarodnih odnosa. Navodei da je Velika francuska revolucija postala svojevrsna
matrica za 19. vek, a Prvi svetski rat za 20.
vek, K. V. Nikiforov smatra da je sasvim
mogue da slina matrica za 21. vek, ili bar
za njegovu prvu polovinu, bude jugoslovenska kriza (19912001). Autor je jo jednom
podvukao znaaj balkanskog konteksta za
srpsku istoriju, a osvrnuo se i na Naertanije
Ilije Garaanina koje posmatra u kontekstu
vremena i mesta nastanka (pojavljivanje
slinih ideja u 19. veku na Balkanu kod susednih naroda). Izlaganje o srpskoj istoriji je
podelio na dva dela, polazei od zapaanja
Slobodana Jovanovia da tokom dueg vremena u politiko-drutvenom ivotu Srbije
postoje dve glavne ideje nacionalna i ustavna. U delu o nacionalnoj ideji predstavljen
je kratak pregled procesa osloboenja i ujedinjenja srpskih zemalja, kao i suprotan
proces do koga je dolo razbijanjem Jugoslavije, obraeno je nacionalno pitanje u Kraljevini i socijalistikoj Jugoslaviji, potom pitanje srpske nacionalne samospoznaje, regionalne razlike meu Srbima, razliiti pogledi na perspektive razvoja drave, odnos vere
i nacije, pitanje demobilizacije Srba posle
Prvog svetskog rata i etnike istke (posmatrane u irem teritorijalnom i vremenskom kontekstu). Sutinu konstitucionalne, ustavne ideje autor vidi u tenji da se
210
Prikazi
ogranii vrhovna vlast vladara. Ukazano je

na brojnost donetih ustava u 19. i 20. veku
(14), to je bila posledica nestabilnosti politikih reima i stalnog traenja i promena
puteva razvoja, a dat je i kratak pregled donetih ustava. Takoe, ukazano je na instituciju namesnitva, regentstva, koja je tipina
za Srbiju (po miljenju autora ona zasluuje
da bude predmet posebnog izuavanja), nasilne smene vlasti, znaaj vojske i oficirskog
kora, ulogu i znaaj srpskog seljatva, a dat
je i kratak pregled partijskog ivota. Priu o
ciklinosti u srpskoj istoriji autor je zasvodio kratkim osvrtom na poziciju Rusije, rusko-balkanske i rusko-srpske veze, navodei
da je politika Rusije spram Balkana i Srbije
bila manje agresivna nego to joj se to obino pripisuje u literaturi.
U sledeem radu Parlamentarizam u Srbiji u 20. veku (2846) autor se u uvodnom
delu kratko osvrnuo na teoriju modernizacije, prepreke koje su u srpskom drutvu ometale modernizaciju i ukazao na to da je normalno funkcionisanje parlamentarizma jedan od pokazatelja njene uspenosti. Dat je
prikaz parlamentarnog i politikog ivota od
poetka 20. veka, uz osvrt na proklamovane
ustave, politike partije, ulogu vladara, izazove i krize kroz koje je parlamentarizam
prolazio, korak unazad do koga je sa stanovita parlamentarnog ivota dolo posle
Drugog svetskog rata i promene do kojih je
dolo 90-ih godina. Posmatrajui funkcionisanje parlamentarizma u srpskom drutvu
tokom 20. veka K. V. Nikiforov zakljuuje
da se, kada se sve uzme u obzir, ne moe govoriti o progresu, ve o regresu u njegovom
razvoju, da je najvei deo veka proao u diktaturama razliitog stepena i ratovima kada
nije moglo biti govora o parlamentarizmu, a
da je ak i u svojim najboljim godinama
parlamentarni sistem funkcionisao kao neka
vrsta krnjeg parlamentarizma.
U naredna tri teksta dat je pregled perioda od kraja Drugog svetskog rata zakljuno
sa prvom decenijom 21. veka. U prvom, i
najopirnijem, Jugoslovenski eksperiment (47
92), pratei promene i proimanje dravnog
ureenja, ekonomskog sistema i nacionalnog pitanja, prikazano je uspostavljanje socijalistike vlasti i reprodukcija sovjetskog
modela, zaokret ka samoupravljanju, reforme 60-ih godina, jugoslovenski zastoj, period posle smrti J. B. Tita i poetak raspada
Jugoslavije. to se tie sintagme jugoslovenski eksperiment, autor kae da se tako
esto u literaturi naziva specifino iskustvo
socijalistikog razvoja te zemlje u drugoj polovini 20. veka, koje se zavrilo potpunim
krahom, dodatno pogoranim krvavim graanskim meuetnikim ratom za jugoslovensko naslee. Istaknuto je da razlozi neuspeha jugoslovenskog eksperimenta nisu
bili samo neefikasna ekonomija i autoritarni
politiki sistem (koji su postojali u svim zemljama realnog socijalizma), nego i potpun neuspeh dravne nacionalne politike.
Na osnovu relevantne, u prvom redu, srpske, ruske i hrvatske istoriografske, politikoloke i druge literature, kao i memoarskih
izvora, obraen je niz kljunih, esto i kontroverznih, pitanja iz ivota socijalistike
Jugoslavije. Problematika je dodatno pribliena itaocu navoenjem ilustrativnih primera, podataka i poreenja, a nisu retke ni
polemike sa odreenim stavovima i miljenjima.
U sledeem tekstu Tranzicioni proces u
Srbiji (93112) obraene su devedesete godine, zakljuno sa 5. oktobrom 2000. Autor
istie da se esto socijalistika Jugoslavija
izdvaja od drugih evropskih socijalistikih
zemalja kao neto specifino i da se takvo
vienje proiruje i na miloevievsku srpsko-crnogorsku Jugoslaviju do promena
2000. godine, kada se ona vratila na, zajedniki za sve, tranzicioni put. Ovakvo vienje
je, prema autorovom miljenju, nepravilno
jer je Jugoslavija imala svoje specifinosti,
ali je njen razvoj u optim crtama tekao
sinhrono sa ostalim evropskim socijalistikim zemljama. U Jugoslaviji pliane revolucije u istom obliku nije bilo, ali su ulogu
takvih sudbonosnih dogaaja, koji su reavali pitanje vlasti, odigrali prvi viepartijski
izbori. Polazei od ovoga autor na vie mesta pravi poreenja sa dogaajima i procesima u istonoevropskim zemljama, kao i sa
SSSR-om, Rusijom i republikama nastalim
posle raspada SSSR-a. Period 90-ih je izloen u okviru posebnih podnaslova: Srbija na
poetku jugoslovenske krize (prvi viepartijski
Prikazi
izbori u Srbiji u decembru 1990, opozicija,
ocene politike Slobodana Miloevia kao velikosrpske sastavni deo antisrpske propagande), Srbija pod reimom sankcija (krajnje
usporen i nedosledan proces tranzicije, razliita karakterisanja Miloevievog reima,
uvoenje i pootravanje sankcija, unutranje prilike u Srbiji, hiperinflacija, reforma
Dragoslava Avramovia, koalicije vlasti i koalicije opozicije, odustajanje od podrke Srbima u BiH i Hrvatskoj, parlamentarni i lokalni izbori 1996, prilike na Kosovu i Metohiji, NATO agresija 1999), Samoproglaene
nepriznate drave (formiranje i razliite
sudbine pet samoproglaenih drava: Republika Srpska Krajina, Republika Srpska,
Hrvatska republika Herceg-Bosna, Republika Zapadna Bosna, Kosovo), Borba mitologija (polemisanje sa pogledima i stereotipima Zapada prema dogaajima iz 90-ih: Jugoslavija kao tamnica naroda u kojoj su
Srbi ugnjetavali sve ostale i njena propast
izazvana pojavom zlog S. Miloevia koji
je hteo da stvori Veliku Srbiju putem etnikog ienja) i Mala oktobarska revolucija (izmene Ustava u julu 2000, Demokratska opozicija Srbije, predsedniki i parlamentarni izbori u SRJ, razmiljanja o dvojnoj prirodi 5. oktobra: kao poslednjoj od
plianih revolucija koje su otpoele 1989. i
kao prvoj obojenoj revoluciji).
U poslednjem tekstu prvog dela knjige,
Srpska dravnost na poetku 21. veka (113
128), autor ukazuje na to da se u navedenom periodu srpska dravnost ispoljava u tri
oblika: Republika Srbija, Republika Srpska i
u odreenom stepenu Crna Gora. Posle
kraih uvodnih napomena panja je usmerena na Srbiju kao jezgro srpske dravnosti i
zbog toga to se poetak novog veka moe
posmatrati kao zasebna etapa u njenom
razvoju. Obraena je dosovska etapa,
20002003 (dolazak DOS-a na vlast, razmimoilaenja, sukobljavanja i razlike izmeu
Zorana inia i Vojislava Kotunice, izruenje S. Miloevia Hakom tribunalu,
odvajanje DSS-a od DOS-a, zapadni savetnici, formiranje Dravne zajednice Srbije i
Crne Gore, ubistvo inia i uvoenje vanrednog stanja, pogoranje ekonomske situacije, sve vea finansijska i politika zavi-
211
snost od Zapada...). Potom se autor bavi periodom koji je usledio, zakljuno sa 2012.
godinom (u osnovnim crtama prikazani su
redovni i vanredni parlamentarni i predsedniki izbori, formiranje i delatnost vlada, jaanje Srpske radikalne stranke, referendum
o nezavisnosti u Crnoj Gori, donoenje novog ustava, raskol u Srpskoj radikalnoj
stranci i formiranje Srpske napredne stranke, usvajanje Statuta Vojvodine, jednostrano proglaenje nezavisnosti Kosova...).
U drugom delu knjige, posveenom balkanskim sieima, u tri rada obraene su
etnike promene na Balkanu u 20. veku, dominacija velikih sila na Balkanu i balkanska politika Rusije krajem 20. i poetkom
21. veka. U prvom tekstu Osobenosti etnikih
promena na Balkanu u XX veku (129139)
autor je posle uvodnih napomena o dva koncepta nacije (politiki i etniki) ukazao da
za razliku od Zapadne Evrope u Istonoj
Evropi dominira etniki princip, da su tu
propali svi pokuaji formiranja graanske
nacije (Jugoslavija, ehoslovaka, SSSR) i
da su se, naprotiv, tokom 20. veka izdvojile
zasebne nacije, etnosi (Makedonci, Bonjaci, Crnogorci). Navodei da su u 19. veku, u toku procesa sticanja nezavisnosti balkanskih drava, vrena proterivanja drugih
naroda, autor istie da u balkanskoj istoriji
proterivanje suseda uopte nije izuzetak.
Ukazano je i na znaaj koji stalna umeanost velikih sila ima na zategnutost meuetnikih odnosa. Obraene su etnike promene na Balkanu tokom 20. veka od balkanskih ratova, zamene stanovnitva pograninih krajeva posle balkanskih i Prvog svetskog rata (ugovori izmeu Turske i Bugarske
1913, Grke i Bugarske 1919, Grke i Turske
1923), promene nastale u toku i neposredno
posle Drugog svetskog rata (zloini u NDH,
zloini Bugara, stradanja Jevreja, progon
Nemaca, Maara...), odnos prema muslimanima u Bugarskoj tokom 80-ih godina (prinudna promena imena 1984/85, preseljavanje u Tursku 1989).
Autor se osvrnuo i na izmenu etnike
karte Jugoslavije tokom njenog raspada i
razbijanja (promena etnike strukture u
Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Metohiji, pitanje izbeglica u Srbiji...). Autor na-
212
Prikazi
pominje da su za etnike istke prvenstveno

okrivljeni Srbi, a da su oni stradali vie od
ostalih.
Drugi tekst Procesi spoljne dominacije na
Balkanu (140155) autor poinje osvrtom
na nepoznavanje i nerazumevanje Balkana
na Zapadu, kako kod obinih ljudi, tako i
kod specijalista i onih koji su bili angaovani pri reavanju kriznih situacija 90-ih godina. Bitnu ulogu u svemu tome imao je medijski rat ija rtva su bili pre svega Srbi.
Neobjektivno izvetavanje dopisnika zapadnih medija i delatnost marketinkih agencija rezultiralo je da se na Srbe tokom 90-ih
gledalo maltene kao na reinkarnaciju, drugo
pojavljivanje nacista u Evropi, dok je Slobodan Miloevi poreen sa Hitlerom. Pri razmiljanju o uzrocima jugoslovenske krize
autor istie da bi trebalo poi od injenice
da je Balkan uvek bio pre svega objekat, a
ne subjekat meunarodnih odnosa. Pratei
uticaje spoljnih faktora od poslednje treine
18. veka kada se Balkan u sklopu Istonog
pitanja prvi put pojavljuje na savremenoj
meunarodnoj areni, autor se posebno zadrava na procesu faizacije balkanskih
drava 40-ih, sovjetizaciji koja joj je usledila i naposletku natoizaciji Balkana. Svi
ovi procesi spoljne dominacije su bili praeni slinom retorikom o izgradnji novog
(svetskog) poretka, uvanju mira i stabilnosti na jugoistoku Evrope, uvrivanju demokratskih vrednosti i slino. Autor primeuje i da je najjai otpor trima pomenutim
procesima pruala Jugoslavija, pre svega
njeno srpsko stanovnitvo. Razjanjenje
ovog fenomena zahteva posebno istraivanje, ali K. V. Nikiforov deo odgovora vidi u
tome to su Srbi od poetka 19. veka zauzimali centralno mesto na Balkanu, bili Pijemont Junih Slovena i, ono to se vie puta
ponavlja u knjizi, to su Srbi mali narod sa
mentalitetom velikog. U nastavku teksta
autor pie o poziciji Rusije na Balkanu, razlikama u reakcijama dravnog vrha Ruske
Federacije i javnog mnjenja tokom dogaaja
90-ih, povezanosti procesa natoizacije
Balkana sa formiranjem novog (natocentristikog) sistema evropske bezbednosti,
znaaju geopolitike posle kraja Hladnog rata, promeni modela sistema meunarodne
bezbednosti i ulozi Balkana u ranijim promenama, albanskoj ekspanziji, znaaju ouvanja nacionalnog identiteta i drugo. Imajui u vidu da je Balkan skoro uvek bio mesto
sudara interesa velikih sila i da su meanja
spolja imala negativne posledice, autor smatra da bi bilo nepravedno govoriti samo o
uroenoj agresivnosti Balkanaca i stalnoj
nestabilnosti Balkana.
U tekstu Balkanska politika Rusije krajem
20. i poetkom 21. veka (156166) K. V. Nikiforov se na poetku osvrnuo na spoljnu politiku Rusije u prvoj polovini 90-ih (slabljenje
pozicije Rusije na meunarodnoj areni posle
raspada SSSR-a; odricanje od komunistike
ideologije umesto dezideologizacije zamena jedne ideologije drugom; ideoloki i
ekonomski motivi za pridruivanje antisrpskim sankcijama zanemarivanje sloenih geopolitikih procesa i nacionalnih interesa
Rusije; naivna vera u altruizam zapadnih
demokratija medeni mesec u odnosima
Rusije i Zapada 19911993; odluka o irenju
NATO-a na Istok 1993; monopol Ministarstva spoljnih poslova pri donoenju reenja...). Dalje je ukazano na nerazumevanje
jugoslovenske krize i neodgovarajuu politiku Rusije, pomonu ulogu koju je Rusija
imala pri vrenju pritiska na Srbe, odreene
(vie spoljne, nego sutinske) korekcije u
spoljnoj politici Rusije 1994. i posle smene
na vrhu Ministarstva spoljnih poslova 1996,
odnos Rusije prema krizi na Kosovu i Metohiji, sutinske promene u spoljnoj politici
Rusije za vreme Vladimira Putina. Na kraju
teksta autor istie da su danas na Balkanu
nereena tri nacionalna pitanja srpsko,
makedonsko i albansko, kao i da je naivno
oekivati da e se lanstvom u Evropskoj
uniji i NATO-u ona sama od sebe razreiti.
Takoe, istaknuto je da je Balkan za Rusiju
strateki vaan region i da je Rusija posebnim vezama tradicionalno povezana sa pravoslavnim balkanskim Slovenima.
U zakljunim razmatranjima (167172)
K. V. Nikiforov se osvrnuo na interesovanje
koji u Rusiji postoji za Srbiju i Srbe, visoka
oekivanja koja Srbi imaju od Rusa, iskreno
rusofilstvo srpskog naroda, prozapadnu orijentaciju dela politike i intelektualne elite,
znaaj i posledice 1878. i 1948. na predstave
Prikazi
kod Srba o Rusima, prisustvo Rusije i Rusa
u svakodnevnom ivotu Srba, kao i na neke
od slinosti izmeu Srba i Rusa. Takoe, govoreno je o Srbima kao malom narodu, sa
mentalitetom velikoga, to je po miljenju
autora odlika koja je nekad Srbima donosila
velike pobede, a nekada onemoguavala
pravilnu procenu sopstvene snage i ekanje
pogodnijeg trenutka za realizaciju planova.
Oslanjajui se na irok krug relevantne
literature (istoriografske, politoloke, socioloke, etnoloke, memoarske...) autor je
pruio originalno vienje i pogled na istoriju
srpske dravnosti u 20. veku. esto je sueljavanje razliitih stavova i polemika sa odreenim stavovima i miljenjima. Posmatranje dogaaja i procesa u okviru ireg konteksta, stalna poreenja i tenja ka pravljenju paralela sa susednim dravama, drugim
istonoevropskim zemljama, postsovjetskim
republikama ili primerima iz ruske/sovjetske istorije su jo jedna od odlika autorovog
stila. Uoljiva je tenja ka uoptavanju, izvlaenju zajednikog u odreenim pojavama, traenju odstupanja i nijansiranom posmatranju. Za razliku od nekih stranih istoriara autor, da pomenemo samo neke od
stvari, ne govori o Jugoslaviji kao tamnici
naroda u kojoj su Srbi ugnjetavali ostale,
uvia propagandne zloupotrebe termina
Velika Srbija u toku 90-ih, bombardovanje
Srbije 1999. naziva NATO agresijom, a ne
koristi recimo termin (humanitarna) intervencija. Autor ne bei od razmatranja procesa koji jo uvek traju, dogaaja u odnosu
na koje ne postoji uobiajena istorijska distanca i dovodi svoje izlaganje do sadanjeg
trenutka (odnosno vremena objavljivanja
2012), to knjigu ini dodatno aktuelnom.
K. V. Nikiforov je kritian i prema pojedinim aspektima politike Rusije, tako, na primer, on govori o infantilizmu ruske spoljne
politike 90-ih (160), ili se kritiki odnosi
prema zvaninom objanjenju o povlaenju
ruskih trupa sa Kosova i Metohije, naroito
imajui u vidu dogaaje iz marta 2004. godine (164). Stil kojim je knjiga napisana je lako itljiv, a tekst je bogat nizom ilustrativnih i interesantnih zapaanja, to knjigu ini pristupanom irem krugu italaca.
Momir Ninkovi
213
Momilo
Pavlovi,
VIDOVDANSKI
ATENTAT U SARAJEVU 1914. GODINE,
SEANJA, Institut za savremenu istoriju,
Vojni arhiv, Drutvo istoriara Srbije, VAF
group, Beograd 2015, 200
Prole godine, na stogodinjicu izbijanja
Prvog svetskog rata, ponovo je obnovljena
dilema ko je kriv za poetak do tada najveeg rata u svetskoj istoriji. Novi rat iz 1990ih koji se odigrao na teritoriji Bosne, sa
Srbima kao jednim od glavnih aktera, uinio
je da stare propagandne naslage ponovo budu
usmerene na nova itanja istorijskih dogaaja sa poetka 20. veka. Ponovo je aktuelizovana stara kolska dilema: ta je povod, a
ta je uzrok Velikog rata? Da li je atentat
koji je izvrio Gavrilo Princip imao veu
teinu od svih drugih nesporazuma u Evropi, posle kojeg se zavrtelo kolo Velikog rata?
U analizama i komentarima poetka
Svetskog rata u proteklih sto godina gotovo
da je postignut konsenzus o tome da je ubistvo Franca Ferdinanda imalo direktnu vezu
sa izbijanjem rata. Svih 100 godina, meutim, raspravlja se o tome ko je odgovoran za
to ubistvo i za potonji rat do tada nevienih razmera. Da li je Srbija bila nevina rtva
austrougarske agresije? Ili je planirala, ili
bar znala da e u Sarajevu biti izvren atentat? Za vreme postojanja obe Jugoslavije,
njeni naunici su negirali nemake i austrijske tvrdnje da je Srbija odgovorna za atentat
i rat koji je usledio. Raspad Jugoslavije i
novi rat tokom 1990-ih polarizovao je vienja. U javnosti bivih jugoslovenskih republika i govoru njihovih predstavnika obnovljene su stare propagandne dileme i optube
na raun Srbije.
ta je na srpskoj istoriografiji da ini?
Jedino to moe: da novim zanatskim dometima objanjava ovaj dogaaj i njegovu
kompleksnost. Ali i na nain koji je prikladan savremenom itaocu, koji nema mnogo
vremena i navike da sedi satima i analizira
komplikovane istorijske injenice. Na ovaj
nain je postupio i dr Momilo Pavlovi,
ponudivi srpskoj javnosti novo delo na ovu
temu.
Knjiga Vidovdanski atentat u Sarajevu
1914. godine daje upeatljivu vizuelnu sliku
214
Prikazi
dogaaja koji su prethodili atentatu na

Franca Ferdinanda, kao i onih koji su usledili. Posle zanatski dobrog uvoda koji itaocu prua gotovo sve relevantne informacije
o ovom dogaaju, na preko 150 fotografija
otvara se pred itaocem dramatian i po
nau dravu i narod sudbonosan dogaaj
Sarajevski atentat.
Listajui ovaj album u Vojnom arhivu
pre dve godine bili smo fascinirani njegovim
sadrajem i svesni njegovog znaaja. A taj
oseaj su delili i direktor Arhiva pukovnik
Sekulovi, koji je ovaj dragoceni album
izneo pred istraivae i dr Pavlovi, koji je
priredio album za javnost.
Drei ovaj album u ruci, prvi put smo
stekli sliku same Ferdinandove posete: voza
kojim je doputovao u Sarajevo, hotelske
sobe gde je odseo, vojnih manevara koje je
posetio. Na fotografijama se odlino uoavaju atmosfera posete, visoki dostojnici koji
su doekali Ferdinanda, izgled austrougarske vojske neposredno pred rat. Potom sledi
deset fotografija koje ilustruju Ferdinandovu posetu Sarajevu na Vidovdan, kretanje
po gradu, sam atentat. One su najdramatinije i najznaajnije, jer stiemo vizuelnu
predstavu tog sudbonosnog dana.
Poseta prestolonaslednika Franca Ferdinanda je bila zamiljena k ambiciozna
demonstracija odnosa Bea prema Bosni i
Hercegovini. Uoava se, ipak, da je datum
posete samom Sarajevu prilino nepaljivo
izabran. Bio je to Vidovdan dan koji je za
Srbe imao posebnu istorijsku teinu.
Niz sluajnosti pogodovao je uspehu
atentata. Iako je bila epoha atentata, iako je
bila poseta teritoriji gde deo stanovnitva
nije bio naklonjen reimu, mere bezbednosti tokom prestolonaslednikove posete gotovo da nisu postojale. Posle prvog napada
bombom, u kome je bilo rtava, poseta nije
prekinuta niti je zatiena linost prestolonaslednika. Naprotiv, auto otvorenog krova
sa Ferdinandom i njegovom suprugom se
kree istom rutom nazad. Na fotografijama
vidimo kako se Ferdinand oprata sa predstavnicima lokalnih vlasti u Sarajevu i kako
auto kree ulicama. Jedna fotografija je
snimljena neposredno pred atentat, kada
automobil sa Ferdinandom i njegovom sup-
rugom prilazi mestu gde je stajao Gavrilo

Princip.
Protokol oigledno nije bio na dovoljnoj
visini u odnosu na opasnost koja je lebdela
nad ovom posetom. Vozaeva kobna greka,
pogreno skretanje u ulicu desno od keja
pored Miljacke, dovela je do nove zabune i
zaustavljanja. Ovaj sudbonosni trenutak
koristi Gavrilo Princip, koji se tu sluajno
zatekao i sa dva pucnja iz pitolja ubija prestolonaslednika i njegovu suprugu. Na fotografijama pratimo mete koji je nastao na
ulici, kao i prve vesti koje su poslate u Be iz
sarajevske policije da je prestolonaslednik
ubijen.
Potom slede fotografije koje pokazuju
talas nasilja i ruilatva nad svim onim to je
u sarajevskoj ariji prepoznato kao srpsko.
Radnje iji su vlasnici bili Srbi demolirane
su, a njihova imovina pobacana na ulice.
Fotografije svedoe i o talasu nasilja koje je
austrougarska drava i vojska sprovela na
podruju Bosne i Hercegovine gde su iveli
Srbi. Scene odmazdi i dravnog zloina
ostavljaju itaoca bez daha. Pored toga to
nam ilustruje izgled mladobosanaca, album
prua svedoenje o tome kako su kasnije
tokom rata austrougarske vlasti obeleile
mesto atentata postavljanjem spomenika,
odnosno kako su posleratne vlasti Kraljevine SHS organizovale prenos posmrtnih
ostataka Gavrila Principa i drugova u Sarajevo.
U dananje vreme kada savremeni italac prosto zahteva slikovni doivljaj moderne istorije, knjiga (album) Vidovdanski
atentat u Sarajevu 1914. godine, Seanja ima
vrhunsku vrednost u doaravanju svega
onog sudbonosnog to se desilo na Vidovdan
1914. Sigurni smo da italac koji samo i
prelista album nee moi da ostane neuzdrman emocijama ovog prelomnog istorijskog dogaaja. To je verovatno i najvea
vrednost nove knjige dr Momila Pavlovia.
Prikazi
Mia Stojadinovi, NOAM OMSKI I
SAVREMENO DRUTVO, Institut za
politike studije, Beograd 2014, 244 str.
Noam omski je iroj javnosti poznat
kao antiglobalista i liberalno-demokratski
kritiar savremenog kapitalizma, a posebno
amerike spoljne politike. Njegova miljenja
vaan su deo savremenih sociolingvistikih,
politikolokih, sociolokih i istorijskih istraivanja. Sloen sistem povezanosti drutvenih
dogaaja, pojava i procesa u prolosti i
sadanjosti, kao i stalna potreba oveka da
spozna budunost, nameu potrebu interdisciplinarne saradnje na polju drutvenohumanistikih nauka. Istorija 20. veka
koja obuhvata sukob elita, doba ekstrema, dva
velika rata i vei broj manjih ratova, Hladni
rat, stvaranje nadnacionalnih i transnacionalnih organizacija, globalizam, pojavu i
korienje Interneta i snaan razvoj novih
tehnologija i komunikacija oblikovala je
svet dananjice i postavila temelje problemima, koje je potrebno razumeti i reiti.
Poznavanje misli Noama omskog, naunika koji koristi metode vie naunih disciplina postaje potreba i srpskog drutva, emu
doprinosi knjiga Noam omski i savremeno
drutvo sociologa Mie Stojadinovia, naunog saradnika Instituta za politike studije
u Beogradu.
Nakon to se u predgovoru autor odredio prema temi, pri emu je naglasio da se
pod pojmom savremeno drutvo podrazumevaju sva drutva koja koegzistiraju u
naoj savremenosti bez obzira na njihov
stepen razvoja, Stojadinovi je delo Noama
omskog analizirao kroz najznaajnije
probleme savremenog drutva (procesi
modernizacije, individualizacija, globalizacija,
tranzicija, socijalni konflikti i drugi). Autor
je kroz est poglavlja i zakljuna razmatranja obradio teme povezanosti savremenog
kapitalizma i neoimperijalizma (koncepta i
strategije unutranjeg i globalnog razvoja)
sa spoljnom politikom, zloupotrebom moi i
asimetrinim modelom globalizacije kao
izvorom siromatva, nejednakosti i socijalnih konflikata u savremenom drutvu.
Panja je posveena i poloaju medija u
savremenom drutvu, antiglobalistikim i
215
alterglobalistikim pokretima u borbi za

pravedno i humano drutvo, kao i razvoju
demokratije i odgovornosti intelektualca u
savremenom drutvu.
Polazei od pregleda analiza najznaajnijih autora koje se bave procesom globalizacije (Entoni Gidens, Robert Robertson,
Urlih Bek, Dord Ricer, Imanuel Volerstin,
David Held, Miroslav Peujli, Zoran Vidojevi, Ljubia Mitrovi, Vladimir Vuleti),
Stojadinovi u prvoj celini Globalizacija,
neoliberalizam i nacionalna drava ukazuje
na potrebu da se ovom procesu prie
kritiki. Kako smatra da proces globalizacije
sam po sebi nije ni dobar ni lo, autor
nastoji da se odredi prema nainu na koji se
globalizacija ostvaruje u praksi. U skladu sa
pomenutim, osvre se na neoliberalizam kao
definiuu politiko-ekonomsku paradigmu
savremenog drutva i na poloaj nacionalne
drave, pri emu istie stav Noama
omskog, kritiara mita o slobodnom tritu da se ovaj oblik organizacije drutva na
globalnom nivou pokazao kao promaaj. U
daljem tekstu analiziraju se pitanja rata i
mira, odnosno ostvarivanja mira na prostorima ije su glavne karakteristike multinacionalnost, multikonfesionalnost i multikulturalnost, kao to je i Balkan. Kako se rat
u savremenom drutvu ne mora voditi samo
oruanim sredstvima, ve i upotrebom
masovnih medija, autor posmatra rat sa
sociolokog stanovita. Naglaava se stav
koji je omski izneo u delu Kontrolisana
demokratija da su humanitarne intervencije, pravedni ratovi, borba za demokratiju, preventivni rat, zatita ljudskih
prava i borba protiv terorizma sredstva
kojima se slue velike sile da bi prikrile
neoimperijalne pretenzije, kao i da su
ovakve intervencije kao rezultat imale
ogromne rtve.
U delu studije pod naslovom: Noam
omski i odgovornost intelektualca u savremenom drutvu autor daje kratku, slikovitu i autentinu analizu Noama omskog kao
intelektualca. Odgovoriti na pitanje ko je
Noam omski i ukazati na sve aspekte
njegovog drutvenog angaovanja zahtevan
je i kompleksan zadatak. Stojadinovi je
uspeo da na osnovu biografskih podataka,
216
Prikazi
dela i misli Noama omskog, kao i

zakljuaka autora (Tarik Alij, Deremi Foks,
Robert Mekesni i Alison Edglej) koji su
pisali o omskom odgovori na pomenuto
pitanje. Kroz ivotni put omskog od 1928.
godine kada je roen u Filadelfiji (SAD), kao
i obrazovanje filozofa i lingviste (doktorat iz
lingvistike 1955. godine), itaocima knjige
predstavljen je autor vie knjiga, broura i
tekstova, koji postepeno i dubinski zadiru u
sferu politike. omski je od sedme decenije
20. veka poznat kao kritiar politikih i
ekonomskih sistema, protivnik rata i
totalitarizma, borac za mir i demokratiju i
analitiar spoljne politike Sjedinjenih Amerikih Drava. Polje interesovanja omskog
u skladu sa izazovima 20. veka proirilo se i
danas obuhvata ne samo politike sisteme
ve i ideologiju, informacione tehnologije i
gotovo sve aspekte savremenog drutva u
kome, kako pie Alison Edglej, vlada krilatica anything goes. Istovremeno, dela omskog (American Power and the New Mandarins, Radical priorities, Intervencije, Imperijalne ambicije razgovori o svetu posle 9/11
intervjui sa Dejvidom Barsamianom, ta to (u
stvari) hoe Amerika i Godina 501 konkvista
se nastavlja i druga) otvaraju i pitanje
odgovornosti intelektualca u savremenom
drutvu i stvaraju potrebu da intelektualci
prevaziu izazove da svoje vetine
ustupe centrima moi koji tee oblikovanju
stvarnosti.
omski, kako Stojadinovi u poglavlju
Zloupotreba moi i neoimperijalna praksa
velikih sila u savremenom drutvu istie,
ukazuje na povezanost savremenog kapitalizma i neoimperijalizma tj. koncepta i
strategije unutranjeg i globalnog razvoja i
agresivne spoljne politike, kao i na povezanost
neoliberalizma i globalizma kao novog
svetskog poretka. Kroz delo Noama omskog,
kao i drugu socioloku, politi-koloku i
istorijsku literaturu, autor anali-zira prirodu
globalizacije, odnos pojedinih drava prema
meunarodnom pravu kao znaajnom
pokazatelju spoljne politike. Posebno pitanje
koje je Stojadinovi obradio jeste nametanje
dvostrukih standarda i poloaja Sjedinjenih
Amerikih Drava u periodu neoimperijalnog
koncepta globalizacije, dakle od kraja Drugog
svetskog rata do dananjih dogaaja u

Ukrajini. U skladu sa analizama Noama
omskog naglasak je na tenjama SAD da
zadre dominantnu poziciju svog bogatstva
kroz ulaganje novca u vojnu industriju,
nuklearno naoruanje, ekonomski pritisak
na zemlje koje ne ele da igraju ulogu
snabdevaa, idealistikim sloganima koji
istiu altruizam i dobrobiti celog sveta. Kroz
analizu Hladnog rata i preispitivanje
dogaaja u Avganistanu, Iraku, Nikaragvi,
Istonom Timoru, Junoj Americi i Bliskom
istoku, kao i operaciju Milosrdni aneo
prikazani su naini funkcionisanja neoimperijalne prakse u savremenom drutvu
(humanitarne intervencije, borba za demokratiju, zatita ljudskih prava, borba
protiv terorizma, pravedni rat, preventivni rat i dr.).
Oblikovanje stvarnosti, odnosno poloaj
i uloga medija u savremenom drutvu s
pravom su zauzeli znaajno mesto u ovoj
knjizi. Uloga medija u formiranju javnog
mnjenja tema je koja od Dejvida Hjuma
privlai istraivae. omski je analizu
stvaranja slike sveta zapoeo istorijskim
osvrtom na ulazak SAD u Prvi svetski rat
kada je administracija Vudro Vilsona
ustanovila tzv. Krilovu komisiju, koja je
sprovela jednu od prvih operacija modernim
propagandnim sredstvima i pacifistiku
populaciju za est meseci pripremila da
ratuje. U poslednjih 30 godina svet se u
velikoj meri izmenio kako omski smatra
pod uticajem pokreta okupljenih oko ideja
graanskih prava, mira, feminizma i
ekologije, kao i razvoja tehnologija i upotrebe
interneta. Pomenuti procesi oblikovali su
uslove da informacije steknu mo kao
procesi izraavanja i stvaranja miljenja.
Stojadinovi se opredelio za prikaz
mehanizama kontrole misli i prirode medija,
odnosno medija kao monog oruja u
savremenom drutvu na osnovu teorije koju
su Noam omski i Edvard Herman izneli u
delu Manufacturing Consent i nazvali
propagandni model. Na osnovu ove teorije
pre nego to se neki dogaaj moe smatrati
vrednim vesti prolazi kroz pet filtera
(veliina, vlasnitvo i profitna orijentacija
masovnih medija; reklame; potraga masovnih
Prikazi
medija za vestima, otre kritike i pritisak i
antikomunizam kao kontrolni mehanizam).
Iako postoje i kritike ove teorije, neosporno
je da mediji imaju mo da oblikuju sve
aspekte politikog, ekonomskog i kulturnog
ivota, a Stojadinovi je posebno istakao
primere Libije, Vijetnama, kao i tabelarni
pregled korienja pojma genocid od
strane medija u vezi sa dogaajima na
Kosovu i Metohiji, u Istonom Timoru,
Turskoj i Iraku, a koje omski navodi kako
bi dokazao upotrebu medija u propagandne
svrhe zarad kreiranja eljene stvarnosti.
Suprotstavljanje neoliberalnom modelu
drutvenog razvoja i njegovim akterima
sociolog Mia Stojadinovi posmatra preko
upotrebe pojma globalizacija i nastanka
antiglobalizacijskih pokreta kao procesa
osporavanja neoliberalnog modela globalizacije i aktera globalnog upravljanja
(Svetska trgovinska organizacija, Svetski
ekonomski forum, G7, G8, Meunarodni
monetarni fond MMF, Svetska banka i
dr.). Obraen je i razvoj antiglobalizacijskih
pokreta, koji je u prvom talasu zapoeo
sredinom sedamdesetih godina 20. veka kao
protest protiv strogih mera strukturalnog
prilagoavanja od strane Meunarodnog
monetarnog fonda, da bi u drugom talasu
devedesetih godina 20. veka postao organizovaniji i sa jasnijim politikim ciljevima.
Stojadinovi se posvetio i alterglobalizacijskim pokretima kao formi novih
drutvenih pokreta koji predlau alternativni model drutvenog razvoja, a koji je
inspiraciju pronaao u idejama Noama
omskog. Kako se omski esto naziva i
anarhistom, a i sam ukazuje na da je njegov
anarhizam obeleen klasinom tradicijom
(Bakunjin, Prudon, Kropotkin) posebna
celina posveena je analizi prirode
anarhizma poznatog intelektualca.
Celokupno stvaralatvo Noama omskog otvara i pitanje izazova i mogunosti
razvoja demokratije u savremenom drutvu.
Stojadinovi istie da je omski borac za
demokratiju u pravom smislu te rei i
protivnik onoga to se danas naziva
demokratijom. omski smatra da u politici
pojmovi demokratija, slobodno preduzetnitvo, odbrana od agresije i mirovni procesi
217
imaju dva znaenja, a ukazuje i da se

demokratija koristi kao mono ideoloko
oruje u ije ime je pod idejom ouvanja
ljudskih prava dolo i do najveih zloina. U
zavrnom poglavlju knjige Noam omski i
savremeno drutvo, autor se osvre i na
pregled najznaajnijih teorijskih pristupa
dravi (pluralizam, teorija elita, teorija
javnog izbora, institucionalizam, feministiki i ekoloki pristup dravi), pri emu
analizira nove pravce u razvoju demokratskih kapaciteta.
Na osnovu knjiga, lanaka i izjava
Noama omskog Stojadinovi ne ukazuje
samo na znaaj, doprinos i ogranienja
njegove misli u prouavanju savremenog
drutva, ve podstie naunu javnost na
sagledavanje brojnih aktuelnih drutvenih
procesa. Autor se nije opredelio za
interpretaciju ve jasnim i preciznim stilom
iznosi dosadanja teorijskih saznanja i svoje
ocene. Znaajno je da pored neoliberalnog
koncepta globalizacije i politikih posledica
na meunarodne odnose, demokratije i
uloge medija u savremenom drutvu autor
panju posveuje i idejama Noama omskog
koje se odnose na teze o savremenoj istoriji i
reafirmisanju uloge intelektualca kao
savesti oveanstva. Iz bogatog stvaralakog opusa omskog samo je sedam dela
prevedeno na srpski jezik, stoga knjiga
Noam omski i savremeno drutvo doprinosi
boljem razumevanju znaaja njegove misli i
dela. Istovremeno, neosporna je i nauna
aktuelnost istraivanja problema savremenog drutva.
Aleksandra Kolakovi
Ivo Goldstein, Slavko Goldstein, TITO,
Profil, Zagreb 2015.
Prof. dr. sc. Ivo Goldstein, Odsjek za
povijest Filozofskog fakulteta Sveuilita u
Zagrebu, godinama se uporno predstavlja, i
samozadovoljno dri, strunjakom za sva
pitanja suvremene hrvatske povijesti. Tonije, povjesniar Ivo Goldstein rjeenje svih
pitanja suvremene hrvatske povijesti, posebice Drugoga svjetskog rata i poraa, godinama samozatajno vidi i nudi u formuli: Ja i
moj otac. Goldstein se do sada predstavio
218
Prikazi
rasponom tema, problema i obradom razliitih razdoblja prolog vremena, kao i koliinom objavljenoga, svestranim i upornim
istraivaem nae povijesti. Tako se barem
ini onima koji ne itaju ili, pak, ne razumiju ono to itaju. Naime, Goldsteinovi uradci su kompendij svakovrsnog neznanja, nestrunosti i lamperaja. Kako je Ivo Goldstein visoko rangiran u hrvatskoj historiografiji, barem to se tie visokokolske diplome i
znanstvenog zvanja, a i radnog mjesta, preuivanje i toleriranje ovakvih doprinosa
historiografiji i znanosti vie je nego pogubno i zabrinjavajue.
Ne tedei truda, vremena, prostora,
rijei i papira, uz svesrdnu podrku raznoraznih, sklonih mu medija, Goldstein nas
uporno,
zabarikadiran
posvemanjim
neznanjem, povrnostima i neistinama, ve
neko vrijeme lobotomizira svojim ba me
briga pristupom. Goldsteinu, naprosto, nije
jasno mnogo toga. Ukratko, Goldsteinovi
radovi kolski su primjer kako se ne treba i
ne smije pisati. Goldsteinova je specijalnost
pobrkati sve to se pobrkati moe. Goldstein
esto za navode i podatke koje iznosi ne
donosi izvore i literaturu, bez obzira je li
rije o vanim ili manje vanim navodima i
tvrdnjama. Izvori i(li) literatura koje Goldstein donosi u biljekama svojih uradaka,
esto ne potvruju ono to i kako navodi.
Goldsteinovi navodi i tvrdnje, najblae
reeno, zahtijevaju usklaivanje s injenicama.
Sve ovo iznio je prije tri godine dr. sc.
Vladimir Geiger, znanstveni savjetnik na
Hrvatskom institutu za povijest, u povodu
neuspjelog nastojanja Ive Goldsteina da
bude izabran za akademika, redovnog lana
Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti!
Otac i sin Goldstein Geigerove su navode
potvrdili u svojoj nedavno izaloj novoj knjizi, ovaj put o Josipu Brozu Titu. Na prvi
pogled, obimna knjiga, debela, biljeke frcaju iz nje, literatura... No samo malo dublje
analiziranje knjige dovodi do vrlo jednostavnog zakljuka da ona ne donosi ba nita
novo nego je kompilacija svih moguih
radova koji su o Titu izali proteklih desetljea, pri emu se krajnje nekritiki uzima
jugoslavenska, komunistika literatura. Otac
i sin u predgovoru navode kako se svaki

istraiva prolosti mora odmaknuti od vlastite ili obiteljske memorije te istraivati i
pisati vodei strogo rauna o pravilima formalne logike, znanstvene metodologije i
posebnih pravila historiarskog zanata. Oni
se tako razbacuju velikim rijeima, a knjiga
im je zapravo obina apologija Josipa Broza
Tita, to autori i ne skrivaju jer je njihov kut
gledanja antifaistiki iako historiarski
zanat ne poznaje takav kut gledanja, nego
samo injenice. U tom kontekstu, to je i
njihov obraun s drugim autorima koje
omalovaavaju, proglaavaju jednostranima,
pristrasnima, ako nisi valjda na antifaistikom tragu Titove biografije, pa se u knjizi
razmeu objedama, poput utotampanih
novinara i pristrasnih historiara. Koliko
su otac i sin istraivali, najbolje svjedoi
injenica da su kolegu Peru Simia optuili
da je s Titom 1972. ruio srbijansko liberalno vodstvo, iako je injenica da je bilo upravo suprotno. No Goldsteinovima su injenice oito smetnja, ili nevane, bitno da dobro
zvui ono to napiu!
Meutim, zakljuak koji najvie poraava nakon iitavanja njihove knjige jeste
injenica da otac i sin Goldstein ni jedne
minute nisu proveli ni u jednom arhivu, u
istraivanju Titove biografije. U popisu bibliografije kojom su se koristili nema ni jednog navedenog izvora. U hrpi biljeki, koje
valjda trebaju dati ozbiljnost teksta, nema
navedenog ni jednog izvornog dokumenta
kojim su se oni koristili. To je sramota! Pisati knjigu o Titu, i jo se predstaviti kao oni
ija je rije zadnja, a svi drugi ne valjaju, i
prije toga ne istraiti arhive, to je doista
neuveno. Istina jeste da se u historiografiji
rade sinteze pojedinih tema, ali one se rade
kad su iscrpljena vie-manje sva arhivska
istraivanja. Goldsteinovi nisu napravili ak
ni toliki napor, da odu u Beograd i griju
stolice u Arhivu Jugoslavije, u kojemu je za
istraivanje ve godinama dostupan obiman
Titov arhiv. Titov arhiv sastoji se od dva
fonda: Kancelarije marala Jugoslavije
(obuhvaa razdoblje od 1943. do 1953. u
186 arhivskih kutija) i Kabineta predsednika Republike (od poetka 1953., kad je Tito
prvi put izabran za jugoslavenskog predsje-
Prikazi
dnika, pa do njegove smrti 1980. godine, u
2432 kutije). U ovom drugom fondu postoji
jo i Titov Lini fond (16 kutija), u kojemu
je njegova osobna korespondencija. Moda
je broj ovih arhivskih kutija preveliki izazov
za historiare tipa Goldsteinovih? to je s
arhivom Predsjednitva SFRJ? Arhivom CK
SKJ? Oba su takoer u Arhivu Jugoslavije u
Beogradu. I u njima ima puno toga Titovog i
o Titu!
Kako je mogue pisati o Titu, a ne otii u
njegov arhiv? Ili, otii u Moskvu, gdje je
takoer obimna dokumentacija o Titu? Ve
na ovome knjiga Goldsteinovih pada na ispitu. Prema temeljnim pravilima historiografskog zanata, kako to tepaju Goldsteini,
njihova knjiga kod objektivnog analiziranja
odmah bi pala na ispitu, morali bi na popravni. No, Goldsteini oito misle da su dovoljni sami sebi! I to je legitimno, ali je krajnje
bezobrazno i drsko, a onda i zloesto, druge
autore omalovaavati i klevetati, izmiljati i
manipulirati.
Upravo su to Goldsteini uinili u osvrtu
na knjige koje smo Pero Simi i ja izdali u
izdanju Veernjeg lista prije nekoliko godina Tito-fenomen stoljea, Tito-tajne
vladara, Tito-strogo povjerljivo i Pisma
Titu. Goldsteini u pogovoru svoje knjige,
pod naslovom Tito kao povijesna tema: od
znanosti do unda, ovo piu: U Titovoj
biografiji ima jo poneto nepoznatog, a
ovom smo knjigom nastojali razrijeiti samo
neke od tih nepoznanica. Meutim, na
tekst ne otkriva nekakve velike tajne, jer
takvih niti nema. Iz Titove se biografije ne
mogu graditi neke teorije zavjere, kako bi
eljeli sugerirati, primjerice, Pero Simi i
Zvonimir Despot (Simi u svojoj knjizi Tito,
tajna veka, Despot u Tito, tajne vladara),
te u zajednikom uratku Tito, strogo povjerljivo. Njih su dvojica marljivo obavili
veliki posao u beogradskim arhivima, a
Simi posebno vrijedan u Moskvi. Prilian
broj dokumenata koje su otkrili koristili
smo u naoj knjizi, to osobito vrijedi za
dokumente iz Moskve koje je Simi objavio
u knjizi Svetac i magle. Meutim, opa je
slabost njihovih knjiga da su posve jednostrane. Obojica polaze od unaprijed zadane
tvrdnje da je Tito beskrupulozni karijerist i
219
beskarakterni smutljivac, u mutnoj slubi

sovjetsko-kominterovske obavjetajne centrale, pa onda toj nedokazanoj tezi preteno
prilagoavaju izbor dokumenata, jo vie
interpretaciju. Despot donosi i neka neprovjerljiva i krajnje neuvjerljiva svjedoenja
koja Tita prikazuju kao homoseksualca, pa
proizvoljno tvrdi da postoje podaci po kojima je stvarni Josip Broz nestao na galicijskoj fronti 1915. i da mu je netko tada
ukrao identitet, itd. Simi za svoje jednostrano obruavanje na Tita vjerojatno ima i
neke osobne motive. Po vlastitu priznanju,
1972. je na strani Tita sudjelovao u ruenju
liberalnog srbijanskog vodstva, to mu je
oigledno sada ao, pa naknadni obraun s
tada voljenim predsjednikom mu moda
slui i za reviziju vlastitih mladenakih stavova.
Ma koliko iznenaujua i za Golsdsteinove kompromitujua, oni u toj izmiljotini
nisu sasvim originalni. Nekolicina anonimnih beogradskih titoista mi je svojevremeno
zamjerila da sam se otkrivanjem Titove
decenijama skrivane brilijantne staljinistike prolosti svetio najveem sinu naih
naroda i narodnosti to me je smijenio 1972.
Koliko su Goldsteinovi u krivu, to bi rekli
Dalmatinci, najbolje se vidi iz jednog tek
otkrivenog dokumenta koga su Titu pred
njegov obraun sa srpskim liberalima pripremili najpovjerljiviji suradnici njegova
kabineta. Poslije citiranja nekih bogohulnih izjava voe srpskih liberala Marka
Nikezia u ovoj specijalnoj informaciji se
kae: U konfrontaciji s drugom Titom jo
gori je Petar (Pero) Simi, predsednik Saveza omladine Srbije, koji na sednici Predsednitva republikog Saveza omladine kae:
Dugo godina omladina (u Jugoslaviji) je
zaglupljivana shvatanjima da nacionalno
pitanje kod nas ne postoji, da se zdrava
nacionalna oseanja ne samo ne razvijaju,
ve sputavaju, da se nezadovoljstvo omladine stanjem u drutvu esto priguuje i na
brutalan nain, a da joj se zauzvrat nudi
tutorski odnos (SKJ, da se nacionalna
ravnopravnost u Jugoslaviji ne reava
otrim reima i stisnutim pesnicama. Itd.,
itd. (Goldsteinovi ovu informaciju mogu
nai u Titovoj zaostavtini u Arhivu Jugos-
220
Prikazi
lavije u Beogradu, signatura 837, KPR, II4/85. A o Titovom staljinistikom obraunu

sa hrvatskim i srpskim rukovodstvom
1971/72. opirnije u mojoj dokumentarnoj
knjizi Broz protiv Tita, Laguna, Beograd,
2014.)
Nadam se da poslije toliko godina nije
neskromno rei da ja od onoga to sam
govorio i radio 197172. nikad nisam pravio
politiki kapital. Prosto govorio sam i radio
ono to sam mislio, pa nemam nikakve potrebe da na bilo koji nain ispravljam svoju
biografiju. To su bila moja uvjerenja, a ne
kapital za politiku karijeru koja me nije
interesovala. Pogotovo ne poslije njegovog
staljinistikog obrauna sa hrvatskim i srpskim rukovodstvom i vodeim slovenakim
liberalom Stanetom Kaviem, kada je bilo
vie nego jasno da se Tito vraa ideologiji
svoje mladosti, a da Jugoslaviju baca u
naruje sovjetskog diktatora Leonida Brenjeva. Neka mi oprosti moj prijatelj Slavko
Goldstein, koga sam svojedobno ugostio i u
svom stanu u Beogradu, ali vie zbog juniora, a ne zbog seniora moram rei: da bi se
temeljno i objektivno govorilo o jednoj tako
kontroverznoj linosti kao to je bio Tito
mora se mnogo vie istraivati, a manje
kompilirati.
Simi je ve na svojoj biografiji dokazao
da su oni obini falsifikatori povijesti. Mene
pak zapanjuje neto drugo. Koliko uope
Goldsteini razumiju ono to itaju? Koliko
su oni uope sposobni u elementarnom
rasuivanju? Ili je zloestoa u njima prema
neistomiljenicima i onima koji im se guraju
u podruje toliko velika da im nisu bitne
injenice, nego za potrebe difamacije izmiljaju i kleveu? Prvo i osnovno, ni Simi ni
ja u istraivanju i pisanju knjiga nismo ili
od unaprijed zadane tvrdnje, kako to podmeu Goldsteini. Trebalo bi itati to pie u
knjigama, a ne ono to se nekome priinja,
kao Goldsteinovima.
Zanimljivo je kako Goldsteini podmeu
manipuliranje arhivskim dokumentima,
kako smo ih birali za potvrde naih teza, to
dakako nije istina, i to se vidi u knjigama.
Ali odakle Goldsteini znaju da smo dokumente pomno birali, kad nemaju pojma to
ima u arhivima? Sami sebi skau u usta!
Kad su pak u pitanju optube na raun

moje knjige Tito tajne vladara, doista se
pitam koliko su oni uope proitali, i koliko
shvatili, a koliko su zapravo povrni i maliciozni? Kako ne bih prepriavao, donosim
tekst iz uvoda te knjige, koji se odnosi na
moje istraivanje hrvatskih arhiva u pogledu
Titove biografije, pa sami prosudite tko je u
pravu: Hrvatski arhivi posve su druga pria. U njima gotovo da i nema nita o Titu.
To je uglavnom i oekivano jer je Tito nakon
1945., kad je osnovana nova drava, sve
svoje funkcije obnaao u Beogradu, pa je
ondje i arhivska graa. Neto o njemu sauvano je iz predratnog razdoblja. U Hrvatskom dravnom arhivu u Zagrebu, iji su mi
djelatnici mnogo pomogli i kojima na tome
zahvaljujem, to su u prvom redu dokumenti
o njegovu uhienju 1927. u Zagrebu i ispitivanju godinu dana poslije, razdoblju koje je
prethodilo tzv. bombakom procesu. Tada
ga je na sudu branio poznati zagrebaki
odvjetnik Ivo Politeo, ali znakovito je da je u
njegovoj ostavtini, koju inae ine dosjei
ljudi koje je zastupao, o Titu ostao samo
jedan zapis. Titov dosje izuzet je i nema ga,
a ostalo je samo Politeovo ideoloki obojeno
sjeanje na suenje, napisano 18. listopada
1951. i objavljeno jo za Titova ivota.
Neto o Titu moe se nai u ostavtini
njegova ratnog lijenika Stjepana Steinera.
Osim nekoliko loih ratnih fotografija, kod
njega je najzanimljivije to da je poeo pisati
Titovu politiku biografiju. Nema podataka
o tome kad je nastala ta biografija, ali u njoj
nema nita novo. Oekivano je ideoloki
pristrana. Ima ukupno 80-ak stranica, poinje s proljeem 1927. kad je Broz izabran za
sekretara Oblasnog odbora Saveza radnika
metalne industrije i obrta Jugoslavije u
Zagrebu, nastavlja se bombakim procesom 1928. i tamnovanjem, a najveim dijelom opisuje Titove moskovske godine.
Hrvatski povjesniar Ivan Oak dugo je
godina istraivao po ruskim arhivima. Njegova je ostavtina pozamana, ali i u njega je
Tito siromaan. Neto malo moe se nai u
sauvanim, ali vrlo loim magnetofonskim
snimkama i prijepisima njegovih razgovora
s Miroslavom Krleom koji govori i o Titu.
Tu su i sjeanja predratnog komunistikog
Prikazi
revolucionara Tome Nikia, koji se u Moskvi susretao s Titom. Niki je bio na
Komunistikom univerzitetu nacionalnih
manjina Zapada (KUNMZ), a u sjeanjima
samo u tri navrata spominje Broza: Privremeni vrilac dunosti upravnika nae kole na Kumzu bio je Grgur Vujovi. On je bio
i predstavnik KPJ u Kominterni. esto je u
svojim predavanjima isticao Osmu zagrebaku partijsku konferenciju i Otvoreno pismo
Kominterne. Naroito je isticao ulogu konferencije u razraunavanju s frakcijama u
Partiji. Isticao je da je najrevolucionarnija
partijska organizacija tih godina bila u
Zagrebu i ona je najvie pridonijela da partijska organizacija ozdravi od frakcijskih
borbi. Mi tada naravno nismo znali da tu
glavnu ulogu nosi Josip Broz Tito. Vujovi je
zavrio u staljinistikim istkama. [...]
Jednom zgodom poslao me Karlo Mrazovi
da odnesem na korekturu lanak za Bilten
drugu Valteru u hotel Lux. ini mi se da je
radio u sobi br. 14. Kad sam uao u sobu
pozdravio sam ga i odloio lanke na stol.
Drug Tito me upita: to ima novoga na
Kumzu? Neto sam ukratko rekao, jer nije
bilo osobitih novosti. Tito je uzeo pero i
poeo pisati, pogledao me je i kao da je htio
upitati imam li jo to rei, ja sam shvatio
da trebam ii i da je na razgovor zavren.
I tree Nikievo sjeanje odnosi se na
sastanak u vezi s graanskim ratom u panjolskoj: Nakon to je Parovi zavrio svoje
izlaganje, nama se obratio Tito govorei da
bi on rado znao ime se mi u ovim danima
bavimo. Mi smo mu odgovorili da radimo u
tvornici. Na to e Tito: Zaboga, zar Rusi
nemaju radnika, nego im vi sad radite, ja bi
vama rekao neto drugo, da vi koji nemate
zanata, da na brzu ruku sklepate neki zanat.
Trebat e vam to u domovini. A kad ima
zanat lake e dobiti posao. A kad dobije
posao trudi se da bude najbolji radnik. S
tim e biti zapaen, pa kad sa svojim drugovima radnicima razgovara, oni e primijetiti kako im dobro govori i potom e te
cijeniti. Kad ocjeni da postoje uvjeti za
akciju, za zahtjev za poboljanja uslova
rada, poveanje plaa itd. to e neminovno
voditi trajku, tada te poslodavac nee moi
cinkati kao neradnika i probisvijeta, nego
221
kao svog protivnika, klasnog protivnika, a u

tome ti sluaju moe samo politika cijena
rasti. Naveo je i negativne pojave kod nekih
radnika koji su ranije zavrili Kumz i nali
se u zemlji na partijskom radu, a nisu bili
sposobni da se negdje zaposle. Oni su se
pogreno postavili, osjeali su se kao neki
inovnici, spapirili bi kakav letak i ekali
pred tvornicama radnike, pa kad oni izlaze
iz tvornice, onda bi ih zvali, drue, drue i
guraj mu letak u dep. A umoran i gladan
radnik poalje druga dovraga i letak ne proita nego ga jednostavno baci. Znai, treba
ii u tvornicu raditi i biti dobar radnik i tako
stjecati radniko povjerenje. Ne zaboravite
da se od politike ne ivi nego od rada. Za
vrijeme etverogodinjeg studija na Kumzu
izredalo se nekoliko desetaka raznih nastavnika i profesora i ostalih funkcionera partije, ali ovako neto nije ni jedan rekao kao
to nam tada ree Tito. Vidljivo je da je Tito
bio vrsto uvjeren da je jedini put borbe
radnike klase i partijskog vodstva u zemlji,
a ne izvan zemlje.
I to je sve iz Titova predratnog doba. Iz
ratnog vremena zanimljiv je pak pronaeni
ustaki tekst koji nikad nije objavljen u
tadanjoj javnosti. Rije je o ustakom biltenu Viesti koji je sluio za interno informiranje ustakog zapovjednog kadra, i sve
su se informacije u njemu vie-manje vodile
pod oznakom vrlo tajno. Jedna takva
informacija objavljena je u tom biltenu 12.
kolovoza 1944. pod naslovom Iz tajnog
ivota Josipa Broza. Informacija je glasila:
Podatke, ovdje iznesene o Josipu Brozu dao
je jedan tehniar, koji je vodio gradnju mosta preko Bednje, to je isto spreman javno
potvrditi. On izjavljuje. 1931. god. povjerena
mi je bila izgradnja mosta preko rijeke Bednje kod kaznenog zavoda u Lepoglavi.
Budui da je to bio dravni posao, to sam iz
kaznenog zavoda u Lepoglavi dobio kao
pomonu radnu snagu kanjenike. Kako je
fundaa samog mosta uslijed mekanog terena bila vrlo duboka, to sam bio prisiljen
raditi nou, da izbjegnem poplavi vode, pa
sam u tu svrhu zamolio ondanjeg upravitelja kaznenog zavoda, da mi dade na raspolaganje jednog strunog radnika kanjenika, koji e mi montirati elektrino svjetlo.
222
Prikazi
On mi je poslao jednog ovjeka u plavom

dresu sa kanjenikom kapom i crnim naoalima, koji mi se je predstavio imenom
Josip Broz. Ja sam mu dao smjernice za rad i
isti mi je montirao potrebno svjetlo. Nakon
dovrenog rada ja sam ga pozvao u oblinju
gostionicu Zemljica, te sam mu ponudio da
uzme neto za jelo i pie. Sjeo sam s njime
za stol i pitao sam ga zato je u zatvoru, te
mi je odgovorio, da je zatvoren kao komunist. Ja sam mu na to ispripovijedao, da sam
bio isto zatvoren kao lan HRS-a, pa ga je to
donekle pribliilo k meni i postao je prema
meni otvoreniji. Govorio mi je o socijalizmu
i marksistikoj teoriji, koju su mu ucijepali
na njegovom komunistikom kursu u Moskvi. Sjedei tako u razgovoru s Josipom Brozom osjetio sam ee u njegovom pogledu
neto uasnog i odvratnog. Osim politikih
rasprava bila je Brozu najmilija tema o seksualnim problemima, te je na tu liniju ee
svraao svoje razgovore i citirao mi neka
djela, koja su to u tanine obradila u Sovjetskoj Rusiji. Pokraj mosta imao sam sagraenu drvenu baraku, koja je sluila kao
spremite cementa i gdje mi je kanjeni
Anton Belobraji, zidar, izraivao betonske
konzole za naslon mosta, kod kojega je Josip
Broz ee ulazio i iza zatvorenih vrata
ostao dulje vremena u baraki. Ovo njegovo
ulaenje u baraku postalo mi je sumnjivo,
pa sam jednog dana otiao do stijene barake
i zavirio kroz pukotinu, gdje mi se je ukazao
stravian prizor, kako Broz vri spolni akt s
kanjenikom Belobrajiem. Nakon odlaska
Broza upitao sam Belobrajia, kako moe
imati ovako gnjusan dodir sa ovjekom, ovaj
mi je stidljivo odgovorio, da nema novaca, a
Broz da mu dobro plaa. Broz mi je u toku
naeg razgovora predbacio zato slijedim
politiku Hrvatske seljake stranke, jer da je
to glupo, poto da su seljaci obina stoka,
koja ne zasluuje nikakve slobode, ve jedino kolhoz u kojemu e se preparirati pod
diktaturom proletarijata. Komunisti da u
svojim agitacijskim programima imaju
naroitu taktiku obeati seljacima slobodu,
da mu isti poslui kao dobar objekt za revoluciju, ali kad doe do ostvarenja njihove
komunistike revolucije, onda da mu treba
pokazati knutac. Hvalio se je kako se u
Sovjetskoj Rusiji kanjava neposlunost

seljaka i kako se je jednostavno u masama
strijeljalo seljake. Seljaci i radnici su jo
nesvjesni, govorio je Broz. Oni e za raun
komunistike partije sve napraviti, ruiti,
paliti i ubijati, a poslije kada se ostvari plan
Sovjetske revolucije, sve ono to su prije za
raun komunistike revolucije i kapitalistike spalili i unitili morat e ponovno graditi,
ali ne po svojoj volji i kapitalistikoj volji,
ve po planu komunistike drave. Nakon
dovrenog rada na mostu nisam vie vidio
Broza.
Danas je nemogue utvrditi istinitost
svih ovih navoda. Jedino to je sigurno tono u tome jest to da je Tito tada doista robijao u Lepoglavi i da je imao povlaten status. O tome pie Steiner u svojoj neobjavljenoj i nedovrenoj Titovoj biografiji: Prema
zatvorskim propisima, morao je osam sati
dnevno raditi. U Lepoglavi je dvije godine
radio u zatvorskoj elektrinoj centrali. Slobodno se kretao po cijeloj golemoj zatvorskoj zgradi radi nadgledavanja instalacija i
popravaka. ak je povremeno mogao izai u
selo Lepoglavu, na zahtjev mjetana kojima
je takoer obavljao popravke. Te izlaske
redovito je koristio za odravanje veze
izmeu komunista u zatvoru i partijske
organizacije u Zagrebu, koje su ile uglavnom preko njega. Kad je upravnik lepoglavskog zatvora bio tuen od svog prerevnog
pomonika zbog tolerancije prema komunistikim zatvorenicima, i posebno prema
Brozu, on je iskazao: Kako je on (tj. Broz)
bio vrlo dobar i ispravan radnik centrale, ja
sam ga tu i ostavio u radu... Napolju izvan
zavoda obavljao je isto tako opravke u pratnji loaa Horvata, a ne sam... Ja Josipa
Broza poznajem jo iz rata, jer smo bili zajedno u ropstvu u Rusiji, ali zato on nije imao
nikakve naroite privilegije... Sva ta opravdanja nisu pomogla upravniku dr. Bohaeku. On je morao otii u prijevremenu penziju, na njegovo je mjesto doao beskrupulozni karijerist dotadanji pomonik, a Broz je
s jo trojicom istaknutijih komunistikih
zatvorenika prebaen u strou kaznionicu u
Mariboru.
Grau za pisanje Titove biografije poslije
rata, u Jugoslaviji, poeo je prikupljati
Prikazi
hrvatski kazalini djelatnik i publicist Pavao
Cindri, to je u njegovoj ostavtini i sauvano, ali veinom je rije o izrescima iz
novina i njegovim osobnim biljekama. No,
u tom prikupljanju doao je i do podataka o
Brozovu sudjelovanju u Prvom svjetskom
ratu i popisu tadanjih austrougarskih vlasti
koje su Tita vodile kao nestalog, nakon to
je zarobljen u Rusiji. Cindri je to poslao
Titu u Beograd, o emu je 15. kolovoza
1966. jugoslavenskog vou obavijestila njegova Sluba za tampu: Obavjetavajui da
prikuplja grau za biografiju druga Predsjednika, knjievnik Pavao Cindri, iz Zagreba,
poslao je priloene faksimile dokumenata
Kriegsministeriuma K. U.K. do kojih je
doao u Vojnom muzeju u Beu. Uz isto
pismo, P. Cindri je poslao drugu Predsjedniku i drugarici Broz svoje knjige Griki
milenij, Pjesnici Zagrebu i Hrvatski i srpski
teatar. Knjievniku Cindriu zahvalili smo
na knjigama i dokumentima. Spominju se
zapravo dva dokumenta, Popis gubitaka i
Alfabetski popis. Prvi je objavljen u Beu 10.
prosinca 1915., a drugi 26. sijenja 1916., i
u oba je Josip Broz proglaen nestalim. U
popratnim generalijama navedeno je da je
rije o Josipu Brozu, pripadniku 25. regimente, odnosno 25. domobranskog puka,
Hrvatu po nacionalnosti, roenom 1892. u
opini Zagorska Sela, Klanjec, po inu izviakom doasniku.
Za poslijeratno razdoblje u hrvatskim
arhivima ima vrlo malo materijala o Titu.
Primjerice, u fondu CK SKH nalaze se uglavnom dokumenti koji su slubeno stizali iz
Beograda. Neto se vie moe nai ako se
istrauje dokumentacija o njegovim posjetima i boravcima u Hrvatskoj te govorima i
sastancima s rukovodstvom SR Hrvatske.
Slino je i kad se pone istraivati osobne
fondove. Tako se o Titu neto moe nai u
ostavtini njegove desne ruke u Hrvatskoj,
Vladimira Bakaria. No to nisu Bakarieve
biljeke ili uspomene, nego dokumenti koji
su takoer slubenim putem njemu stizali iz
Beograda, ili stenogrami razgovora koje je
Tito vodio u vie navrata s hrvatskim rukovodstvom. I drugi bivi hrvatski komunistiki dunosnici sigurno imaju sline spise u
svojim privatnim arhivima. Neki od njih,
223
primjerice iz ostavtine biveg jugoslavenskog saveznog sekretara za vanjske poslove

Josipa Vrhovca, osvanuli su u medijima. I
kod onih jo ivuih sigurno bi se neto
moglo nai, posebice kod Budimira Lonara
i Milke Planinc. Lonar je bio posljednji
jugoslavenski savezni sekretar za vanjske
poslove, prije toga na razliitim pozicijama
u diplomaciji, poevi od tajne slube zaduene za Zapad. Milka Planinc bila je pak
hrvatska partijska efica nakon sloma
Hrvatskog proljea 1971. te polovinom
1980-ih predsjednica savezne vlade koja se
tada zvala Savezno izvrno vijee.
Treba li normalnom itatelju ikakav zakljuak nakon svega? Za kraj opet citiram
kolegu Geigera: Netko mudar nedavno je
izrekao da su nai povjesniari u mnogo
sluajeva vea sramota od nae povijesti!.
Zvonimir Despot
Pero Simi
Goran Latinovi, JUGOSLAVIJA I
SKANDINAVSKE ZEMLJE (19181945);
DIPLOMATSKI, EKONOMSKI I KULTURNI ODNOSI, Filozofski fakultet, Banjaluka
2014, 238 str.
Iako su teme iz politike, ukljuujui i
diplomatsku istoriju najzastupljenije u srpskoj istoriografiji (a i ire), jugoslovenskoskandinavski odnosi do ovog rada Gorana
Latinovia, docenta na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci, bili su u poetnoj fazi istraivanja. Razlog je prvenstveno
u velikim zahtjevima koji se postavljaju pred
istraivaa, a vide se iz stvaralakog puta
koji je preao autor ove knjige.
Svoje istraivanje on je zasnovao na
irokoj izvornoj podlozi. Rije je, prvenstveno, o arhivskoj grai Arhiva Srbije i Arhiva
Jugoslavije u Beogradu, te vedskog nacionalnog arhiva i vedskog vojnog arhiva u
Stokholmu. Koristio je i objavljene zbirke
dokumenata, statistike preglede, tampu,
memoare, putopise. Stoga ga je istraivaki
put vodio u vie beogradskih biblioteka:
Narodnu biblioteku Srbije, Centralnu biblioteku Srpske akademije nauka i umetnosti,
Biblioteku Srpske patrijarije, Biblioteku
224
Prikazi
Grupe za skandinavske jezike i knjievnost

Filolokog fakulteta; u Stokholmu je dugo
sjedio u itaonicama vedske nacionalne
biblioteke i Biblioteke Stokholmskog univerziteta. Naravno, u istraivakom procesu
sluio se literaturom relevantnom za predmet svoga rada, koja nije, zbog neistraenosti teme, naroito obimna. Meu naslovima
su djela na srpskom, vedskom, danskom,
norvekom i engleskom jeziku. Prema sadrini to su djela iz raznih oblasti istorije, ali i
iz ekonomije, kulture, knjievnosti. Prvi
naslov je objavljen 1902, a posljednji 2014.
godine.
Ovladavi izvornom graom i rezultatima dosadanjih istraivanja, Latinovi se
naao pred pitanjem kompozicije rada. Rijeio ga je kombinovanjem hronolokog i problemskog pristupa. Glavni dio knjige podijelio je u osam glava. U prve etiri glave i u
osmoj glavi Odnosi Srbije sa skandinavskim
zemljama do 1918. godine, Djelatnost poslanstava Kraljevine Srbije Kraljevine Srba,
Hrvata i Slovenaca u Stokholmu i Kopenhagenu i pitanje priznanja u skandinavskim zemljama novostvorene jugoslovenske drave
(19181920), Odnosi bez poslanstava Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca / Kraljevina
Jugoslavija i skandinavske zemlje (1920
1936), Jugoslovensko-skandinavski odnosi
(19361940) i U vrtlogu rata (19411945)
stradanje jugoslovenskih logoraa u Norvekoj
i njihovo djelovanje u vedskoj autor se
odluio za hronoloki pristup predstavljajui istraivake rezultate o istorijskom razvoju kulturnih, diplomatskih, humanitarnih i
ekonomskih odnosa. Istorija odnosa poinje
prije vie od 200 godina kada je bezmalo
cijelo Balkansko poluostrvo bilo pod turskom vlau. Iz autorovog izlaganja slijedi
da njihov intenzitet raste sa modernizacijskim procesima, posebno irenjem i ubrzavanjem svakovrsnih komunikacija meu
ljudima i zemljama. Autor utvruje da su
kulturni odnosi (prevodilaaka, putopisna i
izdavaka djelatnost) prethodili ekonomskim i politikim odnosima. Poznato je da
su knjievnici iz sjeverne Evrope bili u centru panje evropske kulturne javnosti poetkom 20. vijeka. Bili su itani i na slovenskom Jugu. U tom miljeu su 1911. godine
publikovana znamenita Pisma iz Norveke

Isidore Sekuli. Ratovi u prvoj polovini 20.
vijeka zbliili su Srbe i Skandinavce. Carinski rat sa Austro-Ugarskom tjerao je Srbiju
na traenje alternativnih trita, pa narasta
trgovinska razmjena sa evropskim Sjeverom. U Balkanskim ratovima, Prvom svjetskom ratu i Drugom svjetskom ratu Skandinavci su Srbe zaduili humanitarnim radom.
Poslije Prvog svjetskog rata, Aleksandrova
Jugoslavija je spoljnu politiku orijentisala ka
Balkanu, srednjoj Evropi, Francuskoj i Velikoj Britaniji, pa su odnosi sa skandinavskim
dravama gubili na intenzitetu. Ponovo su
pojaani pred Drugi svjetski rat. Autor je,
dakle, uoio jednu od konstanti u jugoslovensko-skandinavskim odnosima, koju je
naglasio i u zakljuku: kada su Srbija i, kasnije, Jugoslavija bile izloene jaem pritisku
iz centra Evrope (Austro-Ugarske, odnosno
Njemake) traile su, izmeu ostalih, vre
veze sa zemljama na periferiji Evrope.
Uoavanje ove konstante autoru je omoguila primjena teoretskog modela centar
periferija. U stvari, zahvaljujui ovom
modelu, autor je sebi olakao cijelo istraivanje.
U glavama vedski kapital u jugoslovenskoj privredi, Jugoslovensko-skandinavska
udruenja (19301941) i Nauni i kulturni
pregaoci, studenti, publicisti, novinari, sportisti i turisti kao inioci jugoslovenskoskandinavskih odnosa Latinovi primjenjuje
problemski pristup. U ovim glavama saznajemo da je Jugoslaviju u godinama pred
Drugi svjetski rat posjeivalo oko 2000
skandinavskih turista, da je vedski kapital
uestvovao u 23 jugoslovenska preduzea sa
2,5% u ukupnom stranom kapitalu u jugoslovenskoj privredi. Ovdje nas autor, izmeu
ostalih, upoznaje sa Miloem Crnjanskim,
naim treim velikim putopiscem skandinavskih zemalja, poslije Svetomira Nikolajevia i Isidore Sekuli, i njegovim djelom
Kod Hiperborejaca.
Zakljuak pokazuje naunu zrelost autora. On je potpuno svjestan znaaja, doprinosa, ali i izvjesne nedoreenosti svog istraivakog poduhvata. Potpunija obrada teme
kojom se bavio mogua je dodatnim istraivanjem izvora danske i norveke proveni-
Prikazi
jencije, ali je jasno da ta istraivanja ne bi
dovela u pitanje zakljuke ovog rada. Latinovi ukazuje da su jugoslovenskoskandinavski odnosi sadrajniji u razdoblju
poslije 1945. godine, to zahtjeva posebnu i
obimniju studiju. Poto je ova knjiga od
interesa i za skandinavsku intelektualnu
javnost nadamo se da e biti prevedena na
tamonje jezike. Dok se to ne desi, interesovanje za ovu knjigu na toj strani kod italaca
koji ne vladaju srpskim jezikom bie zadovoljeno itanjem prevoda zakljuka na
engleski i vedski jezik.
Znaajne statistike podatke, preteno o
ekonomskoj razmjeni, autor je sredio u
tabele i uklopio na mjesta koja bitno olakavaju itanje teksta. Vane vrline knjige jesu
jezik i stil koji prosto odiu sigurnou, jednostavnou i lakoom izraza.
225
Autor je, suvereno vladajui obimnom

izvornom podlogom i rezultatima dosadanjih istraivanja, te svim elementima naune metodologije, iscrpno rekonstruisao istoriju meusobnih odnosa drava i naroda na
geografskim periferijama Evrope. Ipak, poto su Skandinavija i Balkan esto u djelokrugu velikih sila sa zapada, centra i istoka
Evrope, ovo je studija i o velikim silama i
krupnim dogaajima evropske i svjetske
istorije. U svakom sluaju, nesumnjiv je
doprinos studije Gorana Latinovia Jugoslavija i skandinavske zemlje (19181945):
diplomatski, ekonomski i kulturni odnosi istoriji spoljne politike Srbije, Jugoslavije i
skandinavskih drava, kao i istoriji meunarodnih odnosa Evrope do 1945. godine.
Dragia D. Vasi
IN MEMORIAM
Dr Stojan Kesi, nauni savetnik
(19312015)
Valjani ljudi su retkost, ali ih ima (Didro). Jedan valjan ovek
izgubio je svoju poslednju bitku, preselio se u seanje gde se due traje,
preminuo je 11. februara 2015. dr Stojan Kesi, nauni savetnik, jedan od
utemeljivaa Instituta za savremenu istoriju. Carstvo venosti je obogaeno, a istoriografija i svi oni koji su ga znali, voleli osiromaeni i oaloeni.
Roen je 1931. godine u selu Pei kod Bosanskog Grahova. Iznedrila ga je asna, ugledna partizanska porodica, tako da e od svojih deakih
dana pripadati najhumanijem, najborbenijem, civilizacijskom pokretu
komunistikom, iji je prvoborac ostao do kraja ivota. On je Srbin po
roenju, Jugosloven, humanista, internacionalista, graanin sveta po ivotnom opredeljenju.
Gimnaziju je zavrio u Drvaru i Banja Luci, Filozofski fakultet (grupa za istoriju), na Beogradskom univerzitetu, gde je i magistrirao. Uposlio
se 1959. godine u Istorijskom arhivu CK SKJ, a potom radio u Institutu za
istoriju radnikog pokreta naroda Jugoslavije, pa u Institutu za izuavanje
radnikog pokreta, a od 1969. do 1995. (do odlaska u penziju), u Institutu
za savremenu istoriju.
Godine 1974, odbranio je doktorsku disertaciju na Filozofskom
fakultetu Novosadskog univerziteta o temi Odnosi izmeu radnikih
pokreta u jugoslovenskim zemljama do 1914. godine.
Svojom plodnom spisateljskom aktivnou stekao je sva nauna
zvanja nauni saradnik, vii nauni saradnik i nauni savetnik, nastojei
228
In memoriam
da kroz naunoistraivaki rad spozna sloeno bie istorije, svestan da su

sadanjost i budunost svrha istorije.
Bogate nauno-istraivake rezultate Stojana Kesia tek treba prouiti i vrednovati. U svom istraivakom radu preteno se bavio serioznim
istraivanjem, pitanjima vezanim za istoriju radnikog i socijalistikog
pokreta u jugoslovenskim zemljama do Prvog svetskog rata. Iz te problematike napisao je tri monografije i nekoliko desetina radova trajne vrednosti,
koje e struka tek valorizovati.
Njegova vredna, bogato dokumentovana doktorska teza obrauje
Odnose izmeu radnikih pokreta u jugoslovenskim zemljama do 1914.
godine, vredna je i njegova monografija Radniki pokret u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj 18941914. godine, koja izvorno utemeljena svedoi
kako su socijalistike ideje nikle, razvijale se, kako je nastao radniki pokret
u zemljama bive Jugoslavije.
Shvatajui znaaj izuavanja lokalne istorije, bez ijeg spoznavanja
se ne moe razumeti produkcija i reprodukcija stvarnog ivota, iznedrio je
(kao koautor) vrednu monografiju Radniki pokret u Boru i okolini do
1941. godine.
Bogata je bibliografija autorovih lanaka i rasprava, koje obrauju
istoriju radnikog i socijalistikog pokreta u jugoslovenskim zemljama.
Navodim samo neke radove:
Srpska socijaldemokratija prema radnikom pokretu Bosne i Hercegovine do 1908. godine, Beograd, 1965;
Veze i odnosi izmeu radnikih pokreta Srbije i Bosne i Hercegovine 19091914, Beograd, 1967;
Slovenci i stvaranja Jugoslavije, Beograd, 1970;
Dimitrije Tucovi u jugoslovenskom radnikom pokretu, Beograd,
Titovo Uice 1982;
Filip Filipovi i Dimitrije Tucovi, Beograd 1983;
Veze radnikog pokreta Bosne i Hercegovine sa radnikim pokretima u jugoslovenskim zemljama;
Uloga Radovana Dragovia u borbi srpskih i hrvatskih socijalista
protiv nacionalizma i ovinizma, Beograd 1987;
Doprinos dr Sergeja Dimitrijevia izuavanju srpske socijalistike
prevodne literature, Leskovac 1989;
Odjeci ruske demokratske revolucije 1905. godine na radniki
pokret u Srbiji i Hrvatskoj, Beograd 1993, itd.
Ovi radovi svedoe da njihov autor batini veliko znanje, tradiciju,
oni uvaju od zaborava, u kontekstu istorijskog vremena, od zaborava,
bogatstvo procesa, dogaaja, aktera...
In memoriam
229
Shvatajui znaaj publikovanja istorijskih izvora za izuavanje istorije radnikog pokreta, autor je mukotrpnim radom priredio i objavio etiri
knjige Sabranih dela Filipa Filipovia (obima oko 2000 str.), ime je trajno
zaduio istoriju radnikog i komunistikog pokreta u Jugoslaviji, Srbiji...
Zalaganjem autora, kao istraivaa i odgovornog urednika, 19831984. je
prireena i objavljena Spomenica etvrte krajike narodnooslobodilake
udarne brigade, koja predstavlja trajni pokretan spomenik toj brigadi i
njenim palim i ivim borcima.
Stojan Kesi je svojim serioznim istraivakim radom nastojao da
otkrije istinu o nastanku i razvitku radnikog i komunistikog pokreta u
jugoslovenskim zemljama do 1914. godine. Njegovi radovi zbog bogatstva
istorijskih izvora i nivoa njihove interpretacije vredan su prilog jugoslovenskoj, odnosno srpskoj istoriografiji i bie nezaobilazni u buduim istraivanjima te problematike.
Stojan Kesi je bio pravi ovek, imponovao je svojim integritetom,
neposrednou, ljubavlju prema ljudima, spreman uvek da se suprotstavi
svakoj nepravdi, zlu. Ponosio si se svojom dragom porodicom suprugom
Marijom, erkom Sanjom i sinom Draganom. Svojom ljudskom prolaznou
on je obogatio jugoslovensku istoriografiju, a ovaj svet inio boljim i ljudskijim. On je dokaz da je odbrana dostojanstva, ljudskosti, istorijske istine,
sam ivot, on je roen da svom narodu bude od koristi.
Miroljub Vasi
ISTORIJA 20. VEKA, 2015, 2

Izdava
INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU
Beograd, Trg Nikole Paia 11, tel./faks: 011 3398 362
www.isi.co.rs
office@isi.co.rs
Za izdavaa
Prof. dr Momilo Pavlovi, direktor
Tira: 200
Prvo izdanje
Fotografija na korici:
Milovan ilas i Aleksandar Rankovi na VI kongresu SKJ Zagreb 1952
(Medija centar Odbrana)
CIP -
,
93/94
ISTORIJA 20. veka: asopis Instituta za savremenu istoriju / glavni i odgovorni
urednik Bojan B. Dimitrijevi. - God. 1, br. 1 (1983) - Beograd (Trg Nikole Paia 11) : Institut za savremenu istoriju, 1983 - (Beograd: Planeta print). - 24 cm
Polugodinje. - Nastao spajanjem:
Istorija 20. veka (1959) = ISSN 05358930 i Prilozi za istoriju
socijalizma = ISSN 05228042
ISSN 03523160 = Istorija 20. veka
(Beograd. 1983)
COBISS. SR-ID 11831554
Objavljivanje asopisa sufinansiralo je Ministarstvo prosvete,

nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije
tampa Planeta print, Beograd

Istorija 20. Veka 2015-2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Istorija 20. Veka 2015-2

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Istorija 20. Veka 2015-2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISTORIJA 20.

ISTORIJA 20. VEKA

Ist. 20. veka, god. XXXIII, br. 2, str. 229

Momilo Pavlovi, VIDOVDANSKI ATENTAT U SARAJEVU 1914.

Mia Stojadinovi, NOAM OMSKI I SAVREMENO DRUTVO

Ivo Goldstein, Slavko Goldstein, TITO

Goran Latinovi, JUGOSLAVIJA I SKANDINAVSKE ZEMLjE

DEBATES AND ARTICLES

Momilo Pavlovi, VIDOVDANSKI ATENTAT U SARAJEVU 1914.

Mia Stojadinovi, NOAM OMSKI I SAVREMENO DRUTVO

Ivo Goldstein, Slavko Goldstein, TITO

Goran Latinovi, JUGOSLAVIJA I SKANDINAVSKE ZEMLJE

UDK 32:929 ."1981"

Istorija 20. veka, 2/2015

elemenata koji se kolokvijalno mogu ilustrovati odnosom make i mia ili

Uhapsite ilasa! Plan o hapenju Milovana ilasa 1981...

Kao primeri takve prakse mogu se uzeti: M. ilas F. Tuman, D. osi V.

Istorija 20. veka, 2/2015

Advokat Sra Popovi duhovito primeuje nepisano pravilo da je mera dozvoljene

Uhapsite ilasa! Plan o hapenju Milovana ilasa 1981...

podsticana je kritika inicijativa kod medija i lanstva, vrene su masovne

Istorija 20. veka, 2/2015

nastao je Odbor za zatitu slobode misli i izraavanja, u koji su uli ideoloki

Uhapsite ilasa! Plan o hapenju Milovana ilasa 1981...

dne 1957. osuen je na 7 godina, da bi 1961. bio pomilovan. Maja 1962.

Istorija 20. veka, 2/2015

memoara Ratno doba i knjige Druenje s Titom. U njima, kako je ocenjeno,

Uhapsite ilasa! Plan o hapenju Milovana ilasa 1981...

Znaajnu karakteristiku neprijateljskog delovanja Milovana ilasa,

Mihajlo Mihajlov (19342010), poznati jugoslovenski disident, najpre asistent na

Istorija 20. veka, 2/2015

Naa re je zapravo glasilo demokratske projugoslovenske orijentacije nikako

Uhapsite ilasa! Plan o hapenju Milovana ilasa 1981...

Prilikom diskusije na Predsednitvu SFRJ Vidoje arkovi, lan

Istorija 20. veka, 2/2015

ilasa nita ne moe u Jugoslaviji i vani da se dogodi i preduzme. Svi dolaze k

Uhapsite ilasa! Plan o hapenju Milovana ilasa 1981...

ustavnog poretka, na Predsednitvo SKJ i Predsednitvo SFRJ i obratno.

Istorija 20. veka, 2/2015

Na primedbu Cvijetina Mijatovia da se malo ta na tome radilo

Uhapsite ilasa! Plan o hapenju Milovana ilasa 1981...

Istorija 20. veka, 2/2015

S. Cvetkovi, Izmeu srpa i ekia 2, Beograd 2011.

Uhapsite ilasa! Plan o hapenju Milovana ilasa 1981...

Istorija 20. veka, 2/2015

NIKOLA MIJATOV, MA istoriar

MILOVAN ILAS I BRITANSKI LABURISTI

F. Maklin, Rat na Balkanu, Beograd 1980, 48.

Istorija 20. veka, 2/2015

ustupila je mesto novom pogledu i drugaijoj perspektivi posmatranja u

Milovan ilas i britanski laburisti 19501955

Istorija 20. veka, 2/2015

Cilj posete bio je da se od Velike Britanije dobije podrka u vidu

Milovan ilas i britanski laburisti 19501955

Samo ilasovo predavanje bilo je odlino pripremljeno i nailo je pozitivan

V. Dedijer, Veliki buntovnik Milovan ilas: prilozi za biografiju, 363.

Istorija 20. veka, 2/2015

Dedijer mimo znanja britanske vlade sastaju sa krajnje levim lanovima

FRUS/1951/Vol. IV/pp. 171314/Note 2, Navedeno prema: D. Beki, Jugoslavija